Aleks Berenson

POUZDAN PIJUN

Naslov originalaAlex Berenson

The Faithful Spy2006

S engleskog preveliDanko Jei i Vladan Sibini

Pripadnicima 5. motorizovanog peadijskog puka i ostalim mukarcima i enama iz vojskeSjedinjenih Drava koji hrabro obavljaju slubu u sloenoj svetskoj situaciji i u ast Fahera

Hajdera, koji je umro za istinu.

Bog je na strani onih koji imaju bolju artiljeriju.Napoleon

Prolog

Jesen 2001.Ravnica amali, severno od Kabula, Avganistan

Don Vels podie pogled prema nebu u potrazi za dva aviona F-15 koji su lagano kruili u tami.Amerike mlaznjake bilo je teko uoiti ak i danju, a sad, sa suncem skrivenim za planine, bili sugotovo nevidljivi. Vels je mogao samo da se nada da ni piloti ne mogu da vide njih, jer bi bombeispod krila mogle u trenu da zbriu s lica zemlje i njega i njegove ljude.

Iz kokpita tih mlaznjaka rat izgleda kao video-igra, mislio je Vels. Sivi oveuljci tiho trkaraju pokompjuterskim ekranima, centimetar po centimetar, sve dok se uz beli blesak ne prizemlje bombe. Ustvarnosti, na tlu, sve je izgledalo daleko neprijatnije; na mestu piksela stajali su krv i kosti. Vels umislima odluta u davno nedeljno jutro i ugleda svog oca, hirurga, najboljeg mesara u zapadnojMontani, kako nakon noi provedene u operacionoj sali ulazi u kuhinju i besomuno pere ruke usudoperi.

ta se desilo, tata? rekao je Vels tog jutra. Je li bilo strano?Imao je deset godina, dovoljno da zna kako ne bi trebalo da postavlja takva pitanja, ali radoznalost

je nadvladala. Herbert je zatvorio slavinu, obrisao ruke, sipao kafu i zagledao se u Velsa umornimplavim oima. Vels je taman zaustio da se izvini zbog neumesnog pitanja, kad je otac napokonprogovorio i dao mu odgovor kakav nije oekivao.

Sve zavisi od toga s koje strane samare se nalazi rekao je Herbert i otpio gutljaj kafe, kao dazaikuje sina da nastavi s pitanjima. Tad ga nije razumeo, ali sad razume. To je bila prava istina.Pitao se ta bi otac, mrtav ve dve godine, mislio o oveku u koga se pretvorio. On je upravo biokrenuo svojim putem kad je Herbert preminuo, a otac je, ta god mislio o tome, to zadrao za sebe.

Ima ake hirurga, Done rekao mu je jednom, dok je Vels bio na koledu, ali kad mu nijeodgovorio, Herbert je digao ruke od toga. Otac mu je uvek govorio da mora da prokri sopstveni put,da ovaj svet nije mesto za slabie. Vels je smatrao da je tu lekciju nauio i vie nego dobro. Postaoje ubica, a ne lekar, i teio je da zada rane koje nijedan hirurg ne bi mogao da zakrpi. Ipak, nekako jemislio da bi Herbert mogao da razume potrebu za ljudima poput njega. Ili se barem nadao da je tako.

* * *

Vels je odustao od potrage za mlaznjacima, ali pogled mu je ostao usmeren nagore. U ovoj zemlji bezstruje, zvezde i mesec sijali su sjajem koji je s vremenom zavoleo. Tiho je nabrajao sva sazveakojih je mogao da se priseti, sve dok mu snaan nalet vetra nije bacio prainu u oi i ponovo muskrenuo panju na tlo.

Ahmed, njegov pomonik, zakorai preko ognjita i stade kraj njega. Hladno tiho ree Ahmedna arapskom.

Nam. Da.Tokom dana vetar se pojaao; ledeni povetarac sputao se sa severa predskazujui otru zimu.

Noanji udari bejahu posebno snani; podizali su pepeo s ognjita vatre koju su Vels i njegovi ljudizapalili, rugajui se njihovim pokuajima da se ugreju. Vels vre prigrnu ebe oko ramena i prieljudima uurenim oko slabane vatre. Voleo bi da je plamen jai, ali nije smeo da se izloi

opasnosti da privue panju mlaznjaka. Zima e biti duga. Hoe ree Vels. A moda e biti i kratka. Preko Ahmedovog lica pree mraan osmeh. Moda emo pre

prolea svi biti u raju. Moda e nas eik sve poslati na odmor ree Vels, dopustivi sebi da se naali, to je retko

inio. Ili na hadiluk. Hodoae u Meku, na koje bi svaki poboan musliman trebalo da odemakar jednom.

Na pomen hadiluka, podrugljiv smeak nestade s Ahmedovih usana. Inalah, Dalal smernoree. Ako bog da.

Inalah ree Vels. Talibani i Al Kaidini gerilci zvali su ga Dalal. To ime je uzeo pre mnogogodina, poto je kao prvi zapadnjak zavrio obuku u Al Kaidinim logorima kraj Kandahara. Nidesetak ljudi nije znalo njegovo pravo ime. Njih nekolicina zvali su ga Ameriki, Amerikanac, alimalo ko je bio spreman da ga tako nazove u lice. Veliki deo novih regruta zapravo i nije znao da jeon u stvari Amerikanac.

A i zato bi znali, pitao se Vels. Nakon godina koje je proveo borei se u dihadu, u eeniji iAvganistanu, savreno je govorio arapski i patunski. Brada mu je bila duga, ake uljevite. Jahao jedobro, gotovo kao starosedeoci istini za volju, nijedan doljak nije mogao da se dri u sedlu poputAvganistanaca i igrao je buskai, grubu igru nalik na polo koju su oboavali, muki koliko i oni.Molio se s njima. Dokazao je da mu je mesto ovde, s ovim ljudima.

Ili se bar nadao da jeste. ta Bin Laden i ostale visoke voe Al Kaide stvarno misle o njemu nijeznao. Niti je bio siguran da e ikad saznati. Pogotovo sad, kad su njihove zemlje u ratu s njegovom.Tek kad bi umro za njih, mogao bi uistinu da se dokae, a to nije nameravao da uradi.

Velsa ponovo obuze drhtavica, ovog puta dolazila je iznutra. Dosta je bilo nagaanja. Pogledaestoricu svojih ljudi koji su tiho razgovarali u mraku, s kalanjikovima na ramenima. Trojica su biliAvganistanci, trojica Arapi; pod pritiskom rata, talibani i Al Kaida postali su prisniji. Njegovivojnici uglavnom su bili brbljivi i glasni, roeni pripovedai. Meutim, Vels nije bio govorljiv nazadacima i oni su to potovali. Bili su prilino prijateljski nastrojeni i prekaljeni u borbi, a njegovanareenja izvravali su brzo i bez pogovora. Nijedan zapovednik ne bi traio vie od toga. Ono toim noas sleduje jeste nesrea, i gore od toga, ali to nikako ne moe da se sprei.

Juno od njih jak blesak osvetli nebo. Za njim jo jedan, a onda i sledei. Ponovo poinju ree Ahmed. Amerikanci su bombardovali Kabul, glavni grad Avganistana,

pedesetak kilometara juno. Zasad se nisu obazirali na amali, ravnicu severno od Kabula, gde su setalibani suoavali sa Severnom alijansom avganistanskom pobunjenikom vojskom koja je nakon11. septembra Amerikancima postala novi najbolji prijatelj.

Vels je sa svojim ljudima logorovao u bezimenom selu, sastavljenom od nekoliko kueraka, nagrebenu brda to se uzdie nad ravnicom. Sa severa i zapada titile su ih planine, a vie su voleli dajau konje nego da se voze u tojota kamionetima, omiljenim meu talibanima. Ovde gore ih niko neeuznemiravati i s lakoom mogu da nadziru ravnicu pod sobom. A Vels je odabrao ovo mesto iz jojednog razloga, koji nije saoptio svojim ljudima. Uz malo sree, u susednom selu, severno odatle,nalazie se jedinica amerikih specijalnih snaga.

Noas je gore ree Ahmed poto su blesci nastavili da paraju nebo. Nam Da. Mnogo gore. Nakon mesec dana zamajavanja Sjedinjene Drave ustremile su se na

Kabul. To je bio lo znak za talibane, koji su ve bili poljuljani krahom svoje odbrane na severu.Navodno neosvojivi gradovi padali su nakon dva-tri dana amerikog bombardovanja.

Meutim, noas e talibani prirediti iznenaenje Severnoj alijansi. Vels pogleda prema jugu, gdeje izlokani put izlazio iz Kabula u ravnicu. Eno ih. Automobilski farovi, usmereni prema severu.Desetak vozila u zbijenoj koloni, pa prazan prostor, pa jo desetak. Kamioneti u ijim su sanducimabili mitraljezi kalibra 12,7 mm na postoljima. Petotonci za prevoz ljudstva sa po dvadeset vojnika usvakom. Izaao je mesec, a farovi su i dalje pristizali. Desetina za desetinom. Talibani su se grupisalida udare na linije Severne alijanse.

Kamioni su gasili svetla kako su se pribliavali linijama. Vels je izvukao noni dvogled svojjedini luksuz, koji je uzeo od zlosrenog ruskog majora u eeniji i osmotrio dolinu pod sobom.Stotine kamiona nagomilale su se u njoj. Sve u svemu, moda i tri hiljade vojnika, Avganistanaca iArapa to su doli da brane Kabul od nevernika koji su hteli da dozvole enama da pokazuju lice ujavnosti. Ako bi probili linije Severne alijanse, talibani bi ponovo mogli da zauzmu veliki deo onogato su izgubili. Velsova jedinica poslata je da potrai znake koji bi mogli da pokau da je Alijansadoznala za napad. Zasad nije primetio nikakve pripreme za odbranu.

Vels prui dvogled Ahmedu. Dakle, istina je? Nam. Noas napadamo. Moemo li da pobedimo?Pre mesec dana bilo je nezamislivo da Ahmed postavi takvo pitanje. Ameriko bombardovanje

poljuljalo je talibanima samopouzdanje vie nego to je mislio. Svakako odgovori on. Inalah. Uistinu, Vels se divio smelosti njihovog plana. Talibani e

radije udariti na neprijatelja nego da iekuju smrt u bunkerima. Meutim, grupisani talibanskivojnici predstavljae laku metu mlaznjacima to im krue nad glavama. Da bi uspeli, talibani morajubrzo da probiju linije Severne alijanse. U tom sluaju e njihovi i protivniki vojnici biti izmeani ubliskoj borbi. Amerikanci nee moi da bombarduju jer bi time unitili i neprijatelje i saveznike.

Vojnici u dolini rasturili su se u jedinice veliine ete, spremajui se da krenu napred.Nisu dobili priliku da to i uine.Bombe su poele da padaju gotovo istog asa kad je poslednji kamion s borcima pristigao do

linije fronta. Eksplozije su zaparale no, crveno-beli blesci u dolini izgledali su kao vatromet okrenutnaopake. Otri prasci i dugotrajna potmula tutnjava nailazili su nasumino, po tri-etiri uzastopno,praeni dugim pauzama. Njihova snaga zatresla je kolibe pred kojima je stajao Vels sa svojimljudima, a crvena vatrena lopta jedne eksplozije obasja no.

To mora da je bio kamion s municijom ree Vels, napola Ahmedu, napola sebi.

* * *

inilo se da je bara trajao satima, ali kad je okonan, Vels je pogledao na sat i shvatio da je prolotek etrdeset minuta. Prineo je dvogled oima kako bi osmotrio dolinu. Plamenovi su lizali olupinekamioneta i petotonaca. Ljudi su leali ratrkani po tvrdom tlu. Amerikanci su ekali sve vreme inamamili talibane u zamku. to znai da su specijalci bili skriveni u blizini i navodilibombardovanje. Ba kao to se nadao.

Njegovi ljudi su se utiali, potreseni prizorom koji su videli. Talibani u dolini pokuavali su da seregrupiu, ali Severna alijansa ih je obasula vatrom iz mitraljeza i minobacaa. A nije bilo sumnje dae uslediti i novo bombardovanje. Poto im je propalo iznenaenje, talibani vie nisu imali nikakvihizgleda.

Vels spusti dvogled. Idemo ree. Natrag? upita Ahmed.

Vels odmahnu glavom i pokaza ka severu, iznad nazubljenih vrhova brda. Gore su Amerikancikoji navode bombe. Ahmed je izgledao iznenaeno, ali nita ne ree. Vels je i ranije bivao u pravu,a u svakom sluaju, kao zapovednik, mogao je da radi ta mu je volja.

Osedlali su konje i odjahali u mrak, ka severu. Za razliku od velianstvenih planina severnogAvganistana, gorje amalija bejae patuljasto i dombasto, nisko pobre prekriveno razjedenimstenama i prainom. Jahali su u vrsti, ujednaenim kasom, predvoeni Hamidom, najboljimkonjanikom meu njima. Pod njima su ponovo padale bombe. Nekoliko pari farova ve je krenulo kajugu, u pravcu Kabula talibanski napad je posustao pre no to je i poeo.

Polako ree Vels kad se odred pribliio vrhu brda severno od njihovog logorita. Bio jeubeen da su Amerikanci odabrali poloaj slian onome koji je i sam odabrao. Preli su preko vrha izaustavili se. Predeo pred njima se sputao, pa ponovo uzdizao. Vels pogleda kroz dvogled. Bili sutu; petorica-estorica ljudi stajali su kraj skupine kueraka od blata, zagledani u talibanske linije udolini. To su mogli da budu i seljani, uznemireni bombardovanjem... ali nisu. Bili su to Amerikanci.To je dokazivao kamionet, nehajno sakriven iza jednog kuerka.

