Obrijel Baset

POZDRAV SVITANJU

Aubriel Basset ONE DAY AT A TIME

Melani je izašla iz ordinacije i pošla pretna kafeteriji u prizemlju zgrade. Osećala je

potrebu da bude sama, da razmisli.

Već skoro šest nedelja intuitivno je osećala da je u drugom stanju, ali kada joj je

doktor potvrdio tu činjenicu, kao da je doživela šok. Svim silama je uveravala sebe da

to ipak ne treba da je brine.

Nije da Melani nije želela decu. Želela ih je... samo ne pod ovakvim okolnostima.

Deca bi trebalo da budu začeta u ljubavi i da rastu u porodici u kojoj ima ljubavi.

To je njihovo pravo, bez obzira da li su svesna toga ili ne. A njen status u ovom

trenutku bio je takav da nije mogla da pruži svome detetu ono što je smatrala

najvažnijim i neophodnim za srećan, miran život i vaspitanje kakvo je želela da mu

pruži.

Red je bio beskrajno dugačak. Melani je već bila poprilično napetih živaca i činilo

joj se da se kreće užasno sporo.

Uzela je kafu i pošla u najudaljeniji deo restorana. Sela je za sto i rasejano usula

šećer u kafu. Dugo gaje mešala zadubljena u svoje misli. U glavi joj je bio košmar.

Moruće da donese odluku pre nego što se ode u Volnat Grouv.

Volnat Grouv... bio je to njen dom za poslednjih dva i po meseca, a možda će to biti

i naredne dve godine. Kako joj se to sada činilo dugo! Da li bi podnela da ostane duže

kada bi Ervin insistirao? Hoće li je razrešiti obećanja koje mu je dala?

Nije znala kako da saopšti Ervinu daje u drugom stanju. Ali, ako mu i ne kaže sada,

neće još dugo moći da skriva tu činjenicu. Priroda je bila neumoljiva kada su te stvari

bile u pitanju.

Šolja kafe je stajala netaknuta pred njom. U jednom trenutku je pomislila da se

nekako reši deteta, ali je brzo odustala od toga. Nije mogla da dozvoli sebi da uništi

jedan novi život. Preovladao je opet zdrav razum. Vratiće se u Volnat Grouv i sačekati

zgodan trenutak da saopšti novost Ervinu. Njen sledeći korak zavisiće od njegovog

ponašanja u tom trenutku.

Postoje donela odluku za neposrednu budućnost bilo joj je malo lakše. Ustala je,

uzela svoju tašnu u jednu ruku, a solju sa kafom u drugu. Ali, šolja joj iskliznu iz ruke i

razbi se u mnoštvo delića kada je primetila čoveka koji joj je dolazio u susret.

Bio je veoma visok, imao je gustu, crnu kosu i lepe, plave, prodorne oči sa dugim

trepavicama. Usne su mu bile pune, a nos pravilan. Izgledao je veoma samouvereno i

muževno. Ervin je imao na sebi plavo svečano odelo i skupu košulju. Zaista, svakoje

morao da prizna daje bio veoma zgodan i privlačan muškarac.

Prišao joj je i sagnuo se da bi sakupio komadiće razbijenog stakla.

- Izvini, Melani. Nisam imao nameru da te uplašim.

U tom trenutku, pojavila se kraj njih jedna žena sa metlom i lopaticom u rukama i

počela da čisti staklo.

- Tražio sam te. Video sam napolju tvoja kola, pa sam pomislio da bih mogao da se

vratim kući sa tobom.

Melani je izašla iz kafeterije kao mesečar. Samo je uz put rasejano klimnula glavom

Ervinu.

- Daj mi ključeve od kola. Ja ću voziti - rekao je on i seo za volan njenih lepih,

luksuznih kola.

Melani je sela pored njega i odsutno pričvrstila sigurnosni pojas.

A onda, kao da se odjednom setio nečega kada je upalio motor, Ervin se okrenuo

prema njoj.

- Izvini, nisam te pitao, treba li da obaviš još neki posao pre nego što se vratimo

kući? Da nešto kupiš? Imam dovoljno vremena. Mogu da te sačekam.

Melani se setila daje obećala Dajani da će joj kupiti mašnu.

- Trebalo bi da navratim u još jednu radnju - rekla je nesigurnim glasom.

Ervin je klimnuo glavom u znak pristanka i dovezao je do prodavnice koju mu je

pokazala. Našao je zgodno mesto za parkiranje i pošao sa njom, držeći je za ruku.

Taj dodir ponovo je izazvao u njoj ono poznato osećanje ustreptalosti. Nije mogla

da shvati zašto se tako osećala u njegovom prisustvu. I ranije je izlazila sa

muškarcima, ali samo od njegovog dodira joj se srce jače kucalo, a disanje skoro

prestajalo u nekom čudnom iščekivanju.

Melani je prišla prodavačici i uzela robu. Otišla je do blagajne i platila, a zatim se

vratila do Ervina koji je za to vreme razgledao neki katalog.

- Možemo poći - rekla je, primetivši kako kasirka meri Ervina pogledom.

Daje u pitanju bio neko drugi, osećanje koje je pogled te nepoznate devojke izazvao

u njoj Melani bi objasnila kao ljubomoru. Ali, da bi čovek bio ljubomoran, on mora

prvo biti zaljubljen, a ona to sigurno nije bila. U stvari, njena osećanja su bila sasvim

suprotna.

Prisilila je sebe da se vrati u stvarnost. Odjednom je postala svesna Ervinovog

upornog pogleda i shvatila da joj je postavio neko pitanje.

- Molim? Izvini, nisam čula. Mislila sam na nešto drugo.

- Pitao sam te da li hoćeš da odemo negde na ručak? Prošlo je podne, a deca još

neće stići iz škole. Ne moramo se žuriti - strpljivo je ponovio Ervin.

- Kako ti hoćeš, nisam naročito gladna - odgovorila je Melani.

- Ima jedan prijatan restoran na uglu -rekao je Ervin i poveo je tamo.

Konobar im je pokazao sto pored prozora. Delovao je prilično izolovano, a to je

Melani u ovom trenutku najviše i odgovaralo.

Melani i Ervin su bili izuzetno lep par. On visok i markantan, a ona ljupka, žen-

stvena i veoma lepa. Njena tamnosmeđa kosa sijala se kao samurovina. Imala je in-

teligentne oči boje lešnika. Brada je odavala neverovatnu odlučnost, a usne su skoro

uvek bile razvučene u prijatan osmeh. Visoka i vitka, Melani je od glave do pete

delovala kao odmerena, elegantna žena.

- Želite li nešto da popijete? - upitao je konobar.

- Da. Belo vino za gospodu, a škotski viski za mene - naručio je Ervin.

Nije pitao Melani šta želi i to joj se nije svidelo. Kada se konobar udaljio ona ga je

prekorno pogledala.

- Gospodine Lester, ja ne želim ništa da popijem. Molim te da više ne preuzimaš

sve odluke na sebe kada si sa mnom. To ne volim - rekla je.

Ervin se samo nasmejao. - Hajde, hajde, malena, smiri se. Imao sam razloga za to.

Bila si tako bleda kada sam te našao u kafeteriji, da stvarno mislim da ti je potrebno

jedno piće da te malo razdrma.

Pre nego što je stigla bilo šta da kaže, konobar se već vratio. Stavio je piće na sto i

zapisao porudžbinu za ručak. Ovoga puta, Ervin je pustio Melani da sama odluči šta

želi da pojede.

Pijuckajući svoje vino, Melanine misli vratiše se na događaje koji su se zbili u

poslednje vreme i koji su tako drastično promenili njen život. U poslednjih osam

meseci oni su se nizali tako brzo jedan za drugim da tek što bi se privikla na jedan,

nailazio je već drugi.

Bila je relativno zadovoljna devojka. Imala je dvadeset i tri godine i spremala se za

udaju, kada se počelo dešavati ono što joj je potpuno izmenilo život.

Bila je jedinica bogatih roditelja i nikada u životu nije razmišljala o tome kako

izgleda kada mora da se zarađuje za život. Ali, njeni roditelji nikada nisu imali

vremena za nju. Slali su je na razne kurseve, u razne škole, ne zato što su brinuli o

njenom obrazovanju, nego zato da je ne bi imali na vratu. Suviše su bili zaokupljeni

sopstvenim životima.

Melani je išla u srednju školu, a preko leta bi završavala kurseve šivenja, kuvanja i

najzad, kurs za sekretarice. U svemu što je radila bila je odlična.

Gregorija je upoznala poslednje godine koju je provela u školi. Bio je sin jednog od

očevih poslovnih prijatelja. Jedne večeri došao je sa svojim ocem kod njih na večeru.

Već sledećegdana je pozvao da izađu i od tada su se redovno viđali sve do pre šest

meseci kada ju je zaprosio.

Bio je srednje visine, veoma zgodan, tamne puti, crnih, nemirnih očiju i tamne

kose. Jedino Što je kvarilo celu sliku bio je način na koji je nosio odela. Izgledao je da

mu ni u čemu nije bilo prijatno osim u kupaćem kostimu.

Mada su se viđali svake večeri, Melani je ipak bila prilično iznenađena kada je

Gregori zaprosio. Pristala je samo zato što nije našla neki uverljiv razlog da ga odbije.

A on se ponašao kao da će se ubiti ako se ona ne uda za njega! Kako nije imala nikog

drugog koga bi više volela, bilo joj je sasvim svejedno. Možda će sa njim biti srećna,

razmišljala je. Možda će život sa njim biti kao i sa svakim drugim čovekom. Celog svog

života bila je zadovoljna, ali nije znala ni šta je prava sreća, ni šta je prava nesreća.

Nekada je sanjala o princu na belom konju u kojeg će se zaljubiti. Ali, te snove je

veoma brzo odbacila. To se dešava samo u romanima ili na filmu, a ona će se uskoro

udati, imaće svoju kuću i moći će da radi šta želi.

Toga dana, kada je u novinama objavljeno njihovo venčanje, Gregori je krenuo na

službeni put.

Melani je pozvala svoju tetku, Ketlin, da izađe sa njom u kineski restoran. Ketlin je

održavala lep i prisan odnos koji je obema mnogo značio.

Ketlin je bila mlađa sestra Melanine majke. Kao mlada devojka bila je žrtva surove

prevare koja je bukvalno izmenila njen život i trebalo joj je mnogo godina da sve to

preboli i da u njoj nestane gorčine koju je osećala. Mnogo godina patnje načinile su je

plemenitijom i boljom osobom nego stoje bila ranije.

Melani se pored Ketlin osećala lepše nego pored sopstvenih roditelja, jer Ketlin

nije zahtevala od nje da bude savršena kao oni. Natali i Džerald, Melanini roditelji,

smatrali su da njihovo dete mora biti savršeno. Naravno, pri tom nisu hteli ni prstom

da mrdnu da bi joj u tome pomogli. Nisu marili o tome da li je ona srećna ili

zadovoljna... morala je da bude savršena i to je bilo sve što ih je interesovalo.

Melani nije ništa radila u kući. Njoj je bilo dozvoljeno samo da se doteruje i traži

odgovarajućeg muža. Ne takvog sa kojim bi ona bila srećna, već takvog koji bi

zadovoljio njene roditelje. Melani se bunila protiv toga, jer su je razdirale dve suprotne

sile. Na jednoj strani su bili roditelji koji su je ubeđivali da treba da se uda za čoveka

koji će imati položaj u društvu i biti bogat, a na drugoj učitelji koji su je učili da bi

trebalo da se uda samo iz ljubavi. I tako, da bi pomirila ta dva suprotna mišljenja, a

nemajući neko svoje, ona nije prihvatila nijedno.

Ponekad se očajnički dosađivala živeći po receptu svojih roditelja. Često se pitala

da li bi bilo ista drugačije da nije bila jedinica. A oni nikako nisu mogli da shvate njeno

hladno odsutno držanje kakvo je poprimila u poslednje vreme. Muškarci su bežali od

nje čim bi ih njeni roditelji doveli u kuću i upoznali sa njom.

Melani bi obično odbijala da izađe sa tim ljudima. Ponekad se samo pitala nije li

očevo otvoreno neodobravanje njene veze sa Gregorijem učinilo da on postane za nju

privlačniji nego što bi to inače bio.

Kada je Melani parkirala kola pred kineskim restoranom, prilično se iznenadila

kada je u mnoštvu parkiranih automobila prepoznala i Gregorijev. Kako joj se još nije

javio, smatrala je da je još na putu.

Pre nego što je stigla bilo šta da zaključi, pojavila se Ketlin. Ušle su u restoran i sele

u ložu pri dnu sale. U loži iza njih sedela je jedna devojka Melaninih godina i u tom

trenutku bila sama.

Tetka Ketlin i Melani su poručile večeru. Kada su bile negde na polovini, Ketlin je

za trenutak zaćutala, kao da osluškuje nešto. Do njih je dopro Gregorijev glas. Melani

nije imala nameru da prisluškuje, ali kako je oko njih sve bilo tiho, njegov glas se jasno

čuo i Melani nije mogla da ne čuje svaku izgovorenu reč.

Gregori je molio devojku da mu da još malo vremena da ubedi oca, pa će se onda

venčati. Rekao joj je daje njegov otac imao nekih finansijskih problema sa Melaninim

ocem, pa je zato počeo da izlazi sa ćerkom „staroga", da bi omogućio svome ocu da reši

te probleme i vrati novac gospodinu Lesteru.

- Ja sam trenutno veren sa njom, ali čim resimo te probleme oko novca, biću

slobodan.

Ove reči odjekivale su u Melaninim ušima kada je ustala od stola. Izvinila se tetki,

ne objasnivši joj svoje čudno ponašanje i na brzinu izašla napolje.

Sva ošamućena, sela je u kola i krenua. Vozila je više od jednog sata, bez ikakvog

cilja. U glavi joj je sve bučalo. Nije primetila crveno svetio na semaforu.

Ušla je u raskrsnicu i naletela na kola koja su dolazila iz poprečne ulice. Melani nije

bila povređena, ali je mlađi čovek u drugim kolima zadobio teške povrede. Njegova

supruga provela je u bolnici nekoliko dana, da bi se oporavila od blagog potresa

mozga.

Mada je osiguranje nadoknadilo sve materijalne troškove, to nije moglo da

oslobodi Melani od teške grize savesti i oslobodi je teške patnje.

Jedino čega je uspela da se seti narednih dana bilo je da vrati Gregoriju verenički

prsten. Stavila ga je u kutiju i bez ijedne propratne reči poslala na njegovu adresu.

U toku sledećih nekoliko dana, Gregori je više puta pokušavao da je nađe, ali je ona

uvek uspevala da ga izbegne. Naposletku se umorio i odustao. Nikada nije od nje dobio

objašnjenje šta se, u stvari, dogodilo.

Melanini roditelji su se poneli veoma ružno kada su saznali da je njihova ćerka

izazvala saobraćajnu nesreću. Smatrali su je krivom za to, a za njene teške psihičke

patnje nisu davali ni pet para. Vrhunac njihovog besa nastupio je kada su saznali da se

neće udati za Gregorija. Nemilosrdno su je napali, tvrdeći daje potpuno neodgovorna.

Nemajući kuda, Melani je resila da napusti kuću. Roditelji i ovoga puta nisu imali

razumevanja za nju. Kada je shvatila koliko su sami sebi važni i koliko malo mare za

nju nije više žalila za njima.

Preselila se u motel „Holidej In", blizu bolnice, dok se ne snađe malo bolje. Novac

joj nije predstavljao nikakav problem, jer je nasledila priličnu svotu novca od svoje

bake.

II

Dve nedelje je Melani svakodnevno odlazila u bolnicu u posetu mladom čoveku

koji je nastradao u saobraćajnoj nesreći koju je prouzrokovala. Dve nedelje je morala

da se suočava sa mržnjom koju je videla u očima njegovog starijeg brata.

Džoel Lester i njegova supruga Arijana imali su blizance od deset godina. Dok su

roditelji bili u bolnici, deca su boravila kod bake.

Četrnaestoga dana posle udesa, kada je Melani došla u bolnicu, u holu je sačekao

Ervin Lester. Čim ga je ugledala, Melani je osetila da se dešava nešto značajno.

„Gospođice Vilson, moram da razgovaram sa vama pre nego što odete da posetite

Džoela. Hoćete li, molim vas, da popijemo kafu u onom restoranu preko puta?"

To su bile prve reči koje joj je Ervin uputio bez mržnje otkako su se upoznali.

Melani je osetila takvo olakšanje da je spremno pristala.

Kada su dobili kafu, Melani ga je pogledala.

„O čemu se radi, gospodine Lester?

,,Nešto nije u redu?"

„Na izvestan način, da, gospođice Vilson, ali Džoelu se ništa nije promenilo od

juče. Samo... postoji jedan problem. Potrebna mije vaša pomoć."

„Da... Učiniću sve... baš sve. O čemu se radi?"

Ervin Lester joj je jasno dao na znanje da treba da učini nešto čime bi nadoknadila

onu štetu koju je izazvala saobraćajnom nesrećom.

„Nadoknada", rekao je. „Vi ste se zaklinjali da nećete imati ni trenutka spokojstva i

sreće dok sami ne učinite nešto da biste mu pomogli."

To je bila istina. Melani se zaista tako osećala. Imala je strašnu grizu savesti što je

bila uzrok ove nesreće i bila je spremna da učini sve. Ervin je to imao na umu kada je

produžio.

„Džoel će morati da ostane u bolnici nekoliko meseci pre nego što bude mogao da

se vrati kući, a Arijana treba da ostane uz njega. Međutim, on joj to neće dozvoliti sve

dok ne nađe rešenje da se deca vrate kući i da se neko brine o njima. Ja moram da

vodim ranč i ne mogu da brinem o deci, jer oni treba da idu u školu, a nemam nikoga

koga bih mogao zamoliti da ostane u Volnat Grouvu. Sav naš novac je uložen u to

imanje, a izgubićemo ga ako ga ne budem održavao. Jedino rešenje bilo bi da vi dođete

i da se brinete o Dajani i Daglasu dok njihovi roditelji ne budu mogli da vas zamene."

„Dobro, doći ću", pristala je Melani, zadovoljna što će najzad ipak moći u nečemu

da pomogne ovom bračnom paru kome je nanela toliko zla.

A nije bilo samo u pitanju stoje pomagala njima. Bilo je to prvi put da je bilo kome

bila potrebna.

Ervin je pogledao Melanine lepe oči u kojima se za trenutak pojavio zračak nade.

„Jeste li sigurni?... Morate biti potpuno sigurni", opomenuo je. „To će značiti da

ćete morati da se odreknete života na koji ste do sada navikli i da se prilagodite našem

načinu života."

Kada mu je Melani uzvratila pogled,

znala je daje prezire zbog njenog beskorisnog postojanja. Bila je sigurna da nije bio

naviknut na ljude koji mogu sebi da dozvole da sede i ništa ne rade, a nju je, očigledno,

svrstavao baš u tu vrstu.

„Da, sigurna sam, samo mi pružite priliku", skoro da ga je molila.

„Čekajte. Pre nego što se upustite u ovo, moram vam reći još nešto. Arijana neće

pristati da dođete tek tako. Ja nisam oženjen, a na rancu nema nikoga osim mene. Da

bi Arijana i Džoel pristali na ovaj plan, trebalo bi da se nas dvoje venčamo. Ako sam

dobro shvatio, vi niste udati, zar ne?"

„Tako je. Slobodna sam, ali mora da postoji i neki drugi način. Dozvolite mi da

razgovaram sa vašim bratom i njegovom ženom. Oni će sigurno shvatiti da ja želim da

im pomognem."

Primetila je da ova njena molba nije baš bila prihvatljiva za njega. Imala je

osećanje kao da govori nekom zidu.

„Ne, Melani! Mora biti onako kako sam vam rekao. Ja znam svoga brata i Arijanu.

Oni neće pristati ni na kakav drugi aranžman. Veoma su staromodni i ne mogu

odobriti ono što smatraju da nije u redu. Meni se čini da ste rekli da ćete učiniti sve?

Ili, možda sve, samo ne to da se udate za mene?"

Pogledala je u Ervina Lestera i shvatila da će morati da učini onako kako on hoće

ili nikako, ako želi da pokaže da zaista želi da im pomogne.

„Pa, možda bih mogla da se udam za vas, ako je to jedini način. Samo mi recite šta

očekujete od mene. Posle ovog pakla u kome sam živela poslednje dve nedelje, učiniću

sve da bih im pomogla da se izvuku", rekla je Melani umorno.

„Pa, pre svega, morate me zvati Ervin. Sada ćemo otići u bolnicu i reći Džoelu i

Arijani. Posle toga, počećemo da pravimo svoje planove. U ovom trenutku od vas se

očekuje samo toliko da budete uverljivi. Moraćete da mi pomognete da ih ubedim da

smo zaljubljeni jedno u drugo i da činimo ono što želimo, a ne zato da im pomognemo.

Hoćete li moći?", upitao je.

„Trudiću se", klimnula je glavom Melani. Nije više ništa mogla da kaže.

„Probajte ovo", rekao je Ervin, izvadivši iz džepa dijamantski prsten. Uzeo je njenu

ruku u svoju i polako ga navukao na njen prst.

Prsten joj je stajao savršeno, ali je Melani nerviralo stoje sve rešavao, uopšte ne

mareći za njeno mišljenje.

„Kako ste znali da ću pristati?", upitala je uvređenim tonom.

„Nisam znao, samo sam hteo da budem spreman za svaki slučaj", odgovorio je

mirno. Njegove usne su se izvile u takav osmeh od kojeg bi zatreperilo srce svakoj ženi.

Izašli su napolje i pošli prema parkiralištu. Ušli su u kola i vratili se u bolnicu da

razgovaraju sa Džoelom i Arijanom.

Kada su se približili vratima, Melani je primetila kako su se mišići na Ervinovom

licu zategli. Otvorio je polako vrata. Ušli su u sobu zagrljeni. Ervin se osmehivao kada

je doveo Melani do kreveta.

„Mali moj brate, možeš mi čestitati. Konačno sam popustio i odlučio da se

pridružim grupi zauzdanih i vezanih. Melani je pristala da se uda za mene, tako da ćeš

za nedelju dana dobiti još jednu snahu. Od sada više nećete samo ti i Piter imati ženicu

kod kuće."

Ervin je bio veoma uverljiv, čak se sagnuo i poljubio Melani u obraz. Ona se

osmehnula i pocrvenela.

Na licima supružnika pojavilo se iznenađenje. Arijana se prva pribrala.

„Kada se desilo sve to?" Mi nismo ni znali da se poznajete!"

„Zato što se i nismo poznavali", priznao je Ervin sa osmehom. „To je ljubav na prvi

pogled. Sve se odigravalo pred vašim očima, onda kada smo zajedno odlazili odavde.

Je li, mila moja?" Gledao je zaljubljeno, prateći pogledom svaku oblinu njenog tela.

„Da", potvrdila je Melani šturo, plašeći se da se nečim ne oda.

„I kada će biti taj veliki dan, Ervine?", pitao je Džoel, držeći bratovljevu ruku.

„Sledeće subote, ako sve bude u redu", odgovorio je Ervin.

Melani gaje brzo pogledala. Ponovo je govorio kao da je već sve bilo sređeno, ne

pitajući je ništa.

Džoel i Arijana su čestitali Melani što je izabrala tako finog čoveka. Ervin je stajao

pored nje, visok i tako snažan... I ne samo to. Čitavo njegovo prisustvo je plenilo

pažnju. Melani je znala da bi se on dopao mnogim ženama i zbunjivalo je što će ona

ostvariti ono o čemu su, verovatno, mnoge sanjale.

Kada je došlo vreme da krenu iz bolnice, Ervin je uhvatio Melani za ruku i poveo je

napolje. Njeni tanki prsti nestali su u stisku te velike, snažne šake.

Kada joj je pomogao da uđe u kola, Ervin je zapitao za njenu adresu.

„Trideset jedan... oh, ne. Izvini. Preselila sam se u „Holidej In" dok ne nađem sebi

stan. Čini mi se da sam rekla da su moji roditelji u ovom trenutku prilično

neraspoloženi prema meni", objasnila mu je Melani.

Ervin je za trenutak pogledao, a negde u dubini njegovih očiju pojavilo se čuđenje.

Mora da nije dobro razumeo ovu devojku. Nije moguće da su njeni roditelji toliko

neosetljivi kada su ovakvu devojku ostavili samu! Ona je bez sumnje bila vrlo hrabra i

imala je mnogo čvršći karakter nego stoje on mislio, ili što mu se na prvi pogled

učinilo.

Penjući se stepeništem, Melani se okrenula i pružila Ervinu ključ od svoje sobe. On

je otključao vrata i okrenuo se prema njoj.

Obučen u tamnosmede platnene pantalone i svetlu košulju od teksasa Ervin je

pogubno delovao na njena čula. Zastao joj je dah kada je primetila njegovu preplanulu

kožu prekrivenu tamnim maljama koja se mogla videti kroz izrez njegove malo

raskopčane košulje.

Ervinovom oštrom pogledu nije promaklo daje Melani pomalo napeta. Sada je prvi

put osetio neko čudno sažaljenje prema ovoj devojci koja je unesrećila njegovog brata.

No, bez obzira staje učinila, trebalo bi da su njeni roditelji uz nju. Kakvi su to ljudi

kada mogu da dozvole da jedna devojka od dvadeset i tri godine ostane potpuno sama

posle tako teške traume?

Ma koliko daje Ervin bio besan na nju ranije, sada, kada je malo razgovarao sa

njom, bio je užasno ljut na one koji su smatrali sebe roditeljima, a dozvolili su da

njihovo jedino dete... njihova krv i meso... prolazi kroz ove muke i patnje potpuno

sama.

