povodom 130 godina postojanja vojne bolnice u nišu

Volumen 65, Broj 1 VOJNOSANITETSKI PREGLED Strana 69

Correspondence to: Neboja eni, Vojna bolnica Ni, Bulevar Zorana inia bb., 18 000 Ni, Srbija. Tel.: +381 18 508 910,+381 63 710 89 77. E-mail: [email protected].

I S T O R I J A M E D I C I N E UDC: 355/359:355.721(497.11)"18782008"(091)

Povodom 130 godina postojanja Vojne bolnice u Niu: januar 1878 januar 2008.On 130th Anniversary of Military Hospital in the town of Ni: January, 1878 January, 2008

Neboja eni*, Slavia iri*, Slavica Popovi-Filipovi

Vojna bolnica, *Uprava, Ni; kola stranih jezika Koala Ni

Kljune rei:istorija medicine; srbija; sanitetska sluba armije;medicina, ratna; lekari, vojni; bolnice, vojne.

Key words:history of medicine; yugoslavia; hospitals, military;military personnel.

Uvod

U civilizacijskom i istorijskom hodu svaka generacija,svaka ustanova, svaki pojedinac odgovoran je svom narodune samo u vremenu u kome ivi, ve i u prolim, kao i uvremenima koja slede. U toku svog postojanja od 130 godinaVojna bolnica u Niu nosila je breme srpske istorije, srpskognaroda i srpske vojske tokom sedam ratova: tursko-srpskograta, srpsko-bugarskog rata, dva Balkanska rata, Prvog svet-skog rata, Drugog svetskog rata i rata na prostoru bive Ju-goslavije tokom devedesetih godina. Ula je u istoriju u XIXveku, trajala je i razvijala se tokom XX veka i produilasvoje postojanje u XXI veku.

Srpsko lekarsko drutvo (SLD) osnovano je pre 136 godi-na, tanije 1872. Ovaj istorijski datum pada samo etiri godinenakon osnivanja engleskog i drugih velikih drutava u metropo-lama irom Evrope. Godine 1876, Vojno ministarstvo izdalo jedve uredbe: Ureenje i raspored vojnog saniteta i Upustvo zaslubu vojnoga saniteta srpske narodne i stajaevojske, kojima je definisana organizacija i forma-cija vojnog saniteta u miru i ratu. Iste godine obe-leen je jo jedan veliki dogaaj formiranje Srp-skog drutva Crvenog krsta 1.

Jedan od zaslunih pionira u stvaranju ovihudruenja, dr Vladan orevi dao je predlogda se u Niu otvori velika Vojna bolnica* za1 000 bolesnika i ranjenika. Nika vojna bolnicazapoela je sa radom januara 1878, samo nede-lju dana nakon osloboenja Nia od vievekov-ne turske vladavine 2.

Od poetka svog postojanja bolnica i njenoosoblje uvek su sledili kodekse Hipokratove za-

* Bolnica je tokom svog postojanja esto menjala ime, tako da se

u dokumentima pominju nazivi: stalna Vojna bolnica, Moravska vojnabolnica, stalna Moravska vojna bolnica.

kletve, da pri vrenju svoje lekarske misije nee praviti razlikemeu bolesnicima bez obzira na veroispovest, nacionalnost,rasu, politiku ili klasnu pripadnost. Tako su u ovoj bolnici le-eni Turci, Bugari, Arnauti, Austrijanci, Nemci i drugi.

U poetku, nedovoljan broj medicinskog kadra upotpu-njuju lekari stranci, pa bolnica postaje mesto lekara bez gra-nica. Meutim, u njenom razvoju najveu ulogu odigrali su,nesumnjivo, domai lekari.

Eminentni srpski lekari u sastavu Vojne bolnice uNiu

Knjaz Milan M. Obrenovi sa hrabrom srpskom voj-skom osvojio je i oslobodio Ni 28. decembra 1877. godine(po starom kalendaru). Samo nedelju dana nakon osloboe-nja Nia, varo je dobila svoju prvu Vojnu bolnicu. Za dese-tak godina postojanja i rada, Vojna bolnica u Niu prerasla jeu red tri najvea bolnika centra u Srbiji (slika 1 i 2).

Sl. 1 Slika Vojne bolnice u Niu s kraja IX veka

Strana 70 VOJNOSANITETSKI PREGLED Volumen 65, Broj 1

eni N, et al. Vojnosanit Pregl 2008; 65(1): 6980.

Sl. 2 Zgrada Hirurgije Vojne bolnice u Niu sagraena1906. godine

Formacijski sastav novoosnovane Vojne bolnice iniloje sedam lekara, dva lekarska pomonika, jedan apotekar, je-dan komandir i dva pisara. Prvi lekari bolnice bili su: dr LazaStevanovi, dr ore Dimitrijevi, dr Dimitrije Popovi, drRozemberg, dr Janko Sjenkijevi i dr Kazimir Stanievki(lekari poljskog porekla) i dr Murel, zarobljen turski lekar.Uitelji iz Nia Todor Anastasijevi i Dimitrije oreviimenovani su za bolnike pisare. Za komesara bolnice posta-vljen je Dragia Piranac 2.

Prvi upravnik Vojne bolnice u Niu bio je dr Vladanorevi (slika 3), najzaslunija linost srpskog kako vojnog,tako i civilnog saniteta. Dr Vladan orevi roen je 1844.godine u Beogradu, prestonici tada male kneevine Srbije, apreminuo je 1931. godine u suverenoj Kraljevini Jugoslaviji.Njegov bogat i kreativan ivot protekao je u jednom burnomperiodu srpske istorije.

Sl. 3 dr Vladan orevi (18441931), prvi upravnikVojne bolnice u Niu

Jo kao ak i student posebno se isticao u svemu, pa jetako 1863. uestvovao u naunoj ekspediciji po istonoj Sr-

biji, koju je predvodio Josip Pani. Po preporuci Pania iDaniia, dobio je stipendiju za studije medicine u Beu. Saudruenjem Zora i Ujedinjenje omladine srpske ues-tvovao je na Sveslovenskom kongresu u Moskvi. Nakon do-bijenog zvanja doktora medicine, hirurgije i opstetricije,1869. godine otiao je u Prag na specijalizaciju u velikomporodilitvu kod profesora Sajferta. Dvogodinju specijali-zaciju iz hirurgije obavio je u Beu na uvenoj Bilrotovojklinici. U Berlinu uio je od najuvenijeg nemakog hirurgadr Langenbeka. Kao izaslanik srpske vlade u francusko-pruskom ratu 187071, upoznaje ratnu hirurgiju i istovreme-no prevodi sa pruskog na srpski Ratnu sanitetsku slubuto e kasnije posluiti kao osnova za prva Upustva za slu-bu vojnog saniteta srpske stajae i narodne vojske u mirno iratno doba. Po povratku u Beograd 1871. godine, preuzeo jemesto efa Hirurkog odeljenja beogradske Vojne bolnice.Organizacijske sposobnosti i vizionarstvo pretopio je u for-miranje Srpskog lekarskog drutva (SLD) 1872. godine ipostao njegov prvi sekretar. Izdavanje prvog strunog lekar-skog asopisa Srpski arhiv za celokupno lekarstvo i SLDostavlja znamenja, koja su na neki nain odredila njegov celiivot i puteve srpskih lekara. Osnivanjem Srpskog drutvaCrvenog krsta 1876. godine, dr orevi je plasirao Knee-vinu Srbiju u meunarodne sfere humanizma i filantropije. Usvemu je bio prvi i poseban, pa je tako fijakerom obilaziosvoje bolesnike irom beogradske varoi.

U srpsko-turskim ratovima 18761878. na elu SanitetaJuno-moravske divizije dr orevi ispoljio je posebne or-ganizatorske i administrativne sposobnosti u formiranju iprestrojavanju vojnog saniteta u sudbonosnim vremenimasrpske istorije. Sa ovog poloaja dr orevi je preuzeo du-nost naelnika Saniteta Vrhovne komande, a po osloboenjupostao je naelnik Sanitetskog odeljenja u Ministarstvu unut-ranjih dela. Njegova uloga u organizaciji srpske medicineproduila se izradom sanitetskih zakona 1879, poznatih kaoNarodni sanitetski fond i Ureenje sanitetske struke i u-vanje narodnog zdravlja. Doktor Vladan orevi ostavioje i dragocenu pisanu grau o organizaciji saniteta u Srbiji uetiri knjige poznate kao Istorija srpskog vojnog sanite-ta 1, 3. Pored obimnog strunog rada u oblasti medicine, ba-vio se prevodilakim radom, a ostavio je i plodnu knjievnuzaostavtinu. U njegovoj knjizi Uspomene iz srpsko-turskograta ostali su zapisi Osvajanje Nia, Na egru i Kodele-kule, u kojima je dat i opis Vojne bolnice: U onomblagoslovenom polju, koje je puklo izmeu Vinika i Gorice,Nia i Banje, i koje nema jedne stope zemlje, koja ne bi bilanajsavesnije obraena, na etvrt sahata od varoi nike, poredputa pirotskog, nadaleko se beli jedna lepa zgrada. To jeodeljenje velike srpske Vojne bolnice u Niu, tu je za vremerata bila naa ranjenika bolnica. Deset koraaja na istok odte zgrade stoje razvaline od ele-kule... 4.

