PRAVILNIKO ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI ZGRADA("Sl. glasnik RS", br. 61/2011)

I UVODNE ODREDBElan 1Ovim pravilnikom blie se propisuju energetska svojstva i nain izraunavanja toplotnih svojstava objekata visokogradnje, kao i energetski zahtevi za nove i postojee objekte.Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na: zgrade za koje se ne izdaje graevinska dozvola; zgrade koje se grade na osnovu privremene graevinske dozvole, kao i zgrade koje se grade na osnovu graevinske dozvole za pripremne radove; radionice, proizvodne hale, industrijske zgrade koje se ne greju i ne klimatizuju; zgrade koje se povremeno koriste tokom zimske i letnje sezone (manje od 25% vremena trajanja zimske odnosno letnje sezone).lan 2Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje:1)automatika i kontrola sistema zgradeje skup opreme, softvera i inenjerskih servisa za automatsku kontrolu, nadzor, optimizaciju, intervencije i menadment tehnikih sistema u zgradi, a u cilju obezbeivanja energetski efikasnog, ekonominog i sigurnog upravljanja instalacijama zgrade;2)broj izmena vazduha, n[h-1] je asovni broj izmena unutranjeg vazduha spoljnim vazduhom, obraunat za zapreminu zgrade unutar termikog omotaa V [m3];3)bruto razvijena graevinska povrinajeste zbir povrina svih nadzemnih etaa zgrade, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama). U bruto graevinsku povrinu ne raunaju se povrine u okviru sistema dvostrukih fasada, staklenika, povrine koje ine termiki omota zgrade u bruto razvijenu graevinsku povrinu ne obraunava se kod heterogenih zidova debljina termoizolacije preko 5 cm, a kod homogenih zidova debljina zida vea od 30 cm uz postizanje, ovim pravilnikom propisanih uslova energetske efikasnosti zgrada;4)vazduni komforpredstavlja uslove kojima se obezbeuje potrebna koliina istog vazduha u zgradi odnosno kojima se obezbeuje kvalitet vazduha koji je bez rizika po zdravlje korisnika;5)godinja emisija ugljen dioksida, CO2 [kg/a]je masa emitovanog ugljen dioksida u spoljnu sredinu tokom jedne godine, koja nastaje kao posledica energetskih potreba zgrade;6)godinja isporuena energija Ean,del[kWh/a] je energija dovedena tehnikim sistemima zgrade tokom jedne godine za pokrivanje energetskih potreba za grejanje, hlaenje, ventilaciju, potronu toplu vodu, rasvetu i pogon pomonih sistema;7)godinja potrebna energija za ventilaciju, Qan,V[kWh/a]je raunski odreena potrebna energija za pripremu vazduha sistemom mehanike (prinudne) ventilacije, delimine klimatizacije ili klimatizacije tokom jedne godine za odravanje uslova komfora u zgradi;8)godinja potrebna energija za zagrevanje sanitarne tople vode, Qan,W[kWh/a] je raunski odreena koliina energije koju je potrebno obezbediti sistemu za pripremu STV tokom jedne godine;9)godinja potrebna energija za hlaenje zgrade, Qan,C[kWh/a] je raunski odreena potrebna koliina toplote koju rashladnim sistemom treba odvesti iz zgrade tokom godine da bi se obezbedilo odravanje unutranjih projektnih temperatura;10)godinja potrebna energija za osvetljenje, EL[kWh/a] je raunski odreena koliina energije koju treba obezbediti tokom jedne godine za osvetljenje u zgradi;11)godinja potrebna primarna energija koja se koristi u zgradi, Qan,PR[kWh/a] jeste zbir primarnih energija potrebnih za rad svih ugraenih tehnikih sistema za KGH i pripremu STV u periodu jedne godine;12)godinja potrebna toplotna energija, Qan,tot[kWh/a] je zbir godinje potrebne toplotne energije i godinjih toplotnih gubitaka sistema za grejanje i pripremu potrone tople vode u zgradi;13)godinja potrebna toplota za grejanje zgrade, Qan,H[kWh/a] je raunski odreena koliina toplote koju grejnim sistemom treba dovesti u zgradu tokom godine da bi se obezbedilo odravanje unutranjih projektnih temperatura;14)godinji gubici sistema hlaenja, Qan,Cls[kWh/a] su gubici energije sistema hlaenja tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za odravanje unutranje temperature u zgradi;15)godinji toplotni gubici sistema grejanja, Qan,Hls[kWh/a] su gubici energije sistema grejanja tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za odravanje unutranje temperature u zgradi;16)godinji toplotni gubici sistema za pripremu sanitarne tople vode, Qan,Wls[kWh/a] su gubici energije sistema za pripremu potrone tople vode tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za zagrevanje vode;17)granina povrina A[m2] jeste povrina termikog omotaa (spoljne mere) preko koga se vri razmena toplote;18)grejana zapremina zgrade Ve[m3] je zapremina obuhvaena termikim omotaem zgrade;19)dvostruka fasadapredstavlja sistem (u funkciji tehnike instalacije) koji se sastoji od dve nezavisne termike opne izmeu kojih struji vazduh;20)elaborat energetske efikasnosti(u daljem tekstu: elaborat EE) je elaborat koji obuhvata proraune, tekst i crtee, izraen u skladu sa ovim pravilnikom i sastavni je deo tehnike dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole;21)elektrina snaga ureaja KGH, Pel[kW] je zbir nazivnih (prikljunih) elektrinih snaga ureaja za grejanje, hlaenje, ventilaciju i klimatizaciju u zgradi (pumpe, ventilatori, kompresori, regulatori i sl.) u zimskom reimu rada, sa indeksom (H - eng.heating), ili letnjem reimu rada, sa indeksom (C - eng.cooling);22)element zgradejeste tehniki sistem zgrade ili deo omotaa zgrade;23)energetska sanacija zgradejeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeoj zgradi, kao i popravka ili zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istog ili manjeg kapaciteta, a kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja, ne utie na zatitu od poara i zatitu ivotne sredine, ali kojima moe da se menja spoljni izgled uz potrebne saglasnosti, u cilju poveanja energetske efikasnosti zgrade;24)energetska svojstva zgradepodrazumevaju proraunatu ili izmerenu koliinu energije koja je potrebna kako bi bile zadovoljene energetske potrebe koje odgovaraju uobiajenom nainu korienja zgrade i koje ukljuuju pre svega energiju za grejanje, hlaenje, ventilaciju, pripremu STV i osvetljenje;25)energetski efikasna zgradaje zgrada koja troi minimalnu koliinu energije uz obezbeenje potrebnih uslova komfora u skladu sa ovim pravilnikom;26)energetski paso zgradeje dokument koji prikazuje energetska svojstva zgrade i koji ima propisani sadraj i izgled prema Pravilniku o energetskoj sertifikaciji zgrada, a izdaje ga ovlaena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje a o energetskim svojstvima objekata;27)energija iz obnovljivih izvorapredstavlja energiju iz obnovljivih nefosilnih izvora, kao to su energija vetra, Sunevog zraenja, geotermalna energija, energija podzemnih i povrinskih voda, biomasa i ostalo;28)zapreminski gubici toplote, qV[W/m3] su zbir transmisionih i ventilacionih gubitaka po jedinici zapremine grejanog prostora zgrade i jednaki su specifinom toplotnom protoku po jedinici zapremine, koji pri projektnim uslovima odaju ureaji za grejanje u prostorijama;29)zvuni komforpredstavlja uslove u kojima je nivo buke u prostoriji takav da ne izaziva oseaj neprijatnosti;30)zgradaje graevina s krovom i zidovima u kojoj se koristi energija radi ostvarivanja odreenih termikih parametara sredine, namenjena boravku ljudi, odnosno smetaju ivotinja, biljaka i stvari, obavljanju neke delatnosti, a sastoji se od graevinskih elemenata, tehnikih sistema i ureaja i ugraene opreme; zgradama se smatraju i delovi zgrade koji su projektovani ili namenjeni za zasebno korienje i odvojeni termikim omotaem od ostalih delova zgade;31)zgrada sa vie energetskih zonaje zgrada koja ima vie posebnih delova za koje je, shodno ovom pravilniku, potrebno izraditi posebne energetske sertifikate (u daljem tekstu: energetske pasoe) i to:(1) koja se sastoji od delova koji ine tehniko-tehnoloke i funkcionalne celine, koje imaju razliitu namenu pa shodno tome imaju mogunost odvojenih sistema grejanja i hlaenja ili se razlikuju po unutranjoj projektnoj temperaturi za vie od 4C,(2) kod koje je vie od 10% neto povrine zgrade u kojoj se odrava kontrolisana temperatura druge namene,(3) kod koje delovi zgrade, koji su tehniko-tehnoloke i funkcionalne celine, imaju razliite termotehnike sisteme i/ili bitno razliite reime korienja termotehnikih sistema;32)indeks izgraenosti parcelejeste odnos (kolinik) bruto graevinske povrine izgraene ili planirane zgrade i ukupne povrine graevinske parcele. U indeks izgraenosti parcele se ne raunaju povrine pod staklenicima, duplim fasadama, slojevima termoizolacije debljim od 5 cm pod uslovom da se proraunom dokumentuje poboljanje energetskih karakteristika postojee zgrade primenom mera iz ovog pravilnika;33)indeks zauzetostiparcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgraene ili planirane zgrade i ukupne povrine graevinske parcele izraene u procentima. U indeks zauzetosti parcele se ne raunaju povrine pod staklenicima, duplim fasadama i slojevima termoizolacije debljim od 5 cm pod uslovom da se proraunom dokae poboljanje energetskih karakteristika postojee zgrade primenom ovih mera;34)koeficijent ventilacionih gubitaka toplote, HV[W/K] su ventilacioni gubici toplote kroz omota zgrade podeljeni razlikom temperatura unutranje i spoljne sredine, odreene prema SRPS EN ISO 13790;35)koeficijent grejanja H, (COP - eng. coefficient of performance),predstavlja odnos izmeu dobijene toplotne energije i uloene energije (utroene elektrine energije) ((kWh)H/(kWh)E), kada rashladne maine ili generatori hlaenja rade kao toplotne pumpe (obrnut proces);36)koeficijent hlaenja Cje odnos odnos izmeu energije hlaenja i uloene pogonske energije;37)koeficijent transmisionih gubitaka toplote, HT[W/K] su transmisioni gubici toplote kroz omota zgrade podeljeni razlikom temperatura unutranje i spoljne sredine, odreene prema SRPS EN ISO 13790;38)kratkotrajno korienje zgradepodrazumeva korienje zgrade krae od 25% projektovanog perioda korienja za grejanje ili hlaenje;39)nova zgradaje zgrada projektovana u skladu sa ovim pravilnikom;40)obimnija obnovajeste izvoenje graevinskih i drugih radova na adaptaciji ili sanaciji na postojeoj zgradi kada je: ukupna predraunska vrednost radova na obnovi vea od 25% vrednosti zgrade, iskljuujui vrednost zemljita na kojoj se zgrada nalazi; vie od 25% povrine omotaa zgrade podrvgnuto energetskoj sanaciji uz potovanje oblikovne i funkcionalne celovitosti delova zgrade;41)omota zgradeine svi elementi zgrade koji razdvajaju unutranji od spoljanjeg prostora;42)pasivna zgradaje zgrada u kojoj godinja potronja energije za grejanje po jedinici korisne povrine ne prelazi 15 kWh/m2;43)period grejanja, HD (eng. heating days)je broj dana od poetka do kraja grejanja zgrade. Poetak i kraj grejanja za svaku lokaciju odreen je temperaturom granice grejanja, koja je obuhvaena pri odreivanju broja Stepen dana HDD ("Heating degree days");44)pomoni sistemjeste skup tehnike opreme i ureaja koje koriste termotehniki sistemi zgrade (KGH i STV), a kojima je potrebno napajanje elektrinom energijom;45)postojea zgradaje zgrada izgraena na osnovu graevinske dozvole ili drugog odgovarajueg akta, kao i svaka druga zgrada koja se koristi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji;46)primarna energijapredstavlja energiju iz obnovljivih i neobnovljivih izvora koja nije pretrpela bilo kakvu konverziju ili proces transformacije;47)referentne vrednostidate ovim pravilnikom su vrednosti u odnosu na koje se vri poreenje izraunatih vrednosti energetskih svojstava zgrada;48)referentni klimatski podacijesu skup odabranih klimatskih parametara koji su karakteristini za neko geografsko podruje;49)sanitarna topla vodaje topla voda dobijena grejanjem vode iz vodovodne mree;50)svetlosni komforpredstavlja uslove koji omoguavaju dobro vienje, tano i brzo opaanje uz minimalno naprezanje oiju;51)spoljna projektna temperatura, e[C] je proraunska temperatura spoljnog vazduha za izraunavanje toplotnih gubitaka i toplotnog optereenja sa indeksima: zimska (H) i letnja (C);52)staklenikje zastakljeni korisni deo zgrade koji predstavlja pasivni prijemnik suneve energije;53)stvarni klimatski podacijesu klimatski podaci dobijeni statistikom obradom prema meteorolokoj stanici najblioj lokaciji zgrade;54)termika masapredstavlja delove termikog omotaa i strukture zgrade od materijala i u debljini koji omoguavaju akumulaciju toplote;55)termiki omotazgrade ine svi elementi zgrade koji razdvajaju grejani od negrejanog dela zgrade, odnosno, celine zgrade sa razliitim uslovima komfora ili delova zgrade kod kojih dolazi do prekida grejanja usled privremenog nekorienja nekog prostora;56)termotehniki sistem zgradeobuhvata sve potrebne instalacije, postrojenja i opremu za klimatizaciju, grejanje i hlaenje (u daljem tekstu: KGH sistemi), kao i sistem za pripremu STV;57)termiko zoniranje zgradeobuhvata grupisanje pojedinih delova zgrade u skladu sa njihovim potrebama za odravanjem odreenih termikih uslova;58)tehniki sistem zgradeine sve potrebne instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrauje u zgradu ili samostalno izvodi i namenjeni su za grejanje, hlaenje, ventilaciju, klimatizaciju, pripremu sanitarne tople vode (u daljem tekstu: STV), osvetljenje i proizvodnju elektrine energije (kogeneracija i fotonaponski sistemi);59)tehniko-tehnoloka i funkcionalna celina zgradepredstavlja poseban deo zgrade koji je projektovan tako da se koristi nezavisno od ostalih posebnih delova zgrade;60)toplotni komforpredstavlja psiholoko stanje koje odgovara ugodnom oseaju toplotnih uslova u prostoru, odnosno, kojima je postignuta toplotna ravnotea organizma. Objektivni parametri toplotnog komfora su: temperatura vazduha, srednja temperatura zraenja povrina, brzina kretanja vazduha i vlanost vazduha;61)unutranja projektna temperatura, i[C] je zadata temperatura unutranjeg vazduha za izraunavanje toplotnih gubitaka i toplotnog optereenja sa indeksima: zimska zimska (H) i letnja (C);62)uslovi komforasu svi oni uslovi u zgradi (termiki, vazduni, vizuelni i zvuni) u kojima se neka osoba osea ugodno;63)faktor oblika o = A/Ve, (m-1), je odnos izmeu povrine termikog omotaa zgrade (spoljne mere) i njime obuhvaene bruto zapremine zgrade;64)faktor dnevne svetlosti (eng. daylight factor)je odnos osvetljenosti prirodnim svetlom u prostoriji i nivoa osvetljenosti spolja, izraen u procentima.lan 3Ovaj pravilnik primenjuje se na:1) izgradnju novih zgrada;2) rekonstrukciju, dogradnju, obnovu, adaptaciju, sanaciju i energetsku sanaciju postojeih zgrada;3) rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, obnovu i revitalizaciju kulturnih dobara i zgrada u njihovoj zatienoj okolini sa jasno odreenim granicama katastarskih parcela i kulturnih dobara, upisanih u Listu svetske kulturne batine i objekata u zatienim podrujima, u skladu sa aktom o zatiti kulturnih dobara i sa uslovima organa, odnosno organizacije nadlene za poslove zatite kulturnih dobara;4) zgrade ili delove zgrada koje ine tehniko-tehnoloku ili funkcionalnu celinu, a koje se prodaju ili daju u zakup.II ENERGETSKA SVOJSTVA ZGRADAlan 4Energetska svojstva i naini izraunavanja toplotnih svojstava utvruju se za sledee kategorije zgrada:1) stambene zgrade sa jednim stanom;2) stambene zgrade sa dva ili vie stanova;3) upravne i poslovne zgrade;4) zgrade namenjene obrazovanju i kulturi;5) grade namenjene zdravstvu i socijalnoj zatiti;6) zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu;7) zgrade namenjene sportu i rekreaciji;8) zgrade namenjene trgovini i uslunim delatnostima;9) zgrade meovite namene;10) zgrade za druge namene koje koriste energiju.lan 5Energetska efikasnost zgrade je ostvarena ako su ispunjena sledea svojstva zgrade:1) obezbeeni minimalni uslovi komfora sadrani u Prilogu 5 - Uslovi komfora, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo;2) potronja energije za grejanje, hlaenje, pripremu tople sanitarne vode, ventilaciju i osvetljenje zgrade ne prelazi dozvoljene maksimalne vrednosti po m2sadrane u Prilogu 6 - Metodologija odreivanja energetskih performansi zgrada: odreivanje godinje potrebne toplote za grejanje, ukupne godinje finalne i primarne energije, godinje emisije CO2, referentni klimatski podaci i preporuene vrednosti ulaznih parametara za proraun, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.lan 6Kod obezbeivanja efikasnog korienja energije u zgradama uzima se u obzir vek trajanja zgrade, klimatski uslovi lokacije, poloaj i orijentacija zgrade, njena namena, uslovi komfora, materijali i elementi strukture zgrade i omotaa, ugraeni tehniki sistemi i ureaji, kao i izvori energije i kogeneracija i mogunost za korienje obnovljivih izvora energije.lan 7Za postizanje energetske efikasnosti zgrada definie se:1) orijentacija i funkcionalni koncept zgrade;2) oblik i kompaktnost zgrade (faktor oblika);3) toplotno zoniranje zgrade;4) nain korienja prirodnog osvetljenja i osunanja;5) optimizacija sistema prirodne ventilacije;6) optimizacija strukture zgrade;7) uslovi za korienje pasivnih i aktivnih sistema;8) uslovi za korienje voda;9) parametri za postizanje energetske efikasnosti postojeih i novoprojektovanih zgrada.Parametri iz stava 1. ovog lana sadrani su u Prilogu 4 - Tehniki zahtevi za postizanje energetske efikasnosti zgrada, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.lan 8Uz ispunjenje energetske efikasnosti zgrade potrebno je zadovoljiti i sve uslove komfora:1) vazduni komfor;2) toplotni komfor;3) svetlosni komfor;4) zvuni komfor.Uslovi iz stava 1. ovog lana sadrani su u Prilogu 5.lan 9Higrotermika svojstva graevinskih materijala sadrana su u Tabeli 3.4.1.2 - Higrotermike osobine graevinskih materijala i proizvoda Priloga 3 - Toplotna zatita i difuzija vodene pare, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.Za potrebe prorauna difuzije vodene pare moe da se koristi i srpski standard SRPS EN ISO 10456.lan 10Toplotna, parodifuzijska i svojstva nepropustljivosti za vazduh graevinskih elemenata sadrana su u Prilogu 3.Najvee doputene vrednosti koeficijenata prolaza toplote, Umax[W/(m2xK)], elemenata termikog omotaa zgrade, odnosno elemenata izmeu dve susedne termike zone, sadrane su u Tabeli 3.4.1.3 - Najvee dozvoljene vrednosti koeficijenta prolaza toplote, Umax[W/(m2xK)], za elemente termikog omotaa zgrade Priloga 3.Ove vrednosti se primenjuju i na unutranje graevinske konstrukcije koje se granie sa prostorijama u kojima je temperatura vazduha pri projektnoj temperaturi spoljanjeg vazduha (period grejanja) nia od 12 C.Nain provere toplotne akumulativnosti sadran je u Taki 3.2 - Toplotna akumulativnost Priloga 3.Nain provere difuzije vodene pare kroz graevinske elemente sadran je u Taka 3.3 - Difuzija vodene pare Priloga 3.lan 11Toplotna svojstva i svojstva nepropustljivosti za vazduh zgrade ili dela zgrade koja se proveravaju su:1) koeficijent transmisionog gubitka toplote,HT[W/K];2) koeficijent ventilacionog gubitka toplote,HV[W/K];3) specifini transmisioni toplotni gubitak,H'T[W/(m2xK)];4) ukupni zapreminski gubici toplote,qV[W/m3];5) efektivna toplotna akumulativnost zgrade,C[Wh/K];6) broj izmena vazduha zgrade, ili dela zgrade,n[1/h].lan 12Pri projektovanju termotehnikih sistema potrebno je predvideti elemente sistema grejanja, klimatizacije i ventilacije sa visokim stepenom korisnosti datim u Prilogu 6 i Prilogu 7 - Energetski pokazatelji za rashladne agregate koji se koriste za potrebe hlaenja u zgradama, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.lan 13Sisteme centralnog grejanja potrebno je projektovati i izvoditi tako da bude omoguena centralna i lokalna regulacija i merenje potronje energije za grejanje.Kotlove i cevnu mreu sistema centralnog grejanja je potrebno projektovati i izvoditi tako da stepen korisnosti odgovara vrednostima sadranim u Prilogu 6.Cirkulacione pumpe razgranatih sistema, kod kojih se primenjuje kvantitativna regulacija potrebno je opremiti kontrolerom broja obrtaja povezanim sa sistemom kontrole prema stvarnim zahtevima prostora.lan 14Sistem mehanike pripreme vazduha potrebno je projektovati i izvoditi tako da bude omogueno korienje toplote otpadnog vazduha.Sistem vetakog dovoda vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa mogunou promene koliine sveeg vazduha prema stvarnim zahtevima prostora, sa ogranienjem minimuma potrebnog za ventilaciju u skladu sa namenom prostorije.Za centralnu ventilaciju zgrada mogu se koristiti reverzibilne toplotne pumpe za grejanje prostora zimi i za delimino hlaenje leti.Kanale za usis sveeg vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa izolacijom od usisa do ulaska u klima komoru, u svrhu otklanjanja efekta toplotnog mosta i toplotnih gubitaka.Kanale za distribuciju pripremljenog vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa izolacijom u delu zgrade koji nije klimatizovan, kao i sve delove kanalske mree gde moe doi do kondenzacije vlage iz okolnog vazduha.Dozvoljena je ugradnja rashladnih agregata sa efikasnou jednakom ili veom od vrednosti sadranih u Prilogu 7.Vazdune klimatizacione ureaje projektovati i izvoditi tako da mogu da koriste prirodno hlaenje, sa adijabatskom kontrolom.lan 15U zgrade se ugrauju toplotno izolovani rezervoari u grejnim sistemima ili sistemima za toplu vodu koji ispunjavaju zahteve utvrene srpskim standardom SRPS EN 15332.Razvodna mrea tople vode mora biti ugraena unutar termikog omotaa zgrade, po pravilu smetena u instalacionom kanalu i izolovana u skladu zahtevima datim u Prilogu 6.lan 16Energetski efikasni tehniki sistemi za osvetljenje koji se ugrauju u zgradu moraju da ispune i zahteve utvrene srpskim standardom SRPS EN 15193 - Energetske performanse zgrada - Energetski zahtevi za osvetljenje.Efikasno korienje energije za rasvetu obezbeuje se prvenstveno korienjem dnevnog svetla, a ako to nije mogue, onda treba koristiti energetski efikasne svetiljke i pripadajue elemente. U nestambenim zgradama pored toga treba obezbediti regulaciju osvetljenosti u zavisnosti od inteziteta dnevne svetlosti i prisustva korisnika u prostoriji.III NAIN IZRAUNAVANJA TOPLOTNIH SVOJSTAVA ZGRADAlan 17Utvrivanje ispunjenosti uslova energetske efikasnosti zgrade vri se izradom elaborata EE, koji je sastavni deo tehnike dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole ili uz zahtev za izdavanje reenja kojim se odobrava izvoenje radova na adaptaciji ili sanaciji objekta, kao i energetskoj sanaciji.lan 18Proraun energetskih svojstava zgrade vri se za sledee kategorije:1) godinja potrebna energija za grejanje;2) godinja potrebna energija hlaenja;3) godinja potrebna energija za ventilaciju;4) godinja potrebna energija za pripremu sanitarne tople vode;5) godinja potrebna energija za osvetljenje;6) godinji gubici tehnikih sistema;7) godinja isporuena energija;8) godinja potrebna primarna energija;9) godinja emisija CO2.lan 19Tehniki i drugi zahtevi za proraune energetskih svojstava zgrade utvreni srpskim standardima sadrani su u Prilogu 2 - Metodologija prorauna potrebne energije za grejanje i hlaenje u zgradama, iskazivanje energetskih performansi zgrada i monitoring i verifikacija energetskih performansi zgrada, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo, a fizike veliine, oznake, jedinice i indeksi koji se koriste u proraunu potrebne energije za grejanje i hlaenje u zgradama sadrani i su u Prilogu 1 - Fizike veliine, oznake, jedinice i indeksi, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.Godinja potronja energije za grejanje i hlaenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje rauna se u skladu sa srpskim standardima SRPS EN ISO 13790, SRPS EN 15316, SRPS EN 15241, SRPS EN 15243, SRPS EN 15316-3, SRPS EN 15193, kao i nacionalnim specifinostima datim u Prilogu 6.Godinja potronja energije za grejanje, hlaenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje zgrade odreuje se proraunom uz korienje propisanog softverskog paketa za datu lokaciju.Godinja potrebna energija koja je osnov za utvrivanje usklaenosti karakteristika zgrade sa propisanim zahtevima izraunava se za projektovane uslove korienja zgrade.lan 20Emisija CO2, koja nastaje prilikom rada tehnikih sistema odreuje se na osnovu podataka za specifine emisije CO2za pojedine energente, tako to se godinja potrebna primarna energija za rad tehnikih sistema, izraunata za odreeni energent, preraunava prema faktorima konverzije za specifine emisije CO2, sadranim u Prilogu 6.Pokazatelji emisije CO2, proizali kao posledica rada tehnikih sistema tretiranih u ovom pravilniku, iskazuju se u obliku godinjih emisija CO2(kg), ili godinjih emisija CO2po jedinici neto povrine unutar termikog omotaa zgrade, AN(kg/ m2a).lan 21Elaborat EE se izrauje primenom Nacionalnog softvera za izraunavanje pokazatelja energetske efikasnosti zgrade, a na osnovu metodologije sadrane Prilogu 6.lan 22Elaborat EE izrauje se na osnovu:1) klimatskih karakteristika lokacije(1) spoljnih projektovanih temperatura gradova u Republici Srbiji sadranih u Tabela 3.3.4.1 - Spoljne projektne temperature, H'e[C], za mesta u Republici Srbiji Priloga 3;(2) broja stepen dana i srednje temperature grejnog perioda za gradove u Republici Srbiji sadranih u Tabela 6.3 - Broj stepen dana za grejanjeHDDi srednja temperatura grejnog perioda H,mnza mesta u Republici Srbiji Priloga 6;(3) srednje mesene sume zraenja i srednja mesena temperatura sadranih u Tabela 6.9 - Srednje sume Sunevog zraenja i srednja mesena temperatura spoljnog vazduha Priloga 6;2) podataka o lokaciji - situacioni plan zgrade sa poloajem zgrada u neposrednom okruenju i prikazom vrsta obrada povrina;3) podataka o graevinskim materijalima, elementima i sistemima potrebnim za proraune sadranim su u Prilogu 3;4) podataka o mainskoj i elektro opremi, ureajima i instalacijama.lan 23Elaborat EE sadri:1) podatke navedene u lanu 22. ovog pravilnika;2) tehniki opis primenjenih tehnikih mera i reenja u projektu usklaenih sa ovim pravilnikom i to:(1) funkcionalne i geometrijske karakteristike zgrade,(2) primenjene materijale,(3) ugraene sisteme,(4) vrste izvora energije za grejanje, hlaenje i ventilaciju,(5) termotehnike instalacije,(6) sisteme rasvete,(7) upotrebu i uee obnovljivih izvora energije;3) proraune sadrane u Prilogu 3 i Prilogu 6, kojima se potvruje da projektovani graevinski elementi i zgrada, ili deo zgrade kao celina, sa pripadajuim tehnikim sistemima, ispunjavaju zahteve ovog pravilnika;4) potrebnu godinju potronju energije za rad tehnikih sistema u zgradi (finalna energija) sadranu u Tabeli 6.1.a - Metodologija za odreivanje ukupne godinje potrebne energije Priloga 6;5) godinju vrednost korienja ukupne primarne energije sadrane u Tabeli 6.12 - Faktori pretvaranja za proraunavanje godinje primarne energije za pojedine vrste izvora toplote Priloga 6;6) vrednosti emisije CO2, proraunate preko faktora datih u Tabeli 6.13 - Specifine emisije CO2za pojedine vrste energenata Priloga 6.Navedene raunske vrednosti se dobijaju korienjem nacionalnog softverskog paketa propisanog za tu namenu, a rezultati se iskazuju na standardnom izlaznom formatu propisanog softverskog paketa.IV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBElan 24Do dana izbora programskog paketa iz lana 23. stav 2. ovog pravilnika, proraun i izraavanje energetskog razreda zgrade vri se na osnovu potrebne energije za grejanjeQH,nd[kWh/(m2a)].Od dana izbora programskog paketa iz stava 1. ovog lana, vrie se proraun potronje energije za grejanje, hlaenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje.Do dana izbora programskog paketa iz stava 1. ovog lana za proraun energetskih svojstava zgrade, odnosno godinje potronje energije, elaborat EE sadri:1) karakteristike omotaa objekta usklaene sa vrednostima koeficijenata prolaza toplote i vrednostima specifinog transmisionog gubitka, sadrane u Prilogu 3 i Prilogu 6, kao i svim ostalim tehnikim uslovima sadranim u ovom pravilniku;2) potronju energije za grejanje objekta usklaenu sa vrednostima datim u Tabela 6.11a i Tabela 6.11b i proraunatu prema uputstvima datim u Prilogu 6.lan 25Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 30. septembra 2012. godine.Prilog 1FIZIKE VELIINE, OZNAKE, JEDINICE I INDEKSITabela 1.1 - Fizike veliine, oznake i jediniceFizika veliinaOznakaOznaka