„Jesi li jela, Melani?", upitao je, posmatrajući je sa nekim novim interesovanjem.

Glas mu je bio mnogo ljubazniji nego što je do tada bila navikla. „Nisam", odgovorila

je tiho. „Hajde, spremi se, pa ćemo sići dole u restoran. Tamo ćemo moći da razgo-

varamo. Sada je sigurno već poprilično prazno", predložio je.

Ubrzo posle toga, izašli su iz sobe i sišli u restoran.

*

Konobar je čekao da odluče šta će popiti. Ervin je odabrao piće za oboje. Dok su

sedeli za stolom, Ervin je po prvi put malo pažljivije pogledao Melani.

Morao je da prizna da je imala nezaboravno lice. Bilo je savršenog oblika, sa

krupnim očima i lepim, jedrim usnama. Po izrazu bi se moglo reći da je hladna i

bezosećajna, ali on je znao da takve usne može imati samo plemenito biće i da njena

strastvena priroda samo još nije probuđena. Bilo je dosta neobično za tako lepu

devojku da ne pridaje nikakve važnosti svom izgledu. Ervin je kao opčinjen tog dana

gledao u nju, osećajući kako su se njegova osećanja prema njoj drastično promenila u

samo nekoliko sati.

Konobar je doneo piće i ponovo otišao da donese poručeno jelo, a Ervinov pogled

je opet privukla lepota njegove sagovornice. Imala je sasvim jednostavnu frizuru, sa

razdeljkom na sredini, i on pomisli kako samo osobe koje su zaista lepe mogu sebi

priuštiti tako jednostavan izgled.

Razgovarali su o običnim stvarima i nepoznatom posmatraču pre bi ličili na stare

prijatelje, nego na dva bića koja se jedva poznaju.

Ervin je prvi počeo razgovor o venčanju.

,,Doći ću po tebe sutra, u deset pre podne, da odemo da se prijavimo kod matičara.

Hoćeš li biti slobodna?"

Melani je klimnula glavom i podigla svoj pogled prema njemu. Ervin je produbio.

„Posle toga možemo ići u kupovinu." A onda je, kao slučajno, upitao. „Kada misliš

da se javiš roditeljima?"

„Nemam nameru da im bilo šta javljam", izjavila je Melani, pomalo i lama

iznenađena svojim recima.

„Zar nećeš da pozoveš svoje roditelje na venčanje? Čak ni da im javiš da ćeš se

udati?", zapitao je Ervin zaprepašćen.

„Ja radije ne bih, molim te. Osim tetke Ketlin, ne želim da iko zna da ću se udati."

Melani se malo uspravila na stolici, a na licu joj se pojavio izraz krajnje odlučnosti i

rešenosti da bude onako kako je odlučila.

„Dobro. Kako hoćeš. Da li bi želela da tvoja tetka Ketlin dođe na venčanje?"

„Može li? Zaista nemaš ništa protiv?", upitala je ustežući se.

„Naravno, ako ti to želiš." „Onda ću joj telefonirati sutra i pozvati je da dođe da se

upoznate."

„Ja mislim da bi najbolje bilo da odemo po nju u subotu. Slažeš li se?"

Melani je osećala Ervinovu želju da sve đeluje što prirodnije, da ne bi pobudilo

sumnju kod njegove porodice. Zato je smatrala da treba da se povinuje njegovim

zahtevima.

Kada je sve bilo dogovoreno, Ervin je otpratio do njene sobe.

„Laku noć, Melani", rekao je i pružio joj ključ, pošto je prvo otvorio vrata.

„Videćemo se sutra u deset. Lepo spavaj."

Dok se spremala da legne, u mislima je prebirala po događajima od proteklog

dana. Da li je dobro učinila, pitala se. To će se tek pokazati. Znala je samo jedno. Sa

Ervinom se neće moći igrati. Bio njen izbor dobar ili ne, moraće da izdrži. Pre nego što

je ugasila svetio, još jednom je pogledala prelepi prsten na svojoj ruci. Zaspala je vrlo

brzo.

Svetlost dana koja se probijala pored ivica zavese govorila je Melani da je vreme da

ustane i počne da se sprema.

Posle doručka se osećala spremnom da se suoči sa svim onim što je tog dana

čekalo.

*

Ervin se pojavio na njenim vratima tačno u deset časova. Melani je stajala kao

opčinjena otmenošću čoveka koji je stajao pred njom. Na sebi je imao perfektno

skrojeno odelo, koje ga je činilo još privlačnijim. Sve na njemu je još više isticalo

njegovu muževnost i privlačnost koju je zapazila još prvog dana kada gaje ugledala u

bolničkoj sobi.

- Oho!... Prava dama je zaista retkost -rekao je Ervin sa osmehom. - Vidim da imaš

cipele sa visokom petom. Hoćeš li moći da hodaš?

- Naravno. Uživam da idem pešice!

odgovorila je Melani.

Krenuli su niz ulicu bez reči. Do matičara su stigli veoma brzo, bio je udaljen tek

nekih desetak minuta niz ulicu. Melani nikada u životu nije bila tako nervozna kao tih

trenutaka, a muškarac kraj nje se nimalo nije trudio daje smiri.

Kada su se prijavili kod matičara, Ervin je uhvaio pod ruku i poveo je prema

trgovačkom centru grada.

- Moraš kupiti neku čipkanu spavaćicu ili tako nešto da pokažemo Džoelu i Arijani.

Njima će biti potreban opipljiv dokaz da radosno čekamo subotu.

-Zašto ne bih kupila nešto drugo? Biće mi veoma neprijatno, - odgovorila je Melani

i pocrvenela.

- Hajde! - povukao je za ruku, kao da nije čuo staje rekla. - Naći ćemo već nešto!

Ervin je bio veoma zbunjen zbog svojih osećanja prema ovoj mladoj ženi. Kada je

prvi put video u bolnici, osećao je prema njoj strašnu mržnju. Otada su se njegova

osećanja prema njoj tako promenila, da u ovom trenutku ne bi umeo da objasni ni

sebi, a ni drugome šta je stvarno mislio ili osećao.

Nije mu bilo nelagodno da kupuje intimni veš sa njom. Verovatno je to često činio

sa svojim prijateljicama, pomislila je Melani. Najednom se začudila što joj je ta misao

bila neprijatna. To je glupo, uveravala je samu sebe. Ono što je on činio nije imalo

nikakve veze sa njom! Najzad, ovo je bio samo privremeni dogovor koji će trajati dok

se njegov brat ne vrati kući i ne preuzme brigu o svojoj porodici.

Na Ervinovo insistiranje, Melani je izašla iz radnje ruku prepunih paketa. Kupila je

mnogo lepog, čipkanog veša koji je on sam izabrao.

Bližilo se podne. Ervin je poveo ujedan tihi restoran sa italijanskom hranom.

Umorni, seli su za sto i poručili jelo i piće. Sve je bilo tako prvoklasno, da se Melani

počela malo pomalo opuštati. Prijatno se osmehivala, ispoljavajući svoje zadovoljstvo,

dok je Ervin začuđeno posmatrao.

Ervinu je bio potreban veliki napor da se podseti na pravo stanje stvari između ove

divne devojke koja je sedela nasuprot njega i sebe. Jedva se uzdržavao da se ne nagne

preko stola i ne poljubi je.

Zbog tog uzdržavanja, Ervinov glas je postao promukao kada je upitao. - Melani,

hoćeš li da sada idemo u bolnicu?

Melani se trgla zbog njegovog tona, ali kako je tako malo znala o njemu, zaključila

je daje beskorisno da pokušava da shvati staje razlog ovoj nagloj promeni u njegovom

držanju.

III

Dok su se vozili prema bolnici, Ervin je presekao neprijatnu tišinu koja je trajala

otkako su izašli iz restorana.

- Melani, mi se ne poznajemo dovoljno da bismo odgovorili na bezbroj običnih

pitanja, zato mislim da bi bilo dobro da se malo bolje upoznamo.

Melani je pogledala u njega i osmehnula mu se. U očima joj se pojavio strah da će

opet nešto pogrešiti i izazvati Ervina protiv sebe, a to nije želela.

- Znam samo toliko da u mom životu nema ničega što bi moglo nekoga

interesovati.

- Pa, onda ću ja početi sa svojom kratkoni biografijom. Imam trideset i pet godina i

dva mlađa brata. Džoel ima dvadeset osam godina, oženjen je Arijanom i ima blizance,

Dajanu i Daglasa, koji sada imaju deset godina. Nas petoro živimo u Volnat Grouvu.

- Volnat Grouv je kombinacija voćnjaka i farme. Na sedamdeset jutara zemlje

zasađeno je bezbroj novih voćaka, tako da jedan od nas dvojice uvek mora biti tamo.

Imamo i farmu koju sada vodi Arijanin brat, Norman, koji je pre nekoliko nedjelja

uzeo godišnji odmor da bi nam pomogao, i neće u ponedeljak morati da se vrati na

posao. Moj mlađi brat, Piter, i njegova žena Linda, žive na ranču južnije od našeg.

Imaju jedno dete od tri godine, Robina. Ja sam vlasnik jednog rana koji se i i slazi

dvadeset pet milja južno od Volnat Grouva i njega sada vodi moj upravnik imanja,

Entoni Venvud. To će, nadam se, biti dovoljno da znaš o meni i mojoj porodici zasada.

Zaćutao je i gledajući u nju očekivao njenu priču.

- Ja sam jedinica. Imam dvadeset tri godine. Roditelji mi se zovu Natali i Džerald

Vilson. Moj otac je, čini mi se, špekulant. Nikada nisam saznala, u stvari, na koji način

zarađuje novac. Kad god sam pitala o tome, uvek sam dobila odgovor da ne treba da se

brinem dokle god imamo novca.

- Živela sam u internatu i samo po nekoliko nedelja preko leta provodila sa

roditeljima. Pored redovne škole završila sam nekoliko kurseva od kojih jedan baš

onda kada se desila saobraćajna nesreća.

- Bila sam verena sa sinom jednog od očevih poslovnih partnera, ali sam saznala da

sam poslužila samo kao oruđe da bi moga oca iskoristili za neki posao. To se desilo one

večeri kada sam izazvala saobraćajnu nesreću.

Zaćutala je i posle par trenutaka Ervin je shvatio da ne želi više da govori o tome. I

je da je ispituje.

- Melani, ja verujem daje to za tebe vrlo leško, ali moram znati nešto više o tom i

oveku. Nisam znao da si bila verena. Moraš shvatiti, ako je vaše venčanje bilo zvanično

objavljeno u novinama, možda će biti pitanja. Reci mi nešto više o tome, molim te.

Na njenom licu pojavio se izraz bola. Svi ti događaji bili su još suviše svezi u

njenom umu. Ervin je zagrlio, kao da je hteo da je uteši i da joj da snage da produži

svoju priču koja ga je interesovala više nego stoje njoj smeo da pokaže.

U Melaninim očima pojaviše se suze, ali ona se trudila da im ne dopusti da skl-iznu

niz njene obraze. Pogledala ga je i prisilila sebe da nastavi.

- Jedne večeri, Gregori je došao kod nas na večeru. Počeli smo da izlazimo i ni

sama ne znam kako je došlo do toga da smo se verili. Mora da ga nisam mnogo ni

volela, jer bih inače sada osećala nešto prema njemu, a ja ga se nisam ni setila od

onoga dana kada sam mu vratila prsten, pa do danas.

Melani je pričala dalje, ne izostavljajući ništa. Pričala je o svom životu pre

saobraćajne nesreće. Na kraju je završila recima. - Eto, zato ne smatram da sam

obavezna da bilo kome kažem nešto više o svojim planovima, izuzev tetki Ketlin.

Ervin je ćutao neko vreme kada je završila svoju priču. Osećanja su mu bila čudno

pomešana. Nikako nije mogao da definiše svoja osećanja prema ovoj devojci koja je

sedela pored njega. Okrenuo se naglo od nje i izašao iz kola. Došao je do njene strane

kola i otvorio joj vrata. Ušli su u bolnicu ćuteći, kao da su oboje bili zaokupljeni nekim

svojim mislima.

Kada su stigli do Džoelove sobe, Ervin je ponovo zagrlio oko struka.

Za vreme posete, Melani je opušten ćaskala sa Arijanom. Pronašle su neke za

jedničke teme i Melani se u njenom društvu osećala sasvim lagodno i prijatno.

Sva ona zategnutost koja je ranije postojala bila je sasvim iščezla. Mogućnost da

njih dve postanu, zapravo, rod, promenila je njihov odnos.

Pred kraj posete, Ervin je seo na Džoelov krevet. Melani je stajala blizu njega. On je

iskoristio tu priliku i privukao je ka sebi. Ona se primakla i naslonila na njegove grudi.

Osećala je neku čudnu slabost u nogama kada je osetila muževan miris njegove

kolonjske vode koje je zapahnuo sva njena čula. Samo daje sada ne upita ništa,

pomislila je, jer nije znala da li bi mogla najbolje da mu odgovori.

- Džoel, opet imamo iznenađenje za tebe. Melani i ja smo se dogovorili da, pošto ne

možemo da idemo na bračno putovanje, a ne želimo da odlažemo venčanje, uzmemo

decu u nedelju i povedemo ih sa sobom u Volnat Grouv. Oni će uskoro poći u školu i

neće više biti nikakvih problema. Oboje to želimo. Ti možeš ostati da se lečiš, a Arijana

će moći da bude pored tebe. Kako ti se to čini? Kada ti budeš mogao da preuzmeš

poslove na rancu, mi ćemo otputovati na svoje bračno putovanje.

- Ervine, mi cenimo vašu želju, ali ne možemo dozvoliti da se ti i Melani toliko

žrtvujete - rekao je Džoel, iznenađeno ih posmatrajući.

Melani oseti stisak Ervinovih prstiju, što je bio znak da mora i ona nešto da kaže.

- Molim vas... mi to zaista želimo. Stvarno nam neće biti teško to da učinimo.

- Ne možete nam to odbiti. Oboje to želimo i u ovom trenutku to je najbolje

rešenje.

Ervin je govorio takvim tonom da je svima bilo jasno da je stvar sređena.

Arijana obrisa suze koje su klizile niz njeno lice i srdačno im se zahvali za njihovu

dobru volju. Ervin je obećao Džoelu da će sve srediti. Zagrlio je Melani i tako su,

zajedno, napustili njegovu bolesničku sobu.

Kada su izašli napolje, Ervin je pustio i pošao pored nje prema kolima. Išao je

lagano da bi ona mogla držati korak sa njim.

Vratili su se u motel, a da nisu izgovorili nijednu reč. Ervin joj se obratio tek kada

su stigli do njene sobe.

- Melani, sutra ćeš biti slobodna. Doći ću po tebe tek u šest da odemo u bolnicu.

Laku noć.

Okrenuo se naglo i otišao, boreći se u sebi sa željom da ostane pored nje i snažno je

zagrli. Želeo je daje poljubi i dugo drži čvrsto pripijenu uz sebe.

Dok se Melani spremala da legne te večeri, razmišljala je o Ervinovom čudnom

ponašanju. Ponašao se prema njoj tako neobično te večeri, da je počela da se pita šta

će od svega toga ispasti.

*

Petak je osvanuo sunčan. Melani je krenula u poseru tetka Ketlin. Tetka se

obradovala kada je videla svoju sestričinu, a još više kada je od nje saznala da se udaje.

Sedela je i bez reči posmatrala Melanino lice, nastojeći da pronikne šta se krije iza tog

čudnog izraza.

- Tetka Ketlin, ja se udajem za Ervina Lestera, starijeg brata onog čoveka kome

sam nanela povrede u saobraćajnoj nesreći. To je brak iz računa. Dogovorili smo se da

se venčamo da bismo pomogli Džoelovoj deci dok se on ne oporavi. To sam morala da

učinim i morali smo da izvedemo stvar što prirodnije, da se Džoel i Arijana ne bi

dosetili staje u pitanju. To je sve što mogu da ti kažem u ovom trenutku. Molim te,

nemoj nikome reći o ovome.

Ketlin je pomilovala Melani po ruci i blago joj se nasmešila.

- Ja verujem da činiš što je ispravno. Budi sigurna da neću izneveriti tvoje

poverenje, ali Melani... obećaj mi da ćeš mi reći gde ćeš živeti i da ćeš mi javiti ako ti

zatreba pomoć. - Sačekala je da Melani klimne glavom pre nego što je nastavila. - A

sada, hajde da kupimo belu venčanicu. Bez obzira na sve, ti moraš imati neko svoje

malo zadovoljstvo.

Kupile su haljinu, mantil i odgovarajuće cipele i poslale sve u motel.

Sedele su u restoranu i večerale, kada se pojavio Ervin.

- Melani, je li ovo tvoja tetka Ketlin o kojoj si mi toliko pričala? - upitao je on i

pružio ruku starijoj dami.

- Da... Tetka Ketlin, ovo je Ervin -predstavila gaje Melani stidljivo.

- Sedi, dečko - obratila mu se Ketlin, kao da se poznaju već godinama.

Melani se nasmešila kada je Ervin seo između njih dve. Za tetka Ketlin, on je

mogao biti sve samo ne „dečko".

- Ervine... nadam se da te mogu tako zvati - počela je tetka Ketlin.

- Naravno, a vi ste tetka Ketlin. U redu? - rekao je Ervin i uputio joj jedan od svojih

najšarmantnijih osmeha.

- Čuj, Ervine - nastavila je tetka Ketlin, ne pokazujući da lije taj šarmantni osmeh

imao uspeha kod nje, - ja bih volela da se venčanje obavi kod mene. Ja ću prirediti

malu svečanost...

- O, tetka Ketlin, nema potrebe - prekinula je Melani i pocrvenela.

Ervin se malo zamislio, a onda, kao da mu je to vreme bilo potrebno da donese

odluku, rekao. - Znaš, Melani, ja bih prihvatio tetkin predlog. Tako će bar i Džoel moći

da dođe. Pristaješ li, Melani?

Melani je bila zapanjena brzinom kojom je Ervin donosio odluke, ali pošto su

njome bili zadovoljni i on i tetka Ketlin, nije joj preostalo ništa drugo, nego da se

pokori volji većine i složi sa njima.

- Da, Ervine, pristajem, ako nije suviše komplikovano.

Ervin i Ketlin su odmah počeli da prave planove. Melani se činilo da bi to činili i da

ona nije pristala. Sedela je i u sebi se divila njihovim organizatorskim sposobnostima.

Mada je imala prilike da upozna mnogo ljudi u svome životu, u jedno je bila sigurna da

nikada ranije nije srela tako snažnu ličnost kakva je bio Ervin Lester.

Posle večere, Melani i Ervin su pošli u bolnicu da posete Džoela. Arijana i on su bili

zadovoljni novostima i više su se radovali venčanju nego sami mladenci.

Vratili su se u motel i dogovorili da se nađu sutradan u deset kod tetka Ketlin.

Toga dana trebalo je da se obavi venčanje. Dnevna soba u tetka Ketlininom stanu

bila je pripremljena za svadbenu ceremoniju. U devet i trideset stigao je Džoel, a

odmah za njim i Ervin. Imao je na sebi crno odelo i belu košulju i delovao kao

mladoženja kojeg bi svaka devojka poželela. Melani je, u svojoj beloj venčanici, s

predivnim buketom belih ruža, bila oličenje mladosti i lepote.

Kada su stali pred matičara, Melani je pomislila kako bi bilo divno kada bi to

venčanje bilo pravo. Interesovalo je da li je i Ervin, bar za trenutak, pomislio na to?

Podigla je pogled i iznenadila se kada je ugledala beskrajnu nežnost u njegovim očima.

Bilo je to nešto što nije umela da protumači. Zbunjeno je ponovo spustila pogled.

Bilo je šest sati uveče kada je Ervin izjavio da on i Melani moraju da krenu. -Melani

bi trebalo da spakuje svoje stvari da bismo sutra mogli da se preselimo, ponudio im je

kao opravdanje.

Pozdravili su se sa svima i krenuli.

- Ti imaš stan? Ja sam shvatila da stanuješ u hotelu - rekla je Melani kada su izašli.

Ervin se osmehnuo. - Imamo stan ovde u gradu i koristimo ga kad kome zatreba.

Tako nam najviše odgovara.

Melani se zamislila. Braća Lester su, izgleda, bili imućniji nego stoje ona mislila

kada su mogli da dozvole sebi da pored svojih imanja održavaju stan u gradu.

U motelu, Ervin je pomogao Melani da iznese prtljag do kola. Uzeo je ključ od

njene sobe i pošao da ga vrati portiru. Videvši to, ona se pobunila.

- No, no, malena, nemoj odmah da se ponašaš kao žena koja se svemu protivi.

Melani je stala i ćutke sačekala Ervina da obavi posao, a onda je ušla u kola sa

njim.

Bila je prilično iznenađena kada su stali na parkingu ispred jedne od najlepših

zgrada u predgrađu. Stan se nalazio u prizemlju i imao je tri spavaće sobe, dnevnu

sobu, trpezariju, kuhinju i dva kupatila. Svaka prostorija je bila nameštena sa puno

ukusa i očigledno je bilo daje stan bio redovno održavan.

Ervin je uneo stvari i predložio da večeraju u trpezariji uz televizijski program.

Posle večere, Melani je oprala posuđe, a Ervin je pošao da spremi piće i uključi

gramofon.

U tom trenutku je zazvonio telefon. Po delovima razgovora koje je čula, Melani je

zaključila da je to Ervinov brat Piter. Razgovarali su i smejali se, a onda je Ervin

pozvao Melani i predao joj slušalicu.

- Uzmi, mila. Ovo je tvoj drugi dever. Želi da razgovara sa tobom.

- Zdravo, Pitere. Čula sam dosta o tebi i tvojoj porodici. Jedva čekam da vas sve

upoznam. - Govorila je sigurnim glasom koji je izvanredno skrivao njenu nervozu.

Piter i Linda napraviše nekoliko šala na račun toga stoje uspela da zavede njihovog

probirljivog brata, okorelog neženju i izraziše svoje zadovoljstvo što je ušla u njihovu

porodicu. Bili su veoma ljubazni i prijatni.

Melani je vratila slušalicu Ervinu. U slepoočnicama joj je bubnjalo. Počela je daje

boli glava. Ipak je sve ovo bilo prepiše za nju.

Ervin se pozdravio, spustio slušalicu na mesto, a onda se okrenuo prema njoj.

Njene oči su bile pune suza. On je privukao ka sebi i nežno poljubio.

- Nemoj, Melani, sve će biti dobro, videćeš.

- Sve je ovo za mene tako novo da ne mogu da se snađem - šaputala je ona dok je

pokušavala da se izvuče iz njegovog, doduše, veoma prijatnog zagrljaja.

Ervin je pustio i oni zajedno krenuše prema sofi. Malo pomalo, njena glavobolja je

popuštala i telo joj se opuštalo uz prijatnu večernju atmosferu.

Kada se istuširala i uvila u peškir, Melani je pošla u svoju spavaću sobu. Otvorila je

svoj kofer i tek tada shvatila da je drugi kofer, u kojoj su bile njene stvari, ostao u

kolima, a da je donesen samo onaj u kome su bile stvari koje joj je Ervin kupio u

gradu.

Neka, nije važno, pomislila je, za jednu noć će biti dovoljno. Spavaću u novoj

spavaćici, a sutra ću uzeti drugu. Obukla se i legla.

Ležala je tako satima i u mislima prebirala događaje od poslednje nedelje. Bilo je

skoro neverovatno da samo pre četiri nedelje uopšte nije ni poznavala Ervina, a sada je

već bila gospođa Lester.

Prošlo je dosta vremena pre nego stoje čula šumove iz Ervinove sobe. Zaključila je

da je i on legao. Pomislila je da bi joj šolja toplog mleka pomogla da zaspi. Tiho se

izvukla iz kreveta i izašla u kuhinju. Ugrejala je mleko i počela da pije. Topla tečnost je

okrepila. Ponovo se vratila u svoju sobu. Iz Ervinove sobe se više ništa nije čulo.

Međutim, ni mleko joj nije pomoglo da bi se smirila i zaspala. Nekoliko minuta

kasnije ponovo ga je čula. Nemirno se prevrtao po krevetu i ona je znala da je i on

uznemiren zbog njene blizine, baš kao stoje i ona bila uznemirena zbog njegove. Dugo

je još zurila u tamu pre nego stoje najzad, negde pred zoru, zaspala.

IV

U nedelju ujutro, Melani se obukla i izašla u kuhinju. Tek stoje pristavila kafu ušao

je Ervin.

- Dobro jutro, Melani - rekao je vedro. Prišao je frižideru i izvadio sok od

pomorandže. Napunio je dve čaše i pružio jednu njoj, a zatim seo za sto.

- Ervine, sinoć smo poneli pogrešan kofer sa mojim stvarima. Da li bi hteo da odeš

po onaj drugi kofer dok ja spremim doručak?

- Svakako.

Popio je sok i, zadovoljan što ima zgodan izgovor da izađe iz kuhinje, ustao i otišao.

Melani se osećala prilično nelagodno zbog njegovog ćutanja i bila je uverena da i on,

baš kao i ona, oseća tu napetost koja je visila u vazduhu. Kada je otišao do vrata,

okrenuo se i vragolasto se osmehnuo.

- Za doručak molim jaja sa slaninom, gospođo Lester!

Melani se i protiv svoje volje nasmejala. Pripremila je doručak kako joj je rečeno, a

onda ga pozvala.

- Ervine, možeš doći. Doručak je gotov! - Prava bračna atmosfera, pomislila je.

