Pravila za uspešan početak gajenja pilića

subota - 28.07.2012

Gajenje, odnosno tov pilića podrazumeva način držanja, hranjenja, napajanja i zaštite zdravlja pilića, sa ciljem dobijanja što težeg pileta, uz što manji utrošak hrane i gubitak usled bolesti. U industrijskom tovu, koji obično traje 42 dana pilići dostignu telesnu masu od 1,8 do 2,1kg. uz utrošak hrane od 1,8 do 2kg za 1kg prirasta žive mere. Da bi se sa uspehom utovili pilići potrebno je nabavljati tovne piliće samo od zdravih, produktivnih i od bolesti dobro zaštićenih roditeljskih jata. Tada će pilići biti zdravi, vitalni, prosečne telesne mase od 35 do 40g, bez anomalija (uklješten kljun, deformacija glave ili tela). Samo ovakvi pilići biće"sposobni" za tov.

Prijem i naseljavanje jednodnevnih pilićaJednodnevni pilići se iz inkubatorske stanice do objekta (minifarme) dopremaju u kartonskim ili

plastičnim kutijama, koje na dnu imaju naboranu - rapavu hartiju (krep papir), radi sprečavanja da se tokom transporta pilići povrede klizanjem i raskrečenjem. Pri naseljavanju pilića objekat mora pravovremeno da se pripremi. Unutrašnjost objekta i širi prostor oko objekta, kao i putna mreža se mehanički očiste - operu aparatom pod pritiskom i dezinfikuju nekim efikasnim dezinficijensom. U objekat se onda rasprostire šuška u debljini od 8 do 10cm, po čitavoj površini poda objekta. Posle toga se unosi oprema za hranjenje i ravnomerno rasporedi po objektu.Najmanje 96h pre useljavanja pilića objekat, sa prostirkom i opremom za hranjenje i napajanje, se hermetički zatvori i ponovo dezinfikuje papama formaldehida. Dezinfekcija traje najmanje 24h. Potom se objekat otvara, provetrava i zagreva na željenu temperaturu radi prijema jednodnevnih tovnih pilića.Kada pilići stignu unose se u kutijama i raspoređuju duž objekta. Kutije se ne stavljaju jedna na drugu jer bi zbog povišene temperature u objektu moglo doći do ugušenja pilića. Zatim se pilići vade iz kutija i raspoređuju oko hranilica i pojilica.Pravilno održavanje ambijentalnih uslova: temperatura, vlaga, ventilacija i režim osvetljavanja u živinarniku veoma je važno kod tova pilića.

TemperaturaPilići na početku tova nemaju razvijen termoregulacioni sistem, već se isti uspostavlja tek sa 3-4 nedelje starosti, te je grejanje pilića ključno pitanje u prvim danima života. Prvog dana je potrebno obezbediti temperaturu od 33-35°C a zatim će se temperatura postepeno smanjivati.

Relativna vlažnost vazduhaPrvih dana tova ventilacija je isključena, a već nakon 2-3 dana počinje postepeno provetravanje.Optimalna vlažnost vazduha u objektu brojlera je od 65-75%.Režim osvetljavanja

Vrlo je bitan i treba obratiti pažnju na intenzitet i dužinu trajanja svetla. Vrlo bitno je da objekat bude ravnomerno osvetljen i da se intenzitet svetla može regulisati (tokom tova se smanjuje). U našim uslovima brojlerske proizvodnje uobičajeno je da dužina trajanja svetla prvog dana bude 24h, a kasnije 23h svetla i 1h mraka.Ishrana i napajanje brojleraKada se pilići usele u objekat njima je potrebnija voda od hrane. Hrane imaju u zaostaloj žumancetnoj kesici, a vode nemaju kao rezerve, pa ukoliko je vazduh suviše suv može doći do njihovog dehidriranja (isušivanja).U prvim danima po naseljavanju pilića koriste se male plastične pojilice, (obezbediti temperaturu vode od 20 do 22ºC). Dok su pilići sasvim mali, za hranjenje se koriste obične plastične tacne, prečnika 60 do 80cm, ali je moguće koristiti i nove uloške za jaja ili obrezane kartonske kutije u kojima su pilići dopremljeni.

NaseljenostKod gustine naseljenosti treba se pridržavati pravila 30-35 kilograma žive mase brojlera po m² podne površine (na kraju tova). Gustina naseljenosti ne sme da bude prevelika, jer će u tom slučaju doći do raslojavanja brojlera, ali ni mala gustina naseljenosti nije dobra, zbog nedovoljne amortizacije objekata i nepotrebnog utroška energije.