Energetski koeficijent ureaja / postrojenjaep-

irinabm

TemperaturaC

Emisivnost, stepen emisivnosti-

PovrinaAm2

Korisna povrina zgradeANm2

Duinam

Linijski koeficijent prolaza toploteW/(mK)

Relativna vlanost vazduha%

Broj izmena vazduhanh-1

Broj izmena vazduha pri razlici pritisaka od 50 Pan50h-1

Masamkg

Koeficijent takastog prolaza toplotecW/K

Gustinakg/m3

Debljina slojadm

Specifini toplotni kapacitetcJ/(kgK)

tefan-Boltzman-ova konstanta (= 5,67x10-8)W/(m2K4)

Temperatura, unutra (vazduh)iC

Temperatura, unutranja povrinasiC

Temperatura, spolja (vazduh)eC

Temperatura, spoljna povrinaseC

Razlika temperatura, TK

Temperaturski faktor (faktor temperature)fRsi-

Temperaturska provodnostam2/s

Karakteristika toplotne (termike) provodnostiLW/K

Karakteristika toplotne provodnosti, osnovnaL0W/K

Karakteristika toplotne provodnosti, 2D-proraunL2DW/K

Karakteristika toplotne provodnosti, 3D-proraunL3DW/K

Termodinamika temperatura (T = + 273,15)TK

Koeficijent transmisionih gubitaka toploteHTW/K

Koeficijent ventilacionih gubitaka toploteHVW/K

Zapremina, netoVm3

Zapremina, brutoVem3

Koeficijent prolaza toploteUW/(m2K)

Koeficijent prolaza toplote, prozorUWW/(m2K)

Koeficijent prolaza toplote, okvir prozoraUfW/(m2K)

Koeficijent prolaza toplote, zastakljenjeUgW/(m2K)

Otpor prolazu toplote (= 1/)RTm2K/W

Otpor prolazu toplote, gornja granina vrednostR'Tm2K/W

Otpor prolazu toplote, donja granina vrednostR"Tm2K/W

Toplotna otpornost vazdunog sloja / prostoraRgm2K/W

Toplotna otpornost negrejanog prostoraRum2K/W

Toplotna provodljivostW/(mK)

Koliina toploteQJ Ws Nm

Protok toplote (toplotni fluks)FW

Specifini toplotni protok (specifini toplotni fluks)qW/m2

Koeficijent prelaza toplotehW/(m2K)

Koeficijent prelaza toplote, unutranjihiW/(m2K)

Koeficijent prelaza toplote, spoljniheW/(m2K)

Otpor prelazu toplote, unutranjiRsim2K/W

Otpor prelazu toplote, spoljanjiRsem2K/W

Vremets

Tabela 1.2 - IndeksiIndeksZnaenjePoreklo znaenja (engl.)

aVazduhair

angodinjeannual

Bbruto

ckarakteristinocharacteristic

Chlaenjecooling

delisporuenodelivered

espoljaexternal

elelektrina energijaelectric

fventilator, okvirfan, frame

gtle, stakloground, glazing

hasovnahourly

Hgrejanje, grejanoheating, heated

iunutranjeinternal

jnabrajanje

Losvetljenjelighting

lsgubicilosses

mmesenimonthly

Nnetonet

Psnagapower

ssolarnisolar

sespoljanja povrinaexternal surface

seassezonskaseasonal

shzasenenjeshading

siunutranja povrinainternal surface

Ttransmisijatransmission

totukupnototal

unegrejanounheated

vventilisanoventilated

Vventilacija, zapreminaventilation, volume

wprozorwindow

Wtopla vodahot water

xdodatnoextra

Prilog 2METODOLOGIJA PRORAUNA POTREBNE ENERGIJE ZA GREJANJE I HLAENJE U ZGRADAMA, ISKAZIVANJE ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA I MONITORING I VERIFIKACIJA ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADATabela 2.1 - Definicije i terminologijaOznaka standarda:Naziv standarda / primena:

SRPS EN ISO 7345Toplotna izolacija - Fizike veliine i definicije

SRPS EN ISO 9288Toplotna izolacija - Prenos toplote zraenjem - Fizike veliine i definicije

SRPS EN ISO 9251Toplotna izolacija - Uslovi prenosa toplote i svojstva materijala - Renik

SRPS EN 12792Ventilacija zgrada - Simboli, terminologija i grafiki simboli

Uslovi toplotnog komfora i kvalitet unutranjeg vazduha odreeni su standardom SRPS EN ISO 7730 i dokumentom CR 1752 (Tehniki izvetaj), kao i standardom SRPS EN 15251.Tabela 2.2 - Kljuni standardiStandardOpis:

SRPS EN ISO 13790Ukupna potrebna energija za grejanje i hlaenje (uzimajui u obzir gubitke i dobitke toplote).

SRPS EN 15315Primarna energija i emisija CO2.

SRPS EN 15217Smernice za iskazivanje energetske performanse (za energetski sertifikat) i smernice za iskazivanje zahteva (za regulativu). Sadraj i oblik Sertifikata o energetskoj performansi.

SRPS EN 15378Pregledi (kontrole) ureaja za obezbeenje tople vode.

SRPS EN 15240Pregledi (kontrole) ureaja za pripremu vazduha za klimatizaciju.

SRPS EN 15239Pregledi (kontrole) ureaja za ventilaciju.

SRPS EN 15193Energetske performanse zgrada - Energetski zahtevi za osvetljenje

Tabela 2.3 - Standardi podrke kljunim standardimaStandardNaziv na engleskom jezikuNaziv na srpskom jeziku

Standardi neophodni za primenu standarda SRPS EN ISO 13790

SRPS EN ISO 13789Thermal performance of buildings - Transmission and ventilation heat transfer coefficients - Calculation methodToplotne performanse zgrada - Transmisioni i ventilacioni koeficijenti prolaza toplote

SRPS EN 15232Calculation methods for energy efficiency improvements by the application of integrated building automation systemsMetodi prorauna za poboljavanje energetske efikasnosti primenom integrisanih sistema automatike u zgradama

SRPS EN 15241Ventilation for buildings - Calculation methods for energy losses due to ventilation and infiltration in commercial buildingsVentilacija zgrada - Metodi prorauna gubitaka energije usled ventilacije i infiltracije u komercijalnim (poslovnim) zgradama

SRPS EN 15243Ventilation for buildings - Calculation of room temperatures and of load and energy for buildings with room conditioning systemsVentilacija zgrada - Proraun temperatura prostorije i optereenja i energije za zgrade sa sistemima za klimatizaciju prostorija

SRPS EN 15316-1Heating systems in buildings - Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies - Part 1: GeneralSistemi grejanja u zgradama - Metod prorauna energetskih potreba sistema i efikasnosti sistema

SRPS EN 15316-2-1Heating systems in buildings - Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies Part 2-1 Space heating emission systemsSistemi grejanja u zgradama - Metod prorauna energetskih potreba sistema i efikasnosti sistema - Deo 2-1: Sistemi sa zraenjem toplote u prostor

SRPS EN 15316-4Heating systems in buildings - Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies Part 4: Space heating generation systemsSistemi grejanja u zgradama - Metod prorauna energetskih potreba sistema i efikasnosti sistema - Deo 4: Sistemi koji generiu toplotu u prostoru

SRPS EN 15316-3Heating systems in buildings - Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies - Part 3: Domestic hot water systemsSistemi grejanja u zgradama - Metod prorauna energetskih zahteva (potreba) sistema i efikasnosti sistema - Deo 3: Sistemi za sanitarnu toplu vodu

SRPS ISO 13600Technical energy systems - Basic conceptsTehniki energestki sistemi - Osnovni koncepti

