pravilna sadnja voĆa

PRAVILNA SADNJA VOA

Pravilna sadnja voa uz pripremu zemljita i izbor sadnica su najvaniji faktori prilikom

podizanja vonjaka. Zato im se treba posvetiti posebna panja.

Prva odluka pre sadnje je izbor parcele za sadnju kao i odluka da li e to biti amaterski vonjak,

homogeni ili meovit, intenzivni, palirski ili vonjak livada.

Najbolje vreme za sadnju voa je na jesen, im opadne lie! Poslednji termin je prolee, pre

nego krene vegetacija, ali je viestruko korisno da voe provede celu zimu posaeno, da zemlja

dobro nalegne na koren i da se fine ilice spoje sa zemljom i spreme da prehranjuju sadnicu im

krene vegetacija. Prolena sadnja ima za problem slabiji prijem i slabiji porast sadnica u prvoj

godini, kao i potrebu da se vie navodnjavaju u prvoj godini.

Prilikom sadnje voa potrebno je obaviti sledee radnje:

1. Priprema zemljita

Priprema zemljita se sastoji od ienja terena, ravnjanja, meliorisanja i rigolovanja. Ako je

zemljite ranije obraivano i esto orano, potrebno je popraviti strukturu zemljita a najbolji

nain za to je da se izvesno vreme zaledini odnosno da se napravi livada. Treba voditi rauna i o

odvoenju suvine vode raenjem drenae.

Detaljan nain pripreme zemljita moete proitati u lanku Priprema zemljita za sadnju.

2. Izbor vrste, sorte i podloge

Pre same sadnje, potrebno je odluiti se za vonu vrstu koju emo saditi pa shodno tome i

izabrati sorte, vodei rauna da veina voa nije samooplodna i da im je potrebna sorta
http://vocarskisavetnik.com/content/razmnozavanje-priprema-zemljista-za-sadnju/

opraiva. Pored odluke koju emo vrstu voa saditi, potrebno je odluiti i na kojoj podlozi je ta

vrsta voa kalemljena. Izbor podloge utie na bujnost pa se podloge po bujnosti dele na bujne,

srednje bujne i krljave odnosno slabo bujne. Bujnost podloge direktno utie na odluku o

razmaku voa kao i o izboru kronje koju emo formirati (vaza, piramida, vreteno ), vie o

tome moete proitati u lankuFormiranje oblika kronje nakon sadnje.

Izbor podloge se vri i na osnovu sastava zemljita na kojem se sadi a sastav moemo saznati

analizom zemljita, za to je najbolje obratiti se poljoprivrednim savetodavnim slubama u vaoj

optini odnosno gradu.

Najvanije je voditi rauna o ekolokim uslovima rejona zbog razliite mikroklime, reljefa i

kvaliteta zemljita.

3. Kopanje rupa

Na zemljitu koje je prethodno rigolovano ili orano, kopaju se rupe prenika 50-80 cm (za

jagodasto voe oko 30 cm), dubine 30-40 cm.

Na zemljitu koje nije prethodno rigolovano ili orano, kopaju se jame ija je irina 1.5-2.5

metara, dubine do 60 cm.

Prilikom kopanja rupa ili jama, kopa se tako to se prvi sloj povrinske zemlje (do 20 cm) izbaci

sa jedne, a drugi sloj sa druge strane rupe. Ako se kopa dublje od 40 cm, taj sloj se samo prekopa

i ostavi na istoj dubini. Rupe treba da ostanu otvorene 2-3 nedelje.

4. Vaenje svojih kalemova ili kupovina sadnica

Prilikom vaenja sadnica koje smo sami proizveli, treba to vie sauvati koren, naroito fine

ilice, tako da ovaj posao treba raditi polako i strpljivo, sa to manje upanja. Potrebno je prvo

aovom oko sadnice na rastojanju 20-30 cm kopati i presecati ile a zatim kad se sadnica

dovoljno oslobodi, nagnuti je na stranu pa aovom presei centralnu ilu koja ide ispod sadnice

pravo na dole.