Pored inicijatora osnivanja bolnice, dr Vladana ore-via, za njen razvoj znaajni su i drugi eminentni lekari togvremena. Jedan od njih je i dr Mihajlo-Mika Markovi (slika4), ija je zasluga upotreba antiseptika u ratnoj hirurgiji. DrMihajlo-Mika Markovi (18741911) roen je u Kragujevcugde je zavrio osnovnu kolu i gimnaziju. U Beogradu seupisao na Tehniki fakultet Velike kole. Nakon prve godine



studija dobio je stipendiju za studije medicine u Beu. Po za-vretku studija bio je rasporeen na slubu u Gornjem Mila-novcu, kao fizikus Okruga rudnikog. U Prvom srpsko-turskom ratu 1876. godine uestvovao je kao rezervni sani-tetski oficir u sastavu Rudnike brigade. U Drugom srpsko-turskom ratu 187778. godine uestvovao je u svojstvu efatrupnih lekara umadijske divizije, potom kao komandantKorpusnog sanitetskog odeljenja. U Srpsko-bugarskom ratu188586. godine bio je referent Saniteta Moravske divizije.Tokom tog rata ukupan broj ranjenika iznosio je oko 24 000,a dr Markovi sam je zbrinuo oko 7 000 ranjenika, izvrio jepreko sto operacija, izvadio preko 600 kuruma. Njegovomlekarskom moralu i etici, kao i hirukim vetinama divili suse i domai i strani lekari. Jednom prilikom kada je odbio daprimi nagradu, upuen mu je paket skupocenih hirurkih in-strumenata sa pismom: Mihajlu Markoviu od OmfrijaSendvica, koji se divi vetini, energiji i humanosti, kojima seodlikovao ovaj mladi srpski doktor u ratu. Godine 1879.preao je u vojnu slubu i sa inom kapetana I klase, rukovo-dio Vojnom bolnicom u Niu. Na njegov predlog uvedena jeprimena jodoformnog zavoja kao antiseptikog sredstva, toje doprinelo da srpska medicina bude prva u primeni ove no-vine u leenju rana. Po zavretku rata 1886. godine bio je po-stavljen za naelnika vojnog saniteta u Ministarstvu, gde jeostao 17 godina. Bio je vrlo uspean u sprovoenju reformevojnog saniteta. Njegovom zaslugom formirano je prvih pethirukih odeljenja u divizijskim bolnicama u Beogradu, Ni-u, Kragujevcu, Valjevu i Zajearu. Podstakao je i pomogaootvaranje prvog Pasterovog zavoda 1900. godine u Srbiji saseditem u Niu. Zasluan je za edukaciju i usavravanjestrunog vojnosanitetskog kadra, za formiranje skladita saapotekarskim i sanitetskim materijalom u mirnodopskim iratnim vremenima. Ime dr Mihajla Markovia upisano je ka-ko u istoriju srpskog vojnog saniteta, tako i u istoriju srpskemedicine. Dr Mihajlovi je obeleio osnivanje i rad mnogihinstitucija u Srbiji 1, 3.

Jo jedno veliko ime srpske medicine upisano je u analeVojne bolnice u Niu. Bio je to dr Mihailo Petrovi(18631934), koji je zavrio medicinu u Beu (slika 5). Bio

je poznat kao hirurg, sanitetski general, profesor univerziteta,sledbenik i asistent na odeljenju za hirurgiju kod dr VojislavaSubbotia u Optoj dravnoj bolnici u Beogradu. Kao uprav-nik Vojne bolnice u Niu od 1896. do 1912, osnivanjemOdeljenja hirurgije 1897, uinio je bolnicu velikim i pozna-tim centrom za hirurgiju i urgentnu medicinu, a on sam pos-tao je pionir ratne hirurke kole srpske vojske. Dr Petrovije u Niu podstakao otvaranje Pasterovog zavoda 1900.godine, kao prve medicinske ustanove za preventivu medici-nu u Srbiji i na Balkanu. Na Solunskom frontu (19161918),bio je naelnik Hirurkog odeljenja Prve poljske armijskebolnice u selu Dragomanci kod Bitolja. U vreme probojaSolunskog fronta, dr Petrovi sa svojom hirurkom ekipomoperisao je na prvoj liniji fronta, dok su geleri i granate zasi-pali zavojita. Bio je i ostao veran hirurgiji, zadrao ponosvojnika i nije se odrekao svoje uloge sanitetskog pukovnika,kasnije generala. Medicinski fakultet izabrao je dr Petroviaza honorarnog profesora 1926. godine. Na Meunarodnomkongresu hirurga u Briselu prezentovao je svoja iskustva uoperacijama hernija, sa uzorkom od 3 000 bolesnika. Olov-kom je upisao svoje ime osnivaa u hroniku Vojne bolnice uNiu, a skalpelom je urezao svoje delo u srpsku hirurgiju iistoriju srpske medicine. Kako je srcem bio posveen svomradu, tako je i ostavio svoje srce ugraeno u zid hirurke saleGlavne vojne bolnice u Beogradu, u Pasterovoj ulici. Na nje-govoj urni zapisano je: Dr Petrovi predaje duu Bogu, telosrpskoj zemlji, a srce srpskoj medicini 1 3.

Jedan od velikana srpskog saniteta koji je bio na eluVojne bolnice u Niu jeste i dr Vladimir Vlada Stanojevi(slika 6). Ostao je upamen kao rukovodilac bolnice u vremevelike epidemije pegavog tifusa tokom povlaenja preko Cr-ne Gore i Albanije 1915. godine.

Sl. 4 dr Mihajlo Mika Markovi (18741911)

Sl. 5 dr Mihajlo Petrovi (18631934)



Sl. 6 dr Vladimir Vlada Stanojevi (18861978)

Dr Vladimir Vlada Stanojevi (18861978) roen jekod Dimitrovgrada, u porodici iji su preci, po predanju, haj-dukovali sa Hajduk-Veljkom Petroviem. Osnovno kolova-nje zavrio je u Dimitrovgradu i Pirotu. U Niu je pohaaogimnaziju. Studije medicine zavrio je u Vojnomedicinskojakademiji u Petrogradu krajem 1911. Ve sledee godine po-stao je redov-bolniar Dunavske bolniarske ete. Sa poloe-nim strunim ispitom dobio je in sanitetskog porunika ipoeo svoje slubovanje po Srbiji: Poarevac, Kragujevac,Pritina Februara 1915. godine postavljen je za upravnikaVI rezervne bolnice, koja je tada bila smetena u zgradi os-novne kole na Stambol kapiji. Poetkom marta 1915. godinepreuzeo je upravu Moravske vojne bolnice kod ele-kule.Ovim postavljenjem dobio je najtei zadatak u svom vojno-sanitetskom slubovanju, jer je u to vreme u Srbiji vladalavelika epidemija pegavog tifusa, a Nika vojna bolnica bilaje jedna od najveih epidemijskih bolnica u zemlji. Dr VladaStanojevi je na izvestan nain proveo najsudbonosnije daneu i sa ovom bolnicom. Vodio je Vojnu bolnicu u toku epide-mije, bio na njenom elu tokom povlaenja preko Crne Gorei Albanije, prisustvovao tom stranom egzodusu srpske voj-ske i naroda, bio oevidac i uesnik iskrcavanja srpske voj-ske na Krfu, velikog umiranja na Vidu, njenih poslednjih tr-zaja i dizanja i odlaska na Solunski front. Tu je Moravskavojna bolnica ostala, a dr Stanojevi otiao je u pratnji Srp-ske dobrovoljake divizije na novi front u Rusiju i Rumuniju.Toliko energije i entuzijazma, vere i nade, ponosa i patrioti-zma, znanja i obrazovanja podario je ovom prostoru i srp-skom narodu. Svoja dragocena iskustva oveka humaniste ilekara opisao je u jedinstvenim rukopisima koji govori o ve-likom ratu i srpskom vojnom sanitetu. Ratne beleke i slikedr Stanojevia su jo neprevaziene, ne samo kao autentinodelo svedoenja ve i kao dokaz portvovanih i plemenitihstaza jedne itave generacije lekara i humanista. Dr Stanoje-vi je autor Istorije srpskog saniteta, koja je od prvog izda-nja 1925. godine doivela jo nekoliko izdanja, jer je kao ne-ponovljiva postala bukvar istorije srpske medicine 13.

Pored pomenutih, veliki doprinos razvoju Vojne bolniceu Niu dali su i general dr Sava Popovi, dr Laza Lazarevi,dr Kazimir Stanievski, dr Janko Sjenkijevi i dr DragutinPetkovi.

General dr Sava Popovi (18711944) roen je u Lu-anima kod Aleksinca. Zavrio je gimnaziju u Niu, a me-dicinu u Petrogradu i Gracu. U vojnu slubu stupio je 1900.godine. Prvi raspored ga je doveo u Moravsku vojnu bolni-cu u Niu, kada je pristupio i Pasterovom zavodu. Za vremePrvog svetskog rata dr Popovi je bio referent Saniteta Ti-moke divizije, potom referent Saniteta Moravske divizije Ipoziva. Sa formiranjem Solunskog fronta postao je naelnikSaniteta II armije, po osloboenju naelnik Saniteta II Ar-mijske oblasti u Sarajevu, a potom naelnik Saniteta u Mi-nistarstvu. Celog ivota revnosno je pomagao rad Crvenogkrsta 1, 3.

