pozdravno pismo

POZDRAVNO PISMOGENI TELESNE TEŽINE

4 5

Personalizovani rezultat analize za:

Datum rođenja:

Broj porudžbine:

Ovaj izveštaj sadrži lične i veoma poverljive medicinske informacije. Nužno je obezbediti zaštitu podataka.

Poštovani,

Vaš uzorak je stigao na laboratorijsku analizu i obrađen je shodno najvišim standardima laboratorijskog kvaliteta. Rezultate su pregledala i odobrila dva nezavisna genetičara i molekularna biologa. Po dobijanju tih rezultata, sastavljen je personalizovani izveštaj za Vas. Ovim putem Vam prenosimo te rezultate u formatu koji ste odabrali.

Želeli bismo da Vam se zahvalimo na poverenju i nadamo se da ste zadovoljni našom uslugom. Uvek smo na raspolaganju za pitanja i predloge. Molimo Vas da nam se slobodno obratite. Povratne informacije od Vas su nam dragocene. To je jedini način na koji možemo unapređivati naše usluge u kontinuitetu.

Nadamo se da će analiza ispuniti Vaša očekivanja.

Srdačan pozdrav,

Geni telesne težineAnaliza i spisak gena koji utuču na Vašu telesnu težinu

GENI TELESNE TEŽINE

TIP ISHRANE ZA GUBITAK TEŽINE

VAŠ TIP SPORTA ZA GUBITAK TEŽINE

VAŠ PROGRAM ZA GUBITAK TEŽINE

GUBITAK TEŽINE UZ POMOĆ SPISKA NAMIRNICA

GUBITAK TEŽINE UZ POMOĆ SISTEMATIZACIJE NAMIRNICA

VAŠ SPORTSKI PROGRAM ZA GUBITAK TEŽINE

GENETSKE OSOBINE

SUPLEMENTI U ISHRANI

DETOKSIKACIJA

BIOLOŠKA STAROST

BURNOUT SENZOR

SPISAK NAMIRNICA

DODATNE INFORMACIJE

PREKOMERNA TEŽINAGENI TELESNE TEŽINE

8 9

Geni i uspeh programa za smanjivanje telesne težinePrekomerna težina je sve veći problem u industrijalizovanim zemljama, a njen uzrok leži u kombinaciji loše ishrane, fizičke neaktivnosti i geneteske predispozicije.

U davna vremena kad su naši preci bili lovci i sakupljači koji su morali da iskoriste svaku mrvicu ograničenih izvora hrane, sposobnost da se efikasno sačuva višak kalorija bila je od vitalnog značaja za opstanak. Danas, međutim, naš način života i naši izvori hrane promenili su se toliko, da te genetske osobine sada mnogima od nas stvaraju probleme. Unosimo previše kalorija i ne krećemo se dovoljno, pa je zato gojaznost postala čest problem u zapadnom svetu. Pored nezdravog načina života, jedinstven genetski sklop svakoga od nas može da doprinese prekomernoj težini. Mada je, ranije, opšteprihvaćeno mišljenje bilo da su sve kalorije podjednako loše, nova naučna istraživanja pokazuju da različiti tipovi kalorija imaju različit uticaj na telo. Neki genetski tipovi, na primer, apsorbuju previše masnoće iz hrane i stoga su osetljiviji na količinu masti u svojoj ishrani. Drugi genetski tipovi su potpuna suprotnost. Oni su skloni prekomernoj težini ako u ishrani imaju srazmerno mnogo kalorija iz ugljenih hidrata, dok su izgleda otporni na gojenje iz masnoća u svojoj ishrani.

Studije pokazuju da je približno 60-80% prekomerne težine nasledno. Drugim rečima, nju nam genetski prenose naši roditelji. Znači, mada je nekim ljudima teže da održe optimalnu telesnu težinu a drugima nije, važno je da se izbegne gojenje jer je ono uobičajeni faktor rizika u razvoju velikog broja oboljenja:

➤ Hipertenzije (povišenog krvniog pritiska)➤ Dijabetesa tipa 2 (dijabetesa starijeg životnog doba)➤ Refluksne bolesti➤ Srčanih oboljenja➤ Ateroskleroze➤ Moždanog udara➤ Raka dojke➤ Artritisa➤ Bolova u zglobovima➤ Degenerativnih bolesti kičme➤ Deformiteta stopala➤ Obeljenja žučne kese

➤ Gihta➤ Apnee➤ Venske tromboze➤ Kognitivnih smetnji➤ Demencije➤ Alchajmerve bolesti➤ Oštećenja zglobova, povreda mišića, kidanja ligamenata, tendonitisa, bursitisa, koštanih

deformiteta, krivljenja kičme, diskus hernije i poremećaja u razvoju kostiju kod dece i adolescenata.

Ima ljudi koji ne dobijaju na težini čak i kada hronično vode nezdrav život, dok se drugi brzo goje čak i sa umereno nezdravom ishranom. Neko se goji ako u ishrani ima visok sadržaj masti, dok kod drugih sadržaj masti izgleda da ne igra značajnu ulogu. Neko skida kilograme veoma brzo uz redovno vežbanje, dok se kod drugih jedva vide rezultati bez obzira na istovetan trud. Sve ove individualne razlike potiču od naših gena, ali one istovremeno i objašnjavaju zašto neko na ishrani sa niskim procentom masti postiže sjajne rezultate, a zašto neko drugi mršavi jedino ako intenzivno vežba.

Uz pomoć savremenih tehnologija genetskog testiranja, danas je moguće saznati svoj genetski tip. Rezultati ovakve analize daju nam ključ o tome šta sve treba preduzeti radi smanjivanja ili održavanja telesne težine u sledećim kategorijama: količini masti u ishrani, količini ugljenih hidrata u ishrani, vrsti fizičke aktivnosti, i smanjenom unosu kalorija.

Na osnovu ovih saznanja moguće je izraditi optimalan plan ishrane, koji prema našim naučnim istraživanjima, ima 2,44 puta veću uspešnost u smanjivanju telesne težine. Svi smo mi različiti i stoga je važno pronaći lične genetske slabosti, kao i saznati način na koji se mogu iskoristiti genetske prednosti da bi se vodio dug i zdrav život.


10 11REZULTAT

Vaši rezultatiNaručili ste genetski test za ispitivanje gena koji su relevantni za činioce koji deluju na Vašu telesnu težinu. Rezultati Vaše genetske analize su ovakvi:

Gen telesne težine Naučni naziv Laboratorijski rezultat

Gen telesne težine 1 FABP2 (rs1799883) A/G

Gen telesne težine 2 PPARG (rs1801282) C/C

Gen telesne težine 3 ADRB2 (rs1042713) G/G

Gen telesne težine 4 ADRB2 (rs1042714) C/C

Gen telesne težine 5 ADRB3 (rs4994) T/T

Gen telesne težine 6 FTO (rs9939609) A/A

Gen telesne težine 7 APOA2 (rs5082) T/T

Gen telesne težine 8 APOA5 (rs662799) A/A

Molimo Vas da imate na umu da su Vaše fizičke karakteristike rezultat složene interakcije između velikog broja gena, pa i predispozicija ka prekomernoj težini. Rezultate jednog genetskog testiranja je teško protumačiti, te su zato naši genetičari pripremili izveštaj u kome su objašnjene opšte posledice Vašeg genetskog profila.

Cilj analize Koliko je jaka Vaša genetska predispozicija prema prekomernoj težini?

Vaša genetska predispozicija prema prekomernoj težini

NISKA VISOKA

Vaš rezultat Vaša genetska predispozicija ka prekomernoj telesnoj težini je umerena pa vaši geni stvaraju umereni otpor Vašem truda da smršate. Takva genetska predispozicija efikasno se rešava ciljanim promenama u životnim navikama.

PREGLED VAŠIH REZULTATA

Sagorevanje ugljenih hidrata

Jak osećaj gladi

KCAL U FAZI MRŠAVLJENJA 2.387 kcal

Slab osećaj sitosti

Umeren unos kalorija Česte užine između obroka

Slab jo-jo efekat Slaba sklonost ka masnim organima

62–67% ugljeni hidrati

14–17% proteini

19–21% masti

Tip fizičkih vežbi Slabo gubljenje mišićne mase

Tip izdržljivosti


VRSTA ISHRANE ZA GUBITAK TEŽINE






GENETSKE OSOBINE


DETOKSIKACIJA

BIOLOŠKA STAROST

BURNOUT SENZOR

SPISAK NAMIRNICA

DODATNE INFORMACIJE

Vrsta ishrane za gubitak težineKako Vaši geni utiču na to kakva hrana kod Vas prouzrokuje da dobijate na težini

ANALIZA TIPOLOGIJEVRSTA ISHRANE ZA GUBITAK TEŽINE

14 15

Sagorevač ugljenih hidrata ili sagorevač masti?Naši preci su bili lovci i sakupljači koji su jeli velike količine ribe i mesa, pa je njihova ishrana obilovala masnoćama i proteinima. Kasnije, sa razvojem poljoprivrede, ljudi su počeli u ishrani većinim da troše ugljene hidrate. Naši geni su se samo delimično prilagodili tako radikalnoj promeni u izvorima hrane. Tako ima ljudi koji su i danas genetski programirani kao „sagorevači masti“. Njihovo telo može da obradi masti i proteine, ali se brzo ugoje ako se hrane većim količinama ugljenih hidrata. Drugi genetski pripadaju tipu „sagorevača ugljenih hidrata“. U njihovom slučaju, ugljeni hidrati malo utiču na telesnu težinu, ali oni brzo počinju da se goje ako pređu na ishranu sa mnogo masti. Vaša analiza je dovela do sledećih rezultata:

Vi ste SAGOREVAČ UGLJENIH HIDRATA

Da li se gojite od ugljenih hidrata?

NE MNOGO MNOGO

Vaš rezultat Da li se gojite od masti?

NE MNOGO MNOGO

Da li se gojite od proteina?

NE MNOGO MNOGO

Masti Smanjiti masti: Vi imate genetske karakteristike koje utiče na to da apsorbujete više masti iz hrane nego drugi. Stoga je smanjeni unos masti za Vas izuzetno efikasan način za gubitak težine. Pored toga, Vaš metabolizam je usporen, što takođe podstiče gojenje. To znači da ćete se gojiti ako Vaša ishrana obiluje mastima. Konkretno, gojićete se ako unosite velike količine zasićenih i transmasti, a malo nezasićenih masti. Stoga treba da smanjite količinu masnoća u ishrani, posebno zasićenih i transmasti.

Ugljeni hidrati Uticaj ugljenih hidrata je mali: Vi imate takvu genetsku sklonost koja sprečava da se gojite čak i ako unosite srazmerno mnogo ugljenih hidrata. Srazmera ugljenih hidrata u ishrani malo će uticati na Vaše mršavljenje.

Proteini Proteini su osnovni nutrijent koje organizam koristi za izgradnju mišićnog i drugog tkiva. Proteini takođe sadrže mnogo energije, pa veliki unos proteina može da dovede do prekomerne težine. Naučnici nisu pronašli nijedan dokaz da genetika utiče na iskorišćavanje proteina od strane organizma, pa Vaša ishrana treba da sadrži normalnu količinu proteina.

Koji je najbolji odnos masti i ugljenih hidrata za Vas?

MALO UGLJENIH HIDRATA MALO MASTI

62–67% kcal iz ugljenih hidrata 19–21% kcal iz masti

Ishrana Ishrana sa malo masti: ugljeni hidrati su od malog uticaja na Vašu težinu, ali Vaš organizam apsorbuje mnogo masti iz hrane. Zato u Vašoj ishrani treba da bude malo masti. Kalorije uzimajte iz različitih nutrijenata, prema sledećoj proporciji:

Ugljeni hidrati Proteini Masti

62–67 % 14–17 % 19–21 %


16 17

Analiza ponašanjaGeni kontrolišu naše osećaje gladi i sitosti. Usled genetskih razlika neki ljudi jače osećaju glad a neki slabije posle dužih perioda bez hrane. Geni takođe mogu da nas prevare i navedu da pojedemo više kalorija po obroku. Vaša genetska analiza je dovela do sledećih zaključaka:

Vi ste TIP SA JAKIM OSEĆAJEM GLADI

Koliko je jak Vaš osećaj gladi?

SLAB JAK

Rezultat Ljudi sa Vašim genetskim profilom skloni su da imaju jači osećaj gladi nego ljudi sa drugačijim genima. Ta karakteristika Vam otežva smanjivanje unosa kalorija (da manje jedete). U nastavku ovog izveštaja uputićemo Vas kako da se najbolje izborite s tim.

Vi ste TIP SA SLABIM OSEĆAJEM SITOSTI

Koliko je intenzivan Vaš osećaj sitosti?

SLAB JAK

Rezultat Vaš osećaj sitosti je znatno slabiji nego kod ljudi sa drugačijom genskom tipologijom. Postoji rizik da ste skloni prejedanju. Dobro pazite na maksimalan dnevni unos kalorija i trudite se da držite pod kontrolom veličinu obroka.

Vi ste TIP UMERENOG UNOSA KALORIJA

Da li zbog Vaše genetike radije jedete visokokaloričnu hranu?

VISOKO NISKO

Rezultat Ljudi sa Vašom genetikom imaju tendenciju da radije jedu obroke sa više masti i kalorija u poređenju sa ljudima sa drugačijim genima. Ta genetska osobina kod Vas stvara tendenciju da jedete više kalorija po obroku. Zbog toga se strogo pridržavajte propisanog maksimalnog dnevnog unosa kalorija.

Vi ste TIP KOJI ČESTO GRICKA IZMEĐU OBROKA

Da li ste skloni, zbog gena, da grickate između obroka?

RETKO ČESTO

Rezultat Prema istraživanjima, ljudi sa Vašim genetskim profilom obično jedu više obroka dnevno nego ljudi sa drugačijim genima. Takva tendencija Vas dovodi u iskušenje da češće od drugih užinate između obroka.


18 19

Zdravlje i jo-jo efekatIstraživanja pokazuju da ima ljudi koji se vraćaju na svoju prvobitnu telesnu težinu znatno brže od drugih, posle uspešne dijete. Tu razliku kontrolišu naši geni pa zato neki ljudi moraju da budu disciplinovaniji od drugih, da bi trajno održali zdravu telesnu težinu. Pored toga, naši geni uslovljavaju gde će se nagomilavati masti u našem telu.

Vi ste TIP SA SLABIM JO-JO EFEKTOM

Koliko je jak jo-jo efekat kod Vas?

SLAB JAK

Rezultat Kod Vas je jo-jo efekat slab, što znači da veoma sporo vraćate prethodnu telesnu težinu posle uspešne dijete, ukoliko se vratite starim navikama. Vama je lakše da održavate optimalnu telesnu težinu nego što je to drugim ljudima.

Vi ste TIP SA SLABOM SKLONOŠĆU KA MASNIM ORGANIMA

Da li se višak masnoće nagomilava oko Vaših organa?

NE MNOGO MNOGO

Rezultat Salo na nogama, kukovima i zadnjici ne izgleda sjajno, ali iz perspektive zdravlja, to je mnogo zdravije od sala koje se nagomilava oko vitalnih organa. Zbog Vaših gena, nema tendencije da se salo nagomilava oko Vaših organa. Višak kilograma nije toliko loš po Vaše zdravlje kao u slučaju ljudi sa drugačijim genima.

Foto

: Uns

plas

h/Ty

ler

Nix








GENETSKE OSOBINE


DETOKSIKACIJA

BIOLOŠKA STAROST

BURNOUT SENZOR

SPISAK NAMIRNICA

DODATNE INFORMACIJE

Vaš tip sporta za gubitak težineKako Vaši geni utiču na vrstu fizičke aktivnosti koju treba da upražnjavate dok se trudite da smršate

ANALIZA STRATEGIJEVAŠ TIP SPORTA ZA GUBITAK TEŽINE

22 23

Mišići, kalorije i fizička aktivnostTelu je neophodna određena količina energije (kalorija) dnevno kao gorivo za naše mišiće i organe. Kad telo ne dobija dovoljno kalorija iz hrane, ono se snabdeva energijom razgrađujući rezerve masti, što sa svoje strane dovodi do smanjivanja telesne težine. Na nesreću, u tom procesu dolazi i do razgradnje mišićnog i drugog tkiva, što je manje poželjno. Ima ljudi sa takvim genetskim osobinama koje njihovom organizmu omogućuju da veoma efikasno iskorišćava svoje masne rezerve, pa ti ljudi mogu da mršave brzo uz niskokaloričnu ishranu. Nasuprot tome, drugačije genetske osobine otežavaju mršavljenje uz manje jela. Analiza Vaših gena dovela je do sledećih rezultata:

Vi ste FIZIČKI AKTIVAN TIP

Koji je najefikasnija strategija mršavljenja za Vas?

MANJE KALORIJA FIZIČKA AKTIVNOST

565 kcal na dan manje sagoreti 275 kcal na dan

Rezultat Zahvaljujući Vašim genima, Vaše telo može brzo da sagoreva energiju iz Vaših masnih rezervi za vreme vežbanja. To znači da ćete kroz fizičku aktivnost brzo smanjiti telesnu težinu. Koristiće Vam program redovnih i intenzivnih fizičkih vežbi. Sa druge strane, Vaš organizam se može prilagoditi ishrani sa manje kalorija bez pražnjenja masnih rezervi. Zato za Vas nije toliko delotvorno da jedete manje, za razliku od ljudi sa drugačijim genima. To znači da ćete najbolje rezultate postići rigoroznim treninzima i umerenim smanjenjem kalorija.

Vi ste TIP SA MALIM GUBITKOM MIŠIĆNE MASE

Koliko mišićne mase gubite kada smanjite unos kalorija?

MALO MNOGO

Rezultat Vaši geni omogućuju Vašem telu da izuzetno efikasno razgrađuje salo, ali ne mišiće. Prema tome, Vi ne morate da preduzimate mere da biste se zaštitili od gubitka mišićne mase.

Vi ste IZDRŽLJIV TIP

Koja vrsta vežbi više odgovara Vašoj genetici za održavanje mišićne mase?

VEŽBE SNAGE VEŽBE IZDRŽLJIVOSTI

Rezultat Ovde ćete saznati koji je optimalan odnos između treninga sa tegovima i vežbi izdržljivosti za održavanje Vaših mišića u vreme skidanja kilograma. Kako kod Vas dolazi do malog gubitka mišićne mase usled smanjenog unosa kalorija, za Vas je dovoljno da se Vaš sportski program sastoji uglavnom od sportova koji traže izdržljivost. Sportove izdržljivosti karakteriše činjenica da se mogu praktikovati u dužem vremenskom periodu, bez ulaganje maksimalnog napora. Takvi primeri su džogiranje, trenažni bicikl i fudbal.

Vaš program za gubitak težineKako saznanja o Vašoj genetici možete iskoristiti za uspešno skidanje kilograma








GENETSKE OSOBINE


DETOKSIKACIJA

BIOLOŠKA STAROST

BURNOUT SENZOR

SPISAK NAMIRNICA

DODATNE INFORMACIJE

POSTAVLJENI CILJEVIVAŠ PROGRAM ZA GUBITAK TEŽINE

26 27

FAZE

Vaš program skidanja kilograma zasnovan na genetici počinje ovdePošto sada znate svoje genetske karakteristike, vreme je da ih efektivno iskoristimo za gubitak težine. Na stranicama koje slede, saznaćete kako da ta saznanja upotrebite u svoju korist.

Postavljeni ciljevi

U vreme analize Vaša telesna težina je bila: 148 kg

Ako se Vaša telesna težina u međuvremenu promenila, to neće smanjiti efikasnost programa. Slobodno nastavite sa programom

Izračunata idealna telesna težina za Vašu visinu je: 78 kg

Vaša ciljana telesna težina je*: 95 kg

* Ako u obrazac porudžbine niste upisali željenu težinu, za Vašu ciljanu težinu je izabrana izračunata težina. Optimalna težina se automatski izračunava na osnovu veličine Vašeg tela.

To odgovara promeni težine od**: -53 kg

** Ne preporučujemo Vam da pokušate da postignete telesnu težinu koja je manja od izračunate idealne težine za Vašu veličinu.

Objašnjenje tri faze

[1] FAZA SKIDANJA KILOGRAMA

Sve dok Vam je telesna težina viša od ciljane težine, nalazite se u fazi skidanja kilograma i treba da se pridržavate uputstava za tu fazu. To je faza koja ume da bude pomalo zahtevna jer se Vaša telesna težina ubrzano smanjuje.

[2] FAZA ADAPTACIJE

Čim dostignete ciljanu težinu, započinjete fazu adaptacije koja traje 2 nedelje. U toj fazi, Vaše telo će se postepeno privikavati na više kalorija.

[3] FAZA STABILNOSTI

Nakon što ste postepeno doterali broj kalorija koje dnevno jedete, započinjete fazu stabilnosti. U toj fazi, pridržavate se programa jednostavnih vežbi i saznajate tačno šta i koliko možete da jedete. Saznajete, isto tako, kako da se pridržavate ishrane kojom održavate stabilnu telesnu težinu, a da pri tome ne morate da izbacite hranu koju volite. Ako je Vaša telesna težina već ona kakvu želite i hoćete da saznate kako da optimizujete svoju ishranu, odmah možete da počnete od faze stabilnosti.

Ovaj dijagram pokazuje šta se događa u svakoj od faza, dok najpre gubite težinu i zatim trajno održavate svoju novu telesnu težinu.

Vreme

Težina


28 29ISHRANA

Pravila ishrane SMEM LI DA VARAM?