Dok su jeli razgovor se vodio lako i sasvim jednostavno. Melani se raspitivala o

deci, a Ervin je sa zadovoljstvom pričao o svojoj nećaki i nećaku.

- Daglas mnogo liči na Džoela i po izgledu i po temperamentu. Vrlo je dobroćudan i

retko kad se naljuti. Ali, to ne znači da se ponaša kao svi dečaci njegovih godina. Vrlo

je radoznao, kao i svi prosečni dečaci tog uzrasta, ali je zreliji od svojih vršnjaka.

Ponekad ume da me iznenadi svojim znanjem i veštinama.

- Dajana je opet kao lutkica. Veoma je privržena i siguran sam da bi svako rado

poželeo takvu ćerku. Nežna je i prefinjena. Kosa joj je prirodno talasasta i duga, do

pola leđa. Ona ti je pravo oličenje učtivosti. U to ćeš se i sama uveriti. Njen brat

ispoljava katkad prema njoj pravu Lesterovu tvrdoglavost koju ona, kao pravi mali

anđeo, ume da podnese i izvrda. I ona je prilično inteligentna, ali naravno, njena

interesovanja su usmerena na sasvim druge stvari nego kod njenog brata.

- To dvoje dece je toliko različito da bi čovek teško mogao da poveruje da su

blizanci. Videćeš kada ih upoznaš. Arijana će otići po njih i dovesti ih u bolnicu da bi

bili malo sa tatom pre nego što se vratimo u Volnat Grouv.

Zastao je za momenat i pogledao je pomalo čudno.

- Dok ti spremaš kuhinju i presvučeš krevete, ja ću spakovati stvari i odneti ih u

kola. Možda bi bilo dobro da posteljinu staviš u veš mašinu. Arijana će verovatno biti

ljubopitljiva, pa će svratiti da bi videla kako smo proveli prvu bračnu noć. Ne bih voleo

da sazna da smo spavali u odvojenim sobama. U ormaru ćeš naći čiste čaršave.

Melanini obrazi se odjednom zarumeneše. Naglo je ustala da bi ponovo napunila

svoju solju i prikrila koliko nije navikla na ovako otvorene razgovore. Ervin je pošao za

njom. Stao je iza nje, stavio joj ruke na ramena i okrenuo je prema sebi.

- Jesi li ti to pocrvenela, Melani? Mislio sam da nikada više u životu neću videti

devojku koja može da pocrveni.

- Ervine, molim te... Ja nisam navikla na veliku porodicu. Odrasla sam kao jedinica

i u našu kuću su dolazila samo nepoznata lica. Koliko se sećam, nikada nisam čula da

moji roditelji razgovaraju o tome da su zajedno spavali - odgovorila je ona dok joj je

lice svo plamtelo.

Ervin se nasmejao i blago je prodrmao.

- Pa, draga moja, moraćeš da se privikneš na tu misao, jer ako u Grouvu bude još

nekoga osim nas četvoro, moraćemo da spavamo u istoj spavaćoj sobi. A ako deca

budu radoznala i primete nešto, odmah ćemo morati da promenimo naš aranžman. Ne

želim da bilo ko sazna da naš brak nije savršen. Da li ti je to jasno? - Njegove poslednje

reči su pre bile tvrdnja, nego pitanje. Gledao je pravo u oči. .

- Jeste - odgovorila je mirno, pokušavajući da smiri svoju bojazan od budućnosti.

Ubeđivalaje sebe daje Ervin veoma ponosan i da će samo od nje zavisiti da li će doći do

nekih neprijatnih situacija između njih. Najzad, govorila je sebi, ja sam pristala da

učinim sve za Džoela i Arijanu.

Ispila je svoju kafu, oprala sudove i stavila veš u mašinu. Ervin je za to vreme

odneo stvari i ostao da nešto uradi oko kola.

Melani je iskoristila priliku da se istušira. Obukla je bele pantalone i pamučnu

bluzu sa cvetnim dezenom. Zatim je pokupila veš, i svoj i njegov, i stavila ga sa

peškirima u mašinu za pranje veša.

Tek što je završila sa presvlačenjem posteljine, Ervin ulete unutra.

- Oh, dobro je što si završila. Videla sam Arijanu i decu. Tek što nisu stigli!

Melani je na brzinu namestila jastuke, pa je pošla sa Ervinom prema vratima. Pre

nego što su stigli, on je naglo okrenuo prema sebi i čvrsto privukao uz sebe.

- Zagrli me - šapnuo joj je na uho, a onda je tako poljubio daje ona bila sigurna da

to više nije bila gluma.

Skoro odmah posle toga, vrata su se naglo otvorila, a deca, iznenađena, zastala su

na pragu.

Ervin se sasvim polako odmakao od Melani i pogledao dečaka i devojčicu koji su

stajali na vratima, držeći ruke na ustima. Arijana se upravo pojavljivala na vratima.

Dajana se prva snašla. - Čika Ervin se ljubio sa tetkom Melani baš tu, pred vratima!

Jedva se uzdržavala da se ne nasmeje. Arijana ih je oboje pogledala.

- Zdravo, vas dvoje! Došli smo po vas da izađemo zajedno na ručak pre nego što

posetimo Džoela. Hoćete li? Ako vam to ne odgovara, mi možemo otići, pa ćemo se

vratiti kasnije.

Melani se jedva povratila od siline Ervinovog poljupca.

- Što se nas tiče - rekla je - u redu je. Samo, nismo još mislili da idemo na ručak.

Rumenilo joj je ponovo prekrilo obraze kada je shvatila dvosmislenost svojih reči.

Ervin joj nimalo nije pomogao da se razreši ova zategnuta situacija. Ponovo je

privukao ka sebi.

- Što se mene tiče, ja nikada više ne moram jesti - rekao je u šali.

Na njegove reči svi su se nasmejali. Ervin je uzeo Melani za ruku i poveo je u

dnevnu sobu. Privukao je da sedne kraj njega na sofu.

- Deco, ovo je vaša strina, Melani. Ona će mi pomoći da izađem sa vama na kraj

dok vaš tata ne ozdravi!

Dajana i Daglas u taj čas skočiše i pritrčaše Melani da je poljube.

- Melani, mama kaže da ste se vi juče venčali. Zašto hoćete da mi pođemo kući sa

vama? Ja sam mislio da mladenci uvek žele da budu jedno vreme potpuno sami -rekao

je Daglas sumnjičavo ih posmatrajući.

Melani je jedva progovorila od uzbuđenja. - Da, ti si donekle u pravu. Možda

većina ljudi i žele da budu sami, ali oni nemaju porodicu kao mi. Kada je nekome

potrebna pomoć, drugi mu odmah pritekne. Vaš čika Ervin vas mnogo voli, a mi

možemo biti sami i kada se vaši roditelji vrate kući - objasnila mu je strpljivo.

- Ura! Ti i čika Ervin nas onda sigurno mnogo volite! - rekla je Dajana iskreno.

Ervin je stegnuo Melanino rame, a kada gaje pogledala, osmehnuojoj se. Njenim

telom prošlo je neko neobjašnjivo uzbuđenje kada je videla taj pogled u njegovim

divnim, svetlim očima i to je začudilo.

Ervin je ustao i pružio joj ruku. -Hajdemo, srce! Kada spremimo stvari možemo

krenuti.

Išli su prema spavaćoj sobi držeći se za ruke, dok ih je Arijana pratila zadovoljnim

pogledom. Kada su ušli u sobu, Ervin je zatvorio vrata za sobom i ponovo uzeo Melani

u naručje. Sagnuo je glavu i spustio jedan laki poljubac na njene usne. Ona ga je

iznenađeno pogledala.

- Učinila si veliku stvar, mila. Ako tako nastaviš, svi ćemo biti zadovoljni - rekao je.

Melani mu se zahvalila, ali je čudilo što je i dalje smatrao potrebnim da je grli.

Međutim, bilo joj je još čudnije to što ni ona sama nije želela da se oslobodi njegovog

zagrljaja. Zapravo, želela je da se nikada više ne oslobodi njegovih ruku oko svog tela.

Ervin je još jednom poljubio, a onda je pustio. - Hajde, ženice moja mila, da vidimo

staje sa tim vešom! - Oboje su se nasmejali, a zatim krenuli da izvade veš iz mašine za

sušenje i da ga slože.

Kada su poslovi bili završeni, napustili su stan i svi zajedno pošli na ručak. Pre

nego što je došlo vreme da se ide u bolnicu, Daglas i Dajana su se već potpuno

sprijateljili sa Melani.

Džoel ih je dočekao na terasi. Melanine oči se ispuniše suzama kada je videla

srećnu porodicu na okupu. To je bio prvi put da su deca došla da posete svog oca

otkako je stradao u saobraćajnoj nesreći. Pogledala je u Ervina i shvatila da je on

posmatra. Pomilovao je po obrazu i obrisao suzu koja se iskrala i skliznula niz njen

obraz.

- Hej, sada nije trenutak za to! - šalio se Džoel. - Hajde, dođite da nam se

pridružite!

Kada su seli za sto, Melani je pustila da ostali vode razgovor. Za to vreme, ona je

pratila Ervinovo ponašanje i čudila se koliko je sve ono što je činio bilo prožeto

osećanjima i brigom za druge. Nije htela da veruje daje sve to bila gluma. Sva njena

osećanja prema njemu su bila haotična i bilo im je potrebno jedno veliko spremanje.

Ali, sada nije bilo vremena za to. Možda kasnije.

Kada je prošao jedan sat, gosti su se pozdravili. Deca su sela u automobil sa

Ervinom i Melani i svi zajedno krenuše u Volnat Grouv.

V

Kako su se približavali imanju, Ervin je vozio sve sporije. Pokazivao je Melani sva

mesta za koja je smatrao da bi je mogla zanimati. Skretao joj je pažnju na magnolije u

cvatu i isticao lepotu imanja. Ona je pažljivo razgledala ogromno prostranstvo

voćnjaka. Drveće se redalo jedno

za drugim, a svaka grupa bila je različite starosti.

Kada su se približili kući, Melani je ostala zadivljena. Pred njom se ukazala

velelepna građevina u starom, viktorijanskom stilu. Nedaleko od kuće nalazile su se

štale iz kojih se čulo rzanje konja.

Ervin je poveo prema ulazu i otvorio vrata. Dajana i Daglas su odmah potrčali

prema svojim sobama. Melani je ostala bez daha pred onim što je videla pred sobom.

Prostorija je bila veoma ukusno uređena i odisala je nekom toplom, porodičnom

atmosferom.

- Dobrodošla kući, ženice - rekao je Ervin i poveo je unutra.

- Dakle, zadivljena sam veličinom i lepotom ove kuće, Ervine. Po onome kako ste ti

i Džoel govorili o njoj, stekla sam utisak daje mnogo manja. Kako ste mogli da me

ostavite u uverenju daje to obična šumarska kućica!

Ervin se lako nasmejao. - Izvini, malena. Nisam znao da si je zamišljala tako

malom. Osim toga, želeo sam da budeš zadovoljna. Hajde da ti pokažem tvoju sobu!

Krenuli su hodnikom i ušli u divno uređenu sobu u kojoj su dominirale plave boje.

Plavo je bila Melanina omiljena boja, a Ervin kao da je to znao. Zatim joj je pokazao i

ostale sobe, a naposletku, i kuhinju opremljenu svim modernim uređajima. Rekao je

da mu je drago što je gospoda Prudan, nadzornikova žena, sve lepo sredila pre

njihovog dolaska.

- Svideće ti se Prudanovi. Stenli i njegova žena su već godinama kod nas. Stanuju

na rancu, blizu nas, ali ne radi mnogo, iako stalno ima osećanje da bi trebalo još nešto

da uradi, pa još nešto.

Stenli ima već šezdeset godina. Pre nekoliko godina imao je izliv krvi u mozak.

Njegova žena pomaže u kući kada zatreba, zato nemoj da se ustručavaš daje pozoveš.

Ona je jedna veoma fina žena.

- Ja ću početi da spremam večeru dok ti istovariš kola - rekla je Melani i krenula da

opere ruke.

Ervin je pozvao decu da mu pomognu da prenesu stvari u kuću. Dok su oni

donosili prtljag, Melani je u frižideru pronašla gotovo jelo koje je samo trebalo

podgrejati. Verovatno je i to delo gospođe Prudan, pomislila je.

Večera je protekla u prijatnom raspoloženju. Kada su večerali, Melani je ostala

sama da sredi kuhinju. Nije prošlo dugo, a Daglas ulete sav usplahiren. Ušao je u plavu

sobu i video Melanine stvari pored kreveta.

- Čika Ervine, pokaži tetka Melani koja je tvoja spavaća soba! - viknuo je. -Ona je

unela sve svoje stvari u plavu sobu!

- Dobro, dečko, sad ću ja! - odgovorio je Ervin koji se baš u tom trenutku našao na

ulazu u kuhinju. Pogledao je Melanino zaprepašćeno lice. - Hajde, mala, da ti pokažem

koja je prava soba. - Uhvatio je za ruku i poveo za sobom.

Kada su ušli u njenu sobu, Ervin je uzeo kofere i poneo ih u susednu sobu. Melani

je bez reči pošla za njim. Nije znala šta da kaže.

- Nadam se da si shvatila potrebu da promenimo naš prvobitni plan, Melani -rekao

je okrenuvši se prema njoj i zagledavši se u njene oči.

- Gde da stavim svoje stvari? - upitala je ona. Jedva je govorila od siline osećanja

koja su odjednom navalila, preteći da je sasvim slome.

Ervin je otvorio levu stranu ormana i potisnuo svoja odela udesno, ostavljajući joj

tako dovoljno prostora za ono malo njenih haljina koje je donela. Onda je pošao prema

komodi.

- Ovde ćeš naći nekoliko praznih fioka, ali ako ti to nije dovoljno, izbaci neke moje

stvari. - Rekavši to, Ervin se okrete i izađe iz sobe.

Melani nije preostalo ništa drugo, nego da zbunjeno gleda za njim, ne znajući kako

da se postavi u novonastaloj situaciji. Ali, to nije bio jedini problem. Nemir koji je

osećala svaki put kada bi bila u njegovom prisustvu mučio ju je sve više.

U devet sati pojavio se Stenli da podnese Ervinu izveštaj. Starac je poželeo Melani

srdačnu dobrodošlicu. Dva muškarca su dugo razgovarala o poslovima.

- Ovo je bio prilično težak dan - rekao je Ervin kada je zaključao vrata za pose-

tiocem. - Jesu li deca legla?

- Da. Obišla sam ih u pola deset. Oboje spavaju.

- Spremi se i ti za spavanje. Ja ću doći kada proverim da li su sva vrata zaključana.

Melani je potrčala niz hodnik. Hiljadu pitanja rojila su joj se u mislima. Izvukla je

jednu pižamu i pošla u kupatilo da se istušira. Kada je izašla iz kupatila, iznenađeno je

zastala. Ervin je već bio u krevetu. Čim je ugledao, ustao je.

- Nadam se da hrčeš, mila - rekao je, namerno ne obraćajući pažnju na njenu

zbunjenost, ali je zato detaljno odmerio od glave do pete. Zatim se ponovo nasmejao. -

Uzgred da ti kažem, imaš lepe noge - dodao je mirno.

Zatim je ustao i prošavši pored nje ušao u kupatilo i zatvorio vrata. Melani je čula

zvuk električnog brijača, a zatim šuštanja vode. Sela je pred ogledalo i počela da četka

kosu.

Vrata su se posle nekog vremena otvorila i ona u ogledalu ugleda Ervina. Tiho joj je

prišao i stao iza nje. Stavio joj je ruke na ramena, a njihovi pogledi se sretoše u

ogledalu.

- Melani, sutra više neće biti tako strašno. Navići ćeš se. Hajde...

Melani je ustala i ostavila četku. Pošla je krevetu. Osećala se veoma čudno kada je

skinula papuče i zavukla se pod hladni pokrivač.

Ervin je legao pored nje sa druge strane kreveta. Melani je ležala ukočeno, zureći u

plafon. Ervin se nagnuo prema njoj i poljubio u obraz.

- Laku noć, Melani - rekao je tiho.

Nešto kasnije, kada je Melani čula njegovo ravnomerno disanje i zaključila da

spava, opustila se i zatvorila oči. Tek što je počeo da je hvata san, čula je kako Ervin

nešto tiho mrmlja. - Hvala Bogu -rekao je tiho, kao za sebe.

Probudilo je neko čudno osećanje težine na stomaku u ranu zoru. Ervin je ležao

okrenut prema njoj, sa jednom rukom prebačenom preko njenog tela. Plašeći se da ga

ne probudi, Melani je ležala mirno i ponovo pokušala da zaspi. Izgleda da joj je to i

uspelo, jer sledeće čega je bila svesna bilo je da joj neko nežno ljubi usne, lice i vrat.

- Melani, probudi se. Sada je sedam i trideset. Deca samo što nisu ustala.

Tek stoje htela da se usprotivi takvom njegovom ponašanju, Ervin je spustio glavu

ka njoj.

- Pazi, Dajana nas posmatra - šapnuo je na njeno uvo.

Melani se opustila. - Evo, ustajem — rekla je. Brzo je podigla pokrivač i sela u

krevetu.

Dajana je potrčala prema krevetu i zagrlila Melani, a onda poletela prema Ervinu,

pa i njega zagrlila.

- Zdravo. Da znate koliko sam srećna što sam kod kuće. Hvala vam što ste nas

doveli. Dobro jutro!

Melani se polako oblačila. - Dajana, hoćeš li da mi pomogneš da spremimo

doručak?

Malo kasnije, u kuhinju su ušli Ervin i Daglas. - Zdravo, Melani - pozdravio je

Daglas i seo na svoje mesto za stolom.

Doručak je protekao u prijatnoj atmosferi. Ervin je predložio deci da pođu sa njim

u obilazak imanja.

Melani je pospremila kuću i odlučila da okuša svoje kulinarske sposobnosti. U toku

prepodneva svratila je i gospođa Prudan da se upoznaju.

- Ervin je rekao da će se vratiti oko podne, ali nema potrebe da žurite. Oni će

verovatno stići kasnije - rekla je gospođa Prudan. - Stenli je pošao sa njima.

U toku razgovora s njom Melani je mnogo saznala o porodici Lester. Prudanovi su

živeli sa tom porodicom skoro trideset godina. Saznala je da su Lesterovi nastradali u

jednom brodolomu kada je Ervin imao dvadeset jednu godinu i daje od tada on

preuzeo na sebe vođenje porodičnog imanja. Pokazao se vrlo sposobnim i kako se koji

brat ženio, dobijao je svoj deo imanja.

Gospođa Prudan je pokazala oduševljenje što se Ervin najzad oženio.

- Znate, gospođo Lester, njega su žene toliko jurile da sam se bojala da se nikada

neće srediti. Znate kako je to kada muškarac ne mora da traži žene. Onda ih se

potpuno zasiti.

Kada je gospođa Prudan otišla, Melani je pošla da obiđe konje. Presvukla se u

tamnoplave kratke pantalonice i belu bluzu pošto je bilo veoma toplo i pošla prema

štali.

Tek stoje stigla do nje kada se pojaviše Daglas i Dajana na konjima. Sa njima su bili

i Ervin i Stenli. Deca su bila presrećna što im se ukazala prilika da pokažu svoje divne

konje tetki Melani. Ervin je išao pored nje i slušao kako joj redaju imena konja i

opisuju njihove osobine.

S vremena na vreme, Melani bi pogledala Ervina i svaki put kada bi ga uhvatila

nespremnog, videla bi neki žar u njegovim očima. Taj žar brzo bi nestajao kada bi

primetio da ga ona posmatra. Ali, Melani nije mogla znati da i njene oči odaju isti

takav žar.

Odabrala je jednog riđana i dobila odobrenje da ga može jahati kad god želi.

- Samo, nemojjahati suviše daleko od kuće kada si sama - upozorio je Ervin.

Kada su završili sa obilaskom štale, svi zajedno su se vratili u kuću da ručaju. Posle

ručka, Ervin i blizanci su opet otišli da rade u bašti, a Melani je izašla na terasu da čita.

Tako čitajući je i zadremala.

Probudilo je zujanje mašine za košenje trave.

- Melani, hoćeš li da nam pomogneš da sutra stavimo povrće u zamrzivač. Nisam

znao da je već prispelo u takvim količinama. Izgubio sam dosta vremena otkako je

Džoel u bolnici. Gospođa Prudan će doći rano da ti pomoerie. Ona zna kako

smo to radili prošle godine. Ti bi mogla samo da nadgledaš posao.

- Rado ću pomoći. Hvala ti što si angažovao gospođu Prudan - rekla je Melani i

ustala iz svoje ležaljke. Pogledala je na svoj sat. - Oh, zar je već toliko sati? Idem da

pripremim večeru. Vi dođite kada se istuširate.

Kada su bili gotovi, Melani je iznela večeru na sto. Svi su bili zadovoljni i hvalili su

njene kulinarske sposobnosti na njeno veliko zadovoljstvo. Baš u tom trenutku je

zazvonio telefon. Ervin je ustao i podigao slušalicu. Posle kratkog razgovora, saopštio

je deci da njihovi roditelji žele da razgovaraju sa njima i predao je slušalicu Dajani.

- Zdravo, mama. Da, mi smo odlično! Pogodi šta se desilo? Tetka Melani je odnela

svoje stvari u plavu sobu, umesto u čika Ervinovu. Rekli smo im pre nego što se

raspakovala. Zar ti ne bi bilo smešno da spavaju u odvojenim sobama? - Ćutala je neko

vreme, a zatim nastavila. - Da, mama, sada spavaju u njegovoj sobi. Ja sam ih danas

probudila.

Nastala je još jedna pauza, a onda je Dajana rekla. - Dobro, mama, evo ti Daglasa.

Vratila se za sto za kojim su sedeli Ervin i Melani. - Mama mi je rekla da se izvinim

što sam vam jutros ušla u sobu, jer ste vi mladenci - rekla je. - Žao mi je, ali ne znam

šta je ona time htela da kaže.

Ervin je privukao devojčicu ka sebi i pomilovao je po kosi.

- Ne treba da se brineš zbog toga, mila. Da tetka Melani i ja nismo hteli da uđeš, mi

bismo zaključali vrata kao tvoji mama i tata kada žele da budu sami. Shvataš?

Devojčica se osmehivala i klimnula glavom. Posle večere, deca su se pozdravila i

otišla na spavanje.

Ervin i Melani su sedeli na sofi i slušali vesti na televiziji. Melani se odjednom trgla

i okrenula prema njemu.

- Ervine, šta misliš, da li nešto sumnjaju?

- Ne, ne verujem; ali ćemo morati malo da obratimo pažnju. Mislim da bi trebalo

da se ponašamo malo intimnije da bismo otklonili sumnju.

Zagrlio je i privukao ka sebi. Baš kada je htela da se odmakne od njega, već je

stavila ruke na njegove grudi, kada je u sobu ušao Daglas. Melani se tako trgla kada

gaje videla i toliko se zbunila daje klonula. Desna ruka joj je skliznula ispod njegove

raskopčane košulje i zadržala se pripijena uz njegovu toplu kožu.

Ervin je primetio razlog ovakvog njenog ponašanja pa je, ne ispuštajući je iz

zagrljaja, upitao. - Šta je bilo, Daglase? Nešto nije u redu?

- Ne, samo sam hteo da uzmem šolju mleka. Mogu li?

Melani se odvojila od Ervina i ustala. -Naravno, napraviću ti kakao ako želiš. Da

lije i Dajana budna? Možda bi i ona htela?

Daglas je potrčao u sobu da pita sestru, a za to vreme Melani ode u kuhinju. Ervin

je pošao za njom.

-I ja bih popio jedan kakao - rekao je, sedajući za sto.

Melani je svima napravila po Solju toplog napitka. Začas su se svi ponovo sjatili

oko stola. Smejali su se i razgovarali, dok Ervin nije primetio daje već kasno i da je

zaista vreme da se pode na spavanje. Svi su pošli u svoje sobe.

Melani je ponovo uzela svoju pižamu i krenula u kupatilo. Na brzinu se istuširala i

vratila u sobu. Ervin je sedeo na krevetu i posmatrao je. Melani je zadrhtala kada je

shvatila kakvu poruku krije taj pogled. Imala je osećaj da je svlači očima. Pogledi su im

se sreli. Ovaj magični trenutak trajao je par sekundi, a onda ga je Ervin prekinuo

ustavši sa kreveta. Polako je otišao u kupatilo.

Dok je ležala u postelji i čekala da se on vrati. Imalaje osećaj kao da joj je stomak

zavezan u čvor. Skoro daje mogla da ose-ti dodir Ervinovih ruku. Okrenula se prema

zidu kada jf čula da je šuštanje vode prestalo, pretvarajući se da spava. . Ervin je legao

pored nje. Ugasio je svetio i namerno prebacio ruku preko njenog tela. Bilo je to više

nego što je mogla da izdrži. Jedva je uspevala da ostane mirna. Taj dodir izazivao je u

njoj divlji, čudni podsticaj da se okrene na drugu stranu i čvrsto privije uz njega.

- Opusti se, mila, i spavaj – prošaputao je.

Htela je da ga posluša, ali to je sada već bilo nemoguće. Tek kasnije, kada više nije

mogla da ostane u tom položaju ili kada se nešto u načinu na koji je držao promenilo,

nije znala tačno šta, opustila se i predala snu.

VI

Sa jutrom je došlo i saznanje da se konačno potpuno opustila. Kada se probudila,

ležala je licem okrenuta prema Ervinu. Njeno telo dodirivalo je njegovo. Kosa joj je

bila zamršena i jedan pramen bio je pritisnut njegovim ramenom. Ruku je prebacio

preko njenog tela i držao je uz sebe.