Dr Laza Lazarevi (18511890) roen je u apcu.Studirao je prava u Beogradu, a potom medicinu u Berlinu.Ostavio je podjednako veliko delo u medicini i knjievnostiu vreme velikog kulturnog uspona u Srbiji. U vreme srp-sko-bugarskog rata mobilisan je za pomonika naelnikaSaniteta dr Vladana orevia. Kao sanitetski major dr La-zarevi je organizovao jednu veliku rezervnu vojnu bolnicuu Niu kapaciteta 753 nova bolesnika kreveta. Bolnica jebila pod upravom Stalne vojne bolnice, koju je vodio drMihajlo Mika Markovi. Za vreme boravka u Niu, dr La-zarevi je doprineo razvoju vojnog saniteta i organizacijiVojne bolnice1, 3.

Dr Kazimir Stanievski roen je u varoici Cudnovi, uVoliniji. Izbijanjem ustanka 1863. godine prekinuo je stu-dije medicine u Petrogradu. Nakon zarobljenitva u Galici-ji, puten je na slobodu. Nastavio je i zavrio studije medi-cine u Cirihu i Bernu. U sluajnom susretu u Beu sa srp-skim ministrom Svetomirom Nikolajeviem, preao je uSrbiju 1868. godine. Zapoeo je svoje slubovanje kao le-kar prvo u Rai Kragujevakoj, potom po celoj Srbiji. Slu-ba ga je dovela i u Ni u Vojnu bolnicu. Najdue je ostaou Jagodini, gde se oenio sinovicom ministra Stevice Mi-hajlovia. Preminuo je u Beogradu 1911. godine u 78. go-dini ivota 1, 3.

Dr Janko Sjenkijevi potie iz uvene poljske porodice;sinovac je poznatog romansijera Henrika Sjenkijevia. Do-ao je u Srbiju 1875. godine. Uestvovao je u ratu 1876. go-dine u sastavu Jagodinske okrune vojske. Godine 187778.bio je meu dobrovoljcima u Kladovu. Po osloboenju sluioje kao lekar u etiri novoosloboena okruga. Bio je angao-van kao sanitarni kapetan II klase u Drugoj poljskoj bolnicipod upravom stalne Vojne bolnice u Niu 1, 3.

Dr Dragutin Petkovi (18731947) roen je u selu i-evcu kod Kruevca. Doktorirao je u Beu 1899. godine, ausavravao se u oblasti primenjene higijene i bakteriologijeu Peti, Hamburgu, Berlinu i Parizu. Za upravnika Pastero-vog zavoda u Niu postavljen je 1903. godine. Znaajno jedoprineo razvoju Zavoda i njegovoj meunarodnoj reputaci-ji. Godine 1911. prelazi u stalnu Moravsku vojnu bolnicu uNiu na mesto efa Internog odeljenja. Kao referent sanitetaMoravske divizije uestvovao je u balkanskim ratovima191213. Sa srpskom vojskom povukao se preko Albanije.



Na Krfu je postavljen za efa srpskog saniteta. Bio je lanSrpske misije za organizaciju prihvatnih logora, sprovoenjehigijenskih mera i organizaciju daljeg transporta srpskih voj-nika na Solunski front. Kao poliglota koordinisao je rad me-unarodnih medicinskih misija. U osloboenu Srbiju vraase 1918. godine na funkciji naelnika Saniteta Prve armije. UNiu osniva prvi privatni sanatorijum u kome su se besplatnoleili iznemogli, bolesni i stari. Jedno vreme bio je i predsed-nik nike optine. Nosilac je brojnih domaih i meunarod-nih odlikovanja. Njegovi nauni radovi obili su svet, a on jekao graanin sveta imao kontakte sa znamenitim ljudima,meu ostalima i sa Mihajlom Pupinom 1, 3.

U okviru stalne Moravske vojne bolnice u Niu formi-rane su dve poljske vojne bolnice, koje su radile pod njenomdirektnom upravom. Prvu poljsku bolnicu predvodio je drZajiek, sa lekarima dr J. ujoviem i dr J. Petikom, lekar-skim pomonicima dr Mandelbaumom i S. Peperom, apote-karom A. Okolikim, apotekarskim pomonikom L. Jakese-vcem i blagajnikom P. Simiem. Druga poljska bolnica podupravom dr J. Valenta imala je dva lekara, dr J. Sjenkijeviai dr M. Marsia, lekarske pomonike dr S. Maskovia i M.Stojanovia, apotekara M. Frenia, apotekarskog pomonikaA. Nekovia i blagajnika S. Karamarkovia 13.

Nika vojna bolnica u Balkanskim ratovima

Zbog malog broja lekara u Srbiji u vreme Prvog balkan-skog rata, srpski sanitet je preko Crvenog krsta uputio apel su-sednim zemljama za pomo. Postoji podatak da 24 lekara sti-gla iz Slovenije, izmeu njih ljubljanski hirurg dr Edo Slaimeri dr Ivan Oraan 1, 2. Njihov boravak u ovoj bolnici potvrujeizvetaj dr Slaimera koji je zapisao: Kada smo prispeli ubolnicu, bolesnici su leali jo u svom starom, zemljom i krv-lju nakvaenom rublju, a veina i u odelu. Neugledne prosto-rije i stube bile su pokrite prainom, a naokolo je lealo oruje,kabanice i drugoBolesniku negu obavljale su dobrovoljnebolniarke iz graanskih krugova i deca Dr Slaimer jezbrinuo 467 srpskih ranjenika, koji su vrlo brzo ozdravili. Po-hvalno se izrazio o odlinoj spremi sanitetskog osoblja, kojeje radilo u prvim etapama zbrinjava-nja 2.

Posle Kumanovske bitke 23. i24. oktobra 1912. godine, velikibroj ranjenih stigao je vozovima uNi i smeten u Vojnu bolnicu. Le-enje i zbrinjavanje ranjenih i bole-snih bilo je istovetno za srpske i tur-ske vojnike, koji su nakon izleenjaputani da se vrate domovima uTursku. Bio je to primer istinskoghumanizma srpskih lekara i bolni-kog osoblja 2.

Drugi balkanski rat doneo jedrugi pristup ratovanju. Forsirane sukratke i krvave borbe sa dugimmarevima i brzim pokretima i me-njanjem poloaja. Divizijska zavoji-ta imala su ulogu prve pomoi,

transport je vren sanitetskim vozovima, dok je stalna Vojnabolnica u Niu imala veliku odgovornost za leenje i zbrinja-vanje ranjenika i bolesnika. Dotadanji stav u ratnoj hirurgijiranu ne diraj, u ratu 1913. godine sa upotrebom artiljerij-skih granata promenio se u nov, aktivan pristup. U Srbiji jepo prvi put primenjen Karelov av krvnih sudova. Dr Vladi-mir Stanojevi, i sam uesnik Balkanskih ratova, u Istorijisrpskog vojnog saniteta i Naa ratna sanitetska iskustvabelei da su Beograd i Ni jedina dva mesta u kojima su senalazile rendgenoloke stanice, ali obe nepokretne 5.

U Srbiji za vreme balkanskih ratova 19121913. go-dine zabeleena je najtea epidemija kolere. Prva pojavakolere uoena je 1912. kod zarobljenih turskih i bugarskihvojnika, ali se vrlo brzo proirila i na srpsku vojsku. Samona Bregalnikom bojitu, kolera je pokosila oko 5 000 srp-skih vojnika. Kolera se rairila do Nia i Beograda, sa3 295 rtava irom Srbije. Sa zavrenim ratnim operacijamai povratkom ratnika u Ni, kolera je izbila i u konjikoj ka-sarni Moravske divizije odnevi jo mnogo ivota. Meupreminulim vojnicima nalazi se i ime pukovnika Moravskedivizije Milovana Nedia 5.

U vreme Drugog balkanskog rata, dolo je do formira-nja srpskog vazduhoplovstva kao jednog od petnaest prvih usvetu. Vojvoda Putnik je 13.12.1912. godine potpisao reenjekojim je u Srbiji ustanovljena vazduhoplovna komanda saseditem u Niu. Od tog vremena, svih ovih 95 godina pos-tojanja, aerodrom u Niu, u neposrednoj blizini Vojne bolni-ce, imao je veliki znaaj u transportu tekih bolesnika i ra-njenika 5.

Nika vojna bolnica u Prvom svetskom ratu

Epidemija pegavog tifusa u Srbiji u trajanju od novem-bra 1914. do marta 1915. godine odnela je veliki broj rtava,po nekim procenama ak oko 300 000 ljudi. Vojna bolnicakod ele-kule postala je najvea epidemijska bolnica srpskevojske, sa oko 3 000 obolelih. U ratnom periodu 19121918.godine od 153 preminula lekara, njih 87 bili su rtve pega-vog tifusa (slika 7). Meu njima je bio i upravnik Vojne bol-

Sl. 7 Otvaranje spomenika rtvama epidemije pegavog tifusa u kruguVojne bolnice u Niu 1915 godine.



nice, rezervni sanitetski pukovnik dr Evgenije Branovaki,koji je preminuo u Niu 19. februara 1915. godine 2, 6.

Septembra 1915. sa velikim borbama du Drine, Save iDunava, Moravska stalna vojna bolnica primila je preko6 000 ranjenika.

Taj period opisan je u knjizi dr Stanojevia Moje ratnebeleke: Sredinom februara bio sam premeten u Ni zaupravnika VI rezervne bolnice, koja je bila smetena u zgradiOsnovne kole na Stambol kapiji. Poetkom marta, bio sam iodatle premeten i postavljen za upravnika Moravske stalnevojne bolnice kod ele-kule. Ovim postavljanjem dat mi jejedan od najteih zadataka, koji mi je dotle dodeljivan, jer jeta bolnica bila na zlom glasu tih dana. Moravska stalna vojnabolnica bila je tada najvea epidemijska bolnica u zemlji i unjoj je umiranje od pegavca te zime uzimalo strahovite raz-mere.