Taj kamionet znaio je da specijalci verovatno imaju pukomitraljez, a moda i mitraljez kalibra12,7, oruje jae od svega to su njegovi ljudi nosili sa sobom. Meutim, Velsov odred imaeprednost iznenaenja. Vels mahnu svojim ljudima da krenu, upozorivi ih da budu tihi. Obuzelo ih jeuzbuenje, uzbuenje zbog prilike da napadnu Amerikance. I sam Vels, mada nije bio rad da toprizna, bio je uzbuen.

* * *

U. S. S. Starker, Atlantski okean

Let je protekao bez tekoa, ali Denifer Eksli je osetila da joj se eludac zgrio kad je zakoraila nasivu metalnu palubu Starkera, osamdesetak kilometara istono od Norfoka u Virdiniji. Brod se,naravno, nalazio u meunarodnim vodama, tako da njegov dragoceni teret nije potpadao podnadlenost amerikih sudova.

Starker, nekadanja mornarika jurina amfibija, pretvoren je u tamnicu, u plutajui zatvor. Uplovilu se u tom asu nalazio samo jedan zatvorenik, Tim Kifer, poznat i kao Muhamed Fejsal,dvadesetdvogodinji Amerikanac, zarobljen dok se borio na strani talibana kod Mazar e arifa usevernom Avganistanu. Na strani talibana protiv Sjedinjenih Drava. Denifer Eksli je jo uvekpokuavala to da shvati.

Vest o zarobljavanju Dona Vokera Linda, drugog amerikog talibana, objavljena je irom sveta.Meutim, Kiferovo pritvaranje ostalo je skriveno od oiju javnosti. Predsednik Bu potpisao jenaredbu kojom je Kifer proglaen za neprijateljskog borca, ime su mu privremeno oduzeta svaprava, meu kojima i pravo na suenje pred amerikim sudovima. Tako je Kifer doslovno plutao uelinom istilitu, na mestu na kom nisu vaili zakoni SAD. Ekslijeva nije bila naisto da li se slaes tom odlukom, ali ovo moda i nije pravo vreme za brigu o sitnicama poput Zakona o pravima. Brodjoj se zaljulja pod nogama i ona ciknu izgubivi ravnoteu na klizavoj metalnoj palubi. Njen vodi,prijatan mladi potporunik, prui joj ruku i pridra je da ne padne.

Jeste li dobro, gospoo Eksli? Jesam.Izveo ju je s palube u jarko osvetljen hodnik. Muhamed je u bolnici saopti mornar. Trudimo

se da budemo paljivi, ali on ne prestaje da pravi izgrede. Udara glavom u vrata, takva sranj...

Setio se da razgovara sa enom pa se ugrizao za jezik, sinu joj. Takve stvari.Potpuno oekivano, pomisli Ekslijeva. Dobro je da ga ve nisu ubili. Pretpostavljam da bi ga posada radije bacila u more? Morali bismo da izvlaimo slamke da odluimo ko e biti srenik veselo ree oficir. Stigli

smo.Dvojici mornara postavljenih ispred Kiferove sobe pokazala je iskaznicu CIA i specijalnu

mornariku propusnicu. Obojica paljivo osmotrie papire i salutirae joj. Potporunik iz depaizvue debeli klju i ubaci ga u glomaznu bravu na vratima. Polako ih gurnu i ona zakorai uprostoriju bez prozora.

Slobodno ostanite koliko god elite, gospoo ree potporunik zatvarajui vrata za njom. Muhamed nee nikud odavde.

Kifer je leao na uskom bolnikom sklopivom krevetu. Ruke i noge bile su mu svezane za okvir, au venu na miici prikljuena infuzija. Bio je neravnomerno obrijan i kratko oian. Imao je utumasnicu na levom oku. Mrav i nizak, izgledao je poput apsolventa filozofije ili neeg podjednakobeskorisnog. Nije bilo mnogo opasnosti od njegovog bekstva, ali kamera u uglu je, za svaki sluaj,bila usmerena prema njegovom krevetu, a jo dvojica mornara stajala su kraj vrata. I jedan i drugi bijednom rukom mogli da bace Kifera u Atlantik. Na tren, Ekslijeva je osetila saaljenje. Samo na tren.

* * *

Pod uobiajenim okolnostima Ekslijeva uopte ne bi razgovarala s Kiferom. Ona je bila nadzornikagenata, ne islednik, a CIA i DIA vojna obavetajna sluba, Ramsfeldovi momci ve nedeljamasu reetale Kifera. Meutim, poto su proitali transkripte s Kiferovog isleivanja, Ekslijeva i Elisafer, njen ef, upravnik odeljenja za Bliski istok, odluili su da bi ona trebalo lino da porazgovaras Kiferom.

Ekslijeva je reila da odigra ulogu majke. Bila je dovoljno stara, a on verovatno ve neko vremenije video enu. Prila je krevetu i spustila mu ruku na rame. Njegove drogirane oi zamirkae iotvorie se. Naglo ustuknu, povijenih ramena, a zatim se malo umiri poto mu se ona nasmei.

Ja sam Den Eksli, Time.On trepnu, ali ne ree nita. Jesi li dobro? A kako ti izgledam?Neverovatno. Glupavi klinac i dalje eli da glumi estokog tipa. Sa svojih ezdesetak kila. Sreom,

natrijum-pentotal i morfijum to su mu kolali venama pomalo su ga omekali. Amnesti interneenel bisigurno imao koju zamerku na to, ali oni ovde nisu imali pravo glasa. Ekslijeva se trudila da izgledasaoseajno, da prikrije prezir koji je oseala. Smem li da sednem?

On slegnu ramenima, lisice zazveckae na krevetu. Ekslijeva dovue stolicu. Jesi li ti advokat? Nisam, ali mogu da ti ga dovedem. Mala la. Hou advokata ree Kifer zapliui jezikom, a zatim zatvori oi i stade da vrti glavom, sporo,

metronomski pravilno, kao da nalazi utehu u pokretima. Rekli su nema advokata. Znam svoja prava.To e morati da rei s nekim na mnogo veem poloaju od mog, pomisli Ekslijeva. Mogu da ti pomognem ree ona. Ali i ti mora da pomogne meni.Kifer ponovo zavrte glavom, sad zlovoljno. ta hoe? Priaj mi o tamonjem Amerikancu. Ne o Donu Vokeru Lindu. O drugom. Starijem.

Ispriao sam ti.Dodirnula mu je lice i okrenula mu glavu ka sebi kako bi je pogledao u plave oi ono najbolje na

njoj, to su joj uvek govorili, ak i kad su se pojavile bore oko njih. Pogledaj me, Time. Priao si nekom drugom, a ne meni.Mogla je da vidi kako mu iz oiju iezava ratobornost, poto je ili on, ili droge u njemu, odluio

da se ne vredi suprotstavljati. Zvali su ga Dalal. Neko je rekao da se zove Don. Don? Moda su ga pobrkali s Donom Vokerom Lindom. Ja ak i nisam siguran da je Amerikanac.

Nikad nisam razgovarao s njim. Nijednom? nadala se da joj se u glasu ne moe prepoznati razoaranje. Ne ree Kifer i zatvori oi. ekala je. Mesto je bilo veliko. On je as bio tu, as nije. Mogao je da dolazi i odlazi kad je hteo? Tako se inilo. Kako je izgledao? Krupan tip. Visok. Imao je bradu, kao i svi drugi. Neke upadljive telesne karakteristike? I da ih je imao, nisam ih video. Nije to bila takva vrsta logora.Ekslijeva se nagnu prema njemu i nasmei se. Dah mu je zaudarao ueglo i kiselo u isto vreme, kao

trula pomoranda. Verovatno mu nisu esto prali zube. Sea li se jo neeg?inilo se da razmilja. Mogu li da dobijem vode?Ekslijeva pogleda mornara kraj vrata. On slegnu ramenima. Kraj metalnog umivaonika u uglu sobe

bile su naslagane plastine ae. Ona uze jednu, napuni je vodom, prie Kiferu, prinese mu je ustimai paljivo nagnu.

Hvala. Kifer zatvori oi. Amerikanac, Dalal, momci su govorili da je prava vojniina.estok tip. Bio je u eeniji. To su rekli. Otvori oi i pogleda je. ta jo mogu da vam kaem?

Ono to je stvarno elela da zna nije mogla da ga pita. Koliko poznaje Kuran? Da li stvarno mrziAmeriku ili je sve to bila samo pustolovina? Uzgred, kad e nas tvoji prijatelji ponovo napasti? Gde?Kako?

I kad su joj se ve po glavi vrzmala sva ta pitanja koja niti je mogla postaviti, niti dobiti odgovorna njih, kako bi bilo da postavi i ovo: Na ijoj je on strani? On, odnosno Dalal. Don Vels. Jediniagent CIA koji se ikad uvukao u Al Kaidu. ovek za ije postojanje nije znalo ni desetak zvaninikaAgencije. ovek izuzetno znaajan za dravu.

Samo to se taj ovek izuzetno znaajan za dravu ve dve godine nije potrudio da stupi u vezu sasvojim nadzornikom iz CIA, to jest s Ekslijevom. to znai da nije bio ni od kakve pomoi uspreavanju 11. septembra. Zato, Done? iv si i nisi zatvoren. Ovaj klinac je potvrdio makar to,ako nita drugo. Nisi znao? Ili si se srodio s njima? Oduvek si bio pomalo lud. Moda nikad nijetrebalo da ode u te planine. Moda si proveo previe vremena kleei na molitvenim ilimima sloim momcima. Moda si postao jedan od njih.

Jo neto? upita Ekslijeva. Ne mogu nieg da se setim. Ona spusti praznu au i ustade.Bilo je vreme za odlazak. Pogledi im se sretoe; Kifer je sad stvarno izgledao kao uplaeni klinac.Tek poinje da shvata u kakvoj je nevolji, pomisli ona. Hvala bogu pa ja ne moram da brinem o tome.

A advokat? Obeali ste... Odmah u se pozabaviti time ree koraajui prema vratima. Sreno, Time.

* * *

Vels i njegovi ljudi nalazili su se na kilometar i po od Amerikanaca. Konje su ostavili za sobom prenekoliko minuta. Poveo ih je u uski prevoj, stenovitu uzbrdicu to ih je skrivala od amerikihpogleda. Kad izau odatle, nee imati zaklona, od neprijatelja e ih deliti samo brisani prostor. Bakao to je Vels i eleo. Nije se zavaravao da e njegov odred moi da se priblii neprimeen.Unaokolo nije bilo gotovo nijednog drveta, a njegov noni dvogled nije mogao da se meri s opremomspecijalnih jedinica.

Podelio je ljude u dve grupe. Ahmed e povesti trojicu ka severu, u eoni napad na neprijateljskipoloaj, dok e Vels, Hamid i Abdulah najei borac meu njima napraviti polukrug kaseverozapadu, uspeti se uz brdo i sjuriti se na Amerikance odozgo.

Moramo da udarimo brzo ree Vels. Pre no to stignu da pozovu avione. Bez njih su nemoni. Naikani oko njega, ljudi su uzbueno dodirivali oruje.

A sad ono najvanije. Kao va zapovednik, ovaj napad proglaavam muenikom misijom. udotvorne rei. Borie se do smrti. Nema povlaenja, nema predaje. Da li su svi razumeli? Velspotrai znake straha na licima svojih ljudi. Ne nae ih. Oi su im bile nepokolebljive. Boriemo seu slavu Alaha i Muhameda. Neprijatelj nam je doao nadohvat ruke. Neka je hvala Alahu, mi emo gaunititi. Alahu ekber.

Alahu ekber tiho rekoe borci. Bog je veliki. Vels je jasno video da su uzbueni. Najveaslava je ubiti Amerikanca, ili poginuti u pokuaju da to uradi.

Ahmed ubaci metak u cev kalanjikova i povede svoje ljude iz prevoja. Za njim krenu i Vels,polukruno, uzbrdo. Nekoliko minuta kasnije, na etiristo metara od amerikih poloaja, Vels zaleeza razjedenu stenu i dade znak Hamidu i Abdulahu da uine isto. ekajte ree im. Ahmednapada prvi. Odsad e se sve odvijati veoma brzo. Poviri iza stene. Kroz dvogled je video da sespecijalci spremaju za odbranu, postavljaju teki mitraljez i rasporeuju se iza kueraka i stenja; nisuba trali, ve su se kretali hitro i sigurno, obuenost im se videla u svakom pokretu.

Kad im je Ahmed sa svojim ljudima priao na sto metara, specijalci otvorie vatru i brdima stadeda odjekuje strahovita pucnjava. Ahmed je preiveo prvi plotun. Ostala trojica pala su istog trena;tela iskasapljenih tekim mitraljezom, umrli su i pre no to su dodirnuli zemlju.

Alahu ekber uskliknu hrabri zlosreni Ahmed i potra prema amerikom poloaju. Vatra jesukljala iz cevi njegovog kalanjikova. Nije poiveo ni nekoliko sekundi, ba kao to je Vels ioekivao. Morao je da prizna da je vetina Amerikanaca zadivljujua.

Vels ponovo proveri Ahmeda i njegove saborce. Bili su tihi i nepomini. Pridie se i kleknu,pazei da ne izae iz stenine senke. Naas zastade. Hamida i Abdulaha poznavao je godinama,zajedno su lomili hleb, zajedno su proklinjali studen ovih planina.

