Povodom 130 Godina Postojanja Vojne Bolnice u Nišu

Download Povodom 130 Godina Postojanja Vojne Bolnice u Nišu

Post on 25-Nov-2015

359 views

Category:

Documents

6 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

WWI

TRANSCRIPT

  • Volumen 65, Broj 1 VOJNOSANITETSKI PREGLED Strana 69

    Correspondence to: Neboja eni, Vojna bolnica Ni, Bulevar Zorana inia bb., 18 000 Ni, Srbija. Tel.: +381 18 508 910,+381 63 710 89 77. E-mail: djani1508@yahoo.com.

    I S T O R I J A M E D I C I N E UDC: 355/359:355.721(497.11)"18782008"(091)

    Povodom 130 godina postojanja Vojne bolnice u Niu: januar 1878 januar 2008.On 130th Anniversary of Military Hospital in the town of Ni: January, 1878 January, 2008

    Neboja eni*, Slavia iri*, Slavica Popovi-Filipovi

    Vojna bolnica, *Uprava, Ni; kola stranih jezika Koala Ni

    Kljune rei:istorija medicine; srbija; sanitetska sluba armije;medicina, ratna; lekari, vojni; bolnice, vojne.

    Key words:history of medicine; yugoslavia; hospitals, military;military personnel.

    Uvod

    U civilizacijskom i istorijskom hodu svaka generacija,svaka ustanova, svaki pojedinac odgovoran je svom narodune samo u vremenu u kome ivi, ve i u prolim, kao i uvremenima koja slede. U toku svog postojanja od 130 godinaVojna bolnica u Niu nosila je breme srpske istorije, srpskognaroda i srpske vojske tokom sedam ratova: tursko-srpskograta, srpsko-bugarskog rata, dva Balkanska rata, Prvog svet-skog rata, Drugog svetskog rata i rata na prostoru bive Ju-goslavije tokom devedesetih godina. Ula je u istoriju u XIXveku, trajala je i razvijala se tokom XX veka i produilasvoje postojanje u XXI veku.

    Srpsko lekarsko drutvo (SLD) osnovano je pre 136 godi-na, tanije 1872. Ovaj istorijski datum pada samo etiri godinenakon osnivanja engleskog i drugih velikih drutava u metropo-lama irom Evrope. Godine 1876, Vojno ministarstvo izdalo jedve uredbe: Ureenje i raspored vojnog saniteta i Upustvo zaslubu vojnoga saniteta srpske narodne i stajaevojske, kojima je definisana organizacija i forma-cija vojnog saniteta u miru i ratu. Iste godine obe-leen je jo jedan veliki dogaaj formiranje Srp-skog drutva Crvenog krsta 1.

    Jedan od zaslunih pionira u stvaranju ovihudruenja, dr Vladan orevi dao je predlogda se u Niu otvori velika Vojna bolnica* za1 000 bolesnika i ranjenika. Nika vojna bolnicazapoela je sa radom januara 1878, samo nede-lju dana nakon osloboenja Nia od vievekov-ne turske vladavine 2.

    Od poetka svog postojanja bolnica i njenoosoblje uvek su sledili kodekse Hipokratove za-

    * Bolnica je tokom svog postojanja esto menjala ime, tako da se

    u dokumentima pominju nazivi: stalna Vojna bolnica, Moravska vojnabolnica, stalna Moravska vojna bolnica.

    kletve, da pri vrenju svoje lekarske misije nee praviti razlikemeu bolesnicima bez obzira na veroispovest, nacionalnost,rasu, politiku ili klasnu pripadnost. Tako su u ovoj bolnici le-eni Turci, Bugari, Arnauti, Austrijanci, Nemci i drugi.

    U poetku, nedovoljan broj medicinskog kadra upotpu-njuju lekari stranci, pa bolnica postaje mesto lekara bez gra-nica. Meutim, u njenom razvoju najveu ulogu odigrali su,nesumnjivo, domai lekari.

