potpuno iscjeljenje - info o knjizi

8/13/2019 Potpuno Iscjeljenje - Info o Knjizi

1/44

P OTPUNO ISCELJENJE Knjiga o fascinantnom isceljenju kroz uvid u sopstvenu sutinu i Duhovno

carstvo. Ovo je jedna od najmonijih poruka ne samo naeg doba, kojanam je dar sa Neba.

njigu moete naruiti online:

http://www.bosanskilonac.ba/potpuno-iscjeljenje-anita-murdjani-p-389.html

ili na telefon: +387 (0)62 581 844



ili na telefon: +387 (0)62 581 844



ili na telefon: +387 (0)62 581 844


2/44

2

Mnoge religije, mnogi putevi

Za razliku od hinduistikih tradicija koje sam upijala kod kue, ranofor- malno obrazovanje mi je zapoelo u katolikoj koli koju su vodileasne ses-tre. Do vremena kad sam napunila sedam godina, ve sam

poela uviati uticaj koji imaju kulturne i religijske razlike. kola senalazila u prekrasnoj, prostra-noj staroj zgradi, tri sprata visokoj ikrunisanoj ljupkom zasvoenom kapelom. Takoe je bila zgodnosmetena nedaleko od nae kue, tako da se do nje stiza-lo etnjom.

Prvog dana kole sam novu uniformu obukla prepuna ponosa.Uniforma se sastojala od blistavo bele haljine bez rukava i mornarsko

plavog sakoa sa crve- nim amblemom. Oseala sam se zaista dobro i bilazadovoljna sobom, jer, kada sam ula u kolsko dvorite, videla sam da

su sva druga deca obuena isto kao ja. Uniforma mi je dala neki oseaj pripadanja. Svaki dan smo poinjali peva-njem himni, u emu samtakoe duboko uivala.

Kako to da tvoja porodica ne ide nedeljom u crkvu?, pitao me je jednom Jozef, drug iz razreda, nakon otprilike mesec dana od poetkakole.

Zato to nismo Katolici. Mi smo Hindusi i idemo u hram ponedeljkom uvee, rekla sam.

Mora rei roditeljima da te svake nedelje povedu u crkvu da semoli Bogu, inae nee otii u raj kad umre, kazao mi je Jozef. Jesi li siguran u to?, pitala sam. Jer, ako je to tano, sigurna sam

da bi moji roditelji znali za to. Naravno da sam siguran pitaj bilo koga u koli. Ili, jo bolje, pitaj

sestru Meri na narednom asu prouavanja Biblije. Ona garantovano znaistinu. Zna ta Bog zaista eli! bio je uporan.


3/44

Jozef mi se dopadao. Izgledalo je da mu je zaista stalo i da zaista elida odem u raj. Stoga sam pitala sestru Meri i, ne moram ni rei, ona je potvrdila neophodnost da idem u crkvu i prouavam Bibliju ako elim biti u bojoj milo-sti. Ljubazno se ponudila da m i pomogne razumeti re boju.

Kad sam se tog popodneva vratila iz kole, odluila sam porazgovarati s majkom o onome ta je sestra Meri rekla.

Mama, moji prijatelji i asne sestre kau da moram nedeljom ii ucrkvu i da moram prouavati Bibliju ako elim otii u raj kad umrem.

Ne, Beta, rekla mi je majka, neka te to ne zabrinjava. Samo svimau koli reci da smo mi Hindusi; onda, kad jo malo odraste, prouavaenae svete spise, Vede. Ljudi iz razliitih krajeva imaju razliitaverovanja. Naui-e da, kada umremo, ponovo se raamo u drugaijimokolnostima.

Mislim da deca u koli ba nee poverovati u to, rekla sam pomalo poti-teno. I bojim se. ta ako su oni u pravu? Ne mogu ba svi dagree. Kako ses-tre mogu da ne budu u pravu?

Majka me privu kla sebi i rekla: Ne plai se, Beta. Niko zaista ne znaisti-nu pa ni sestra Meri. Religija predstavlja samo put do nalaenjaistine; religi-ja nije istina. Ona je samo put. A razliiti ljudi slederazliite puteve.

IAKO PRIVREMENO UTENE, majine rei nisu u potpunostiuklonile moje strahove. Kako je vreme prolazilo, strah u vezi sneuklapanjem u religiju mojih drugova je samo rastao, umesto da sesmanjuje.

elela sam da mi sestra Meri kae da u ipak dospeti u raj, iako samHin-duskinja, ali ona to ni je htela. Iz onoga to sam uila u koli, moglose zaklju- iti da crna sudbina eka one koji ne dospeju u raj.

ta ako Bog odlui da doe po mene dok spavam? Sestra Meri kaeda je On svuda i da sve zna. To znai i da zna da nisam krtena!

I tako, leala sam budna nou, ne usuujui se zaspati, za sluaj daBog ne poeli iskoristiti tu priliku da mi pokae kakva sudbina eka onekoji nisu u Njegovoj milosti.

Roditelji su postajali sve zabrinutiji zbog mojih briga i neprospavanihnoi. Kad su shvatili da mi se strahovi vremenom ne smanjuju, ve


4/44


5/44

Sama kola je bila raskona, prelepa, pravo umetniko delo svogvremena, sa kabinetima za razliite nauke i jezike, eksperimentalnimzoolokim vrtom, sportskim salama i bazenima. Meutim, kao indijskomdetetu u dominantno britanskom okruenju, moje tekoe nisu prestale.Veina dece u razredu je bila plavokosa, plavih oiju, tako da su meesto zadirkivali samo zbog toga to imam tamniji ten i gustu, crnu,talasastu kosu.