Iz futrole na kuku izvue makarov. Plop. Plop. Jedan hitac u Hamidovu glavu, jedan u Abdulahovu.Brzo i prosto. Zgrie se, zakrkljae i umirie se. Vels zatvori oi. Izvinite, promrmlja kroz zatvoreneusne. Ipak, tako je moralo biti. Sakrio se iza stene i oslukivao. Znao je da su Amerikanci uli pucnjei da gledaju u njegovom pravcu. Morae da se pokrene, sad ili nikad.

Amerikanac doviknu im na engleskom. Ja sam Amerikanac. Ne pucajte. Ja sam va.Rafal iz mitraljeza prozvida mu tik iznad glave. Ja sam Amerikanac ponovo dreknu. Ne pucajte! Ako si Amerikanac, ustani! doviknu ovek. Izai da te vidimo. S podignutim rukama.Vels uini kako mu je reeno, nadajui se da ga nee sasei zato to su preplaeni, besni, ili samo

zato to im se moe. uo je kako dvojica ljudi koraaju uzbrdo prema njemu. Zaslepee ga dvasnana zraka svetla. Istupi napred i lezi potrbuke, rairenih ruku.

Vels zabi glavu u kamenitu prainu i poljubi zemlju. Zamisao je uspela. Ostvario je kontakt.

* * *

Vojnici se uzvrtee svuda unaokolo. ta je, doavola, ovo? uzviknu neko poto pronaoeHamida i Abdulaha. Reflektor obasja tlo oko Velsa, a puana cev mu se zabi u potiljak.

Ne mrdaj ni prstom, gospodine Amerikane ree glas, ovoga puta iz neposredne blizine. Kosi ti, doavola? I ta se desilo onim tvojim prijateljima?

Ja sam agent CIA ree Vels. Zovem se Don Vels.Cev se hitro povue natrag. Otar zviduk. Majore ree glas. Doaptavanje, a zatim novi glas.

ta ree, kako se zove? Don Vels.Cev mu se ponovo zabi u potiljak. Koji je tvoj tajni kod, gospodine Vels? Dokaz identiteta u

sluaju nude. Kratka reenica, drugaija za svakog agenta na terenu, koja mu omoguava da dokaeidentitet u situacijama poput ove, koja obino ne sme da bude otkrivena nikom ko ne pripada CIA.Meutim, Vels je raunao da bi ovog puta mogao da napravi izuzetak, zato to su specijalci oiglednobili obaveteni kako je mogue da iza talibanskih linija deluju ameriki agenti. A i zato to mu jepuka bila zabijena u lobanju.

Moj kod je red soks, majore. Proe jo nekoliko sekundi. Vels je sluao kako vojnik listapapire nad njim.

Ne zajebavaj glas je ovog puta zvuao malo vie prijateljski. Jedva primetan junjakinaglasak. Izgleda da je tako. Ja sam Glen Holms. Moete da ustanete.

Vels se podie, a Holms, nizak miiav ovek s kratkom kosom i rieplavom jareom bradicom,stisnu mu ruku. Rado bih vas ponudio pivom, agente Vels, ali ostavili smo ga u Tadikistanu.

Zovite me Don ree Vels, mada je znao da ga Holms nee posluati. Vels je bio svestan da muspecijalci ne veruju u potpunosti. Uzeli su mu puku i pitolj, kao i no privezan oko lista, kako bi ihpriuvali. Meutim, inilo se da mu veruju kad im je ispriao kako je navukao svoje ljude unjihovu zasedu ne bi li mogao da porazgovara s njima. U svakom sluaju, specijalci ga nisu vezali,niti su mu stavili vreu na glavu da bi ga podstakli na saradnju.

I onda im je ispriao stvari koje je doao da im ispria. Sve to je znao o Al Kaidinim logorima, oobuci kroz koju prolaze dihadisti, o Al Kaidinim eksperimentima s hemijskim naoruanjem. To jehemija na nivou osnovne kole. Pomeajte sastojke iz menzure A sa sastojcima iz menzure B i pratiteta e se dogoditi. Pobili su nekoliko pasa.

A bioloko oruje? Atomsko? Jedva da i struju imamo. Mi, ovaj oni... I u tom prevrtanju zamenica savlada ga pometnja. On je

Amerikanac, sad i doveka, i nikad nee izdati svoju zemlju. Ali nakon toliko godina provedenih ulogorima, postepeno je zavoleo neke ljude. Ahmeda, na primer, koga je poslao u smrt. Zavrte glavom.Kasnije e rasplesti svu tu zbrku u svojoj glavi.

Holms ga je sve vreme posmatrao, ne progovarajui. Voleli bi oni da se doepaju svih tih stvarica, i biolokog i atomskog oruja, ali ne znaju kako. Da li vam je udno da toliko priate na engleskom? iznenada upita Holms. I nije ba odgovori Vels. Jeste, udno mi je. elite li da se malo odmorite? Dobro mi je. Samo... Vels zastade, nije eleo da ispadne blesav. Da nemate moda malo

gatorejda?

Fice, imamo li imalo gatorejda?Smukali su mu paketi gatorejda s ukusom narande u flai vode i Vels ga je polokao kao da je

konkistador koji je pronaao izvor mladosti. Ispriao im je sve to zna o Bin Ladenovim najbliimsaradnicima, a znao je mnogo manje nego to je eleo; o nainima finansiranja Al Kaide; rekao im jegde misli da je pobegao Bin Laden. Specijalci su snimali sve. Sipao je informacije najbre to jemogao, merei sate po meseevom kretanju. eleo je da se vrati do jutra. to veu zbrku bude naaopo svom povratku, to e se suoiti s manje pitanja o sudbini svog odreda. Noas su poginule stotinetalibana i Arapa. Ko e primetiti da ih nedostaju jo estorica?

Zora je poela da rudi i Vels je znao da mora da krene. To je to ree. Voleo bih da sam imaovie vremena. Moram da se vratim.

Da se vratite? Holms na tren razrogai oi. Zar ne elite da se izvuete?Izvlaenje. elite li da idete kui? Vels je nekako zaboravio ak i da razmotri tu mogunost.

Verovatno zato to mu je zvuala ostvariva koliko i put na Mesec. elite li sedite u loi na bejzbolstadionu Fenvej? Pogled na okean? elite li da vidite enu u mini-suknji? elite li da nagazite gas iprojurite Montanom na putu prema domu? elite li da kleknete kraj oevog groba i izvinite se to muniste doli na sahranu? elite li da vidite Evana, Heder i svoju mamu?

Odgovor na sva pitanja glasio je da. Dom je bio ivot, njegov pravi ivot, i bol zbog njegovoggubitka preplavi ga tako snano da zatvori oi i zaroni lice u ake.

Velse? ree Holms.I tad se priseti veselja to se pronelo logorima 11. septembra, pevanja i razmetanja, molitvi Alahu.

Znao je da se sprema neto veliko, ali ne i pojedinosti. Trebalo je da pokua da dozna vie, meutimpretpostavljao je da Al Kaida cilja neku ambasadu ili saudijsko naftno postrojenje. Nije eleo dapobudi sumnje prevelikom ljubopitljivou. Ni sanjao nije da bi to mogao da bude Svetski trgovinskicentar. Udar je bio tako veliki, tako razoran. To mu nikako nije padalo na pamet, kao ni ostalima.

Tog dana Vels je obeao samom sebi: Tako neto se nikad vie nee dogoditi, ne dok sam iv i dokmogu da ga spreim. Nita drugo nije vano. Mada mu i nije preostalo mnogo toga. Heder sepreudala, a Evan verovatno nije imao pojma ko je on. Hoe li ikad upoznati Evana? Godinama nijevideo ak ni sliku svog sina. Njegov pravi ivot, ta god to znailo, iezao je. Njegov noanji in toje potvrdio. Hladnokrvno ubistvo ljudi kojima je zapovedao.

Kako bi njegova porodica mogla da ga prepozna kad ni sam sebe ne moe prepoznati? Nita od izvlaenja ree Vels. Mogu li da dobijem papir i olovku, majore?Holms mu doda blok i olovku. Vels zapisa: Tragau za UBL-om, inicijali koje je Agencija

koristila za Osamu, kog su nazivali Usama. Nisam imao saznanja o pripremama za 11. septembar. Idalje na vaoj strani. Don.

Ugrize se za usnu i dopisa jo jedan red. P. S. Recite Heder, Evanu i mojoj majci da minedostaju.

Istrgnuo je list, presavio ga i napisao Eksli na spoljanjoj strani. Moete li ovo da predateDenifer Eksli iz CIA? Ona je moj pretpostavljeni.

Da, gospodine. Ne bih eleo da ovo proitate. Preda list Holmsu. Razumem. Holms izvue koverat iz depa, ubaci papir u njega i zapeati ga. Majore, mogu li neto da vas pitam? Kako je bilo? ta? Pre dva meseca. Jedanaesti septembar. Jedanaesti septembar? Holms zavrte glavom, inilo se da u mislima ponovo vrti slike tog dana.

Kao da je cela zemlja zviznuta u stomak. Ljudi su bespomono sedeli u kuama i zurili u televizore.Gledali su kule kako padaju, iznova i iznova. Ljude koji iskau, udar drugog aviona... Bilo jeneverovatno. Hou da kaem, ja nisam mogao da verujem. Da se na televiziji pojavio Tom Brokau1 irekao: Hej, Ameriko, samo se zajebavamo s tobom, ha-ha-ha, ja bih kazao: Pa dobro. To bi midelovalo smislenije od onog to se zaista dogodilo.

Ti tipovi. Spremni su na sve. Vels je bio svestan da nije izgovorio neku veliku mudrost, alinaprasno ga je spopala strana iscrpljenost.

Pre dve godine umrla mi je majka ree Holms. Rak. Uas. Najgori dan u mom ivotu. A 11.septembar je na drugom mestu. Svi su se tako oseali. Neki momci iz Delta odreda krenuli su kaNjujorku da izvlae ljude iz ruevina, ali ja nisam bio meu njima. Znao sam da emo biti potrebni ubazi.

Holms pogleda Velsa. Jeste li dobro, Done? Moda bi valjalo da vas Fredi pregleda? Iscrpljen sam, nita drugo ree Vels. Treba da krenem. Ustade i osmotri dolinu. Ta linija

se nee dugo odrati. Vai momci nee izdrati ni sedam dana ree Holms. Moji momci. Velsa ponovo obuze udna vrtoglavica. Ne zamerite. Ne zameram. Sluajte ree Holms. Kad se vratite kui, pozovite me. Nai ete me u imeniku, pod eninim

imenom Debi Tarner. Sajler Siti, Severna Karolina. Vodim vas na pecanje. Priroda je predivna. Skoro kao i u Montani. Kad doete kui, Done. To moda i nee biti uskoro ree Vels. Ustade. Holms mu je vratio oruje. Vels je privezao

no, strpao pitolj u futrolu i prebacio puku preko ramena. Major mu je pruio ruku, a on je sklopioobe svoje oko nje.

Majore ree. Ima jo neto. Da, gospodine? Hou da me upucate.Holms se namah nakostrei i ustuknu za korak. U miicu. Inae e biti sumnjivo. Ne mogu da se vratim neokrznut a svi ljudi su mi izginuli. Nema teorije ree Holms. Majore. U suprotnom u morati sam to da uradim. Boe. Kroz meso. Prostrelna rana. Ne u kost.Holms je za trenutak oklevao, pa klimnuo glavom. Dobro. Okrenite se i poite. Da poem? Ja sam Delta, agente Vels izgovori Holms, oteui rei kao pravi itelj Karoline. Jednim

hicem mogu da otfikarim kitu oposumu sa sto koraka razdaljine. U koju ruku? Bolje u levu ree Vels. Okrenuo se i poao, polako, drei ruku odmaknutu od tela. Hitac je

stigao nakon dve-tri sekunde, probadajui mu kou i levi biceps, kao da mu je neko u ruku zabiousijanu iglu za pletenje. Kosumak procedi Vels gadnu arapsku psovku kad krv prsnu iz rane. Upiku materinu. Seo je na zemlju i pogledao u Holmsa, koji je i dalje drao pitolj u ruci. Za svakisluaj.

Dobar pogodak, majore. Uistinu. Rana je bila ista i uredna. elite li jo jednu?

Vels se zasmeja, isprva tiho, a zatim sve glasnije; grcao je i brektao dok mu se krv slivala niz ruku.Holms je zasigurno mislio da je potpuno lud. Ali Vels nije mogao da se zaustavi. talibani nisu zbijalitakve ale.

Jedna e biti dovoljna ree, polako prestajui da se smeje. Da vas previjemo? Bolje bi bilo da to uradim sam. Vels otcepi pare svog ogrtaa, labavo podveza miicu i

krvarenje se svede na neznatno curkanje. Bol se vratio, muna vrelina uspinjala mu se uz ruku, doramena. Bie mu jo gore. ivee. Ustade i svet se okrenu oko njega. Sklopio je oi i saekao davrtoglavica utihne.

Sajler Siti doviknu Holms za njim. Ne zaboravite.Vels se okrenu i odbaulja prema jugu, u avganistansku no.