    Eminentni srpski lekari u sastavu Vojne bolnice uNiu

    Knjaz Milan M. Obrenovi sa hrabrom srpskom voj-skom osvojio je i oslobodio Ni 28. decembra 1877. godine(po starom kalendaru). Samo nedelju dana nakon osloboe-nja Nia, varo je dobila svoju prvu Vojnu bolnicu. Za dese-tak godina postojanja i rada, Vojna bolnica u Niu prerasla jeu red tri najvea bolnika centra u Srbiji (slika 1 i 2).

    Sl. 1 Slika Vojne bolnice u Niu s kraja IX veka

  • Strana 70 VOJNOSANITETSKI PREGLED Volumen 65, Broj 1

    eni N, et al. Vojnosanit Pregl 2008; 65(1): 6980.

    Sl. 2 Zgrada Hirurgije Vojne bolnice u Niu sagraena1906. godine

    Formacijski sastav novoosnovane Vojne bolnice iniloje sedam lekara, dva lekarska pomonika, jedan apotekar, je-dan komandir i dva pisara. Prvi lekari bolnice bili su: dr LazaStevanovi, dr ore Dimitrijevi, dr Dimitrije Popovi, drRozemberg, dr Janko Sjenkijevi i dr Kazimir Stanievki(lekari poljskog porekla) i dr Murel, zarobljen turski lekar.Uitelji iz Nia Todor Anastasijevi i Dimitrije oreviimenovani su za bolnike pisare. Za komesara bolnice posta-vljen je Dragia Piranac 2.

    Prvi upravnik Vojne bolnice u Niu bio je dr Vladanorevi (slika 3), najzaslunija linost srpskog kako vojnog,tako i civilnog saniteta. Dr Vladan orevi roen je 1844.godine u Beogradu, prestonici tada male kneevine Srbije, apreminuo je 1931. godine u suverenoj Kraljevini Jugoslaviji.Njegov bogat i kreativan ivot protekao je u jednom burnomperiodu srpske istorije.

    Sl. 3 dr Vladan orevi (18441931), prvi upravnikVojne bolnice u Niu

    Jo kao ak i student posebno se isticao u svemu, pa jetako 1863. uestvovao u naunoj ekspediciji po istonoj Sr-

    biji, koju je predvodio Josip Pani. Po preporuci Pania iDaniia, dobio je stipendiju za studije medicine u Beu. Saudruenjem Zora i Ujedinjenje omladine srpske ues-tvovao je na Sveslovenskom kongresu u Moskvi. Nakon do-bijenog zvanja doktora medicine, hirurgije i opstetricije,1869. godine otiao je u Prag na specijalizaciju u velikomporodilitvu kod profesora Sajferta. Dvogodinju specijali-zaciju iz hirurgije obavio je u Beu na uvenoj Bilrotovojklinici. U Berlinu uio je od najuvenijeg nemakog hirurgadr Langenbeka. Kao izaslanik srpske vlade u francusko-pruskom ratu 187071, upoznaje ratnu hirurgiju i istovreme-no prevodi sa pruskog na srpski Ratnu sanitetsku slubuto e kasnije posluiti kao osnova za prva Upustva za slu-bu vojnog saniteta srpske stajae i narodne vojske u mirno iratno doba. Po povratku u Beograd 1871. godine, preuzeo jemesto efa Hirurkog odeljenja beogradske Vojne bolnice.Organizacijske sposobnosti i vizionarstvo pretopio je u for-miranje Srpskog lekarskog drutva (SLD) 1872. godine ipostao njegov prvi sekretar. Izdavanje prvog strunog lekar-skog asopisa Srpski arhiv za celokupno lekarstvo i SLDostavlja znamenja, koja su na neki nain odredila njegov celiivot i puteve srpskih lekara. Osnivanjem Srpskog drutvaCrvenog krsta 1876. godine, dr orevi je plasirao Knee-vinu Srbiju u meunarodne sfere humanizma i filantropije. Usvemu je bio prvi i poseban, pa je tako fijakerom obilaziosvoje bolesnike irom beogradske varoi.