Um mi je esto bio ispunjen mislima poput: elela bih da me Bili prestane zvati imenima poput Sambo!Pored toga, uglavnom sam bila poslednja koju su birali u sportski tim, i retko kada su me zvali da seukljuim u neku igru. Nadalje, druga deca su mi esto uzimala stvari,

poput knjiga i olovaka, kad nisam gledala.Usled takvog odnosa, oseala sam se usamljeno, tuno i odbaeno,

ali u javnosti sam suzdravala suze i plakala sam u jastuk, u spavaojsobi kod kue. Nisam ak htela ni da mi roditelji znaju da doivljavammaltretiranja u koli, jer nisam htela da me posmatraju kao problem. Nakraju krajeva, ve su me premestili iz jedne kole, tako da sam se pretvarala kako se dobro prilagoa-vam i kako sam zaista srena.

Ipak, jedan dogaaj je imao jak uticaj na mene. Sedela sam u menzi i

gledala svoja posla kada je Bili, koji je upravo zavrio s rukom, ustaosa sedita dijagonalno od mene. Podigao je posluavnik sa ostacimahrane i, prolazei pored mene, namerno prosuo sadraj posluavnika pravo u moj ruak.

Svi oko mene su prasnuli u smeh. Moda je, ustvari, tek aica aka pri- metila ta je Bili uinio, ali meni se inilo da se svaka osoba u prostoriji smeje meni.

Osetila sam kako u meni bes kljua. Dostigla sam taku u kojoj mi je

bilo dosta. Dosta mi je bilo da me zovu Sambo, da sam poslednja koju biraju u tim, da me maltretiraju, da mi kradu stvari. Jednostavno vienisam mogla da trpim.

Gotovo sam skoila sa stolice, uzela au slatkog soka od narande iokre- nula se da se suoim s Bilijem, koji me je gledao i smejao se.Pogledala sam ga pravo u lice i izlila mu pie po glavi.

Sada se zaista itava prostorija poela smejati, ali, sreom, ovaj putne me-ni. Gledali su Bilija koji je stajao tu, s lepljivim sokom od

narande koji mu se slivao s kose niz lice i na odeu.


6/44

4

Moja prava ljubav

Nakon povratka u roditeljski dom u Hongkongu nisam se elelaintegri sati nazad u indijsku zajednicu, budui da sam se oseala kao potpuni drutveni ot- padnik. Stoga sam se okrenula graenju karijere, u pokuaju da steknem kak -vu-takvu nezavisnost.

Dobila sam posao!, uzviknula sam jednog dana, uletevi krozulazna vra-ta u stan, u kome je otac sedeo u svojoj omiljenoj foteljigledajuiveernje vesti.

Jedna prijateljica me je obavestila o upranjenom mestu u kompanijiu kojoj je radila, smatrajui da je posao kao stvoren za mene. Radila je u

jednoj francuskoj kompaniji za modne dodatke, koja je svoju robudistribuirala irom Azije. Traili su pomonika menadera prodaje, za

promociju proizvoda i ispunjavanje narudbi na veliko, uz mogunost putovanja u okolne gradove. Proda- ja i distribucija me inae i nisu neto privlaili, ali bila sam uzbuena, najvie zbog mogunosti za putovanja inezavisnost.

Bravo, Beta! Znao sam da hoe!, zablistalo je lice mog oca dok seokre- tao da me pogleda. Ispriaj mi sve o tome. Kad poinje? Kome podnosi iz-vetaj? Kakve su ti dunosti?

Poinjem prvog dana narednog meseca. Tako sam uzbuena!Izvetaje podnosim regionalnom menaderu za izvoz. Ovo radno mestoima sjajan po- tencijal. Ako se dokaem efu i pomognem mu prebacitizacrtanu normu, dae mi neke teritorije da pokrivam sama, nezavisno.

ta to znai?, pitao je otac, sada s malo manje entuzijazma. Znai da postoji velika mogunost da u putovati po itavom


7/44

regionu! Iako sam zaista ponosan na tebe, draga, rekao je otac, ne zaboravi

da je ovo samo neto da ti proe vreme dok ne pronae mua. Ne elimda se toliko posveti karijeri da postane previe nezavisna za udaju!Tvoja majka i ja se jo uvek nadamo da emo ti pronai savrenog partnera.

Ao, tata ne kvari ovaj trenutak! Stvarno sam uzbuena zbog ovog posla!

Da, znam, rekao je. Pa, nikad se ne zna. Danas nekim muevimane smeta da im supruga bude zaposlena. Samo ne elim da se kasnijerazoara ako se tvom buduem muu ne bude svialo to radi i putuje,to je sve. Ali, u pravu si nemojmo danas razmiljati o budunosti.Danas emo slaviti tvoj uspeh!

Gde je mama? elim da joj kaem lepe vesti. Onda vas oboje vodimna veeru ja astim!, pitala sam dok sam izlazila iz sobe datelefoniram bratu Anopu i podelim dobre vesti s njim.

Konano su stvari krenule na bolje. Poela sam sticati nezavisnost,kako finansijsku tako i drutvenu.

KAKO SU GODINE PROLAZILE, roditelji su i dalje pokuavali dami pronau mua, ali su polako poeli uviati da vode unapredizgubljenu bitku.