* * *

Lengli, Virdinija

Kancelarija Denifer Eksli bila je uobiajena za analitiare srednjeg nivoa. Bez prozora, s policomza knjige ispunjenom istorijama Bliskog istoka i Avganistana, dva raunara jedan povezan sunutranjom, poverljivom mreom, drugi s internetom i sefom, ovlano skrivenim iza fotografijetipinog engleskog krajolika. Na stolu jesu stajale dve-tri fotografije njene dece i Rendijevasimpatina roendanska estitka, ali CIA nije ba blagonaklono gledala na preterano isticanjeosobenosti kod svojih slubenika. Uvijena poruka je glasila: Danas si tu, a sutra ko zna gde.

Dobila je Velsovu poruku etiri dana kasnije. Pretpostavljala je da su specijalne snage imale ivanijeg posla. U meuvremenu, Kabul je pao u ruke Severne alijanse. Bitka na amaliju dokazala jeda talibani kao ni bilo ko drugi ne mogu da se odupru amerikoj vazduhoplovnoj moi. Ekslijevaje sedela za stolom i itala nejasnu poruku i izvetaj specijalca to je stigao uz nju, koji ju jeuzrujavao ak i vie od same poruke. Vels je zahtevao da ga major Holms ustreli u miicu kako biizgledalo da je uestvovao u borbi s amerikim snagama...

Ekslijeva prstima stisnu koren nosa i zatvori oi, ipak, kad ih je otvorila, nita se nije promenilo.Kad stigne kui, Dejvid i Des e spavati, a Rendi e gledati televiziju, sasvim primetno se needuriti i sasvim primetno nee pitati koliko jo treba da trpi njene kasne dolaske i radne vikende.Spasavanje sveta loe utie na brak. Posebno kad je spasilac supruga.

Taj se nee vratiti.Ona podie pogled i ugleda afera, svog efa, gde stoji na vratima. Uivao je da nenajavljeno bane

u njenu kancelariju. Jedna od njegovih ne ba tako zgodnih osobina. Mada mu ni urednost nije bilajaa strana. Mahao je svojom kopijom Velsove poruke.

Taj se nee vratiti ponovi afer. Promenio je stranu. A moda je jednostavno poludeo. tagod da je, kladim se u olju svee kafe da nam se vie nikad nee javiti. Ba teta. Ne bi se reklo dati se srce cepa zbog toga, pomisli Ekslijeva.

Nisam ba toliko ubeena. A zato? Zbog postskriptuma. Recite Heder, Evanu i mojoj majci da mi nedostaju.afer slegnu ramenima. Poslednja volja i testament. U tom sluaju bi napisao da ih voli. Tamo stoji da mu nedostaju. eli ponovo da ih vidi. On e

moda tamo i poginuti, ali ne nastoji da to uini.

Hmm procedi afer, okrenu se i krenu niz hodnik. Skoro je deset. Idi kui i odmori se malo doviknu joj na odlasku.

A ti uvuci tu koulju promrmlja ona. Jo jednom je pogledala Velsovu poruku, a zatim ju jezakljuala u sef. aferu i njoj, pa ak i samom Velsu, ne ostaje nita drugo nego da ekaju, zar ne?Nita drugo nego da ekaju.

PRVI DEO

Trijumfalan povratak

1.

DananjicaSeverozapadna provincija, na granici Avganistana i Pakistana

eik Gul se namrti na svoju pastvu. Danas svaki musliman mora da vojuje u dihadu ree napatunskom, iz rei u re sve glasnije. Kad Mongoli osvojie Bagdad, narodu Bagdada nijepomoglo to su bili poboni muslimani. Posekoe ih nevernike sablje.

eik podie ruke uvis. Islam je ponovo opsaen. Opsaen u zemlji dveju damija i zemlji dveju reka Saudijskoj

Arabiji i Iraku. Opsaen ovde, u Pakistanu, gde nae voe rade za Amerikance i Jevreje. Opsaenismo svuda ree eik Muhamed Gul. Bio je to nizak, bradat ovek, zdepastog tela, skrivenog podglatkim smeim ogrtaem. Glas mu je zvuao kao da pripada nekom mnogo krupnijem. Damiju,jednostavnu graevinu od cigle, u belo okreenih oljuspanih zidova, proe romor odobravanjavernika, ponesenih istim zanosom. Meutim, njihova podrka jo vie razjari eika.

Kaete: Tako je, tako je. Ali ta radite kad doe kraj molitvi? Da li se rtvujete? Ne, vi seraziete kuama i ne inite nita. Dananji muslimani vole ovozemaljski svet, a mrze smrt. Odreklismo se dihada! urlao je eik. A onda zastade, pogledom pree preko gomile i podie obrvu. Izato je Alah dozvolio da budemo podjarmljeni. Tek kad se budemo rtvovali, povratiemo slavuislamu. Tog dana Alah e nam se konano nasmeiti.

Samo to se ini da niko od nas nee poiveti kako bi to video, pomisli Vels. Sluao je Gulovepropovedi godinama, i eik je s vremenom bivao sve gnevniji. Nije bilo teko shvatiti odakle izviresav taj bes. Seanje na 11. septembar je izbledelo, a slavni povratak islama i dalje je, kao i oduvek,bio na dugom tapu. Izraelom su jo vladali Jevreji, a u Iraku, zemlji kojoj su odvajkada vladalisuniti, Amerikanci su postavili iitsku vladu. Da-da, i iiti su muslimani. Meutim, iiti i suniti su uzavadi gotovo od raanja islama. Za Osamu i njegove saborce, sunitske fundamentaliste katkadzvane i vehabije iiti su tek malo bolji od Jevreja.

Al Kaida, iliti baza revolucije, nikad se nije oporavila od gubitka svog uporita u Avganistanu,pomisli Vels. Kad su talibani pali, Al Kaidine jedinice utekle su na istok, u Severozapadnuprovinciju, planinsko granino podruje izmeu Pakistana i Avganistana. Vels je za dlaku izbegaoameriku bombu na Tora Bori, u zadnjoj velikoj bici avganistanskog rata. Voleo je da zamilja da jebombu navodio Glen Holms, koji ju je u poslednjem asu skrenuo s putanje kako ne bi udarila ukolibu u kojoj se skrivao Vels.

Ipak, Sjedinjene Drave nisu zatvorile obru oko Tora Bore, a Vels nikad nije shvatio zbog ega.Na hiljade dihadista je pobeglo. Godine 2002. stigli su u planine Severozapadne provincije, koju sutako nazvali Britanci, poto je to bila severozapadna granica kolonijalne Indije. Severozapadnomprovincijom, vrletnom bestragijom, vladali su Patuni poboni muslimani koji su podravali AlKaidin tip dihada a ameriki i pakistanski vojnici nisu imali stvarnog pristupa u nju. Tu ak nispecijalne jedinice nisu mogle da deluju u duim razdobljima.

I tako je Al Kaida preivela. Ipak, rue joj nisu cvetale. Osama i njegovi zamenici trkarali su izjedne jazbine u drugu i s vremena na vreme objavljivali video-zapise ne bi li rasplamsali arsledbenika. Svaka dva-tri meseca njihova druina je preduzimala nov napad. Digli su u vazduhelezniku stanicu u Madridu, razneli hotele u Egiptu i londonski metro, napali radnike u saudijskim

naftnim postrojenjima. U Iraku su se borili s amerikim okupatorima. Ali nita to bi moglo dauzdrma ceo svet, poput dogaaja od 11. septembra.

A u meuvremenu su Vels i njegovi saborci, dihadisti, iveli u jadu i bedi. U naelu, Al Kaidiniblagajnici utanaili su da ih zbrinu patunski seljani. U stvarnosti, bili su na grbai izrazitosiromanim porodicama, tako da su morali da rade kako bi preiveli, ba kao i svi drugi. Vels i pet-est Arapa, smetenih u ovom selu, odmah kraj Akora Hataka, preivljavali su na bajatom hlebu ipariima ovetine. Vels nije eleo ni da nagaa koliko kila je izgubio. Jedva je uspevao da seprepozna u ona dva-tri puta kad se pogledao u ogledalu. Rana od metka u njegovoj miici postala jevornovati oiljak, koji je znao da ga iznenada zaboli.

Zime su bile posebno teke, ak i njemu, koji je proveo detinjstvo igrajui se po planinskom vencuBiterut, na granici Montane i Ajdaha. Studen mu se zavlaila u kosti. Nije mogao ni da zamisli kakoje tek bilo Saudijcima. Dosta njih postali su muenici, ali ne zbog bombi ili metaka. Umirali su odupale plua i visinske bolesti i neeg to je poprilino liilo na skorbut. Umirali su dozivajui majke,a neki su na samrtnoj postelji proklinjali i Osamu i ovo grozno mesto na koje ih je doveo. Vels je jeosvee voe kad god je bio u prilici, to se nije esto deavalo, i divio se izdrljivosti Patuna.

Kako bi sauvao zdrav razum, radio je na svojim vojnikim vetinama to je vie mogao. Mesniplemenski stareina pomogao mu je da napravi malo strelite, na zaravni nekoliko kilometaraudaljenoj od sela. Svake druge sedmice odjahao bi tamo s nekolicinom ljudi i ispalio svaki metakkoji je mogao da odvoji. Ipak, nije ni pokuavao da se zavarava da je to ita vie od razbibrige. Da jesukob izmeu Amerike i Al Kaide kolska fudbalska utakmica, sudije bi se odavno pozvale napravilo o fer-pleju i okonale me.

Gul zae meu okupljene vernike. Pogleda ljude oko sebe i ponovo progovori, dubokim i snanimglasom. Prolo je vreme za rei, brao kaza. Uz Alahovu pomo, brzo emo videti i dela. Alahblagoslovio sve verne muslimane. Amin.

Ljudi se skupie kako bi zagrlili eika. Dok je ekao da doe na red, Vels se pitao da li Gul netozna ili samo pokuava da osokoli pastvu. Jezikom je darnuo klimavi kutnjak i cela vilica mu utrnu odbola. U Severozapadnoj provinciji briga o zubima bila je samo pusta elja. Ovih dana e morati daode do ambulante u Akori da mu pregledaju zub. Ili e jednostavno nai neka kleta i sam toodraditi.

U poslednje vreme je matao o odlasku. Lako bi mogao da nae neki prevoz do Peavara, ukrca sena autobus za Islamabad i pokuca na vrata amerike ambasade. Ili, ako emo cepidlaiti, da pokucana barikadu postavljenu ne bi li se spreilo da se kamioni-bombe isuvie priblie zidovimaambasade otpornim na eksplozije. Za koji minut bio bi unutra. Za koji dan kod kue. Niko ne bi rekaoda nije ispunio svoju dunost. Bar ne njemu u lice. Rekli bi da je uinio sve to je mogao, da niko nebi mogao da uradi vie. Meutim, znao bi da to nije istina. I nikad to sebi ne bi mogao oprostiti.

Zato to ovo nije kolska fudbalska utakmica. Pravilo o fer-pleju ne postoji. Ljudi okupljeni okonjega u ovoj damiji rado bi dali svoj ivot ne bi li bili zapameni kao muenici. Oni jesu zaglavili uovim vrletima, ali ciljevi su im ostali isti. Kazniti krstae za njihovu oholost. Povratiti Jerusalim.Ubijati Amerikance. Al Kaidinu elju za unitavanjem ograniavao je samo nedostatak sredstava.Trenutno jesu slabi, ali to bi zaas moglo da se izmeni. Kad bi Al Kaidini atentatori uspeli da smaknupakistanskog predsednika, vlast nad zemljom lako bi mogla da padne u ake vehabija. A tad bi BinLaden dobio igraku u vidu nuklearnog oruja. Islamsku bombu. I kad-tad, u Njujorku, Londonu iliVaingtonu pojavila bi se ogromna rupa.

Pa ipak, ovdanji ivot pruao je i neke nadoknade za silne patnje. Vels nikad nije oekivao da edo te mere izuiti Kuran. Stekao je oseaj o tome kakvi su bili ivoti srednjovekovnih monaha,

provedeni u prepisivanju Biblije. Spoznao je kako jedna knjiga moe istovremeno da bude moralni iduhovni vodi i razonoda.

Nakon toliko godina provedenih u Avganistanu i Pakistanu, Vels je shvatio da je njegovoverovanje u islam, koje je nekad bilo samo maska, postalo iskreno. Proela ga je pobonost kakvuhrianstvo nikad nije moglo da mu prui. Vels je oduvek bio sumnjiav prema religiji. Dok je nou,u samoi svog kreveta, itao Kuran, gajio je isto nepoverenje prema obeanom raju kakvo i nekadprema apostolskim priama o Hristovom dizanju iz groba. Ipak, voleo je to to je Kuran pozivaoljude da se jedni prema drugima odnose kao braa i da koliko god mogu odvajaju za milosre. Uma,bratstvo vernih, bilo je stvarno. Ako bi uao u bilo koju kuu u ovom selu, ponudili bi ga vrelimzaslaenim ajem i obrokom, mada su jedva uspevali da prehrane sopstvenu decu. I nikom nijetrebala pomo svetenika kako bi dosegao boansko; ko god je bio smeran i vredno uio mogao je datraga za prosvetljenjem.