    U srpsko-turskim ratovima 18761878. na elu SanitetaJuno-moravske divizije dr orevi ispoljio je posebne or-ganizatorske i administrativne sposobnosti u formiranju iprestrojavanju vojnog saniteta u sudbonosnim vremenimasrpske istorije. Sa ovog poloaja dr orevi je preuzeo du-nost naelnika Saniteta Vrhovne komande, a po osloboenjupostao je naelnik Sanitetskog odeljenja u Ministarstvu unut-ranjih dela. Njegova uloga u organizaciji srpske medicineproduila se izradom sanitetskih zakona 1879, poznatih kaoNarodni sanitetski fond i Ureenje sanitetske struke i u-vanje narodnog zdravlja. Doktor Vladan orevi ostavioje i dragocenu pisanu grau o organizaciji saniteta u Srbiji uetiri knjige poznate kao Istorija srpskog vojnog sanite-ta 1, 3. Pored obimnog strunog rada u oblasti medicine, ba-vio se prevodilakim radom, a ostavio je i plodnu knjievnuzaostavtinu. U njegovoj knjizi Uspomene iz srpsko-turskograta ostali su zapisi Osvajanje Nia, Na egru i Kodele-kule, u kojima je dat i opis Vojne bolnice: U onomblagoslovenom polju, koje je puklo izmeu Vinika i Gorice,Nia i Banje, i koje nema jedne stope zemlje, koja ne bi bilanajsavesnije obraena, na etvrt sahata od varoi nike, poredputa pirotskog, nadaleko se beli jedna lepa zgrada. To jeodeljenje velike srpske Vojne bolnice u Niu, tu je za vremerata bila naa ranjenika bolnica. Deset koraaja na istok odte zgrade stoje razvaline od ele-kule... 4.

    Pored inicijatora osnivanja bolnice, dr Vladana ore-via, za njen razvoj znaajni su i drugi eminentni lekari togvremena. Jedan od njih je i dr Mihajlo-Mika Markovi (slika4), ija je zasluga upotreba antiseptika u ratnoj hirurgiji. DrMihajlo-Mika Markovi (18741911) roen je u Kragujevcugde je zavrio osnovnu kolu i gimnaziju. U Beogradu seupisao na Tehniki fakultet Velike kole. Nakon prve godine

  • Volumen 65, Broj 1 VOJNOSANITETSKI PREGLED Strana 71

    eni N, et al. Vojnosanit Pregl 2008; 65(1): 6980.

    studija dobio je stipendiju za studije medicine u Beu. Po za-vretku studija bio je rasporeen na slubu u Gornjem Mila-novcu, kao fizikus Okruga rudnikog. U Prvom srpsko-turskom ratu 1876. godine uestvovao je kao rezervni sani-tetski oficir u sastavu Rudnike brigade. U Drugom srpsko-turskom ratu 187778. godine uestvovao je u svojstvu efatrupnih lekara umadijske divizije, potom kao komandantKorpusnog sanitetskog odeljenja. U Srpsko-bugarskom ratu188586. godine bio je referent Saniteta Moravske divizije.Tokom tog rata ukupan broj ranjenika iznosio je oko 24 000,a dr Markovi sam je zbrinuo oko 7 000 ranjenika, izvrio jepreko sto operacija, izvadio preko 600 kuruma. Njegovomlekarskom moralu i etici, kao i hirukim vetinama divili suse i domai i strani lekari. Jednom prilikom kada je odbio daprimi nagradu, upuen mu je paket skupocenih hirurkih in-strumenata sa pismom: Mihajlu Markoviu od OmfrijaSendvica, koji se divi vetini, energiji i humanosti, kojima seodlikovao ovaj mladi srpski doktor u ratu. Godine 1879.preao je u vojnu slubu i sa inom kapetana I klase, rukovo-dio Vojnom bolnicom u Niu. Na njegov predlog uvedena jeprimena jodoformnog zavoja kao antiseptikog sredstva, toje doprinelo da srpska medicina bude prva u primeni ove no-vine u leenju rana. Po zavretku rata 1886. godine bio je po-stavljen za naelnika vojnog saniteta u Ministarstvu, gde jeostao 17 godina. Bio je vrlo uspean u sprovoenju reformevojnog saniteta. Njegovom zaslugom formirano je prvih pethirukih odeljenja u divizijskim bolnicama u Beogradu, Ni-u, Kragujevcu, Valjevu i Zajearu. Podstakao je i pomogaootvaranje prvog Pasterovog zavoda 1900. godine u Srbiji saseditem u Niu. Zasluan je za edukaciju i usavravanjestrunog vojnosanitetskog kadra, za formiranje skladita saapotekarskim i sanitetskim materijalom u mirnodopskim iratnim vremenima. Ime dr Mihajla Markovia upisano je ka-ko u istoriju srpskog vojnog saniteta, tako i u istoriju srpskemedicine. Dr Mihajlovi je obeleio osnivanje i rad mnogihinstitucija u Srbiji 1, 3.