Kad sam primio bolnicu kao novoodreeni Upravnik,zatekao sam u njoj ovakvo stanje. Bolnica je imala u svomkrugu 26 koje zidanih zgrada, koje baraka. Od njih je bilo 18,u kojima su bili smeteni bolesnici. Broj bolesnika nije se ta-no znao... Sredinom februara, kad je epidemija pegavcavladala najjae, raunalo se, da je tada moglo biti oko 3 000bolesnika ukupno. Broj mrtvih takoe se nije znao, jer nigrobljansko odeljenje nije stizalo, da na vreme svri svojeposlove.

Ljudstva i personala, za vreme cele epidemije, bilo je nesamo mnogo, ve ga je bilo i svakojakog. Samo zarobljenika,dodeljenih na slubu, zbog velikog oboljevanja i umiranjanaih bolniara, zajedno sa celom Bolnikom etom, bilo jepreko 625. Sestara milosrdnih, Srpkinja, Ruskinja i Francus-kinja, bilo je 17. Apotekara, apotekarskih pomonika 18,medicinara 11, administrativnog osoblja 9, posluge 21. Brojlekara i lekarskih pomonika, veinom stranaca, bio je tako-e veliki 2, 5.

U to vreme u Niu su boravili prestolonaslednik Alek-sandar Karaorevi, predsednik srpske vlade Nikola Pai,ugledne linosti srpskog naroda: Slobodan Jovanovi, Jo-van Cviji, Stojan Novakovi, Slavko Gruji, dr VladislavSubboti, dr Marko Leko, dr Vladimir Stanojevi, dr SimaKaranovi, dr Roman Sondermajer, dr Nikola Vueti, drMarija Prita-Vueti i druge ugledne linosti srpskog sani-teta i vojske. Ni su obili i pisali o njemu: Anri Barbi,Katarina-Klara tuceneger, Aribald Rajs, Don Rid, Lud-vik Hirfeld, Mabel Danlop Gruji, Franeska Vilson, knezi knjeginja Trubecki, gospoa Hartvig, dr Abraham Don-son, dr Dejms Beri, Ogist Bop, Feri Pizani, Ivo ipi-ko 7.

Istovremeno, Ni postaje centar prihvatanja i rasporei-vanja stranih medicinskih misija irom Srbije. Krajem 1914.godine u Niu se osniva Meunarodni sanitetski odbor za su-zbijanje i organizovanu borbu protiv epidemije pegavog tifu-sa. U sastavu odbora bili su: predsednik nj.k.v. prestolonas-lednik Aleksandar Karaorevi, potpredsednik Sir RalphPaget, lanovi: dr William Hunter, ameriki lekar dr RichardStrong-profesor za tropske bolesti na Univerzitetu Harvard,ruski lekar dr Sergej K. Sofoterov, francuski pukovnik drober, naelnik srpskog Ministarstva vojske pukovnik drSima Karanovi, naelnik Saniteta unutranjih dela dr oka

Nikoli i inspektor vojnih bolnica pukovnik dr Roman Son-dermajer 7.

Za vreme epidemije u Srbiji radilo je preko 25 medi-cinskih misija i poljskih bolnica iz Velike Britanije, Rusije,Francuske, Amerike, Grke, Danske, Holandije i drugih ze-malja. Materijalna pomo stizala je, pored pomenutih zema-lja, iz Australije, Kanade, Novog Zelanda, vajcarske, ved-ske, Italije, Rumunije, pa ak i iz udaljene Indije, ilea, Ja-pana i Kube 7.

U Niu, pored Vojne i Gradske bolnice, velikog brojasrpskih lekara, lanova srpskog Crvenog krsta, saniteta Vr-hovne komande, u pomo pristiu lekari saveznikih zema-lja. Meu prvima je bila Ruska medicinska misija gospoeHartvig, tzv. Ruski paviljon pod upravom dr S. K. Sofote-rova. Kasnije im se pridruuje Ruska bolnica pod upravomkneginje Trubecki, na elu sa hirurgom dr Sergijem I. Sorot-kinom. Dok su ruske diplomate Nikolaj Henrikovi Hartvig iGrigorije Nikolajevi Trubecki obavljali svoju diplomatskumisiju, gospoa Hartvig i knjeginja Trubecki organizovale suhumane misije. Treba spomenuti da je u misiji kneginje Tru-becki bio i dr Arsenije Duverovi iz Prokuplja, koji je studi-rao medicinu u Rusiji. U pomo Srbiji dole su i tri misijeCrvenog krsta iz Grke; prva pod upravom dr Vasilija No-mikosa stigla je 6. septembra 1914. godine. Druga misija gr-kog Crvenog krsta dovela je vei broj lekara i rasporedila ihirom Srbije. Grki lekar dr Simitopulos pridruio se VIII re-zervnoj bolnici u Niu. Misiju danskog Crvenog krsta sa 15lanova, koja je dola u Ni juna 1915. godine, predvodio jedr Brene. U Niu je formirana Deija bolnica pod upravomMadam Mabel Gruji, sa osobljem od deset lanova. Glavnabolniarka, Elizabet Seli, sa osobljem bolnice ostala je u Ni-u i za vreme okupacije 6, 7.

Prvi dobrovoljci-humanisti i medicinari iz Francuskeupueni su u Srbiju krajem septembra 1914. Ta grupa dob-rovoljaca od devet lekara stigla je u Ni sredinom oktobra1914. i dobila raspored po bolnicama irom Srbije. Misijafrancuske vojske sa dr oberom na elu, stigla je u Ni po-etkom marta 1915. godine sa 25 lekara, 75 medicinskihsestara i bolniarki, ukupno 100 lanova. Misija je donelaoko 300 tona sanitetskog materijala, vakcina, lekova i pos-teljine. U Niu je ostao ef misije dr ober sa direktorom,dr Demonetom, i administrativnim oficirom, gospodinomRaulom Labrijem. Ostalo osoblje bilo je rasporeeno poselima i gradovima irom Srbije u sedam sektora: u Niu,Beogradu, Valjevu, Uicu, Kruevcu, Kragujevcu i Zajea-ru 7.

Pored medicinskih misija u pomo dolazi jedan broj le-kara i bolniara iz vajcarske, Holandije, Poljske, Grke. UNiu, pri ruskoj misiji, postavljen je centralni magacin sani-tetskog materijala smeten u koli kod Saborne crkve (danasO.. Uitelj Tasa) sa deurnom medicinskom stanicom.Kod eleznike stanice formirana je ajdinica, koja je delilahranu lokalnom stanovnitvu i zarobljenicima 7..

Ser Tomas Lipton, kralj aja, uspean biznismen izkotske, milioner i filantrop, pruio je veliku materijalnupomo, a svojim brodovima prevozio je medicinske misije iopremu za bolnice. Lipton je lino posetio Srbiju februara1915. godine i dopremio sanitetsku misiju, ija je vrednost



iznosila dva miliona dinara. Prilikom posete Niu, Ser TomasLipton proglaen je za poasnog graanina grada 8.

Katarina Klara turceneger (18541929), bolniarka ipublicista, lan vajcarskog Crvenog krsta u Srbiji u vremebalkanskih ratova (19121913) i Prvog svetskog rata, kada jevladala velika epidemija pegavog tifusa, jedno vreme bora-vila je u Niu, sa rasporedom u Prvoj rezervnoj bolnici. Se-anja iz tog perioda pretopila je u est objavljenih knjiga oSrbiji 9.

Klara turceneger visoko je ocenila rad srpskog sanite-ta, strunost i humanost lekara, ovekoljublje i optimizam,uprkos stradanjima. Bila je ganuta tunim sudbinama izbe-glog naroda, posebno ranjenika, invalida, rasturenih porodicai iznenaena moralnim i pravnim kodeksom u tretmanu nep-rijateljskih zarobljenika. Veliki broj njih bio je smeten uTvravi u Niu, vojnici su bili dobro hranjeni, a oficiri su,tavie, imali posebne kuhinje. Povremeno su izlazili iz svo-jih logora, a bili su leeni sa srpskim vojnicima u istim bol-nicama 9.

Epidemiju pegavog tifusa pratila su masovna umiranjairom Srbije. Po nekim procenama od pegavca je preminulood 30 000 do 35 000 vojnika i oficira, dok je broj preminulihu graanstvu nepoznat. Gospoa Lukovi, na elu Kola srp-skih sestara kao i veliki broj domaih i stranih lekara, huma-nista, bolniara bili su rtve pegavog tifusa. U neposrednojblizini bolnice na Delijskom visu postoji autentino vojnikogroblje iz Prvog svetskog rata, na kome lei preko 2 500 voj-nika, poznatih i nepoznatih imena, heroja i heroina iz Srbije ionih dolih iz daleka 2, 6, 7.

Nika vojna bolnica u povlaenju preko Crne Gore iAlbanije

Dr Vladimir Stanojevi bio je na elu Moravske vojnebolnice od 1915, u vreme velike epidemije pegavog tifusa,na sudbonosnom putu povlaenja preko Crne Gore i Albanijei iskrcavanja na ostrvu smrti Vidu. Sa Solunskog fronta drStanojevi odlazi na Ruski front i prikljuuje se Srpskoj dob-rovoljakoj diviziji i osniva dva lazareta. On je autor jedins-tvene Istorije srpskog vojnog saniteta, a poglavlje Epide-mija pegavca u Vojnoj bolnici kod ele-kule i uloga te bol-nice u povlaenju 191516 ukljuuje dnevnik Moravskevojne bolnice Preko Albanije na ostrvo smrti 10.