Svako postane ponekad malodušan i ne pridržava se sasvim smernica iz ovog programa. Nije veliki problem ako pojedete malo više na nekoj večerinki, ali, da biste to kompenzovali, onda morate da smanjite broj jedinica koje ćete pojesti sutradan, ili da malo više vežbate.

GLAD I PREJEDANJE

Imate takve genetske karakteristike koje kod Vas izazivaju izuzetno jak osećaj gladi. Usled toga je verovatnije da ćete biti u iskušenju da jedete. Morate da budete svesni te tendencije i da se mnogo trudite da se ne prejedete. Za Vas je važno da pojedete nekoliko manjih obroka tokom dana. Tako će Vam digestivni trakt tokom celog dana biti zauzet i manje ćete osećati gladi.

PRE JELA

Svaki obrok započnite sa velikom čašom vode (500 ml). To gasi žeđ, što pospešuje osećaj gladi. Pored toga, voda Vam puni stomak. Ona takođe povećava sposobnost Vašeg organizma da sagoreva kalorije: ako pijete 2 litre vode dnevno, Vaše telo će sagoreti oko 100 kcal više. Isto tako, ako možete, popijte šolju kafe pre obroka. Kafa suzbija glad, čini da se osećate sitije, i smanjuje iskušenje da se prejedete. Ako Vam tako više odgovara, možete da popujete kafu posle obroka, da biste suzbili preostalu glad. Međutim, pazite da ne premašite dnevno ograničenje na 3–5 šolja kafe.

ZA VREME OBROKA

Preporučujemo Vam da pripremite prvo jelo, pojedete ga, a zatim da pripremite sledeće jelo. Za vreme pauze između dva jela, nutrijenti iz prvog stižu do creva u počinju da smajuju glad. To značajno smanjuje iskušenje da se prejedete. Ako ovo nije moguće, jedite polako. Ljudi koji jedu polako, brže se zasite i jedu manje od ljudi koji jedu brzo.

AKO OGLADNITE TOKOM DANA

Ako ogladnite a ne želite da jedete, popijte veliku čašu vode (500 ml) i zatim popijte šolju kafe bez šećera. Sa ovakvim pristupom Vaš osećaj gladi će nestati, najverovatnije, posle desetak minuta. Grejpfrut takođe ima tu sposobnost da reguliše nivo šećera u krvi, pa ako pojedete polovinu grejpa značajno možete da smanjite osećaj gladi. Ako ne želite da pijete kafu uveče ili ako ste i posle obroka još gladni, možete pojesti neku niskokaloričnu supu. Bistra supa, bistra mesne i pileće čorbe i bujoni, svi oni imaju manje od 5 kcal po jednoj porciji i mogu se pojesti bilo kad, bez potrebe da se broje dodatne kalorije. Možete da jedete i namirnice koje su klasifikovane pod „koliko želite“. Ostanite aktivni. Ako Vam je dosadno ili gledate TV, lako možete doći u iskušenje da odete do frižidera i nešto pojedete. Ako igrate neku igru sa drugim ljudima ili radite nešto zanimljivo, nećete primetiti da ste gladni sve do večeri.

Gubitak težine uz pomoć spiska namirnicaKako možete da iskoristite spisak namirnica za uspešno skidanje kilograma








GENETSKE OSOBINE


DETOKSIKACIJA

BIOLOŠKA STAROST

BURNOUT SENZOR

SPISAK NAMIRNICA

DODATNE INFORMACIJE

OZNAKE ZA TEŽINUGUBITAK TEŽINE UZ POMOĆ SPISKA NAMIRNICA

32 33

Skidanje kilograma uz pomoć oznaka za težinuSpisak namirnica sadrži više od 900 različitih vrsta namirnica koje su ocenjene shodno Vašim genima i koje bi trebalo da Vam pomognu u postizanju Vaših ciljeva.

▲

ZELENA STRELICA

Zelena strelica ukazuje na to da ta vrsta namirnice za Vas ima optimalno izbalansiran odnos između ugljenih hidrata, masti i proteina. Što više zelenih strelica vidite pored neke namirnice, to je odnos mikronutrijenata koje ona sadrži povoljniji za Vas. Pokušajte da planirate svoje obroke koristeći pretežno pozitivno ocenjene tipove namirnica, označene sa pet ili šest zelenih strelica. Uopšte, pokušajte da Vam ishrana bude raznovrsna i nemojte odjednom jesti mnogo iste namirnice ili namirnice istog tipa.

▼

CRVENA STRELICA

Crvena strelica ukazuje na to da ta vrsta namirnice za Vas nema odgovarajuće izbalansiran odnos između ugljenih hidrata, masti i proteina. Što su gore izbalansirani mikronutrijenti, to je sa više crvenih strelica ocenjena dotična namirnica. Namirnice iz crvene kategorije jedite samo povremeno i pokušajte da ne jedete više od jedne vrste negativno ocenjene namirnice dnevno. Nastojte da se hranite namirnicama sa malo, a ne sa mnogo crvenih oznaka.

! UPOZORENJE – INFORMACIJE IZ NARUDŽBENICE

Ako ste nas obavestili da patite od alergija ili netolerancije na neku vrstu hrane, ili da samo želite da izbegnete neku namirnicu, moguće da ćete naći znak upozorenja (!) u delu tabele koji se na nju odnosi. To znači da u toj hrani možda postoje materije koje mogu izazvati alergijsku reakciju ili simptome netolerancije na namirnicu. To upozorenje se zasniva isključivo na informacijama koje ste sami dali u narudžbenici i nije rađena genetska analiza u tom smislu. MOLIMO OBRATITE PAŽNJU! Ovo upozorenje je smernica, da Vam pomogne u planiranju Vaše ishrane i ni na koji način ne znači kompletan i precizan spisak sastojaka. Uvek proverite sastav svake namirnice koju koristite, ako patite od poznate alregije na hranu.

Foto

: Uns

plas

h/Ja

son

Bri

scoe








GENETSKE OSOBINE


DETOKSIKACIJA

BIOLOŠKA STAROST

BURNOUT SENZOR

SPISAK NAMIRNICA

DODATNE INFORMACIJE

Gubitak težine uz pomoć sistematizacije namirnicaKako da iskoristite namirnice iz sistematizacije namirnica za uspešno skidanje kilograma

ISHRANAGUBITAK TEŽINE UZ POMOĆ SISTEMATIZACIJE NAMIRNICA

36 37

Planiranje Vaše ishraneDa biste planirali ishranu, moramo da obavimo neke računske radnje umesto Vas:

KORAK 1 Koliko kalorija dnevno?

Na osnovu Vaše genetike, ne treba da premašite sledeći broj kalorija dnevno

KORAK 2 Kako treba rasporediti kalorije?

Vaša genetska analiza pokazuje da i ugljeni hidrati i masti prouzrokuju da dobijate na težini. Prema tome, morate pažljivo da održavate ravnotežu između masti, ugljenih hidrata i proteina. Sledeća proporcija će maksimizovati skidanje kilograma za Vas:

Vrsta kalorija Optimalna distribucija Maksimalno dnevno Po jedinici namirnice

Ugljeni hidrati 62–67% cca. 365–405 g 19,6 g

Masti 19–21% cca. 45–61 g 2,7 g

Proteini 14–17% cca. 79–106 g 4,5 g

kcal – cca. 2.317–2.457 kcal 120,55 kcal

KORAK 3 Kako da se držite uputstava?

Da biste lako pratili svoju ishranu, razvili smo sa Vas jednostavan sistem. Vaše dnevne obroke razvrstali smo u određen broj namirnica (jedinica) koje su dnevno dozvoljene. Namirnica je vrsta hrane koju jedete za vreme obroka. Na primer, cerealije, voće i čaša mleka su tri namirnice. Koliko možete da pojedete jedne namirnice, zavisi od Vaših gena i računica se nalazi u tabeli namirnica u jednom od kasnijih poglavlja. Namirnice su raspoređene na čitav dan, a u odnosu na intenzitet Vašeg osećaja gladi i sitosti, koji zavise od Vaših gena. Ljudi koji ne osećaju glad naročito jako, t reba da jedu tri obroka dnevno. Ljudi koji brzo ogladne, treba da jedu pet manjih

2.952 kcal - =565 kcal 2.387 kcal

Vaše dnevne potrebe za stabilnu telesnu težinu

Smanjenje kalorija na osnovu Vaše genetike

Vaše dnevne kalorije u fazi 1

obroka dnevno. U sledećoj tabeli pronaći ćete broj preporučenih obroka, kao i broj namirnica po obroku:

Faza Jedinica dnevno

Faza skidanja kilograma 20

Faza adaptacije, 1. nedelja 20


Faza stabilnosti 20

Preporučeni broj obroka dnevno: 5

KORAK 4 Biranje namirnica i planiranje Vašeg jelovnika

Da bi ovaj sistem bolje funkcionisao, morate održavati zdravu, izbalansiranu ishranu. Vaša ishrana svakodnevno treba da sadrži dovoljno ribe, povrća, voća i vlakana. Pridržavajte se sledeće tabele da biste napravili izbalansirani jelovnik:

Birajte namirnice iz sledećih kategorija: Dnevno

Hleb ili cerealije Najmanje 2 jedinice

Pečena hrana, pasta ili slatkiši Najmanje 1–2 jedinice

Voće Najmanje 2 jedinice

Povrće, proizvodi od krompira i začini Namanje 1–2 jedinice

Komponente jelovnika životinjskog ili biljnog porekla i mahunarke Namanje 1–2 jedinice

Mlečni proizvodi, riba ili meso Namanje 2–3 jedinice

Napici Najmanje 1 jedinica

Ulja i masti Najmanje 1 jedinica

KORAK 5 Primer jelovnika

Ovde Vam predstavljamo primer doručka sa 5 odabranih namirnica. Jednostavno uzmite broj jedinica iz poglavlja sa spiskom namirnica i unesite ih u svoj planirani jelovnik. U ovom primeru, integralni hleb (namirnica C) sastoji se od 2 jedinice, zato što je porcija 2 puta veća od količine koja je dozvoljena za samo 1 jedinicu te namirnice.

Doručak Namirnica/e A

Namirnica/e B

Namirnica/e C

Namirnica/e D

Namirnica/e Sok od pomorandže

Sveža jabuka Integralni hleb × 2

Mladi nemasni sir

Količina 260 ml 230 g 56 g × 2 = 112 g 68 g

ISHRANAGUBITAK TEŽINE UZ POMOĆ SISTEMATIZACIJE NAMIRNICA

38 39

ODRŽAVANJE TEŽINE

KORAK 6 Kako funkcioniše sistem namirnica?

Jedinice namirnica su rezultat naprednog sistema koji omogućuje da se, na osnovu idealne distribucije izvora kalorija, dnevno dozvoljnih kalorija i poželjne količine masti, ugljenih hidrata i proteina koji su za Vas idealni, izračuna za Vas idealna količina svake jedinice. Izračunava se količina svake namirnice koja je za Vas lično prava, na osnovu Vašeg genetskog profila.

Ako neka namirnica sadrži kalorije koje su nepovoljne za Vaš genetski sklopAko neka namirnica sadrži kalorije koje nisu povoljne za Vaš genetski sklop, ovaj sistem će smanjiti količinu koju jedete na onu koja nema značajnog uticaja na Vašu sveukupnu dnevnu ishranu. Dakle, i ako neka namirnica ne odgovara Vašoj genetici, ipak smete jesti male količine koje sistem preporuči.

Ako neka namirnica sadrži kalorije koje su optimalne za Vaš genetski sklopAko neka namirnica sadrži kalorije koje su optimalne za Vaš genetski sklop, sistem povećava količinu te namirnice tako da nju jedete u većim količinama. Kad jedete velike količine namirnica koje Vam odgovaraju i samo male količine namirnica koje Vam ne odgovaraju, tada je Vaša ishrana ispravno izbalansirana.

Namirnice koje koristite u ishrani proizvešće ispravnu distribuciju kalorija

Uputstvo za održavanje telesne težineKad konačno dostignete željenu telesnu težine, pređite na fazu prilagođavanja, koja će potrajati 2 nedelje. U toj fazi, Vaše telo će se postepeno navikavati na više kalorija.

Zamisao je da pređete na jednostavniji, podnošljiv plan vežbanja, i da povećate broj namirnica nedeljno.

Tokom faze skidanja kilograma unosili ste manje kalorija nego što ste trošili, pa ste gubili na telesnoj težini. Da bi se sprečio jo-jo efekat, sada moramo polako da povećavamo Vaš dnevni unos kalorija. Prema tome, broj namirnica treba da podesite na osnovu tabele koja sledi, i da napravite svoj novi plan ishrane. Možete samo da proširite plan ishrane koji već imate, ili možete da napravite novi sa novim spiskom jedinica.

Broj namirnica za fazu koja sledi:

Faza Jedinica dnevno



Faza stabilnosti 20

Ako se držite ovog uputstva, trajno ćete zadržati svoju telesnu težinu bez mnogo napora. Ako ponekad pojedete i malo više, samo potrošite te dodatne kalorije kroz vežbanje. Da biste dugoročno pratili svoju telesnu težinu, beležite je svakog prvog u mesecu. Ako ste slučajno dobili kilograme, oduzimajte jednu jedinicu namirnica dnevno. Ako ste slučajno izgubili koji kilogram, dodajte jednu jedinicu namirnica dnevno. Na taj način možete da održite otimalan unos kalorija za Vaš organizam i zadržite konstantnu telesnu težinu na duži rok.








GENETSKE OSOBINE


DETOKSIKACIJA

BIOLOŠKA STAROST

BURNOUT SENZOR

SPISAK NAMIRNICA

DODATNE INFORMACIJE

Vaš sportski program za gubitak težineIsplanirajte personalizovani program vežbi za efikasno skidanje kilograma

VEŽBANJEVAŠ SPORTSKI PROGRAM ZA GUBITAK TEŽINE

42 43

VežbanjeCilj aerobnih vežbi jeste da Vam ubrza srčani ritam do jednog konstantnog nivoa na duži vremenski period. Ako jedete neposredno pre vežbanja, Vaše telo će iz hrane uzeti nešto energije i gubićete manje težine. Za maksimalno gubljenje kilograma zato ne treba da jedete najmanje 2 sata pre vežbanja.

Sami odlučite koliko puta želite da trenirate nedeljno. Sledeća tabela pokazuje koliko kalorija treba da potrošite nedeljno. Što češće vežbate, manje kalorija treba da potrošite po jednom treningu:

Broj treninga nedeljno Potrošenja kalorija po treningu

7 285 kcal

6 332 kcal

5 399 kcal

4 499 kcal

3 665 kcal

2 997 kcal

1 1.995 kcal

Druga mogućnost je da, umesto ove tabele, koristite smartfon za praćenje količine potrošenih kalorija. Sledeće aplikacije Vam mogu pomoći da pratite potrošnju kalorija tokom fizičke aktivnosti:

➤ FitnessBuilder➤ Freeletics➤ GoogleFit➤ Nike + Training Club➤ Strava➤ Sworkit➤ Runkeeper➤ Runtastic Uputstvo

UputstvoNajpre odlučite koliko puta nedeljno želite da radite aerobne vežbe. Što ređe vežbate, više će Vam trebati po svakom treningu da sagorite potreban broj kalorija. Kad odlučite koliko često želite da trenirate svake nedlje, treba da izaberete omiljeni sport prema tabeli koja sledi. U koloni 4×, na primer, možete videti koliko ćete morati da provedete vremena na svakoj aktivnosti, ako želite da trenirate četiri puta nedeljno. Naravno, možete da kombinujete različite vrste fizičkih aktivnosti. Ako trenirate četiri puta nedeljno, možete da se opredelite da dva puta nedeljno igrate fudbal, a da se dva puta nedeljno penjete na veštačku stenu. Vreme koje treba da provedete na svakoj aktivnosti prikazano je u tabeli.

Kad birate vrstu aktivnosti, treba da uzmete u obzir i svoj genetski sklop. Optimalna ravnoteža između vežbi snage i vežbi izdržljivosti pomoći će Vam da održite mišićnu masu čak i ako gubite kilograme. Da biste lakše mogli da odaberete pravu aktivnost, sledeće oznake pored svake sportske aktivnosti pokazuju Vam da li ona spada u vežbe snage ili izdržljivosti:

● = Sportovi izdržljivosti

■ = Sportovi snage

● ■ = Izdržljivost i snaga

Vi ste TIP ZA SPORTOVE IZDRŽLJIVOSTI

Koji Vam tip vežbi više odgovara, shodno Vašoj genetici, za održavanje mišićne mase?

VEŽBE SNAGE VEŽBE IZDRŽLJIVOSTI

Idite u teretanu sa prijateljimaMoguće je mršaviti uz motivaciju i dobar plan, ali istraživanja pokazuju da su planovi za skidanje kilograma mnogo uspešniji uz profesionalnu pomoć. Podstičemo Vas da se učlanite u teretanu da bi lični trener mogao da Vam pomogne. Trener Vas može posavetovati o podesnim vežbama i motivisati Vas na duže vreme. Mnogi takođe shvate da je lakše vežbati ako je odlazak u teretanu deo njihove rutine. Uz pomoć tabele u nastavku, odredite broj treninga nedeljno i dužinu svakog treninga. Možete isto tako i da kombinujete sportove na otvorenom sa odlaskom u teretanu.


44 45

Primer plana fizičkih vežbi sa 3 treninga nedeljno

Prosečno 156 kcal dnevno 1 × 2 × 3 × 4 × 5 × 6 × 7 ×Sport 1 111 56 37 28 22 19 16Sport 2 121 61 40 30 24 20 17Sport 3 155 78 52 39 31 26 22Sport 4 155 78 52 39 31 26 22Sport 5 134 67 45 34 27 22 19Sport 6 88 44 29 22 18 15 13Sport 7 63 32 21 16 13 11 9Sport 8 158 79 53 39 32 26 23Sport 9 111 56 37 28 22 19 16

Ponedeljak Utorak Sreda Četvrtak

Sport 2 Sport 9 Sport 5

Najmanje 40 min. Najmanje 37 min. Najmanje 45 min.

Petak Subota Nedelja

Sportske aktivnosti Broj treninga nedeljno u minutima

Prosečno 285 kcal dnevno 1 × 2 × 3 × 4 × 5 × 6 × 7 ×● ■ Aerobik (380 kcal/h) 315 158 105 79 63 53 45● Badminton (360 kcal/h) 333 166 111 83 67 55 48● ■ Košarka (450 kcal/h) 266 133 89 67 53 44 38● ■ Planinarenje (436 kcal/h) 275 137 92 69 55 46 39● ■ Boks – udaranje vreće (422 kcal/h) 284 142 95 71 57 47 41● Klizanje na ledu (14 km/h) (384 kcal/h) 312 156 104 78 62 52 45● Bicikl (14 km/h) (360 kcal/h) 333 166 111 83 67 55 48● Bicikl (24 km/h) (612 kcal/h) 196 98 65 49 39 33 28● ■ Fudbal (498 kcal/h) 240 120 80 60 48 40 34 ■ Rad na spravama (422 kcal/h) 284 142 95 71 57 47 41● ■ Gimnastika(324 kcal/h) 369 185 123 92 74 62 53● ■ Rukomet (640 kcal/h) 187 94 62 47 37 31 27● ■ Hokej (563 kcal/h) 213 106 71 53 43 35 30● Džogiranje (8 km/h) (560 kcal/h) 214 107 71 53 43 36 31● Džogiranje (10 km/h) (700 kcal/h) 171 86 57 43 34 29 24● Džogiranje (12 km/h) (875 kcal/h) 137 68 46 34 27 23 20● ■ Borilačke veštine (704 kcal/h) 170 85 57 43 34 28 24● ■ Penjanje uz veštačku stenu (774 kcal/h) 155 77 52 39 31 26 22 ■ Čučnjevi (588 kcal/h) 204 102 68 51 41 34 29● Kros kantri skijanje (8 km/h) (690 kcal/h) 173 87 58 43 35 29 25● ■ Planinski biciklizam (520 kcal/h) 230 115 77 58 46 38 33● Nordijsko hodanje (3 km/h) (396 kcal/h) 302 151 101 76 60 50 43● ■ Pilates (420 kcal/h) 285 143 95 71 57 48 41● Polo (563 kcal/h) 213 106 71 53 43 35 30● Vožnja rolera (14 km/h) (384 kcal/h) 312 156 104 78 62 52 45● ■ Ragbi (704 kcal/h) 170 85 57 43 34 28 24● Hodanje na krpljama (560 kcal/h) 214 107 71 53 43 36 31● Preskakanje konpca (572 kcal/h) 209 105 70 52 42 35 30● Skejtbord (352 kcal/h) 340 170 113 85 68 57 49● ■ Skijanje – sporo (488 kcal/h) 245 123 82 61 49 41 35● ■ Skijanje – brzo (560 kcal/h) 214 107 71 53 43 36 31● ■ Skijanje na dasci (488 kcal/h) 245 123 82 61 49 41 35● ■ Skvoš (728 kcal/h) 164 82 55 41 33 27 23● ■ Plivanje – sporo (260 kcal/h) 460 230 153 115 92 77 66 ■ Plivanje – brzo (576 kcal/h) 208 104 69 52 42 35 30● ■ Tekvando takmičarski (900 kcal/h) 133 67 44 33 27 22 19● ■ Tekvando rekreativni (550 kcal/h) 218 109 73 54 44 36 31● ■ Tenis (312 kcal/h) 384 192 128 96 77 64 55● Monocikl (352 kcal/h) 340 170 113 85 68 57 49● ■ Odbojka (563 kcal/h) 213 106 71 53 43 35 30● Pešačenje (360 kcal/h) 333 166 111 83 67 55 48● ■ Vaterpolo (704 kcal/h) 170 85 57 43 34 28 24