Kada je videla u kakvom se položaju nalazi, Melani je odlučila da sačeka da se on

okrene na drugu stranu da ga ne bi pomeranjem probudila. Pokušala je ponovo da

zaspi, ali nije mogla. Oči su joj se same otvarale, a u njoj budio dobro poznati nemir.

Sada je imala prilike da dobro osmotri svoga supruga, a da on toga ne bude svestan.

Niko ne bi mogao da porekne da su braća Lester bila slična, ali kada je izbliza

pogledala Ervina, ta sličnost je bila još upadljivija. Ervin je imao istu crnu kosu kao i

Džoel, visoko čelo i duboko usađene oči ispod gustih veđa i visoke jagodice.

Nasuprotodlučnoj bradi, divne, pune usne odavale su strastvenost i plemenitost.

Melani je pomislila na one dane u bolnici kada je izgledao onako smrknut. Sada je

znala da se njegovo lice potpuno menjalo kada bi se osmehnuo i da je postajalo toplije

i neodoljivo privlačno.

Duboko zamišljena, ne skidajući pogled sa njegovih usana i dolazeći u užasno

snažno iskušenje da ih poljubi, nije ni primetila kada je otvorio oči. Trgla se tek kada

je progovorio.

- Hajde, nemam ništa protiv - rekao je tiho kao da joj čita misli.

Melani je naglo pomerila glavu. - Nemaš ništa protiv čega?

- Protiv ovoga - rekao je i nežno je poljubio.

Nije mogla ni da se pomakne... nije želela da se pomakne... sva je drhtala od

njegovog dodira.

U njegovom glasu je bilo mnogo nežnosti. Bio je muževan, snažan, moćan i svakim

trenom postajao joj je sve potrebniji. Nikada ranije nije srela čoveka koji bi delovao na

nju tako neumoljivo snažno. Činilo joj se da je privlači nekom tajanstvenom silom koja

je pretila daje potpuno uvuče u sebe i zauvek tamo zadrži.

Ervin je malo podigao glavu da bi mogao bolje daje pogleda. U njegovim očima

pojavila se strastvena čežnja. Onda je ponovo poljubio. Nije se branila. Njene tople

usne počele su žudno da mu uzvraćaju poljubac.

Počela je potpuno da gubi razum kada su njegove ruke, lagano, osećajno, krenule

niz njeno telo, budeći u njemu do tada neslućena zadovoljstva. Dodir njegovih prstiju

bio je kao dodir vatre, a njegove usne su požudno, posednički, milovale njeno lice i

vrat.

Najednom je pustio. Odmakao se od nje. Legao je na leđa i stavio ruke pod glavu,

kao da se bojao da ponovo ne krenu za njenim telom.

- Izvini, Melani. Ti još nisi bila spremna za ovo, ali nemoj zaboraviti. Ti si ipak

moja žena.

Melani je zadrhtala od osećanja koje nije mogla da shvati. Nije mogla da progovori

ni reč. Nije znala kako da se ponaša. Da li je očekivao od nje da mu se poda samo zato

da bi zadovoljio svoje fizičke potrebe? Sada je znala da mu to neće moći odbiti kada

bude tražio. Sada je znao kako deluje na nju... to više nije bila tajna. Ali, on nije znao

da se ona i zaljubila u njega.

Melani je i sama bila zaprepašćena tim iznenadnim saznanjem. Sada joj je postalo

jasno zastoje nijedan mladić sa kojim je izlazila nije mogao ovako uzbuditi. Nije bila

hladna kao što je mislila, bila je samo neprobuđena, jer nije znala šta je ljubav.

Nijedan od tih mladića nije znao da u njoj probudi ovu strast.

Okrenula se da ne bi mogao da joj vidi lice, da ne bi sa njega pročitao njena ose-

ćanja. Zatim je lagano ustala, uzela svoj ogrtač i otišla u kupatilo.

Na brzinu je obukla tamnoplave pantalone i belu bluzu. Kada se vratila u sobu,

Ervin je još uvek bio u krevetu. Krenula je iz sobe, ali je na vratima zadržao njegov

glas.

- Melani, nemoj da bežiš. Deca još nisu budna i nema potrebe da žuriš sa

doručkom. Dođi da porazgovaramo. - Pomakao se da joj napravi mesta pored sebe.

Ona se lagano vratila i sela, trudeći se da ne gleda u njegove široke, mišićave,

otkrivene grudi.

- Molim? Jesam li učinila nešto što nije trebalo? - upitala je ona ne gledajući u

njega. Pogled joj je pao na njegovo telo i ona sklopi ruke na krilu da ne bi došla u

iskušenje da ga dodirne.

- Pogledaj me, Melani - rekao je i okrenuo je prema sebi. - Hoće li ova situacija biti

za tebe suviše teška?

- Oh, ne, ja volim decu i zaista uživam da vodim brigu o kući. Znaš da sam ti

pričala da sam završila neke domaćinske kurseve. Biće mi drago što ću svoje znanje

sada moći da primenim. Ja zaista želim da radim u kući i da budem samostalna u

tome.

Izraz njegovog lica naterao je da se zaustavi i razmisli malo o svojim recima.

- Pogrešno si me shvatila, Melani. Nisam mislio na taj deo našeg života. Nema

potrebe da skrivamo da ti imaš iste potrebe kao i ja. Jutros se to jasno pokazalo. Samo,

kada sam te zamolio da mi pomogneš oko dece, uopšte nisam o tome razmišljao, veruj

mi. Mislim da nisi ni ti, jer se tada još nismo dovoljno poznavali.

- Ne, nisam mislila da ćemo biti gurnuti u ovakvu intimnost. Jednostavno, o tome

uopšte nisam mislila. - Melani se zacrvenela kao bulka.

- To je u redu. Nema ničeg rđavog u tome ako neko nekoga fizički privlači. Najzad,

oboje smo odrasli. Ja ne želim da ti misliš da si lišena nečega samo zato što se

nalazimo u ovoj specifičnoj situaciji. Ako imaš želje koje bih ja mogao da zadovoljim,

sasvim slobodno mi daj na znanje. Ljubav nije uvek neophodna za seks, to sigurno

znaš. Ako...

Melani je brzo prekrila njegove usne svojim dlanom i odmahnula glavom.

- Nemoj, Ervine. Volela bih da više ne razgovaramo o tome.

On skide njenu ruku i nastavi. -Zar hoćeš da zanemariš taj nemir i želju koju

osećaš? A šta je sa tim neispunjenim bolom koji te proganja? Zar ne čezneš da budeš

milovana? Zar tvoje telo... nikada ne oseća žudnju da bude nečije? A tvoje usne, zar

one nikada ne žele dodir drugih usana? - Nežno je provukao prste kroz njenu kosu.

- Zar nikada nisi žudela da ti neko mrsi kosu? - prošaputao je.

Melani se odmače od njega. - Oh, Ervine, pusti to, molim te. Doći će to već samo po

sebi. Molim te, nemoj više ništa reći. Molila ga je, jer više nije mogla da sluša, znajući

da mu je već poklonila svoju ljubav iako on to nije tražio. Plašila se da će joj reći da želi

njeno telo, a ne njenu ljubav, a nije bila sigurna da li bi to mogla podneti.

Okrenula se od njega i pošla u kuhinju. Ubrzo zatim čulo se šuštanje vode. Znala je

daje Ervin ustao.

Kada je spremila doručak, Ervin i blizanci uđoše u kuhinju i posedaše oko stola.

Pred kraj doručka pojavio se Stenli sa svojom ženom. Muškarci su poveli decu u baštu,

a žene su ostale da operu sudove i pripreme se za stavljanje zimnice.

Gospođa Prudan je toliko zavolela Melani da je zatražila od nje daje zove po imenu.

Melani je rado pristala. Doris je i njoj postala veoma draga. Radile su celo pre podne.

Tek za ručak su napravile pauzu.

Melani je znala da su se njena osećanja prema Ervinu promenila i da se zaljubila u

njega i svakim danom gaje, na svoje iznenađenje, volela sve više i više. Jedina mana

koju mu je nalazila bilo je njegovo pomalo cinično držanje prema ženama uopšte.

Skoro sa svim ženama ponašao se kao prema njoj u početku.

Skoro više od nedelju dana njihova glavna preokupacija bilo je povrće. Svi su

vredno radili i svako je obavljao svoj deo posla. Melani i Doris su se odlično slagale i

posao je lepo napredovao.

Prudanovi su i ručali i večeravali sa Lesterovima da bi štedeli snagu i vreme.

Obično su odlazili čim bi se sto raspremio i kuhinja spremila.

Melani se brinula o deci i obavljala još neke poslove po kući. Kako su dani prolazili,

Melani se sve više vezivala za tog divnog stranca za kojeg se udala.

VII

Poslednjega dana, kada su završili sa ostavljanjem zimnice, Melani se istuširala i

legla. Najednom joj se učinilo da čuje zvuke tihe muzike iz dnevne sobe. Bila je to vrlo

naporna nedelja za sve njih, naročito za nju koja nije bila naviknuta na teške poslove.

Spustila je glavu na jastuk i odmah zaspala, lakše nego ikada, sa ogromnim

zadovoljstvom što je završila jedan veliki posao od koga će, ipak, neko imati koristi.

Nije znala staje, zapravo, probudilo. Istog trenutka je shvatila da Ervin nije pored

nje. Imala je osećanje da je već dugo spavala. Naglo je ustala iz postelje, misleći da

nešto nije u redu.

A u stvari, spavala je samo dvadesetak minuta i nije je uznemirila nikakva buka,

već naprotiv, neka čudna tišina. Ervin je zaspao na sofi, a gramofon se sam isključio.

Uletela je u dnevnu sobu, u želji da sazna šta je bilo to što je tako čudno

uznemirilo. Na sebi je imala samo tanku spavaćicu od batista. Obrisi njenog tela, koji

su se jasno ocrtavali pri slaboj svetlosti stone lampe, probudili bi čula svakog

muškarca.

- Ervine, šta se dogodilo?

On se uspravio i zagledao u nju kao opčinjen.

- Ervine, šta se dogodilo? - ponovila je Jedva je uspeo da progovori. Glas mu je bio

promukao. - Ne znam... Zašto?

Ona se sa olakšanjem sručila poreg njega na sofu. - Učinilo mi se da me je probu-

dio neki zvuk, a ti nisi bio u krevetu... pa sam se užasno uplašila. - Oči joj se napuniše

suzama i ona poče da drhti.

Ervin se instinktivno primakao i prislonio njenu glavu na svoje grudi. Suze

potekoše niz njene obraze i kanuše na njegove gole grudi.

Melani se nije sećala kada je poslednji put tako plakala, ali joj je to pomoglo da

oseti ogromno olakšanje. Previše dugo je zadržavala u sebi mnoga svoja osećanja.

Ervin je čvrsto prigrlio, milujući joj kosu. Kada je bura prošla, ustao je i pošao u

kuhinju da im donese nešto za piće. Melani je žudno ispila oštru tečnost. Piće i plač su

malo poljuljali njenu čvrstinu.

Kada su ispili čaše do dna, Ervin je ponovo zagrlio. - Melani, dozvoli mi da te

držim... samo da te osetim pored sebe

- prošaputao je glasom koji je jasno izražavao njegovu napetost.

Melani je osetila kako je osećanja preplavljuju i u potrebi da bude blizu njega, ona

se privi uz njegove grudi, osećajući kako joj tamne, meke malje miluju lice. Bila je

potpuno nemoćna da mu bilo šta odbije. Sagnuo je glavu i poljubio je. Ona oseti kako

je obuzima slabost. Uzvratila mu je poljubac i predala mu se.

Iz dana u dan žudnja u njenom telu je sve više rasla. Njegov poljubac je oslobodio

sve brane. Osećala je kako i on drhti od snažne požude koju je izazvala u njemu. Utao

je sa sofe i podigao je na ruke.

Nosio je do spavaće sobe, ljubeći je sve vreme dok je nije spustio na postelju. Oboje

su znali da poljupci više nisu dovoljni. Ona se više nije opirala.

Bilo je divno osećati dodir njegovog snažnog tela. Njegovi poljupci izazvali su u

njoj takvu vatru daje zadrhtala kada se odmakao daje pogleda pri mesečini koja je

obasjavala sobu.

Nije znala da li je video njeno rumenilo, ili je samo naslutio daje pocrvenela.

-Nemoj da se stidiš - prošaputao je. - Divna si! Ne treba ničega da se stidiš!

Sva njena čula utopila su se u njenu ljubav. Znala je samo to da ga voli i da joj on

pruža divno osećanje zadovoljstva koje nikada ranije nije doživela.

- Ervine, budi nežan... ja nikada ranije nisam upoznala muškarca - promucala je

tiho.

- Oh, Melani... - jeknuo je dok je svojim telom obuhvatao njeno, a svojim usnama

ugušivao njen bolni jecaj.

Dugo su ležali jedno uz drugo, ljubeći se i milujući svoja umorna tela. - Na šta

misliš? - upitala ga je Melani naposletku.

On, se malo pridigao i pogledao je. -Voleo bih da ponovo vodimo ljubav.

- Oh... –prošaputala je tiho kada su njegove usne potražile njene sa još većom

žestinom. Bilo je to sve stoje bila u stanju da izusti.

*

Mnogo kasnije, zaspali su zagrljeni. Oboje su se probudili tek kada je budilnik

zazvonio. Bilo je to prvi put da ih budilnik budi otkako su se venčali.

Ervin se okrenuo i pritisnuo dugme da zaustavi zvono, a onda poljubio Melanino

uplašeno lice.

- Dobro jutro, ženice moja. Kako se osećaš ovog jutra?

- Dobro jutro - odgovorila je, prisećajući se strasti od prošle noći.

On se tiho nasmejao. - Sve je u redu, mila. Najzad, mi smo ipak venčani - rekao je

kao daje mogao da joj pročita misli.

Sada, kada je mislila o protekloj noći, setila se da joj nijednom nije rekao daje voli.

Osećala je stid. Po njenom mišljenju, nije trebalo da dođe do takve intimnosti bez

ljubavi. Ona je verovala da je brak svetinja i da dva bića koja žive zajedno treba da

budu vezana ljubavlju, i fizički i duhovno. Bilo je vrlo teško prilagoditi svoje principe

ovakvom braku.

U ovom mučnom stanju nije mogla da misli. Kao ranjena zver oborila se na jedino

biće koje je imala pored sebe.

- Veoma se stidim što sam žrtvovala svoje ideale zbog jednog trenutka fizičkog

zadovoljstva. Seks treba da postoji između dva bića koja se vole i koja su odana jedno

drugome, što kod nas nije slučaj.

Ervin, opet, nije shvatio njenu žestinu, niti prave razloge zbog kojih se tako ose-

ćala. Pomislio je da ona, u stvari, želi da mu kaže da ga ne voli. U njemu planu bes.

- Ćuti, Melani! Ne mogu reći da mi je žao, jer nije. Niti mogu da kažem da se više

neće ponoviti. Dođavola, Melani, pa ti si moja žena! Ali, moram ti reći da si ovim

recima poprilično uspela da ohladiš moj zanos.

Sa tim recima, zgrabio je svoju odeću i izleteo iz kreveta. Ušao je u kupatilo i ljutito

zalupio vrata za sobom.

Melani se jedva savladavala da ne zaplače. Ustala je i obukla se. Pošla je prema

vratima i baš kada je htela da ih otvori, čula je kako je Daglas ustao. Otišla je u kuhinju

i počela da sprema doručak. Kada je Ervin ušao, sve je već bilo na stolu. Pozdravio se

sa decom i seo. Razgovor je zapinjao, tako da se doručak završio u tišini.

Tek stoje sto bio raspremljen, primetili su da se kući približavaju neka kola.

- To je Piter sa svojom porodicom - rekao je Ervin. - Oni će sačekati da se ti

presvučeš. Biće ti prijatnije ako to učiniš. Ne bih želeo da mi se danas još nešto sruči

na glavu. Dosta mi je bilo ono od jutros.

Melani je požurila da se uredi. Nije bilo vremena za oklevanje. Trebalo je sakriti

svoja prava osećanja i ponašati se onako kako se to očekivalo od nje.

Kada se vratila u kuhinju, primetila je da se i Ervin trudi da sve deluje kao da je u

najboljem redu. Iza zatvorenih vrata čuo se glasan smeh. Kada je ušla, svi pogledi su se

okrenuli prema njoj. Ervin je ustao i zagrlio je.

- Ovo je Melani... Mila, ovo je moj mali brat Piter, a ovo je njegova žena Linda.

Nenaviknuta na slobodu sa kojom su ovi ljudi imali običaj da razgovaraju medu

sobom, Melani se držala kao da je stid i da je možda malo uplašena. Ervin je uzeo za

ruku i povukao za sobom. Seli su jedno pored drugoga.

Malo kasnije, Ervin i Piter su se izvinili i izašli napolje. Zatim su pošli po decu koja

su se igrala kraj puta da ih povedu u voćnjak.

Linda je bila sitna žena, plave kose, kao tečno zlato. Imala je svetloplave oči. Njena

spreda zategnuta haljina nagoveštavala je skori dolazak još jednog malog člana

porodice Lester.

Mlade žene pođoše u kuhinju da zajedno popiju čaj.

- Žao mi je što nisam bila na vašem venčanju, Melani, ali u poslednje vreme se

nisam baš najbolje osećala, pa Piter nije hteo da me pusti. Veoma mi je drago što su

Džoel i Arijana bar mogli da dođu.

- Oh, ne brini zbog toga. Venčanje je bilo vrlo skromno. Bili su samo moja tetka

Ketlin, Džoel i Arijana.

-Znači, tvoji roditelji nisu prisustvovali - rekla je Linda sa puno saosećanja.

- Nismo ih pozvali, Linda. U to vreme nisam stanovala kod kuće i nisam bila u

najboljim odnosima sa njima - objasnila je Melani kratko, bez želje da se upušta u

nepotrebne detalje.

Kada je Linda shvatila da Melani nije imala vremena da obiđe imanje, predložila

joj je da pođu zajedno u šetnju. Rekla je da joj je lekar savetovao da što više hoda.

Šetnja je bila veoma prijatna. Pomešani mirisi rascvetalog voća i magnolija

prijatno su golicali Melanina Čula. Za nju je taj kontakt sa prirodom bilo jedno novo i

divno iskustvo. U toku celog svog života živela je samo u gradovima. Poznavala je zvuk

automobila, visoke zgrade stešnjene između oblakodera, zviždanje i pištanje

svakodnevnog života. Sve joj je to bilo blisko. Tišina koju je ovde osećala bila je

začuđujuća. Ništa manje nisu je iznenađivale ni životinje koje bi pokatkad protrčale,

leptiri koji su leteli oko nje, pauci koji su pleli svoje mreže ili pčele koje su zujale oko

njih. Sve je bilo novo i divno.

Idući kroz voćnjak, Melani je ugledala neku kuću koju do tada nije primetila.

Upitala je Lindu da li zna staje to.

- Naravno. To je radionica u kojoj braća Lester prave nameštaj - odgovorila je Lin-

da. - Ervin je izvanredan u tome. On izrađuje bolji i lepši nameštaj nego što ga bilo gde

danas možeš kupiti. Ti izgleda ne znaš baš mnogo o svom suprugu, zar ne?- upitala je

kroz šalu.

- Izgleda da ne znam - odgovorila je Melani.

Kada su se vratile kući, Melani je bio predstavljen i Robin.

- Ervine, zašto skrivaš svoje talente pred svojom ženom? Ona nije znala da si ti

napravio skoro sav nameštaj koji se nalazi u kući - rekla je Linda, gledajući u Ervina i

očekujući svoj odgovor. Piter takode upitno pogleda u svog brata.

- Melani, ti nisi pričala Lindi o nama? - upitao je Ervin, a kada je ona odmahnula

glavom, on je produžio. - Pa, dobro, onda ću im ja reći. Mi smo se upoznali kada je

Džoel odnet u bolnicu. Melani je naletela na njega kolima. Mislim da smo še zaljubili

jedno u drugo čim smo se videli. I, tako smo se venčali. Znamo sve što je potrebno u

ovom trenutku, a postepeno ćemo se upoznati i više.

- Kako je to romantično - uzdahnula je Linda. - Piter je jedini muškarac sa kojim

sam se zabavljala. Jednoga dana samo smo shvatili da se volimo, ali smo se pre toga

poznavali godinama.

Kada je došlo podne, žene su počele da pripremaju ručak. Zajedničkim snagama

jelo je bilo zgotovljeno za jedan sat i muškarci i deca su bili pozvani da sednu za sto.

Deca su veselo čavrljala i svi su bili veoma zadovoljni.

- Dragi moj brate - rekao je Piter - ti si zaista srećan što si našao ovakvu ženu. Zar

ti nije žao što nisi upoznao Melani ranije? Shvataš li sada šta si gubio?

- Da, da... ali sam zadovoljan što sam je i sada našao - odgovorio je Ervin i poljubio

Melani.

Posle obeda svi su se razišli, svako na svoju stranu. Deca su otišla da se igraju.

Linda je ostala sa Melani, a muškarci su otišli napolje.

- Linda, kada bi trebalo da se porodiš? - upitala je Melani.

- Doktor misli za dve nedelje, ali ja nisam tako sigurna.

- Čuj, Linda, ja ništa ne znam oko beba. Moj život je na neki način bio vrlo skučen,

jer sam bila jedinica. Zato bih zaista volela da mi kažeš šta bi trebalo da radim ako

počneš da se porađaš dok smo same.

Linda se glasno nasmejala. - Melani, ja sam sigurna da ćeš ti učiniti sve što bude

potrebno. Žene nekako po svojoj prirodi znaju oko tih stvari. - A onda je, kada je videla

kako ju je Melani pogledala, dodala. - Ne brini. Ja ću napisati doktorovo ime i broj

telefona i ostaviti cedulju na vidno mesto. Evo, odmah ću to da uradim!

Uzela je parče papira i napisala potrebne informacije, a zatim ga prikačila iznad

telefona.

- Jeste li se slikali kada ste se venčali, Melani? Sigurno jeste! I da znaš da će ti biti

drago kada posle nekoliko godina ponovo budeš gledala te slike. Sigurno si bila lepa

mlada.

- Da, slikala nas je moja tetka Ketlin. Prošle nedelje nam je poslala fotografije.

Pokazaću ti ih.

*

Kada su ušle u dnevnu sobu, Melani je pošla da uzme album. Bio je vrlo mali. U

njemu je bilo samo dvanaest fotografija.

- Ervine, prošle nedelje sam imala toliko posla da sam potpuno zaboravila da ti

pokažem ovo. To su slike sa venčanja. Lepe su, zar ne?

Linda je predložila da svi sednu oko stola i da im Melani prokomentariše svaku

sliku. Ervin je iskoristio tu priliku i povukao je da sedne njemu u krilo.

- Hajde, mače moje, pokaži nam te fotografije.

Melani se ukočila zbog ovog njegovog tepanja, jer joj je ono vratilo u sećanje

njihovu noć prepunu strasti. Trudila se da ničim ne pokaže svoja osećanja. Čak se

naslonila na njega i mrseći mu kosu lako ga poljubila u obraz. Po načinu na koji su mu

se mišići zategli, zaključila je da to nije očekivao.

Kada su došli do fotografije na kojoj je Ervin ljubi posle venčanja, Piter je uzvik-

nuo. - Ervine, pa ti ovo izvodiš zaista nespretno! Čini mi se da su ti potrebne neke

instrukcije. Ovaj poljubac deluje prilično hladno.

- On ne voli da pokazuje svoje veštine pred svetom - pravdala ga je Melani. -Veruj

mi, Pitere, nisu mu potrebne ničije instrukcije.

Svi su se nasmejali, a Melani je pocrvenela kada je shvatila šta je, u stvari rekla.

Kada su pregledali sve fotografije, Piter je poveo Lindu da legne, a Melani je pošla

u kuhinju da spremi sve stoje potrebno za večeru. Ervin je pošao za njom. Obrglio je

oko struka i privukao uz svoje snažno telo. Njegove usne počele su nežno da klize duž

njenog vrata.

- Ponosan sam na tebe, mila. Hvala ti što si bila moja.

Na te reči njoj zastade dah. Ali, pre nego stoje stigla da mu bilo šta odgovori, na

vratima se pojavio Piter.

- Mogu li ja nešto pomoći? - rekao je, a onda, kada ih je video zagrljene, dodade.

- Izvinite, nije trebalo da vas uznemiravam.

Ervin se odmakao od nje. - Nije važno, imamo mnogo vremena... u stvari, čitav

život.

Na ove reči, Melani oseti kako je kolena izdaju. Zamolila ih je da izađu i ostave je

da sama pripremi večeru. Obojica spremno napustiše kuhinju.

Melani se veoma trudila da večera bude lepo pripremljena. Imala je neko čudno

osećanje ispunjenosti koje do tada nije doživela. Bila je srećna ovde. Srećnija nego

ikada u životu. Samo da Ervin nije iskoristio trenutak njene slabosti! To je bilo jedino

zbog čega se osećala nelagodno. Nije razmišljala o svome gestu, jer... ona mu se

predala iz ljubavi. Ali, kod njega je preo vladala samo fizička želja. Ipak, odlučila je da

sada ne razmišlja više o tome, već da uživa u ovome što čini za druge.

Dala je sve od sebe da bi ova velika večera uspela. Velika, jer je bila prva koju je

spremala za goste. I sama je bila iznenađena što se ovde osećala kao u svojoj kući.