Dvadeset prvog oktobra 1915. godine Moravska vojnabolnica predala je zgradu sa 1 300 teko obolelih bolesnika iranjenika stranoj medicinskoj misiji i zapoela svoju evakua-ciju preko Toplice, Prokuplja, Kurumlije na Kosovo u Pri-tinu. Sa povlaenjem Bolnice krenulo je oko 500 regruta Mo-ravske bolnike ete, koja je dobila prekomandu. U pratnji subili dr Vojislav Subboti, dr Ljuba Zdravkovi i dr Aleksan-dar Aca Savi. Cela izbegla Srbija, srpska vlada, srpska inte-ligencija, srpska vojska i narod krenuli su u zajedniki egzo-dus.

U akovici 10. novembra 1915. formiran je privremenistacionar sa 150 postelja, a ve 17. novembra 1915. prekoPei put praen zimskim hladnoama i snegom, vodi dalje zaCrnu Goru, Andrejevicu, preko Rugova i abljaka, dok je 3.decembra 1915. Skadar bio pokriven atorima i logorima 10.

U logorima ni vreve ni razgovora ni vrisak konja. Sveivo uti, kao da je izumrlo Konji, nepovezani, stoje kaomrcine i dremaju. Ne jede nijedan, jer, uostalom, i nema ni-ta pred njim. Ljudi zanemeli kao gologlava pratnja pri spu-tanju mrtvaca u grobU centru Skadra, u glavnoj ulici, sveje vie ljudi. Od naroda, vojnika, oficira, arnauta i komord-ija ne moe se proi. Ide se kao na vaaru. Svako ide za svojraun. Niko ne govori nita, niti se uje kakva vreva i agor.Vojnici, komordije i izbeglice, kao nekakve aveti, potam-nele i izmrale do kostiju, sa licem obraslim u dlaku i pogle-dom patnje, u dronjavom odelu i poderanoj obuci, lutaju poceo dan i trae hleba. uje se samo jedna re, pred oima le-bdi samo jedno, iz glave ne izbija samo jedna misao: hlebU Skadru se osetila glad ne samo na dnu, ne samo kod ma-se, ve i na onim mestima, gde ima uvek svega. Glad su ose-tili bolesnici u bolnici. Red je doao i na Vrhovnu komandu.Od gladi su poeli padati i umirati vojnici i na ulicama 10.

Moravska bolnica se 6. decembra 1915. hitno organi-zuje u jednospratnoj zgradi bive italijanske kasarne. Formi-rati bolnicu u mestu sa toliko leina ljudi i konja, umiranja odgladi, skapavanja od hladnoa i iscrpljenosti bio je veliki po-duhvat.

Ve je sumrak Rad na ienju i spremanju bolniceu najveem je jeku. Javljaju se i dolaze bolesnici.

Pred vratima bolnice, pod stranom kiom, stoji gomilaaveti od ljudi, druge jo skidaju s konja. Kia sve jaa, kao zapakost bije jo i grad. Skidaju jednog s konja, sputaju ga nazemlju, u blato i vodu i zovu lekara Puls se gasio, oi sezacaklie kao staklo, prevrnue se, a usta se polagano otvori-e uo se samo lak uzdah 10.

U Skadru je hitno formirana vojnika kuhinja, est veli-kih kazana, kuvala se preko 4 000 obroka dnevno. Mesec da-na predaha u Skadru, pa nov pokret. Prelazak preko Albanijeuzimao je novi danak, nezabeleena stradanja u istorijskimanalima 10.

Ukrcavanje u Drau poelo je 15. januara 1916. OstrvaKrf i Lazaret postala su nova utoita Moravske vojne bolni-ce, prve srpske vojne bolnice koja je pruila utoite i lekbolesnim i iznemoglim kolonama srpske vojske i naroda uzajednikom izbeglitvu.

Moravska bolnica stigla je na ostrvo Vido 21. januara1916. Dnevna umiranja tada prelaze broj 150 10.

Iskrcavanje i reorganizacija srpske vojske i sanitetana Krfu

Ruski knez Grigorije Nikolajevi Trubecki koji se tako-e povukao sa srpskom vojskom na Krf u svom rukopisuRat na Balkanu 19141917. i ruska diplomatija, obilazeisrpske logore na Krfu, zapisao je: Srpski logori su se na-lazili u sreditu ostrva, meu maslinjacima. U poetku aknije bilo ni atora, pa su ljudi noili pod vedrim nebom. NaKrfu je klima topla, a vrelo je bilo danju, ak i u januaru.Nou, meutim, temperatura bi znatno opala. Usled toga izbog opte iscrpljenosti, u vojsci je zavladala velika smrt-nost. Naroito su mnogo umirali mladi regruti. Krfska klimaizazivala je zdravstveni ok kod ljudi. Jedni su se brzo opo-ravljali, a drugi, oni najslabiji, brzo su umirali. Sve do jedno-



ga, koji su pristizali, pregledala je i kontrolisala lekarskakomisija i zato su ih prvo iskrcali na malo ostrvo Vido, prekoputa Krfa. Na Vidu su bile postavljene francuske ambulante ibolnice. U poetku, kada jo nije bilo ni baraka ni atora nidovoljno medicinskog osoblja, na Vidu je svakodnevno umi-ralo i po 150 ljudi. Njihova tela sputali su sa obale u morePosetio sam Vido i tada sam viao one muenike, dodue,ve u manjem broju, koji su bili osueni na smrt od iscrplje-nosti. Nisam mogao da zamislim da se ivo ljudsko bie mo-e pretvoriti u takav kostur, u bukvalnom smislu te rei, uskelet pokriven koom. Sreom, nije bila rairena neka epi-demija, verovatno stoga to je Srbija godinu dana ranije pre-ivela ve jednu epidemiju u strahovitim razmerama 7.

Moravska bolnica iz Nia do 21. januara ostala je namalom ostrvu Lazaret, gde je vrena trijaa i dezinfekcija.Hitnom naredbom prelazi na ostrvo Vido. Njen rad odvijaose ispod etiri velika atora (slika 8).

Dr Stanojevi, uesnik i oividac srpske golgote, usvom Dnevniku jedne bolnice zapisao je: Tu u tom adu,prikupljen kao u ii, odigravao se u minijaturi ceo tragizamnae zemlje. Tu su u predsmrtnom stenjanju i buncanju drh-tali i treperili svi najneniji fibri oveije due. Tu su krozbuncanja i sanjanja, nestajali jedan za drugim svi, koje jestrana sudbina bacila u ovaj pakao.

Iscrpljeni od gladi i zime kosturi od ljudskih tela suodlazili. Nije bilo sahrana ni posmrtnih govora. Umesto ve-nog obeleja na zemlji, sahranjivani su u beskonanim vo-dama Jonskog mora. Toliko rtava, toliko zanavek nestalemladosti 10.

Hitno su potraena sredstva i materijal za formiranjebolnice. Dobijen je kredit od 5 000 drahmi, podignuta je ku-hinja od dasaka, nabavljeno je posue, stiglo je 2 000 malihatora, isporueno je 15 velikih engleskih atora za poljskebolnice. Svi su uestvovali u hitnoj organizaciji bolnica ioporavilita za srpsku vojsku i izbeglice. Sa srpskim lekari-ma i bolnikim ekipama bile su medicinske misije Francuza,Engleza, Grka. Krfljani se odazivaju i pomau u formiranjubolnica, prihvatnih i rekovalescentnih centrima. Mnogi suustupili svoje kue i imanja da pomognu optem dobru i izle-enju 10, 11.

Nika vojna bolnica na Krfu

Donji Ipsos na Krfu posluio je za postavljanje prve polj-ske bolnice formirane od Moravske vojne bolnice iz Nia. Mi-sija Moravske vojne bolnice stigla je na svoje odredite 21. ja-nuara 1916. Prvog dana formirano je prijemno odeljenje, ras-poreen personal, napravljen prioritet u poslu. Napravljeniatori od dasaka, greda i velikih brodskih platna posluili su zasklonita iznurenih vojnika. Januara i februara meseca dolazilesu lae i po nekoliko puta na dan. Krajem februara 1916. brojumrlih na dan smanjio se sa 150 na 1518. Tadanji upravnikbolnice dr Stanojevi, opisao je rad bolnice reima: ..takva jebila borba Moravske bolnice na ostrvu smrti. Ta se borbavodila danju i nou, bez predaha i na sve strane, za sve vreme.Ne samo protiv bolesti i gladi, ve i stihijskih sila, protiv nep-restane kie i estih jakih vetrova. Ona se vodila uz to i protivnematine svakojake vrste 5.

Dr Stanojevi u knjizi Moje ratne beleke i slike na-veo je ulogu i znaaj celokupnog personala Moravske bolni-ce iz Nia, prilikom iskrcavanja i boravka na Krfu.

Ovde su znaajan doprinos dale mladalake snagemedicinara, koji su iz studentskih klupa usred studija napus-tali uenje i prihvatali se vojno-sanitetske slube i u nedos-tatku lekara uinili mnogo toga to je ostalo nezapae-no 5.