    Jo jedno veliko ime srpske medicine upisano je u analeVojne bolnice u Niu. Bio je to dr Mihailo Petrovi(18631934), koji je zavrio medicinu u Beu (slika 5). Bio

    je poznat kao hirurg, sanitetski general, profesor univerziteta,sledbenik i asistent na odeljenju za hirurgiju kod dr VojislavaSubbotia u Optoj dravnoj bolnici u Beogradu. Kao uprav-nik Vojne bolnice u Niu od 1896. do 1912, osnivanjemOdeljenja hirurgije 1897, uinio je bolnicu velikim i pozna-tim centrom za hirurgiju i urgentnu medicinu, a on sam pos-tao je pionir ratne hirurke kole srpske vojske. Dr Petrovije u Niu podstakao otvaranje Pasterovog zavoda 1900.godine, kao prve medicinske ustanove za preventivu medici-nu u Srbiji i na Balkanu. Na Solunskom frontu (19161918),bio je naelnik Hirurkog odeljenja Prve poljske armijskebolnice u selu Dragomanci kod Bitolja. U vreme probojaSolunskog fronta, dr Petrovi sa svojom hirurkom ekipomoperisao je na prvoj liniji fronta, dok su geleri i granate zasi-pali zavojita. Bio je i ostao veran hirurgiji, zadrao ponosvojnika i nije se odrekao svoje uloge sanitetskog pukovnika,kasnije generala. Medicinski fakultet izabrao je dr Petroviaza honorarnog profesora 1926. godine. Na Meunarodnomkongresu hirurga u Briselu prezentovao je svoja iskustva uoperacijama hernija, sa uzorkom od 3 000 bolesnika. Olov-kom je upisao svoje ime osnivaa u hroniku Vojne bolnice uNiu, a skalpelom je urezao svoje delo u srpsku hirurgiju iistoriju srpske medicine. Kako je srcem bio posveen svomradu, tako je i ostavio svoje srce ugraeno u zid hirurke saleGlavne vojne bolnice u Beogradu, u Pasterovoj ulici. Na nje-govoj urni zapisano je: Dr Petrovi predaje duu Bogu, telosrpskoj zemlji, a srce srpskoj medicini 1 3.

    Jedan od velikana srpskog saniteta koji je bio na eluVojne bolnice u Niu jeste i dr Vladimir Vlada Stanojevi(slika 6). Ostao je upamen kao rukovodilac bolnice u vremevelike epidemije pegavog tifusa tokom povlaenja preko Cr-ne Gore i Albanije 1915. godine.

    Sl. 4 dr Mihajlo Mika Markovi (18741911)

    Sl. 5 dr Mihajlo Petrovi (18631934)

  • Strana 72 VOJNOSANITETSKI PREGLED Volumen 65, Broj 1

    eni N, et al. Vojnosanit Pregl 2008; 65(1): 6980.