Stoje osećala kao daje deo Ervina, njegova prava žena, a ne žena koju je uzeo pod

određenim uslovima.

Posle večere, Piter je upitao brata zašto ništa ne pije uz jelo.

- Neću da mi se razum pomuti sada, kada smo Melani i ja tako novi jedno drugome

i na putu razotkrivanja i upoznavanja. Ima vremena, kada prođe medeni mesec.

Svi su se nasmejali, a Melani, koja je sedela sasvim blizu pored njega odlučila je da

o toj izjavi razmisli kasnije, kada ostane sama.

Razgovor se vodio uglavnom o Piterovom imanju i njegovom novom nadzorniku.

Vilijam Bredli je imao oko pedeset godina. On i njegova supruga Seril imali su dve

udate ćerke. Boravak na rancu za vreme Piterovog i Lindinog odsustva veoma im je

odgovarao, jer je njihovu mlađu ćerku Donu, koja je nedavno izašla iz bolnice sa

svojom bebom, Šeril morala da neguje više od mesec dana. Sada je imala nameru da

ostane na rancu i pomogne Lindi kada se porodi.

U pola jedanaest uveče svi su otišli da spavaju. Žene su obišle svu decu, a Ervin je

otišao da zaključa vrata. Te večeri, Ervin je zaključao i vrata od njegove i Melanine

sobe. Ona ga je iznenađeno pogledala, ali pre nego stoje uspela da bilo šta pita, on je

tiho rekao.

- Piter i Lidna očekuju da budu zaključana. Nismo se tako davno venčali!

Melani je slegla ramenima i otišla u kupatilo prva.

Ervin je stajao pored kreveta kada je ušla u sobu. Kada je prošla pored njega, on joj

stavi ruku na vrat ispod kose.

- Ti si lepa i poželjna žena. Mislim da mi nikada ne bi moglo dosaditi i samo da te

gledam.

Melani je stajala bez reči, nastojeći da ne pokaže nikakvo osećanje. I on je malo

zastao, a onda spustio poljubac na njene usne i otišao.

Tek što je Ervin legao, začulo se kucanje na vratima. Bio je to Piter.

- Ervine, izvini što te uznemiravam, ali Linda je dobila bolove. Moram telefonirati

doktoru. Može li Melani ostati pored nje.

Melani je brzo izašla iz kreveta i izletela iz sobe, oblačeći se usput.

- Šta bih ja mogao da učinim? - upitao je Ervin.

Piter slegnu ramenima. Rekao je da ne zna dok ne bude razgovarao sa doktorom.

Braća su pošla da telefoniraju. Na njihov poziv javio se doktor Šefild i rekao im da

što pre prebace Lindu u bolnicu. Melani je htela da ostane sa decom, ali je Ervin

poslao sa Piterom i Lindom. Obećao je da će i on doći čim se bude pojavila gospođa

Prudan.

- Melani, reci Ervinu da donese Lindine stvari kada dođe, molim te. Daj joj neko-

liko tvojih spavaćica - zamolio je Piter. Melani je potrčala natrag u sobu i izvadila

spavaćice. Pojurila je do Ervina.

- Ervine, stavi Lindine stvari u torbu i ove dve spavaćice, pa donesi sve sa sobom

kada dođeš. Jesi li pozvao Doris?

- Da, odmah će stići. Samo ti idi. Ja ću stići za vama.

Melani je potrčala prema kolima i oni uskoro krenuše. Za nekih četrdesetak mi-

nuta su stigli do bolnice. Sačekao ih je doktor Šefild. Linda je odmah bila stavljena na

kolica. Piter je pošao sa njom, a Melani je ostala da parkira auto.

Baš kada je htela da krene sa parkirališta, stigao je Ervin. Pričekala je da i on

parkira pa su zajedno krenuli prema bolnici. Bilo je prijatno osećati sigurnost koju joj

je pružala njegova ruka kojom je obgrlio njena ramena.

- Jesu li stigli na vreme, mila?

- Da. Doktor je već sve spremio -odgovorila je. - Ja sam se tako uplašila. Nikada u

životu, čini mi se, nisam bila tako uplašena.

Želela je da ne misli na dodir njegove ruke i osećanje koje je taj dodir izazivao, ali

sa svakim korakom je postajala sve svesnija njegove blizine i morala je da prizna sebi

da je osećala ogromno zadovoljstvo zbog toga.

Ervin je privuče još bliže i poljubi u slepoočnicu. - Izvini, srce. Žao mi je što nisam

mogao da pođem sa tobom.

Njegova ruka oko nje i toplina njegovog tela pružali su joj pravo uživanje. Nežne

reči doprinosile su osećanju utehe i mira kakav nikada ranije nije osetila. Kako bi bilo

lepo kada bi ovo moglo da traje zauvek, pomislila je.

Pitera su zatekli u čekaonici kako nervozno hoda gore-dole. Seli su svi zajedno za

sto u uglu sobe.

- Ja sam kriv, govorio je Piter. - Znao sam da nije dobro da krećemo na put, ali sam

toliko želeo da vidim vas dvoje, da sam mislio da joj neće škoditi.

Ervin ga uhvati za ruku. - Slušaj, Pitere, nemoj da kriviš sebe dok ne čujemo šta

doktor kaže. Znaš da i oni ponekad greše. Možda je beba došla baš na vreme.

- Kamo sreće da je tako i da sve bude u redu! Ne bih mogao da podnesem da

.izgubim Lindu - jadikovao je Piter.

Najednom se sve glave okrenuše prema vratima. U čekaonicu je ušao doktor Šefild.

Piter je brzo skočio na noge.

- Kako je ona, doktore?

- Odlično, sine moj - rekao je doktor i prišao stolu. - Dobili ste divnu devojčicu.

Čvrsto je stisnuo Piteru ruku pre nego što je produžio. - Stigli ste u poslednji čas. Sve

je teklo normalno i beba je odlično. Linda je dobro, samo 'je malo umorna. Moći ćete

odmah da je vidite. Naravno, ne dugo, jer treba da se odmori.

- Hvala vam, doktore. Mislim da niste imali prilike da upoznate moga brata Er-

vina i njegovu suprugu Melani.

Doktor Šefild je pružio ruku Melani. -Pa, mala moja, nadam se da ćemo se vide-ti

ovde za nekoliko meseci. Ovi Lesterovi su strašni.

Melani je pocrvenela, a doktor se nasmejao. Piter je bio uveden u sobu gde je ležala

Linda, ali samo na pet minuta. Bila je srećna, ali umorna. On je poljubio i ostavio da se

odmara.

Sve troje su se vratili kući.

- Stenli će doći sutra ujutro da nabavi neki deo za mašinu, a sutra i deca treba da

krenu u školu, tako da ćemo Melani i ja ponovo morati da dođemo u grad - rekao je

Ervin.

Čim su stigli kući, Melani je otišla u njihovu spavaću sobu i lega. Mislila je na

Ervina i njegovo ponašanje prema njoj, nadajući se u sebi da ipak nije glumio.

Posle nekoliko minuta, u sobu je ušao i Ervin. Legao je pored nje i privukao je ka

sebi, čvrsto se priljubivši uz nju.

- Znam da si umorna, mila - prošaputao - ali samo želim da te osetim blizu sebe...

to mije tako potrebno... Laku noć! Lepo spavaj!

Bilo je to sve stoje učinio i, pre nego što je toga bila i svesna, Melani se opustila,

zatvorila oči i zaspala.

VIII

Sutradan su Ervin i Melani pošli sa ponosnim ocem da posete majku i dete.

Dogovorili su se da će voditi brigu o njihovom sinu Robinu dok Linda ne izađe iz

bolnice.

Kada su se vraćali kroz grad, mnogi pogledi su bili upereni u njih. Melani je to

jasno osećala. Ne samo zato što je Ervin bio veoma zgodan čovek, već zato što su

zajedno bili veoma lep par i bilo ih je pravo zadovoljstvo gledati. Melani je pomalo bila

ponosna na to.

Odlično se snalazila sa decom i ona su je volela. Kao jedna velika porodica, obišli

su radnje i kupili svakome po nešto. Posle toga su otišli u jednu kafeteriju. To je bio

poseban događaj za decu. Naposletku su se, umorni i zadovoljni, vratili kući.

Kada su istovarili kola, Ervin je zamolio Melani da pođe sa njim do radionice.

Međutim, pre nego što su krenuli, odlučili su da se presvuku u lakšu i prijatniju odeću.

Ervin je obukao farmerke i svetloplavu košulju.

- Ti si zgodan momak i nosiš moje omiljene boje - rekla je Melani pomilovavši ga

po leđima.

- Ako bi to moglo da utiče na to da me češće gledaš tako i da mi se tako osmehuješ,

uvek ću nositi plavo! - odgovorio je on sa blagim osmehom.

Otišli su u radionicu, a decu su ostavili da se igraju. Hodali su stazom, a Ervin je

nežno uhvatio za ruku.

Radionica se sastojala od dve odvojene prostorije. U većoj se nalazio alat i mašine

koje su se koristile za izradu nameštaja.

Ervin joj je pokazao sto koji je pravio za Arijanu. Pošto je imala nameru da

preuredi dnevnu sobu, bio joj je potreban neki sto koji bi stavila ispred prozora. Sto

koji je Ervin napravio bio je izrezbaren i obojen. Sada gaje samo trebalo dovršiti.

Manja prostorija pored radionice služila je kao neka vrsta kancelarije u kojoj su, se

obavljali administrativni poslovi oko imanja. Ervin je spomenuo da bi trebalo da

odgovori na nekoliko pisama i obavi nekoliko telefonskih razgovora.

- Ja znam da kucam na mašini i poznajem stenografiju - rekla je Melani. - Ako

hoćeš, mogu ti pomoći oko tih pisama koja spominješ.

- Sjajno! Posao kucanja obično obavlja Arijana. Ja kucam samo sa dva prsta, a ni

Džoeel nije mnogo bolji.

Dok je on obavljao telefonske razgovore, Melani je kucala sve odgovore na pisma.

Završena pisma stavila je pored njega na sto. Kada se okrenula da pođe, Ervin je

uhvatio za ruku i povukao sebi na krilo. Jednom rukom je zagrlio, a drugom okrenuo

broj njene tetke Ketlin.

Tetka Ketlin je bila oduševljena. Razgovarala je prvo sa Melani. Ervin je sedeo i

slušao deo razgovora sa osmehom na licu, koji je s vremena na vreme prelazio u smeh.

- Kako si, draga moja? - interesovala se tetka Ketlin. U njenom toplom glasu mogla

se nazreti briga.

- Odlično... sve je fino, tetka Ketlin. Deca mi ne zadaju nikakve brige... Da, sigurna

sam. Da, mnogo mi je koristilo znanje koje sam stekla u školi. Prošle nedelje smo

stavljali zimnicu... Ne, ne radim previše. Jednostavno mi se sviđa ovde. Da, on je

dobar prema meni - rekla je i pogledala Ervina. - Da, znam daje fini čovek... Da, hoću -

odgovarala je dalje na tetkina pitanja.

Odlučila je da prekine ovaj razgovor, jer se uplašila da će tetka početi da joj

postavlja suviše lična pitanja na koja bi joj bilo teško da odgovori.

- Tetka Ketlin, dosta je bilo o meni. Imam novosti! Ervinov brat Piter i njegova

žena Linda bili su kod nas u nedelji i... Linda se porodila. Ima divnu devojčicu. Da, to

su oni što imaju dečaka. On je sada kod nas... Da, tetka Ketlin. Vodiću računa o sebi.

Nešto u načinu na koji se Melani odjednom ukočila na njegovom krilu nateralo je

Ervina da se uspravi. Razgovor je dobio drugi ton.

- Baš me briga šta oni kažu. Ne, neću da dozvolim da me uzrujavaju. Dobro, evo ti

Ervin.

Ervin uze slušalicu iz njene ruke.

-Halo! Verujte mi, neću dozvoliti da se Melani nešto desi. Ako ona bude umorna,

odmah ću naći nekoga da joj pomogne ili ću odvesti decu kod gospođe Prudan. Ona je

žena moga upravitelja koja nam često pomaže oko kuće... Da, ona zaista uživa u

kućnim poslovima i to divno radi. Mislim daje izvanredna u svemu.

Melani je pocrvenela na ovu primedbu, shvatajući njen dvostruki smisao.

- Zaista? Jeste li im dali adresu? Ne, nemam ništa protiv. Dobro ste učinili. Najzad,

oni su njeni roditelji... Nemojte se nervirati. Ja ću ih srediti. Neću dozvoliti daje

uznemire. Samo prepustite sve meni. Ona je moja i učiniću sve da bude srećna i

zadovoljna.

Nasmejao se kada je završio. . - Naravno da tako mislim. Javićemo vam se ponovo.

A sada vas pozdravljam i želim vam prijatan dan - rekao je na kraju i spustio slušalicu.

Melani je htela da ustane, ali je on zadržao.

- Čekaj, mila. Ketlin mi kaže da su je zvali tvoji roditelji i da im je rekla za nas.

Kako sam razumeo, izgleda da su bili strašno ljuti.

Melani je klimnula glavom i pre nego stoje stigla bilo šta da kaže, Ervin je pro-

dužio.

- Ako dođu, ja želim da budem prisutan. Ako budem negde na imanju, pošalji decu

po mene. Ne želim da sama raspravljaš sa njima. Želim da budem uz tebe. Da li ti je to

jasno?

- Da, Ervine, samo molim te, nemoj da razgovaraš sa mnom kao sa detetom. Na-

ravno da mi je jasno. Ti odlično govoriš engleski.

- Znam da nisi dete, Melani. - Ervinov pogled obuhvatio je celo njeno telo. - I znam

da umeš da se snadeš. Ali, ja želim da se brinem o tebi. Dozvoli da budem tu ako dođu

ili ako ti se jave telefonom. Svako ko pokuša da povredi tebe, imaće posla sa mnom i ja

hoću da to svima bude jasno, pa i tvojim roditeljima.

Melani ga pogleda, skrivajući zadovoljstvo koje su njegove reči izazvale i ne

pokazujući šta oseća.

- Ervine, ja ću biti tvoja samo dok Džoel ne dođe kući. Nema potrebe da se toliko

brineš zbog mojih roditelja i nema potrebe da bilo šta činiš za mene. Najzad, ja ću

morati da se sama snađem kako znam kada budem otišla odavde.

Mišići na Ervinovom licu se zategoše. Pustio je da ustane sa njegovog krila i

okrenuo se prema pismima koje je otkucala.

Lice mu je bilo kao od kamena dok ih je potpisivao. Ona ih je nakon toga stavljala u

koverte. Zatim je Ervin ustao i pošao prema vratima. Pre nego što ih je otvorio,

okrenuo se ponovo prema njoj.

- Ja ipak hoću da bude onako kako sam rekao, Melani. Želim da budem prisutan

ako dođu tvoji roditelji.

Po njegovom glasu osećala je da jedva vlada sobom. Bez reči je klimnula glavom.

Melani gaje poslednjiput videlatakvog onog jutra kada mu je rekla daje iskoristio

njenu slabost. Tako je brzo uspevao da se savlada da nije mogla ni da shvati jačinu

njegovog besa. Ali, bilo joj je suđeno da uskoro i to sazna.

Krenuli su zajedno u kuću i zatekli Robina kako se zadovoljno naslonio na Dajanu i

sluša je kako mu čita neku priču.

Ervin je uzeo mapu i počeo da objašnjava Melani gde se nalaze važnija mesta na

imanju da bi mogla da pošalje decu po njega ako joj bude zatrebao.

Volnat Grouv se nalazio na vrhu trougla na mapi. Mid Grouv je bio otprilike

dvadeset osam milja jugoistočno. A Saut Grouv dvadeset tri milja jugozapadno. Sve tri

farme su bile dosta velike i zahvatale su više od devet stotina jutara zemlje svaka.

Melani je znala da jedan ranč srednje veličine obuhvata tri stotine i osamdeset

jutara zemlje, ali ova informacija imala je vrlo malo značaja za nju.

Ervin joj je objasnio da se voćnjaci nalaze u Volnat i Mid Grouvu, a da su orasi

glavni proizvod Saut Grouva. Jedino na Saut Grouvu gajilo se južno voće.

Kada u završili sa razgledanjem mape, deca su izjavila da su gladna. Melani je

pošla u kuhinju da spremi večeru, a Ervin je pošao da potraži Stenlija i da se dogovori

sa njim o poslu koji je trebalo obaviti sutradan ujutro.

Kada se vratio kući, Melani je baš kupala Robina. Ervin je stao na vratima i za-

gledao se u nju. Kada je htela da ga izbriše, on uze peškir iz njene ruke.

- Ti možeš izbrisati ove bare koje je napravio, a ja ću izvaditi iz kade ovog malog

čoveka!

Uzeo je Robina i odneo ga u sobu. Tu gaje izbrisao i obukao u pižamu.

Melani još nije ni stigla da sredi kupatilo kada je zazvonio telefon. Ervin je pošao

da se javi. Kada gaje videla, Melani je stala kao ukopana. Na njegovom čelu izbijale su

krupne graške znoja. Lice mu je bilo crveno od besa.

Na njeno neizrečeno pitanje bilo je veoma brzo odgovoreno.

- Slušajte, gospodine Vilson, sviđalo se vama to ili ne, ja sam vaš zet i imam

nameru to da ostanem još onoliko dugo koliko Melani bude želela. Vi ne možete ništa

reći ili učiniti što bi izmenilo tu situaciju. Prema tome, najbolje bi bilo da se sa tim

pomirite!

Melani stade pored njega i dodirnu mu ruku. Bila je šokirana ne samo njegovim

izgledom, već i njegovim recima. Kroz glavu joj prolete jedna misao... ona i Ervin

zajedno godinama, ali brzo je potisnula kao nešto nemoguće i zagledala se u njega.

On pogleda u nju i njoj se učini da je malo smireniji. Sledeće stoje rekao bilo je

skoro ljubazno, mada malo usiljeno.

- Melani je ovde pored mene, ako želite da razgovarate sa njom. Samo,

upozoravam vas, budite pristojni sa mojom ženom! Nemojte biti grubi! Evo vam je... -

rekao je i predao joj slušalicu.

- Zdravo, tata - rekla je Melani. Kada je njen otac progovorio, osetila je ogromno

zadovoljstvo što je Ervin zaštitnički drži za ruku.

- Da, vidim da si uzrujan, ali šta mogu... Pa, vi ste mi rekli da odem dok ne budem

mogla da se ponašam kao odraslo i odgovorno biće. To sam i učinila. Ne, neću da se

vratim kući, tata. Ja sam se udala i moja kuća je tamo gde je Ervin... Ne mogu otići. Ne

želim da odem.

Melani nije mogla da vidi osmeh na Ervinovom licu, tako da je još drhtala od

uzbuđenja zbog čitave ove situacije.

Ervin je uzeo slušalicu iz njene ruke.

- Gospodine Vilsone, ako vam poslovi dozvole, bićete dobrodošli u našoj kući. Do

tada, mislim da nije potrebno ništa više da vam kažem. Laku noć - rekao je, čvrsto

držeći Melani uz sebe.

Spustio je slušalicu, a Melani se jedva uzdržala da se ne nasmeje. - Mislim daje ovo

prvi put da moj tata nije bio gospodar situacije!

Posle ovoga su oboje krenuli Robinu koji je zatražio sok. Kada mu ga je Melani

donela, Ervin joj je ponovio.

- Melani, ja zaista mislim onako kako sam rekao. Pošalji po mene ako dođu ili ako

se ponovo jave. Sa tvojim ocem nije lako izaći na kraj.

- Dobro, Ervine, obećavam da ću te zvati i da neću razgovarati sa njima nasamo.

Hvala ti što si večeras razgovarao sa njim.

Uzela je Robinovu praznu čašu i pošla daje opere.

Cele sledeće nedelje Ervin je većinu poslova prepustio Stenliju, a on je ostajao kod

kuće da pomogne Melani oko dece. Vodio ih je po rancu i Melani je uživala u lepotama

prirode kojih nikako nije mogla da se zasiti. Objašnjavao im je kako se gaji voće i šta se

sve radi da bi se obezbedio dobar prinos.

Melani je mnogo naučila, ali je znala da je to samo jedan deo onoga što je trebalo

znati o ranču. Uživala je u svakom trenutku koji je provela ovde. Osećala je tugu što će,

verovatno, jednoga dana morati da ode odavde.

Tih nedelju dana je prošlo veoma lepo. Odlazili su na izlete u razne delove

ogromnog voćnjaka. Deca su se sva srećna igrala, a Ervin je bio veoma pažljiv prema

Melani. Izgledalo je da se naročito trudi da je zadovolji, a ona je na momente bila

potpuno srećna i skoro počela da veruje da je ona noć ljubavi značila za njega više od

običnog fizičkog zadovoljstva.

*

Subotu su proveli kao dan odmora, osećajući neki poseban mir u vazduhu.

Potpuno su se posvetili deci koja su bila srećna što imaju punu pažnju odraslih.

Uveče se Melani okupala i obukla tanku haljinu na raskopčavanje. Pod drvetom u

dvorištu stajala je ležaljka. Ona iziđe da se odmori. Malo kasnije joj se pridružio i

Ervin i stao blizu nje.

- Kako se osećaš večeras, Melani? Jesi li raspoložena da se malo prošetamo?

Posle izvesnog oklevanja, Melani je pristala. - Da... to bi bilo lepo. A šta ćemo sa

decom?

- Oni mogu ostati ovde. Nećemo daleko, a oni ionako spavaju, zar ne?

Melani ustade. - Obišla sam ih pre nego što sam izašla. Onda su spavali — rekla je

uz osmeh.

- Hajdemo onda - rekao je Ervin i uzeo je za ruku.

Nekoliko minuta su išli ćuteći. Melani je bila očarana izgledom voćnjaka u noći.

Kada su stigli do mesta na kome je počinjalo drveće, Ervin je predložio da se zaustave i

uživaju u mekom povetarcu koji je duvao kroz šumicu. Melani je sela na travu.

- Divno je živeti u prirodi... ne volim da se dugo zadržavam u gradu. Lepo je biti u

gradu nekoliko dana, ali onda volim da se vratim ovamo gde mogu slobodno da dišem

- rekao je Ervin i seo pored nje.

Nije mogla da vidi onaj gladni pogled u njegovim očima, jer je bio mrak. Legla je

na leđa i zagledala se u tamno nebo posuto zvezdama. A onda, Ervin se nagnuo nad

nju i spustio svoje usne na njene.

- Poljubi me, Melani - rekao je kada je osetio da mu ona uzvraća poljubac. - Ti znaš

da to oboje želimo.

Melani je bila toliko uzbuđena kada se nagnuo prema njoj da nije mogla da

progovori. Njegove usne kliznule su sa njenih usana na vrat, ramena... Osećala je

snažnu želju u njemu dok joj je raskopčavao haljinu, oslobađajući njeno telo da bi mo-

gao milovati njenu meku, toplu kožu. Povratka više nije bilo. Melani više nije mogla da

se kontroliše.

- Volim te... - prošaputala je. Začula je njegov mukli jecaj. - Da... - bio je njegov

jedini odgovor na ovo otkriće, koji je odgovorio tik do njenih usana.

Kada je obostrana želja bila zadovoljena, Ervin okrete njeno lice prema sebi.

- Mila moja, ovo si i ti želela - rekao je tiho. - To znamo i ti i ja. Nemoj više da se

boriš. Bilo je divno za nas oboje. Tako si divna...

Melani nije mogla da porekne da je to istina. Pocrvenela je. - Sada si bio mnogo

nežniji - rekla je.

Ervin se nasmejao i prstom-joj pomilovao usne. - Ne, mila, to je zato što ovo više

nije bio prvi put.

Ove reči vratiše Melani odjednom u stvarnost. Ustala je, zakopčala haljinu i

potrčala prema kući.

Ništa više nije bilo rečeno o događajima te večeri. Melani se trudila da ne misli više

na to, ali je sve bilo uzalud. Ervin je bio rešen da je navikne na ovakav odnos.

Međutim, ona se i dalje borila. Naposletku je čvrsto odlučila da se nikada više

nikome neće dati ako ne bude sigurna daje taj neko voli.

U nedelju je Ervin obećao da će povesti Robina njegovim roditeljima. Sada su već

bili doneli svoju ćerku kući i jedva su čekali da njihov sin vidi svoju malu sestru. Posle

doručka, odvezli su se u Saut Grouv.

Piterova porodica je bila srećna. U atmosferi ljubavi, Melani je još više zategla

svoje odnose sa Ervinom. On je to očigledno osetio, jer je pozvao k sebi dok su ostali

bili zabavljeni bebom.

- Šta je sa tobom, Melani? Kad god ti se približim ti se sva naježiš - prošaputao je.

Ona ga pogleda pravo u oči. - Ništa. Izvini što sam te zanemarila.

- Pa, moram priznati da ne spadaš baš u žene koje vole svoje muževe - dodao je.

Dalji razgovor je bio prekinut Piterovim pitanjem o Džoelu. Ervin mu je odgovorio,

ali je Melani jedva čula šta je rekao. Bila je duboko utonula u razmišljanje. Bila je ljuta

na njega. Kako se usudio daje optuži da ga ne voli kada se ona, u stvari, jedva

savlađivala da ne pokaže koliko je snažna njena ljubav prema njemu.

Čula je samo jedan deo Ervinovog odgovora, a onda je zažalila što nije slušala od

početka.

- ... Arijana je rekla da će lečenje trajati kraće nego što smo mislili. Doktori su u

početku mislili da će morati ponovo da mu operišu nogu, ali je snimak pokazao da su

kosti odlično srasle i da će sve biti u redu - govorio je Piter sav srećan.