Da ne bi bilo nezapaeno i nezapisano, navodimo imenastudenata medicine sa dubokim potovanjem za njihovu po-rtvovanost i ovekoljublje. Medicinari dobrovoljci, koji su usastavu Moravske vojne bolnice na ostrvu Vido polagalisvoje ispite iz medicinske etike u najteim danima, suoenisa velikim patnjama i rtvama srpskih vojnika bili su: Alek-sandar orevi, Aleksandar Petrovi, Bora Gradojevi,Dragomir Vukovi, Dobrosav Stanarevi, arko Pratalo,ika Markovi, Jezdimir Jovanovi, Lujo Horvat, Luka Smi-ljani, Milorad Feliks, Mihajlo Stani, Steva Milovanovi,Veselin Gruji, Mileti (ime nije poznato) 5.

Moravska bolnica je, poto je izvrila svoj zadatak, ra-dila na Vidu jo nekoliko dana. Zatim je bolesnike predalafrancuskim lekarimaPersonal i ljudstvo upueni su na no-ve dunosti. Tako se zavrio put Moravske vojne bolnice,

Sl. 8 Srpski vojnici u bolnikom atoru na Krfu 1916. godine



od Nia, preko Crne Gore i Albanije, do Krfa. Epopeja jedneitave generacije, hronika jedne velike i znaajne sanitetskeinstitucije upisala se u srpsku istoriju.

Personal Moravske bolnice produio je sa daljim du-nostima na novom frontu. Bolesne i ranjene preuzela je fran-cuska bolnica, meu njima poznati francuski lekar dr Pol Di-pre. Na Krfu je takoe nalazila francuska laboratorija, podupravom dvojice priznatih i iskusnih bakteriologa, dr Birnea(Burnet) i Lizbona (Lisbonne). Dr Birne je kasnije u Tunisubio naslednik slavnog bakteriologa Nikola, a dr Lizbon je,kao profesor, preuzeo katedru za bakteriologiju u Monpeljeu,Francuska.

Danas u dvorcu Ahileon na Krfu stoji spomen-ploa,memorijal koji svedoi da je 1916. u tom zdanju, radila bol-nica za srpske oficire. Optinsko pozorite na Krfu uva jojedno znamenje. U foajeu pozorita nalazi se spomen-ploa,svedoanstvo da je u toj zgradi zasedala srpska skuptina ivlada u periodu Prvog svetskog rata 2, 5, 10.

Nika vojna bolnica na Solunskom frontu

Nakon povlaenja preko Albanije ponovo je izvrenareorganizacija srpske vojske i formirano je est divizija. Srp-ski vojnici, slomljeni i izgladneli, prebaeni su na Krf, u Bi-zertu (Tunis) i Marselj (Francusku). Oko 6 000 studenata,aka i majki sa decom prebaeno je na Korziku. Reorganiza-cija vojske dovela je do reorganizacije srpskog saniteta, kojije trebalo da prati francuski model sanitetske organizacije.Takvu odluku potvrivao je i regulisao dogovor sa prve Pari-ske konferencije, odrane aprila 1916. godine 5, 12.

Nakon Gornievske bitke, na Solunskom frontu bilo jena stotine ranjenika. To je podstaklo srpskog lekara dr Miha-ila Petrovia da napravi iskorak iz dogovorenih propisa i dapored zavojita osnuje prvu srpsku bolnicu na Solunskomfrontu. Glavna vojna bolnica srpske vojske u egzilu bila jeSrpska rezervna bolnica Prestolonaslednika Aleksandraformirana od velikana srpskog saniteta i personala Moravskedivizije, koji su preli veliki i slavan put od Nia, preko celeSrbije, Crne Gore, Albanije sve do Ipsosa na Krfu 5, 12.

Osnivanjem bolnice juna 1916. godine u Vasilici, po-tom u Dragomancima, dr Petrovi je postavio Prvu poljskuhirurku bolnicu za saniranje akutnih oboljenja i povreda.Bolnica sa lokacijom nedaleko od eleznike stanice u Dra-gomancima, dobila je na znaaju po pravoj lokaciji, to jevreme kasnije potvrdilo. Na poetku, cela bolnica bilo jesmetena ispod est atora kapaciteta 120 bolesnikih poste-lja, sa operacionom salom i rendgenom. Bolnica je pripadalaVrhovnoj komandi. U neposrednoj blizini bojita Druge ar-mije postaje vana srpska formacija na samom frontu, sa ve-likim prednostima u brem i bezbolnijem transportu ranjeni-ka 5.

Plemenita dobrotvorka, francuska kontesa aban de laPalis, priskoila je u pomo u opremi i koordinaciji. U nepo-srednoj blizini u Ostrovu bila je smetena Bolnica kotskihena, na elu sa australijskom lekarkom dr Agnes Bennett.Bolnica je imala svoju samostalnu transportnu jedinicu, naelu sa gospoom Harley, koja je pomagala u prevozu ra-njenika i opreme. Cela misija bila je uspena improvizacija,

pothranjena srpskom upornou i bistrim umom starog borcai prekaljenog hirurga dr Petrovia, koji je svojim velikim pi-onirskim koracima ve obeleio formiranje Vojne bolnice uNiu 7.

Na Solunskom frontu, meutim, nije bilo samo ratneoluje, ve i prave, koja se dogodila u Dragomancima 23. feb-ruara 1917. Uprkos nevoljama i predlozima da se sele, drPetrovi sa svojim saradnicima odluio je da ostane i bori se.Pobedio je srpski inat ili ono da su Srbi loi organizatori alinajbolji improvizatori. Sagradili su zgrade pletare u etirireda, praene sa dva previjalita, tri operacione sale, poseb-nom zgradom za rendgen aparat i jednom bakteriolokom iserolokom laboratorijom. U bolnikom krugu bio je ureensopstveni povrtnjak i mala farma kokoaka, svinja i ovaca, asve sa ciljem samoopstanka. Bolnike postelje napravljeneod pletenog prua, istovremeno sluile su i kao nosila. tavi-ve, instaliran je i reostat za regulisanje napona struje. U ne-dostatku hirurkih instrumenata, kova je bio tu da smisli inapravi. Zavrena je bila zgrada pletara sa kapacitetom zaprihvat 55 ranjenika. Sa atorima, ukupan kapacitet bio je170 postelja. U listu istraivakih otkria upisane su i udlageza ekstenziju udova osmiljeno delo dr Petrovia 5.

U Dragomancima se nalazila eleznika stanica, a uneposrednoj blizini bio je i aerodrom. Dr Petrovi je operisaoi dok su leteli neprijateljski avioni i trajalo bombardovanje.Radilo se neprekidno, po celi dan do duboko u no. Navee,sledila je obuka medicinara, koji su polagali svoje ispite uokrutnim uslovima obavljanja ratne hirurgije. Red i rad uskromnim uslovima nisu umanjivali visinu morala i humano-sti, a pruana je pomo i saveznikim vojnicima. U bolnicisu se potovala stroga etika pravila 5.

Moglenska ravnica sa dolaskom kia i postojeim ba-rama i movarama bila je leglo malarinih komaraca. Poredvelikog broja ranjenih, bolnica je primala obolele od malari-je, od koje ni osoblje bolnice nije bilo poteeno. Do frontabilo je nekoliko zavojita, koja su pruala prvu pomo i vr-ila trijau ranjenika 2, 5.

Za prvog upravnika bio je postavljen major dr LjubiaVulovi, otorinolaringolog, prekaljen borac i lekar iz balkan-skih ratova. Januara bio je zamenjen sa dr orem Neiem,koji je bio ef prvog Onog odeljenja u Beogradu. Na eluhirurgije bio je dr Jordan Staji, a Internog odeljenja dr ar-ko Ruvidi. Grudno odeljenje vodio je dr Ljubomir Stojano-vi. Kono-venerino odeljenje bila je briga dr Duana Kop-se, dok je pukovnik dr Aleksandar Markovi rukovodio radi-olokim odeljenjem. Pridrueni bili su im medicinari Svetis-lav Barjaktarevi, pre rata student medicine u Insbruku i Pra-gu i Mihailo Karpinski. Apoteku je preuzeo apotekar JovanJeli, kasnije zamenjen Milanom Mikoviem. Tako je ovaformacija jedinstvene poljske bolnice u potpunosti odgovo-rila zadatku jedne ratne bolnice. Bolnica u Dragomancimaostae zabeleena u analima velikog rata na Solunskomfrontu, du bojita Moglenske ravnice. Po reima vojvodeStepe Stepanovia ona e sluiti u istoriji srpskog ratnogsaniteta kao model i kola, kako treba hirurka poljska bolni-ca da izgleda 5.

Bolnicu u Dragomancima smatrali su kao jednu od naj-znaajnijih sanitetskih ustanova srpske vojske, pa su je is-



pomagali vrlo poznati lekari. Meu njima bio je i dr LudvikHirsfeld, poljski epidemiolog iz Varave koji je vodio i srp-sku bakterioloku laboratoriju. Kada je dr Hirsfeld 1915. go-dine stigao u Ni i prijavio se dr Simi Karanoviu, traio jeda bude rasporeen u centar epidemije. U Valjevu je bio uvreme epidemije, kada je celi grad postao jedna velika bolni-ca. Povlaio se sa srpskom vojskom i narodom preko CrneGore i Albanije. Vratio se sa suprugom lekarkom Hankom iostao sa Srbima do kraja rata. U Solunu, u Srpskoj centralnojlaboratoriji vrio je znaajna nauna bakterioloka, hemato-loka, parazitoloka i imunobioloka istraivanja: prouava-nje krvnih grupa, pregled krvi na malariju, prouavanje anti-tifusne i vakcine protiv kolere itd. Dr Hirsfeld je otkrio jedanod uzronika paratifusa (S. paratyphi C Hirschfeld) i proiz-veo antitifno-paratifnu vakcinu, kojom je vakcionisana srp-ska vojska. U osloboenoj Srbiji, 19181920. godine, poma-e organizovanju Bakterioloke laboratorije Glavne vojnebolnice, koja e postati baza Instituta za bakteriologoju Voj-nomedicinske akademije u Beogradu 1, 13.