Njihovi pokuaji su me donekle frustrirali, budui da nisu shvatali da,unutar granica nae kulture, ja nisam smatrana tipinom; reputacija mi

je bila uka-ljana, usled raskinutih zaruka. Bila sam svesna da me pripadnici moje kulture smatraju samosvesnom, pobunjenicom,idealistom, tvrdoglavom i upornom, to su sve nepoeljne osobine za jednu enu. Uprkos tome, roditelji su mi se i dalje nadali da u se, samoako me upoznaju s pravim mukarcem, promeniti za nje-ga i okrenutikuanskom ivotu.

U meuvremenu, karijera u francuskoj kompaniji je ila uzlaznom puta- njom, i posao je zahtevao da poseujem susedne gradove. Premdasam i dalje ivela u roditeljskom domu kad sam bila u Hongkongu,

putovanja su mi omoguavala odreeni stepen slobode i nezavisnosti,to sam cenila i u emu sam uivala, i omoguavala su mi da upoznajemrazne ljude iz svih slojeva drutva. Polako sam poinjala ponovo uivati


8/44

u ivotu. Ustvari, oseala sam da sam sre-na, popularna i uspena kadgod bih izala iz ogranienja moje kulture. Volela sam tu stranu svogivota ljude s kojima sam se susretala, posao i putovanja. Ulogatradicionalne indijske domaice me uopte nije privlaila. To mi uoptenije padalo na pamet i nisam videla nikakve koristi u tome da odustanemod onoga to imam, tako da sam nastavljala obeshrabrivati roditeljske pokuaje da mi nau savrenog partnera.

Meutim, negde u podsvesti mi se uvek motalo oseanje da sam naneki nain neadekvatna. Oseala sam da sam omanula, ili da nisamdostigla stan- dard koji se od mene oekivao. Taj uporni glasi me jesvuda pratio, pobrinuvi se da nikad ne osetim da sam dovoljno dobra ili

da sam neto dovoljno zaslui-la. Na neki nain, bila sam oteena roba...ili manjkava...JEDNOG DANA KRAJEM 1992., prilino neoekivano, upoznala

sam oveka koji e mi postati mu, premda mi se isprva nije inilo da jeon savren mukarac za mene. Upoznali smo se sluajno jedne veeri, preko zajednike poznanice.

Zna li tipa po imenu Dani Murani?, pitala me Naina prekotelefona, dok sam sedela za radnim stolom pokuavajui da na vreme

zavrim sedmini izvetaj o prodaji. Naina je bila prijateljica koja nijeivela u Hongkongu, ve je u tom trenutku bila u poseti, i spremale smose da te veeri zajedno odemo na pie nakon posla.

Ne, nikad ga nisam srela, odgovorila sam. Zato pita, i ko je on? Jedan jako sladak Sind1 momak koga sam upoznala prolog leta u

Njujor- ku. Izgleda da ivi i radi u Hongkongu. Iznenaena sam to ganikad nisi srela, odgovorila je.

Zna ti mene. Izbegavam nau zajednicu, naroito nakon 'incidenta'!Ima mnogo Sinda u Hongkongu koje nikad nisam srela, tako da te to netreba izne- naivati, odgovorila sam.

E, pa sad e ga upoznati, rekla je. Pronala sam ga i zamolila danam se pridrui na piu veeras.

Kasnije te veeri, kad smo Naina i ja ule u Klub '97, prefinjeni klub

1 Sindh je bila provincija u Britanskoj Indiji od 1936. do 1947. i kasnije u Pakistanu od 1947.to 1955. Najvei grad je bio Karai. Prim. ur. MM.
http://en.wikipedia.org/wiki/British_Indiahttp://en.wikipedia.org/wiki/Karachihttp://en.wikipedia.org/wiki/Karachihttp://en.wikipedia.org/wiki/Karachihttp://en.wikipedia.org/wiki/Karachihttp://en.wikipedia.org/wiki/British_India


9/44

u cen-tru grada, odmah sam prepoz nala momka o kojem mi je priala,iako ga nikad ranije nisam srela. Stajao je sam, oputen, u rolkikestenjaste boje i crnim pan- talonama. Podigao je pogled kad smo ule, i, premda je doao da se sretne s Nainom, videla sam da pogledom pratisvaki moj pokret dok smo mu se pribli- ile i sele. ak i dok ga je Naina

pozdravljala nije skretao pogled s mene, i u trenutku kad su nam se pogledi sreli kroz nas je prostrujalo neko oseanje pre-poznavanja. Kaoda smo se poznavali oduvek, i kao da se atmosfera napunilaelektricitetom. Bila sam sasvim svesna da i on osea isto, i poeli smorazgova- rati. Uklopili smo se na toliko mnogo razina, i do kraja veerismo ve razme-nili telefonske brojeve. Na moje oduevljenje, nazvao me

je odmah sutradan i poli smo na veeru. Bio je neverovatno romantian;doneo mi je cvee i poveo me u ljupki restoran, Jimmy's Kitchen, kojinam je i danas jedan od omiljenih.


10/44

13

Pronalaenje sopstvenog puta

Malo je ko ili ak niko iz drutvenih krugova u kojima sam sekretala delio ili razumeo moj novi pogled na svet. Nisam se vie niega

bojala. Nisam strahovala od bolesti, starosti, smrti, gubitka novca, ili biloega. Kad vam smrt nije strana, onda je malo ta preostalo to vas moeuplaiti, budui da se uvek smrt smatra najgorim moguim scenarijem.A, ako vas to najgore ne uznemira- va i ne uzbuuje, ta onda preostaje?