Ostatak poslepodneva Melani je bila obuzeta razmišljanjem o onom delu razgovora

koji nije uspela da čuje. Kada su stigli kući, bila je već vrlo umorna.

Uveliko je već spavala kada je Ervin došao da legne. Kao i obično, legao je na

stranu i privukao je ka sebi. Melani se privila uz njegovo toplo telo. Okrenula je lice ka

njegovim grudima i dotakla ih usnama.

Istog trenutka kada je osetio taj dodir Ervin se trgao. Uhvatio je za ramena i blago

prodrmao.

- Melani, probudi se!

- Šta je? Šta se desilo? - pitala je zbunjeno, trepćući u mraku da bi ga videla.

- Ništa. Poljubila si me i ja neću da opet kažeš da sam te iskoristio. Ako ovako

nastavimo, znaš li šta će to značiti za mene?

Melani se odmakla. - Nisam ni znala da sam pored tebe. Šta sam učinila?

- Melani, Melani, Melani - govorio je Ervin očajan. - Ništa. Spavaj dalje.

Spustila je glavu, ali sada više nije mogla da zaspi. Ervin joj je okrenuo leda i

pokušao da se opusti, ali je i njemu to bilo jako teško. Zaspali su tek pred zoru,

izmučeni željom koja ih je vukla jedno drugom.

U ponedeljak ujutro Melani se osećala prilično loše. Isto je bilo i u nedelju. Nije

mogla da jede, ali Ervinu nije rekla ni reč o tome. Laknulo joj je tek kada su deca otišla

u školu, a Ervin sa Stenlijem. Na brzinu je spremila kuhinju i otišla u spavaću sobu.

Legla je i zatvorila oči. Tek kada je prošlo pola sata mogla je polako da ustane i nastavi

posao koji je započela.

Polako je spremila dečje sobe, nadajući se da joj više neće biti muka. Uspela je da

spremi i ostale sobe i skuva nekoliko jela unapred.

Nije znala Staje moglo prouzrokovati to neprijatno stanje mučnine. Kako toga dana

nij| morala da se brine šta će Ervin ručati, jer je rekao da se neće vraćati kući u podne,

za sebe je spremila samo lak ručak od povrća i žitarica. Nadala se da će joj to smiriti

stomak.

Posle ručka, Melani je izašla na terasu da se odmori. Spustila je ležaljku. Malo

kasnije, odlučila je da obuče kupaći kostim, pošto je bilo veoma toplo. Bio je to plavi

kostim sa zelenim prugama koji se tesno pripijao uz njeno telo. Boje su bile neobične,

ali su joj odlično pristajale.

Kada se Ervin vratio, ona je spavala na terasi. Prišao je i zagledao se u nju. Onda je

ušao u kuću, obukao šore i vratio se na terasu. Legao je kraj nje i uskoro i sam zaspao.

Oboje su još spavali kada su se deca vratila iz škole. Njihovi veseli glasovi su

probudili Melani. Naglo se uspravila i ponovo osetila mučninu. Nije mogla odmah da

ustane. Pustila je decu da joj pričaju o svom prvom danu u školi.

Kada je naposletku ustala i lagano krenula, učinilo joj se da joj je bolje. Tako je, bez

većih neprijatnosti, proteklo veče.

Sledeći dani bili su za nju pravo mučenje. Sa velikim naporom skrivala je svoje

stanje od ostalih, ali kako su dani prolazili, to je postajalo sve teže. Njen jedini spas bio

je u tome stoje Ervin morao da odlazi na posao i da se vraća kasno uveče, kao i to što

su deca ostajala u školi do četiri popodne. Sa naporom je uspevala da se osmehuje i

ponaša kao daje sve u redu. Radila je samo ono što je bilo neophodno. Ostale poslove

ostavljala je za kasnije, kada se bude bolje osećala.

U subotu ujutro zamolila je Ervina daje povede u grad. Htela je da ode u apoteku i

potraži neki lek za svoju mučninu. Međutim, kada joj je rekao da nema nameru da tog

dana ide u grad, ona je ravnodušno slegla ramenima i ušla u sobu.

Predomislila se veoma brzo, jer je opet osetila užasnu nesvesticu. Zanela se tako

snažno da je Ervin brzo priskočio i prihvatio je da ne padne. Podigao je na ruke i

poneo u krevet. Bila je veoma bleda.

- Dobro sam. Samo sam se naglo okrenula - govorila je.

- Ostani tu nekoliko minuta. Primetio sam da se ove nedelje ne osećaš dobro -

rekao je on. Seo je pored nje i nežno joj sklonio kosu sa lica. - Zašto si htela da ideš u

grad? Jesi li bolesna?

- Nisam se osećala dobro, pa sam htela da potražim lek... možda neke vitamine ili

nešto za otklanjanje umora - rekla je, namerno izostavljajući ostale simptome.

On joj je predložio da ostane da leži, pa izašao iz sobe na nekoliko minuta. Melani

je ležala zatvorenih očiju kada se vratio i seo pored nje.

- Mila, spavaš li? - upitao je tiho.

- Ne - odgovorila je i otvorila oči.

- Sada sam razgovarao sa doktorom Talbotom. Slobodan je i doći će za nekoliko

minuta da te pregleda. Ostani tu i budi mirna.

Melani je klimnula glavom i okrenula se na drugu stranu da ne bi video suze u

njenim očima. Setila se svoga položaja u ovoj kući i razloga zastoje tu. Trebalo je da

pomogne Ervinu oko Džoelove dece... a fizički gaje privlačila. On je iskoristio taj odnos

i ona je želela da ga mrzi zbog toga, ali nije mogla. Njena osećanja su bila daleko od

mržnje.

Ervin je iz ormana izvukao ćebe i pokrio joj noge, a onda izašao napolje da dočeka

doktora.

Doktor Talbot je bio stariji čovek. Imao je blizu šezdeset godina. Bio je ljubazan i

odmah je zadobio njeno poverenje i poštovanje. Rekao je Ervinu da izađe napolje i

zabavi se decom dok on pregleda Melani. Ervin gaje spremno poslušao.

Sedeći na ivici postelje doktor Talbot je poslušao Melanina pluća, izmerio joj krvni

pritisak i puls, a onda ostavio instrumente i upitao je na šta se žali.

- Ispričajte mi kako ste se psećali -rekao je smireno - pa ću onda videti šta bi još

trebalo da vas pitam.

- Počelo je prošle subote. Osećala sam mučninu posle doručka. Prošla je vrlo brzo,

ali se sve ponovilo u nedelju. Od ponedeljka je svaki dan bilo sve gore. Uspevala sam

nekako da sakrijem to od ostalih, ali sam se osećala užasno. Kada se naglo okrenem

osećam nesvesticu, a onda se vrati i mučnina. Ne povraćam, ali mi sem vrti u glavi.

Doktor se osmehnuo. - Kako dugo ste u braku?

- Danas je više od mesec dana - odgovorila je.

Doktor Talbot se ponovo osmehnuo i potapšao je po ruci. - Mislim da nema razloga

da se brinete, draga moja - rekao je blago. - Naravno, suviše je rano da bih mogao sa

sigurnošću da tvrdim, ali mislim da ste u drugom stanju. Daću vam nešto protiv

povraćanja i malo vitamina. Za nekoliko nedelja rnoći ćete da se obratite svom lekaru

koji će vas detaljno pregledati.

Ustao je i izvadio dve bočice sa Jekovima iz svoje torbe. Sa Melaninih usana se oteo

jecaj. Jedva se uzdržavala da ne zaplače. Doktor se vratio i ponovo seo pored nje.

- Šta nije u redu, dete moje? Zar ne želite bebu?

- Nije u tome stvar, doktore. Ne mogu vam objasniti, ali sada nije vreme za to.

Molim vas, nemojte reći Ervinu. Možete li mu to objasniti kao neku vrstu virusne

infekcije ili tako nešto. Samo na nekoliko nedelja? Do tog vremena će mi možda proći

muka. Ne mogu sada i ja da mu zadajem problema. Ima ih dovoljno i bez ovoga. -

Molila ga je i pogledom i recima i uspela da dirne doktorovo srce. Osmehnuo se i

pristap.

- Neću da se mešam, Melani, ali trebalo bi i Ervin da zna za vaše stanje. On bi vam

mogao mnogo pomoći ako vam nešto zatreba. Vrlo često stres izaziva muku koja može

dugo da traje. Ali, ja ću poštovati vaše želje i neću mu reći ako vi tako zahtevate.

Veoma ste mi postali dragi za ovih nekoliko minuta, mlada gospodo, zato hoću da mi

obećate da ćete me pozvati ako vam zatreba pomoć... ma šta da vas muči. Hoćete li to

učiniti?

Melani mu kroz suze obeća da će to učiniti. Doktor je otišao u kupatilo i vratio se sa

peškirom koji joj je pružio da obriše svoje uplakano lice.

- Hajde, Melani, uredite se pre nego što ude vaš suprug - pomogao joj je da dođe

do ogledala.

Zatim je pozvao Ervina. - Vaša supruga je vrlo zlatna, Ervine - rekao mu je.

-Mislim da nema nekih naročitih problema. Daću joj vitamine i nešto za nesvesticu i

povraćanje. Za nekoliko dana će joj sigurno biti dobro. Ako ne bude, rekao sam joj da

se javi svom lekaru daje detaljnije pregleda.

Uzeo je svoju torbu i pošao prema vratima. - Mirujte nekoliko dana, gospođo.

Mnogo se odmarajte i pošaljite Ervina po mene ako bude potrebno.

Dva muškarca pođoše zajedno. Kada su ostali sami, Ervin se obratio doktoru.

- Ja osećam da mi nije sve rečeno, doktore Talbot. Šta je sa Melani?

Doktor je pokušao da ga umiri, ali mu nije rekao da je Melani u drugom stanju.

- Pa, dečko moj, mislim da je vaša supruga vrlo napregnuta i pod priličnim

pritiskom. Dosta je napetih živaca. Zašto ne pokušate daje malo rasteretite? Mislim da

bi joj to mnogo pomoglo. Ne mogu da pronađem ništa što bi ukazivalo na infekciju ili

bolest, zato mislim da možete biti mirni ukoliko se stanje ne pogorša i ne pokažu drugi

simptomi. Znate li možda šta je muči?

Ervin, nemajući pojma da je tome uzrok to što joj nije rekao da je voli, setio se

samo saobraćajne nesreće i reakcije njenih roditelja. Samo je to mogao da saopšti

doktoru. Ovaj se znalački osmehnuo.

- Pružite joj mnogo ljubavi i pažnje i sve će biti u redu, uveravam vas. Vi je volite,

zar ne?

Ervinovo oklevanje da odgovori nije promaklo doktorovom iskusnom oku, ali se

ipak osmehnuo kada je Ervin najzad priznao. - Da, volim je... više od svega na svetu.

- Onda ne brinite, sve će biti odlično. -Sa tim rečima doktor je otišao.

*

Kada se vratio u sobu, Melani je spavala. On lagano izađe i pođe da obiđe decu.

Kada se uverio da su dobro i da se zadovoljno igraju, pošao je prema telefonu i pozvao

tetka Ketlin. - Halo, Ketlin? Kako ste?

Ketlin odgovori daje dobro, a onda ga upita da se nije nešto desilo kada je zove.

- Potrebna mi je vaša pomoć - rekao je Ervin. - Melani sejne oseća dobro. Jutros je

bio doktor da je pregleda. On misli da je napetih živaca i da je umorna. Razmišljao

sam o toj traumi koju je prežive, a za poslednjih nekoliko mesecl i mislim da je on u

pravu. Previše je patila. Voleo bih da dođete kod nas na neko vreme. Njoj bi bilo drago

da budete pored nje, a vi biste joj mogli pomoći da se ne premara. Možda bi se pored

vas lakše opustila. Hoćete li doći?

Zabrinutost u njegovom glasu nateralo je Ketlin da odmah donese odluku.

- Da, doći ću. Izađite sutra pred mene na stanicu. Krenuću prvim autobusom posle

devet ujutru.

- Dogovoreno. Hvala vam, tetka Ketlin. - Ervin je odahnuo i spustio slušalicu.

Ervin je i Doris rekao da je Melani bolesna i da joj je potrebno više odmora.

- Doktor Talbot je rekao da treba da se odmaraš i da nam budeš lepa - rekao je

Melani kada se pojavila. - Ne smeš ništa da radiš.

Deca su bila naročito dobra i pažljiva, jer nisu želela da ponovo moraju da odu od

kuće. Uživala su što su u svojoj kući i želela su da se ništa ne menja dok se njihovi

roditelji ne vrate.

Te noći, Ervin je bio veoma nemiran. U snu je ječao i bez prestanka je zvao po

imenu, dok je rukom čvrsto držao uz sebe. Melani je protumačila ovo kao izraz ljubavi.

Opustila se i zadovoljno i mirno zaspala u njegovom zagrljaju.

IX

Ervin nije rekao Melani kuda ide u nedelju ujutru. Probudio je miris prženog hleba

koji je izazvao mučninu u njoj. Uzela je jednu pilulu i popila je. Onda je opet legla.

Malo kasnije ušao je Ervin i upitao je da li će ustati da doručkuje ili želi da doručkuje u

krevetu. Pošto se osećala bolje, Melani je odlučila da ustane.

Posle doručka, ponovo je legla da spava i spavala je sve dok Ervin nije stigao sa

tetka Ketlin, nekoliko minuta posle jedanaest. Tetka Ketlin je stigla da se raspakuje i

presvuče pre nego što se videla sa - svojom sestričinom.

Ervin je sedeo na postelji kada je Melani otvorila oči.

- Vratio si se... A ja sam ponovo zaspala - rekla je pospano.

- Znam, mila. Imam iznenađenje za tebe. - Osmehnuo se kada gaje ona iznenađeno

pogledala.

Tetka Ketlin je čula njihov razgovor i ušla u sobu.

- To sam ja, lepa moja. Ništa naročito. Jesi li razočarana? - pitala je prilazeći

krevetu.

- Tetka Ketlin... otkuda ti ovde? -uzviknula je Melani i sela u krevetu.

- Samo lezi! Ovaj zgodni momak za koga si se udala bio je zabrinut za tebe, pa me

je pozvao da ti pravim društvo. I tako, evo me!

Melani pogleda u Ervina, a on je uze za ruku. - Mislio sam da ćeš biti srećnija ako

tetka Ketlin bude pored tebe i da ćeš se osećati bolje. Nadam se da nemaš ništa protiv

što sam je pozvao.

- Naprotiv, radujem se. Zaista se radujem što si došla, tetka Ketlin! Ustaću, pa

ćemo ručati. Sigurno umireš od gladi.

- Nema potrebe da ustaješ - uzviknula je njena tetka. - Ervin je zamolio Doris da

spremi ručak i sve je već na stolu.

Ervin i Ketlin su uspeli da nateraju Melani da se odmara ceo dan u nedelju.

Doris je negovala Melani kao rođena majka. A Melani se konačno prepustila tom

divnom osećanju daje nekome ipak stalo do nje. Bilo je lepo posle svih onih godina

usamljenosti, kada je mislila daje svima, osim tetka Keltin, svejedno šta ona oseća.

Posle večere, kada su deca otišla na spavanje, njih troje su ostali u dnevnoj sobi.

Razgovor se vodio o Melani. Ketlin je pričala neke događaje iz njenog detinjstva koje

ona sama nikada ne bi spomenula.

- Melani je bila divno dete, ali Džerald i Natali su osobe koje nisu trebali da imaju

dece. Bili su spremni da joj daju sve što se novcem može kupiti, ali detetu je jedino

potrebna ljubav.

- Jedinu pažnju koju je ikada imala bilo je kada je dolazila kod mene na nedelju ili

dve. Jednom, sećam se, kada je pošla kući, Melani je zatražila da ponese moju

fotografiju. U školi su joj drugarice govorile da ne veruju da ima roditelje. Ona je htela

da im dokaže da nisu u pravu. Zamolila je roditelje da se slikaju, ali su joj oni odbili tu

želju, rekavši da nemaju vremena za takve gluposti. Melani je odnela sliku na kojoj

smo bile nas dve i pokazala je drugaricama. Sve su je ismejale. Znaš već kako deca

mogu da budu surova. Znaš šta su joj rekle? Da svako može da se slika tako na ulici!

- Taj događaj je bio prekretnica u njenom životu. Sledeći put kada je došla,

primetila sam da se promenila. Pitala sam se šta se dogodilo. Rekla mi je da niko

nikada više neće znati kada joj je teško i kada je povređena. Rekla mi je da je naučila

da sakriva svoja osećanja tako da ih niko nikada ne sazna. Deca ne samo što

su se smejala slici, ona su se više smejala njoj što je bila tako uzbuđena.

- Od tada je podigla zid između sebe i ostalog sveta, zid koji je trebalo daje štiti od

zlih ljudi. Zato je postala preterano osetljiva kada su u pitanju osećanja drugih. Ona bi

pre dozvolila da bude sama povređena, nego što bi pustila da neko drugi pati zbog nje.

Ervin joj je postavio još nekoliko pitanja, ali ih je Melani na kraju prekinula.

- Ne mislite li da smo dovoljno pričali o meni? Hajde da razgovaramo o nečemu

drugom. - Glas joj je drhtao.

Ervin je predložio da rano legnu. Najavio je da će cele nedelje imati mnogo posla i

da im neće smetati.

- Vas dve ćete se lepo ispričati dok se deca ne vrate iz škole. Želim vam da se lepo

osećate.

Ketlin im je poželela laku noć i oni odoše da spavaju. Kada su lego, Ervin je zagrlio

Melani i poljubio je nežno i pomalo posednički.

- Melani, da nisi bolesna... Potrebna si mi, mila... tako divno mirišeš. - Opet joj je

dodirnuo usne. - Ti si moja i ovde sa mnom. Strpeću se još jednu noć - prošaputao je, a

zatim se smirio i zaspao.

Melani je satima ležala budna. Sve vreme je razmišljala o svojim osećanjima prema

tom lepom muškarcu koji je ležao pored nje. Bio je njen muž i, ako je zaista bila u

drugom stanju, i otac njenog deteta. Najednom je osetila ljutnju i otpor prema njemu i

gnev stoje uvukao u sve to.

U ponedeljak ujutro, Ervin je prvi ustao i doneo Melani čašu vode da bi mogla da

popije lek. Onda joj je rekao da ostane još malo u postelji. Obrijao se i obukao, a onda

izašao da pristavi kafu za sebe i tetka Ketlin.

Melani se posle leka osećala bolje, ali čim je osetila miris prženog hleba koji je

Ervin pekao za doručak, ponovo joj je pozlilo. Jeli su na brzinu, kao i obično, da bi

deca stigla na školski autobus. Baš kada su izlazili iz kuće, zazvonio je teleofn. Stenli je

zvao Ervina u vezi sa nekim problemom sa insektima.

- Verovatno neću moći da se vratim do ručka - rekao je na polasku. - Dobro bi bilo

da spremite sendviče za nas dvojicu.

Ervin je poljubio Melani na rastanku i rekao joj da se što više odmara. Ketlin je

zamolio da pripazi na nju, a onda otišao.

Kada su ostale same, Melani i Ketlin izađoše na terasu. Ketlin je prva započela

razgovor.

- Melani, draga moja, reci mi šta te muči. Vidim da nešto nije u redu.

Otkada se Melani sećala, tetka Ketlin joj je bila najbolja prijatlejica. Jedina prava i

pouzdana prijateljica. Ketlin joj se nikada nije smejala, niti je smatrala da je budalasta.

Umela je da je sasluša i shvati njene probleme i kada je bila dete, a i kasnije, kada je

odrasla. Uvek je nastojala da nađe neko rešenje, neki izlaz iz teške situacije,

ostavljajući Melani da donese krajnju odluku.

Kada je imala šesnaest godina, Ketlin se zaljubila u nekog mladića po imenu

Tristan Daglas, koji je bio sin najbolje prijateljice njene majke. Dvoje mladih nisu našli

podršku u svojim roditeljima. Tristan je izdržavao majku, dva brata i sestru i zato

njegova majka nije želela da se on oženi. A Ketlinina majka je smatrala, ma koliko daje

volela Dženi Daglas, da Tristan nije dovoljno dobra prilika za njenu ćerku.

I tako, vreme je radilo za roditelje. Tristan je otišao u vojsku i bio poslat preko

mora. Tristan i Ketlin su pre njegovog odlaska izmenjali prsten i obećali jedno drugom

da će ga nositi na lancu oko vrata. Međutim, Tristan se plašio da će ga izgubiti u

kasarni, pa je odlučio da ga pošalje majci na čuvanje.

Ovaj mali gest rešio je problem. Gospođa Daglas je iskoristila priliku. Uzela je

prsten i otišla da poseti Ketlin. Nadajući se da joj Tristanova majka nosi neku poruku

od njega, naivna Ketlin nije mogla da se snađe u toj situaciji. Kada joj je gospođa

Daglas pokazala prsten i zatražila od Ketlin da vrati svoj, Ketlin nije mogla da

progovori od zaprepašćenja. Skinula je prsten sa lančića, grcajući gorko u suzama.

Posle toga, gospoda Daglas je pisala svom sinu daje Ketlin vratila prsten i da izlazi sa

nekim drugim.

Ketlin je dugo tugovala. Malo pomalo, patnja je jenjavala i ona je počela lagano da

se ponovo uključuje u život. Počela je da radi u školi kao sekretarica i vrlo brzo posle

toga do ušiju se zaljubila u čoveka koji je bio mnogo stariji od nje.

Moris Hopkins je bio ženskaroš, čovek koji je usavršio tehniku zavođenja, kao što

ljubitelj muzike usavršava svoje poznavanje muzike ili umetnik svoj talenat. Međutim,

iz ko zna kojih razloga, Moris je rekio da se oženi sa Ketlin.

Prvi meseci braka prošli su dobro, ali čim je Ketlin ostala u drugom stanju, sve je

krenulo naopako.

Kako su meseci trudnoće odmicali, tako se produbljivao razdor između supružni-

ka. Nije prošlo dugo, a Ketlin je saznala da u Morisovom životu postoji neka druga

žena. Slomljena u početku, jer je bila ubedena da je ona kriva za njegovo neverstvo,

Ketlin je počela da gubi zdravlje. Jedan dobar i iskren prijatelj objasnio joj je konačno

daje problem u Morisu i da bi sve bilo isto i da je bio oženjen nekom drugom ženom.

Moriš se nije pravdao za svoje ponašanje. Smatrao je da muškarac može da radi ono

što hoće i da nijedna žena nema pravo da ga u tome sprečava, pa makar bio sa njom i

oženjen.

Ketlin, koja ništa nije znala o životu i zlu koje se u njemu može sresti, bila je

prepuštena na milost i nemilost roditeljima, mužu i njegovim prijateljima. Roditelji su

bili protiv razvoda, a muž je bio u stanju daje ubedi da je ono što je belo - crno! Oni su

uverili Ketlin da bi učinila najveću grešku u svom životu kada bi se razvela.

Naravno, Ketlinino zdravlje, zbog sve veće psihičke napetosti, rapidno se

pogoršavalo, pa joj je doktor savetovao da se zadovolji detetom i da ne pokušava više

da rodi. Ovo upozorenje kao da je izazvalo Morisa da se više pozabavi zavođenjem

svoje žene, tako da je posle nekoliko meseci, uprkos svim savetima, Ketlin ponovo

ostala u drugom stanju, uprkos doktorovim savetima.

Rođenje njihovog drugog deteta, umesto da ih zbliži, samo ih je još više razdvojilo.

Naposletku su o svemu otvoreno razgovarali. Moriš je izjavio da nema nameru da

izigrava vernog supruga. Bio je spreman, zato stoje smatrao da mu je to dužnost, da

izdržava kuću, ženu i decu. Takođe je bio spreman da primi njene roditelje da bi ona

mogla da se brine o njima. Zauzvrat, Ketlin je trebalo da vodi svoj život kako želi, ali

bez seksualnih partnera. Trebalo je da zažmuri pred avanturama svoga muža i da se

trudi da bude dobra majka.

U to vreme, Ketlin nije imala drugog izbora nego da prihvati njegov predlog.

Zdravlje joj je bilo veoma loše, imala je dvoje male dece koja su sve očekivala od nje, a

roditelji ništa nisu mogli da joj pomognu. Iako je ta odluka izazvala tešku depresiju,

ona nije mogla drugačije da odluči. Za svaku drugu odluku bilo je potrebno mnogo

više snage nego stoje Ketlin u tom trenutku imala. Sa druge strane, znala je da ne bi

imala sredstava da izdržava svoju decu daje kojim slučajem odlučila da se razvede.

Bila je potpuno sama.

Ketlin je dugo bila u depresiji. Brinula se o deci i kući kao u nekom snu. Uopšte joj

nije bilo važno da lije živa ili ne. Hodala je kućom kao mesečar, automatski obavljajući

svoje svakodnevne dužnosti. Noći je provodila u suzama.

Postepeno je i depresija prošla i Ketlin je ovladala situacijom u koju je bila gur-

nuta. Prihvatila je činjenicu da služi svome mužu samo kao stvar koju koristi kada mu

zatreba i da je majka njegove dece.