Jo jedan humanista, dr Nikola I. Siev (18781954) izHrakova, ostavio je neizbrisiv trag u srpskom sanitetu. DrSiev boravio je u Srbiji 191416. godine, kao hirurg u rus-koj medicinskoj misiji. Uestvovao je u povlaenju prekoAlbanije i radio kao hirurg Zavojita Moravske i Drinske di-vizije na Solunskom frontu 191618. godine. Dr Siev je no-silac visokih ruskih, persijskih, srpskih, francuskih i crnogor-skih odlikovanja 1.

Sa probojem Solunskog fronta, bolnica se vratila u Ni,gde je kao Moravska stalna bolnica produila slavu i tradi-ciju legendarne bolnice u Dragomancima.

Nika vojna bolnica za vreme Narodno-oslobodilakograta

Aprilski dogaaji 1941. godine i slom Kraljevine Jugo-slavije i okupacija cele zemlje, izazvali su raspad mnogih in-stitucija i velike promene u srpskom sanitetu. Nika vojnabolnica nastavila da prima ranjenike i bolesnike najveimdelom iz jedinica V armije Jugoslovenske vojske. U toku leta1941. godine bolnica je leila ranjene i obolele iz zarobljeni-kog logora na Crvenom krstu u Niu, kao i izvestan brojnemakih vojnika. U toku 1942. i 1943. godine pored Nema-ca, Vojnu bolnicu su koristili pripadnici svih politikih po-kreta za svoje ranjenike. Lekari hirurzi dr Mihajlo orevi idr Duan Steri, oftalmolog dr ivorad Rai i otorinolarin-golog dr Krstivoje Tanasijevi nastavili su da obavljaju svojulekarsku dunost, u obezbeenju sanitetskog materijala i le-enju svih bolesnih i ugroenih. Novembra 1944. godineVojna bolnica je postala bolniki centar, koji je primao ra-njenike iz junih krajeva Srbije. Tokom 1945. godine bolnicaje proirila svoj delokrug rada prijemom ranjenika i bolesni-ka sa frontova Vojvodine i Bosne. Nakon osloboenja, drKrstivoje Tanasijevi postao je naelnik ORL odeljenja i up-ravnik bolnice, a dr ivorad Rai postao je naelnik Oftal-molokog odeljenja. U vreme osloboenja, bolnica je imalasamo jednog hirurga dr Slobodana Palamarevia, kome sepridruio dr Nikola ukni iz Ozrenske bolnice. Veliki brojranjenika bio je smeten u est paviljona, kojima su uprav-

ljali lekari opte prakse. Usled nedostatka obuenog medi-cinskog kadra, stigla je jedna hirurka ekipa Crvene armijena elu sa majorom dr Pavlom Ivanoviem Zanjinom. Malaekipa efikasnim radom i primenom sistema simultanog radave prvog dana obradila je 180 ranjenika 2.

Veliki priliv ranjenika zahtevao je brzo prestrojavanje,pa je tako formirano est hirurkih odeljenja. Dva odeljenjabila su locirana u krugu Vojne bolnice, ostala u Gradskojbolnici, nekadanjoj zgradi Moravske banovine, zgradi Ko-mande armije i hotela Park. efovi ovih hirurkih odeljenjabili su dr Milorad Glii, dr Jakov Kalderan, dr Sarl Josifov,dr Jakov Kiljman, dr Toma Langinovi, dr Dimitrije Luga-ni. U opsenom radu hirurkih odeljenja oseao se velikinedostatak kolovanih anesteziologa, jer su anesteziju vodilimedicinski tehniari 2.

Vojna bolnica u Niu u posleratnom periodu i danas

U posleratnom periodu Odeljenje hirurgije dobilo jeobuenog anesteziologa dr Pantu Koraevia, prvog stru-njaka te specijalnosti, ne samo u bolnici ve i celoj junojSrbiji. Sa primenom profesionalne anestezije i reanimacijehirurgija i cela bolnica dobile su na profesionalnom reno-meu 2, 14.

Velikim entuzijazmom i profesionalnim zalaganjem drRajka Vukainovia, uvedene su endoskopske pretrage usvakodnevnu praksu bolnice. Istovremeno, primenjivale suse ezofagostroduodenoskopija i rektoskopija. Kolonoskopijaje uvedena 1975. godine, a neto kasnije laparoskopija. Svimovim pionirskim koracima u osvajanju novih terapeutskihmetoda, medicinske sestre su dale svoj veliki doprinos. DrRajko Vukainovi kao naelnik Internog odeljenja, nastavioje formiranje Odseka za kardiologiju i intezivnu negu, gas-troenterologiju, endokrinologiju, optu internu medicinu. Uokviru Odseka za optu internu medicinu poinje da radihemodijaliza, ije se osoblje edukuje na Klinici za nefrolo-giju VMA i Institutu za nefrologiju na Medicinskom fakul-tetu u Niu. Pionirsku ulogu u ovim aktivnostima izneli su drErakovi i dr Vjekoslav Mitrovi, kao i obuene medicinskesestre 2, 14.

U dostignuima klinikih grana ne izostaje ni razvojstomatologije. Interesantno je napomenuti da je jedan od pr-vih pravilnika o sluenju u srpskoj vojsci iskljuivao svakogobveznika, kome je nedostajalo 14 zuba. Ali od vremena kadse zubi nisu leili, ve samo vadili, prolo je mnogo godina.Prvi poeci stomatoloke slube datiraju od davne 1909. go-dine, sa njenim osnivaem dr Miloem Popoviem. U vremebalkanskih ratova, po prvi put u srpskoj vojsci, dr AtanasijePuljo sanirao je povrede lica, vilica i zuba. Dr Puljo je na ve-oma orginalan nain primenjivao imobilizaciju povreda vili-ca i zuba, pa je zabeleen kao pionir u maksilofacijalnoj hi-rurgiji ve 1914. godine, etri godine pre prvih koraka usvetu. Godine 1915. Zubna stanica u sastavu Moravske sta-lne bolnice, otvorila je dve jedinice. Jedna je bila pod upra-vom i linim zalaganjem dr Pulje, a zasluga za drugu pripa-dala je ruskoj lekarskoj komisiji. Na Solunskom frontu, naincijativu dr Miloa Popovia i gospoe Tabet otvorena jezubna stanica 1. januara 1917. godine u Vodeni, Egejska



Makedonija. Od ovog istorijskog poetka do danas, stoma-tologija je doivela preporod u protetici, oralnoj hirurgiji,bolestima usta i zuba, deijoj i preventivnoj stomatologiji.Primenom najnovijih stomatolokih znanja i savrenih teh-nolokih materijala, kolovanim i strunim kadrovima, sto-matolozima i zubnim tehniarima, odeljenje prati najnovijasvetska dostignua 2, 5, 14.

Sa boljom organizacijom postojeih odeljenja, uvoe-njem inovacija, efikasnijim timskim radom, intezivnijimstrunim, publicistikim i naunoistraivakim radom bolni-ca postaje vaan nauni i medicinski centar. Istovremeno,Medicinski fakultet postaje sve znaajnija visokokolska us-tanova u okviru Univerziteta u Niu, u ijem su radu znaa-jan doprinos dali i lekari Vojne bolnice. Godine 1980. drVojislav Nikoli odbranio je doktorat Uticaj trunkalne va-gotomije na bilijarni sistem i izabran je za vanrednog profe-sora VMA. Nauno-istraivaki rad dr Miloa Maksimoviau okviru projekta Oteenja kimenog stuba u tenkista izaz-vanog vibracijama pretoen je u disertaciju, koju je odbra-nio 1984. godine. Zvanja doktora medicinskih nauka dobilisu: pukovnici dr Rajko Vukainovi, dr Sinia Paunovi, drLuka ori, potpukovnici: dr Vojislav Nikoli, dr Milo Ma-ksimovi, dr Branko Matija. Dr Mihajlo Jovanovi je 1965.godine odbranio doktorsku disertaciju iz mikrohirurgije uva ikao profesor Medicinskog fakulteta uspeno je rukovodioKlinikom za otorinolaringologiju u Niu. Titulu docentaimali su: pukovnici dr Rajko Vukainovi, dr Luka ori, drSinia Paunovi, dr Miodrag Dini i dr Slaana ivkovi. Uzvanje univerzitetskog profesora promovisan je dr sc. medVojislav Nikoli 2, 14.

Vojna bolnica je kao zdravstvena institucija bila vieputa nagraivana. Nagraivani su i njeni lekari. Meu njimadobitnici Oktobarske nagrade bili su: pukovnik prof. dr sc.med. Vojislav Nikoli, hirurg i pukovnik doc. dr sc. med. Si-nia Paunovi, otorinolaringolog.