Nadalje, bilo mi je prilino teko ponovo se integrisati u obian ivot, jer mi se ovaj svet i dalje inio nestvarnim. Ono drugo carstvo mi seinilo mnogo stvarnijim. Kao to sam ve opisala, bila mi je neshvatljivaozbiljnost s kojom se svi odnose prema svemu npr. koliko su svi podstresom u vezi s novcem i finansijama, iako imaju toliko drugih, lepihstvari u kojima mogu uivati i na kojima trebaju biti zahvalni. Takoe,nisam shvatala zato ljudi toliko zanema-ruju sve ostalo ukljuujuiljubav, odnose, talente, kreativnost, individual-nost, itd. zbog novca, ikoliko vremena provode obavljajui poslove u kojima ne uivaju. Nainna koji ljudi posmatraju ivot, inio mi se sasvim pogre-nim. Prioriteti i

vrednosti su pogreno postavljeni, i sve je izgledalo naopako. Shvatilasam da sam, verovatno, i ja pre razmiljala isto tako, ali nisam mogla ni pomisliti da se ponovo vratim tome.

Znam da nikad vie neu samo zbog novca prihvatiti neki posao ukom ne uivam, razmiljala sam. Moji kriterijumi za posao i obavljanje bilo ega su sa-da mnogo drugaiji. ivot i vreme provedeno na ovomsvetu su mi mnogo vre-dniji.

Pored toga, Dani je uvide o da ni za njega nita vie nije isto, nakon

inten- ziteta svega kroz ta je proao gledajui moju borbu s rakom i


11/44

povratak s praga smrti. Pre moje bolesti je Dani radio na odeljenju prodaje i marketinga u jednoj meunarodnoj organizaciji, gde je bio naelu distribucije proizvoda za Aziju. Sada mu je odlazak na posao biozatupljujui i monoton, nakon svega kroz ta smo zajedno proli. Obojesmo odrasli, promenili se i toliko toga nauili!

Dani je oduvek sanjao da vodi sopstveni posao, i sada sam mu reklada to i uini. Ohrabrivala sam ga da ivi svoj san. Pre mog IBS-a bih bila previe up-laena da ga ohrabrujem, mislei samo na to koliki je to rizik;kako emo se izdravati ako nam posao propadne?

Meutim, stavovi su mi se promenili i ispunjavanje sna mi se inilomnogo vanijim, kao i to da ne ivimo ivot ispunjen kajanjem. Dakle,

ohrabrivala sam ga da zapone sopstveni posao koji je oduvek eleo, da pravi i razvija sis-teme za procenu karijere za studente i korporacije.Ispalo je da mu je prelaz od rada za nekog drugog do rada za sebe bio

olak- an, jer ga je kompanija za koju je radio otpustila, budui da jetoliko dugo od- sutvovao s posla starajui se za mene. Ranije bi me toveoma uznemirilo. Me- utim, nakon IBS-a, to sam posmatrala kao samo jo jednu potvrdu da univer- zum radi za nas. Pruena nam je prilika da se bavimo neim uzbudljivijim!

Da bismo bili u stanju upustiti se u tu novu avanturu, morali smodrastino smanjiti rashode. Preselili smo se u manju kuu i uvelikosmanjili line izdatke. Zavrili smo u veoma skromnom susedstvu, prilino udaljenom od uurbanih urbanih podruja Honkonga. Kua namse nalazila u zabaenom seocetu u bli-zini kineske granice, gde smo biliizolovani od nae zajednice, to nam je dalo priliku da se pregrupiemo i

ponovo p rocenimo sopstvene ivote. To je pred-stavljalo drastinu promenu u odnosu na ono na ta smo navikli, i oseali smo se kao da

ivot poinjemo iznova novi poetak. U PROLOSTI BIH DANIJEV gubitak posla ili nau potrebu dadrama- tino smanjimo rashode i preselimo se smatrala kao netonegativno. To bi mi prouzrokovalo veliki strah, jer mi je ugroavalosigurnost. Meutim, reiVrati se i ivi svoj ivot neustraivo!su miodzvanjale u umu, i znala sam da e sve biti u redu. Od svih poruka kojesam donela sa sobom iz IBS-a da smo svi jedno, da smo u svojoj srisvi ljubav, da smo velianstveni ova je bila najjaa i neprestano jeodzvanjala u meni. I inilo mi se da dolazi i od mog oca i od Sa-ni, moje


12/44

najbolje prijateljice, jer kad god bih je zaula u glavi, ula bih je izgo-vorenu njegovim ili njenim glasom, u zavisnosti od situacije. Sada samsve do- gaaje posmatrala kao deo velike avanture koja se odvija, i usledtoga sam se oseala kao da ivot poinjem ispoetka, obrisane prolosti.


13/44


14/44

poverenje. A to vee pove-renje oseamo, vie smo u stanju da prestanemo pokuavati kontrolisati ishode. Kad se pokuamo prepustititom toku i kretati se s njim, umesto da se vrsto pridravamo doktrinadrugih ljudi i verovanja koja smo nekad imali, mnogo bolje i preciznijeodraavamo ono ko i ta zaista jesmo.


15/44

Anita Murani

Potpuno isceljenje MOJE PUTOVANJE OD BOLESTI,

DO UVIDA U SOPSTVENUVELIANSTVENOST,

DO POTPUNOG ISCELJENJA


16/44



ili na telefon: +387 (0)62 581 844



ili na telefon: +387 (0)62 581 844


17/44

Sadraj


18/44


19/44

Predgovor izdavaa

Knjiga Potpuno isceljenje je svojevrsni izvetaj o verovatnonajdramatinijem, naudesnijem i najdubljem isceljenju za koje znamo iza koje je iko ikad od smrtnika saznao. Ako se tome doda da se radi omedicinski potpuno dokumentovanom sluaju i da je celi dogaaj veizvrio moan uticaj na neke medicinske ustanove u gradu u kome seodigrao (Hongkong) i preko Interneta na mnoge zaljubljenike u zdravlje ina relativno ire javno mnenje, onda e sve ovo, nadamo se imati snane,moda ak i presudne implikacije na celokupno oveanstvo.