46 47

Slobodne aktivnosti i kućni posloviBroj treninga nedeljno u minutima

Prosečno 285 kcal dnevno 1 × 2 × 3 × 4 × 5 × 6 × 7 ×● Pecanje, s nogu (176 kcal/h) 680 340 227 170 136 113 97● Pecanje, s nogu/potok (246 kcal/h) 487 243 162 122 97 81 70● Kuglanje (211 kcal/h) 567 284 189 142 113 95 81● Pikado (176 kcal/h) 680 340 227 170 136 113 97● ■ Mačevanje (422 kcal/h) 284 142 95 71 57 47 47● ■ Frizbi (211 kcal/h) 567 284 189 142 113 35 81● Golf (sa kolicima) (352 kcal/h) 340 170 113 85 68 57 49● ■ Kanu (4 km/h) (174 kcal/h) 688 344 229 172 138 115 98 ■ Motokros (281 kcal/h) 426 213 142 106 85 71 61● ■ Splavarenje (352 kcal/h) 340 170 113 85 68 57 49● Jahanje (246 kcal/h) 487 243 162 122 97 81 70● Ronjenje sa disalicom (352 kcal/h) 340 170 113 85 68 57 49● Jedrenje (211 kcal/h) 567 284 189 142 113 95 81● Hodanje (174 kcal/h) 688 344 229 172 138 115 98● ■ Surfovanje (211 kcal/h) 567 284 189 142 113 95 81● Plesanje – sporo (211 kcal/h) 567 284 189 142 113 95 81● ■ Plesanje – brzo (384 kcal/h) 312 156 104 78 62 52 45● ■ Savremeni ples (422 kcal/h) 284 142 95 71 57 47 41● Ronjenje (493 kcal/h) 243 121 81 61 49 40 35● Stoni tenis (281 kcal/h) 426 213 142 106 85 71 61● ■ Jedrenje na dasci (211 kcal/h) 567 284 189 142 113 95 81● Baštovanstvo (352 kcal/h) 340 170 113 85 68 58 49● Košenje trave kosilicom (387 kcal/h) 309 155 103 77 62 52 44● Spremanje kuće (246 kcal/h) 487 243 162 122 97 81 70

Mogućnosti u teretani/saliBroj treninga nedeljno u minutima

Prosečno 285 kcal dnevno 1 × 2 × 3 × 4 × 5 × 6 × 7 ×● Sobni bicikl (588 kcal/h) 204 102 68 51 41 34 29● ■ Krostrening (540 kcal/h) 222 111 71 55 44 37 32 ■ Rad na spravama (422 kcal/h) 284 142 95 71 57 47 41 ■ Dizanje tegova (422 kcal/h) 284 142 95 71 57 47 41● Pokretna traka (9 km/h) (488 kcal/h) 245 123 82 61 49 41 35● Pokretna traka (12 km/h) (748 kcal/h) 160 82 53 40 32 27 23● ■ Pokretna traka (16 km/h) (1040 kcal/h) 115 58 38 29 23 19 16● ■ Veslanje na suvom (415 kcal/h) 288 144 96 72 58 48 41 ■ Steper (588 kcal/h) 204 102 68 51 41 34 29● Tai-či (281 kcal/h) 426 213 142 106 85 71 61● Vibracioni trening (900 kcal/h) 133 67 44 33 27 22 19● ■ Joga (281 kcal/h) 426 213 142 106 85 71 61


48 49FIZIČKA AKTIVNOST

Faza adaptacije i faza stabilnostiDržite se prethodno objašnjenog programa sve dok ne dostignete željenu telesnu težinu. Kad budete njome zadovoljni, započnite sledeću fazu programa.

Vaš novi plan fizičkih aktivnostiČestitamo! Uspešno ste okončali program intenzivnog redukovanja kalorija i intenzivnog vežbanja. Sada možete preći na sledeću fazu koja je znatno lakša. Najpre, fizičke vežbe možete znatno da sman-jite, ali i dalje morate održavati izvestan nivo aktivnosti, kao deo rutine za održavanje postignute te-lesne težine. Sada možete napraviti novi plan vežbanja, koga ćete se pridržavati od sada pa nadalje.

Uz pomoć tabele na sledećoj stranici, isplanirajte program fizičkih vežbi koje želite da upražnjavate od sada pa nadalje.

Sportske aktivnosti Broj treninga nedeljno u minutima

Prosečno 95 kcal dnevno 1 × 2 × 3 × 4 × 5 × 6 × 7 ×● ■ Aerobik (380 kcal/h) 105 53 35 26 21 18 15● Badminton (360 kcal/h) 111 55 37 28 22 18 16● ■ Košarka (450 kcal/h) 89 44 30 22 18 15 13● ■ Planinarenje (436 kcal/h) 92 46 31 23 18 15 13● ■ Boks – udaranje vreće (422 kcal/h) 95 47 32 24 19 16 14● Klizanje na ledu (14 km/h) (384 kcal/h) 104 52 35 26 21 17 15● Bicikl (14 km/h) (360 kcal/h) 111 55 37 28 22 18 16● Bicikl (24 km/h) (612 kcal/h) 65 33 22 16 13 11 9● ■ Fudbal (498 kcal/h) 80 40 27 20 16 13 11 ■ Rad na spravama (422 kcal/h) 95 47 32 24 19 16 14● ■ Gimnastika(324 kcal/h) 123 62 41 31 25 21 18● ■ Rukomet (640 kcal/h) 62 31 21 16 12 10 9● ■ Hokej (563 kcal/h) 71 35 24 18 14 12 10● Džogiranje (8 km/h) (560 kcal/h) 71 36 24 18 14 12 10● Džogiranje (10 km/h) (700 kcal/h) 57 29 19 14 11 10 8● Džogiranje (12 km/h) (875 kcal/h) 46 23 15 11 9 8 7● ■ Borilačke veštine (704 kcal/h) 57 28 19 14 11 9 8● ■ Penjanje uz veštačku stenu (774 kcal/h) 52 26 17 13 10 9 7 ■ Čučnjevi (588 kcal/h) 68 34 23 17 14 11 10● Kros kantri skijanje (8 km/h) (690 kcal/h) 58 29 19 14 12 10 8● ■ Planinski biciklizam (520 kcal/h) 77 38 26 19 15 13 11● Nordijsko hodanje (3 km/h) (396 kcal/h) 101 50 34 25 20 17 14● ■ Pilates (420 kcal/h) 95 48 32 24 19 16 14● Polo (563 kcal/h) 71 35 24 18 14 12 10● Vožnja rolera (14 km/h) (384 kcal/h) 104 52 35 26 21 17 15● ■ Ragbi (704 kcal/h) 57 28 19 14 11 9 8● Hodanje na krpljama (560 kcal/h) 71 36 24 18 14 12 10● Preskakanje konpca (572 kcal/h) 70 35 23 17 14 12 10● Skejtbord (352 kcal/h) 113 57 38 28 12 19 16● ■ Skijanje – sporo (488 kcal/h) 82 41 27 20 16 14 12● ■ Skijanje – brzo (560 kcal/h) 71 36 14 18 14 12 10● ■ Skijanje na dasci (488 kcal/h) 82 41 27 20 16 14 12● ■ Skvoš (728 kcal/h) 55 27 18 14 11 9 8● ■ Plivanje – sporo (260 kcal/h) 153 77 51 38 31 26 22 ■ Plivanje – brzo (576 kcal/h) 69 35 23 17 14 12 10● ■ Tekvando takmičarski (900 kcal/h) 44 22 15 11 9 7 6● ■ Tekvando rekreativni (550 kcal/h) 73 36 24 18 15 12 10● ■ Tenis (312 kcal/h) 128 64 43 32 26 21 18● Monocikl (352 kcal/h) 113 57 38 28 23 19 16● ■ Odbojka (563 kcal/h) 71 35 24 18 14 12 10● Pešačenje (360 kcal/h) 111 55 27 28 22 18 16● ■ Vaterpolo (704 kcal/h) 57 28 19 14 11 9 8


50 51FIZIČKA AKTIVNOST

Slobodne aktivnosti i kućni posloviBroj treninga nedeljno u minutima

Prosečno 95 kcal dnevno 1 × 2 × 3 × 4 × 5 × 6 × 7 ×● Pecanje, s nogu (176 kcal/h) 227 113 76 57 45 38 32● Pecanje, s nogu/potok (246 kcal/h) 162 81 54 41 32 27 23● Kuglanje (211 kcal/h) 189 95 63 47 38 32 27● Pikado (176 kcal/h) 227 113 76 57 45 38 32● ■ Mačevanje (422 kcal/h) 95 47 32 24 19 16 14● ■ Frizbi (211 kcal/h) 789 95 63 47 38 32 27● Golf (sa kolicima) (352 kcal/h) 113 57 38 28 23 19 16● ■ Kanu (4 km/h) (174 kcal/h) 229 115 76 57 46 38 33 ■ Motokros (281 kcal/h) 142 71 47 35 28 24 20● ■ Splavarenje (352 kcal/h) 113 57 38 28 23 19 16● Jahanje (246 kcal/h) 162 81 54 41 32 27 23● Ronjenje sa disalicom (352 kcal/h) 113 57 38 28 23 19 16● Jedrenje (211 kcal/h) 189 95 63 47 38 32 27● Hodanje (174 kcal/h) 229 115 76 57 46 38 33● ■ Surfovanje (211 kcal/h) 189 95 63 47 38 32 27● Plesanje - sporo (211 kcal/h) 189 95 63 47 38 32 27● ■ Plesanje – brzo (384 kcal/h) 104 52 35 26 21 17 15● ■ Savremeni ples (422 kcal/h) 95 47 32 24 19 16 14● Ronjenje (493 kcal/h) 81 40 27 20 16 13 12● Stoni tenis (281 kcal/h) 142 71 47 35 28 24 20● ■ Jedrenje na dasci (211 kcal/h) 189 95 63 47 38 32 27● Baštovanstvo (352 kcal/h) 113 57 38 28 23 19 16● Košenje trave kosilicom (387 kcal/h) 103 52 34 26 21 17 15● Spremanje kuće (246 kcal/h) 162 81 54 41 32 27 23

Mogućnosti u teretani/saliBroj treninga nedeljno u minutima

Prosečno 95 kcal dnevno 1 × 2 × 3 × 4 × 5 × 6 × 7 ×● Sobni bicikl (588 kcal/h) 68 34 23 17 14 11 10● ■ Krostrening (540 kcal/h) 74 37 25 18 15 12 11 ■ Rad na spravama (422 kcal/h) 95 47 32 24 19 16 14 ■ Dizanje tegova (422 kcal/h) 95 47 32 24 19 16 14● Pokretna traka (9 km/h) (488 kcal/h) 82 41 27 20 16 14 12● Pokretna traka (12 km/h) (748 kcal/h) 53 27 18 13 11 9 8● ■ Pokretna traka (16 km/h) (1040 kcal/h) 38 19 13 10 8 6 5● ■ Veslanje na suvom (415 kcal/h) 96 48 32 24 19 16 14 ■ Steper (588 kcal/h) 68 34 23 17 14 11 10● Tai-či (281 kcal/h) 142 71 47 35 28 24 20● Vibracioni trening (900 kcal/h) 44 22 15 11 9 7 6● ■ Joga (281 kcal/h) 142 71 47 35 28 24 20


52 53PULS

Određivanje Vašeg optimalnog srčanog ritmaČestitamo! Uspešno ste okončali program intenzivnog redukovanja kalorija i intenzivnog vežbanja. Sada možete preći na sledeću fazu koja je znatno lakša. Najpre, fizičke vežbe možete znatno da smanjite, ali i dalje morate održavati izvestan nivo aktivnosti, kao deo rutine za održavanje postignute telesne težine. Sada možete napraviti novi plan vežbanja, koga ćete se pridržavati od sada pa nadalje.

Starost Puls Ciljani puls:5 175–185

145–15510 165–17515 160–170

Da biste bili sigurni da vežbate na pravom nivou, možete koristiti ručni merač pulsa. Većina merača ima alarm koji Vas upozorava kada Vam je puls previsok ili prenizak. (Mi ciljani broj otkucaja izračunavamo Zoladzovom metodom: oduzimanjem Vaših godina od 180, sa tolerancijom od +/- 5 od tog broja.)

Pažnja! Taj broj otkucaja je samo aproksimativni prosek, i treba da se posmatra kao gruba smernica. Ako uz taj broj otkucaja osećate i lako znojenje i treba da dišete više ali ste i dalje sposobni da govorite, verovatno ste u pravoj zoni broja otkucaja. Ako osećate da Vam je to previše ili premalo, treba da doterate svoj puls shodno tome.

20 155–16525 150–16030 145–15535 140–15040 135–14545 130–14050 125–13555 120–13060 115–12565 110–12070 105–11575 100–11080 95–10585 90–10090 85–9595 80–90

100 75–85








GENETSKE OSOBINE


DETOKSIKACIJA

BIOLOŠKA STAROST

BURNOUT SENZOR

SPISAK NAMIRNICA

DODATNE INFORMACIJE

Genetske osobinePreporuke za ishranu zasnivaju se na Vašim individualnim genetskim dobrim i lošim stranama

NUTRIGENETIKAGENETSKE OSOBINE

56 57

Vaše genetske dobre ili loše strane koje utiču na Vašu ishranuDobre i loše strane Vaše genetike utiču na način na koji Vaš organizam reaguje na određene nutrijente i sastojke iz hrane, kao i na to koje materije može da preradi i najefikasnije iskoristi.

Nakon određivanja Vašeg genetskog profila, Vaša ishrana se može podesiti prema genetskim podacima. Oblast medicine koja se time bavi zove se nutrigenetika. Ishrana se modifikuje tako da izbegavate sve komponente ishrane koje su loše za Vaše telo, dajući prednost nutrijentima koji povoljno utiču na zdravlje. Mi smo došli do značajne količine informacija u pogledu Vašeg genetskog profila, uz pomoć analize važnih genetskih varijacija.

Da bismo Vam ilustrovali kako mogu da izgledaju izvesne genetske prednosti i slabosti kod Vas i kakav je njihov uticaj na Vaše zdravlje, posebno je urađena analiza konkretnih oblasti koja je predstavljena na stranicama u nastavku. Tako dobijate pregled svojih pojedinih predispozicija i njihovog uticaja na Vašu ishranu.

Regulisanje trigliceridaTrigliceridi (kao što je holesterol) spadaju u krvne lipide i nezamenljivi su kao energetske rezerve u našem organizmu. Kad su povišene gradivne materije za trigliceride u hrani, telo proizvodi višak triglicerida.

Preterano konzumiranje masti u ishrani može, prema tome, dovesti do povišenih triglicerida, što može negativno uticati na zdravlje srca. Kod nekih ljudi, međutim, genetske varijacije takođe mogu da budu uzročnik povišenih triglicerida.

Narušena regulacija nivoa triglicerida

Sa predispozicijom za povišene trigliceride

Normalna regulacija nivoa triglicerida

Bez predispozicije za povišene trigliceride

Vaš rezultat

Trigliceridi u ishrani

Trigliceridi u ishrani

Trigliceridi koje

proizvede telo

Trigliceridi koje

proizvede telo

Trigliceridi se ne redukuju

Trugliceridi se redukuju

Previsoki trigliceridi

Normalni trigliceridi


58 59

Regulisanje holesterolaHolesterol je masnoća u krvi koja je od vitalnog značaja, i važan je gradivni element za brojne metaboličke procese. Razlikujemo dobar (HDL) i loš (LDL) holesterol.

Holesterol proizvodi naše telo, ali ga ono i apsorbuje iz hrane. Količina je najbitnija, zato što se visok loš holesterol dovodi u vezu na raznoraznim zdravstvenim problemima. Na regulisanje holesterola utiče nekoliko gena čija funkcija može biti narušena usled genetskih varijacija.

Omega-3 masne kiseline i HDL holesterolOmega-3 masne kiseline imaju centralnu ulogu u metabolizmu ljudskog tela. Pored toga što imaju mnoge druge pozitivne kvalitete, one mogu da poboljšaju zdravlje srca.

Istraživanja pokazuju da omega-3 masne kiseline mogu imati pozitivan uticaj na nivo holesterola snižavanjem lošeg, ili LDL holesterola, i povećavanjem dobrog HDL holesterola. Međutim takav njihov uticaj mogu promeniti genetske varijacija na APOA1 genu.

Narušena regulacija nivoa holesterola

Oštećenje na APOA1 genu

Sa predispozicijom za povišen holesterol

Nivo HDL holesterola se ne popravlja pod uticajem omega-3 masnih kiselina

Normalna regulacija nivoa holesterola

Normalna funkcija APOA1 gena

Bez predispozicije za povišen holesterol

Nivo HDL holesterola se popravlja pod uticajem omega-3 masnih kiselina

Vaš rezultat

Vaš rezultat

Holesterol u ishrani

Omega-3 (DHA/EPA)

Holesterol u ishrani

Omega-3 (DHA/EPA)

Holesterol se ne snižava značajno

Negativan uticaj

Holesterol se snižava

Pozitivan uticaj

Previsok holesterol

Smanjuje se HDL

Normalan holesterol

Povišava se HDL

Holesterol koji proizvedi telo

HDL (dobar holesterol)

Holesterol koji proizvedi telo



60 61

Regulisanje homocisteinaHomocistein je materija koju telo proizvodi tokom razlaganja proteina. Pošto je homocistein jedan moćan citotoksin, on mora brzo da se razloži, a za to su važni vitamini B6, B12 i folna kiselina.

Deo tog mehanizma je i MTHFR gen. Međutim, često se dešavaju genetske varijacije koje dovode do toga da ovaj gen ne funkcioniše kako treba i otud ograničava razlaganje homocisteina. U mnogim slučajevima to dovodi do pivišenog nivoa homocisteina u krvi.

Aktivnost MTHFR gena je ograničena

MTHFR ne može dovoljno da snizi homocistein. Dodatni mikronutrijenti

mogu da snize homocistein.

Aktivnost MTHFR enzima nije ograničena

MTHFR može dovoljno da snizi homocistein.

Vaš rezultat

Geni ne obezbeđuju zaštitu od homocisteina

Geni obezbeđuju zaštitu od homocisteina

Vitamin B12, vitamin B6,

folna kiselina

Homocistein se razlaže

Homocistein se razlaže

Bitamin B2 i homocisteinVitamin B2 ne samo da je bitan za snabdevanje ćelija energijom, već i podržava MTHFR gen u razgradnji homocisteina.

Povišen nivo homocisteina se dovodi u vezu za raznoraznim zdravstvenim problemima. U kombinaciji sa odgovarajućim genima, vitamin B2 je u stanju da snizi njegove vrednosti.

Vitamin B2 ne utiče na snižavanje homocisteina

Vitamin B2 ne redukuje nivo homocisteina.

Vitamin B2 utiče na snižavanje homocisteina

Vitamin B2 redukuje nivo homocisteina.

Vaš rezultat

Vitamin B2 Vitamin B2

Vitamin B2 ne utiče na homocistein

Visok nivo homocisteina

Nizak nivo homocisteina


Homocistein se snižava


62 63

Oksidativni stresPrilikom konvertovanja energije, nastaju štetni nusproizvodi, takozvani slobodni radikali. Oni uništavaju ćelije i pospešuju proces starenja.

Međutim, telo ima način da neutrališe te slobodne radikale i da ih učini bezopasnim. Tu zaštitu kontroliše nekoliko gena. Ipak, česte genetske varijacije mogu da se umešaju u tu funkciju i da povećaju oksidativni stres.

Nedovoljno neutralisanje slobodnih radikala

Povišen oksidativni stres. Povećana količina antioksidanata nadoknađuje zaštitu.

Dovoljno neutralisanje slobodnih radikala

Nije povišen oksidativni stres. Dovoljna je normalna doza antioksidanata.

Vaš rezultat

Usled genetskih varijacija, geni nude premalu zaštitu od slobodnih radikala

Geni proizvode

dovoljno zaštite od slobodnih

radikala

Drugi antioksidanti štite od slobodnih radikala

Većina slobodnih

radikala se neutrališe

Uticaj koenzima Q10Koenzim Q10 se smatra moćnim antioksidantom. Apsorbuje se kroz ishranu i zaštita je od slobodnih radikala.

Koenzim Q10 je važna supstanca za zaštitu organizma od toksičnih materija, takozvanih slobodnih radikala. Ali Q10 nije efikasan u svojoj originalnoj formi. On mora najpre da se konvertuje u svoj aktivan oblik u našem telu, pa tek onda može da neutralizuje slobodne radikale. Poseban gen (NQO1) je zadužen za tu transformaciju.

Neaktivan koenzim Q10 ne može dovoljno da se aktivira. Koenzim Q10 ne štiti od

slobodnih radikala.

Q10 ne deluje. Drugo antioksidanti mogu da zaštite od slobodnih radikala

Neaktivan koenzim Q10 može dovoljno da se aktivira. Koenzim Q10 štiti od

slobodnih radikala.

Q10 se aktivira i štiti od slobodnih radikala.

Vaš rezultat

Nema aktiviranja

Q10

Q10 se konvertuje u svoju aktivnu

formu ubikinol

Gen NQO1 ne proizvodi NQO1 proteine

Drugi antioksidanti mogu da zaštite od slobodnih radikala

Gen NQO1 proizvodi NQO1 proteine

Ubikinol neutrališe slobodne radikale


64 65

Uravnoteženi selen i oksidativni stresGen GPX1 pomaže u vezivanju i neutralisanju slobodnih radikala. Da bi to obavio, genu GPX1 je potrebna dovoljna količina selena.