Lekari Vojne bolnice u Niu uestvovali su i u meuna-rodnim vojnosanitetskim misijama. Tako je dr DragoslavSpasi, naelnik Odeljenja za hirurke bolesti, uenik emi-nentnih profesora opte i grudne hirurgije, bio angaovan uegipatsko-izraelskom ratu, a prof. dr Milo Maksimovi, kaoi anesteziolog dr Slavoljub Panti u okviru UN misije u An-goli. Godine 2003. na poziv UN upueni su sanitetski timoviu misiju u Republiku Kongo. Iz sastava Vojne bolnice u Niuu njoj su uestvovali: dr Goran Milojkovi, dr Dragan Veli-mirovi, dr Velimir Tomi, dr Marko Kovini; medicinskitehniari: Violeta Zeevi, Duka Pilevi, Ljubo krga, Na-da Koci, Lidija Stojanovi, Javorka Blagojevi, Anita Kos-ti, Suzana Ili.

Raspadom SFRJ 1991. godine nastupio je poseban pe-riod u radu Odeljenja za hirurke bolesti Vojne bolnice u Ni-u. Bilo je to jedno izuzetno hirurko iskustvo u zbrinjavanjuratnih rana, kada su pojedinci i hirurke ekipe obavljali pri-marnu hirurku obradu u ratnim bolnicama u rejonima u ko-jima su postojala ratna dejstva. Po svim propisima primenji-vani su savremeni principi hirurke doktrine. Godine 1998. uGarnizonu akovica, Vojna bolnica je formirala stalnu hirur-ku ekipu koja je za kratko vreme uradila 150 hirurkih ob-rada rana 15.

U toku NATO agresije 1999. godine Vojna bolnica uNiu, kao bolnica Tree armije bila je sanitetski oslonac uzbrinjavanju ranjenika. Bolnica je formirala tri hirurke ekipesa lokacijom u akovici, Prizrenu i Kosovskoj Mitrovici.Mada sa mnogo improvizacije, hirurke ekipe pokazale suuspean rad i prilagoavanje u ratnim uslovima. Primarni za-datak bio je ne transportovati ranjenika, pre primarne hirur-ke obrade. Odeljenje za hirurke bolesti hospitalizovalo je1 454 ranjenika, od kojih je 88% bilo definitivno zbrinuto. Udanononom radu, osoblje bolnice pokazalo je veliku port-vovanost i humanost u pruanju svih oblika pomoi. U tomperiodu saradnja sa VMA i Klinikim Centrom Ni bila je odneprocenjivog znaaja.

Godine 2001, bolnica je sa tri isturene hirurke ekipepokrivala ulazak naih jedinica u tzv. kopnenu zonu bezbed-nosti na jugu Srbije, uz administrativnu granicu sa Kosovom.U ime brigade garnizona Vranje, koja nastavlja tradiciju Pr-vog peadijskog puka srpske vojske knjaza Miloa Velikog,pukovnik Milosav Simovi dodelio je Vojnoj bolnici u Niuspecijalnu plaketu za profesionalnu saradnju i podrku 15.

Vojna bolnica u Niu oduvek je imala posebno znaaj-nu ulogu u zbrinjavanju povreenih u velikim elementarnimnesreama, epidemijama, saobraajnim nesreama i drugihurgentnim situacijama veih razmera. Sa tradicijom narodnebolnice kroz ratove, bolnica je irom otvorila svoja vrata iprihvatila ugroene u zemljotresu u Skoplju, sudaru vozovakod Stalaa, nesreama u Aleksinakim rudnicima, autobus-koj nesrei kod Doljevca itd. 2, 14.

Vojna bolnica u Niu imala je znaajnu ulogu u srpskojistoriji, hospitalizovala je ranjene i bolesne u svih sedam ra-tova, nastavila je obnavljanje i izgradnju posle osloboenja,opravdala je svoje postojanje unapreenjem svojih delatnostiu mirnodopskim uslovima. Pored bolnica u Beogradu i No-vom Sadu, kao trei najvei vojnosanitetski centar u Srbiji,uestvovala je u formiranju bolnica u Vranju, Leksovcu, Pi-rotu, Pritini, Kragujevcu, Kruevcu, Surdulici, Ozrenu,Vranjskoj Banji, Knez Selu.

Danas, Vojna bolnica u Niu (slika 9) predstavlja mo-derno opremljenu medicinsku ustanovu, sa odeljenjem za hi-rurgiju, ortopediju i traumatologiju, anesteziju i reanimaciju,urologiju, fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, patologiju, dis-panzerom sa savetovalitem za ene, odeljenjem za unutra-nje bolesti, dispanzerom za deiju zatitu, odeljenjem za neu-ropsihijatriju, odeljenjem za infektivne bolesti, one bolesti,bolesti uha, grla i nosa, kone i polne bolesti, radiologiju,stomatologiju, dispanzerom za plune bolesti i tuberkulozu,stanicom za transfuziju krvi, odeljenjem za prijem bolesnika.Zavod za preventivnu medicinsku zatitu koji se nalazi u sa-stavu bolnice ima savremene laboratorije sa pet odeljenja:epidemiolokim, higijensko-hemijskim, mikrobiolokim,odeljenjem medicine rada i odeljenjem informatike.

Upravnici Vojne bolnice, koji su je vodili kroz ovih 130godina postojanja bili su: pukovnik dr Vladan orevi, pu-kovnik dr Mihajlo Mika Markovi, general dr Mihailo Petro-vi, kapetan II klase dr Vlada Stanojevi, pukovnik dr Evge-nije Branovaki, pukovnik dr Kristivoje Tanasijevi, pukov-nik dr Radivoje Nikoli, pukovnik dr Duan Karanovski, pu-kovnik dr Radovan Dodi, pukovnik dr Nikola Petrov, puko-



vnik dr Radomir Miloevi, pukovnik dr Vitomir Pani, pu-kovnik dr Bora Ili, pukovnik dr edomir Kosti, pukovnikdr Sreten Milenkovi i potpukovnik dr Slavia iri 14.

Zakljuak

Proslava 130 godina postojanja i rada Vojne bolnice uNiu izuzetan je jubilej u istoriji srpskog saniteta i srpskojistoriji, uopte. Ovo je prilika da se setimo svih onih koji susvoje delo ugradili u trajanje ove bolnice, a koji nisu viemeu nama. Spomenik na ulazu u bolnicu, podignut u znak

seanja na preminule od pegavog tifusa 1915. uva istorij-sko seanje i na sanitetsko osoblje koje je od osnivanjabolnice pa do dananjih dana stalno bilo uz bolesne i nemo-ne.

Humanost, portvovanost i visoka profesionalnostoduvek su predstavljali temelje ove institucije. Postojanim iportvovanim radom u miru i ratu Vojna bolnica u Niuugradila se u istoriju srpskog saniteta i istoriju grada Nia iitavog regiona. Bila je i ostae uzor ovekoljublja i hrabro-sti generacijama koje su prole, savremenicima i onima kojedolaze.

L I T E R A T U R A

1. uri D. Book of memories. Belgrade: The Serbian MedicalSociety; 1972. (Serbian)

2. Paunovi S, Maksimovi M. Monograph on 110th anniversary ofthe Military Hospital Ni. Ni: the Military Hospital Ni; 1988.(Serbian)

3. Milanovi M. Eminent Serbian physicians. Belgrade: the Acad-emy of Medical Sciences of the Serbian Medical Society; 2005.

4. orevi V. Memories (Memories from the Serbian-TurkishWar). Belgrade: Nolit; 1988. (Serbian)

5. Stanojevi V. History of the Serbian Military Medical Services -Our wartime medical experience. Belgrade: Vojnoizdavakinovinski centar; 1992. (Serbian)

6. ukovi I. The typhoid epidemic in serbia 19141915. The As-sociation of Descendants of the Veterans 19121920. Bel-grade: Signature; 2006. (Serbian)

7. Popovi-Filipovi S. For courage and humanity - The ScottishWomen's Hospitals in Serbia and with the Serbs during WorldWar 1: 19141918. Belgrade: Signature; 2007. (Serbian)

8. Filipovi B, Popovi-Filipovi S. Thomas Lipton a honorary citi-zen of the town of Ni. Niki Vesnik 2007 november; p. 89.(Serbian)

9. Sturceneger KK. Serbia at War 19141916. Gornji Milanovac:Deje novine; 1989. (Serbian)

10. Stanojevi V. Across albania to the Island of death - From thediary of a hospital. Belgrade: Vojnoizdavaki novinski centar;1921. (Serbian)

11. Nedok A. Withdrawal of Serbian army to albanian coast and itsevacuation to Corfn 19151916. Beograd: AMD sistem; 2006.(Serbian)

12. Dimitrijevi B. In the Garbage Can-notes of a Serbian ArmySurgeon 19161918. Belgrade: Apostrof; 2001. (Serbian)

13. Hirschfeld L. History of one life. Belgrade: Serbian LiteraryGuild; 1962. (Serbian)

14. Milenkovi S, Dimi M. Monograph on 125th anniversary of theMilitary Hospital Ni. Ni: the Military Hospital Ni; 2003.(Serbian)

15. Petrovi A, eni N, Kovini M., Kostov M. Department of Sur-gery of the Military. Hospital in Ni, the chronicles of surgeryin Serbia. Belgrade: Prosveta; 2002. (Serbian)

Rad je primljen 9. XI 2007.

Sl. 9 Novi paviljon odeljenja za hirurgiju Vojne bolnice u Niu

povodom 130 godina postojanja vojne bolnice u nišu

Documents