Ve dugo vremena su u svesti i kulturi zapadnog oveka temezdravlja i duhovnosti vrlo udaljene i skoro odvojene, i od velikog jeznaaja to to nam ova knjiga te dve teme donosi kao deo nerazdvojneceline, emu smo se mi uUdr uenju za celovito zdravlje ADVAITA posebnoobradovali i ini nam posebnu ast i zadovoljstvo to itaocima naih prostora ovu knjigu nudimo ba mi.

Tekst knjige mono govori na temu holizma, moda najmonije dosada i, za onoga ko dubinom svog bia usvoji tekst, samo itanje knjigemoe biti veliki dogaaj u ivotu i veliki iskorak u pravcu zdravlja isvekolike harmonije. Voleo bih da takvih bude mnogo, i to vie. No,

posmatrano iz ugla iskustva autorice koja je do zdravlja i harmonijemorala proi kroz dramatino iskustvo teke bolesti i klinike smrti, ne

ini se verovatnim da e mnogi samim ita-njem postii slino iskustvo zdravlja i prosvetlenja . Autorka govori o dve ra-zine postojanja raziniega, punoj negativnih emocija i mentalnih stavova i razini Bia koje jeista svest povezana na svekoliku kosmiku svest i mudrost. Veina odnas je previe uronjena u ego da bi dosegnula sve potencijale i bla-godetiBia. Naalost, autorka nam ne nudi naine kako to ostvariti, jer je ona prola drugom stazom koja teko da moe biti staza ikogaod nas, izuzevonoga koga sam Gospod tom stazom provede, kao to je proveo i

autorku.


20/44

Predgovor izdavaa

Kao inenjeru fizike, elektrotehnike i informatike sa dugogodinjom prak- som iscelitelja, pre svega u oblasti homeopatije, meni je sluajopisan u knji-zi veoma zanimlj iv i inspirativan. Neto me je vuklo da uokviru ovoga pred- govora sluaj objasnim iz homeopatskog ienergetsko- psiholokog ugla i tako pokaem da je autorka uzhomeopatski tretman mogla izbei rak, pa ak i biti izleena u poetnomstadiju raka. (Naalost, tad bismo bili bez ovog arob-nog iskustva.) Alisam zakljuio da bi sve to, ipak, opteretilo ovaj predgovor i moda bimoglo biti i jedna vrsta smetnje nekim itaocima da uivaju u tekstuknjige. Stoga sam se odluio tu homeopatsku analizu i neka moja iskustva koja bi mogla pomoi u osvetljavanju teme iscelenja kroz

iskustvo blike smrti (IBS) smestiti u posebnu knjigu kojoj sam veodredio (radni) naslov: Ka potpunom isceljenju . U toj knjizi planiramoobraditi vie metoda za poboljanje i unapreenje zdravlja sa kojimaimamo iskustva: homeopatija, polaganje ruku, joga, meditacija, intenziv

prosvetljenja, psihodrama, ishrana ... Nadam se da e ova knjiga dospeti u ruke mnogih iscelitelja razliitih

ori-jentacija, pa njih, ali i sve druge koji imaju neka zanimljiva iskustvaili budu mislili da imaju ta rei bilo na temu iskustva autorke bilo natemu Ka potpunom isceljenju , pozivam da nam se jave. Verujem darazliita iskustva i pogledi mogu dati takav doprinos da ideja moe

prerasti u ozbiljan projekat od koga mogu imati koristi, ne samoiscelitelji koji e uzeti uea, nego i iroka jav-nost, a sve u smisluirokog pokreta za unapreenje zdravlja.

U Uduenju za celovito zdravlje ADVAITA smo ve due vreme svesniva-nosti duhovnosti za potpuno (celovito) zdravlje, te ovom prilikomelim skre-nuti panju na nekoliko naslova koje smo do sada objavili, akoji za mnoge i-taoce mogu biti svojevrsni nastavak ove knjige idodatna inspiracija za upui-vanje na put sveukupnog zdravlja.Informacije o tim knjig ama moete nai u Izdavakom dodatku na krajuove knjige.

I pred sami kraj nekoliko rei o jeziku. Svi koji smo radili na knjizismo ijekavci ali smo se iz vie razloga odluili da ovu knjigu uradimou ekavi-ci. Imajui uvek na umu misiju naegUdru enja celoviti pristup zdravlju i holizmu u meri u kojoj to mi moemo dostizati, mi setrudimo da pomalo isceljujemo i oblast jezika. U tom smislu se nadam


21/44

Predgovor izdavaa

da e itaoci dobro-namerno gledati na nae napore u dva pravca: Izbegavanje preterane upotrebe p ogodbenog naina sa reicom da

(tzv. dakanje) i zamenjivanje infinitivom, a to je prirodno svojstvonaeg jezika. Verujemo da dakanje dolazi iz engleskog u kome je pandan naem da (engl. to) nerazdvojni deo infinitiva (npr. to do =initi).