Pri vaenju ili kupovini sadnica, izuzetno voditi rauna o pupoljcima! Sadnica mora imati

sve pupoljke naroito na visini izmeu 50 i 100 cm jer e iz tih pupoljaka krenuti grane koje e

formirati kronju, ako nema pupoljaka to je jako velik i esto nereiv problem, a pupoljci se jako

lako oene hvatanjem sadnice rukama prilikom vaenja ili transporta.

5. Pribavljanje ubriva

Idealno bi bilo pribaviti pregorelo stajsko ubrivo a ako je to nemogue, onda vetako ubrivo

sa vie kalijuma u NPK formulaciji, na primer 0:15:30, 8:16:24 itd. Koliina je okvirno dve do

tri lopate pregorelog stajskog ili jedna puna aka vetakog po sadnici. Postoje i dehidrirana

stajska ubriva u vidu peleta koja su odlina zamena za stajsko. Treba to vie izbegavati

vetaka ubriva jer ona unitavaju zemljite.

Najbolje je ako sami pripremimo kompost.

6. Priprema korena

Koren se orezuje tako to se sve debele ile prekrate, takoe se prekrate i oteene ile do mesta

iza oteenja, a centralne se skroz uklone. Ne treba previe prekraivati ile, treba ostaviti da

budu due ali da debele na krajevima imaju ist presek makazama.

Jako je korisno ako se nae kravlja balega da se u nju umoe ile pre sadnje, sadnice u ovoj

smei treba da odstoje 12-24 asa. Ako je nemamo a mislimo da e biti suno leto, moemo

koren umoiti u rastvor hidrogela. Odline rezultate je pokazalo i potapanje u rastvor

fitohormona, naftilsiretne (NAA) i indolbuterne (IBA) kiseline u koncentraciji 0,03-0,05%. U

ovom rastvoru ile treba da ostanu 10-12 asova.
http://vocarskisavetnik.com/content/rezidba-nakonsadnjehttp://vocarskisavetnik.com/content/djubrenje-kompost/

7. Dezinfekcija sadnica

Sadnice se pre sadnje oprskaju rastvorom bakra na nain opisan u lanku Jesenje plavo prskanje.

Treba okupati i koren koji pre toga treba orezati, zatim dezinfikovati prskanjem pa tek onda

umoiti u rastvor opisan u taki 6.
http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-jesenjeplavoprskanjehttp://vocarskisavetnik.com/content/razmnozavanje-pravilna-sadnja-voca/2.jpghttp://vocarskisavetnik.com/content/razmnozavanje-pravilna-sadnja-voca/3.jpghttp://vocarskisavetnik.com/content/razmnozavanje-pravilna-sadnja-voca/2.jpghttp://vocarskisavetnik.com/content/razmnozavanje-pravilna-sadnja-voca/3.jpg

http://vocarskisavetnik.com/content/razmnozavanje-pravilna-sadnja-voca/4.jpghttp://vocarskisavetnik.com/content/razmnozavanje-pravilna-sadnja-voca/5.jpghttp://vocarskisavetnik.com/content/razmnozavanje-pravilna-sadnja-voca/4.jpghttp://vocarskisavetnik.com/content/razmnozavanje-pravilna-sadnja-voca/5.jpg

8. Sadnja

Nakon to smo obavili sve radnje, pristupamo sadnji. Iz trapa odnosno zemlje treba izvaditi samo

onaj broj sadnica koji taj dan moemo stii da posadimo. Sadnice staviti pored rupa i krenuti sa

sadnjom.