Međutim, usled genetske varijacije, sposobnost vezivanja selena bude lošija. Tada gen GPX1 pruža manje zaštite od slobodnih radikala.

Gen GPX1 ne funkcioniše kako treba i ne pruža dobru zaštitu od slobodnih radikala.

Nema dovoljnog neutralisanja slobodnih radikala. Potrebna je veća količine selena.

Gen GPX1 funkcioniše kako treba i pruža dobru zaštitu od slobodnih radikala.

Slobodni radikali se neutrališu. Normalna količina selena je dovoljna.

Vaš rezultat

Proizvodnja enzima GPX1 je pomalo neujednačena

Enzim GPX1 se proizvodi

kako trebaSelen je

neophodan za proizvodnju

enzima GPX1

Enzim GPX1 se slabije vezuje pa neutrališe manje slobodnih radikala

Enzim GPX1 se snažno vezuje

za slobodne radikale i mnoge

neutrališe

Kafa i kofeinKafa je vekovima jedan od najpopularnijih napitaka u svetu. Brojna istraživanja su već pokazala da umereno konzumiranje kafe može da ima mnoge povoljne efekte na zdravlje. Međutim, i to determiniše genetika.

Kafa sadrži mnogo različitih sastojaka. Na primer, ona našem telu može da pruži visok nivo antioksidanata koji štite ćelije od štetnih radikala. Ona isto tako sadrži nezdrav kofein, koji u telu razlaže gen CYP1A2. Česta genetska varijacija može da uspori tu razgradnju, što utiče na naše zdravlje.

Kofein se razlaže veoma sporo

Iako zdravi antioksidanti štite od škodljivih supstanci, kofein škodi Vašem zdravlju.

Kofein se normalno razlaže

Zdravi antioksidanti štite od štetnih materija.

Vaš rezultat

CYP1A2 neutrališe

kofein

Kofein se ne neutrališe i negativno utiče na Vaše zdravlje

Štetan kofein Štetan kofein

Zdravi antioksidanti

Zdravi antioksidanti

Korisne materije

poboljšavaju zdravlje


66 67

Detoksikacija od teških metalaTeški metali, kao što su živa, olovo i kadmijum, sastavni su deo životne sredine i svaki čovek ih svakodnevno unosi kroz ishranu ili kožu. Prema tome, veoma je važno da telo vezuje te zagađivače i učini ih bezopasnim.

Taj zadatak obavljaju razni detoksikacioni geni. Međutim, ako ti geni ne funkcionišu kako treba, ne mogu da obave taj zadatak dovoljno dobro i duže izlaganje teškim metalima može da nam ugrozu zdravlje.

Naše telo ne može dovoljno da vezuje i neutrališe apsorbovane teške metale .

Ograničena detoksikacija od teških metala. Povećana količina minerala vraća zaštitu.

Naše telo može dovoljno da vezuje i neutrališe apsorbovane teške metale

Teški metali se otkrivaju i uklanjaju.

Vaš rezultat

Dodatni minerali iz ishrane vezuju teške metale

Teški metali (olovo,

kadmijum, živa)

Teški metali (olovo,

kadmijum, živa)

Uklanjanje teških metala

Teški metali se izbacuju

Uticaj vitamina DTelo proizvodi vitamin D uz pomoć sunčevih zraka, ali se on takođe može uneti i ishranom. Pored ostalih brojnih važnih zadataka, vitamin D kontroliše apsorpciju kalcijuma i doprinosi zdravlju kostiju.

Da bi vitamin D bio efikasan, mora najpre da se konvertuje u svoju aktivnu formu i veže za receptor vitamina D (VDR). Taj receptor se nalazi u gotovo svakoj ćeliji u našem telu i svoj zadatak da bude koristan po naše zdravlje može da ispuni samo u svojoj vezanoj formi. Genetske varijacije mogu da promene strukturu tog receptora.

Izmenjena struktura VDR-a dovodi do slabog vezivanja vitamina D.

Dodatak vitamina D kompenzuje oštećenje VDR-a.

VDR normalno vezuje vitamin D

VDR može da razvije svoj uticaj koristan po zdravlje.

Vaš rezultat

Vitamin D u normalnim

dozama

Pozitivan uticaj vitamina D

Visoke doze vitamina D

Oštećeni receptori vitamina D

Otkrivanje teških metala

Receptori vitamina D

Pozitivan uticaj vitamina D


68 69

Unošenje kalcijumaKalcijum je važan mineral koji se unosi kroz ishranu. Dovoljne količine kalcijuma ne samo da pomažu stabilnosti i jačini kostiju, već igraju važnu ulogu i u drugim važnim telesnim funkcijama.

Jedna česta varijacija na genu LCT može da dovede do smanjene sposobnosti iskorišćavanja kalcijuma iz hrane. Posledica toga jeste da se telo tada okreće iskorišćavanju rezervi kalcijuma iz skeleta, oštećujući na taj način zdravlje kostiju. Tome može da se stane na put povećanim unosom hrane bogate kalcijumom.

Smanjeno iskorišćavanje kalcijuma

Povećani unos kalcijuma dovodi do adekvatne apsorpcije.

Efikasno apsorbovanje kalcijuma

Dovoljna apsorpcija kalcijuma.

Vaš rezultat

Smanjena je apsorpcija kalcijuma

Kalcijum Kalcijum

Dodatak kalcijuma

Dovoljno kalcijuma

Regulisanje krvnog pritiska i soSo je od vitalnog značaja i mora da se unosi u telo svakodnevno kroz ishranu. Međutim, previše soli u hrani može da dovede do povišenog krvnog pritiska.

Što je više soli u telu, to telu treba i više tečnosti. Ako se poveća unos soli, potrebna voda se uzima iz ćelija. Da bi telo izbacilo so iz krvi preko bubrega što je brže moguće, ono podiže krvni pritisak. Taj efekat je posebno jak kod nekih genetskih tipova. Prema tome, korisno je smanjiti unos soli kroz hranu.

U principu, smanjeni unos soli efikasno snižava krvni pritisak

Smanjeni unos soli obično je delotvoran u sprečavanju hipertenzije.

Smanjeni unos soli izuzetno efikasno snižava krvni pritisak

Smanjeni unos soli je posebno delotvoran u sprečavanju hipertenzije.

Vaš rezultat

So

Normalan uticaj na

krvni pritisak

So

Veoma veliki uticaj na krvni pritisak

Efikasna apsorpcija kalcijuma

Dovoljno kalcijuma








GENETSKE OSOBINE


DETOKSIKACIJA

BIOLOŠKA STAROST

BURNOUT SENZOR

SPISAK NAMIRNICA

DODATNE INFORMACIJE

Suplementi u ishraniU ovom poglavlju opisane su Vaše lične potrebe za mikronutrijentima, koje su izračunate uz pomoć rezultata Vaše genetske analize

NUTRIGENETIKASUPLEMENTI U ISHRANI

72 73

Vaša lična kombinacija mikronutrijenataSvako od nas ima jedinstven genetski profil i različite potrebe za vitaminima i mineralima.

Naša ishrana sadrži hranljive materije koje su od vitalnog značaja za život, i druge koji sprečavaju oboljevanje. Ishrana je među najznačajnijim činiocima koji utiču na naše zdravlje. Promenama u ishrani možete smanjiti genetske rizike i poboljšati Vaše zdravlje. Rezultati Vaše genetske analize otkrivaju konkretne potrebe Vašeg organizma, omogućavajući izračunavanje Vaših ličnih dnevnih potreba za osnovnim vitaminima i mineralima, koje treba uvrstiti u dodatke ishrani personalizovane prema Vašim ličnim potrebama.

Iz tog razloga, ljudi sa velikim rizikom na osteoporizu u ishrani treba da imaju više kalcijuma i vitamina D3; drugi, sa višim oksidativnim stresom, imaju potrebe za savršenim količinama uništavača slobodnih radikala; ljudi sa genetski regulisanim agresivnim inflamatornim odgovorom treba da uzimaju ispravnu količinu antiinflamatornih supstanci. Zdrava, izbalansirana ishrana je najbolji način da se dođe do osnovnih hranljivih materija. Međutim, mnogi ljudi se ne drže ni optimalne ishrane koja pomaže da dođu do vitamina i minerala koji su im neophodno potrebni, o ishrani koja se bavi njihovim genetskim potrebama za hranljivim materijama da i ne govorimo.

Ova tabela pokazuje nedostatak važnih vitamina i minerala u prosečnoj ishrani, ne uzimajući u obzir posebne potrebe ljudi na osnovu genetike.

Nedostatak vitaminaMikronutrijenti Muškarci Žene

Vitamin A 15% 10%Vitamin C 32% 29%Vitamin E 49% 49%Vitamin D 82% 91%

Vitamin B2 20% 26%Vitamin B6 12% 13%

Vitamin B12 8% 26%Folna kiselina 79% 85%

Kalcijum 44% 54%Cink 32% 21%

Vaše dnevne potrebe za mikronutrijentima

Mikronutrijenti RDA Vaše potrebe JedinicaAlfa lipoidna kiselina Nema 121 mg

Kalcijum 800 921 mgKoenzim Q10 Nema 25 mg

Bakar 1 1,64 mgFolna kiselina 200 277 µg

Gvožđe 14 17,2 mgLutein Nema 4,5 mg

Magnezijum 375 375 mgMangan 2 2,4 mg

Metil-sulfonil-metan Nema 194 mgOmega-3 Nema 700 mgFitosterol Nema 0 mg

Selen 55 116 µgVitamin A 800 2.500 µg

Vitamin B12 2,5 6,1 µgVitamin B2 1,4 3 mgVitamin B6 1,4 3,5 mgVitamin C 80 204 mg

Vitamin D3 5 10,6 µgVitamin E (a-tokoferol) 12 36 mg

Cink 10 25 mg

RDA vrednosti su opštedefinisane standardne vrednosti za vitamine, minerale i mikroelemente. Meutim, Vaše stvarne potrebe definiše Vaša genetika i Vaš način života.

UPOZORENJE! Vaša genetska analiza pokazuje da poddoziranje i predoziranje nekim od ovih materija može naneti štetu Vašem zdravlju. Zato molimo da dozirate mikronutrijente tačno prema ovim vrednostima, da biste snabdeli svoje telo ispravnim količinama tih vitamina i minerala, i da biste sprečili štetne posledice predoziranja.








GENETSKE OSOBINE


DETOKSIKACIJA

BIOLOŠKA STAROST

BURNOUT SENZOR

SPISAK NAMIRNICA

DODATNE INFORMACIJE

DetoksikacijaKakva je sposobnost Vašeg tela za detoksikaciju od različitih štetnih materija

METABOLIZAMDETOKSIKACIJA

76 77

Faza 1 Detoksikacija od pepela i čađiPoliciklični aromatični ugljovodonici (PAH) su uobičajeni zagađivači iz atmosfere, koji su uglavnom posledica sagorevanja fosilnih goriva, kao što su ugalj, prirodni gas i nafta. Ovi zagađivači ulaze u telo bezbrojnim putevima: preko hrane i pijaće vode, preko pluća sa gasovima i dimom koje udišemo, i čak direktno kroz kožu. Kad uđu u naše telo, mogu da izazovu različite vrste bolesti.

Jedan broj gena zaduženih za detoksikaciju, odgovorani je za proizvodnju važnih detoksikacionih enzima. Oni vezuju zagađivače u našem telu i čine ih bezopasnim. Ako se ti geni oštete, ne mogu ispravno da funkcioišu, pa izlaganje ovim zagađivačima može da ugrozi Vaše zdravlje. Prema tome, veoma je važno za ljude koji imaju neki genetski defekt da budu svesni svog povišenog rizika, i da minimizuju kontakt sa zagađivačima kako bi ostali zdravi. U slučaju ograničenih detoksikacionih sposobnosti, od osnovnog je značaja izbegavati duvanski dim.

Vaša genetska analiza otkrila je sledeće:

Genetske osobineSIMBOL rsNCBI POLIMORFIZAM GENOTIPCYP1A1 rs4646903 T>C T/TCYP1B1 rs1056836 C>G C/C

LEGENDA: SIMBOL = naziv ispitivane genetske varijacije, rsNCBI = opis ispitivane genetske varijacije, POLIMORFIZAM = oblik genetske varijacije, GENOTIP = personalizovani rezultat analize

Pregled posledica➤ FAZA 1 Detoksikacija je efikasna➤Detoksikacija od pepela, dima i čađi (hrana sa roštilja) je efikasna

Delotvornost detoksikacije u fazi 1

EFIKASNA NEEFIKASNA

Detoksikacija od pepela, čađi (hrana) i dima

EFIKASNA NEEFIKASNA

Faza 2 Detoksikacija od pesticida i teških metalaDetoksikacioni geni proizvode enzime koji vezuju i neutrališu toksične materije koje se često nalaze u industrijskim rastvaračima, herbicidima, fungicidima i sprejovima za odbijanje insekata, i takođe neutrališu toksične teške metale kao što su živa, olovo i kadmijum. Sve dok ovi geni efikasno funkcionišu, oni obezbeđuju da se toksične materije efikasno filtriraju iz Vašeg tela. Međutim, ovi geni mogu da prenesu osobine koje sprečavaju Vaše telo da na odgovarajući način neutralizuje toksične materije. Takve osobine značajno povećavaju rizik od mnogih vrsta raka, kao i sindroma hroničnog umora.

Genetske osobineSIMBOL rsNCBI POLIMORFIZAM GENOTIPGSTM1 Nema Nema INSGSTT1 Nema Nema INSGSTP1 rs1695 A>G G/A


Pregled posledica➤ FAZA 2 Detoksikacija od pesticida i teških metala je ograničena➤Potrebne su Vam velike količine kalcijuma, selena i cinka

Delotvornost detoksikacije u fazi 2

EFIKASNA NEEFIKASNA

Detoksikacija od teških metala

EFIKASNA NEEFIKASNA

Detoksikacija od pesticida, hemikalija, fungicida, herbicida i sprejeva za odbijanje insekata

EFIKASNA NEEFIKASNA


78 79

Oksidativni stres i slobodni radikaliSlobodni radikali nastaju u ćelijama za vreme konvertovanja energije. Slobodni radikali su male, agresivne materije koje oštećuju okolne molekule putem lančane reakcije. Naše telo ih mora brzo neutralisati. Disbalans između formiranja i neutralisanja slobodnih radikala naziva se oksidativni stres, koji je jedan od faktora koji utiče na proces starenja našeg tela i kože.

Određeni geni su odgovorni za neutralisanje slobodnih radikala. Nažalost, mnogi ljudi imaju genetske osobine koje smanjuju njihovu zaštitu od slobodnih radikala. Ako Vaše telo nema ugrađenu sposobnost neutralisanja slobodnih radikala, treba da unosite više antioksidanata (kao što su beta karoten, vitamin C, vitamin E i acetilcistein), koji će povećati sposobnost Vašeg tela da se odupre oksidativnom stresu.

Koenzim Q10 je jak antioksidans koji je u stanju da neutrališe slobodne radikale, ali tek onda kad ga u njegovu aktivnu formu, ubikinol, transformiše određeni gen. Ako taj gen ne radi, koenzim Q10 ne može da se transformiše u ubikinol i ne može da štiti od slobodnih radikala. Stoga je važno znati da li je Vaše telo sposobno da aktivira koenzim Q10, i tako ustanoviti Vaše potrebe za uzimanjem antioksidanata.

Antioksidantski enzim glutation peroksidaza (GPX) ključan je za detoksikaciju od slobodnih radikala u ćelijama organizma. Selen je, pored ostalih stvari, važan za enzimsku aktivnost. Ako je gen oštećen, on smanjuje svoju aktivnost i izvesni slobodni radikali se jedva neutrališu. Povećani unos selena može da poboljša aktivnost gena GPX.

Genetske osobineSIMBOL rsNCBI POLIMORFIZAM GENOTIPGSTM1 Nema Nema INSGSTT1 Nema Nema INSGSTP1 rs1695 A>G G/ASOD2 rs4880 C>T C/CGPX1 rs1050450 C>T C/TNQ01 rs1800566 C>T C/T


Pregled posledica➤ U ćelijama imate nešto povišen nivo oksidativnog stresa.➤ Potrebne su Vam nešto veće količine antioksidanata nego prosečno.➤ Vaše telo je sposobno da veoma sporo aktivira koenzim Q10.➤ Treba da unosite druge antioksidante u komabinaciji sa koenzimom Q10.➤ Vaša potreba za selenom je umereno iznad prosečne.

Vaš oksidativni stres u ćelijama

NORMALAN POVIŠEN

Preporučene doze antioksidanata

NORMALNE POVEĆANE

Transformacija koenzima Q10 u ubikinol

MOGUĆA NEMOGUĆA

Preporuka za antioksidativne materije

KOENZIM Q10 VIT. C, E, A, itd.

Vaša dnevna potreba za selenom

NORMALNA POVEĆANA


80 81

Opojna sredstva i riziciSvaki čovek je izložen supstancama čiji uticaj na njega zavisi od njegovih gena. Umereno konzumiranje alkohola za većinu ljudi ne predstavlja problem, dok kod drugih postoji znatno veći rizik da postanu zavisni od alkohola usled genetskih varijacija. Nedozvoljene droge različito utiču na naša tela. Kofein se takođe razlaže drugačijom brzinom kod različitih genetskih tipova, kod kojih dovodi do konzumiranja različitih količina kofeina/kafe. Vaša genetska analiza je dovela do sledećih zaključaka:

Genetske osobineSIMBOL rsNCBI POLIMORFIZAM GENOTIPCOMT rs4680 G>A A/G

CYP1A2 rs762551 C/A Pos. -163 A/A


Pregled posledica➤ Kod Vas je rizik od alkoholizma u normalnim granicama.➤ Upotreba kanabisa pre šesnaeste godine kod Vas povećava rizik od šizofrenije 2,5 puta.➤ Vaš organizam normalnom brzinom razlaže kofein.

Vaš rizik na zavisnost od akohola

NORMALAN POVEĆAN

Vaš rizik od šizofrenije (upotreba kanabisa u adolescenciji)

NORMALAN POVEĆAN

Brzina kojom Vaš organizam razlaže koefin

NORMALNA USPORENA

NUTRIGENETIKA

Nutrigenetika – oksidativni stresVaša ishrana je veoma važna. Na osnovu Vaših gena i njihovih relativnih dobrih i loših strana, treba da povećate, ili da smanjite, unos određene hrane i nutrijenata. Ove preporuke su izračunate na osnovu Vašeg genetskog profila.

Personalizovane preporuke za Vas u vezi sa antioksidativnim stresom:

ß-karoten Kafa Fruktoza Kalcijum Mangan CoQ10

Selen Vitamin C Vitamin E Cink Šećer Kofein

ALA Lutein Likopen

LEGENDA: ZELENE STRELICE › za taj nutrijent ili supstancu se smatra da je zdrav za Vaš genetski profil. Pokušajte da povećate njen unos. CRVENE STRELICE › za tu supstancu se smatra da je štetna za Vaš genetski profil. Pokušajte da smanjite njen unos. BEZ STRELICA › Ova supstanca nema uticaja na genetiku u vezi sa oksidativnim stresom. MOLIMO, OBRATITE PAŽNJU! Ovo tumačenje odnosi se na Vas samo u tom delu.

DETOKSIKACIJA

82 83NUTRIGENETIKA

Nutrigenetika – detoksikacija od teških metalaVaša ishrana je veoma važna. Na osnovu Vaših gena i njihovih relativnih slabosti i mana, treba da povećate, ili da smanjite, unos određene hrane i nutrijenata. Ove preporuke su izračunate na osnovu Vašeg genetskog profila.

Personalizovane preporuke za Vas u vezi sa detoksikacijom od teških metala:

Gvožđe Kalcijum Selen Cink Lutein Likopen

ALA


METABOLIZAM

Prevencija

FAZA 2 DETOKSIKACIJA: Vaši geni prouzrokuju smanjenu detoksikaciju u fazi 2. Prema tome, Vaše telo ne eliminiše efikasno izvesne zagađivače. Treba da se upoznate sa potencijalnim izvorima tih zagađivača, i da kontakt sa njima svedete na najmanju moguću meru. Treba da izbegavate sledeće izvore:

ŽIVAUpotreba žive u većini slučajeva nije dozvoljena u Evropi zbog njene toksičnosti. Međutim, amalgami za zubne plombe i dalje sadrže tragove žive, pa je za Vas savet da koristite druge materijale za plombe. Selen je efikasan detoksikator od žive, i treba da ga uvrstite u ishranu. Držite se izbalansirane ishrane koja je bogata orašastim plodovima, ili koristite dodatke ishrani koji sadrže selen.

OLOVOPrašina koja sadrži olovo glavni je uzrok kontaminacije olovom. Glavni izvori olovne prašine su industrija olova, elektrane na ugalj i izduvni gasovi iz vozila. Ljudi koji rade u fabrikama što proizvode ili prerađuju olovo, izloženi su najvišim nivoima olova. Nastojte da smanjite svaki kontakt sa izvorima olova, n.pr. korišćenjem zaštite za disajne puteve. U veoma zagađenim oblastima, prašina koja pada na biljke može sadržati olovo. Ona se uklanja pažljivim pranjem. Olovo koje se nalazi u tanjirima i posudama može da se unese u organizam kada se konzumira kisela hrana (voće, vino, povrće). Zato izbegavajte posude koje sadrže olovo. Kalcijum je važna komponenta u detoksikaciji od olova. Jedite hranu bogatu kalcijumom (mlečne proizvode i tamnozeleno povrće) ili koristite dodatke ishrani koji sadrže kalcijum.