Meutim, najvea snaga islama bila je i njegova najtea slabost. Njegova otvorenost premarazliitim tumaenjima pretvorila ga je u pokrie za gnev ljudi kojima je dodijalo da bitiu podvlau Amerikanaca i Zapada. Islam je postao marksizam dvadeset prvog veka, iza kog su sezaklanjale sve vrste pokreta za nacionalno osloboenje. Sem to vrhovno svetenstvo marksizmasvojim sledbenicima nije obeavalo nagradu na onom svetu u zamenu za smrt na ovom. Vehabijepoput Bin Ladena sjedinile su svoj gnev prema Sjedinjenim Dravama s neobino nakaradnimvienjem islama. Oni su eleli veru kakva je bila u pustinji iz sedmog veka. Poto ne mogu da se nosesa savremenim svetom, pretvarae se da on i ne postoji. Ili e ga unititi. Njihov bes naiao je naodjek u srcima stotina miliona neverovatno siromanih muslimana. Meutim, po Velsu, oni suizopaili veru koju su tvrdili da zastupaju. Islam nije nespojiv s napretkom. Naime, muslimanskinarodi svojevremeno su se ubrajali meu najnaprednije na svetu. Pre osam stotina godina, dok suhriani spaljivali vetice, Abasidi su u Bagdadu osnovali univerzitet koji je posedovao osamdesethiljada knjiga. A onda su stigli Mongoli i otad je sve krenulo nizbrdo.

Vels je svoja stanovita zadravao za sebe. Drugi su mogli da vide samo kako svakog danaprovodi sate i sate u prouavanju Kurana sa eikom Gulom i imamima iz mesne medrese. Njegovipretpostavljeni iz Al Kaide su to primetili. A to je bio drugi razlog njegovog ostanka uSeverozapadnoj provinciji. Verovao je da je konano ubedio vostvo Al Kaide u svoju odanost;ostali dihadisti u selu poeli su paljivije da ga sluaju. Ili se barem nadao da je tako.

Doao je i njegov red da se pozdravi sa eikom Gulom. Vels se potapa po srcu; bio je to uvreeninain iskazivanja naklonosti. Alahu ekber ree.

Alahu ekber odvrati mu eik. Hoe li sutra ujutru doi na asove u damiju, Dalal? Bie mi ast odgovori Vels. Selam alejkum. Mir s tobom. Alejkum selam.

* * *

Vels je iz damije izaao na pranjavu seosku glavnu ulicu. Dok je mirkao na slabanom prolenomsuncu, dvojica bradatih ljudi krenue prema njemu. Povrno ih je poznavao, mada nije znao kako sezovu. iveli su u planinama, kao lanovi drugog kruga Bin Ladenovog obezbeenja.

Selam alejkum, Dalale rekoe. Alejkum selam.Potapae se po grudima u znak pozdrava.

Ja sam ihab ree nii. Basim Predstavi se drugi, vii, ali svejedno nizak u poreenju s Velsom. Nosio je kone cipele

i beli, zaudo ist, ogrta. Moda su se ivotni uslovi u planinama poboljali. Ili moda Osama sadivi u selu.

Alahu ekber ree Vels Alahu ekber. Mudadid trai da poe s nama ree Basim. Mudadid. Obnovitelj, ovek koga je poslao

Alah kako bi predvodio obnovu islama. Mudadid je bio Bin Laden. Svakako. Za njihovim leima stajala je ofucana tojota kraun. Vels je poznavao sve automobile

iz sela, a ovaj nije bio jedan od njih, stoga mora da je bio njihov. Krenu prema njemu. Meutim,Basim ga zaustavi.

Rekao je da spakuje stvari. Strpaj u jednu torbu sve to eli da zadri.Zahtev je bio neoekivan, ali Vels samo klimnu glavom. Vraam se odmah ree i krenu niz

uliicu, do kuerka u kom je iveo s trojicom saboraca.Unutra je zatekao Nadija, mladog Jordanca koji mu je u ovim planinama postao najbolji prijatelj,

kako prelistava ofucani asopis sa slikom Imrana Kana, nekadanjeg uvenog pakistanskog igraakriketa, a sada politiara, na naslovnoj stranici. Na elinoj pei u oku kljuala je voda u lonetuza kafu.

Dalale ree Nadi nae li nam kakvog sponzora? Nadi i Vels su ve mesecima u aliosnivali kriket tim Al Kaide, a u to je bilo ukljueno i traenje kompanije koja bi im bila sponzor.ak su i slogan smislili: Dihadisti su eksplozivni. Ni sa kim drugim Vels ne bi zbijao ovakve ale.Nadi je, ipak, bio mnogo prefinjeniji od veine dihadista. Odrastao je u Amanu, prestonici Jordana,koji je bio raj u poreenju s ovim selom. A Vels mu je prethodnog leta spasao ivot, kad mu je zaioranu poto su ga avganistanski policajci ustrelili na graninoj kontrolnoj taki. Otad su njih dvojicapoeli da otvoreno razgovaraju o razoaranjima koje je donosio ivot u ovoj zabiti.

Strpi se jo malo ree Vels.Hamra, Velsova maka, protrlja mu se o nogu i skoi na tanuno sivo ebe prostrto preko njegovog

uzanog poljskog kreveta. Ona je bila lutalica koju je pronaao pre dve godine, mrava, crvenkasta to je objanjavalo i njeno ime; na arapskom hamra znai crvena i opasna skakaica. U stvari,ona je odabrala njega. Jednog zimskog jutra pratila ga je po selu, tunjikavo mjaukala i nije se dalaoterati ak ni vikanjem. Nije imao srca da je pusti da skapa od gladi pa ju je usvojio, bez obzira naupozorenja seljana da e se jedna maka uskoro pretvoriti u njih deset.

Zdravo, Hamra ree i na brzinu je pomilova kad Basim zakorai u kuerak. Za njim ue iihab, mumlajui neto Basimu, Vels nije uspeo da uje ta.

Basim i ihab Nadi ree Vels. Merhaba ree Nadi. Zdravo. ihab i Basim ne obratie panju na njega. Hoete li kafu? upita Vels. Uskoro moramo da krenemo ree Basim. Nadi ree Vels moe li da izae na koji trenutak?Nadi pogleda Basima i ahaba. Jesi li siguran? Nam.Nadi krenu prema vratima, ali Vels ga zaustavi. Nadi ree, prelazei prstima po Hamrinoj

glavi. Brini se za nju dok ne budem tu. Kad e se vratiti?Vels samo zavrte glavom.

Pa onda, hamdulilah ree Nadi. Hvaljen neka je Bog, tradicionalni arapski blagoslov. Masalama. Zbogom.

Hamdulilah Na brzinu se zagrlie i Nadi izae.

* * *

Basim i ihab samo su posmatrali dok je Vels vadio platnenu torbu ispod kreveta. U nju je strpaonekoliko odrpanih odevnih predmeta za koje je smatrao da e mu trebati: rezervni ogrta, parizlizanih patika, izbledeli istegljeni zeleni vuneni demper. Kratkotalasni tranzistor koji je prolegodine kupio u Akora Hataku i rezervne baterije. Svoju uteevinu od dvanaest hiljada rupija, okodvesta dolara. To je bilo gotovo sve to je posedovao. Nije imao ni fotografija, ni televizora, niknjiga, sem Kurana i nekoliko spisa iz islamske filozofije. I njih je paljivo ubacio u torbu. I,naravno, oruje. Legao je na prljavi patos i izvukao kalanjikov i makarov ispod lealjke.

To moe da ostavi, Dalale ree Basim.Vels se nije seao kad je poslednji put spavao bez puke. Pre bi ostavio odeu. Radije ne bih. Tamo gde ide nee ti biti potrebno.Vels zakljui da ne treba da im protivrei. A i nije imao mnogo izbora. U svakom sluaju, ostaje

mu no. Gurnu oruje pod krevet. Kao ni bode.Bez rei, Vels zagrnu kraj ogrtaa, odveza no i baci ga na postelju. Obazre se oko sebe,

pokuavajui da se priseti jo neeg to bi mogao da ponese. Nije imao raunar, kameru niti mobilnitelefon. Njegov dragoceni noni dvogled slomio se prilikom bombardovanja Tora Bore.

uvao je jedan geler iz te bitke, geler koji se zabio u zid, nekoliko centimetara iznad njegoveglave. Meutim, nije imao elje da ga ponese sa sobom. Zar mu se ceo ivot sveo na ovo? Izgleda dajeste. Pretpostavljao je da se zbog toga ne boji onoga to sledi. Zatvorio je torbu. Zbogom, Hamra ree i pogladi je po retkom krznu. Ona izvi lea, skoi s kreveta i odeta iz sobe ne osvrnuvi se.Toliko o ivotinjskoj intuiciji, pomisli Vels.

Je li to sve? upita Basim. Skupi porcelan mi je u drugoj kolibi naali se i odmah se pokaja, poto ga Basim tupo pogleda. Skupi porcelan? Hajdemo.

* * *

Kad su stigli do kola, ihab je otvorio suvozaeva vrata i mahnuo Velsu da ue. ukran dezilan ree Vels. Hvala lepo. ihab ne ree nita, ve samo zalupi vrata i uskoi na zadnje sedite. Basimsede za volan i krenue. Vels se pitao da li ga ponovo vode Bin Ladenu mada su se sada sluilipotpuno drugaijom taktikom, ukoliko je to bio sluaj.

Ve dvaput je susreo Bin Ladena, ali na tim sastancima mu se nije pruila ni najmanja prilika daubije vrhovnog vou Al Kaide i ispuni svoj zavet. Prvi put ga je video neposredno pre no to suSjedinjene Drave napale Irak. Velsa su pokupili u blizini Akora Hataka, povezali mu oi i satimavozili izlokanim putevima. Zatim su ga prebacili u konjska kola i ponovo su usledili sati truckanja postenovitim puteljcima. Kad je doao kraj puteestviju, svukli su mu sve sem odrpane majice i ortsa ipretresli. Skinuli su mu povez i poveli ga uz planinsku stazu koja se zavravala pred peinom u steni.

Njenu unutranjost, ukraenu trima molitvenim ilimima, osvetljavale su sijalice napajane iz

malenog generatora. Na grubom drvenom stolu nalazio se tanjir s polupojedenim komadima jagnjetinei pirinem; za njim je sedeo Bin Laden, okruen telohraniteljima s kalanjikovima na ramenima. eikje izgledao ispijeno i slabano, duga brada bila mu je proseda. Vels je kleknuo i Bin Laden ga jeupitao veruje li da e Sjedinjene Drave zaratiti s Irakom.

Da, eie odgovorio je. ak i ako se ostatak sveta ne bude slagao s tim? Krstai su eljni tog rata. I da li e pobediti? Videli ste ta njihove bombe mogu da uine. Ui e u Bagdad pre leta. Dakle, ne bi bilo pametno da tamo aljemo vojnike?U tom asu Vels je opomenuo samog sebe da ne bi trebalo da bude toliki zloguk. Ne moemo ih

spreiti da unite Sadama. Meutim, posle toga, kad oni preuzmu upravu, postae mnogo ranjiviji.Inalah, moi emo da ih napadamo svaki dan, malim udarima, sve dok ih postepeno ne sameljemo. Izgovorivi to, Vels je osetio griu savesti, pitao se koliko Amerikanaca e izginuti u ratu kakav jepredlagao da povedu. Ali Bin Laden bi zasigurno ionako doao do istog zakljuka. Vojsci SjedinjenihDrava moglo se suprotstaviti jedino gerilskim ratom.

Bin Laden je pogladio bradu, skrenuo pogled, pa ponovo usmerio svoje lukave, uzane oi naVelsa. Na kraju se nasmeio. Da rekao je. Da. Hvala ti, Dalale. I time ga je otpustio.

* * *

Dve godine kasnije Vels je odveden u drugu peinu, na novi sastanak, gde ga je Bin Laden pitao zaHuverovu branu. Je li ona veliki simbol Amerike? eleo je da zna. Vels mu je odgovorio iskreno.Najvei deo Amerikanaca ne zna ni gde je ni ta je Huverova brana.

Jesi li siguran, Dalale? udio se Bin Laden. Zvuao je razoarano.Vels je gledao straare okupljene oko Bin Ladena, alei to nema pitolj ili no premazan

miomorom. Ili barem ip ugraen pod kou, pomou kog bi bombarderi B-2 mogli da sravne ovusmrdljivu jazbinu sa zemljom. Jesam, mudadide kazao je.

Bin Laden je klimnuo. Na kraju je rekao: ukran i straari su odveli Velsa napolje. Nikad nijesaznao koliko je zasluan za injenicu da je Huverova brana i dalje zdrava i itava.

* * *

Tog asa, dok je sedeo u tojoti, nije znao ta da oekuje. Da su hteli da ga ubiju, odveli bi ga uplanine ili ga jednostavno upucali na spavanju. Pakistanski policajci ne bi se ba pretrgli oko istrage.Policija jedva da je i zalazila u Severozapadnu provinciju bez pratnje pakistanske vojske.

Meutim, nisu ili u planine. Vozili su se prema Peavaru. Vels je raunao da mu to uveavaizglede za preivljavanje. Pod uslovom da u meuvremenu ne podlete pod autobus. Na pakistanskimputevima svi su se ponaali kao klinci koji se kolima zaleu jedni u druge pokuavajui da dokauhrabrost, a Basim je vozio kao da uri da stigne na popodnevni aj s Alahom. Velsu glava poleteunatrag kad Basim skrenu u suprotnu traku pretiui kamion natovaren jeftinim drvenim nametajem.Zaori se sirena cisterne s benzinom koja je dolazila iz suprotnog pravca i Basim isee kamion i uletenatrag u svoju traku, zamalo se ne survavi u jarak.

Lake malo, Basime ree Vels. Basim okrenu glavu i zapilji se u njega, ne obraajui panju naput. Tojota ponovo ubrza i primae se traktoru koji je vukao prikolicu punu plinskih boca.