Metode za obezbeivanje podataka o graevinskim elementima i sistemima - PRORAUNI

SRPS EN 1745Masonry and masonry products - Methods for determining design thermal valuesZidane konstrukcije i proizvodi za zidanje - Metode odreivanja projektnih toplotnih vrednosti

SRPS EN 410Glass in building - Determination of luminous and solar characteristics of glazingStaklo u zgradarstvu - Odreivanje svetlosnih i solarnih karakteristika zastakljenja (ostakljenja, stakla)

SRPS EN 673Glass in building - Determination of thermal transmittance (U value) - Calculation methodStaklo u graevinarstvu - Odreivanje toplotne propustljivosti (koeficijenta prolaza toplote) (vrednost) - Metod prorauna

SRPS EN ISO 10077-1Thermal performance of windows, doors and shutters - Calculation of thermal transmittance - Part 1: GeneralToplotne performanse prozora, vrata i zaklona - Proraun koeficijenta prolaza toplote - Deo 1: Opte

SRPS EN ISO 10077-2Thermal performance of windows, doors and shutters - Calculation of thermal transmittance - Part 2: Numerical method for framesToplotne performanse prozora, vrata i zaklona - Proraun koeficijenta prolaza toplote - Deo 2: Numeriki metod za okvire

SRPS EN ISO 6946Building components and building elements - Thermal resistance and thermal transmittance - Calculation methodKomponente i elementi zgrade - Toplotna otpornost i koeficijent prolaza toplote

SRPS EN 15241Ventilation for buildings - Calculation methods for energy requirements due to ventilation systems in buildingsVentilacija zgrada - Metode prorauna energetskih zahteva koji proizilaze iz sistema za ventilaciju u zgradama

SRPS EN 15242Ventilation for buildings - Calculation methods for the determination of air flow rates in buildings including infiltrationVentilacija zgrada - Metode prorauna za odreivanje nivoa protoka vazduha u zgradama, ukljuujui infiltraciju

SRPS EN 15243Ventilation for buildings - Calculation of room temperatures and of load and energy for buildings with room conditioning systemsVentilacija zgrada - Metode prorauna temperatura u prostorijama i optereenja i energije za zgrade sa sistemima za klimatizaciju

SRPS EN ISO 10211Thermal bridges in building construction - Heat flows and surface temperatures - Detailed calculationsToplotni mostovi u konstrukciji zgrade - Toplotni protoci i povrinske temperature - Detaljni prorauni

SRPS EN ISO 13370Thermal performance of buildings - Heat transfer via the ground - Calculation methodsToplotne karakteristike zgrada - Prenoenje toplote preko tla - Metode prorauna

SRPS EN 13947Thermal performance of curtain walling - Calculation of thermal transmittanceToplotne performanse zid-zavesa - Proraun koeficijenta prolaza toplote

SRPS U.J5.520Toplotna tehnika u graevinarstvu - Proraun difuzije vodene pare u zgradama

SRPS U.J5.530Toplotna tehnika u graevinarstvu - Proraun faktora priguenja oscilacija temperature i proraun kanjenja oscilacija temperature kroz spoljanje pregrade zgrada u letnjem periodu

Metode za obezbeivanje podataka o graevinskim elementima i sistemima - ISPITIVANJA

SRPS EN 12412-2Thermal performance of windows, doors and shutters - Determination of thermal transmittance by hot box method - Part 2: FramesToplotne performanse prozora, vrata i zaklona - Odreivanje koeficijenta prolaza toplote metodom tople kutije (hot-boxmetod)

SRPS EN ISO 12567Thermal performance of windows and doors - Determination of thermal transmittance by hot box methodToplotne performanse prozora i vrata - Odreivanje koeficijenta prolaza toplote metodom tople kutije

SRPS EN 1026Prozori i vrata - Propustljivost vazduha - Metod ispitivanja

SRPS EN ISO 12569Thermal insulation in buildings - Determination of air change in buildings - Tracer gas dilution methodToplotna izolacija u zgradama - Odreivanje izmene vazduha u zgradama - Metod sa razreenim gasnim tragom

SRPS EN 13829Thermal performance of buildings - Determination of air permeability of buildings - Fan pressurization methodTermike performanse zgrada - Odreivanje vazdune propustljivosti zgrada - Metod ventilatora pod pritiskom

SRPS ISO 9869Thermal insulation - Building elements - In-situ measurement of thermal resistance and thermal transmittanceToplotna izolacija - Elementi zgrade - merenja toplotne otpornosti i koeficijenta prolaza toplote na licu mesta

SRPS U.A2.020Ispitivanje graevinskih materijala - Odreivanje koeficijenta provodljivosti toplote metodom grejne ploe

SRPS U.A2.023Toplotna tehnika u graevinarstvu - Merenje difuzije vodene pare malim mernim posudama

SRPS U.A2.024Toplotna tehnika u graevinarstvu - Merenje difuzije vodene pare pomou komora

SRPS U.J5.060Toplotna tehnika u visokogradnji - Laboratorijske metode ispitivanja koeficijenta prolaza toplote u graevinskim konstrukcijama zgrada

SRPS U.J5.062Toplotna tehnika u visokogradnji - Terenske metode ispitivanja koeficijenta prolaza toplote u graevinskim konstrukcijama zgrada

SEPS U.J5.082Toplotna tehnika u graevinarstvu - Merenje specifinih toplotnih gubitaka zgrada ili delova zgrada

SRPS U.J5.100(1)Toplotna tehnika u graevinarstvu - Vazduna propustljivost stana

Napomena 1: Ispitivanja mogu da vre od strane ATS akreditovane laboratorije, u okviru obima akreditacije. Priznavanje stranih dokumenata o usaglaenosti reguliu odgovarajui domai propisi.(1)Napomena 2: Odnosi se na metod ispitivanja, izuzev kriterijuma za ocenu, koji su dati u ovom pravilniku.Napomena 3: Za originalne SRPS standarde naziv je dat na srpskom jeziku.

Prilog 3TOPLOTNA ZATITA I DIFUZIJA VODENE PAREU ovom prilogu definisani su osnovni - opti principi fizike zgrade u delu koji se odnosi na toplotnu zatitu, toplotnu akumulativnost i difuziju vodene pare, koje treba slediti pri projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji (revitalizaciji) zgrada ili delova zgrada.3.1 Toplotna zatita i gubici toplote - metodologijaMetodologija koja se primenjuje za odreivanje parametara toplotne zatite zgrade ili dela zgrade zasnovana je na sledeim osnovnim svojstvima: koeficijenti prolaza toplote graevinskih elemenata; koeficijenti transmisionog gubitka toplote; ventilacioni gubici toplote (infiltracija vazduha); specifini transmisioni gubici toplote; ukupni zapreminski gubici toplote. U primeni propisane metodologije neophodno je poznavanje optih principa fizike zgrade, koji se pre svega odnose na: kontrolu unutranjih povrinskih temperatura; proraun difuzije vodene pare; proraun toplotne akumulativnosti.Tabela 3.1.1 - Metodologija za odreivanje parametara toplotne zatite zgrade ili dela zgradeVeliinaNain proraunaOpis / kriterijum

Koeficijent prolaza toplote graevinskog elementa,U[W/(m2K)]U =1

Rsi+ R +Rse

Ocena:U UmaxR[2K/W] je toplotna otpornost graevinskog elementa, aRsiiRsesu prelazne otpornosti

Koeficijent transmisionog gubitka toplote,HT[W/K]HT=(FxiUiAi) +HTBHTB=UTBAUTB= 0,10 W/(m2K)Prenos toplote kroz termiki omota zgrade (ili dela zgrade); uticaj toplotnih mostova

Koeficijent ventilacionog gubitka toplote,HV[W/K]HV=acpVnV- zapremina grejanog prostora [m3]n- broj izmena vazduha na as [h-1]Broj izmena vazduha

Specifini transmisioni gubitak toplote,H'T[W/(m2K)]H'T=HT[W/(m2K)]

A

Ocena:H'TH'T,maxA[m2] je povrina termikog omotaa zgrade

Ukupni zapreminski gubici toplote,qV[W/m3]qV=HT+HV

Ve

Ukupni gubici toplote - transmisioni i ventilacioni

Prorauni fizikih veliina navedenih u Tabeli 3.1.1 sastavni su deo elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izrauje se u skladu sa vaeim standardima i propisima.3.2 Toplotna akumulativnostProraun toplotne akumulativnosti netransparentnih spoljnih graevinskih elemenata zgrada (spoljni zidovi, krovovi) za letnji period vri se u skladu sa standardom SRPS U.J5.530, korienjem sledeih veliina: faktor priguenja amplitude oscilacije temperature, [-]; kanjenje oscilacije temperature, [h]. Ove veliine ograniene su najmanjim dozvoljenim vrednostima, datim u tabeli 3.2.1 i tabeli 3.2.2.Tabela 3.2.1 - Najmanje dozvoljene vrednosti faktora priguenja amplitude oscilacije temperature, min[-]Graevinski elementmin[-]

Ravni krovovi25

Svi spoljni zidovi, osim onih koji su na severnoj strani15

Spoljni zidovi na severnoj strani10

Tabela 3.2.2 - Najmanje dozvoljene vrednosti kanjenja oscilacije temperature, min[h]Graevinski elementmin[h]

Ravni krovovi hladnjaa14

Ravni krovovi, osim ravnih krovova hladnjaa10

Spoljni zidovi i kosi krovovi ka zapadnoj i jugozapadnoj strani8

Spoljni zidovi i kosi krovovi ka junoj i jugoistonoj strani7

Spoljni zidovi i kosi krovovi na istonoj, severoistonoj i severozapadnoj strani6

Ukoliko je za krovove > 45, ne postavljaju se zahtevi za vrednost[h]. Ukoliko je za zidove > 35, ne postavljaju se zahtevi za vrednost[h].Za spoljne netransparentne ventilisane graevinske elemente (osim za slabo ventilisane) ne postavljaju se zahtevi za vrednost[-] ukoliko je povrinska masa elementa bez obloge vea (ili jednaka) 100 kg/m2. Ukoliko je povrinska masa elementa bez obloge manja od 100 kg/m2, koeficijent prolaza toplote elementa mora da bude manji od 0,35 W/(m2xK).Sve transparentne (i polutransparentne) povrine u boravinim prostorijama, osim one koje su na severu, severoistoku i severozapadu (pri azimutu: 0 - 45 i 315 - 360), moraju da imaju netransparentnu zatitu od direktnog Sunevog zraenja u letnjem periodu. Orijentacija,j(azimut i nagib), zastakljene povrine se, pojednostavljeno, odreuje prema tabeli 6.10.Detaljni postupci za proraun toplotne akumulativnosti graevinskih elemenata sadrani su u standardu SRPS EN ISO 13786.Prorauni fizikih veliina i parametara kojima se proverava toplotna akumulativnost graevinskog elementa sastavni su deo elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izrauje se u skladu sa vaeim standardima i propisima.3.3 Difuzija vodene pareDifuzija vodene pare izraunava se za spoljne graevinske konstrukcije i konstrukcije koje se granie sa negrejanim prostorijama, osim za konstrukcije koje se neposredno granie sa terenom (pod na tlu, ukopani zidovi, ukopane tavanice). Sve graevinske konstrukcije zgrade moraju biti projektovane i izgraene na nain da se vodena para u projektnim uslovima na njihovim povrinama ne kondenzuje.Zgrada mora biti projektovana i izgraena na nain da se kod namenskog korienja vodena para koja zbog difuzije prodire u graevinsku konstrukciju, ne kondenzuje. U sluaju da doe do kondenzacije vodene pare u konstrukciji, ona se nakon raunskog perioda isuivanja mora sasvim osloboditi iz graevinske konstrukcije. Vlaga koja se kondenzuje u konstrukciji ne sme dovesti do oteenja graevinskih materijala (na primer korozija, pojava bui).Za izraunavanje higrotermikih karakteristika graevinskih elemenata i konstrukcija, difuzije vodene pare, kondenzacije i isuenja, kao i opasnosti od povrinske kondenzacije (oroavanje), primenjuje se standard SRPS EN ISO 13788, u opcijama: 1) sloeni godinji kumulativni proraun; 2)Glaser-ov postupak. Ukoliko se proraun vri na osnovuGlaser-ovog postupka, koristi se metod prorauna prema SRPS U.J5.520.Higrotermike karakteristike materijala usvajaju se prema Tabeli 3.4.1.2 ovog pravilnika. U tabeli 3.4.1.2 dat je pregled osnovnih higrotermikih osobina graevinskih materijala. Uporedo se mogu koristiti i podaci prema tabelama standarda SRPS EN ISO 10456, za srednju temperaturu za primenu u graevinarstvu jednaku 23C i pri praktinom sadraju vlage koji odgovara korienju graevinskog materijala. Ovo su proraunske - projektne vrednosti, navedene kao prosene vrednosti za primenu u graevinarstvu. Nie vrednosti koeficijenata toplotne provodljivosti i higrotermike osobine novih materijala dokazuju se ispitivanjima. Ispitivanja se vre u skladu sa vaeim standardima i propisima. Procedure za izdavanje dokaza o usaglaenosti na osnovu stranih isprava i znakova usaglaenosti regulisane su vaeim domaim propisima.Prorauni fizikih veliina i parametara kojima se proverava difuzija vodene pare graevinskog elementa sastavni su deo elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izrauje se u skladu sa vaeim standardima i propisima.3.3.1 Dozvoljena temperatura unutranje povrineDozvoljena temperatura unutranje povrine spoljne graevinske konstrukcije na bilo kom mestu (i na mestima toplotnih mostova) mora da bude vea od temperature take rose, s[C], za date projektne uslove (temperatura i relativna vlanost vazduha u prostoriji).Minimalna toplotna otpornost za spreavanje oroavanja unutranje povrine,Rmin[m2K/W], graevinske konstrukcije izvan zone toplotnog mosta (osnovni deo graevinskog elementa) izraunava se za uslove perioda grejanja (zimski period), na sledei nain:Rmin Rsi i- e- (Rsi-Rse)