Posle izvesnog vremena, zatražila je od njega dozvolu da se zaposli. To je prilično

ublažilo atmosferu u kojoj je živela. Samo povremeno, kada je bilo neophodno, Moriš i

Ketlin su se pojavljivali zajedno. Ketlin je ponekad viđala Morisa sa drugom ženom, ali

pošto je bila upozorena, prelazila je preko toga. Povremeno, kada su bivali u društvu,

Ketlin je viđala Morisa sa ženama sa kojim je znala da je imao ljubavnu vezu. Način na

koji su se gledali, ton kojim su se obraćali jedno drugome i dodiri prilično su

uznemiravali Ketlin. Bilo je teško privići se na takva poniženja. Znala je da se o

njihovom braku govori na sve strane, ali nije želela o tome da razmišlja. Na sažaljive

poglede nije obraćala pažnju.

Kako su godine prolazile, Ketlin je izgrađivala svoj život. Više ni od koga nije

zavisila. Pored posla počela je ponovo da studira muziku. Provodila je mnogo vremena

sa decom i njihovim prijateljima. Njena kuća je postala mesto gde su se skupljali

prijatelji njenog sina ili njene ćerke. Ketlin je imala razumevanja za taj mladi svet i kod

nje su dolazili svi oni koji su tražili mir.

Moriš, je održao reč. Uglavnom je vreme provodio van kuće, u traženju sopstvenih

zadovoljstava. Kod kuće je bio samo onda kada nije bilo drugih žena ili kada je hteo da

ostavi utisak na nekoga sa kim je radio i ko mu je bio potreban za napredovanje. Tada

je glumio porodičnog čoveka.

Ketlin je imala sve, osim ljubavi muškarca. Sudbina je, kako bi neki rekli, odlučila

da nadoknadi taj njen gubitak pet godina posle rođenja njenog mlađeg deteta.

Jednoga dana, kada je otišla u kupovinu, Ketlin je srela svoju ljubav iz mladosti.

Tristan je insistirao da je izvede na ručak. Razgovarali su dva sata pre nego što su

primetili da oko njih u restoranu više nema nikoga.

Tristan je pitao zašto mu je vratila prsten pre mnogo godina, onda kada su se

rastali i Ketlin se toliko iznenadila kada je čula to pitanje da nije mogla da progovori.

Onda mu je ispričala o poseti njegove majke. Tristan je bio zapanjen. Ispričao joj je

kako je primio pismo od majke u kome mu je javila da je ona našla drugog. Kasnije je i

on počeo da se zabavlja sa kćerkom svoga pretpostavljenog, ali je ona uskoro saznala

da mora da se oženi drugom devojkom koja je nosila njegovo dete.

Tristan je malo pričao o svome braku i porodici. Imao je dva sina i jednu kćerku.

Njegov brak je bio sličan Ketlininom, samo što su se on i njegova žena dogovorili da

ostanu zajedno zbog dece, sve dok jedno od njih ne nađe nekoga koga će moći da voli i

sa kim će biti srećniji... a onda će ponovo razmotriti čitavu situaciju.

Ketlin nikada nije saznala kako, ali Tristan bi uvek znao kada je bolesna. Kad god

je bila u bolnici, dolazio bi svaki dan. Izgledao je da je uvek znao kada joj je bio

potreban i tada je dolazio. Kako su godine prolazile, prijateljstvo između njih dvoje

postajalo je sve čvršće.

Tri puta je Tristan predlagao da se razvedu i nastave da žive zajedno, ali Ketlin nije

htela da pristane na to. Tristan se naposletku sa tim pomirio i od tada, njihova veza je

postala još čvršća. Prekršili su sva pravila vodeći ljubav. Jedan deo njenog života, od

udaje za Morisa, bio je prazan sve dok nije došao Tristan i ispunio tu prazninu svojom

dobrotom, snagom i razumevanjem. Ketlin je osećala da je na isti način i ona postala

deo njegovog života. Dobro su se poznavali, znali su sve nedostatke i dobre strane

jedno drugoga, a ipak su bili prijatelji.

To se postepeno razvilo u vrlo nesebičan odnos kada su bila u pitanju deca.

Vremenom su sve troje Tristanove dece upoznali Ketlin i oba Ketlinina deteta upo-

znala Tristana, kada bi dolazio u bolnicu.

Ni Tristan, ni Ketlin nisu smatrali da treba da zahtevaju od dece da ćute o tome, a

izgleda da su deca sama shvatila daje njihovim roditeljima ovaj odnos veoma

potreban. Bilo kako bilo, onaj drugi roditelj nije od dece saznao ništa. Deca su se

upoznala međusobno i čak veoma sprijateljila.

Tristan je dao na znanje Ketlininoj deci da mogu uvek računati na njega. Naterao

ih je da obećaju da će ga zvati kad god njihovoj majci bude potrebna pomoć. I Ketlin se

pobrinula da Tristanova deca shvate da u njoj mogu imati zaista dobrog prijatelja.

U vreme kada se Melani verila, Ketlin je bila udovica već tri godine, a Tristan je bio

udovac nešto manje od šest meseci.

Sve dok se nije desila ona saobraćajna nesreća, Melani nije mogla da sagleda svaki

od ovih problema objektivno. Obično je uspevala da drži svoja osećanja pod punom

kontrolom. Istina, nikada nikoga nije naročito osuđivala ni zbog čega, sve dok nije

dovoljno poodrasla i shvatila da je roditelji ne vole. Ali, nikojoj nije bio tako blizak kao

Ketlin.

Ketlin je osetila da između Ervina i Melani postoji ogromna fizička privlačnost.

Zato nije bilo potrebe da pred njom i dalje glume, jer su njihovi intimni dodiri i

nežnosti dovoljno kazivali da je njihov odnos mnogo dublji nego što bi čovek na prvi

pogled mogao pomisliti. Melani nije bila iznenađena njenim pitanjem, ali je prvo

razmislila pre nego što je odgovorila. Nije bila sigurna da li treba da kaže svojoj tetki

baš sve. Kao i obično, odlučila je da ipak bude potpuno otvorena. Jedna osoba koja je

imala život kao njena tetka Ketlin sigurno je mogla mnogo da razume.

- Tetka Ketlin, desilo se mnogo stvari. Ne znam kako da ti kažem i odakle da

počnem. Ja sam tako dugo živela povučena u sebe, da sada jednostavno ne znam kako

da se snađem u svemu ovome.

- Melani, nas dve smo uvek mogle otvoreno da razgovaramo - podsetila je Ketlin. -

Najbolji način da se neki problem reši je da se o njemu otvoreno razgovara, veruj mi.

Počni sa venčanjem, mila moja. Znam šta se desilo do tog vremena i uverena sam da

se nisi razbolela ni zhog— svojih roditelja, ni zbog Ervina. - Ketlin se zagledala u svoju

nećaku i strpljivo čekala da ona počne svoju priču.

I Melani je poslušala. Počela je od venčanja.

- Tetka Ketlin, ti znaš da smo se Ervin i ja venčali zato da bih mogla da dođem na

ovo imanje da mu pomognem oko bratovljeve dece. Posle venčanja i ručka kod tebe

otišli smo u Ervinov stan u gradu. Tada sam prvi put shvatila da su braća Lester,

zapravo, veoma imućni.

- Kada su nam u posetu došli Piter i Linda, nije bilo sasvim jednostavno izigravati

zaljubljenu ženu i srećan bračni par. Međutim, oni nisu ništa primetili i još uvek misle

da se mi mnogo volimo.

- Ova napetost u meni počela je sa onom saobraćajnom nesrećom. Bilo mije

strašno što sam nekome nanela povredu, bez obzira da li za to ima opravdanja ili ne.

Ti znaš koliko je tc meni teško. Morala sam da pobegnem od ljudi da bih mogla da se

priviknem na misao da sam ja uzrok Džoelovih patnji. A sada su me i Piter i Linda

zavoleli, a i Džoel i Arijana su zadovoljni što pazim na njihovu decu, bez obzira što sam

se poslužila lažju. Naravno, oni ne znaju za to.

Ketlin je ćutala, ne prekidajući Melani. Pažljivo je pratila kako joj se lice svaki čas

menja. Na njemu se pojavljivao bol kada je počela da govori o svojim najintimnijim

osećanjima. On se uvek pojavljivao kada bi govorila o svojim roditeljima. Ketlin nije

mogla da ih razume i znala je da će u Melani uvek ostati bolan ožiljak zbog nedostatka

te ljubavi na koju je imala puno pravo. Melani je sada pričala o onom danu kada su ih

pozvali njeni roditelji. - - Ervin je podigao slušalicu - pričala je Melani tužno. - Ja samo

što nisam zaplakala. Ervin me je držao u zagrljaju i poljupcima brisao moje suze.

Rekla sam mu da mi je dosta laži i da mi je teško, a on je bio tako dobar prema meni.

Tetka Ketlin, on se stvarno trudio da me uteši i da mi pomogne da sve to prebrodim.

- One prve noći spavali smo u odvojenim sobama i ja sam mislila da ćemo tako

živeti i dalje. Dugo nisam mogla da zaspim te noći. Stalno sam razmišljala o svemu što

se desilo za tako kratko vreme.

Ketlin je sa puno razumevanja klimala glavom.

- A u susednoj sobi Ervin je bio isto tako nemiran, pretpostavljam. Prevrtao se celu

noć, čini mi se... - dodala je.

- Da - priznala je Melani. - Sutradan mi je rekao da operem posteljinu da njegova

snaha, ako dođe, ne primeti da smo spavali odvojeno. I bio je u pravu. Arijana je došla

sa decom veoma rano. Ervin ih je video kako dolaze. Kada su ušli, on me je ljubio.

Osećala sam se kao da me niko nikada ranije nije poljubio. - Melani je zastala, kao da

je još uvek osećala dodir njegovih usana. - Onda je počeo da se šali zbog toga što sam

pocrvenela. Deca su nas videla kada smo se ljubili i rekla Arijani. Mislim da je Ervin

upravo to i želeo, ali još uvek ne mogu da otkrijem šta on misli i oseća. On je za mene

prava misterija. Vrlo je zagonetan.

Ponovo se zamislila. Ketlin nije htela da prekida tišinu. Pustila je da Melani sama

odluči šta će dalje reći. Samo je tiho prokomentarisala.

- Da, muškarci su uglavnom takvi... Melani je nastavila. - Deca su bila presrećna

kada smo stigli ovamo. Volela su što su ponovo kod kuće. Ja sam se osećala užasno

kada su počela da mi zahvaljuju što sam bila tako dobra prema njima, jer seja nimalo

nisam tako osećala. U krajnjoj liniji, ja sam bila ta zbog koje je njihov otac bio u

bolnici. Bilo je pravo mučenje to saznanje da bi oni, da nije bilo mene, bili sa svojim

roditeljima.

- Kada smo ponovo ostali sami, Ervin me je opet poljubio...

Na Ketlininom licu pojavio se osmeh. Bilo joj je sasvim jasno da su se ovo dvoje

mladih ljudi zaljubili jedno u drugo. Situacija koja je započela kao poslovni dogovor

završiće se, činilo joj se, kao nešto predivno lepo. Melani je upitala zašto se smeška.

- Ništa, mila moja, ništa. Samo te slušam. Ništa posebno.

Melani je nastavila svoju priču.

- Imanje mi je izgledalo tako veliko i lepo da nisam mogla da progovorim ni reč od

iznenađenja. Vrlo je lepo živeti ovde. Između grada i ovog mesta tako je ogromna

razlika i to u korist ove predivne prirode. Svakoga jutra budi me cvrkut ptica, to je

predivno!

Kao daje za trenutak zaboravila svoju muku i setila se divnih voćnjaka po kojima se

šetala sa decom i Ervinom. A onda se ponovo snuždila.

- Onda se desilo nešto što je potpuno izmenilo moj i Ervinov odnos. Deca su videla

moj kofer u sobi koja nije bila njegova i rekla to svojoj majci. Brzo smo morali da

ispravimo tu „grešku". Tada sam prenela stvari u Ervinovu sobu. Bila sam jako

nervozna. Nikada ranije nisam videla muškarca kako spava. Znaš da mi mama i tata

nikada nisu dozvoljavali da udem u njihovu sobu. A Ervin spava bez pižame. Bila sam

strašno zbunjena.

Odjednom, Ketlin poče glasno da se smeje. Melani je zbunjeno pogledala.

- To nije nimalo smešno, tetka. Ketlin se uozbiljila, a njeno lice je poprimilo

zamišljeni izraz.

- Eto, sada znaš šta mi je. Imam više problema nego što mogu da podnesem.

Sada, kada je ispričala svoju priču, Melani se osećala mnogo bolje. Malo kasnije,

Ketlin je počela da govori, pažljivo motreći na Melani i proučavajući svaku njenu

reakciju.

- Melani, i u ovoj situaciji, kao i u ostalima o kojima smo razgovarali, postoji

alternativa. To uvek postoji. Čovek uvek ima neki izbor pred sobom, samo je pitanje da

li je dovoljno hrabar da donese odluku i dalje živi prema njoj. Nema potrebe da se

preterano brineš, niti da pogoršavaš jutarnje povraćanje ako si trudna. Ti to sada ne

znaš, ali povraćanje i mučnina će uskoro prestati.

- Ali, ono što je po mom mišljenju mnogo važnije od toga je činjenica da si ti

zaljubljena u svoga muža. Ti se boriš protiv njega zato što ti nije izjavio ljubav pre nego

što ste se venčali i kako mi se čini, to se ni do danas nije dogodilo. Međutim, to uopšte

nije važno. Ja samo hoću da ti pomognem da shvatiš samu sebe.

- Melani, ti si odrasla i pametna žena, ali ne poznaješ ljudsku prirodu. Reći ću ti

nešto o ljudima, o muškarcima i ženama, kako se osećaju, kako se ponašaju i kako

reaguju u različitim situacijama.

- Ljudi se žene iz najrazličitijih razloga. Iz ljubavi, iz računa, zbog sigurnosti ili da

bi bili kao i svi ostali ljudi oko njih. Ti isti ljudi i ostaju u braku iz raznoraznih razloga.

Hoću da ti kažem da ima relativno malo brakova koji se održavaju zahvaljujući ljubavi

u pravom smislu te reči. Govorim ti iz sopstvenog iskustva i znam da u svačijem životu

dode trenutak da čovek donese odluku da li nešto može da podnese ili ne može.

Mislim da je to veoma važna stvar.

Napravila je malu pauzu, a zatim nastavila duboko uzdahnuvši.

- To je, naravno, veoma lična stvar i niko drugi umesto tebe ne može doneti tu

odluku, jer ono što jednom čoveku čini dobro, drugome donosi neprilike, ili mu je

možda nepodnošljivo. Ti si vrlo malo izdržala da bi mogla da doneseš takvu odluku.

Ako je doktor u pravu, onda ćeš morati da odlučiš šta bi bilo bolje za dete koje nosiš, a

i za tebe lično. Ne smeš biti sebična. Ja ne bih želela da utičem na tebe i nadam se da

to ne čini ni neko drugi. O tome treba da razgovarate samo ti i Ervin i da sami resite

svoj problem. Ti treba da saznaš šta on oseća pre nego što doneseš bilo kakvu konačnu

odluku, ali nemoj dozvoliti da njegova osećanja toliko pomute tvoju odluku da učiniš

nešto što on želi, a što ti sama ne želiš. Veruj mi, zbog toga bi se mogla kajati čitav

život. I to ti govorim iz svog ličnog iskustva. Ma kakvu odluku da doneseš, ona mora

biti samo tvoja, ali je morate želeti oboje.

- Melani, razmisli o tome. Ervin nema nikakvog razloga da se pretvara da prema

tebi nešto oseća. On bi mogao biti vrlo grub kada bi hteo. Mogao bi i da te ignoriše.

Zato je vrlo verovatno da se ovako ponaša prema tebi iz nekih razloga poznatih samo

njemu. Možda te uopšte ne voli, ali njegovo ponašanje govori sasvim suprotno. Ja to

mogu da vidim sa strane bolje nego ti, možda.

Uhvatila je za ruku i blago stisnula.

- Ono što tebe najviše muči, malena moja, su pravila koja si sama sebi postavila. Ti

si resila da se udaš iz ljubavi i da uvek kontrolišeš sopstvena osećanja. Ali, Melani,

često u životu ne ide onako kako mi to zamislimo. Zar nije tako?

Zagledala se za trenutak u nju, kao da očekuje da joj odgovori, mada je i sama

znala da je u pravu.

- Ipak, desilo se da te je Ervin naveo da izgubiš kontrolu nad samom sobom. Zašto

nećeš da uvidiš daje u tebi nadvladalo osećanje prema njemu? Zašto ne pokušaš da

prihvatiš ovo što se desilo? Ti ne veruješ da te Ervin voli, ali to ne znači da te neće

vremenom zavoleti. Mada, ja lično mislim daje to već gotova stvar.

Zastala je i vragolasto se nasmešila. Melani je bez reči posmatrala.

- Ti si lepa žena i imaš šta da pružiš muškarcu. Prihvati situaciju ovakva kakva je.

Znaš da ništa ne možeš promeniti. Ne postoji mogućnost da izbrišeš te noći iz svoga

života. Kada prihvatiš situaciju kakva jeste, sigurno ćeš zadobiti Ervinovu ljubav.

Možda ćeš postati deo njegovog života u tolikoj meri da više neće želeti ni da se seća

onog vremena kada te nije poznavao.

- Zašto se ne opustiš? - Nežno ju je pomilovala po kosi. - Pokušaj da budeš

prirodna i saznaj šta on oseća. Nije kraj sveta ako si ti osećala prema njemu više nego

on prema tebi do sada. On treba da sazna da za tebe znači više nego bilo ko i da si mu

svojevoljno dala ono što ti niko drugi nije mogao uzeti. Da si želela to da mu daš.

- A što se tiče tvoje trudnoće, ako je razlog tvome povraćanju, dozvoli mi da ti

pomognem dok ti ne bude bolje, a to će biti uskoro. Prihvati život onakav kakav je i sve

će biti dobro. Poslušaj svoju tetku. Hoćeš li, Melani?

U Melaninim očima zasjaše suze. Podigla se i tako snažno zagrlila svoju tetku da je

ova mislila da će joj ponestati daha. Tetka Ketlin je bila jedina osoba u Melaninom

životu koja je umela ovako mudro i strpljivo daje savetujući sa puno, puno ijubavi koja

joj je celog života bila potrebna. Sada je znala da će se sve završiti dobro, čak i ako se

ne završi onako kako je to u prvi mah mislila. Budućnost joj se odjednom činila sasvim

prihvatljiva i lepa.

- Da, hoću, tetka Ketlin. Pokušaću -prošaputala je.

X

Tetka Ketlin je uzela stvar u svoje ruke i izgledalo je da neće dozvoliti Melani da se

predomišlja.

- Melani, da li ti smeta miris pržene šunke? - pitala je.

Melani je klimnula glavom. - Da. Zašto pitaš?

- Hajde da se rešimo jednog od tvojih problema. Ješćemo umesto toga žitarice i

voće. Kako se sada osećaš? Da li ti se još uvek povraća?

- Ne, dobro mi je sada. Uopšte mi se više ne povraća. U ovo doba dana mi je obično

dobro.

- U redu. Hajde onda da uradimo što više. Treba sve da bude u redu kada se

Arijana vrati kući.

- Žene uđoše u kuću i počeše da spremaju. Kada su to završile, odlučile su da

pripreme nekoliko jela unapred, da Arijana ne bi morala da se bavi time čim se vrati.

Tako, kako je prošao taj dan, prošlo je još nekoliko nedelja. Ervin je odlazio rano i

vraćao se kasno. Ketlin i Melani su obično spremale doručak, pratile decu do autobusa

kojim su išla u školu, pakovale hranu Ervinu i Stenliju i odmarale se uz čaj na terasi.

Onda su spremale kuću, dogovarale se šta će kuvati i, pre nego što bi se deca vratila,

malo se odmorile. Za Melani je bilo pravo uživanje što je Ketlin bila uz nju. Sva muka i

neraspoloženje nestalo je sada, kada je ceo dan uživala u njenom društvu. Bila je više

nego zahvalna Ervinu što je pozvao da bude sa njom.

Kako su dani prolazili, Melanino lice se menjalo i prolepšavalo. Bila je lepša nego

ikada ranije. Iz nje kao daje zračila neka čudna svetlost koja je obuzimala sve ostale,

iako oni nisu znali o čemu se, ustvari, radi.

Ervin bi stizao uveče kasno, tako daje obično imao vremena samo da se istušira pre

večere. Svaki put kada bi pogledao u Melani, iz njegovih očiju izbijala je čežnja, ali

osim toga stoje svaki dan pitao kako se oseća, nije joj govorio ništa drugo.

Kada bi kuhinja bila spremljena i deca otišla da spavaju, Ketlin i Melani bi sedele

sa Ervinom ili u dnevnoj sobi, ili na terasi i razgovarale skoro čitav sat pre nego što bi

se razišli na spavanje.

Sa Ervinom je sada bilo prijatnije i Melani se primetno opustila. Nije insistirao ni

na kakvim intimnim kontaktima, tako da su najveći deo vremena spavali i ne

dodirujući se. Ponekad bi Melani nedostajala njegova blizina u toku noći i poželela bi

da se priljubi uz njega i tako zaspi, ali se bojala da on to ne protumači pogrešno.

Jednom prilikom je Ketlin otvoreno pitala Ervina o njegovoj porodici i na

Melanino veliko iznenađenje, on se otvorio i počeo da im priča jednu interesantnu i

uzbudljivu priču.

- Znate da su moji roditelji izgubili život u brodolomu, ali čini mi se da vam nikada

nisam spomenuo moga brata Vejna. On je bio dve godine stariji od mene. Bili smo vrlo

bliski. Kada sam napunio dvadesetu, Vejn je učinio jednu neverovatnu stvar. Naime,

oženio se mojom verenicom.

Izgovorio je ovo tako mirno, da su ga Ketlin i Melani začuđeno pogledale, ali ništa

nisu prokomentarisale. Melani je bila veoma radoznala da čuje šta se dalje događalo.

- Pobegli su i ostavili pisamce tri dana pre nego što je bilo zakazano naše venčanje.

Te noći, oboje su poginuli u saobraćajnoj nesreći. - Nastupila je kratka pauza, a zatim

je nastavio. - Posle pogreba, moji roditelji su resili da odu na put da se malo smire i

meni ostave malo vremena da budem sam. Putovali su brodom koji je zahvatila bura.

Tako su oboje izgubili život. Bio je to za nas, koji smo odjednom ostali bez tri voljena

bića, prava tragedija, od koje smo se teško oporavljali.

Dok je on pričao, Melani se primakla bliže i uhvatila ga pod ruku. Kada je završio,

naslonila je glavu na njegove grudi.

- Oh, Ervine, mora da ti je bilo užasno - rekla je tiho, sa puno saosećanja.

- Da... bilo mi je veoma teško, neko vreme. - Govorio je glasom u kome se vraćao

bol zbog davno nanete povrede, kao da ovo nije bilo sećanje na nešto što je prošlo, već

vrlo živa stvarnost.

- Imao sam Džoela i Pitera koji su mi pomogli da ostanem priseban. Džoel i Arijana

su imali dvoje dece i ja sam znao da se moram prihvatiti brige oko imanja, pošto sam

bio najstariji. Poslovi na račnu su zahtevali svu moju pažnju, tako da nisam imao

vremena za samosažaljenje. Kasnije, kada su se stvari stišale, shvatio sam da nije ni

trebalo da zaprosim Izabelu.

Smirenost njegovog glasa govorila je da su njegova osećanja prema toj devojci

prošlost. To je učinilo da Melani lakše prihvati sve ovo. Bilo je utešno što u njegovom

životu nije postojala druga žena i senka izgubljene ljubavi.

Otkako se Melani opustila, jutarnja povraćanja potpuno su prestala i ona se počela

osećati odlično. Sada, kada se uverila da je njena nećaka sasvim dobro, Ketlin je

odlučila da se vrati svojoj kući.

- Melani, pošto si sada bolje, mislim da bih mogla sutra da idem kući - rekla je

jednog dana. - Nisam htela ništa da ti govorim do sada, jer nisi bila dobro, ali sada ću

ti saopštiti moje novosti. Za tri nedelje i ja ću se udati. A verujem da znaš i za koga.

Kada je videla izraz zaprepaštenja na Melaninom licu, Ketlin je počela da se smeje.

- Melani, mila moja, nemoj biti tako šokirana. Pa, nisam još toliko stara! Preostalo

mi je još nekoliko lepih godina, ako se ne desi ništa drastično.

-Nije to, tetka Ketlin... samo se sve događa tako iznenada! Nisam znala da imaš

nekoga - objasnila je Melani.

- Mila moja, ti si imala toliko problema u životu, da zaista nisi mogla da pratiš i

ono što sam ja radila. Ali, stvari su se i bez toga odvijale.

- Oh, tetka Ketlin... nije tako. Evo, pričaj mi. Sada imam mnogo vremena. -Melani

se udobno namestila, čekajući da tetka počne svoju priču.

- Ne mogu ti sve pričati o Tristanu i meni. Ne postoji način da ti objasnim sada sve

što se dešavalo u našim životima. Ispričaću ti samo toliko da ti Tristan ne bude stran

kada ti i Ervin budete došli na naše venčanje.

Melani se ljupko namrštila, pokazujući time da bi joj više odgovaralo da čuje sve,

ali znala je daje njena tetka u pravu.

- Tristan i ja smo se voleli kada smo bili u srednjoj školi. Roditelji su nas rastavili

pre nego što smo bili dovoljno zreli da se možemo venčati. Tada smo krenuli svako

svojim putem. Ja sam se udala, on se oženio. Sada smo opet oboje slobodni.

Tristanova žena je umrla početkom godine, a ja sam, kao što već znaš, udovica već tri

godine.

-Tristan ima troje dece... dva sina. Dejvida, koji ima dvadeset i dve i Tima, koji ima

dvadeset godina. Njegova kći Samanta ima osamnaest godina. Svi troje žive posebno,

van grada.