Saveti i preporuke za uzgoj živina

[View]

Saveti i preporuke za nosilje:

Odgovarajućim uzgojem životinje treba pripremiti za proizvodnju jaja. Jato treba da bude ujednačeno. Najmanje 80% izmerenih životinja ne treba da odstupa od proseka jata za više od

10%. Uzroci neujednačene težine mogu biti prenaseljenost, nedovoljan broj pojilica ili otežan pristup hrani.

Nosilje se ocenjuju na osnovu količine i težine snešenih jaja, kao i na osnovu utroška hrane. Težina snešenih jaja zavisi od starosti koka nosilja, sistemu uzgoja, temperature i ishrane (hranjiva vrednost i kvalitet hrane). Količina utroška hrane nikad ne sme prekoračiti 2,5 kg za 1 kg snešenih jaja.

Intenzitet svetla tokom uzgoja ne treba niti produžavati niti pojačavati, budući da to može izazvati prerano ili nepovoljno sazrevanje jata.

Tokom perioda nošenja ne treba skraćivati dan niti smanjivati intenzitet svetlosti, jer to uzrokuje trenutačno i znatnosmanjenje proizvodnje jaja. Broj sati svetla koji se najčešće primenjuje iznosi od 14 do 16 sati. Ako pad proizvodnjejata usledi nakon vrhunca nesivosti, jedina moguća mjera je neznatno produljenje dana u objektu, pri čemu broj sati svjetla ne smije prijeći 17 sati. Osim toga, produženje trajanja svetla mora uslediti postupno, jer velika i nagla promena može da uzrokuje prolapsus jajnika kod koka nosilja.

Saveti i preporuke za piliće:

Jednodnevne piliće brzo izvaditi iz ambalaže, smestiti ih u objekt i ostaviti 1-2 sata uz slobodan pristup vodi i hrani. Nakon 1-2 sata kontrolisati temperaturu, vlagu, te hranu i vodu.

U prva 2-3 dana života ponuditi hranu na plitkim tacnama ili listovima papira, da bi se pilićima omogućio što lakši pristup hrani. Tijekom prva 2-3 dana piliće treba postupno navikavati na osnovni način hranjenja. Odgovarajući pristupautomatima za hranjenje osigurava pravilan razvoj živine.

Svi tipovi automata za hranjenje životinjama treba da garantuju najbolji pristup hrani i na najmanju meru svesti eventualno rasipanje, što znači da osnova/potpora automata za hranjenje treba da bude postavljena u visini leđa životinja. Nekorektno postavljanje automata za hranjenje uzrokuje rasipanje hrane, što dovodi do slabije konverzije hrane, a verojatnoća konzumiranja bakteriološki kontaminirane hrane raste. Neravnomerna raspodela hrane uzrok je smanjenje proizvodnje jata i povećanja broja ozljeda nastalih usled borbe oko pristupa automatima za hranjenje.

Broj tovnih pilića po jednom automatu za hranjenje: Tanjir – 1 za 70 životinja (prečnik 33 cm) Cev – 1 za 80-100 životinja (prečnik 38 cm) Lanac – 2 cm ruba za jednu životinju, ili 1 cm lanca za 1 životinju, odnosno 100 životinja

na 1 m lanca za hranjenje Osigurati tokom 24 h stalan pristup vodi. Postaviti dodatne pojilice u prva 4 dana života pilića. Svakodnevno proveravati visinu pojilica. Svakog dana proveravati i zalihu pitke vode, radi ocene

pravilnog konzumiranja vode. Naglo povećanje ili smanjenje potrošnje vode rani su znak stresa, bolesti ili lošeg kvalirteta vode.

Osiguranje odgovarajuće površine važno je radi laganog pristupa pojilicama cijelom jatu. Minimalni broj pojilica za 1.000 životinja u preduzgoju:

Zvonaste pojilice – 8 za 1000 životinja (prečnik 40 cm) pojilice kap po kap – 83 za 1000 životinja

Voda treba biti mehanički, hemijski i biološki čista radi sprečavanja bolesti nogu i smanjenja kvaliteta mesa. Višak pojedinih mineralnih soli (Ca, Na, Mg, Fe, Cu), kao i vrlo hladna i pretopla voda dovode do smanjene potrošnjevode i depresija rasta.