Prvo se u rupu vrati zemlja sa prve gomile koju smo odvajali, tj povrinski sloj zemlje. Ovu

zemlju moemo pomeati sa pregorelim stajskim ubrivom, ali maksimum u odnosu pola-pola,

nikako ne stavljati previe stajskog ubriva na dno rupe jer ono blokira dotok vode iz dubljih

slojeva zemlje preko leta. Ako stavljamo i stajsko, na kraju treba dodati malo zemlje bez

stajnjaka, ile ne smeju biti u direktnom kontaktu sa ubrivom.

Izuzetno voditi rauna o dubini sadnje! Sadnice moraju biti posaene tako da im mesto

kalemljenja bude 10ak cm iznad zemlje, nikako pod zemljom jer e doi do oiljavanja mesta

kalemljenja to moe biti pogubno. Ne treba saditi ni previe plitko da ne bi dolo do

izmrzavanja niti previe duboko, najbolje je ako se jo uvek vidi trag do koje dubine su bile

posaene u rasadniku.

Napravi se u sredini malo brdace na koje se stavi sadnica. Malo pored se pobode kolac. Kolac

mora biti impregniran u 3% rastvoru plavog kamena tako da izdri do 7 godina bez da krene da

truli, trule bi se preneo na koren sadnice i to bi moglo biti pogubno. Kolac se postavlja u ovoj

fazi jer naknadnim ukucavanjem kolca nakon sadnje moe doi do oteenja korena sadnice.

Zatim se sa ostatkom prve gomile natrpava sadnica bilo navlaenjem motikom ili aovom. Kada

se koren dobro pokrije, sadnica se dri ravno uspravno a oko nje se zemlja dobro nagazi. Zatim

se stavi aka vetakog ubriva.

Dalje se redom dodaje malo zemlje, malo se nagazi i tako u 2-3 navrata. Pri kraju rupe se dodaje

zemlja koja je bila na dnu rupe pri kopanju. Ako je ona suvie tvrda, busovita, onda se ubaci

okolna zemlja sa povrine.

Ako imamo nezgorelo stajsko ubrivo, moemo ga staviti na vrh rupe pa navui malo zemlje

preko njega.

Sadnica se vezuje za kolac vrbovim prutom ili debljim kanapom, u obliku osmice, ne priteui

mnogo. Kolac nije toliko vaan u prvoj koliko u narednim godinama kada se sadnica razgrana i

ima puno lisne mase pa se usled vetra povija to uzrokuje pucanje finih ilica korena. Kolac

dobro doe i za povijanje grana, da imaju za ta da se veu. Ako bi ih i vezali za kamenje, kese

sa zemljom i slino, bez kolca, moglo bi doi do njihovog kidanja prilikom jakog vetra.

9. Zatita sadnica od tetoina

Potrebno je sadnice zatiti od zeeva, srna i ostalih tetoina. Od zeeva se kao efikasna zatita

pokazala fasadna mreica, postoje i namenske mreice ali je fasadna znaajno jeftinija, kada se

postavi oko sadnice, dalje se heftalicom zahefta ili se provue tanak kanap uzduno kroz otvore.

Od srna je jedini nain zatite podizanje ograde oko vonjaka visine barem 2 metra. Postoje i

nedokazane tvrdnje da okaene arape sa ljudskom kosom koju moete pribaviti u frizerskom

salonu odbijaju srne koje namiriu prisustvo oveka.

Proitajte celokupan prilog o zatiti voa od srna i glodara.

Sadnice nije neophodno kreiti prvih 2-3 godine dok deblo ne odeblja.

10. Prekraivanje sadnica

Sadnice se na prolee prekrauju na eljenu visinu i kree se sa formiranjem krune. Vie o

formiranju krune moete pogledati na ve spomenutom linku Formiranje oblika kronje nakon

sadnje

Srenu sadnju i puno uspeha u narednim godinama eli vam va Voarski Savetnik.
http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-od-srna-i-glodara/http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-voca-krecenjem/http://vocarskisavetnik.com/content/rezidba-nakonsadnjehttp://vocarskisavetnik.com/content/rezidba-nakonsadnje

pravilna sadnja voĆa

Documents