- Tristan i ja smo godinama bili prijatelji i sada osećamo daje došao trenutak da

spojimo naše živote za one godine koje su nam još ostale. Mi smatramo da bismo sada

mogli da pružimo jedno drugome malo sreće koje smo oboje bili lišeni sve ove godine.

- Nadam se da ćete ti i Ervin srediti svoje odnose i da ćete nas često posećivati, jer

si ti uvek bila za mene kao moje dete, ti to dobro znaš. A pošto ćeš se do tada

verovatno osećati dobro, volela bih da dođeš da mi pomogneš oko venčanja. Ono će

biti veoma skromno, priredićemo ga u mojoj kući, baš kao i vaše. Hoćeš li mi to

učiniti?

Melani je ustala i čvrsto zagrlila svoju tetku.

- Ništa me ne bi moglo više obradovati! Osim, možda, kada bih saznala da je Er-

vinu zaista stalo do mene. Jedva čekam da se on večeras vrati pa da mu saopštimo tu

divnu novost. Mora da će se obradovati! Ti si mu veoma draga.

Ketlin je pogledala u Melani i nasmešila se.

- Hoću da mi nešto obećaš pre nego što odem. Nađi priliku da Ervin sazna da ga

voliš. Ako odlučiš da raskineš sporazum sa njim, dođi kod mene. Nemoj da pokušavaš

da ostaneš sama, naročito ako se potvrdi da si u drugom stanju, a ja veru-jem da jesi.

Neću da ti savetujem šta bi trebalo da učiniš, jer to moraš odlučiti sama. Samo hoću da

znaš da se meni uvek možeš obratiti ako ti zatreba.

Melani je obećala da će postupiti onako kako joj je tetka rekla. Kasnije, u toku

dana, Ketlin i Melani su izašle da prošetaju po imanju. Ketlin je prva prekinula

ćutanje.

- Melani, posmatrala sam kako se Ervin ponaša kada je sa tobom i čini mi se da se

on boji da nekoga zavoli. Uvek kada treba da pokaže pažnju, on je neodlučan. Znaš li

išta o njegovom ranijem životu?

Melani se malo zamislila. - Ne, ne znam. Samo ono što nam je sam ispričao pre

neki dan. Zašto misliš da se plaši? Ja nikada nisam videla samouverenije stvorenje.

Ketlin se od srca nasmejala. – Znam da on tako deluje, ali nemoj zaboraviti, ja sam

starija od tebe i poznajem ljude bolje. Postoji nešto u njegovom ponašanju što odaje

utisak daje bio ili užasno povređen ili svedok nečega stoje ostavilo za sobom težak

ožiljak. Verovatno ona nesreća u kojoj su stradali njegov brat i verenica. Možda se boji

da prizna sebi da je ponovo zaljubljen. Oh, mila, možda nisam u pravu, ali eto, to mi je

palo na pamet.

Ostatak popodneva žene su provele praveći planove za venčanje. Obe su blistale od

zadovoljstva kada je Ervin uveče došao kući.. Čim ga je videla, Melani mu je saopštila

da se Ketlin udaje i da su pozvani da prisustvuju venčanju. Ervin joj je toplo čestitao i

obećao da će doći sa Melani.

Večera je prošla u dobrom raspoloženju. Kada je kuhinja bila spremljena i deca

otišla na spavanje, odrasli su izašli na terasu. Melani je ćutke posmatrala kako Ervin i

Ketlin razgovaraju, zaokupljena onim o čemu su njih dve tog dana razgovarale.

Odlučila je da posluša Ketlin i pruži Ervinu priliku daje upozna i zavoli.

Ustala je i pošla da se spremi za spavanje. Ervin je došao u sobu skoro odmah iza

nje. Čim je ušao, primetio je da je u atmosferi nešto drugačije. Pogledao je prema

krevetu i najednom oboje osetiše istu privlačnost.

Legao je pored nje. Jedino svetio u sobi bila je mesečina koja je ulazila kroz prozor.

Ervin je ležao sa rukama pod glavom. Melani se primakla bliže i priljubila se uz njega

celim telom. Glavu je stavila na njegovu ruku. Ervin je duboko uzdahnuo i zagrlio je.

- Melani? - prošaputao je promuklim glasom.

Umesto odgovora, ona podiže svoje lice prema njemu i dodirnu mu usne svojima.

Njegovo telo zadrhta i on poče žudno da je ljubi. Uzvraćala mu je poljupce takvom

žestinom, za koju nije ni slutila daje poseduje. Nije mogla da shvati odakle toliko

strasti u njoj. Dodir njegovih ruku širio se kao plamen. Ona se još čvršće privi uz nje-

ga. Oko nje više ništa nije postojalo.

Disanje mu je postalo ubrzano. Osećala je kako mu srce snažno lupa. Znala je da je

on čovek kojeg je čekala celog svog života. Ljubav je ispunjavala čitavo njeno biće.

Kada je Melani dodirnula njegove usne, Ervinovo uzbuđenje dostiglo je vrhunac.

Oči su mu se caklile pri mesečini kada je privukao sebi njeno telo, a njegove usne su je

pomamno ljubile. Brzim pokretom skinuo je sa nje spavaćicu.

- Divna si, Melani - šaputao je, milujući njeno telo.

Kako se prepuštala njegovom dodiru, umesto divlje strasti došla je nežnost koju je

pokazao prema njoj i ranije.

- Želim te, ljubavi moja - prošaputao je glasom koji je bio skoro molećiv.

Melani je osetila kako mu se celo telo ukočilo kada ga je zagrlila i pripila se uz

njega, kao da se bojala da će je ostaviti.

- Ervine... - tiho je prošaputala, i on je shvatio da mu se potpuno predaje.

Kada su njegovi poljupci postali još intenzivniji, Melani je shvatila koliku moć ima

u njemu uzbuđenje. Činilo joj se da će joj srce iskočiti iz grudi. Na svetu su postojali

samo njih dvoje i zadovoljstvo koje su mogli da pruže jedno drugome...

Kada je navala strasti prošla, Melani je ležala glave prislonjene uz njegove grudi,

blizu srca, tu gde joj je i bilo mesto. Najmirniji san spustio se na njih oboje.

Podsvesno je osećala toplotu njegovog tela, ruku prebačenu preko sebe, njegovo

disanje, a kada je osvanulo jutro, osećanje zadovoljstva je još uvek bilo tu.

Melani je ustala i obukla se, ne budeći svoga supruga koji je mirno i zadovoljno

spavao. Pocrvenela je kada se setila prethodne večeri, ali joj je na licu bio osmeh.

Nedelja je osvanula sunčana. Ketlin, zadovoljna što je Melani bila na putu da sredi

svoj život, krenula je svojoj kući. Oblaci su se polako skupljali, ali nije bilo kiše. Njen

autobus je trebalo da krene u deset i trideset. Ervin je predložio daje svi zajedno

isprate do stanice. Deca su bila oduševljena predlogom.

Autobus je krenuo na vreme. Melani je pošla sa Ervinom i decom prema izlazu iz

stanice.

- No, mila, gde bi volela da odemo na ručak? - upitao je Ervin kada su ostali sami.

- Ne znam. Odluči ti - odgovorila je sa osmehom, gledajući ga pravo u oči.

Ervin je izabrao jedan mali restoran. Posle ručka, predložio je da malo pođu po

radnjama koje su bile otvorene nedeljom. Deca su pronašla neke košulje i pantalone i

Ervin im ih je kupio.

Kada su pošli prema automobilu, Ervin je predao Melani jedan paket. - Ovo će lepo

stajati uz tvoju tamnoplavu suknju, mila. - Oči su mu blistale od sreće, a na licu mu je

titrao osmeh zadovoljstva.

Melani je brzo otvorila kutiju. U njoj je bila lepa pamučna bluza sa cvetnim

dezenom.

- Divna je, Ervine... hvala ti što si mislio na mene.

Ervin je, gledao u nju sa puno ljubavi. - Voleo bih da tako bude uvek - dodao je

tiho.

Melani nije mogla da poveruje svojim ušima, iako joj je srce zatreperilo od

zadovoljstva. Da li gaje dobro čula?

Kada su Ervin i Melani legli te večeri, on je stavio ruku pod njenu glavu, ali nije

učinio nijedan intimniji pokret sve dok mu ona nije dala do znanja daje spremna da

prihvati njegovu ljubav, nežno ga poljubivši. Čim je pokazala svoju želju, strast je

ponovo buknula istim žarom. San je te noći, kao i prethodne, došao lako, pun mira i

sreće.

U ponedeljak ujutru, Melani se osećala divno. Kada jebudilnik prestao da zvoni,

Ervin se okrenuo prema njoj i čvrsto je privukao ka sebi. Tiho se smejao kada je osetio

da je zadrhtala od uzbuđenja. Zagrlio je i poljubio. Tačno je znao kako deluje na sva

njena čula.

Kada su doručkovali, predložio da pođe sa njim da obiđu imanje.

Dan je bio predivam Nije bilo tako toplo kako je znalo da bude na Floridi, ali je bilo

potrebno da se vidi šta treba da se uradi.

Deca su otišla u školu, a Ervin je pomogao Melani da spremi kuću pre polaska.

Sada su razgovarali ležernije nego ikada, ali je izgledao da Ervin nema nameru da

proverava staje bio uzrok te promene u njihovim odnosima.

- Ponesi kupaći kostim, mila. Verovatno ćemo imati vremena da stanemo i

okupamo se.

- Nisam znala da imaš bazen, Ervine. Gde se nalazi?

- Nije daleko... odmah iza radionice. Nije naročito velik. Imali smo previše posla, a

onda si se ti razbolela, tako da nisam imao prilike da ti ga pokažem. Pre nekoliko dana

sam promenio vodu u njemu.

Vozili su se po imanju sa Stenlijem otprilike tri sata, razgovarajući usput sa

radnicima. Prepustili su zatim Stenliju da završi obilazak, a njih dvoje su se vratili do

radionice. Ušli su unutra da se presvuku.

Melani nikada još nije oblačila svoj zeleni bikini i kada je ušla u kancelariju Ervin

je podigao pogled i zadivljeno je pogledao. Zatim joj je rekao da izađe i okupa se dok

on završi neki posao.

Melani je nekoliko puta preplivala bazen, a onda se uhvatila za betonsku ivicu i

zastala da se odmori. Bila je umorna. Izašla je iz vode i legla u ležaljku da se osuši.

Uzela je knjigu u nameri da čita, ali nije mogla da se skoncentriše. Skinula je naočare

za sunce i zatvorila oči.

Najednom, osetila je daje nešto hladno pljusnulo po stomaku. Otvorila je oči. Ervin

je sedeo pored nje. Pre nego što je uspeo da je dodirne, ona stade i potrča nazad u

bazen. Skočila je u vodu i otplivala na drugu stranu. Kada je zastala, primetilaje daje

Ervin pošao za njom. Plivali su i igrali se kao deca, sve dok Ervin nije predložio da se

vrate kući. Bilo je skoro jedan sat kada su stigli na ručak.

Posle ručka, Ervin je predložio Melani da ode da se odmori pre nego što se deca

vrate kući. Smejao se kada joj je rekao da se boji da će zaspati za stolom. Bilo je

očigledno da joj je bio potreban svakodnevni popodnevni odmor. Melani je ušla u sobu

i legla potpuno obučena u krevet. Skinula je samo sandale sa nogu i pokrila se

ćebetom. Ervin joj je rekao da će se vratiti u radionicu da obavi još nekoliko razgovora

u vezi sa nekom poštom kojaje stigla tog jutra i da će se brzo vratiti.

Spavala je kada se Evin vratio kući. Ušao je u sobu i zagledao se u njeno lice. Usne

su joj bile malo razdvojene i razvučene u blagi osmeh, kao daje sanjala nešto lepo. U

njegovim očima pojavila se nežnost. Pošto je par trenutaka posmatrao, legao je i on

pored nje.

Čim se spustio na krevet, Melani je otvorila oči i osmehnula mu se. Kada je video

da se probudila, on je obavi svojim rukama i privuče ka sebi.

Nije mogla da mu se odupre. Potpuno mu se predala. Privukla je njegovu glavu ka

sebi i poljubila ga sočno. Više ništa nije skrivala. Otvoreno mu je stavljala do znanja

kolika je njena potreba za njim.

Ervin se odmakao od nje da bi video želju na njenom licu i da bi ona videla strast

na njegovom i strahovitu čežnju za njom, a onda je počeo obasipati vrelim, strasnim

pojupcima. Melani je drhtala celim svojim telom, osećajući koliko zadovoljstva može

da pruži tom čoveku koga je volela, činilo joj se ponekad, više od same sebe. Udaranje

srca postajalo je sve jače, a njoj se činilo da se potpuno gubi u svoj harmoniji uzdaha,

jecaja i potmulog, snažnog lupanja srca. Osećala je kako joj je sva krv uzavrela i znala

je da i on to oseća.

Lagano, ostavljajući dovoljno vremena da bi oboje mogli u potpunosti da uživaju,

Ervin je skidao odeću sa njih, komad po komad. Vrhunac zadovoljstva je bio

nenadmašan.

Kada su malo kasnije mirno ležali jedno pored drugog, Ervin je nežno milovao po

kosi.

- Mila moja, ti si divna. Nemoj ustati. Pokušaj opet da zaspiš. Deca će se već snaći.

Znaš da ti je doktor rekao da treba da se odmaraš. Ne bih želeo da se ponovo razboliš.

Onda je ustao, otišao u kupatilo i obukao se. Kada se vratio u sobu i Melani je već

bila obučena. Ležalaje i on je pokri i tiho napustio sobu.

Još je spavala kada je zvuk autobusa koji se zaustavio ispred kapije dopro do njene

svesti. Ustala je pogledala na sat. Dugo je spavala. Na brzinu se spremila i izašla da

dočeka decu i spremi večeru.

Posle večere, proveli su još neko vreme svi zajedno igrajući se, a onda su deca

otišla na spavanje. Melani i Ervin su ostali sami.

- Želeo bih da sutra ponovo podeš sa mnom - rekao joj je. - Prijaće ti da malo

izađeš iz ove kuće.

Melani je pristala. Otišla je da legne, ostavivši Ervina u razgovoru sa Stenlijem koji

se baš tada javio telefonom.

U utorak ujutro, Melani je probudio budilnik. Nije se sećala kada je Ervin legao,

niti kada je završio razgovor.

Dan je protekao vrlo slično kao i prethodni. Melani je bila zadovoljna i mirna. Kada

su, u sredu ujutro, deca otišla u školu, Ervin i Melani su pošli u kupovinu. Pošto je

Ervin imao sastanak u gradu, obukao je odelo i stavio kravatu. Odelo kao da je bilo

skrojeno samo zato da još više istakne njegovo vitko, snažno, lepo građeno telo.

Melani je osećala kako svaki detalj u njegovoj pojavi odaje potenciju i muževnost.

Odlučila je da sama.krene po radnjama dok je on na sastanku. Dogovorili su se da se

nađu kod kola za nekoliko sati.

Kada je došao, Ervin je bio bled i iscrpljen. Odmah su se vratili na imanje. Ispod

očiju je imao plave podočnjake.

- Šta je sa tobom, Ervine? - pitala gaje Melani zabrinuto.

- Strašno me boli glava. Proći će kada se odmorim.

- Tetka Ketlin je mnogo i često patila od glavobolja, a ja sam je uvek masirala.

Hoćeš li da pokušam i tebi da pomognem? - Stala je iza njega i stavila ruke na njegov

potiljak.

Pod rukom je osećala njegovu gustu . kosu. Potiljak mu je bio vlažan. Postepeno,

njegovo telo se počelo opuštati. Čak i kada je napetost potpuno prestala, Melani je

ostala iza njega i masirala ga i dalje. Čula je njegovo ravnomerno disanje. Pogledala je

da li spava. Kada se nagnula, on otvori oči i uhvati je za ruku.

- Imaš čarobne prste - promrmljao je.

- Da li te je prošla glavobolja?

- Da, prošla je - odgovorio je i poljubio je. - Oh, ne! - jeknuo je kada je čuo dečje

glasove koji su se približavali ulazu. Melani pođe u susret deci.

- Daglase, Dajana, budite danas dobri. Čika Ervina boli glava. Kako je bilo u školi?

Hajde, dođite sa mnom u kuhinju da mi ispričate.

Deca su sela za sto i počela da pričaju Melani događaje iz škole. Ona ih je pažljivo

slušala. Kada su otišli do svoje sobe da rade domaće zadatke, Melani je videla da je i

Ervin otišao da legne. Lagano mu je skinula cipele i pokrila ga.

U petak, kada su deca otišla u školu.. Melani je otišla u kupovinu. Na povratku,

Ervin ju je odvezao do plaže. Vozili su se putem kroz gusti saobraćaj. Melani je

posmatrala krišom te čvrste ruke koje su držale volan. Vozio je odlično. Setila se kako

su te snažne ruke tako nežno obavijale njeno telo proteklih noći i ona oseti drhtaj od

zadovoljstva.

Kada su stigli do jednog malog parkirališta pored puta, Ervin je zaustavio auto,

isključio motor i okrenuo se prema njoj.

- Hajde da malo prošetamo uz obalu, hoćeš? - pozvao je.

Blagi povetarac mrsio je njenu kosu, a pluća se zadovoljno širila na čistom vaz-

duhu. Skinula je sandale i pošla bosa do vode.

- Pogled je veličanstven! - rekla je ushićeno.

- Da - uzvratio je Ervin i nežno je zagrlio.

Okrenuo je prema sebi. Melani pogleda u njega i vide na njegovom licu neki izraz

koji nije umela da definiše. Poljubio je. Njegove ruke držale su je čvrsto i nežno. Kada

je ponovo poljubio, ona obavi ruke oko njegovog struka i poče da uvlači ruke ispod

njegove košulje. Fina, meka koža bila je zategnuta preko snažnih mišića njegovih leđa.

On zadrhta pod ovim dodirom koji je razbuktavao vatru u njemu.

Počeo je da joj ljubi vrat, nežno milujući njeno telo i izazivajući u njoj vatru ravnu

njegovoj. Stajali su tako, čvrsto priljubljeni jedno uz drugo.

- Želim te, Melani - prošaputao je, sklanjajući joj kosu sa lica i milujući joj prstom

obraz. - O, kako želim da vodim ljubav sa tobom... hajdemo kući!

Melani pođe za njim prema kolima. Kada su stigli kući, deca su se već bila vratila iz

škole. Ervin je pomogao Daglasu da uradi domaći iz matematike, a Dajana je pošla sa

Melani u kuhinju. Posle večere, Ervin joj se obratio.

- Želim da legneš rano, mila. - Glas mu je bio nežan i Melani je uživala u njegovoj

pažnji.

Sledećeg jutra, Melani se odvezla u grad da bi otišla kod doktora, a onda se našla u

kafeteriji sa Ervinom.

*

Sutradan po odlasku kod doktora, Ervin je morao da provede celo pre podne sa

Stenlijem. Melani je plivala u bazenu sve dok se nije umorila. Kada se Ervin vratio,

ležala je i sunčala se. Nesvesno je otvorila oči. On je stajao iznad nje, spreman za

kupanje, sa peškirom preko ramena. Izgledao joj je lepši nego ikada ranije. Koža mu je

bila preplanula. Melani nije mogla da skine pogled sa njega dok su njegovi oči hrabro

lutale njenim vitkim, polunagim telom.

Čučnuo je pored nje i počeo da joj trlja leđa uljem za sunčanje. Taj dodir je uzbu-

dio. Okrenula se prema njemu i podigla lice, dajući mu znak daje spremna da pri-

hvati njegov poljubac. Strast je ponovo buknula.

Ervin je podigao na ruke i poneo prema kući sve do spavaće sobe. Tu je spustio na

postelju i započeo igru koju su oboje željno očekivali.

U sredu su imali veliko iznenađenje. Džoel i Arijana su se vratili. Džoel se osećao

odlično. Svi njegovi prelomi su izvrsno srasli i on se oporavljao fantastičnom brzinom.

Tako su naredni dani bili puni radosti i zadovoljstva.

Jedne večeri, kada su svi bili na okupu, Džoel se obratio svome bratu.

- Ti izgledaš veoma srećan čovek, stari moj.

Arijana i Melani su se divno slagale i Melani je bila sve teža pomisao daje došlo

vreme kada bi trebalo da se raziđe sa Ervinom.

U subotu ujutro, Ervin i Melani su pošli na venčanje tetka Ketlin, kao što su i

obećali. Spakovali su svoje stvari da se više ne bi morali vraćati u Volnat Grouv. Dok

su Ervin i Džoel razgovarali o tome, Melani je primetila da Ervin nijednom rečju nije

spomenuo Džoelu da će i ona ići sa njim u Mid Grouv. Govorio je samo u prvom licu.

Bila je prilično uznemirena zbog toga.

Ketlinino venčanje je prošlo u prijatnoj i toploj atmosferi, ali je Melani bila toliko

neraspoložena i odsutna duhom da u njemu nije učestvovala.

Posle venčanja, Ervin i Melani su otišli u njegov stan u gradu. Melani je ostala

sama u njemu, jer je Ervin morao da ode na neki važan sastanak. Rekao je da će se

vratiti za nekoliko sati.

Melani je ležala na krevetu na kojem je spavala svoje prve bračne noći i razmišljala

o budućnosti. Misao da neće moći da ostane sa Ervinom zato stoje on ne voli

opsedalaje njene uskomešane misli. Poslednje od svega na svetu želela je da ga na bilo

šta prisiljava, pa makar io bilo njihovo dete. Želela je daje on voli svojom voljom, a ne

zato što gaje na to na-terala bilo kakva situacija.

Setila se kako je govorio samo o sebi kada je razgovarao sa Džoelom o Mid Grouvu

i bila je sigurna da on nema nameru da je vodi sa sobom. Odjednom joj se učinilo da bi

najbolje bilo da ode pre nego što se Ervin vrati kući.

Ovakve misli vrzmale su joj se po glavi čitav sat. Naposletku je odlučila. Napisala je

jedno pisamce i sišla u hol da ga ostavi. Nije imala mnogo toga da mu kaže. Osim...

„Ostavljam ti ključeve i svoj venčani prsten. Želim ti sreću. Voli te Melani."

Bila je toliko uzbuđena da se nekoliko minuta osećala kao bolesna. Činilo joj se da

se čitav svet ruši oko nje. Vratila se u spavaću sobu, legla na krevet i počela da jeca.

Tako jecajući je i zaspala.

Probudila se na neki neobičan zvuk. Odmah je ustala i potrčala prema telefonu da

pozove taksi. Kada je ušla u dnevnu sobu stala je kao ukopana.

Na sofi je sedeo Ervin. U ruci je držao njeno pismo. Glavu je držao šakama, a

između prstiju bila je zgužvana hartija. Prsten koji joj je dao ležao je na podu.

Njegov kaput bio je prebačen preko naslona stolice, a kravata mu je visila labavo

oko vrata. Košulja mu je bila raskopčana. Ervin je sedeo, lica zagnjurenog u šake.

Trgao je kada je ušla.

Kada je podigao glavu, Melani je u njegovim očima videla bol i patnju.

Prošaputala je njegovo ime, a on je pogledao očima crvenim od suza. Odjednom je

ustao i uhvatio je za ramena.

- Bože, mislio sam da si otišla... da si me ostavila. Melani, ne mogu ti dozvoliti da

odeš. Pa, ja te volim više nego bilo šta na svetu! Zašto... zašto...

Nije mogao da nastavi. Samo je bez reci nastavio da gleda u njeno lice kao da

očekuje da će na njemu pročitati odgovor.

- Ervine! - Melani se rasplakala, a zatim je počela da se smeje. - Reci to ponovo,

Ervine. Molim te, reci to ponovo! -rekla je, gledajući ga očima prepunim ljubavi.

- Šta da kažem, mila moja... šta želiš da ti kažem? - molio je.

- Da li je to istina? Da li me zaista voliš?

Osetila je kako je zadrhtao. Čvrsto je zagrlio. - Volim te, mila moja... - prošaputao

je. - Od samog početka našeg poznanstva. Mislio sam da to i ti znaš. Poludeo bih da si

me ostavila. Nemoj više nikada da mi zadaš ovakvu ranu.

Melani je prislonila glavu na njegovo rame. - Smem li da ti kažem nešto, najmiliji

moj... - Netremice je gledala u njegove oči. - Imaćemo bebu. Imaš li nešto protiv?

- Protiv? Pa ti se sigurno šališ, dušo! Ti ćeš mi pružiti dom, ali dete će to samo

upotpuniti. Biće divno! Imaću sve što jedan čovek može poželeti. - Poljubio je, a zatim

se malo odmakao od nje. - I ti si htela da me ostaviš, a znala si da nosiš ino1 je dete?

Nije moguće da si imala nameru da mi to ne kažeš.

- Nisam tačno znala šta ću uraditi. Znala sam samo to da ne mogu više živeti sa

tobom ako me ne voliš. Možda bih ti rekla... verovatno ne bih to mogla večito kriti... ali

ne znam kada. Bila mije teška pomisao da me ne voliš. Izvini.

Ervin je ćutao i gledao je par trenutaka.

- Ne brini više, mila moja – prošaputao je. - Sada je sve poršlo. Čeka nas samo

sreća.

- Da - odgovorila je Melani.

Zaista, njena sreća je bila potpuna. Lica zagnjurenog u njegove grudi, osećajući

kako njegovo srce kuca u harmoničnom ritmu sa njenim, Melani je znala da je više

ništa ne može povrediti.

KRAJ

scan i obrada voki