Ne svia ti se kako vozim? Hoe ti da vozi?Boe, pomisli Vels mentalni tik kog se, po svoj prilici, nikad nee ratosiljati. Ceo muslimanski

svet patio je od tekog izliva testosterona u mozak, a najgori su bili sledbenici dihada. Naravno daneu ree Vels, trudei se da zadri ozbiljan izraz lica. Kad bi se samo nasmeio, Basim bi ihstvarno svalio u jarak, isto kako bi dokazao da to moe. Odlino vozi.

Prodoran zvuk sirene natera Basima da ponovo obrati panju na put. Delii sekunde su ih delili odzabijanja u prikolicu natovarenu plinskim bocama. Basim nagazi konicu i kola proklizae izaustavie se kraj ivice puta. Vidi ree Basim. Sjajno vozim. Imam odline reflekse.

Nam ree Vels. Moj otac je bio uveni voza. On me je nauio. Tvoj otac je poginuo u saobraajnoj nesrei sa zadnjeg sedita upade inae utljivi ihab.Basim se okrenu i zapilji u ihaba, a Vels se ugrize za usnu ne bi li suspregnuo smeh. Naposletku

Basim pritisnu papuicu gasa i kola poskoie i ponovo se prikljuie saobraaju. Niko nijeprogovorio do kraja vonje.

* * *

Dva sata kasnije tojota je ula u Peavar, najvei grad Severozapadne provincije, bezoblinumeavinu betonskih zgrada i kueraka od cigala nastanjenih s milion dua. Basim je provlaioautomobil kroz uliice sirotinjskog naselja, zaguene magareim zapregama punim plinskih boca iubreta. Na kraju je put postao tako krcat da se vie nije moglo dalje kolima. Ispred siune radnje sizlozima ispunjenim pranjavim konzervama kondenzovanog mleka Basim je ugasio motor. ihab jeiskoio i otvorio Velsova vrata.

Doi ree i povue Velsa niz ulicu. Vazduh je bio ispunjen tekim zadahom kanalizacije igliba. Vels je gazio po gomilama trulog voa i magaree balege. Oko njih su trala deca utirajuikonzerve i iscepani obli predmet koji je nekad bio fudbalska lopta. Tako mnogo dece. Ima ih pocelom Pakistanu. Sede po ulicama, prodaju igrake i prezrele banane, oiju zacakljenih od gladi. Unaseljima poput ovog u trenu se sjate oko svakog ko zastane, pruaju ruke i osmehuju se traeirupije, rupije. Sreniji meu njima uspeju da se dokopaju verskih kola, medresa, gde dobro izueKuran i gotovo nita drugo. I kad porastu, kako da se ne prikljue dihadu?

Basim gurnu zarala elina vrata stambene zgrade i povue Velsa unutra. Trei sprat. inilose da i on i ihab oajniki ele da se to pre sklone s ulice. Vels se pitao da li bi se Bin Ladenstvarno izlagao opasnostima kakve je nosio ivot na ovom mestu.

Stepenite je zaudaralo na mokrau i luk. Kad stigoe na trei sprat, Basim odvue Velsa udvorini kraj zgrade, pokuca na elina vrata dva puta, saeka trenutak, pa kucnu jo dvaput.

Nam? zau se glas iz unutranjosti.Basim ne ree nita, ve pokuca jo dvaput. Vrata se otvorie. ovek s turbanom i kalanjikovim

im mahnu da uu.Soba bejae mrana i turobna, osvetljena tek zrakom umirue dnevne svetlosti to se probijao kroz

prljavi prozor smeten visoko na zidu. Nad njim se nalazio poster Bin Ladena, paljivo privrenpribadaama.

Sedite ree uvar, pokazujui na klupu prekrivenu odrpanim crvenim jastuiima. Velspaljivije osmotri okolinu. Iza plave zavese od perli pruao se uzan hodnik to je vodio u unutranjoststana. Na pei u oku kljuala je voda, a kraj nje su stajale makaze, brija i plavo plastinoogledalo. Nije bilo drugog nametaja, sem drvene stolice postavljene na hrpu novina.

Minuti su prolazili. Niko nije progovarao. Vels nikad nije prisustvovao tako dugoj tiini meuArapima. Pitao se da li stvarno smeraju da ga ovde smaknu. Neka bude ta e biti. Uradio je sve toje mogao. No svejedno se osvrtao oko sebe, polusvesno razmatrajui mogunosti za beg. Onakljuala voda mogla bi da mu koristi.

Vels zau um koraka u hodniku. Ustanite hitro ree straar maui pukom. Oni skoie nanoge, a zavesa se razmae i u sobu uoe etvorica ljudi, predvoena krupnim ovekom s naoarimas etvrtastim elinim ramom. Ajman el Zavahiri. Vels je shvatio zato su njegovi pratioci bili takonervozni. Zavahiri je bio Bin Ladenov zamenik, ovek iji je znaaj u Al Kaidi gotovo prevazilazioeikov. On je do u tanine poznavao operacije grupe, njeno finansiranje, mesta gde su se njenipripadnici krili. Bin Laden je odluivao o strategiji organizacije i govorio u njeno ime, ali bezZavahirija Al Kaida ne bi funkcionisala. Zavahiri zagrli ihaba i Basima, pa klimnu Velsu.

Selam alejkum, Dalale. Selam alejkum, mudahide. Alahu ekber. Alahu ekber. Treba da popriamo o mnogo toga. Ali pre toga mora da se obrije. Zavahiri pokaza na lone

s vodom. Obrijem? Vels se ponosio svojom gustom bunastom bradom, koju je poslednji put podiao

jo pre dolaska u Severozapadnu provinciju. Od svakog pripadnika Al Kaide zahtevalo se da nosibradu duine pesnice, najkrau doputenu fatvom ukazom verskih voa. Velsova je bila i dua.

Prorok to ne bi odobrio ree Vels. Bi, u ovom sluaju. Zavahirijeve oi bile su bezizraajne iza naoara.Vels zakljui da ne treba da protivrei. Do koe? Nam ree Zavahiri. Do koe.I tako, pod pogledima ostalih, Vels makazama odsee svoju dugu smeu bradu. Kovrdave uperke

stavljao je na tezgu kraj pei.Pogleda u ogledalo. Namesto nekadanje brade lice mu je prekrivalo bedno paperje. Ve mu nije

bilo lako da prepozna samoga sebe. Zamoi brija plastini, s jednim seivom u lone i poe dastrue lice. Morao je da prizna da uiva u brijanju, u vrelini seiva na licu. Nije urio, brijao selakim, kratkim potezima, lupkao je brijaem o ivicu loneta kako bi otresao dlake. Konano zavri iponovo pogleda u ogledalo.

Veoma lepo, Dalale ree Zavahiri. inilo se da se zabavlja.Vels se protrlja po nanovo glatkom licu. udan oseaj ree. I vie nego udan. Bez brade se

oseao mlado i osetljivo. Ranjivo. Sedi ree Zavahiri, pokazujui na stolicu postavljenu na novine. Oiau te. Vels sede bez

rei, a drugi ovek Al Kaide se dade na posao. Pokuao je da se priseti kad ga je poslednji put nekoiao; u Avganistanu i Severozapadnoj provinciji to je radio sam. Moda u Vaingtonu; one noi uoiodlaska iz Sjedinjenih Drava u Al Kaidine logore.

One noi kad je ostao u svom stanu, iako je trebalo da se posle posla sretne s Ekslijevom na piu.isto da popijemo pie i pozdravimo se pre no to krenem, rekao joj je, ali oboje su znali da lae ismejali se ne bi li prikrili nervozu. Da, pomisli, to mora da je bilo te noi. Oiao se radi nje. Ipak,nije se pojavio na dogovorenom mestu. Bio je posramljen, stideo se zbog svoje ene i muaEkslijeve. Posle ianja se odvezao kui, ne pozvavi je da otkae sastanak, a sledeeg jutra je otiaona putovanje kome jo nema kraja. Potpuno je zaboravio tu no, ili ju je tutnuo u onaj skriveni odeljakmozga gde je drao sve stvari koje mu nisu pomagale u preivljavanju na ovom mestu. A sad su ga

seanja preplavila. Ekslijeva. Nosi li jo uvek kratku kosu? Ima li jo onu dugaku plavu haljinu?Otiao je pre tako mnogo vremena.

* * *

Zavahiri ga potapa po ramenu. Vels spusti pogled na gomilice svoje kovrdave smee koserazbacane po novinama. Sad vie ne lii toliko na Arapina. Odlino ree Zavahiri i prui Velsuogledalo. Pomalo neravno, ali ipak zauujue dobro.

Stani tamo. Zavahiri isprui ruku u pravcu plave zavese od perli. Valide, fotografii Dalala. ovek koji je uao sa Zavahirijem podie prenosivi aparat za pravljenje pasokih fotografija. Velspomisli da moda ele da zabelee njegovo ubistvo, a snimak, uz dvanaest crnih rua, Fedeksompoalju u Lengli.

Gledaj u svetlo ree Valid. kljoc. kljoc. kljoc. ukran. Okrenu se i ode niz hodnik. Sedi ree Zavahiri Velsu i potapa klupu kraj sebe. Dalale, ta bi uinio kad bi eik rekao

da je dolo vreme da se upie meu muenike?Vels se osvrnu oko sebe, spremajui se za najgore. Samo jedna puka na vidiku, mada su i ostali

sigurno naoruani. Moda i ima nekih izgleda. Ipak, pomisli da bi pogreio kad bi pokuao dapobegne. Zavahiri mu se obraao nekako profesorski, kao da ga iskreno zanima njegov odgovor. Nebi ga dovukli ak ovamo samo zato da ga ubiju; to su s lakoom mogli da obave i u planinama. A niZavahiri se ne bi gnjavio da dolazi radi takve sitnice.

Ako Alah eli da me uini muenikom, neka bude tako odgovori Vels. ak i ako ne zna s kojim razlogom? Ne moemo uvek znati puteve gospodnje. Tako je ree Zavahiri. Vrlo dobro. Ustade. Dalale Done ti si Amerikanac. Nekad sam bio Amerikanac ree Vels. Sad sluim Alahu. Sluio si u amerikoj vojsci. Skakao si iz aviona.Ne protivrei mu, opomenu Vels samog sebe. Iskuava te. Ne tajim svoju prolost, mudahide.

Oni su me uili da se borim. Ali oni slede lanog proroka. Ja sam prihvatio istinitu veru.Zavahiri uputi kratak pogled oveku koji je sedeo u oku, lepukastom Pakistancu s uredno

podianom crnom kosom i briima. Godinama se bori uz nas. Prouavao si Kuran. Ne boji se muenitva. Deluje smireno, ak i

sad. Zavahiri uze kalanjikov od uvara. Gotovo nezainteresovano gurnu konicu nadole,prebacivi puku na rafalnu paljbu. Uperi je u Velsa.

Svaki ovek se boji muenitva. Oni koji kau da se ne boje, lau izgovori Vels, priseajui seljudi koje je gledao na samrti. Pa, ako se pokae da je dosad bio u zabludi, nadao se da e gaZavahiri ustreliti na licu mesta, ako nita drugo. Sve e biti gotovo za tren.

Dakle, boji se? ree Zavahiri pa povue zatvara i ubaci metak u cev.Vels je stajao potpuno nepomian. ta god se desilo, vie nee morati dugo da iekuje. Verujem

u Alaha i verujem u Proroka ree. Vidi? Zavahiri se obrati brkajliji. Ponovo povue zatvara i izbaci metak iz cevi, pa zakoi

puku i preda je uvaru. Ako veruje u Proroka, onda ti verujem ree. I imam zadatak za tebe. Vaan zadatak.

Zavahiri klimnu glavom u pravcu oveka koji je sve vreme tiho sedeo u uglu. Ovo je Faruk Kan. UzAlahovu pomo, on e ti dodeliti zaduenje.

Selam alejkum.

Alejkum selam.Zavahiri potom pokaza na brkajliju. A ovo je Omar Hadri ree. Njega e videti ponovo. U

Americi.Hadri je nosio zapadnjaku odeu. Koulju i farmerke. Zdravo, Dalale ree mu. Na

engleskom. Britanskom engleskom. Zvuao je kao da je stigao pravo sa Oksforda. Hadri prui ruku, aVels mu je stisnu sasvim zapadnjaki nain pozdravljanja. Arapi se obino grle.

Gotovi su zau se Validov glas iz hodnika. Donesi ih ree Zavahiri.Valid se vrati u sobu i preda pasoe Zavahiriju. Vrlo dobro pohvali ga Zavahiri, pa urui Velsu pasoe, italijanski i britanski, oba s malopre

snimljenim Velsovim fotografijama i oba dovoljno dobra da zavaraju ak i iskusne inovnikeimigracione slube.

Danas je petak ree Zavahiri. U utorak avion Pakistan erlajnsa leti za Hongkong. Prijatelj izISI-ja2 mone pakistanske tajne slube smestie te u njega. Hongkonku carinu prei sitalijanskim pasoem, saekaj sedam dana i onda odleti za Frankfurt. Ne verujem da e imatipotekoa da odatle s britanskim pasoem ode u Sjedinjene Drave.

Na kraju krajeva, ima pravu boju koe ree Hadri i nasmeja se. Podmuklim smehom od kogVelsa prooe marci. Ovaj bi rado gledao kako crkavam, pomisli Vels.

A ta onda, mudahide? upita Zavahirija.Zavahiri iz ogrtaa izvue sveanj novanica od stotinu dolara i kartu za igru. Novanice,

povezane ofucanom gumicom, preda Velsu. Pet hiljada dolara. Za put do Njujorka. A onda podiekartu, polovinu pikovog kralja.