KADMIJUMKadmijum se uglavnom unosi putem hrane. Hrana bogata kadmijumom je džigerica, pečurke, dagnje i druge školjke, kakao u prahu i sušene morske alge. Drugi važan izvor kadmijuma je laneno seme, i kao takvo, genetski ugroženim ljudima se savetuje da ograniče njegov unos na najviše 20 g dnevno. Pored toga, od uvođenja veštačkog đubriva, kadmijum je prodro u gotovo sve vrste namirnica. Čak ga ima mnogo i u duvanskom dimu, koji ulazi u pluća i širi se po celom organizmu. Pokušajte da ishranu bazirate na organskim proizvodima proizvodenim bez veštačkih đubriva, i nemojte pušiti. Koristite odgovarajuću zaštitu disajnih puteva, ako radite u kadmijumom zagađenoj sredini. Cink je važan u procesu detoksikacije od kadmijuma. Pridržavajte se ishrane bogate cinkom (na primer, morski plodovi) ili koristite suplemente koji sadrže cink.


84 85

HEMIKALIJEZagađivači koji se nalaze u industrijskim rastvaračima, herbicidima, fungicidima ili insekticidima takođe mogu imati negativne posledice po Vaše zdravlje. Nastojte da ishranu bazirate na organskim proizvodima, i pažljivo perite povrće i voće pre jela. Izbegavajte kontakt kože sa industrijskim rastvaračima i zaštitite disajne puteve kad radite sa tim agensima.

TEST ZAGAĐENOSTIAmalgamsko punjenje je lako proveriti pomoću testa sa žvakaćom gumom. Stoga bi bilo uputno, ako je neophodno, da sprovedete takav test sa vašim doktorom.

OKSIDATIVNI STRES: Shodno Vašem genetskom profilu, niste dovoljno zaštićeni od štetnog dejstva slobodnih radikala. Iz tog razloga treba da obezbedite da Vaša ishrana sadrži dovoljno antioksidanata.

SLOBODNI RADIKALINa osnovu vaših gena, Vaša odbrana od slobodnih radikala (toksičnih supstanci u Vašem organizamu) je slabija od normalne. Zato Vaša ishrana treba da se sastoji od veće količine antioksidanata od uobičajene. Povećejte unos povrća i obojenog voća.

OPOJNA SREDSTVA: Vaši geni utiču na to kakav efekat mnoge supstance imaju na Vaš organizam. Na osnovu vašeg genetskog profila, treba da imate na umu sledeće osobine:

KOFEINVaše telo razgrađuje kofein normalnom brzinom.








GENETSKE OSOBINE


DETOKSIKACIJA

BIOLOŠKA STAROST

BURNOUT SENZOR

SPISAK NAMIRNICA

DODATNE INFORMACIJE

Biološka starostPutem česte ćelijske deobe, krajevi hromozoma (telomeri) će postajati sve kraći i ubrzati starenje.

BIOLOŠKA STAROSTBIOLOŠKA STAROST

88 89

Telomeri i biološka starostKompletan čovekov genetski kod sastoji se od 3,2 milijarde slova. Ona se dele u 23 „paketa” koji se zovu hromozomi, i u proseku jedan hromozom sadrži oko 1000 različitih gena.

Pod mikroskopom, hromozom ima oblik slova X i mora ceo da se kopira sa svakom ćelijskom deobom. Međutim, prilikom svakog procesa kopiranja, kraci hromozoma (takozvani telomeri) se skraćuju.

Ako kraci postanu prekratki, ćelija pada u uspavani režim, u kome više ne ispunjava svoj zadatak kako treba i oštećuje okolno tkivo. To stanje se naziva senescencija. Sa prolaskom godina, nakuplja se sve više tih uspavanih ćelija. Taj proces se naziva starenje.

Ali taj proces takođe ima i svoju dobru stranu: ćelije koje se često dele na kraju će otići u režim spavanja i tako sprečiti pojavu raka. Ćelije raka se dele brzo, ali se isto tako ovim procesom brzo odvode u stanje uspavanosti, pre nego što mogu da narastu u maligni tumor.

Određene životne navike, kao što su pušenje, bolest i oksidativni stres, ali isto tako i genetska predispozicija, ubrzavaju trošenje hromozomskih krakova. Ali postoji i gen (telomeraza) koji može da ponovo produži telomere i tako obnovi tkivo. Izvesne supstance koje se nalaze u hrani mogu da aktiviraju taj gen (vitamin D3, ginko biloba, rezveratrol iz grožđa, N-acetilcistein, vitamin E) i tako uspore proces starenja.

Faktori koji utiču na aktivnost telomerazeAktivnost ovog gena telomeraze je pod uticajem faktora kao što su ishrana i genetika. Pojedinci sa specifičnom verzijom gena PPARG u stanju su da povećaju efekat regeneracije pridržavajuće se mediteranske ishrane. Međutim, ako imate nepovoljnu varijantu tog gena, mediteranska ishrana nema uticaja na završetke hromozoma.

Pojedinci koji imaju poremećenu varijaciju gena BICD1, obično imaju kraće završetke hromozoma (mogu se uporediti sa nekim ko je 15–20 godina stariji). Pokazalo se isto tako da upotreba acetilsalicilne kiseline (aspirina) takođe aktivira telomerazu i tako obnavlja tkivo, ali samo kod ljudi koji imaju povoljnu varijaciju na genu TERT.

Mikronutrijenti koji mogu da aktiviraju telomerazuZa izvesne mikronutrijente se pokazalo da aktiviraju telomerazu. Istraživanja vitamina D, na primer, otkrila su da njegov redovan unos u periodu od 16 nedelja povećava aktivnost telomeraze za 19,2 %. Štaviše, materije kao što je rerzveratrol iz crnog vina, ginko biloba, N-acetilcistein i vitamin E takođe aktiviraju telomerazu i tako podmlađuju tkivo.

Treba li onda aktivirati ili blokirati telomerazu?Aktivna telomeraza je važna za održavanje svežine ćelija i tkiva. Kod raka, međutim, aktivna telomeraza ubrzava bolest i prema tome nije poželjna. Iz tog razloga se preporučuje zdravim ljudima da aktiviraju telomerazu prilagođenom ishranom najbolje što je moguće. Ipak, kad se radi o ljudima koji već imaju ili su imali rak u prošlosti, preporučljivo je da prekinu sa merama za aktiviranje telomeraze.

MLAD

MLAD

STAR

STAR

Vit. D3, ginko biloba, resveratrol, N-acetilcistein, vit. E, mediteranska ishrana

BIOLOŠKA STAROSTBIOLOŠKA STAROST

90 91

PrevencijaŠta možete da učinite da kontrolišete svoje telomere?Budući nikada niste imali rak, preporučuje se da se postarate da Vaši telomeri/završeci hromozoma ostanu što je duže moguće. Dugački telomeri održavaju mlade i zdrave ćelije i tkivo. Iz tog razloga, treba da izbegavate sledeće uticaje iz životne sredine, koji utiču na skraćivanje telomera:

➤ Pušenje➤ Gojaznost➤ Nevežbanje➤ Oksidativni stres

Postoje određene materije koje se mogu uneti putem ishrane, a koje produžavaju telomere. Sledeće materije povećavaju aktivnost telomeraze, održavajući tako mlado i zdravo tkivo. Prema tome, njih treba redovno da unosite putem ishrane:

➤ Vitamin D3➤ Omega-3➤ Vitamin E➤ Ginko biloba➤ Rezveratrol iz grožđa i crnog vina

Vaše lične potrebe

NORMALNE POVIŠENE

Ćelijama raka su potrebni dugački telomeri da bi preživele. To je razlog zašto je posebno značajno da ograničite produžavanje telomera ako se desi da Vam se u budućnosti dijagnostikuje rak.

Nutrigenetika – biološka starostVaša ishrana je veoma važna. Na osnovu Vaših gena i njihovih jakih strana i slabosti, Vi treba da povećate ili smanjite unos izvesne hrane i nutrijenata. Ove preporuke su izračunate na osnovu Vašeg genetskog profila.

Vaše personalizovane preporuke na osnovu biološke starosti:

Mediteranska ishrana Vitamin D3 Omega-3 Vitamin E Rezveratrol/Ginko


Geni relevantni za dužinu telomeraNaučnici su već identifikovali gene i polimorfizam koji utiču na dužinu telomera, i shodno tome na biološku starost. Ta analiza je pokazala sledeće rezultate:

Genetske osobineSIMBOL rsNCBI POLIMORFIZAM GENOTIP

TERT rs2242652 C>T C/CTERT rs2735940 T>C C/CBICD1 rs2630578 G>C G/GPPARG rs1801282 C>G C/C


Pregled posledicaNa osnovu Vaše genetske analize, sada smo u stanju da damo neke preporuke na osnovu Vaše biološke starosti.

Sposobnost Vašeg organizma da produži telomere

NORMALNA OGRANIČENA

Vi nosite genetske varijacije koje izazivaju brže propadanje hromozomskih završetaka (telomera) sa starenjem. Ljudi sa takvim genetskim varijacijama obično imaju kraće telomere.

Uticaj mediteranske ishrane na dužinu Vaših telomera

PRODUŽAVAJUĆI NIKAKAV

Gen PPARG utiče na dejstvo koje mediteranska ishrana ima na dužinu telomera, i shodno tome na starenje. U pogledu Vaše genetike, mediteranska ishrana ne utiče pozotivno da dužinu Vaših telomera. Iako se taj oblik ishrane obično smatra zdravom ishranom, ona ne utiče na starenje ćelija i tkiva.








GENETSKE OSOBINE


DETOKSIKACIJA

BIOLOŠKA STAROST

BURNOUT SINDROM

SPISAK NAMIRNICA

DODATNE INFORMACIJE

Burnout senzorEfikasna redukcija stresa i sprečavanje burnout sindroma

STRES I BURNOUT SINDROM BURNOUT SINDROM

94 95

Stres i burnout sindromBurnout sindrom je stanje emocionalne, mentalne i psihičke iscrpljenosti, prouzrokovano visokim nivoom stresa koji dugo traje. Javlja se kod ljudi koji se osećaju preopterećeni zahtevima i obavezama, i dovodi do osećanja emocionalne isceđenosti. Pacijenti sa burnout sindromom gube eneriju, osećaju se bespomoćno i beznadežno i gube motivaciju za posao u kome su ranije uživali.

Znakovi i simptomi burnout sindroma razvijaju se postepeno tokom vremena. Ovo su tipični znakovi burnout sindroma:

Fizički znakovi➤ osećanje zamora i iscrpljenosti pretežni deo vremena➤ češće razboljevanje➤ ponavljanje glavobolja i bolova u mišićima➤ promena apetita➤ više spavanja ili problemi sa zaspivanjem

Emocionalni znakovi➤ osećanje promašenosti➤ sumnja u samoga sebe➤ osećanje bespomoćnosti ili poraženosti➤ osećanje da si sam na svetu➤ gubitak motivacije za aktivnosti koje su inače prijatne➤ negativan pogled na budućnost➤ smanjeno zadovoljstvo➤ smanjen osećaj ispunjenosti

Znakovi u ponašanju➤ povlačenje od obaveza➤ izolovanje od društva➤ odugovlačenje/oklevanje➤ izlaz u hrani, lekovima ili alkoholu➤ istresanje svojih frustracija na drugima➤ neredovan odlazak na posao

StresMada je dugotrajni stres jedan od glavnih uzroka burnout sindroma, sam stres je potpuno drugačije stanje uma. Stres je tipično stanje osećanja preopterećenosti sa zahtevima i pritiscima, koje se može okarakterisati kao stanje „previše je“. Ljudi pod stresom to razumeju kao privremeno stanje, koje će proći čim stvari opet budu pod kontrolom.

Burnout sindrom, sa druge strane, obično se karakteriše kao stanje „nije dovoljno“, jer isisava energiju, ostavlja osećaj praznine, i izostaju motivacija i briga za ishod. Ljudi koji pate od ovog sindroma nemaju energije, motivacije i vere da će se stvari popraviti u budućnosti.

Stres u odnosu na burnout sindrom

Stres➤ Karakteriše ga preterana angažovanost➤ Preterano emotivne reakcije➤ Proizvodi preku nuždu i hiperaktivnost➤ Gubitak energije➤ Dovodi do anksioznosti➤ Primarna šteta je fizička➤ Može da dovede do prerane smrti

Burnout➤ Karakteriše ga povlačenje➤ Emocionalna otupelost➤ Proizvodi bespomoćnost i beznadežnost➤ Gubitak motivacije, ideala i nade➤ Dovodi do indiferentnosti i depresije➤ Primarna šteta je emocionalna➤ Može da dovede dotle da deluje kao da

život nije vredan življenja


96 97

Geni relevantni za stresDo sada je naučno identifikovano nekoliko gena i plimorfizama povezanih sa svojstvima uvezi sa stresom. Analiza tih polimorfizama otkriva ta svojstva:

Genetske osobineSIMBOL rsNCBI POLIMORFIZAM GENOTIPCOMT rs4680 G>A A/G


Pregled posledicaSledi pregled uticaja Vaših genetskih varijacija na Vaše zdravlje:

➤ Normalno se ponašate u stresnim situacijama➤ Imate normalnu emotivnu rezistenciju prema negativnim osećanjima➤ Impulsivno ponašanje Vam je ispodprosečno ili prosečno

Ponašanje u stresnim situacijama

NORMALNO BOLJE

Emotivna rezistencija na negativna osećanja

NORMALNA POVIŠENA

Impulsivno ponašanje

NORMALNO IMPULSIVNIJE

PrevencijaLjudi sa povišenim rizikom od burnout sindroma ili od preterane reakcije na stres, treba da poznaju okidače i uzročnike stresa i burnouta. Prepoznavanje faktora iz životne sredine koji doprinose stresu ili burnout sindromu omogućuje Vam da promenite svoj privatni i profesionalni način života da bi tih faktora bilo manje.

Osećaj da nemate kontrolu nad svojim radomLjudi koji osećaju da imaju malo ili nimalo kontrole nad svojim radom, skloni su da budu više pod stresom od ljudi koji osećaju da svoju profesionalnu karijeru imaju pod kontrolom. Ukoliko imate takav problem, razgovarajte sa Vašim pretpostavljenim o tome kako bi se mogao reorganizovati Vaš posao da dobijete veću kontrolu nad onim što radite i nad smerom kojim ide Vaša karijera.

Izostanak nagrade i priznanja za dobar radLjudi koji smatraju da dobijaju premalo priznanja za dobro obavljanje posla, skloniji su frustraciji zbog svoje profesije. Ukoliko imate takav problem, razgovarajte sa svojim pretpostavljenim o poteškoćama koje imate sa njegovim/njenim načinom komunikacije i vidite da li situacija može da se popravi. U mnogo slučajeva pretpostavljeni možda nije svestan izostanka priznanja za dobar rad.

Preterano zahtevna ili nejasna poslovna očekivanjaRadnici koji nisu sigurni kakva očekivanja moraju da zadovolje, ili koji nisu sigurni koji su svrha i ciljevi koje treba da postignu, skloni su da budu stresiraniji na poslu. Ako je to problem, razgovarajte sa Vašim pretpostavljenim o tome da se u kratkim crtama opišu zahtevi i ključni momenti koje bi trebalo da dostignete.

Monoton i neizazovan posaoVerovatnije je da burnout sindrom razviju ljudi koji tokom svog profesionalnog rada nemaju izazove. Ako je u tome problem, razgovarajte sa Vašim pretpostavljenim o manjku izazova, da vidite da li možete preuzeti nove odgovornosti i poboljšati situaciju.

Rad u haotičnom okruženju pod velikim pritiskomVeoma haotičan radni prostor sa saradnicima i određene profesije koje su izložene neredu i haosu, češće razvijaju burnout sindrom. Ako je to problem, vidite da li možete da promenite radno vreme ili da deo posla obavljate od kuće i tako promenite situaciju.

Previše rada bez vremena za druženje i opuštanjePostarajte se da imate pravi balans između rada i života van posla, družite se sa prijateljima i radite stvari u kojima uživate. Učlanite se u neki klub i budite društveno aktivni, da biste imali više socijalnih kontakata. Pokazalo se i da fizička vežba poboljšava i stabilizuje raspoloženje, i treba je podsticati.


98 99

Nepostojanje bliskih veza koje daju podrškuNastojte da se okružite sa prijateljski nastrojenim, pozitivnim ljudima u čijem društvu uživate.

Preuzimanje previše obavezaBiti odgovoran za previše obaveza može da povisi nivo stresa i poveća rizik od razvijanja burnout sindroma. Nastojte da delite odgovornosti sa drugima oko Vas i ne plašite se da od drugih zatražite pomoć ako Vam je potrebna.

Nedovoljno snaNespavanje mnogo doprinosi depresivnim osećanjima i sniženoj toleranciji na stres. Postarajte se da imate dovoljno sati sna i da redovno na spavanje odlazite u isto vreme.

PerfekcionizamKod perfekcionista je veći rizik od burnout sindroma jer nikada nemaju osećaj da je nešto dovoljno dobro. To povećava stresa i verovatnoću za nastanak burnout sindroma. Perfekcionisti treba to da znaju i treba da budu zadovoljni i sa 90% učinkovitosti na zadacima.

Pesimistički pogled na sebe i svetPesimistički pogledi imaju tendenciju da pospešuju razvoj burnout sindroma. Pokušajte da se fokusirate na pozitivne stvari o sebi i svetu.

Potreba za kontrolomLjudi koji upravljaju svakom sitnicom (mikronivo) i imaju potrebu da sve kontrolišu skloniji su većem stresu kad im se nagomilaju obaveze. Pokušajte da delegirate deo svog posla drugima u koje imate poverenja, i verujte da će oni obaviti posao dovoljno dobro.

Šta treba da radite

Pokušajte da pronađete nešto vredno u onome što raditePokušajte da pronađete pozitivne aspekte svog posla i usredsredite se na tu vrednost koju Vaš posao nudi.

Pronađite pravi balansAko osećate da Vas posao ne ispunjava, nađite hobi u kome uživate. Putujte, uzmite nekoliko slobodnih dana i mini odmor i izađite s prijateljima.

Pronađite prijatelje na posluNastojte da se družite sa kolegama i sprijateljite se s nekim na poslu. To ublažava stres i poboljšava Vaš pogled na posao.

Uzmite slobodne dane kad morateAko osećate da ste blizu pregorevanju, uzmite slobodne dane i udaljite se sasvim od posla. Iskoristite produženi vikend ili preostale dane od odmora da se distancirate i ponovo napunite baterije.

Postavite graniceNemojte se prenaprezati i naučite kako da kažete ne novim obavezama. Odredite određenu količinu vremena za posao i određeno vreme za uživanje, i nemojte praviti izuzetke.

Svaki dan napravite pauzu bez tehnologijeOdredite vreme kada isključujete mobilni, ostavljate laptop i isključujete se iz sveta, da biste se odmorili.

Budite kreativniKreativnost čini čuda protiv burnouta i budi emocije i motivaciju. Započnite novi projekat, radite nešto što nema nikakve veze s poslom, i uživajte.

Opustite seIzvesne tehnike opuštanja mogu da smanje stres i pomognu Vam da se oporavite od stresnog dana. Aktivnosti kao što su joga, meditacija i duboko disanje aktiviraju opuštajuću reakciju tela.

Dobro spavajteUvek u isto vreme idite na spavanje i držite se toga. Osećanje odmorenosti povećava toleranciju na stres i pomaže da se izborite sa stresnim situacijama.

Družite seČešće se sastajte s prijateljima, budite društveno aktivniji i učlanite se u neki klub.


100 101

Kako treba da vežbate

Vežbajte redovnoTrideset minuta vežbanja dnevno bilo bi optimalno. Ako tako mora, razbijte to vreme na više puta po 10 minuta.

Radite ritmične vežbeVežbe koje pokreću ruke i noge efikasan su način za podizanje raspoloženja. One povećavaju Vašu usredsređenost i energiju, i opuštaju i um i telo. Fizičke aktivnosti kao što su hodanje, trčanje, vežbe s teretom, plivanje, borilačke veštine ili plesanje, odlično oslobađaju od stresa.

Mislite na vežbanjeNastojte da se usredsredite na pokret. Nemojte da su Vam u fokusu misli, nego kakav je osećaj u stopalima kad ih spustite na zemlju, kako osećate noge kad ih pokrećete i kako osećate vetar u kosi. Uživajte u vežbanju i otrgnite se od svojih uobičajenih misli.

Šta treba da jedeteIzbegavajte previše ugljenih hidrataUgljeni hidrati i šećeri mogu privremeno da Vam poprave raspoloženje (zato se i kaže „utešna hrana“), ali oni kasnije dovode do pada razpoloženja i energije.

Izbegavajte materije koje menjaju raspoloženjeSupstance kao što su transmasti, kofein i hrana sa hormonima umeju negativno da utiču na Vaše raspoloženje.

Povećajte unos omega-3 masnih kiselinaOmega-3 masne kiseline mogu da poprave raspoloženje kod nekih pojedinaca, pa zato treba povećati te masne kiseline (izvori su masne ribe kao što su losos, haringa, skuša, papaline i sardine, ulja biljnog porekla kao što je laneno ulje).

Izbegavajte nikotinNikotin je moćan stimulator koji obično podiže, a ne snižava anksioznost i stres.

Izbegavajte alkoholPremda alkohol privremeno može da Vam ukloni brige, preterano i redovno konzumiranje alkohola može zapravo da poveća opštu anksioznost.








GENETSKE OSOBINE


DETOKSIKACIJA

BIOLOŠKA STAROST

BURNOUT SENZOR

SPISAK NAMIRNICA

DODATNE INFORMACIJE

Spisak namirnicaOvaj personalizovani spisak namirnica sadrži približno 900 namirnica ocenjenih shodno Vašim genima i pomoć Vam je da optimalno planirate svoju ishranu.