i- s

Pri emu jeRse= 0,04 m2K/W, a vrednostRsise, zbog mogunosti pojave spreenog strujanja vazduha (nametaj, zakloni i sl.) usvaja sa (najmanje)Rsi= 0,25 m2K/W. Za transparentne graevinske elemente primenjuje se uobiajena vrednost:Rsi= 0,17 m2K/W.Na mestima toplotnih mostova za ocenu opasnosti od oroavanja merodavna je temperature take rose, s[C], odreena prema tabeli 3.3.1.1 pri vrednosti si,crit= s.Tabela 3.3.1.1 - Temperature take rose, s[C], u zavisnosti od relativne vlanosti vazduha, i[%], i temperature vazduha i[C]i[C]s[C]

i[%]

3035404550556065707580859095

3010,512,914,916,818,420,021,422,723,925,126,227,228,229,1

299,712,014,015,917,519,020,421,723,024,125,226,227,228,1

288,811,113,115,016,618,119,520,822,023,224,225,226,227,1

278,010,212,214,115,717,218,619,921,122,223,324,325,226,1

267,19,411,413,214,816,317,618,920,121,222,323,324,225,1

256,28,510,512,213,915,316,718,019,120,321,322,323,224,1

245,47,69,611,312,914,415,817,018,219,320,321,322,323,1

234,56,78,710,412,013,514,816,117,218,319,420,321,322,2

223,65,97,89,511,112,513,915,116,317,418,419,420,321,2

212,85,06,98,610,211,612,914,215,316,417,418,419,320,2

201,94,16,07,79,310,712,013,214,415,416,417,418,319,2

191,03,25,16,88,39,811,112,313,414,515,516,417,318,2

180,22,34,25,97,48,810,111,312,513,514,515,416,317,2

17-0,61,43,35,06,57,99,210,411,512,513,514,515,316,2

16-1,40,52,44,15,67,08,29,410,511,612,613,514,415,2

15-2,2-0,31,53,24,76,17,38,59,610,611,612,513,414,2

14-2,9-1,00,62,33,75,16,47,58,69,610,611,512,413,2

13-3,7-1,9-0,11,32,84,25,56,67,78,79,610,511,412,2

12-4,5-2,6-1,00,41,93,24,55,76,77,78,79,610,411,2

11-5,2-3,4-1,8-0,41,02,33,54,75,86,77,78,69,410,2

10-6,0-4,2-2,6-1,20,11,42,63,74,85,86,77,68,49,2

3.3.2 Dozvoljene vrednosti upijanja vlage - spoljni zavrni slojeviDozvoljene vrednosti upijanja vlage spoljanjeg zavrnog sloja graevinske konstrukcije - zatitno-dekorativnih nanosa debljine manje od 0,005 m, odreene preko vrednosti ekvivalentne debljine,r[m], iznose:r = d x 2, gde jed[m] debljina, a[-] relativni koeficijent difuzije vodene pare zatitno-dekorativnog nanosa.3.3.3 Dozvoljene vrednosti vlage usled difuzije i kondenzacijeUkupna koliina kondenzovane vlage ne sme prei da bude vea od: 1 kg/m2u optem sluaju; 0,5 kg/m2ukoliko se kondenzacija deava u slojevima - materijalima koji nemaju svojstvo kapilarnog upijanja odnosno oslobaanja vlage; u sluaju kondenzacije u sloju drveta, najvei doputeni porast sadraja vlage za 5% u odnosu na poetni maseni sadraj vlage; u sluaju kondenzacije u materijalima na bazi drveta, najvei doputeni porast sadraja vlage iznosi 3% u odnosu na poetni maseni sadraj vlage.Ukupna masena vlanost materijala u graevinskom elementu na kraju perioda kondenzacije,X'uk[%]:X'uk=X'r+X'difX'r[%] - prosena raunska vlanost materijala, prema tabeli 3.3.3.1X'dif[%] - masena vlanost nastala usled kondenzacije.Mora da bude ispunjen uslov:X'ukX'maxgde je najvea dozvoljena masena vlanost za sloj materijala u kome se deava kondenzacijaX'max=X'r+X'dif, maxX'dif, max=qmax 100

dr0

0[kg/m3] je zapreminska masa materijala, u suvom stanju, prema tabeli 3.3.3.1, ili 3.4.1.2Raunska debljina,dr[m], sloja graevinskog elementa u kome se deava kondenzacija, za sluaj kondenzne povrine ima sledee vrednosti: za sloj poroelijastog betona ili betona sa lakim agregatom,dr= 0,02 m; za opeku,dr= 0,05 m; za ostale materijale usvaja se da jedr=d(dje debljina sloja), ali ne vee od 0,07 m.Za sluaj kondenzne zone, drje jednako irini kondenzne zone.Vrednostqmax[kg/m2] predstavlja najveu dozvoljenu koliinu kondenzovane vodene pare u graevinskom elementu na zavretku razdoblja difuzije vodene pare, koja ima sledee vrednosti: u optem sluaju,qmax= 1,0 kg/m2; ukoliko kondenzacija nastaje na dodirnim povrinama slojeva od kojih jedan sloj nema mogunost preuzimanja vlage (npr.: sluaj dodirnih povrina vlaknastih toplotnoizolacionih materijala (ili vazdunih slojeva) i slojeva parne brane (ili betonskih slojeva),qmax= 0,5 kg/m2; za drvene konstrukcije,qmax= 0,05 xdrx0(kg/m2); za materijale na bazi drveta (lake graevinske ploe na bazi drvene vune i vieslojne lake graevinske ploe od penastih sintetikih izolatora i drvene vune se izuzimaju),qmax= 0,03 xdrx0(kg/m2).Tabela 3.3.3.1 - Vrednosti 0[kg/m3] i X'r[%]Materijal0[kg/m3]X'r[%]

Beton

Beton sa tekim agregatom24001,8

22002,0

20002,2

18002,4

Beton sa lakim agregatom16009,4

140010,7

120012,5

Beton sa dodacima od opeke800 - 17003,5

Ekspandirani beton, penobeton i gasbeton12003,3

10004,0

8005,0

6006,7

5008,0

40010,0

Drvobeton (durisol, i sl.)8009,3

55013,5

Opeka

Puna opeka1400 - 20001,5

uplja opeka1200 - 14002,4

Malter

Produni i cementni900 - 15008,0

Toplotnoizolacioni malter300 - 8004,5

Drvo i proizvodi od drveta

Drvo500 - 80015,0

Ploe od drvene vune i trske200 - 55014,0

Tvrdo presovane ploe (panel, lepljenica, iverice)-10,0

Toplotnoizolacioni materijali

Mineralni vlaknasti neorganski materijali (staklena vuna, kamena vuna)15 - 2001,5

Mineralni vlaknasti materijali organskog porekla (morska trava, drvo, treset, slama, kokos i sl.)-15,0

Pluta100 - 20010,0

Penasti sintetiki materijali

Polistiren10 - 505,0

Poliuretanska pena, tvrda, IPN28 - 553,0

3.3.4 Proraun difuzije vodene pare i proraun isuenjaZa potrebe pojednostavljenog prorauna (Glaser-ov postupak) usvajaju se sledee vrednosti:Za period kondenzacije:Zona A- obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period grejanja) iznosi doH'e= -15 C, temperatura spoljnjeg vazduha za proraun kondenzacije iznosie= -5 C, relativna vlanost spoljnjeg vazduha iznosie= 90%, relativna vlanost i temperatura unutranjeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta/prostorije, ili sa vrednoui= 55%, trajanje perioda kondenzacije iznosi 60 dana;Zona B- obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period grejanja) nia odH'e= -15 C, temperatura spoljnjeg vazduha iznosie= -10 C, relativna vlanost spoljnjeg iznosie= 90%, relativna vlanost i temperatura unutranjeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta/prostorije, ili sa vrednoui= 55%, trajanje perioda kondenzacije iznosi 60 dana.Spoljne projektne temperature za period grejanja odreene su tabelom 3.3.4.1. Za mesta koja nisu obuhvaena Tabelom 3.3.4.1, usvajaju se podaci koji su navedeni za najbliu lokaciju.Za period isuenja: dozvoljeno trajanje isuenja iznosi 90 dana za mesta koja pripadajuZoni A, a 60 dana za mesta koja pripadajuZoni B. Temperature i relativne vlanosti vazduha iznosei=e= 18 C,i=e= 65%.Tabela 3.3.4.1 - Spoljne projektne temperature, H'e[C], za mesta u Republici SrbijiMESTOH'eMESTOH'e

Banatski Karlovac-13,2Kopaonik-20,1

Beograd-12,1Leskovac-17,4

Beej-15,8Loznica-13,7

Valjevo-14,4Ni-14,5

Vranje-15,3Novi Sad-14,8

Vrac-15,4Pe-18,1

Veliko Gradite-14,1Poega-18,3

Dimitrovgrad-15,8Prizren-18,4

Zajear-17,5Pritina-19,8

Zlatibor-16,0Sjenica-23,7

Zrenjanin-14,8Sombor-15,1

Kikinda-15,3Sremska Mitrovica-15,0

Kraljevo-14,7Surin - Beograd-13,0

Kruevac-16,2Crni Vrh-18,5

Kragujevac-15,0uprija-15,2

Za zgrade sa klimatizacijom ili sa veim oslobaanjem vodene pare dozvoljeno vreme isuenja odreuje se na osnovu karakteristika procesa - unutranjih mikroklimatskih uslova, ali ne sme da bude due od: 90 dana (uZoni A), odnosno 60 dana (uZoni B).3.4 Toplotna zatita i gubici toplote - metod prorauna3.4.1 Koeficijent prolaza toplote graevinskog elementa, U [W/(m2K)]Koeficijent prolaza toplote graevinskog elementa, U [W/(m2xK)], proraunava se, u optem sluaju - za graevinski element jednostavne heterogenosti, saglasno standardu SRPS EN ISO 6946, na sledei nain:

VrednostiRsiiRsenavedene su u tabeli 3.4.1.1. Vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti,m[ W/(mxK)],m-tog sloja elementa, debljined[m], usvaja se prema tabeli 3.4.1.2, ili se dokazuje ispitivanjem u skladu sa vaeim standardima i propisima.Tabela 3.4.1.1 : Otpor prelazu toplote i FxivrednostiToplotni protok ka spoljnjoj sredini, preko graevinskog elementa odreenog tipaOtpor prelazu toplote,m2xK/WFaktor korekcije temperature, Fxi

RsiRseRsi+ Rse

Graevinski elementi koji se granie sa spoljnim vazduhom

Spoljni zid

neventilisani0,130,040,171,0

ventilisani0,130,130,261,0

Ravni krovovi:

neventilisani0,100,040,141,0

ventilisani0,100,100,201,0

Meuspratna konstrukcija iznad otvorenog prolaza:

neventilisani0,170,040,211,0

ventilisani0,170,170,341,0

Kosi krovovi:

neventilisani0,100,040,141,0

ventilisani0,100,100,201,0

Graevinski elementi koji se granie sa negrejanim prostorima

Zid ka negrejanom prostoru0,130,130,260,5

Meuspratna konstrukcija ka negrejanom krovnom prostoru0,100,100,200,8

Meuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora0,170,170,340,5

Zid ka negrejanoj zimskoj bati (stakleniku), sa spoljnim zastakljenjem zimske bate:

Jednostruko staklo, U > 2,5 W/(m2xK)0,130,130,260,7

Izolaciono staklo, U 2,5 W/(m2xK)0,6

Poboljano staklo, U 1,6 W/(m2xK)0,5

Graevinski elementi u kontaktu sa tlom

zid u tlu, ili delimino ukopan0,130,00,130,6

pod na tlu0,170,00,170,5

Meuspratna konstrukcija u tlu0,100,00,100,6

Graevinski elementi izmeu dva grejana prostora razliite temperature

Zid izmeu zgrada, zid koji razdvaja prostore razliitih korisnika, ili zid ka grejanom stepenitu0,130,080,210,8

Meuspratna konstrukcija koja razdvaja prostor izmeu razliitih korisnika0,100,080,180,8

Tabela 3.4.1.2 - Higrotermike osobine graevinskih materijala i proizvodaMaterijal/proizvodGustina,kg/m3Specifinatoplota,cJ/(kgxK)Toplotnaprovodljivost,W/(mxK)Relativni koeficijentdifuzije vodene pare,

I ZIDOVI

1. Puna opeka (upljikavost 0do15%)1 8009200,7612

1 6009200,649

1 4009200,587

1 2009200,475

2. uplji blokovi i i uplja opeka (gustina zajedno sa otvorima)1 4009200,616

1 2009200,524

3. Porozna opeka8009200,332,5

4. Klinker opeka, puna klinker opeka, uplja1 9008801,0535

1 7008800,7930

5. Blokovi od elektrofilterskog pepela1 5009200,585

1 3009200,474

6. Silikatna puna opeka2 0009201,1020

1 8009200.9916

1 6009200.7913

7. Silikatna uplja opeka (gustina zajedno sa otvorima)1 4009200,707

1 2009200,564

8. Porolit1 2009200,524

9. Termo ljakoblok (gustina zajedno sa otvorima)1 6009200,644

1 4009200,584

1 2009200,524

10. Blokovi od porobetona4408600,135

4608600,145

5008600,165

6508600,185

11. Blokovi od gas betona8001 0500,357

6001 0500,275

12. Puni blokovi od lakog betona1 0008400,474

1 2008400,525

1 4008400,647

1 6008400,809

13. Betonski blokovi sa otvorima u dva reda od lakog betona (gustina bez otvora)1 0001 0500,442

1 2001 0500,493

1 4001 0500,564

14. Isto kao 13, otvori u tri reda (gustina bez otvora)1 4001 0500,495

1 6001 0500,566

15. Zid od prirodnog kamena2 0009201,1622

16. Betonski uplji blokovi sa otvorima u tri reda (gustina zajedno sa otvorima)1 6009600,7410

17. Porozna opeka0,22-0,35

II MALTERI

18. Kreni malter1 6001 0500,8110

19. Poduni kreni malter1 7001 0500,8515

1 8001 0500,8720

1 9001 0500,9925

20. Cementni malter2 1001 0501,4030

Cementni estrih2 2001 0501,4030

21. Pigmentni fasadni malter1 8501 0500,7015

22. Cementni malter + lateks (sintetiki dodaci)1 9001 0500,7030

23. Gipsani i kreno gipsani malter1 5009200,709

Laki gipsani malter1 0009200,474

24. Perlit malter5001 0500,134

Toplotnoizolacioni malter6009200,196

Gipsani malter na trsci1 0009200.473

Gipsani malter na rabic mrei1 2009200,584

III PRIRODNI KAMEN I ZEMLJA

25. Granit, kristalasti kriljac2 600 do 28009203,565

26. Gusti krenjak, dolomit, mermer2 600 do 2 8509202,3 do 3,565

27. Pear, amorfni krenjak2 6009201,750

28. Pesak i sitni ljunak1 500 do 2 0008401,2 do 1,715

29. Zaraslo zemljite, humus1 500 do 2 0008401,5 do 2,650

IV MATERIJALI ISPUNA I NASIPNI MATERIJALI

30. Pesak, suvi1 8008400,581,4

31. ljunak, suvi1 7008400,811,5

32. Usitnjena opeka8008400,411,3

33. Usitnjena pluta508400,041,1

34. Perlit, nasut1008400,051,3

35. Keramzit, nasut4008400,221,3

36. Piljevina2502 0900,091,2

37. Nasuta zemlja (vlana)1 7008402,1

V BETONI

38. Betoni sa kamenim agregatima2 5009602,3390

2 4009602,0460

2 2009601,5130

2 0009601,1622

1 8009600,9315

39. Keramzit beton1 4001 0000,5810

1 2001 0000,476

1 0001 0000,384

8001 0000,293

40. Pareni, gas betoni8001 0500,297

6001 0500,235

5001 0500,193

4001 0500,142

41. Beton od usitnjene opeke1 6009200,766

1 4009200,584

1 2009200.473

42. ljakobeton1 6009600,765

1 4009600,584

1 2009600,473

VI MATERIJALI ZA OBLAGANJA

43. Gips - kartonske ploe

- do 15 mm9008400,2112

- do 18 mm9008400,238

44. Pune gipsane ploe1 4008400,7012

1 2008400,588,5

1 0008400,476

45. Gipsane ploe sa punjenjem, otvorima ili porozne8008400,354

6008400,293

46. Klinker ploice1 9009201,05100

47. Ploice od opeke1 8009200,7920

48. Fasadne ploe, glazirane1 8009200,92300

49. Keramike ploice

- zidne, glazirane1 7009200,87200

- podne, neglazirane2 3009201,28200

50. Keramiki mozaik

- 50 mm x 50 mm - 16% fuge140

- 20 mm x 20 mm - 21% fuge1 9008800,99100

- 12 mm x 12 mm - 26% fuge90

51. Stakleni mozaik

- 20 mm x 20 mm - 20% upljina2 3008400,70150

52. Linoleum1 2001 8800,19500

53. Guma1 0001 4700,1610 000

54. Unapred izraeni betonski elementi2 5009602,3390

2 4009602,0470

55. Laki betonski elementi1 2009200,4710

56. Ploe od gustog krenjaka, dolomita i mermera2 650 do 2 8508802,3365

Ploe od peara2 6008802,3350

57. Prozorsko staklo2 5008400,8110 000

58. Armirano staklo2 6008400,44100 000

59. uplji stakleni blokovi1 1008400,444 000

60. Drvo

- hrast700 do 8002 090 do 25100,2140 do 60

- smreka, bor500 do 6002 0900,1470

61. Vodootporne panelne ploe6002 0900,1260

- teke, za spoljnje oblaganje6202 0900,1360

- lake, za unutranje oblaganje4002 0900,0830

62. Vodootporne per ploe6602 090100

- za unutranje oblaganje5502 0900,1460

63. Iverne ploe

- tvrde1 0001 8800,1217

- meke4002 0900,0586

3002 0900,0523

2002 0900,0472

64. Iverne ploe, presovane6002 0900,09960

65. Ploe od drvene vune (izolit, heraklit i sl.)

- debljine 15 mm5502 0100,14011

- debljine 25 mm5001 6700,0998

- debljine 35 mm4501 6700,0936

- debljine 50 mm4001 6700,0815

66. Papirnate tapete6001 3400,155

- perive7001 3400,1510

- plastine7001 2500,203 000

67. Bitumen1 1001 0500,171 200

68. Asfalt2 1001 0500,702 500

- asfalt, 20 mm1 9001 0500,702 000

69. Bitumenska lepenka1 1001 4600,192 000

70. PVC, homogeni1 4009600,2310 000

71. PVC, na filcu8009600,123 000

72. Podne obloge - tepisi

- napeti tafting2501 2300,0701,5

- lepljeni tafting2701 2300,08110

- iglasti fil, lepljen3001 4600,09010

73. Daske za pod5201 6700,14015

74. Parket7001 6700,2115

75. Tvrde ploe od drvenih vlakana9001 6700,1970

76. Polietilenske folije1 0001 2500,1980 000

77. PVC folija, meka1 2009600,1942 000

78. Bitumenska traka sa ulokom aluminijske folije debljine0,1 mm9001 4600,19100 000

0,2 mm9501 4600,19150 000

79. Bitumenske trake, varene,debljine 5 mm,sa aluminijskom folijom 0,2 mm1 0001 4600,19140 000

80. Krovna lepenka110014600,192000

81. Vieslojni bitumenski premaz, armiran u jednom sloju - 10 mm1 1001 4600,1710 000

82. Vieslojna bitumenska hidroizolacija debljine 13 do 16 mm1 1001 4600,1914 000

Vieslojna bitumenska hidroizolacija na perforiranoj lepenki1 2001 4600,1914 000

83. PVC krovne trake, meke1 2009600,1920 000

84. PIB (poliizobutil) trake1 6009600,26300 000

85. CR (hloropren-kauuk) trake1 3001 0000,23100 000

86. CSM (hlorosulfidni polietilen) trake1 5001 0000,3080 000

87. EPDM (etilen-propilen-kauuk) trake1 2001 0400,30100 000

88. Crep1 9008800,9940

89. Ploe od kriljaca2 8008202,90120

X METALI

90. elik7 80046053,5

- liveni elik7 20050046,5600 000

91. Aluminijumska folija0,10600 000

0,152 700940203700 000

0,20800 000

92. Bakarna folija0,109 000380380700 000

0,15800 000

93. Olovo11 50013035

94. Cink7 100390110

XI TOPLOTNOIZOLACIONI MATERIJALI

95. Staklena vuna148400,0381

238400,0341

308400,0321

608400,0321

808400,0341

96. Kamena vuna308400.0381

808400.0341

1008400,0331

1608400,0371

1808400,0391

97. Staklena pena1458400,05610 000

98. Pluta, ekspandirana, impregnirana1201 6700,04110

1601 6700,04422

99. Ploe od proivene trstike8001 2600,0462

100. Ploe od presovane slame (stramit)3501 4700,0983

101. Beton sa dodatkom piljevine5501 4650,145

8001 4650,2410

102. Sintetike ploe od vieslojnog poliestera1 4001 5900,1950 000

1 5001 0900,2350 000

103. Ploe od akrilne smole1 1801 0000,198 000

104. PVMD i PVC ploe1 4009600,2116 000

105. Polistirenske ploe (u blokovima)151 2600,04125

201 2600,04135

251 2600,04140

301 2600,04145

106. Polistiren, izraen u kalupina201 2600,04140

251 2600,04150

301 2600,04160

107. Fenolne ploe, rezane iz blokova401 2600,04135

601 2600,04140

108. Poliuretanske ploe,Izrezane iz blokova301 3800,03540

401 3800,03550

109. PVC ploe501 2600,041200

110. Urea ploe151 2600,0403

111. Ekstrudirani polistiren (HPS)

Do debljine 80 mm, sa glatkom povrinom3315000,03550

Do debljine 80 mm, sa bruenom povrinom3315000,035120

Iznad debljine 80 mm, sa glatkom povrinom3315000,03850

Iznad debljine 80 mm, sa bruenom povrinom3315000,038120

112. Vuna ovce209000,0401

113. Kokosova vlakna10016000,0451

114. Vlaknaste drvene ploe19020000,04510

115. Toplotnoizolacioni malter0,09-0,258-10

116. Celulozna vlakna8518000,0401

117. Pamuk208400,0401

118. Perlitne ploe15010000,0605

119. Duvano staklo14011000,060

120. Poliuretanska pena1515000,02530

8015000,040100

121. Perlitni nasip9010000,0553

Najvee doputene vrednosti koeficijenata prolaza toplote,Umax[W/(m2xK)], elemenata termikog omotaa zgrade, odnosno elemenata izmeu dve susedne termike zone, sadrane su u tabeli 3.4.1.3. Ove vrednosti se primenjuju i na unutranje graevinske konstrukcije koje se granie sa prostorijama u kojima je temperatura vazduha pri projektnoj temperaturi spoljnjeg vazduha (period grejanja) manja od 12 C.Proraunska vrednost koeficijenta prolaza toplote,U[ W/(m2xK)], mora da bude manja (ili jednaka)Umax[W/(m2xK)]:U Umax[ W/(m2xK)].Tabela 3.4.1.3 - Najvee dozvoljene vrednosti koeficijenta prolaza toplote, Umax[W/(m2xK)], za elemente termikog omotaa zgradeOpis elementa / sistemaPostojea zgradaUmax[W/(m2xK)]Nova zgradaUmax[W/(m2xK)]

Elementi i sistemi u kontaktu sa spoljnim vazduhom

1. Spoljni zid0,400,30

2. Zid na dilataciji (izmeu zgrada)0,500,35

3. Zidovi i meuspratne konstrukcije izmeu grejanih prostorija razliitih jedinica, razliitih korisnika ili vlasnika0.900.90

4. Ravan krov iznad grejanog prostora0,200,15

5. Ravan krov iznad negrejanog prostora0,400,30

6. Kosi krov iznad grejanog prostora0,200,15

7. Kosi krov iznad negrejanog prostora0,400,30

8. Meuspratna konstrukcija iznad otvorenog prolaza0,300,20

9. Prozori, balkonska vrata grejanih prostorija i grejane zimske bate1,501,50

10. Stakleni krovovi, izuzimajui zimske bate, svetlosne kupole1,501,50

11. Spoljna vrata1,601,60

12. Izlozi1,801,80

13. Staklene prizme1,601,60

Unutranje pregradne konstrukcije

14. Zid prema grejanom stepenitu0,900,90

15. Zid prema negrejanim prostorima0,550,40

16. Meuspratna konstrukcija ispod negrejanog prostora0,400,30

17. Meuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora0,400,30

Konstrukcije u tlu (ukopane, ili delimino ukopane)

18. Zid u tlu0,500,35

19. Pod na tlu0,400,30

20. Ukopana meuspratna konstrukcija0,500,40

Napomena 1:Za elemente - sisteme panelnog (podnog, zidnog, plafonskog) grejanja moraju se primeniti odgovarajui standardi i tehniki uslovi propisani tim standardima.