    Sl. 6 dr Vladimir Vlada Stanojevi (18861978)

    Dr Vladimir Vlada Stanojevi (18861978) roen jekod Dimitrovgrada, u porodici iji su preci, po predanju, haj-dukovali sa Hajduk-Veljkom Petroviem. Osnovno kolova-nje zavrio je u Dimitrovgradu i Pirotu. U Niu je pohaaogimnaziju. Studije medicine zavrio je u Vojnomedicinskojakademiji u Petrogradu krajem 1911. Ve sledee godine po-stao je redov-bolniar Dunavske bolniarske ete. Sa poloe-nim strunim ispitom dobio je in sanitetskog porunika ipoeo svoje slubovanje po Srbiji: Poarevac, Kragujevac,Pritina Februara 1915. godine postavljen je za upravnikaVI rezervne bolnice, koja je tada bila smetena u zgradi os-novne kole na Stambol kapiji. Poetkom marta 1915. godinepreuzeo je upravu Moravske vojne bolnice kod ele-kule.Ovim postavljenjem dobio je najtei zadatak u svom vojno-sanitetskom slubovanju, jer je u to vreme u Srbiji vladalavelika epidemija pegavog tifusa, a Nika vojna bolnica bilaje jedna od najveih epidemijskih bolnica u zemlji. Dr VladaStanojevi je na izvestan nain proveo najsudbonosnije daneu i sa ovom bolnicom. Vodio je Vojnu bolnicu u toku epide-mije, bio na njenom elu tokom povlaenja preko Crne Gorei Albanije, prisustvovao tom stranom egzodusu srpske voj-ske i naroda, bio oevidac i uesnik iskrcavanja srpske voj-ske na Krfu, velikog umiranja na Vidu, njenih poslednjih tr-zaja i dizanja i odlaska na Solunski front. Tu je Moravskavojna bolnica ostala, a dr Stanojevi otiao je u pratnji Srp-ske dobrovoljake divizije na novi front u Rusiju i Rumuniju.Toliko energije i entuzijazma, vere i nade, ponosa i patrioti-zma, znanja i obrazovanja podario je ovom prostoru i srp-skom narodu. Svoja dragocena iskustva oveka humaniste ilekara opisao je u jedinstvenim rukopisima koji govori o ve-likom ratu i srpskom vojnom sanitetu. Ratne beleke i slikedr Stanojevia su jo neprevaziene, ne samo kao autentinodelo svedoenja ve i kao dokaz portvovanih i plemenitihstaza jedne itave generacije lekara i humanista. Dr Stanoje-vi je autor Istorije srpskog saniteta, koja je od prvog izda-nja 1925. godine doivela jo nekoliko izdanja, jer je kao ne-ponovljiva postala bukvar istorije srpske medicine 13.

    Pored pomenutih, veliki doprinos razvoju Vojne bolniceu Niu dali su i general dr Sava Popovi, dr Laza Lazarevi,dr Kazimir Stanievski, dr Janko Sjenkijevi i dr DragutinPetkovi.

    General dr Sava Popovi (18711944) roen je u Lu-anima kod Aleksinca. Zavrio je gimnaziju u Niu, a me-dicinu u Petrogradu i Gracu. U vojnu slubu stupio je 1900.godine. Prvi raspored ga je doveo u Moravsku vojnu bolni-cu u Niu, kada je pristupio i Pasterovom zavodu. Za vremePrvog svetskog rata dr Popovi je bio referent Saniteta Ti-moke divizije, potom referent Saniteta Moravske divizije Ipoziva. Sa formiranjem Solunskog fronta postao je naelnikSaniteta II armije, po osloboenju naelnik Saniteta II Ar-mijske oblasti u Sarajevu, a potom naelnik Saniteta u Mi-nistarstvu. Celog ivota revnosno je pomagao rad Crvenogkrsta 1, 3.

    Dr Laza Lazarevi (18511890) roen je u apcu.Studirao je prava u Be...