TABELASPISAK NAMIRNICA

104 105

Objašnjenje tabele sa namirnicamaOvaj spisak namirnica sadrži više od 900 različiih tipova hrane koja je ocenjena shodno Vašoj genetici i on bi trebalo da Vam pomogne da postignete svoje ciljeve. Molimo obratite pažnju: Bez obzira na to šta želite da postignete ovim programom, morate sebi obezbediti raznovrsnu i izbalansiranu ishranu. Da biste to postigli, uzmite klasičnu porciju za Vašu maksimalnu dnevnu količinu za konkretnu vrstu hrane (osim u slučaju kada koristite težinsku meru za dotičnu namirnicu). Isto tako, nastojte da birate raznovrsne tipove hrane i nemojte odjednom jesti mnogo iste hrane ili hrane sličnog tipa. Alkoholna pića treba ograničiti na najviše tri puta nedeljno.

125 g

KOLICINSKA JEDINICA NAMIRNICE

Količinska jedinica namirnice, izražena u gramima, jeste NAJVIŠE te hrane što smete da pojedete. Ako želite da jedete više hrane tog tipa, morate žrtvovati neku drugu svakodnevnu namirnicu. Takođe, možete da iskoristite polovinu količine te namirnice, a drugu količinsku polovinu utrošite na hranu drugog tipa. Ne morate da pojedete sve od svake namirnice, ako niste gladni. Neke namirnice su obeležene sa „koliko želite“. To znači da ta vrsta hrane sadrži toliko malo kalorija da se ne računa kao jedinična namirnica. Tu hranu možete jesti kad potrošite svu dnevno dozvoljenu hranu, a ste još uvek gladni.

▲

ZELENI TROUGAO

Slika zelenog trougla ukazuje na to da ta vrsta hrane ima optimalan balans između ugljenih hidrata, masti i proteina. Što se više zelenih trouglova nalazi pored nekog tipa hrane, to ona sadrži za Vas bolje izbalansirane mikronutrijente. Nastojte da planirate obroke koristeći uglavnom pozitivno ocenjene tipove hrane, sa pet ili šest zelenih trouglova. U principu, trudite se da Vaša ishrana bude raznovrsna i nemojte jesti mnogo hrane iste ili slične vrste odjednom.

▼

CRVENI TROUGAO

Slika crvenog trougla ukazuje na to da ta vrsta hrane za Vas nema odgovarajući balans između ugljenih hidrata, masti i proteina. Što je gori balans mikronutrijenata, to je sa više crvenih trouglova ocenjena ta vrsta hrane. Jedite hranu iz crvene kategorije samo povremeno i trudite se da ne jedete više od jedne vrste negativno ocenjene hrane dnevno. Trudite se da jedete hranu sa manje crvenih trouglova, a ne hranu sa mnogo njih.

Spisak namirnicaSpisak namirnica sadrži više od 900 različitih vrsta namirnica koje su ocenjene shodno Vašim genima i koje bi trebalo da Vam pomognu u postizanju Vaših ciljeva.

❤

ZELENO SRCE

Slika zelenog srca znači da taj tip hrane (ako se jede u porcijama uobičajene veličine i uobičajeno često) sadrži materije koje su posebno zdrave za Vaš genetski profil. Nastojte da planirate Vašu ishranu sa što više tipova hrane iz zelene kategorije. Postarajte se da se uglavnom držite porcija uobičajene veličine od svakog tipa hrane i da ne jedete mnogo hrane istog tipa odjednom.

❤

CRVENO SRCE

Slika crvenog srca znači da količina nezdravih sastojaka daleko nadmašuje količinu zdravih sastojaka u hrani tog tipa. Na osnovu Vašeg genetskog profila, taj tip hrane je posebno nezdrav za Vas. Nastojte da Vam negativno ocenjeni tipovi hrane budu izuzetak i nastojte da jedete blago negativno ocenjene tipove hrane, a ne veoma negativno ocenjene (4–6 crvenih srca) tipove hrane.

UPOZORENJE – INFORMACIJE IZ NARUDŽBENICE

Ako ste nas obavestili o nekim alergijama ili intoleranciji od kojih patite, ili samo želite da izbegnete neku vrstu hrane, naići ćete na znak upozorenja (!) u ovom telu tabele. To znači da ta hrana možda sadrži materije koje mogu da izazovu alergijsku reakciju ili simptome netolerancije na hranu. To upozorenje je zasnovano isključivo na informacijama koje ste dali u narudžbenici i nije rađen genetski test u toj oblasti. MOLIMO OBRATITE PAŽNJU! Ovo upozorenje je smernica da Vam pomogne u planiranju ishrane i nikako nije kompletan i precizan spisak sastojaka. Uvek proverite sastojke svake namirnice koju jedete, ako patite od poznate alergije na hranu.

UPOZORENJE – UPOZORENJE NA OSNOVU GENETIKE

Znak upozorenja (!) u ovoj koloni znači da ova vrsta hrane sadrži materije koje mogu da izazovu probleme sa varenjem ili druge znakove netolerancije na hranu usled genetike. Kad jedete tu hranu, pazite na probleme sa varenjem i druge znakove, i izbegavajte je ako je potrebno. Ako se ne jave nikakvi problemi, možete da nastavite da je jedete.


106 107

▲▼Preporuka za skidanje kilograma

❤Preporuke za zdravu ishanu

Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Hleb i peciva Sve vrednosti po standardnoj porciji

g po namirnici

često retko često retko▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ◆ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ g kcal prot. u. h. masti

65 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Baget 30 85 5 20 5

75 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Heljdin hleb 45 106 5 25 5

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Kroasan 70 357 5 35 25

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Speltin hleb 50 117 5 20 5

75 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Lepinja/somun 50 121 5 25 5

90 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤Tamni/ražani hleb sa semenkama suncokreta 45 99 5 20 5

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤Tamni ražano-pšenični hleb 45 101 5 25 0

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤Tamni hleb – mešavina žita 45 106 5 25 5

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤Hleb od nedozrelog (zelenog) žita 45 108 5 25 5

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Hleb od prosa 45 106 5 25 5

75 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ! Hleb od krompira 50 122 5 25 5

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤Dvopek sa raznim zrnevljem 10 34 5 10 0

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Ražano-pšenični dvopek 10 34 5 10 0

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Dvopek od mešovitog žita 10 36 5 10 0

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pereca 50 171 5 35 5

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kukuruzni hleb 45 104 5 20 5

90 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Crni hleb 40 78 5 20 5

75 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Pirinčani hleb 45 107 5 20 5

95 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤Integralni hleb sa semenkama suncokreta 50 110 5 25 5

90 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Integralni hleb – ječmeni 50 102 5 20 5

90 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤Integralni hleb – ražano-pšenični 50 103 5 20 5

90 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Integralni hleb – pšenični 50 102 5 20 0

75 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Beli hleb 30 73 5 15 0

75 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Beli hleb – tost 30 78 5 15 5



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Cerealije, zrnevlje i proizvodi od zrnevlja,

pirinač

Sve vrednosti po standardnoj porciji

g po namirnici


50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤

Integralna mešavina (kao brašno, griz, u zrnu ili pahuljicama)

15 46 5 10 5

45 g ▲ ▲ ❤ ❤Oljuštena heljda (brašno, griz, u zrnu ili pahuljicama) 40 137 5 30 5

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤Integralna heljda (brašno, griz, u zrnu ili pahuljicama) 60 206 10 45 5

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Bulgur 180 585 20 125 5

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤

Oljuštena spelta (kao brašno, griz, u zrnu ili pahuljicama)

20 68 5 15 0



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Cerealije, zrnevlje i proizvodi od zrnevlja,

pirinač


g po namirnici


45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤

Integralna spelta (kao brašno, griz, u zrnu ili pahuljicama)

100 329 20 60 5

55 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤

Oljušteni ječam – geršla (kao brašno, griz, u zrnu ili pahuljicama)

60 193 10 40 5

55 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤

Integralni ječam (kao brašno, griz, u zrnu ili pahuljicama)

40 128 5 25 5

55 g ▲ ▲ ▲ ❤

Nedozrelo zrno spelte, oljušteno (iz brašna, griza, u zrnu ili pahuljicama)

60 196 10 40 5

55 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤

Nedozrelo celo zrno spelte (iz brašna, griza, u zrnu ili pahuljicama)

40 131 5 25 5

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤

Oljušteni ovas (iz brašna, griza, u zrnu ili pahuljicama)

60 199 10 35 5

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤

Integralni ovas (iz brašna, griza, u zrnu ili pahuljicama)

10 33 5 10 5

50 g ▲ ▲ ▲ ❤

Oljušteno proso (iz brašna, griza, u zrnu ili pahuljicama)

60 214 10 45 5

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤

Integralno proso (iz brašna, griza, u zrnu ili pahuljicama)

20 66 5 15 5

50 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤

Integralna korasan (kamut) pšenica (iz brašna, griza, u zrnu ili pahuljicama)

100 337 15 70 5

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤

Oljušteni kukuruz (kao brašno, griz, u zrnu ili pahuljicama)

20 66 5 15 5

50 g ▲ ▲ ▲ ❤

Integralni kukuruz (brašno, griz, u zrnu ili pahuljicama)

60 197 5 40 5

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤Prezla (brašno, griz, u zrnu ili pahuljicama) 20 72 5 15 0

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ Kokice 30 111 5 20 5

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤

Oljuštena kinoa (kao brašno, griz, u zrnu ili pahuljicama)

100 355 15 65 10

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤

Oljušteni pirinač (kao brašno, griz, u zrnu ili pahuljicama)

40 140 5 35 0

45 g ▲ ▲ ❤

Integralni pirinač (kao brašno, griz, u zrnu ili pahuljicama)

60 211 5 45 5

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Oljuštena raž (kao brašno, griz, u zrnu ili pahuljicama) 60 180 10 40 5

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤

Integralna raž (iz brašna, griza, u zrnu ili pahuljicama)

40 120 5 25 5

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤

Oljuštena pšenica (iz brašna, griza, u zrnu ili pahuljicama)

60 183 10 40 5

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤

Integralna pšenica (iz brašna, griza, u zrnu ili pahuljicama)

40 122 5 25 5


108 109



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Konditorski proizvodi, šećer, slatkiši, čokolada, slatki namazi, sladoled


g po namirnici


30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Javorov sirup 100 274 0 70 0

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kisele bombone 5 20 0 5 0

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ Sladoled od jagode 30 58 5 10 5

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ Sladoled od vanile 30 58 5 10 5

25 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Voćne tvrde bombone 5 20 0 5 0

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Gumene bombone 15 52 5 15 0

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Med 20 61 0 15 0

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ Kakao u prahu 5 14 5 5 5

35 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Džem od jabuka 25 66 0 20 0

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Džem od kajsija 25 63 0 15 0

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Džem od kupina 25 65 0 20 0

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Džem od jagoda 25 65 0 20 0

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Džem od borovnica 25 66 0 20 0

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Džem od malina 25 64 0 15 0

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Džem od pomorandže 25 66 0 20 0

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Džem od bresaka 25 68 0 20 0

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Džem od šljiva 25 61 0 15 0

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Džem od brusnica 25 67 0 20 0

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Džem od višanja 25 63 0 15 0

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Džem od džanerika 25 68 0 20 0

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Maršmelou 15 50 0 15 0

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ Marcipan 15 79 5 10 5

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Nugat 15 78 5 10 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Čokolada 15 49 0 10 5

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Rum kuglice 20 81 0 15 5

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Čokoladni poljupci 20 71 5 10 5

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Gorka čokolada 20 79 5 10 5

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Mlečna čokolada 20 107 5 15 10

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Čokoladni krem 20 99 5 15 5

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Neobrano čokoladno mleko 20 107 5 10 10

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Bela čokolada 20 108 5 15 10

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Crna čokolada 20 99 5 10 10

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Beli šećer 5 20 0 5 0



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Jaja i proizvodi sa jajima, testenina


g po namirnici


40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kineski rezanci 100 339 0 85 0

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kokošija jaja 60 82 10 5 10

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤Japanski (heljdini) rezanci 100 336 15 75 5

85 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Rezanci 100 138 10 40 5

50 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Testenina sa jajima 150 543 20 105 5

50 g ▲ ▲ ❤ Testenina bez jaja 50 174 10 35 5

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Integralna testenina sa jajima 150 485 20 95 5

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤Integralna testenina bez jaja 50 162 10 30 5



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Pekarski proizvodi, kolači, poslastičarski

proizvodi


g po namirnici


45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Lenja pita sa jabukama od prhkog testa 150 350 5 50 20

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Štrudla sa jabukama 150 411 5 40 10

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Krem torta sa kajsijama od patišpanja 100 208 5 25 15

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Pivsko testo 100 225 10 35 10

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Boskviti 100 390 5 50 20

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Pecivo od lisnatog testa 100 420 5 30 35

45 g ▲ ▲ ❤ ❤Pecivo od kuvanog testa sa nadevom 100 183 10 15 15

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Biskvit sa puterom 25 109 5 20 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Torte 120 400 10 40 25

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ Bajadere 15 50 5 10 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Krofne 60 236 5 30 15

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Torta sa jagodama od patišpanja 100 281 5 25 20

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ! Kiselo testo (testo za picu) 100 304 10 45 15

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Krempita sa jogurtom 100 264 5 25 20

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Kolač sa šargarepom i orasima (patišpanj) 100 318 10 35 20

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Čizkejk sa prhkim testom 100 270 10 30 15

30 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Čizkejk 120 344 5 30 25

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Kolač sa višnjama od prhkog testa 120 354 5 45 20

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Slatka vekna sa đumbirom 25 97 5 15 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Lincer torta 120 501 10 55 30

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Makaruni 50 218 10 25 15

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Kolač sa bademom od kiselog testa 100 384 10 45 20

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Mramorni kolač 70 249 5 30 15

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Kolač sa marcipanom 120 421 10 35 30


110 111



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Pekarski proizvodi, kolači, poslastičarski proizvodi


g po namirnici


30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Kolač od jabuka i maka sa prhkim testom 120 346 10 40 20

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ Štrudla sa makom 100 358 10 40 20

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Čokoladni mafin 60 175 5 25 10

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Mafin sa borovnicama 60 226 5 25 10

20 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Komisbrot sa orasima 50 229 5 20 15

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Komisbrot sa kremom 120 427 10 30 35

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Biskvit sa đumbirom 25 96 5 20 5

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Keks od prhkog testa 50 246 5 30 15

95 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Nemački kolač od jabuka i punomasnog sira 120 232 10 30 10

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kremaste torte 50 151 5 15 10

55 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Torta od rabarabare sa snegom od belanaca 120 292 5 25 15

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Komisbrot sa suvim grožđem 70 241 5 35 10

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kuglof sa crnim vinom 70 255 5 30 15

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Saher torta 120 462 10 55 25

45 g ▲ ▲ ❤ Slani štapići 30 106 5 25 0

30 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Čokoladi kolač od laganog testa 70 237 5 25 15

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Čokoladni kolač sa orasima od laganog testa 100 393 10 35 25

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Čokoladni kolač preliven kremom 100 308 5 50 10

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Švarcvald torta 120 333 5 40 20

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Slatki pužići od kiselog testa 75 257 10 40 10

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Tiramisu 125 390 10 50 20

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Galete 50 279 5 25 25

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Kolač sa šljivama od prhkog testa 100 239 5 30 10



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Voće i prerađevine od voća


g po namirnici


Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Acerola 120 19 0 5 0

385 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Ananas 125 70 5 20 0

235 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ananas iz konzerve 125 108 0 30 0

335 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Jabuka 125 76 0 20 0

250 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Sos od jabuka iz konzerve 250 203 5 50 0

560 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Kajsija 50 22 0 5 0

260 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kajsija iz konzerve 125 99 5 25 0

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Avokado 225 293 5 10 30



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.



g po namirnici


240 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Banane 100 90 5 20 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤

Zvezdasti ogrozd (jamajčanski) 125 34 5 5 5

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Bobičasto voće 125 40 5 10 5

390 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Kruška 140 73 5 20 0

300 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kruška iz konzerve 125 83 0 20 0

660 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kupine 125 45 5 10 5

205 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Hlebovac 125 130 5 30 0

455 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kešu jabuka 125 68 5 15 5

530 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Klementine 40 18 0 5 0

75 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Urme 125 350 5 85 5

170 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Durijan 125 180 5 40 5

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Jagode 250 80 5 15 5

570 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Fisalis (peruanska jagoda, „lampion”) 125 64 5 15 5

370 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Smokve 20 13 0 5 0

300 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Nar 125 94 5 20 5

645 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Grejpfrut 250 110 5 20 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Guava 125 43 5 10 5

435 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Sitna guava 125 69 5 15 5

295 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Šipak 125 119 5 20 5

790 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Borovnice 125 46 5 10 5

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Maline 125 43 5 10 0

390 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Zova 125 69 5 10 5

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Crvena ribizla 125 41 5 10 0

735 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Crna ribizla 125 50 5 10 0

715 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Bela ribizla 125 51 5 10 0

300 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Japanska jabuka 125 89 5 20 0

675 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Opuncija (indijska smokva) 125 46 5 10 5

360 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Južnoafrički fisalis 125 95 5 20 5

385 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Trešnje iz konzerve 125 68 5 20 0

485 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Višnja 120 62 5 15 5

360 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Trešnje 120 72 5 20 0

525 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Kivi 45 24 0 5 0

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ Kokos 50 181 5 5 20

330 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kumkvat 125 85 5 20 0

275 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Limeta 125 59 5 5 5

285 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Liči 125 94 5 25 0

210 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Liči u konzervi 125 120 5 30 0

390 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Tropska kajsija (sapota) 125 71 5 15 0

475 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Mandarine 40 20 0 5 0

250 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Mandarine iz konzerve 125 104 0 25 0

385 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Mango 125 74 5 20 5

300 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Mangostin 125 93 5 20 5


112 113



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.



g po namirnici


590 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Dudinje 125 55 5 10 0

345 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Šljiva mirabela 125 80 5 20 0

450 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Mušmule 25 12 0 5 0

385 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Nektarine 115 64 5 15 0

580 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pomorandže 150 65 5 15 0

505 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Pomelo 125 58 5 15 0

675 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Papaja 125 40 5 10 0

460 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Marakuja 125 80 5 15 5

540 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Breskve 115 47 5 10 0

470 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Šljive 125 56 5 15 0

770 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Brusnice 125 44 0 10 5

655 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Dunja 150 59 5 15 5

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Rabarbara 150 20 5 5 0

75 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Suvo grožđe 25 76 5 20 0

470 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Okrugle šljive 125 56 5 15 0

95 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Vučji trn 125 108 5 5 10

675 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ogrozd 125 46 5 10 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Karambola 100 27 5 5 5

660 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Divlja kupina 125 45 5 10 5

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Divlja jagode 125 40 5 10 5

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Divlja malina 125 43 5 10 0

575 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Lubenica 125 48 5 10 0

315 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Crno grožđe 125 88 5 20 0

315 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Belo grožđe 125 88 5 20 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Zimska dinja 125 35 5 10 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Limun 125 45 5 5 5

385 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Muskatna dinja 125 69 5 20 0



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Povrće i prerađevine od povrća


g po namirnici


140 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Alge 5 2 0 0 0

340 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Artičoke 150 33 5 5 0

655 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Tikvice 250 43 5 10 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Divlji beli luk 100 19 5 5 0

760 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kelj 150 20 5 5 0

330 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Karfiol 150 35 5 5 0

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Beli pasulj 60 158 15 25 5

120 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Gust pasulj 150 126 15 20 5



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.



g po namirnici


340 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Zeleni pasulj 150 50 5 10 0

110 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kopriva 150 63 15 5 5

215 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Brokoli 150 42 10 5 0

340 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Boranija 150 50 5 10 0

665 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Cikorija 150 9 5 5 0

90 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kineski pasulj 150 170 15 30 5

760 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kineski kupus 150 20 5 5 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ajsberg salata 50 7 5 5 0

465 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Endivija 50 8 5 5 0

125 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Mladi grašak 150 123 10 20 5

225 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Mladi grašak iz konzerve 150 57 5 10 5

445 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Matovilac 50 8 5 0 0

580 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Glavica komorača 150 29 5 5 0

315 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kineska mešavina povrća 150 56 5 10 5

245 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Meksička mešavina povrća 150 77 5 15 5

670 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Slatka paprika žuta 150 45 5 10 0

750 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Slatka paprika zelena 150 29 5 5 0

555 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Slatka paprika crvena 150 56 5 10 5

190 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kelj 150 56 10 5 5

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Krastavac 150 18 5 5 0

385 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Kapari 100 23 5 5 0

520 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Šargarepa 150 50 5 10 0

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Crveni pasulj 60 151 15 25 5

125 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Beli luk 5 3 0 5 0

525 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Celer koren 150 29 5 5 0

420 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Keleraba 150 38 5 10 0

620 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Stočna repa (podzemna koraba) 150 45 5 10 0

685 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Zelena salata 50 6 5 5 0

740 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Muskatna bundeva 150 38 5 10 0

740 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Hokaido bundeva 150 38 5 10 0

420 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Mladi luk 30 13 0 5 0

240 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Bob 150 98 5 20 0

625g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Lolo salata 100 20 5 5 0

260 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Maslačak 150 44 5 5 5

385 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Blitva 150 24 5 5 0

290 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ren 150 96 5 20 0

580 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Mešana turšija 200 72 5 15 5

390 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Bamije 150 30 5 5 0

40 g ▲ ❤ Zelene masline 20 26 0 5 5

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ Crne masline 20 69 0 5 10

325 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Palmina srčika 150 54 5 10 0