Napomena 2:Vrednosti navedene za postojeu zgradu odnose se na najvee doputene vrednosti posle renoviranja, sanacija, rekonstrukcija.

VrednostiU[W/(m2xK)] proraunavaju se u skladu sa standardom SRPS EN ISO 13789 i posebnim standardima: za netransparentne graevinske elemente, izuzev podova i zidova u tlu i zid - zavesa, u skladu sa standardom SRPS EN ISO 6946; za podove i zidove u tlu u skladu sa standardom SRPS EN ISO 13370; za graevinske elemente tipa prozora, balkonskih vrata i roletni u skladu sa standardom SRPS EN ISO 10077-1 i SRPS EN ISO 10077-2; za zid - zavese u skladu sa standardom SRPS EN 13947; za stakla u skladu sa standardima SRPS EN 673 i SRPS EN 410; za elemente za zidanje zidanih zidova i zidane zidove, u skladu sa standardom SRPS EN 1745.Koeficijent prolaza toplote transparentnog graevinskog elementa (spoljna graevinska stolarija: spoljni prozori i balkonska vrata; krovni prozori),Uw[W/(m2xK)], odreuje se proraunom, saglasno standardu SRPS EN ISO 10077-1:Uw = Agx Ug+ Afx Uf+ Igxg

Ag+ Af

Proraunske vrednostiUg(staklo),Uf(okvir) ig(faktor korekcije temperature - spoj staklo/okvir), navedene su u tabelama 3.4.1.4, 3.4.1.5, 3.4.1.6, 3.4.1.7, i 3.4.1.8.Ove vrednosti se mogu odrediti i na sledei nain:a) proraunom, u skladu sa standardima SRPS EN ISO 10077-2 (okvir), SRPS EN 410 (staklo) i SRPS EN 673 (staklo);b) ispitivanjem prozora istog sastava i mera, u skladu sa vaeim standardima i propisima.VrednostiUg(staklo) iUf(okvir) odnose se na koeficijent prolaza toplote bez uticaja toplotnog mosta. Toplotni mostovi u transparentnim graevinskim elementima se dodatno obraunavaju i potiu od: spoja staklo-staklo u termoizolacionom staklu (razliita reenja: aluminijumska spojnica, sintetika spojnica, specijalno termiki poboljana spojnica); spoja staklo - okvir; spoja okvir - graevinska konstrukcija (ugradnja).Vrednosti koeficijenata prolaza toplote prozora bez termoizolacionog stakla ("staklopaketi") usvajaju se sa vrednostima:Uw= 3,5 W/(m2xK) (za prozore krilo na krilo);Uw= 5,0 W/(m2xK) (za prozore sa jednostrukim staklom).Tabela 3.4.1.4 - Toplotna svojstva transparentnih graevinskih elemenata - STAKLOTip staklaUgW/(m2xK)g

jednostruko, 6 mm5,80,83

2-struko, prozirno, 6-8-6 mm3,20,71

2-struko, prozirno, 4-12-4 mm3,00,71

2-struko, prozirno, 6-12-6 mm2,90,71

2-struko, prozirno, 6-16-6 mm2,70,72

3-struko, prozirno, 6-12-6-12-6 mm1,90,63

2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (vazduh)1,60,63

2-struko, niskoemisiono, 4-16-4 mm (vazduh)1,50,61

2-struko, niskoemisiono, 4-15-4 mm (Ar)1,30,61

2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Kr)1,10,62

2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Xe)0,90,62

3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Kr)0,70,48

3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Xe)0,50,48

2-struko, reflektujue, 6-15-6 mm (Ar)1,30,25 - 0,48

2-struko, reflektujue, 6-12-4 mm (Ar)1,40,27 - 0,44

Tabela 3.4.1.5: Koeficijent prolaza toplote okvira - drveni okvirdebljinadfmmUfW/(m2xK)

meko drvo (500 kg/m3),= 0,13 W/(mxK)tvrdo drvo (700 kg/m3),= 0,18 W/(mxK)

302,32,7

502,02,4

701,82,0

901,61,8

1101,41,6

Tabela 3.4.1.6: Koeficijent prolaza toplote okvira - PVC-okvirMaterijalTip okvira - profilUfW/(m2xK)

PVC-uplji profili2-komorni2,2

3-komorni1,7 - 1,8

5-komorni1,3 - 1,5

6-komorni1,2 - 1,3

Tabela 3.4.1.7: Koeficijent prolaza toplote okvira - metalni okvirVrsta metalnog okviraUfW/(m2xK)

elini, sa termikim prekidom4,0

elini, bez termikog prekida6,0

aluminijumski, sa termikim prekidom2,8 - 3,5

aluminijumski, poboljani1,4 - 1,5

specijalni sistemi profila za pasivne kue0,7 - 0,8

Tabela 3.4.1.8: Koeficijenti korekcije - faktor korekcije temperature za toplotne mostove izmeu okvira i staklaKoeficijent korekcije,g

2-struko i viestruko staklo, bez sloja za poboljanje2-struko i viestruko staklo, sa slojem za poboljanje

Drveni i PVC - okviri0,040,06

Metalni okviri, sa prekinutim toplotnim mostom0,060,08

Metalni okviri, bez prekinutog toplotnog mosta0,000,02

3.4.2 Gubici toplote3.4.2.1 Koeficijent transmisionog gubitka toplote, HT[W/K]Koeficijent transmisionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade),HT[W/K], izraunava se po obrascu:HT=i(Fxi Ui Ai+HTB

Fxi- faktor korekcije temperature zai-ti graevinski element, koji se usvaja prema Tabeli 3.4.1.1 ovog pravilnika;Ui[W/(m2xK)] - koeficijent prolaza toplotei-tog graevinskog elementa, povrineAi[m2].Transmisioni toplotni gubitak zgrade (ili dela zgrade) usled uticaja toplotnih mostova u termikom omotau zgrade (ili dela zgrade),HTB[W/K], iznosi:HTB=UTB AA[m2] - zbirna povrina spoljnih graevinskih elemenata (termiki omota objekta - spoljne mere);Usvaja se vrednost UTB= 0,10 W/(m2xK).Ukoliko je uticaj toplotnih mostova ve uzet u obzir pri proraunu koeficijenta prolaza toploteU, graevinskog elementa, granina povrina kroz koju se toplota prenosiA, kod uvaavanja uticaja toplotnog mosta moe se umanjiti za povrinu graevinskog elementa za koji je koeficijent prolaza toplote na taj nain odreen. Transmisioni toplotni gubitak usled uticaja toplotnog mosta,HTB[W/K], tada iznosi:HTB= UTB AcorAcor[m2] - zbirna povrina spoljnih graevinskih elemenata (spoljni omota objekta), umanjena za povrine graevinskih elemenata za koje su izraunati koeficijenti prolaza toplote sa ukljuenim toplotnim mostovima.3.4.2.2 Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HV[W/K]Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade),HV[W/K], izraunava se po obrascu:HV=a cp V nV- zapremina grejanog prostora [m3];n- broj izmena vazduha na as [h-1]a cp= 0,33 [Wh/m3 K] (a cp= 1200 [J/(m3 K)])Tabela 3.4.2.1 - Broj izmena vazduha na as u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) - Stambene zgrade sa vie stanova i prirodnom ventilacijomBroj izmena vazduhan[h-1]Broj izmena vazduhan[h-1]

Izloenost fasade vetruVie od jedne fasadeSamo jedna fasada

ZaptivenostLoaSrednjaDobraLoaSrednjaDobra

Otvoren poloaj zgrade1,20,70,51,00,60,5

Umereno zaklonjen poloaj0,90,60,50,70,50,5

Veoma zaklonjen poloaj0,60,50,50,50,50,5

Tabela 3.4.2.2 - Broj izmena vazduha na as u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) - Pojedinane porodine kue sa prirodnom ventilacijomBroj izmena vazduhan[h-1]

ZaptivenostLoaSrednjaDobra

Otvoren poloaj zgrade1,50,80,5

Umereno zaklonjen poloaj1,10,60,5

Veoma zaklonjen poloaj0,760,50,5

3.4.2.3 Specifini transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade), H'T[W/(m2xK)]Specifini transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade),H'T[W/(m2xK], izraunava se po obrascu:H'T=HT

A

Najvei doputeni specifini transmisioni toplotni gubitak kroz termiki omota zgrade,H'T[W/(m2xK)], usvaja se prema tabeli 3.4.2.3.1:Tabela 3.4.2.3.1 - Najvee doputene vrednosti specifinih transmisionih gubitaka toplote,H'T,max[W/(m2xK)], u zavisnosti od faktora oblika zgrade (ili dela zgrade)Faktor oblikaA/Ve(m-1)Nestambene zgrade sa udelom transparentnihpovrina 30% i stambene zgradeH'T(W/m2K)Nestambene zgrade sa udelomtransparentnih povrina > 30%H'T(W/m2K)

0.21.051.55

0.30.801.15

0.40.680.95

0.50.600.83

0.60.550.75

0.70.510.69

0.80.490.65

0.90.470.62

1.00.450.59

>1.050.440.58

3.4.2.4 Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termikog omotaa, qV[W/m3]Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termikog omotaa,qV[W/m3], transmisioni i ventilacioni, izraunavaju se po obrascu:qV=HT+ HV[W/m3]