U Kvinsu se nalazi delikatesna radnja ree Hadri. Daj im kartu, a oni e tebi dati trideset pethiljada dolara.

Havala, pomisli Vels. Uzrok propasti amerikih pokuaja da preseku puteve finansiranja Al Kaide.Nezvanini bliskoistoni bankarski sistem, pomou kog trgovci vekovima prenose novac. Drugapolovina karte poslata je iz Pakistana u Kvins potom, ili ju je moda neko odneo. Dve polovinepredstavljale su jedinstvenu ifru za podizanje novca. Naposletku, rauni e biti sravnjeni. Zavahirie bratu vlasnika radnje koji ivi u Islamabadu isporuiti trideset pet hiljadarki, plus nadoknadu, uzlatnim polugama, a moda e ih predati i njegovom roaku iz Abu Dabija, u dijamantima. A ovek izNjujorka moe biti sledbenik dihada ili samo ovek koji zna kako se prenosi novac s kraja na krajsveta bez ostavljanja tragova.

Zavahiri preda kartu Velsu. On je pogleda obina karta za igranje s crvenom poleinom izataknu u sveanj novanica. Potrudiu se da je ne izgubim ree. Kako u pronai radnju?

Otvorili smo ti imejl svilenidzoni1234@gmail.com ree Hadri. Jedna re. Svileni Doni? ree Vels. Ne bih se kladio u to, Omare. Zasmeja se najprirodnije to je

mogao. Bilo bi dobro da pridobije poverenje ovog tipa. A zatim? Zatim e otii u Atlantu ree Zavahiri. I ekati. Moda i nekoliko meseci. A za to vreme vebaj gaanje upade Hadri. Pronai

posao. Dri se podalje od damija. Utopi se u sredinu. Ne bi trebalo da bude teko. Zar ne moete da mi kaete nita vie?Hadri zavrte glavom. Sve u svoje vreme, Dalale. Sreno ree Zavahiri.Vels se samo nadao da mu se sav taj gnev ne oitava na licu. Doveli su ga na rub provalije,

naterali ga da poveruje da e umreti. I proao je taj ispit. Dakle, iv je, ima pet hiljadarki u depu i

prevoz do Hongkonga. Meutim, i dalje mu ne veruju toliko da mu kau ta su naumili.Pa dobro, pomisli Vels. Sve u svoje vreme. Potapa se po grudima. Neu vas izneveriti,

mudahide ree. Selam alejkum. Alejkum selam.Zavahiri i Hadri ustadoe i krenue. Na vratima, Hadri se okrenu i pogleda u Velsa. Alejkum

selam, Done. Kako se osea zbog povratka kui? Kui? ree Vels. Ne znam ni sam.

2.

Let Junajted erlajnza 919, iznad Atlantskog okeana

Prva ih je primetila devojica sa sedita 35A. Anela Smart iz Restona u Virdiniji, koja se sporodicom vraala kui s letnjeg odmora provedenog kod babe i dede u Londonu. Bilo joj je dragoto se vraa kui. Nedostajali su joj prijatelji, a Dozi i Riard, njeni baka i deka, bili su prijatniljudi, ali mirisali su nekako udno. Ponovo pogleda kroz prozor i upita se kad e stii kui. Kad jepitala tatu, koji je sedeo kraj nje, on je samo rekao: Nema jo mnogo, trumpfeto i zakrkljao kaoda je rekao neto mnogo smeno. A ona uopte ne zna ko je trumpfeta. Njen tata ponekad zna dabude blesav.

Bar je dobila sedite kraj prozora. isto plavo nebo je predivno; moda e i ona postati pilot kadporaste. Ba bi bilo zabavno provoditi sve vreme ovde. I tad je ugleda, takicu na nebu, na samojliniji horizonta. Priljubi lice uz prozor. Je li to? Jeste. Avion. Dva aviona. Daleko su, ali sepribliavaju. Izgledaju kao siune strelice s krilima. Munu svoju majku, koja je spavala kraj nje, naseditu 35B.

Prestani, Anela promrmlja Dirdri Smart.Strelice su bez sumnje postajale sve vee. Anela ponovo dodirnu majku. Mama. Gledaj. ta? Gledaj.Dirdri otvori oi. Bila je zlovoljna, Anela je to jasno videla. ta je bilo, Anela? Napolju. Devojica isprui ruku.Majka pogleda. Blagi boe!epa devojicinu ruku. Neto nije u redu, mama? Ne, duo. Sve je u najboljem redu.Zvunici u avionu zautae. Iz pilotske kabine vam se obraa kapetan Hamilton. Moda ste

primetili da imamo drutvo s leve i desne strane. To su avioni F-16, ponos ratnog vazduhoplovstvaSjedinjenih Drava. Bie uz nas sve do Dalesa. Nemate razloga za uznemirenost. Kapetan jezvuao potpuno smireno, kao da na ga povratku kui uvek prate borbeni avioni. Za trenutak seiskljui, pa se ponovo oglasi.

Ipak, morau da vas zamolim da ne naputate sedita do kraja leta. Sve, bez izuzetaka. Kakav godrazlog imali. I molim vas da iskljuite laptopove, CD-plejere, sve elektronske ureaje. Ako stetrenutno u toaletu, zavrite ta ste zapoeli i vratite se na svoja mesta. Ako primetite da bilo ko odvaih saputnika koristi elektronske ureaje ili radi ita to deluje... neobino, ne oklevajte daupozorite letako osoblje. Zahvaljujem vam na saradnji. Pred nama se nalazi podruje s ne banajboljim vremenskim uslovima, ali trebalo bi da se prizemljimo za sat i po.

Neobino? ta to, doavola, znai? Anela zau nekog iza sebe.

* * *

Dirdri Smart se promekolji u seditu i izvi vrat kako bi osmotrila saputnike. Veina je radila ono toi ona, oprezno posmatrala ostale putnike. Da li joj iko u avionu deluje neobino? Oigledno, onaj

bradati tip u haljini, u suprotnom redu. Meutim, nijedan terorista se ne bi tako obukao, zar ne?Privukao bi previe panje na sebe. Sem ako nije procenio da bi isto pomislili i tipovi izobezbeenja. Ma s dve otrice. Ili tako neto. I kako bi ona mogla da zna? Pa nije njen posao datraga za teroristima, zaboga.

Ne elim ovako da ivim, pomisli Dirdri. elim da mogu da odvedem svoju decu u posetu svojimroditeljima bez straha da e nas neko razneti u paramparad na deset hiljada metara iznad zemlje.Smatrala je da je ista kao i veina ljudi. Njena bojazan od terorizma izbledela je u godinama nakon11. septembra. Jasno, znala je da loi momci nisu nestali. S vremena na vreme, kad bi prolazila krozbezbednosne provere na aerodromu ili gledala onu seriju, 24, razmiljala je o mogunosti ponovnognapada. Ali ga nije stvarno oekivala, ne u Americi, a svakako ne u predgraima Virdinije.

A sad ju je preplavio oseaj bespomonosti, isti kao i 11. septembra. Moja porodica nikom od vasnije nanela nikakvo zlo, pomisli Dirdri. Zato pokuavate da me povredite? Pretpostavljala je da jeba ova prestravljenost ono to oni ele, ono za ta ive. Negde je proitala da ti se telo raskomadaod vazdunog udara kad avion eksplodira u vazduhu. Sekunda uasnog bola. Ili e moda ostati ivitokom celog pada, sve dok se ne survaju u okean i pretvore u smrvljenu hranu za ajkule.

Dirdri kroz prozor pogleda u borbene avione koji su ih pratili u stopu. Dragi boe, znam da nismoili u crkvu svake nedelje, pomisli. Ali ako nas provede kroz ovo, ii emo. Davaemo viemilostinje... Tu prekinu samu sebe. Ovako se ne moli. Molitva ne slui za sklapanje ugovora sBogom. Priseti se ta joj je rekao svetenik pre dve nedelje: Molimo se kako bismo slavili bojuuzvienost i svoju veru u njega. Ne da bismo pregovarali. U redu. Nee pregovarati. Poe da apuesebi u bradu: Gospod je pastir moj, nita mi nee nedostajati. Na zelenoj pai pase me, vodi me natihu vodu...3

Mamice procvile Anela. Bojim se. Rasplakala se. Ne znam zato, ali bojim se. Uhvati me za ruku, duo ree Dirdri. Uskoro emo biti kod kue.

* * *

Dejvid sjajnim potezom proturi loptu kroz noge svog uvara i otvori sebi prazan prostor. Odbrana sesjuri da popuni rupu koju je napravio, a on doda loptu saigrau i jurnu prema golu kako bi primiopovratni ps. Savreno, pomisli Denifer Eksli. Njen sin ima tek devet godina a ve je najbolji igramale lige Arlingtona. Bar ona, na temelju nevelikog iskustva s vankolskim aktivnostima svoje dece,tako misli. A moda sam i pristrasna, morade da prizna.

Sjajan potez, Dejvide uskliknu. Oseala se kao prava majka, to joj se odavno nije dogodilo.Dejvid joj dobaci kratak pogled, ujedno srameljiv i ponosan.

Pejder i telefon joj se oglasie u isto vreme. Lo znak. Denifer? Bio je to Elis afer. Veoma lo znak. Treba mi. Doavola, Elise. Ponovo joj je upropaena subota s Dejvidom i Desikom. Ponovo mora da

zove Rendija i njegovu verenicu, kao poslednja bednica, kako bi ih zamolila da preuzmu decu tokomvikenda koji je trebalo da provedu s njom.

U pitanju je prioritet, Denifer. Ta re je ve neto znaila. afer uopte ne bi smeo da jeupotrebljava u razgovoru preko neobezbeene linije.

Samo da zovnem mua... Biveg mua? Hvala ti, Elise. Zaboravih da sam razvedena. Dejvid ima fudbalsku utakmicu. Samo da vidim

moe li Rendi da ga pokupi.

Ako treba, poslaemo gorile pripadnike unutranjeg obezbeenja CIA da im izigravajubebisiterke. Samo dolazi ovamo.

Ba si dua od oveka, Elise. Vidimo se uskoro ree on i spusti slualicu. Volim i ja tebe, eeru odvrati ona umu u slualici. Zaorie se poklii. Dejvid je trao

igralitem, s mravim ruicama podignutim iznad glave, dok je protivniki golman posramljeno vadioloptu iz mree. Jesi li videla, mama? Jesi videla kakav gol sam postigao?

Naravno da nije. Naravno ree.

* * *

Pogled na Potomak s Memorijalnog auto-puta Dord Vaington obino ju je smirivao, ali ne i danas.Jurcala je drumom, ablendovala svakom ko nije hteo da joj se ukloni s puta, vrludala levo-desno kaokamiondija nakon deset dana na metamfetaminima.

Pomisli da bi trebalo da vozi ferari, a ne zeleni dod kombi s nalepnicom Omladinskogfudbalskog saveza Amerike zalepljenom na zadnji branik. Ne, kombi je savren. Odlino odslikavabesmislenost njenog poloaja. Danju brina majka, nou slubenik CIA. Ili bee obrnuto?

Naletela je na izboinu pri brzini od sto pedeset kilometara na sat. Kombi je poleteo u vazduh patresnuo o kolovoz, uz drljanje amortizera i kripu guma. Tog jutra tuda je prola jaka oluja, pa je putbio vlaan i klizav. Ekslijeva duboko uzdahnu. Mora malo da se opusti. Zakucavanje kombijem udrvo nee doneti nikakve koristi ni njoj ni njenoj deci. Popusti pritisak na gas.

* * *

U svojoj kancelariji zatekla je afera kako stoji kraj vrata sa oljom kafe u jednoj i svenjem papirau drugoj ruci. Pogledala ga je i zavrtela glavom. On je spustio kafu na sto i predao joj papire. Sjednom tableticom zaslaivaa, ba onako kako voli. ao mi je zbog fudbala.

Elise! Ti osea aljenje? Ugradili su ti novi softver? Vrlo duhovito.Na papirima su se nalazile sve uobiajene oznake poverljivosti. Ekslijeva je ve odavno

podsmeljivo gledala na polet s kojim je Agencija pristupala razvrstavanju dokumenata. Poverljivo,strogo poverljivo, trostruko poverljivo s trenjom na vrhu najvei deo toga bile su iste trice ikuine, a ostatak je obino mogao da se pronae u Postu i Tajmsu, samo ako ste znali dobro daitate. Meutim, ponekad je bivalo i drugaije.

Tik4 nam je ovo doturio pre sat vremena ree afer. Tik je bio Centar za povezivanjeinformacija o teroristikoj opasnosti, stvoren kako bi se na jednom mestu skupili podaci CIA, FBI-ja,Agencije za nacionalnu bezbednost, odbrambenih snaga i svih drugih dravnih slubi koje bi mogleposedovati informacije o moguim napadima. Najnoviji Eelon.

Eelon mrea satelita i zemaljskih postrojenja, rairena po celom svetu, kojom su upravljaleSjedinjene Drave, Britanija i njihove saveznice. Osnovana je u Hladnom ratu radi prislukivanjaSovjeta, a sad slui za uhoenje imejlova i drugih vrsta razmene podataka na internetu, kao isaobraaja ostvarenog telefonima ili telefaksima. Imena Eelonovih postrojenja ugar grov,Menvit hil, Jakima i desetak drugih poznata su zaluenicima pijunaom i pristalicama teorijazavere iz svih delova zemaljske kugle. Oni, najverovatnije, veruju da je mrea nekakav elektronski

bog, koji prislukuje svaki obavljeni razgovor i nadgleda svaki poslati imejl.Da je bar tako, pomisli Ekslijeva. Svoj prvobitni zadatak Eelon je ispunjavao prilino dobro.