750 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Paprike 150 29 5 5 0

295 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Paškanat 150 89 5 20 5


114 115



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.



g po namirnici


215 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤Male glavice mladog srebrenca 15 11 0 5 0

550 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Tušt 150 18 5 5 5

120 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Mnogocvetni pasulj 150 126 15 20 5

675 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Radič 50 7 5 5 0

775 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Rotkvice 100 15 5 5 0

775 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Rotkve 150 24 5 5 0

330 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Rimski brokoli 150 35 5 5 0

510 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Salata romano 50 8 5 5 0

185 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kelj pupavac 150 54 10 5 5

540 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Crveni kupus 150 35 5 5 0

425 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Cvekla crvena 150 63 5 15 0

760 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Cvekla bela 150 39 5 10 0

315 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Roket rukola 100 27 5 5 5

255 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kiseljak 150 33 5 5 5

535 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kiseli kupus 150 26 5 5 0

540 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Ljutika 30 7 0 5 0

625 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Salata puterica 50 10 5 5 0

585 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Crna (španska) kozja brada 150 29 5 5 5

690 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Zreli srebrenac 30 8 0 5 0

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Soja 150 216 20 20 10

630 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Špargla iz konzerve 150 18 5 5 0

415 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Bela špargla 150 27 5 5 0

290 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Spanać 150 29 5 5 0

390 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Špicasti kupus 150 35 5 5 0

340 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Mnogocvetna boranija 150 50 5 10 0

675 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Stabljike celera 150 26 5 5 0

115 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Običan pasulj 150 132 15 20 5

45 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Golubiji grašak (kajan) 60 172 15 30 5

580 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Povrće za supu 150 38 5 10 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Paradajz 80 14 5 5 0

705 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Paradajz iz konzerve 80 14 5 5 0

480 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Žuta boranija 150 48 5 10 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Voštana bundeva 150 21 5 5 0

150 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Sirovi vasabi 150 185 10 35 5

145 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Vinovo lišće 100 114 10 20 5

590 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Beli kupus 150 38 5 10 0

295 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Zeleni kelj (savojski kupus) 150 41 5 5 0

285 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Koren peršuna 150 59 5 10 5

400 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Zukini tikvice 150 32 5 5 0

205 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Grašak šećerac 150 89 10 15 0

225 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kukuruz šećerac 150 134 5 25 5

690 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Crni luk 80 22 5 5 0



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Krompir i prerađevine, skrobni delovi biljaka,

pečurke


g po namirnici


145 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Bukovača 100 23 5 5 0

90 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Batat (slatki krompir) 150 167 5 40 5

105 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Brezova guba 200 50 10 0 5

195 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Prstenjača (gljiva) 200 30 5 5 5

120 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Šampinjoni 100 21 5 5 0

145 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Šampinjoni iz konzerve 100 19 5 0 5

175 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Rujnica (gljiva) 200 36 10 0 5

65 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Njoke 125 203 5 45 5

155 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Puza ili gljiva medenjača 200 38 10 0 5

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kineske artičoke 200 362 10 75 5

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Čips od krimpira 25 132 0 5 10

140 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Krompir bez kore 200 146 5 35 0

140 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Krompir sa korom 240 175 5 40 0

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Zamrznuti krompir 200 290 5 35 15

30 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Krompirovo brašno 20 68 0 20 0

130 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Lotusov koren 150 119 5 25 0

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Manioka 200 274 5 65 0

200 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Smrčak (gljiva) 200 30 5 5 5

95 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Aru prah (skrob) 200 208 15 40 5

205 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Lisičarka 200 30 5 0 5

225 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Vrganji 200 34 5 5 5

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Sago 200 362 10 75 5

175 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Šitake 200 84 5 25 0

90 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pravi vrganj 200 54 15 5 5

95 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Taro 150 153 5 35 0

200 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Čičoka 200 62 5 10 5

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Tartufi 200 118 20 15 5

95 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Mešavina divljih pečuraka iz konzerve 200 118 5 15 10

265 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Hikama 200 82 5 20 0

95 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Jam 200 202 5 45 0



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Začinsko bilje, začini i dodaci jelima Sve vrednosti po standardnoj porciji

g po namirnici


15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ Agar-agar 5 3 0 0 0

35 g ▼ ❤ ❤ ❤ Agavin sirup 100 270 5 65 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Anis 5 0 0 0 0

600 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Jabukovo sirće 15 3 0 0 0

95 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Sirće balzamiko 100 99 0 25 0

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ Sos za roštilj 45 54 5 5 5

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Bosiljak 5 0 0 0 0


116 117



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.


g po namirnici


Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kajen paprika (aleva) 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Crvena paprika (aleva) 5 0 0 0 0

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Čatni sa jabukom 20 29 0 10 0

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Čatni sa mangom 20 28 0 10 0

85 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Čatni sa paradajzom 20 21 0 5 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kari u prahu 5 0 0 0 0

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ! Sos od karija 60 91 5 5 10

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Mirođija 5 0 0 0 0

5 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ Sos za koktel od škampa 20 116 0 5 15

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤Preliv od sirćeta sazačinskim travama 45 134 0 5 15

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ! Francuski preliv 60 222 5 5 25

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Italijanski preliv 60 146 5 5 15

5 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤Salatni preliv sa majonezom 50 360 5 0 40

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Estragon 5 0 0 0 0

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ Želatin 5 3 5 0 0

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Bujon od povrća u granulama 100 176 20 15 10

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ Kineski crni sos (hoisin) 20 35 5 10 5

30 g ▼ ❤ ❤ ❤Pileći temeljac u granulama 5 7 5 5 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Đumbir 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kardamom 5 0 0 0 0

85 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kečap 20 22 0 5 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Korijander 5 0 0 0 0

600 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤Sirće sa začinskim travama 15 3 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kumin 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kim 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kurkuma 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Lorber 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Macis (muškatni cvet) 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Majoran 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Matičnjak 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Muškatni oraščić 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Klinčić (karanfilić) 5 0 0 0 0

600 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Voćno sirće 15 3 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Oregano 5 0 0 0 0



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.


g po namirnici


Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Slatka aleva paprika 5 0 0 0 0

100 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Pektini 5 1 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Peršun 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Zeleni biber 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Crni biber 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Beli biber 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Najkvirc 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ruzmarin 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Šafran 5 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Žalfija 5 0 0 0 0

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Sambal 20 28 5 5 5

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Vlašac 5 0 0 0 0

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Ljuti senf 5 4 0 0 0

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Blagi senf 5 4 0 0 0

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ Sojin sos 15 17 5 5 5

180 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Tabasko 5 1 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Timijan 5 0 0 0 0

195 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Paradajz pasta 10 4 0 5 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Vanila (u šipki) 5 0 0 0 0

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kleka 5 4 0 0 0

630 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Vinsko sirće 15 3 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Cimet 5 0 0 0 0


118 119



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Mahunarke (klice), orašasti plodovi, ulja i

drugo semenje


g po namirnici


165 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Bambusove mladice 150 27 5 5 0

120 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pasuljeve klice 15 5 0 5 0

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Indijski orah 60 355 15 15 30

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Čija semenke 30 137 5 15 10

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kesten 60 118 5 25 5

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Graškove klice 15 4 5 0 0

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kikiriki 100 576 30 10 50

130 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Žitne klice 15 8 0 5 0

5 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Lešnik 60 390 10 5 40

25 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Leblebije 60 161 15 25 5

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Leblebijine klice 15 4 5 0 0

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ Golica 20 113 10 5 10

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Laneno seme 20 89 5 5 10

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Bob 60 167 15 30 5

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Sočivo 60 185 15 30 5

90 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Klice sočiva 15 4 5 0 0

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Vučika (vučji bob) 100 371 40 40 10

105 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Alfalfa klice 15 4 0 0 0

5 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Orah makadamija 60 418 5 5 45

5 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Badem 60 353 15 5 35

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Mak 20 97 5 5 10

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Mung pasulj 60 164 15 25 5

5 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Brazilski orah 60 412 10 5 45

5 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ Pekan (američki orah) 60 419 10 5 45

5 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Pinjole 20 115 5 5 10

5 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pistaći 60 352 15 10 35

5 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Susam 20 114 5 5 10

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ Sojine mekinje 10 11 5 5 0

65 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Sojine klice 15 6 5 5 0

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Suncokretove semenke 20 96 5 10 5

5 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Orah 40 286 10 5 30



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Pretežno mesna jela Sve vrednosti po standardnoj porciji

g po namirnici


125 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤Čorbast beli pasulj s mesom 450 275 25 30 10

35 g ◆ ❤ ❤ ! Pileća pljeskavica 150 378 15 50 15

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Čili kon karne 250 258 20 15 15

30 g ▼ ❤ ❤ Pileći kordon blu 150 300 35 15 15

30 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Svinjski kordon blu 150 329 35 15 15

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Dimljena kobasica sa pomfritom 100 184 5 15 15

40 g ▲ ❤ ! Gulaš sa pasuljem i debrecinama 350 420 25 20 30



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.


g po namirnici


30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤Pečena patka sa pomorandžama i sosom 300 507 35 10 35

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Riba i pomfrit 350 931 25 105 50

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Riblja rolada u paradajz sosu 350 301 40 15 15

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ Riblji štapići 150 380 20 25 25

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Pita s mesom 350 945 40 60 65

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Pečena guska u sopstvenom sosu 300 672 50 10 55

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ! Živinska krem čorba 350 340 30 5 25

30 g ▼ ❤ ! Živinski kroketi 200 378 20 15 30

30 g ▼ ▼ ❤ ! Pileća salata sa ananasom i pečurkama 100 194 20 5 15

65 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Varivo od kelja sa kuvanom kobasicom 450 365 20 20 25

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Gulaš iz konzerve 150 164 20 5 10

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Haringa u paradajz sosu 80 98 10 5 10

45 g ▲ ❤ ❤ ❤Gulaš od divljači sa crnim vinom 350 508 50 10 30

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Viršle 115 267 15 30 15

30 g ▼ ❤ ❤ ! Pileći paprikaš sa pečurkama 450 693 45 15 55

35 g ◆ ❤ ❤ ! Teleće šnicle u sosu od karija i belog luka 250 433 35 10 30

35 g ◆ ❤ ❤Punjena rolovana teletina sa sosom 200 302 40 5 15

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤Dinstana teleća plećka u sosu od pavlake 200 164 25 5 10

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Varivo od šargarepe sa svinjskom potrbušinom 450 365 20 20 25

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ! Sufle od sira 140 424 20 5 40

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Sarma od slatkog kupusa 300 258 20 15 15

30 g ▼ ❤ Kenigsberger ćufte 200 388 35 15 25

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤Pašteta sa začinskim travama 350 588 65 5 40

30 g ▼ ❤ ❤ ❤Jagnjeće ćufte sa karijem u paradajz sosu 200 340 20 15 25

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Lazanja sa mlevenim mesom 475 665 30 40 45

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Knedle od džigerice 350 536 40 50 25

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Jetrena pašteta 150 294 25 10 20

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ Supa od junećeg repa 350 350 15 15 30

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ! Piletina u sosu od aleve paprike 250 263 30 10 15

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ! Ragu 180 236 20 10 15

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤Ravioli punjeni mesom u sosu od paradajza 200 276 15 30 15

45 g ▲ ▲ ❤ Juneći gulaš 400 472 40 10 35

65 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤Dinstana junetina u sosu od crnog vina 350 382 35 10 15

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Kajgana 120 193 15 5 15

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Haringa u sosu od kisele pavlake 100 129 10 5 15


120 121



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.


g po namirnici


20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Svinjentina u sosu 250 583 35 10 50

30 g ▼ ❤ ! Pohovane svinjske šnicle (uvaljane u prezlu) 180 454 35 35 25

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pohovani fileti bakalara 180 407 35 20 25

95 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Spageti bolonjeze 250 350 15 55 10

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Berlinska švargla 250 238 25 5 15

50 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Suši 400 1224 45 220 20

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Knedle punjene sirom i šunkom 250 803 40 25 65

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Pohovane lignje (uvaljanje u pivsko testo) 280 375 45 30 15

45 g ▲ ▲ ❤Paradajz punjen mlevenim mesom 250 330 30 15 20

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Ragu od divljači 250 270 30 10 15

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ Slatko-kisela divlja svinja 300 522 50 10 35

65 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Tradicionalni sos za divljač 60 45 5 5 5

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Čorba od divljači 350 315 35 15 15

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Salata sa kobasicom 100 202 10 5 20



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Jela pretežno sa povrćem


g po namirnici


240 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Hladna čorba sa jabukama 350 161 0 40 0

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Trouglovi od lisnatog testa punjeni jabukom 250 768 15 75 50

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Baget sa mocarelom i paradajzom 200 434 20 55 20

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤

Indonežanski začinjeni prženi rezanci (bami goreg)

450 689 40 80 25

90 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Složenac sa karfiolom 300 204 10 15 15

85 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Složenac sa belim pasuljom 450 473 35 40 20

135 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Čorba od boranije 400 208 10 20 15

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Bujabes 400 344 35 5 20

195 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Krem čorba od brokolija 300 96 5 10 10

165 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ! Čorba od hleba 400 252 15 30 10

185 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Hladna čorba sa mlaćenicom 350 196 15 35 5

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ! Krem čorba od pečuraka 350 315 20 20 20

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ! Pašteta sa pečurkama 200 514 25 20 40

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Punjeni šampinjoni 250 315 25 10 20

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Pohovani šampinjoni 200 282 15 30 15

85 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Kornfleks sa mlekom i šećerom 200 22 10 65 5

115 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Vegetarijanski kebab 350 504 20 85 15

150 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Cicvara sa jajima 320 122 5 10 10

115 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Varivo od graška 450 297 10 30 15



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.



g po namirnici


75 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Falafel u pita lepinji 350 364 30 45 10

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Riblji temeljac 100 6 0 5 0

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Flambirani tart 75 136 10 20 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Prolećne rolnice 150 362 15 20 30

205 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Bistra prolećna supa 350 168 15 25 5

200 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Povrtni bujon 300 57 5 5 10

75 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pljeskavica od povrća 200 276 10 40 10

115 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Varivo od povrća 350 196 20 10 10

100 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pljeskavica sa zrnevljem 200 250 5 40 10

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Grčka salata 120 110 5 5 10

65 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Knedlice od semoline 30 26 5 5 5

215 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Boranija u sosu od paradajza 250 113 5 15 5

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Burger sa zrnevljem 180 256 15 30 15

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ! Ovsena kaša 310 270 15 25 15

195 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Instant ovsena kaša 330 109 5 10 10

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ Kvasne pahuljice 5 16 5 5 0

45 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Noklice s kvascem 180 518 15 85 20

95 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Kolač od kvasnog testa sa šljivama 540 842 20 155 20

90 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Lagani sos 110 62 5 5 5

75 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Pileća supa sa rezancima 330 281 20 15 20

40 g ▲ ❤ Humus 100 166 10 15 10

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Italijanska salata 100 97 10 5 10

105 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Karamel preliv 60 53 5 10 5

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Gratinirani krompir bez sira 350 417 10 50 25

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Kroketi od krompira 250 375 10 45 20

155 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Pire krompir 250 240 10 40 10

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤Krompir salata sa prelivom od sirćeta i ulja 250 270 5 30 15

90 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ! Krompir čorba 400 356 15 40 20

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Salata od sira 150 314 20 10 25

45 g ▲ ▲ ❤ ! Sos od sira 60 57 5 5 5

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Rezanci sa sirom 200 492 25 65 20

160 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤Knedle od kuvanog krompira 200 194 10 35 5

30 g ▼ ❤ ❤ ! Sos od kisele pavlake i začinskog bilja 60 94 5 5 10

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Sos sa začinskim biljem 60 58 5 5 5

100 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Krem čorba od bundeve 350 217 10 15 15

115 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ! Varivo od sočiva 450 342 20 35 15

100 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ! Blitva kuvana na pari u laganom sosou 100 58 5 5 5

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Švapski ravioli 250 343 30 40 10

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ! Sosovi od rena od laganijeg sosa 60 67 5 5 5

115 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ! Noklice 200 278 10 50 10

110 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Hladna mlečna čorba 320 285 10 40 15


122 123



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.



g po namirnici


165 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Puding od pirinča 250 235 10 40 10

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ !Puding od pirinča sa slatkom pavlakom i trešnjama

200 248 5 30 15

115 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Mlečna supa sa brašnom 350 291 15 35 15

85 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Cerealije sa mlekom od 3-5% 200 270 15 40 10

120 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Cerealije sa mlekom, šećerom i voćem 150 207 10 35 5

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤Indonežanski prženi pirinač (nasi goreng) 550 677 45 70 30

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Zapečena testenina sa sirom 350 627 30 60 35

85 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ! Salata od testenine sa povrćem/majonezom 350 508 15 75 20

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Omlet 140 249 20 5 20

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Američke palačinke 150 284 10 40 10

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Biber sos 100 118 5 10 10

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Gratinirani ragu od pečuraka 250 398 25 5 35

30 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pica sa sirom 250 753 40 70 40

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Pica sa pečurkama 250 498 20 70 20

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pica napolitana 250 578 25 75 25

45 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pica sa kobasicom 250 590 20 80 25

100 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Pomfrit 200 234 5 35 10

180 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Sos od brusnica 60 43 0 10 0

25 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ! Sos od kisele pavlake 60 113 5 5 15

100 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ratatuj 350 189 5 15 15

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Pire od kelja pupavca 250 195 10 15 15

140 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Barena cvekla slatka/kisela 250 148 5 20 10

95 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Sos od crnog vina 60 37 0 5 5

90 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Preliv s rumom 60 61 5 10 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ! Preliv od kisele pavlake za salatu 60 112 5 5 15

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Preliv od rena 60 85 5 5 10

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ! Topljeni sir s pečurkama 30 86 5 5 10

100 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Čokoladni sos 60 52 5 10 5

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Čokoladni vafli 50 267 5 20 20

120 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Noklice od krompira 125 160 10 30 5

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Sejtan (pšenični gluten) 100 370 75 15 5

85 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Dinstani celer u lakom sosu 250 145 5 10 15

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Hlebne noklice 290 447 20 55 20

50 g ▲ ▲ ❤ ❤ ! Sos od senfa 60 67 5 5 5

85 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Tamni sosovi 60 37 0 5 5

120 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤Spageti sa paradajz sosom 250 320 15 60 5

85 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Složenac od špargli 550 418 20 30 25

75 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Krem čorba od špargli 300 240 15 15 15



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.



g po namirnici


35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Složenac od spanaća sa sirom 300 393 15 5 40

180 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Tamne čorbe, guste 350 119 15 5 10

195 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Lagane čorbe, guste 350 221 10 30 10

160 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Bistre supe sa povrćem 350 175 10 20 10

105 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤Taljatele sa paradajzom i peršunom 250 320 10 50 10

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Loptice od tapioke 100 0 0 90 0

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Tempeh 20 30 5 0 5

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Tofu 100 77 10 5 5

100 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Krem čorba od paradajza 300 156 5 10 15

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤

Salata od paradajza i mocarele sa maslinovim uljem

100 159 10 5 15

65 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Sos od paradajza 100 65 5 5 10

205 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Bistra paradajz čorba 300 90 10 5 5

75 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Caciki 20 11 5 5 0

110 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Krem od jaja 60 52 5 10 5

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤Integralna testenina sa sosom od paradajza 250 305 15 35 15

65 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Salata od integralne testenine sa povrćem 330 503 20 70 20

65 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Integralna pica sa povrćem 230 331 20 40 15

105 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Barena žuta boranija 250 155 5 15 10

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Zabajone krem 60 118 5 20 5

145 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Beli pasulj u paradajz sosu 250 173 15 25 5

65 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Sos od belog vina 100 95 5 5 10

155 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kuvani griz 320 109 5 10 10

135 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Savojski kelj sa sosom od sira 100 54 5 5 5

35 g ◆ ❤ ! Zukini u sosu od pavlake 60 72 5 5 10

110 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Knedle sa šljivama i šećerom/cimetom 200 284 5 50 10

45 g ▲ ❤ ❤ ! Tart sa lukom 215 368 15 40 20

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Sos od luka 60 43 5 5 5

120 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Bistra supa od luka 300 159 10 10 10



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Mleko, mlečni proizvodi i sir Sve vrednosti po standardnoj porciji

g po namirnici


20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ! Plavi sir sa min. 50 % m.m. 30 107 10 0 10

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ Bri 30 109 5 0 10

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ Buterkeze 30 90 10 0 10

235 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Mlaćenica 150 56 5 10 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Kamamber 30 85 10 0 10


124 125



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.


g po namirnici


40 g ▲ ❤ Mleko od indijskog oraha 100 155 5 10 15

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Čester 30 110 10 0 10

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ! Mileram 30% m.m. 100 277 5 10 30

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Danski plavi sir 30 104 10 0 10

240 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Kiselo mleko 1,5% m.m. 150 69 5 10 5

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ! Kiselo mleko 10% m.m. 150 177 5 10 15

240 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Kiselo mleko sa manje od 1,5% m.m. 150 51 5 10 0

180 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Kiselo mleko 100 95 5 20 5

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ Edamer 30 106 10 0 10

25 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Plavi sir 30 91 10 0 10

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Ementaler 30 113 10 0 10

25 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Feta 30 85 5 0 10

20 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Krem sir 30 101 5 5 10

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Gorgonzola 30 107 10 0 10

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ Gauda 30 109 10 0 10

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Sir za grilovanje i tiganj (halumi) 100 378 30 0 30

200 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Ovseno mleko 100 109 0 5 5

30 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Tvrdi sir 30 88 10 0 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Tvrdi sir 10% m.m. 30 50 15 0 0