Ve

Prilog 4TEHNIKI ZAHTEVI ZA POSTIZANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI ZGRADA4.1. Tehnikim zahtevima za postizanje energetske efikasnosti zgrada naroito se odreuju sledei parametri:1) orijentacija i funkcionalni koncept zgrade:(1) orijentaciju i funkcionalni koncept zgrade projektovati tako da se maksimalno iskoriste prirodni i stvoreni uslovi lokacije (sunce, vetar, zelenilo);(2) postaviti zgrade tako da prostorije u kojima se boravi tokom dana budu orijentisane prema jugu u meri u kojoj urbanistiki uslovi to dozvoljavaju.2) oblik zgrade kojim se obezbeuje energetski najefikasniji odnos povrine i zapremine omotaa zgrade u odnosu na klimatske faktore lokacije, okruenje (prirodno i stvoreno) i namenu zgrade;3) toplotno zoniranje zgrade projektovati toplotno zonirane zgrade, odnosno, grupisati prostorije u zgradi u skladu sa njihovim temperaturnim zahtevima; zone sa viim temperaturnim zahtevima projektovati tako da mogu maksimalno da iskoriste prirodne potencijale lokacije (sunce, vetar, zelenilo);4) nain korienja prirodnog osvetljenja i osunanja:(1) maksimizirati upotrebu prirodnog osvetljenja uz omoguavanje pasivnih dobitaka toplotne energije zimi odnosno zatite od pregrevanja leti adekvatnim zasenenjem (forma objekta ili sistemi zasenenja);(2) toplotna energija koja kroz zastakljene povrine ulazi u prostoriju treba da se ogranii u letnjem danu (kada sem difuznog postoji i direktno sunevo zraenje).5) optimizacija sistema prirodne ventilacije:(1) otvore na zgradi, kao to su prozori, vrata, kanali za ventilaciju, projektovati tako da gubici toplote u zimskom periodu i toplotno optereenje u letnjem periodu bude to manje;(2) kada god je to mogue, otvore koncipirati tako da se maksimizira pasivno (prirodno) nono hlaenje u letnjem periodu.6) optimizacija strukture zgrade(1) prema potrebama i nameni zgrade koristiti termiku masu za ostvarivanje toplotnog komfora u zimskom i letnjem periodu; termika masa treba da poveava termiku inerciju objekta, osim za objekte sa kratkotrajnim korienjem;(2) primeniti visok kvalitet toplotne izolacije celokupnog termikog omotaa;(3) izbegavati toplotne mostove;(4) odabirom vrste materijala i bojom materijala minimizirati pojavu toplotnih ostrva.7) korienje pasivnih i aktivnih sistema u zavisnosti od tipa zgrade, strukturu i omota koncipirati tako da se maksimalno koriste pasivni i aktivni solarni sistemi i obezbedi zatita od pregrevanja;8) korienje voda - izvriti analizu mogunosti korienja padavina, podzemne i otpadne vode za potrebe zalivanja, spoljnih pranja i dr., kao i za grejanje i hlaenje zgrade; tehnike prostorije (rezervoar i pumpno postrojenje) koje se koriste u gore navedene svrhe, ukoliko su ukopane, ne uraunavaju se u indeks zauzetosti parcele.4.2. Parametri za postizanje energetske efikasnosti postojeih zgrada:1) voditi rauna o ouvanju funkcionalne i oblikovne celovitosti zgrade:(1) kada to nije iskljueno drugim propisima, dozvoljeno je naknadno izvoenje spoljne toplotne izolacije zidova;(2) kada je zid koji se sanira na regulacionoj liniji, dozvoljava se da debljina naknadne termoizolacije sa svim zavrnim slojevima bude do 15 cm unutar javnog prostora;(3) kada je zid koji se sanira na granici sa susednom parcelom dozvoliti postavljanje naknadne spoljne izolacije debljine do 15 cm, uz saglasnost suseda;(4) kada to prostorne okolnosti omoguavaju, dozvoljeno je naknadno formiranje staklenika ako se elaboratom dokae poboljanje energetske efikasnosti zgrade;2) prilikom energetske sanacije postojeih zgrada, erkeri i drugi istureni delovi kao to su dvostruke fasade, staklenici, zastakljene terase i loe - staklenici, ija se graevinska linija poklapa sa regulacionom linijom mogu prelaziti regulacionu liniju i to:(1) maksimalno 0,6 m od graevinske linije ako je trotoar manji od 3,5 m i ako je rastojanje do susedne nasuprotne zgrade manje od 12 m i to maksimalno na 50% povrine uline fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine;(2) maksimalno 0,9 m od graevinske linije ukoliko je trotoar vei od 3,5 m, a irina ulice od 12 do 15 m i to maksimalno na 50% povrine uline fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine;(3) maksimalno 1,2 m ako je trotoar vei od 3,5 m, a irina ulice vea od 15 m i to na maksimalno 50% povrine uline fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine;(4) vei ispadi nadzemnih etaa u odnosu na graevinsku liniju od navedenih nisu dozvoljeni;(5) ispadi na delovima objekata u kompaktnim blokovima orijentisani prema ulici ne smeju ugroavati privatnost susednih objekata. Horizontalna projekcija linije ispada moe biti najvie pod uglom od 45 stepeni od granice parcele objekta.Prilikom projektovanja uzeti u obzir i planirani razvoj, odnosno, analizirati uticaj postojeih i planiranih susednih zgrada u skladu sa vaeom urbanistikom regulativom.Prilog 5USLOVI KOMFORAJedan od glavnih zadataka projektanta je da stvori okruenje unutar i van zgrade koje je podesno za sve aktivnosti korisnika koje se tu deavaju, te u sklopu tehnike dokumentacije treba jasno navesti sve primenjene mere i tehnika reenja za postizanje projektovanih parametara komfora.Vazduni komfor - kvalitet vazduha u zgradama obezbeuju:1) arhitektonske mere(1) zgrade projektovati tako da maksimalno koriste prirodnu ventilaciju, teiti omoguavanju poprene ventilacije;(2) predvideti sisteme kontrole prirodne ventilacije kako bi se izbegao negativni oseaj promaje.2) sistemi za kontrolu kvaliteta vazduha(1) preporuuje se ugradnja sistema prinudne (vetake) ventilacije sa propisanim brojem izmena na as, gde nije mogue postii zahtevane karakteristike vazdunog komfora prostora prirodnom ventilacijom;(2) dovoenje sveeg vazduha prinudnom ventilacijom regulie se prema stvarnim potrebama optereenosti i vremenu kada se korisnici nalaze u prostoriji;(3) svi objekti preko 500 m2, koji imaju prinudnu ventilaciju, moraju imati ugraene razmenjivae toplote koji rekuperiu toplotu otpadnog vazduha, a minimalna dozvoljena vrednost efikasnosti rekuperatora je:- rekuperatori voda - vazduh, zimski temperaturski stepen korisnosti, 50%;- rekuperatori vazduh - vazduh, zimski temperaturski stepen korisnosti, 70%;(4) ugradnja ureaja za rekuperaciju toplote nije obavezna kod ventilacije sa protokom vazduha do 300m/h i u posebnim sluajevima (npr. izvor toksinih ili eksplozijskih materija) i u sluajevima kada je dokazano da to nije mogue izvesti;(5) regenerativni razmenjivai toplote mogu se koristiti samo u sluajevima kada otpadni vazduh ne sadri duvanski dim, neprijatne mirise ili druge tetne zagaivae.Toplotni komfor se obezbeuje tokom cele godine projektovanjem zgrade u skladu sa merama energetski efikasne arhitekture i drugim neophodnim arhitektonsko-graevinskim reenjima:1) pravilnim dimenzionisanjem elemenata omotaa;2) zatitom od sunevog zraenja;3) korienjem termike mase;4) pasivnim/prirodnim nonim hlaenjem;5) toplotnim zoniranjem zgrade;6) oblikovanjem zgrade, i/ili senilima ili zastorima u periodu pregrevanja, spreiti uticaj direktnog sunevog zraenja.Ovim navedenim pasivnim merama obezbediti da se temperature u zgradi odravaju u granicama komfora u zavisnosti od namene objekta definisanog ovim pravilnikom.Obezbediti da se uslovi temperaturnih nivoa u zgradi odravaju u granicama definisanim u Prilogu 6 - Tabeli 6.5 - Dobici toplote od ljudi i elektrinih ureaja koja je tampana uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.Tek poto su iscrpljene sve arhitektonsko-graevinske mogunosti za postizanje toplotnog komfora ovim metodama, mogu se uvesti sistemi za grejanje, hlaenje i ventilaciju.Svetlosni komfor u zgradi obezbeuje se uvoenjem prirodnog svetla i vetakim osvetljenjem.Uvoenjem prirodnog svetla:1) primeniti mere neophodne za maksimalno uvoenje dnevne svetlosti u prostorije uz minimalno korienje vetakog osvetljenja;2) leti obezbediti maksimalan upad difuznog i minimalan upad direktnog sunevog zraenja upotrebom senila i zastora;3) sistemi zatite od sunevog zraenja moraju da omogue dovoljnu koliinu dnevne svetlosti u prostorijama bez korienja vetakog osvetljenja;4) obezbediti efikasnu kontrolu bljeska od sunevog zraenja uz zadravanje propisanog nivoa osvetljenosti;Intenzitet vetakog osvetljenja prostorija treba da bude projektovan u skladu sa namenom.Zvuni komfor koji se odnosi na ljude i kao prijemnike i kao izvore zvuka postie se sledeim merama:1) adekvatnom izolacijom od vazdunog zvuka unutranjih graevinskih elemenata (zidovi, tavanice, vrata);2) adekvatnom izolacijom od vazdunog zvuka spoljanjih graevinskih elemenata (spoljanji zidovi, fasadni otvori, krovni omotai);3) adekvatnom izolacijom podova i zidova od zvuka udara;4) prihvatljivim nivoom zvunog pritiska zvukova u prostorijama, ukljuujui i bilo koji zvuk koji se koristi za maskiranje presluavanja;5) adekvatnim akustikim odzivom prostorija ili prostora kojim se odreuje ujnost i kvalitet korisnih zvukova;6) adekvatnim projektovanjem sistema instalacija koje ne smeju da narue prethodno navedene graevinske i arhitektonske mere za postizanje zvunog komfora.Prilog 6METODOLOGIJA ODREIVANJA ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA: ODREIVANJE GODINJE POTREBNE TOPLOTE ZA GREJANJE, UKUPNE GODINJE FINALNE I PRIMARNE ENERGIJE, GODINJE EMISIJE CO2, REFERENTNI KLIMATSKI PODACI I PREPORUENE VREDNOSTI ULAZNIH PARAMETARA ZA PRORAUN6.1 Metodologija odreivanja energetskih performansi zgradaTabela 6.1 - Metodologija za odreivanje godinje potrebne toplote za grejanjeVeliinaNain proraunaPrimenjeni granini uslovi

123

Godinja potrebna energija za grejanje,QH,nd[kWh/a]Prema SRPS EN ISO 13790QH,nd= QH,ht-H,gn QH,gn*QH,nd= (QT+ Qv) -H,gn (Qint+ Qsol)Prema SRPS EN ISO 13790 *(vai za sisteme koji rade bez prekida u zagrevanju)

Specifina godinja potrebna energija za grejanje,QH,an[kWh/m2a]QH,an=QH,nd,

Af

Af- korisna povrina zgrade [m2]Prema SRPS EN ISO 13790

Godinja potrebna energija za nadoknadu gubitaka toplote [kWh/a]QH,ht= (HT+HV) 24 HDD 10-3HDD- broj stepen dana za lokaciju zgrade (tabela 7.3)

Koeficijent transmisionog gubitka toploteHT[W/K]HT=i(Fxi UiAi) +HTB

HTB=UTBAUTB= 0,10W/(m2K)Srednja vrednost koeficijenta prolaza toplote za zgradu:HT=HTW/(m2K)

Af

Prema SRPS EN ISO 13790

Koeficijent ventilacionog gubitka toploteHV[W/K]HV=acpiVini,

V- zapremina grejanog prostora [m3];n- broj izmena vazduha na as [h-1]Prema SRPS EN ISO 13789:acp= 1200 [J/(m3K) ],Broj izmena vazduha prema tabeli 3.4.2.1 i 3.4.2.2

VeliinaNain proraunaPrimenjeni granini uslovi

123

Faktor iskorienja dobitaka toplote za period grejanjaH,gnH=QH,gn,

QH,ht

,

aH=aH,0+,=Cm/ 3600,

H,0HT+HV

Prosene vrednosti (sezonski ili meseni metod):H,gn= 1,00 - Teki tip gradnje;H,gn= 0,98 - Srednje-teki tip gradnje;H,gn= 0,90 - Laki tip gradnje.Prema SRPS EN ISO 13790:H- bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa;aH- bezdimenzioni numeriki parametar koji zavisi od vrednosti vremenske konstante;- vremenska konstanta [h];Cm- dinamiki toplotni kapacitet [J/K]

Godinja koliina energije koja potie od unutranjih dobitaka toploteQint[kWh/a]Qint=Af (qp+qE)Prema SRPS EN ISO 13790: Dobiti toplote od ljudi i elektrinih ureaja dati u tabeli 7.5

Godinja koliina energije koja potie od dobitaka usled Sunevog zraenjaQsol[kWh/a]Qsol=FshAsolIsolsol,Fsh- Faktor osenenosti zgrade:Fsh=FhorFovFfinZa staklene spoljne povrine:Asol,gl=ggl (1-FF) AW,ggl- faktor propustljivosti Sunevog zraenja u zavisnosti od vrste stakla:FF- faktor rama;AW- povrina prozora (graevinskog otvora)Za spoljne zidove:Asol,C=s,CRs,CUCACs,C- emisivnost spoljne povrine zida (kratkotalasno zraenje Sunca);Rs,C=1otpor prelazu toplote za

he

spoljnu stranu zida [m2K / W]

Prema SRPS EN ISO 13790:Fsh- vrednosti date u tabelama 7.6 do 7.8Isolsol[kWh/m2] - vrednosti date u tabeli 7.9ggl- vrednosti date u tabeli 7.10s,C= 0,6 - vrednost za svetlije boje fasade i mermerSrednja vrednost:Rs,C=1m2K / W

25

Godinja potrebna energija za grejanje za sisteme koji rade sa prekidom,QH,nd,interm[kWh/a]QH,nd,interm=H,redQH,nd,H,red= 1-3(H,0)H (1-H,hr)

Prema SRPS EN ISO 13790:H,red.- bezdimenzijski faktor redukcije u zagrevanju;H,hr- odnos broja sati rada sistema za grejanje u toku nedelje prema ukupnom broju sati u nedelji.

Tabela 6.1a - Metodologija za odreivanje ukupne godinje potrebne energije:VeliinaNain proraunaPrimenjeni granini uslovi

123

Godinja potrebna toplota za pripremu sanitarne tople vode,Qw[kWh/a]Qw=W cWVW (W-0)VW- godinja potronja vode [m3/a]W- temperatura vode u rezervoaru [C]0- temperatura vode iz vodovoda [C]Prema SRPS EN 15316-3-1W cW= 1,16[kWh/( m3/K]Specifina vrednost za razliite tipove zgrada data je u tabeli 7.5

Godinji toplotni gubici sistema za grejanje,QH,ls[kWh/a]QH,ls=QH,em,ls+QH,dis,ls+QH,st,ls+QH,gen,ls,QH,em