Koritenje nekih naih rei koje su mnogi zaboravili jer su namumesto njih nametnute tuice, a te nae rei su proglaene i stranim. Npr.umesto uobiajne i nedovoljno precizne tuice nivo (fr. niveau) koristilismo re razina koja znai opseg koji se nalazi iznad nekog drugogopsega, kao 'zinuti, razinuti'. Ili obitelj kad je naglasak na

zajednikom ivljenju tj. obitovanju, a porodica kad se radi o krvnomsrodstvu.


22/44

Predgovor izdavaa

Moda tu bude i jo po koja re na koju itaoci nisu navikli. Akotakve rei u vama izazovu nezadovoljstvo ili ljutnju, onda ete objanjnjeza to nai i unutar korica ove knjige. Isto se odnosi na one koji su naviklina ijekavicu, pa im bude smetala ekavica.

Moja (minimalna) urednika tumaenja teksta koji sam doiveo kaonedovoljno ja san su smetena u uglaste zagrade. Ako vam se uine danisu dobra, prosto ih zanemarite.

I na samom kraju, hvala, velika hvala svima koji su pomogli da ovaarobna knjiga ugleda svetlost dana pod naim nebesima:

Autorka Anita Murani je bila boanski ljubazna i bezuslovno je podrala nau elju da izdamo ovu knjigu. Osoblje izdavake kueHayHouse na koju je autorka prebacila distribuciju copyright prava je bilouvek na usluzi. Osoblje agencije Plima iz Beograda, Vuk i Mila Perii, istotako.

Martina Cilerova iz Banske Bistrice (Slovaka) mi je javila radosnuvest o Anitinom vaskrsnuu,prof. Dr. Dejan Rakovi i dr. Sci. Esad Bajta lsu se lju bazno odazvali molbi da proitaju knjigu i napiu recenzije.Prevodilac Saa je svoj posao obavio besprekorno, kao i uvek, a njegovasupruga Irena je uradila prvo korektorsko itanje.Prof. ivko P. Maleevi jelektorisao i dodatno stilizovao tekst, na emu sam mu posebno zahvalan.

Lino sam uveren da je sve ovo deo plana Svevinjeg i njegovevelianstvene igre uzdiz anja ljudi stavljajui ih u situacije u kojima moguuiti kroz iskustvo. Njemu uvek i za sve najvea hvala.

Sarajevo 07. 04. 2013.Mile Maleevi, urednik


23/44

Predgovor za izvornik

Sadraj ove knjige me je duboko dirnuo naroito zbog linog odnosasa Anitom Murani, koja je u moj ivot ula usled niza boanski ureenihsluajno-sti. Kroz vie od etiri godine, irenje raka je Anitu dovelo do

praga smrti, i preko u samo obitavalite smrti, daleko preko praga iulaznog hodnika, da se tako izrazim. Sve je to Anita detaljno opisala uovoj knjizi o potrazi za duom. Toplo vam preporuujem da je proitate s panjom i razumevanjem, otvarajui um mogunostima da e mnogotoga u ta verujete biti stavljeno na iskuenje, naroito u vezi sa onim talei van granica ovog sveta, u predelima koje esto nazivamodrugi svet .

Okruena ljudima koje voli i medicinskim timom koji je oekivao daona svakog trena ispusti poslednji dah, Anita je leala udubokoj komi.Ipak, prue-na joj je prilika da se vrati u svoje telo izjedeno boleu, prkosei svim izgledi-ma, i da doivi neverovatno isceljenje uz pomo bezuslovne ljubavi. I vie od toga, doputeno joj je da se vrati ispreddveri smrti i ispria nam ta moemo videti u ivotu na drugoj straniovog telesnog sveta i, to je jo znaajnije, ta moemo osetiti.

Ovo je ljubavna pria pria o velikoj, bezuslovnoj ljubavi, koja evam osveiti oseaj onoga ko vi zaista jeste, zato ste tu, i kako moete prevazii svaki strah i samoodbacivanje koje vam definie ivot. Anita saneuobiajenom iskrenou pria o svom raku, objanjavajui zato

smatra da je u ivotu mora-la krenuti tim izazovnim putem, ta smatra da je razlog njenom isceljenju, i zato se vratila. Budite uvereni njenaivotna misija se uveliko odraava u injenici da ete vi proitati njenizvetaj o tim iskustvima... i da sam ja toliko ukljuen u to da joj pomognem tu kljunu poruku preneti svetu.

Ono to je Anita otkrila tokom 24 asa kome, kada je prola krozdveri u drugo carstvo je u velikom skladu sa onim to sam ja primaotokom inspirati-vnih trenutaka pisanja i govorenja. Oboma nam je jasno

da je dolo do boan-skog uplitanja, koje je figure pomeralo na takav


24/44


nain da je ova ena, koja je ivela na drugoj strani sveta, u kulturiveoma razliitoj od moje, sprovedena u moju vlastitu svest i fiziki ivot.


25/44


O Aniti sam prvi put uo, kada sam dobio primerak njenog intervjuao iskustvu bliske smrti (IBS), od Mire Keli (Mira Kelley) iz New Yorka, enes kojom sam se kasnije sprijateljio i koja me je provela kroz regresiju

vraanje u prole ivote (to je opisano u mojoj knjizi Wishes Fulfilled (Ispunjene elje)). Nakon itanja Anitinog izvetaja o IBS-u, osetio samneodoljiv nagon da ui-nim sve to je u mojoj ogranienoj moi da senjena neodoljiva poruka prenese itavom svetu. Nazvao samRida Trejsija(Reid Tracy ), direktora izdavake kueHej Haus (Hay House) , i urgirao dastupi u kontakt sa Anitom Murani i zamoli je da napie knjigu u k ojoje detaljno opisati svoja iskustva. Dodao sam da bi mi bilo zadovoljstvo ne, ast da napiem predgovor za tu knjigu, ako ona bude voljna da

pristupi pisanju. Kroz niz predivno uklopljenih dogaaja ukljuujui iAnitin poziv iz Hongkonga u moju sedminu radio emisiju nahayhouseradio.com, i razgovor s njom koji je sluao itav svet uklopilismo se i na profesionalnom i na privatnom planu.