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Tvrdi sir min. 30% m.m. 30 112 15 0 10

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Tvrdi sir min. 45% m.m. 30 113 10 0 10

20 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Tvrdi sir min. 50% m.m. 30 119 10 0 10

30 g ▼ ❤ Lešnikovo mleko 100 176 5 5 20

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Mladi nemasni sir 30 31 5 5 5

235 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Jogurt 1% m.m. 150 56 5 10 0

230 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Jogurt 1,5% m.m. 150 74 5 10 5

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ! Jogurt 10% m.m. 150 177 5 10 15

130 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Jogurt 3,5% m.m. 150 104 10 10 10

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ! Mleko za kafu 10% m.m. 5 6 0 0 5

25 g ▼ ▼ ❤ ! Mleko za kafu 20% m.m. 5 10 0 0 5

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ! Mleko za kafu 30% m.m. 5 14 0 0 5

140 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ! Kefir 150 98 5 5 5

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ! Kuvani sir 30 37 5 5 5

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Kondenzovano mleko, zaslađeno 15 48 5 10 5

240 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ! Kravlje mleko 1,5% m.m. 150 72 5 10 5

140 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Kravlje mleko 5,5% m.m. 150 98 5 10 5

25 g ▼ ▼ ❤Mleko od makadamija oraha 100 201 5 5 25

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ Bademovo mleko 100 163 10 10 15

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Maskarpone 30 116 5 5 15

755 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ! Surutka 150 38 5 10 0

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Urda 30 101 5 20 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Mocarela 150 395 30 5 35

25 g ▼ ▼ ❤ Minster 30 87 10 0 10

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Parmezan 30 119 10 0 10

65 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Mladi sir 30 22 5 5 0



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.


g po namirnici


155 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Pirinčano mleko 100 104 5 25 0

65 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ! Rikota, nemasna 100 79 15 5 5

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ! Pavlaka 10 % m.m. 15 18 0 5 5

20 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ! Pavlaka 30 % m.m. 15 45 0 0 5

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Urda od kravljeg mleka 100 226 15 5 20

35 g ◆ ❤ ❤Gruševina od kiselog mleka 30 35 10 0 0

25 g ▼ ▼ ❤ ! Kisela pavlaka (jaka) 20 % m.m. 25 51 5 5 5

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ! Kisela pavlaka (jaka) 30 % m.m. 25 72 5 5 10

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ! Kisela pavlaka (jaka) 40 % m.m. 25 93 5 5 10

30 g ▼ ❤ ! Kisela pavlaka 10 % m.m. 25 47 5 5 5

25 g ▼ ▼ ❤ ! Kisela pavlaka 20 % m.m. 25 51 5 5 5

85 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ! Ovčije mleko 150 141 10 10 10

25 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ Ovčiji sir 30 85 5 0 10

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Višeslojni sirevi (tipa saksonšir) 30 33 5 5 5

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ! Slatka pavlaka 10 % m.m. 25 30 5 5 5

20 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ! Slatka pavlaka 30 % m.m. 25 76 5 5 10

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Krem sir 30 98 5 0 10

25 g ▼ ▼ ❤ ! Krem sir sa začinima 30 86 5 5 10

350 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Sojino mleko 100 48 5 10 5

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Sojina pavlaka 30 41 0 5 5

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Tilsit 30 106 10 0 10

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Četvrtasti tvrdi sirevi 30 115 10 0 10

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Meki sirevi 30 83 10 0 10

125 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ! Kozje mleko 150 101 10 10 10



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Morska riba, slatkovodna riba, rakovi, školjke,

mekušci


g po namirnici


15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Jegulje 150 417 25 0 40

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ostrige 100 67 10 5 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Grgeč 150 123 30 0 5

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Grgeč, u marinadi 65 80 15 5 5

5 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Jetra bakalara 150 920 10 5 100

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Iverak (list) 150 110 25 0 5

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Rečni rak 100 70 15 5 0

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pastrmka 150 155 30 0 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Škampi 100 92 20 5 5

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Škampi, u marinadi 65 86 15 5 5

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Žutopera tuna 150 227 35 0 10

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Štuka 150 123 30 0 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pacifički iverak 150 144 30 0 5

20 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Haringa 150 347 30 0 30


126 127



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Morska riba, slatkovodna riba, rakovi, školjke,

mekušci


g po namirnici


15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Haringa, u marinadi 140 360 25 5 30

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Jastog 100 83 20 5 5

45 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Jakupove kapice 100 77 15 10 5

30 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Bakalar 150 117 30 0 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Šaran 150 174 30 0 10

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Šaran u marinadi 100 153 20 5 10

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Som 150 120 25 0 5

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Vongole (manje) 100 65 15 5 5

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Krabe, u marinadi 150 197 25 5 10

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Krabe 100 91 20 5 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Losos 150 270 30 0 20

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Losos, u marinadi 150 317 30 5 25

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Morski rakovi 100 85 20 5 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Morski grgeč 150 215 30 0 15

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Skuša 150 272 30 0 20

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Skuša u marinadi 100 212 20 5 20

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Holandska haringa 150 398 25 0 35

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Dagnje 100 70 15 5 5

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pangasijus 100 77 15 0 5

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Ukiseljena haringa, konzerva 50 70 5 0 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pacifički grgeč 150 159 30 0 5

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Plavorepa tuna 150 207 35 0 10

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Žuti iverak 150 110 25 0 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Inćuni 150 153 30 0 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Inćuni iz konzerve 65 92 15 5 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Sardine 150 179 30 0 10

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Vahnja (vrsta bakalara) 150 117 30 0 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kraljevska skuša 150 171 30 0 10

30 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Linjak 150 117 30 0 5

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Severni iverak 150 129 30 0 5

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Grenlandski iverak 150 215 20 0 15

25 g ▼ ▼ ❤ Sabljarka 150 177 30 0 10

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Oslić 150 141 30 0 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Aljaski bakalar 150 150 30 0 5

30 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Aljaski bakalar, marinirani 65 90 15 5 5

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Grdobina 150 99 25 0 5

30 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Evropski iverak 150 125 30 0 5

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ruska sardina 150 321 25 0 25

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Turbot 150 125 25 0 5

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤Surimi (imitacija mesa od krabe) 100 114 10 15 5

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Tuna 150 336 35 0 25

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Hobotnica 150 123 25 5 5

45 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Vongole (veće) 100 77 15 10 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Albakor (dugorepa tuna) 150 264 35 0 15

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Som 150 243 25 0 20

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Smuđ 150 126 30 0 5



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Kobasice i prerađevineSve vrednosti po standardnoj porciji

g po namirnici


15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Berlinska kobsica 30 98 5 0 10

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤Bavarska kobasica/pašteta sa šunkom 30 52 5 5 5

20 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Svinjska kobasica (bokvurst) 115 312 15 0 30

20 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Rajsnka kobasica (bratvurst) 150 408 20 0 40

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Cervelat kobasica 30 117 10 0 10

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ Usoljena govedina 30 42 10 0 5

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Mesna vekna 125 188 25 0 10

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Guščja džigerica 30 75 10 5 5

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Rolovana džigerica 80 192 15 5 20

30 g ▼ ❤ ❤Živinska bratvurst kobasica 100 115 25 0 5

120 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Povrće u aspiku 50 22 5 5 0

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Pašteta od divljači 30 68 10 0 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤Lovačka kobasica (jagdvurst) 30 61 5 0 5

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Teleći aspik 30 33 10 0 5

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Teleće kobasice 125 401 20 0 40

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Kaselska šnicla 30 32 10 0 5

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Poljska kobasica 30 92 5 0 10

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ Šunka u mrežici 200 232 40 5 10

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ Kobasica od džigerice 30 86 5 0 10

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Lionska kobasica 125 383 15 0 40

20 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Sirova kobasica 30 88 10 0 10

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Dimljeno meso 30 39 5 0 5

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Dimljena junetina 30 41 5 0 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Junetina u aspiku 30 42 10 0 5

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Italijanski salami 30 113 10 5 10

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Rolnice od šunke 30 83 10 0 10

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Šunka u crevu 30 92 5 0 10

35 g ▼ ❤ ❤ ❤ Slanina 30 46 10 0 5

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Dimljena slanina 30 96 5 0 10

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Namaz od kobasice 30 137 5 0 15

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Bela kobasica 152 371 15 5 35

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Viršle 70 183 10 0 20


128 129



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Juneće, teleće, svinjsko, ovčije i jagnjeće meso Sve vrednosti po standardnoj porciji

g po namirnici


15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ovčije grudi 100 376 15 0 40

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Ovčiji kotleti 100 343 15 0 35

25 g ▼ ▼ ❤ Teleća potrbušina 125 298 25 0 25

30 g ▼ ❤ ❤ Teleće grudi 125 250 25 0 20

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Teleći file 150 153 35 0 5

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Teleće meso za gulaš 150 188 30 0 10

35 g ◆ ❤ Teleće mleveno meso 100 148 20 0 10

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Teleće kolenica 150 177 30 0 10

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ Teleći but 125 114 30 0 5

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Teleći kotlet 150 219 30 0 15

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Teleće pečenje od kapka 125 128 30 0 5

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ Teleći vrat 125 138 30 0 5

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Teleće ćufte 125 128 30 0 5

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Rolovana teletina 150 153 35 0 5

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Teleći ramstek 150 162 35 0 5

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Teleća plećka 125 119 30 0 5

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Teleći odrezak 150 162 35 0 5

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Teleća prednja kolenica 150 177 30 0 10

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ Jagnjeće grudi 100 287 20 0 25

30 g ▼ ❤ Jagnjeći kotleti 100 216 20 0 20

35 g ◆ ❤ Jagnjeći vrat 100 190 20 0 15

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ Jagnjeće ćufte 100 122 20 0 5

25 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Juneća potrbušina 125 314 25 0 25

35 g ◆ ❤ ❤ Juneća ramstek 125 135 30 0 5

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Juneće grudi 125 328 25 0 30

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ Juneći file 125 151 30 0 5

35 g ◆ ❤ ❤ Juneći gulaš 150 194 30 0 10

30 g ▼ ❤ ❤ Juneće mleveno meso 100 207 25 0 15

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ Juneća kolenica 150 182 35 0 10

40 g ▲ ❤ Juneća rozbratna 150 240 30 0 15

40 g ▲ ❤ Juneći vrat 150 240 30 0 15

35 g ◆ ❤ ❤ ❤Rolovane punjene juneće šnicle 125 156 30 0 10

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Juneći rep 150 441 35 0 35

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ Rolovana junetina 150 182 35 0 10

35 g ◆ ▼ ❤ ❤ Juneća rebra 125 163 30 0 10

35 g ◆ ❤ ❤Juneće eskalope (izlupane šnicle) 125 151 30 0 5

35 g ◆ ❤ ❤ Juneća plećka 125 161 25 0 10

35 g ◆ ❤ Juneći stejk 150 219 35 0 10

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ Ovčija potrbušina 125 290 25 0 25

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ Ovčije grudi 125 204 25 0 15

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ovčiji file 125 141 30 0 5

40 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ovčiji gulaš 150 209 30 0 10

35 g ◆ ❤ ❤ Ovčija kolenica 125 244 25 0 20

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ Ovčiji kotleti 150 318 30 0 25

40 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ Ovčiji vrat 125 216 25 0 15

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ Rolovana ovčetina 150 293 30 0 20



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Juneće, teleće, svinjsko, ovčije i jagnjeće meso Sve vrednosti po standardnoj porciji

g po namirnici


35 g ◆ ❤ ❤ ❤Ovčije eskalope (izlupane šnicle) 150 293 30 0 20

40 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ovčija plećka 125 174 25 0 10

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Ovčiji stejk 150 302 30 0 25

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Svinjska potrbušina 150 389 30 0 35

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Svinjekse grudi 150 362 25 0 30

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ Svinjski file 125 134 30 0 5

30 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Svinjsk meso za gulaš 150 326 30 0 25

20 g ▼ ▼ ▼ ❤ Svinjsko mleveno meso 100 276 20 0 25

35 g ◆ ❤ ❤ Svinjska kolenica 175 312 40 0 20

35 g ◆ ❤ ❤ Svinjski but 125 170 30 0 10

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ Krmenadle 150 200 35 0 10

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ Svinjski vrat 150 294 30 0 25

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ Rolovano svinjsko meso 150 204 35 0 10

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤Svinjske eskalope (izlupane šnicle) 125 134 30 0 5

30 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Svinjska plećka 150 326 30 0 25

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Papci 125 416 20 0 40

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ Svinjski stejk 150 200 35 0 10



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Dlakava i pernata divljač, živina, iznutrice Sve vrednosti po standardnoj porciji

g po namirnici


40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Srneća jetra 125 171 25 5 10

30 g ▼ ▼ ❤ ❤ Pačje meso sa kožom 150 338 30 0 30

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pačje meso bez kože 150 179 30 0 10

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pačja jetra 125 164 25 5 10

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pačji batak 150 374 25 0 35

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Fazan 150 231 40 0 10

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Prasići 150 347 30 0 30

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Žablji bataci 75 52 15 0 0

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤Guščije meso sa kožom, sirovo 150 507 25 0 50

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Guščije meso bez kože, sirovo 150 233 35 0 15

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ Guščiji batak 150 327 25 0 30

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Guščija džigerica 125 164 25 10 5

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ Zečetina 150 171 35 0 5

40 g ◆ ❤ ❤ Srnetina 150 170 35 0 5

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pileće grudi 150 153 35 0 5

30 g ▼ ❤ ❤ Pleća krilca 150 312 25 0 25

45 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pileći bubac 125 141 25 5 5

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pileći batak 150 260 30 0 20

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pileće srce 125 156 25 5 10

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pileća jetra 125 170 30 5 10

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤Teleće brizle (krezle, grudna žlezda) 125 125 25 0 5


130 131



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Dlakava i pernata divljač, živina, iznutrice Sve vrednosti po standardnoj porciji

g po namirnici


50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Teleće srce 125 138 20 0 10

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Teleća džigerica 125 109 20 5 5

40 g ▲ ❤ Teleći jezik 125 224 25 5 15

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Jagnjeće brizle 125 115 20 0 5

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Jagnjeća džigerica 125 168 25 5 10

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Biserke (morke/misirke) 150 219 30 0 15

40 g ◆ ❤ Konjetina 150 164 35 5 5

35 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ćureće grudi 150 161 40 0 5

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ćureća krila 150 287 30 0 20

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Čureći batak 150 173 35 0 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Jarebice 150 333 55 0 15

35 g ◆ ❤ ❤ Srnetina 150 183 35 0 5

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Juneće srce 125 155 25 5 10

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Juneća džigerica 125 165 25 10 5

30 g ▼ ❤ ❤ Juneći jezik 125 275 20 5 20

55 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ Ovčije brizle 125 115 20 0 5

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ovčije srce 125 201 25 5 15

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ovčija džigerica 125 160 30 5 5

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Puževi 50 35 10 5 5

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Svinjsko srce 125 116 25 5 5

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Svinjska džigerica 125 163 30 5 10

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Svinjski jezik 125 200 25 5 15

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Golubovi 150 254 35 0 15

40 g ▲ ❤ Divlja svinja 125 201 25 0 15

40 g ▲ ❤ Kozje meso 150 224 30 0 15



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Ulja, masnoća, puter i mast Sve vrednosti po standardnoj porciji

g po namirnici


10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Maslac 20 148 0 0 20

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Maslac sa najmanje 82% m.m. 10 88 0 0 10

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Suncokretovo ulje 15 106 0 0 15

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ Ulje od kikirikija 15 106 0 0 15

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Kakao maslac 20 177 0 0 20

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ Kokosov puter 20 177 0 0 20

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ulje od bundeve 15 106 0 0 15

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ulje od lana 15 106 0 0 15

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kukuruzno ulje 15 106 0 0 15

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Margarin 20 142 0 0 20

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Majonez sa 80% masnoće 25 186 0 5 25

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤Puter od muskatnog oraščića 20 176 0 0 20

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Maslinovo ulje 15 106 0 0 15

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Palmino ulje 15 106 0 0 15

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ Ulje od uljane repice 15 106 0 0 15



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Ulja, masnoća, puter i mast Sve vrednosti po standardnoj porciji

g po namirnici


10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ Susamovo ulje 15 106 0 0 15

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ Šea puter 20 177 0 0 20

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ulje od soje 15 106 0 0 15

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Suncokretovo ulje 15 106 0 0 15

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Krem maslac 20 147 0 0 20

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Orahovo ulje 15 106 0 0 15

10 g ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Ulje od pšeničnih klica 15 106 0 0 15



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Bezalkoholna pića (kafa, čaj, gazirana pića) Sve vrednosti po standardnoj porciji

g po namirnici


Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Banča (japanski zeleni) čaj 125 0 0 0 0

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Bezalkoholno pivo 330 86 5 20 0

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Kapućino 150 57 5 10 5

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Kole 330 186 0 55 0

545 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Kole, niskokalorične 200 8 0 5 0

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Ledeni čaj, limun 200 64 0 5 0

270 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Espreso 25 1 0 0 0

405 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Filter kafa 150 3 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Voćni čaj 125 1 0 0 0

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Vruća čokolada 100 131 5 25 5

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pića sa elektrolitima 200 38 0 10 0

90 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤Pića sa elektrolitima, niskokalorična 200 38 0 10 0

125 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Kokosova voda 60 6 0 5 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Čajevi od lekovitog bilja 125 1 0 0 0

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ! Late makijato 125 55 5 5 5

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Limunada – sa lekovitim biljem 200 72 0 20 0

55 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Limunada od limuna 200 58 0 15 0

55 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Oranžada 200 58 0 15 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Maća zeleni čaj 125 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Mate čaj 150 0 0 0 0

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Nektar od mešanog voća 200 114 0 30 0

45 g ▲ ▲ ❤ ❤ Sok od mešanog voća 200 76 5 20 0

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Đus od pomorandže 100 54 0 15 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Čaj od nane 125 1 0 0 0

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Gazirani sok od ananasa 200 44 0 10 0

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Gazirani sok od jabuke 200 66 0 15 0

355 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Gazirani sok od grejpfruta 200 10 0 5 0

60 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Gazirani sok od ribizle 200 56 0 15 0


132 133



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Bezalkoholna pića (kafa, čaj, gazirana pića) Sve vrednosti po standardnoj porciji

g po namirnici


180 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Gazirani sok od šargarepe 200 24 0 5 0

75 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤Gazirani sok od pomorandže 200 50 0 10 0

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤Gazirani sok od breskve/marakuje 200 126 5 30 0

710 g ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Gazirani sok od limuna 200 6 0 5 0

70 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤Bezalkoholno penušavo vino 100 25 0 5 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤

Senča (vrhunski japanski zeleni) čaj 125 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Zeleni čaj 125 0 0 0 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ Crni čaj 125 0 0 0 0

25 g ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Turska kafa 100 69 0 20 0

Koliko želite ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ Voda i mineralna voda 200 0 0 0 0



Gene

t. u

pozo

r. 1

Gene

t. u

pozo

r. 2

Info

. por

udž.

Alkoholna pića (pivo, vino, žestoka pića) Sve vrednosti po standardnoj porciji

g po namirnici


90 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Crno pivo 330 122 5 10 0

85 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Svetlo pivo 330 129 5 10 0

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Pilsner piva, svetla 330 139 5 10 0

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Vrste od šećerne trske 20 46 0 0 0

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Šampanjac 100 83 0 5 0

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Konjak 20 47 0 0 0

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Džin 20 52 0 0 0

80 g ▲ ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Voćna vina 130 53 0 5 0

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Najsvetlija crna vina 130 88 0 5 0

50 g ▲ ▲ ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Svetlija crna vina 130 88 0 5 0

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ Tamnija crna vina 130 107 0 5 0

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Rum 20 46 0 0 0

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Penušava vina 100 83 0 5 0

30 g ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Šeri 50 59 0 5 0

40 g ▲ ❤ ❤ ❤ ❤ Roze vina 100 88 0 5 0

45 g ▲ ▲ ❤ Belo vino, srednje suvo 130 95 0 5 0

35 g ◆ ❤ ❤ ❤ ❤ Slatko belo vino 130 127 0 10 0

50 g ▲ ▲ ❤ ❤ Suvo belo vino 130 94 0 0 0

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Viski 20 49 0 0 0

15 g ▼ ▼ ▼ ▼ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ ❤ Vodka 20 46 0 0 0








GENETSKE OSOBINE


DETOKSIKACIJA

BIOLOŠKA STAROST

BURNOUT SENZOR

SPISAK NAMIRNICA

DODATNE INFORMACIJE

Dodatne informacije

SLUŽBA ZA KLIJENTE136

Pitanja ili komentari o našoj usluzi

Tim naše službe za klijente rado će odgovoriti na bilo koji Vaš upit, pitanje ili problem. Samo naš ekspert može odgovoriti na pitanja o rezultatima Vaše analize pa Vas stoga molimo da pitanja ove vrste šaljete na našu imejl adresu.

Naš tim se raduje Vašem pozivu. Zadovoljstvo klijenta je naš prvi prioritet. Ukoliko niste potpuno zadovoljni našom uslugom, molimo Vas da nas obavestite. Učinićemo sve što možemo da pomognemo i pronađemo zadovoljavajuće rešenje za Vaš problem.

KONTAKT/IMPRESUM

+381 11 7345 600

[email protected]

@twistlife.srb

@twistlife_

https://m.facebook.com/twistlife.srb/

https://www.instagram.com/twistlife_/

+381 11 7345 600

[email protected]

@twistlife.srb

@twistlife_

https://m.facebook.com/twistlife.srb/

https://www.instagram.com/twistlife_/

pozdravno pismo

Documents