Ovaj novi, ne ba najbolje. Jednostavno, ogroman protok podataka na internetu je prevelik zalogaj.Niko ne moe da proita svaki imejl, ak i kad bi svi mogli da se presretnu. Nacionalna bezbednosnaagencija, treberi iz Merilenda koji upravljaju Eelonom, razvili su najnaprednije postojee jezikefiltere ne bi li iz presretnutog saobraaja odstranili neeljenu potu i druge nebitne imejlove. Oni imomoguavaju da otpiu ogromnu veinu prikupljenih podataka bez pregleda analitiara. No i poredtoga, svakodnevno se alju milioni sumnjivih imejlova na desetinama jezika. Nemogue ih je proitatisve do jednoga. A nevolje su se pogoravale. Tipovi koji su korisnike imejla zatrpavali neeljenompotom sve vie su odmicali pijunima. Ispostavilo se da su Osamini najpouzdaniji saveznici tableteza uveanje penisa.

Na papirima koje joj je afer predao nalazili su se ispisi presretnutih imejlova, poslatih izIslamabada, Karaija i Londona, puni skrivenih aluzija na vaan me... igrai su u gradu... ekipa sesprema za slavnu pobedu nakon Bajrama, muslimanskog praznika to je proao pre dva meseca.

afer uperi prstom u nju. Poslednji je najbitniji ree. Leva noga mu je poigravala. Elise ree ona polako. On je bio ovek napetog, briljantnog uma, koji je obiavao da

intuitivno povezuje stvari na osnovu najslabijih tragova. Ona je bila sklonija metodinom pristupu,sluajeve je gradila na stvarnim injenicama, a ne na mati. Obavetajni rad zasnovan na neijimslepim uverenjima uvalio je dravu u nevolje vie puta.

Ipak, volela bi da je Agencija tokom leta 2001. vie sluala afera, koji je uporno tvrdio da AlKaida planira neki veliki poduhvat, i to najverovatnije na amerikom tlu. Naredne godine su gaprebacili iz Bliskoistonog odeljenja Agencije u Zdruenu antiteroristiku grupu, u kojoj su senalazili zvaninici iz CIA, FBI-ja, Odeljenja za unutranju bezbednost i svih drugih dravnih slubizaduenih za borbu protiv terorizma. ZAG je trebalo da srui birokratske zidove koji su razdvajaliagencije kako bi tipovi iz Lenglija mogli da znaju ta rade federalci, i obrnuto. Ponekad je to bilodelotvorno, ponekad ne.

Zvanino, afer je bio pomonik direktora ZAG-a. U stvari, on je bio neka vrsta slobodnjaka udravnoj upravi. Nije imao mnogo analitiara u svojoj slubi, ali je imao ono to je zaista eleo,pristup svim moguim podacima u posedu ZAG-a. Zadatak mu je bio da iitava zakljuke ostalih idaje drugo miljenje. Njegovi dopisi odlazili su ravno na stolove najmonijih ljudi Agencije,direktorovih pomonika za operativu i obavetajni rad, koji bi ih ponekad, uz malo sree, ak iproitali. I afer i Ekslijeva su znali da elnici Agencije ne vole afera. Bojali su se injenice da jelako mogao da izazove nevolje; kad bi se javno poalio da ga guraju u zapeak, novinski naslovi bibili grozni: obavetajac koji je upozoravao na 11. septembar tvrdi da cia ponovo zanemarujepredznake opasnosti.

Sa aferom je u ZAG prela i Ekslijeva, napustivi svoje terenske agente, koji ionako nikad nisuispunjavali njena oekivanja. afer joj je rekao da je prihvatio posao uz jedan uslov da i njupovede sa sobom. Razumela je i zato njihovi mozgovi radili su kao delovi iste maine. Meutim,rad s njim znao je da bude iscrpljujui.

Pijuckala je kafu, ne obazirui se na poigravanje njegove noge, i itala. estice i sedmice ree.Pri razvrstavanju presretnutih poruka NSA se sluila lestvicom od jedan do devet, zasnovanom naverovatnoi da je u pitanju razmena podataka meu pripadnicima Al Kaide. Koliko ona zna, dosadnijedan imejl nije ocenjen devetkom, kao neosporan. Samo nekoliko ih je oznaeno osmicom, kaonajverovatnije.

Ne bih te gnjavio da nije tako ree afer.

Poput svih sistema za prismotru, i Eelon je bio najkorisniji kad je bilo mogue suziti mu metu,kako bi prosejavao milione umesto biliona imejlova. Zbog toga je NSA posebnu panju usmeravalana aicu veb-sajtova povezanih s Al Kaidom, koji su objavljivali nepotpisane napise s pozivima nadihad i nagovetavanjima napada. Ni CIA ni NSA nisu pridavale veliku vanost izjavama iz samihnapisa. Smatrali su da Al Kaida nije toliko naivna da na javnoj veb-stranici razotkriva tekueoperacije.

Meutim, ono to loi momci nisu znali, ili su se agencije barem nadale da je tako, bila jeinjenica da su Sjedinjene Drave ubedile Jordan i jo nekoliko zemalja da dopuste NSA da postaviureaje za praenje u veb-hosting kompanija koje su odravale veb-sajtove. Zahvaljujui tome, NSAje mogla da naini spisak internet adresa svih osoba koje su postavljale napise, pa ak i onih koje susamo pregledale veb-stranice. Eelon je tragao za imejlovima poslatim s tih adresa, a zatim seusmeravao na one koji su ih primali, pletui sve iru mreu meusobnih veza. NSA se nadala da epronai srca mree, imejl naloge koji predstavljaju vorita razmene sumnjivih podataka, tajne vezekoje bi mogle da razotkriju puteve kojima Al Kaida alje svoje zapovesti.

Ekslijevu i afera je zabrinjavala mogunost da Al Kaida koristi imejlove za irenjedezinformacija. Iste arapske obavetajne slube koje su dopustile da NSA postavi ureaje zapraenje, mogle su da loim momcima dojave ta su Sjedinjene Drave uinile. Ipak, praenje jeobezbedilo dovoljno zanimljivih priica da ga CIA i NSA uzmu zaozbiljno. Poto obavetajci naterenu nisu mogli da dou do valjanih podataka o Al Kaidi, Eelon je bio najpostojaniji izvorinformacija koji su Sjedinjene Drave imale.

* * *

Ba kao to je afer rekao, poslednji imejl bio je najvaniji. I najkrai. Sastojao se samo od petslova i tri brojke. Eelon bi ga odbacio, kao neeljenu potu, samo da nije poslat s poznate adrese. J9 1 9 E L H R. Let Junajted erlajnza 919. Londonski Hitrou. NSA ga je procenila kao est na sedam,ili verovatno do veoma verovatno.

ta misli? upita afer. Mislim da ne bih pomno pratila film da sam u tom avionu odgovori ona. Zato su mu Britanci

dozvolili da poleti? Broj leta poslat je tek danas. NSA ga je presrela pre dva sata. afer pokaza na oznaku s

vremenom odailjanja na imejlu. Ve su bili u vazduhu. Predade joj jo jedan papir, spisakputnika na letu. Trista sedam imena. Avion nije bio popunjen do kraja.

Koliko ima poklapanja? upita Ekslijeva. Koliko imena putnika se nalazi na listi za prismotruCentra za povezivanje informacija o teroristikoj opasnosti?

Dva. Moda tri. I sama zna kako to ide.Znala je. Veina arapskih imena mogla je engleskom abecedom da se ispie na desetine naina.

Mohammed Abdul Latif. Mohamad Abdullatif. Mohamed Abdul-latif. Muhammad Abdul Laitef. NSAnije uspela da pronae pouzdan sistem koji bi pokrio sve mogue prevode a da pritom ne produispisak toliko da ga je nemogue upotrebljavati.

Stvari je jo vie pogoravalo to to su sve agencije tokom proteklih godina napravile sopstvenespiskove za prismotru. Spajanje svih njih u objedinjeni spisak bio je glavni zadatak Centra zapovezivanje. Meutim, taj poduhvat, poput toliko toga u ratu protiv terorizma, nije tekao glatko.Agencije su razliito oznaavale stepen tajnosti, imale razliite norme za stavljanje ljudi na spisak.Neke su upotrebljavale fotografije i otiske prstiju, kad su im bili dostupni, a druge nisu. Zasad je

samo negde oko pola imena bilo uneto na jedinstveni spisak.afer ponovo isprui prst i stade da joj ga klati pred nosom. Da li ti iko upada u oi? Evo ba gledam ree ona. Dim Bejts... jok... Edvard Faro... teko...A ne mora ni da se napomene injenica da razliite vladine slube, meu kojima i CIA, nisu bile

spremne da drugima stave na uvid ba sve. Za primer bi se moglo uzeti da je Agencija budnonadzirala nekoliko tipova koji su bili tajni dounici FBI-ja. Kad bi njihova imena dospela naobjedinjeni spisak, federalci bi toboe sluajno mogli da im kau da se nalaze pod prismotrom.Surevnjivost izmeu dve agencije s vremenom je pustila tako duboko korenje da ak ni opasnost odterorizma nije mogla da je potpuno otkloni.

U trenucima kad bi je obuzele mrane misli, Ekslijeva se pitala da li spisak za prismotru sluisamo zato da bi birokrate mogle da skinu odgovornost sa sebe. Uostalom, koji bi otmiar ili bomba-samoubica bio toliko glup da rezervie kartu na svoje ime? Mada su tipovi odgovorni za 11.septembar uradili ba to. Ni Al Kaida nije uvek bila sjajna.

Usredsredila se na spisak. Jusuf Hazalija... tog verovatno ovog asa prilino mrko gledaju...Dejvid Kim... ne, sem ako nije iz Severne Koreje... Muhamed el Nerzi. Zastade.

El Nerzi. To mi zvui poznato ree. Raunari su i njega izdvojili odvrati afer. Nisu li Egipani pre godinu, ili tu negde, uhapsili tipa po imenu El Nerzi? Izjavili su da je

nameravao da raznese brod za turistika krstarenja Nilom. Dodue, on se nije zvao Muhamed. Aziz.Aziz el Nerzi.

Rei u nekom da pozove Muhabarat egipatsku tajnu slubu i proveri jesu li u srodstvu. Kako god bilo, Muhamed el Nerzi morae da odgovori na nekoliko pitanja kad avion sleti. Ako sleti.

Jo jedan tip sa spiska trebalo je da bude u avionu, ali se nije pojavio ree afer. Niti jeotkazao put. Bez objanjenja.

Koliko su ve u vazduhu? upita Ekslijeva. Uzleteli su s Hitroua u podne po engleskom vremenu. Znai, oko sedam sati. Dakle, po redu letenja trebalo bi da se prizemlje... Na Dalesu. Za etrdeset pet minuta. Prate ih avioni F-16. Na Dalesu? Zato im dosad nismo naredili da se spuste? Prinudno sletanje? Odluili smo da to ne inimo. U imejlu nije naznaen datum. Samo broj leta. Ma ne priaj. Samo broj leta. Zbog toga smo podigli mlaznjake. Zbog toga sam te zvao.Glas joj se neznatno podie. F-16 nee biti od velike pomoi tim ljudima ako je u pitanju bomba.Istini za volju, borbeni avioni nee mnogo pomoi putnicima ni ako doe do otmice, pomisli ona.

Mlaznjaci su bili tu kako bi spreili da se Bela kua pretvori u zgarite, a ne da spasu avion. Akobudu morali, oborie ga. Ukoliko se nalazite na letu 919 Junajted erlajnza, ti lovci za vaspredstavljaju lou vest i nita drugo.

Da su hteli da ga raznesu, dosad bi to i uinili. Nad Atlantikom, gde ne bismo mogli dapronaemo delove. Ako e se neto dogoditi, to e biti otmica.

U tom sluaju, moralo bi da bude bar pet otmiara u avionu, Elise. I morali bi da budu u prvojklasi, a ne ratrkani svuda unaokolo. Moda nameravaju da ga raznesu na samom prilazu aerodromu.isto promene radi...

Agencija ne eli da remeti vazduni saobraaj bez jakog razloga. A ovo nije jak razlog?afer uzdahnu. Stvarno moram da ti crtam, Den? Kad avion na vreme sleti na Dales, to dobije

trideset sekundi na CNN-u vojni mlaznjaci dopratili avion. Prinudno sletanje? Mnogo vea frka.Pogotovo u Njujorku. Avio-kompanije su se alile Beloj kui da im promet opadne kad god se todogodi. Preklinju nas da ne prenagljujemo. Ne kaem da se ja slaem s tim. Samo ti kaem da takostoje stvari.

Za koliko bi im opao promet kad bi taj avion eksplodirao? Nisam to ja odluio. Ali mogao bi da ga spusti da hoe. Ovog puta.Ovog puta. afer jeste imao uticaj, ali ga nije mogao koristiti do u beskraj. injenica da je

predvideo 11. septembar i dalje mu je pruala zatitu, ali vie nije bio neranjiv. Nakon izvetajaDravne komisije o teroristikim napadima na SAD, mnogi vii rukovodioci Agencije su daliostavke. Ljudi koji su ih zamenili afera su