Anita je govorila o oseaju da smo svi mi ista ljubav. Ne samo dasmo svi povezani meusobno i sa Bogom, ve, na jednoj dubljoj razini,svi jesmo Bog. Dopustili smo strahovima i egu da Boga izgura iz naihivota, i to je u velikoj meri povezano sa oboljenjem ne samo naeg tela,ve itavog sveta. Govorila je o uenju da vrednujemo sopstvenuvelianstvenost i da ivimo kao bia svet-losti i ljubavi, kao i oisceljujuim osobinama neodvojivim od takvog stanja uma.

Anita je opisala kako je zaista doivela odsustvo vremena i prostora,i kako je po prvi put osetila udesnost spoznaje da jedinstvo nije samointelekt ualni koncept, ve da se sve zaista deava odjednom. Ispriala jekako je bila uronjena u auru iste, blaene ljubavi, i kako takvo oseanjeima neogranien poten-cijal za isceljenje. Iz prve ruke je nauila pravoznaenje Isusovih rei da s Bogom je sve mogue i da to zaistaobuhvata sve, ukljuujui i isceljivanje prolosti. Anita je na sopstvenojkoi iskusila ono o emu sam tako podrobno pisao uIspunjenim eljama:da u istinskoj prisutnosti Bogotvorenja zakoni materijalnog sveta(ukljuujui i medicinske) prestaju vaiti.

Morao sam sresti tu enu. Od tog telefonskog razgovora, poeo samdirek- tno oseati Anitinu duhovnu sutinu i njene poruke da strahzamenimo nadom. Pozvao sam je ne samo da napie knjigu koja je predvama, ve i da sa mnom gostuje na stanici PBS i itavom svetu ispria


26/44


svoju priu o ljubavi, nadi i isce-ljenju.Anitin IBS intervju sam poslao svojoj majci, koja ima 95 godina i

ivi u starakom domu. Ona se sa smru sree gotovo svakodnevno, budui da mnogi od njenih novosteenih pri jatelja u poodmakloj dobi jednostavno preminu u snu i zauvek odu iz sveta njenih iskustava. Snjom sam vodio mnoge razgovore o njenim razmiljanjima u vezi svelikom misterijom zvanom smrt, koja predstavlja sudbinu svih ivih bia. Sve to se materijalizu je, to se i dematerijali-zuje. Svi mi to znamointelektualno, ali ono to nas eka je i dalje jedna velika misterija. Nakonitanja Anitinog izvetaja o IBS-u, majka mi je rekla da ju je preplaviotalas mira i potopio sav strah, anksioznost i stres u vezi sa onim ta joj

velika nepoznanica donosi. Ustvari, svi oni koji su proitali o Anitinomiskustvu bliske smrti, ukljuujui i moju decu, dobili su novi pogled naivot i zakleli mi se da e uvek i iznad svega voleti sebe, ceniti svojuvelianstvenost, i iz svakodnevnog ivota proterati sve one misli koje

potencijalno mogu doves-ti do oboljenja. I dok sam ja samo pisao otakvim idejama, Anita je sve to kroz sopstveno iskustvo donela na svet.

Anita je uspela isceliti vlastito telo, i esto mi je govorila da oseakako se vratila da bi ljude poduila ovoj jednostavnoj ali monoj lekciji,

koja nas moe ne samo isceliti, ve i promeniti na celi svet. I, upravo, to je, znam, razlog zbog kojeg je Bog spojio mene i Anitu. Uvek samoseao da je moja darma1 da ljude poduavam njihovoj vlastitoj boanstvenosti i spoznaji da je Bog najvie mesto u njima. Nismo mi ovatela u kojima obitavamo, niti smo mi naa postig-nua i imovina svismo mi jedno sa Izvorom svih bia, a to je Bog. Dok sam o svemu tome

pisao u Ispunjen im eljama, Anita Murani mi je ula u ivot, kao s ciljem dastavi usklinik na sve ono to sam primao tokom procesa automat-skog

pisanja 2. Ona je to proivela i tako divno ispriala a sada ste i vi blago-slovljeni mogunou da proitate i primenite sve ono to je Anitaspoznala tokom grozniave borbe sa uznapredovalim rakom i smirenim putovanjem natrag, kroz direktno iskustvo boanskog isceljenja.

ast mi je odigrati malu ulogu u prenoenju ove nadom ispunjene

1 Dharma (sanskrit) indijski filozofski termin s mnotvom znaenja. Buddhaghosa (5. vek) jeizdvojio etiri glavna: uenje, vrlina, kosmiki zakon i pojava liena istinskog bitka. Modanajpriblinije znaenje u ovom sluaju bi bilo istinska svrha. prim.prev.

2

Automatsko pisanje slobodno izraavanje tz. toka svesti, bez kontrole uma. Prim.ur.MM


27/44


28/44


29/44


30/44

IZDAVAKI DODATAK


31/44


32/44

Recenzija, prof. dr. Dejan Rakovi

Iz kojeg god ugla bi ovek posmatrao sadraj knjige Potpunoisceljenje , on se ini veoma zanimljivim i hvale vrednim. S drugestrane, on se ini i aute-ntinim ne samo zbog toga to izgleda da autorka pripoveda potpuno iskreno, nego i zbog toga to je u sve upletena i jednavelika zdravstvena ustanova i nje- no osoblje, tako da je celi sluajdokumentovan sa medicinske strane. Dakle, izvesno je da je ena usledraka u ter minalnoj fazi doivela kliniku smrt, ali se nakon povratkasvesti oporavljala neverovatno brzo i protivno svim iskustvimakonvencionalne medicine.

Ohrabrujue je i to da je, iako je sluaj u potpunosti izvanmedicinskog iskustva, u gradu konglomeratu kultura kakav je Honkong,iskustvo koje je predstavljeno u knjizi nalo svoje mesto, tako da autorkai glavna junakinja knjige radi kao predava i savetnik u vaniminstitucijama kao to je Medici-nski fakultet u Honkongu.

Ako se osvrnemo na duhovno-religijsku istoriju onda ovakvisluajevi nisu sasvim retki, i po pravilu su povezani sa duhovno prosvetljenim ljudima koji su bili pokretai ili kanali kroz koje su seisceljivanja dogaala. No, za dananjeg oveka opisano iskustvo ima poseban znaaj zato to dolazi kroz obinog ove-ka, pa se prema tomeini ostvarljivijim i dostinim kroz promenu naina iv-ljenja i pogledana ivot, i u tom pogledu implikacije mogu biti dalekosene.

Za mene je od posebnog znaaja da iskustvo autorke posmatram kroz priz- mu naeg kvantno-holografskog okvira psihosomatike i duhovnosti.

Ovo je od naroitog znaaja zbog sve ire primene integrativne


33/44

Recenzija pr of. dr. D. Rakovia

medicine 1 u razvijenim zemljama poto savremena istraivanja psihosomatskih bolesti 2 ukazuju na neophodnost primene holisti kihmetoda, orijentisanih na tretiranje oveka kao celine a ne tretiranjeiskljuivo bolesti kao simptoma poremeaja te celine, impliciraju injihovo makroskopsko-kvantno 3 poreklo.

Svi ti holistiki pristupi i tehnike (bazirani na akupunkturi i svesti), prema naim kvantno-holografskim 4 istraivanjima mogu se tretirati kaokvantno- informacione terapije, nametanjem novih isceljujuih graninihuslova u pros-toru energija-stanje EM (elektro-magnetnog) kvantnog

polja akupunkturnog sistema / (individualne i kolektivne) svesti, koji se potom kvantno- holografski projektuju na elijski nivo uz normalizacijuekspresije (regulacije rada) genoma 5.

To omoguava da se sa temeljnogkvantno- informacionog gledita bolje razume priroda psihosomatskih bolesti kao i ogranienja i metodenjihove pre- vencije i isceljivanja, to moe doprineti razradi boljestrategije razvoja psiho-somatske integrativne medicine za 21. vek. Natoj liniji, svedoenje autorke sjajno doprinosi razumevanju da i najtee

psihosomatske bolesti, poput raka, imaju svoje korene u energetsko-

1 Integrativna medicina savremeni pristup povezivanja zvanine i alternativne (komplemen-tarne) medicine. Prim.ur.MM

2 Psihosomatske bolesti (psiha dua; soma telo) u zvaninoj medicini pod ovim pojmomnajee se misli na telesne bolesti iji uzrok lei u psihi(stresu, itd.) Prim.ur.MM

3Kvantni fenomeni se uglavnom odnose na mikroskopske fizike sisteme(elementarne estice,atome, molekule...), mada se ponekad ispoljavaju i u makroskopskim fizikim sistemima(nadmolekularnih dimenzija). Prim.ur.MM

4Kvantni hologram kvantno- holografska memorija kvantnog sistema, koja omoguava naizlazu (Hopfildove kvantno- holografske neuronske mree) sukcesivnu rekonstrukcijutalasnih funkcija memorijskih stanja (kompletnih, i amplitude i faze) pri prepoznavanjutalasnih funkcija stanja pokazanih na njenom ulazu ( to je u osnovi svake holografije, ali jeovde sve pojednostavljenije u odnosu na standardnu lasersku holografiju, koja zahteva tzv.koherentne referentne i predmetne laserske snopove).

5Genom U savremenoj molekularnoj biologiji i genetici , celokupnost naslednih informacijaorganizma sadranih u elijskim hromozomima. Sve somatske elije jednog vieelijskogorganizma sadre jedan te isti skup gena, identian polaznom genomu zigota (oploene jajneelije). Poto se elije razliitih tkiva mausobno razlikuju i morfoloki i funkcionalno, iznjihove razlike sledi da u razliitim elijama istog organizma funkcioniu razliiti proteini(odnosno da su u razliitim elijama ekspresovani razliiti geni, i da se molekularni smisao

diferencijacije elija sastoji u regulaciji rada gena).


34/44


informacionim blokadama (izazvanim stre-sorima, poput straha,frustracija, ljutnje, mrnje...) i da isceljenje zapoinje njihovimuklanjanjem (najpre ljubavlju prema sebi, prihvatanjem sebe i pra-

tanjem sebi, to se potom manifestuje i ljubavlju prema drugima i prihvata-njem drugih...).

Naa kvantno-holografska istraivanja ukazuju i nadva kognitivnamodu-sa 1 (modaliteta spoznaje) svesti , prema jaini spregesvest-telo-okruenje:slabo-spregnuti kvantno-koherentni direktni (u vantelesnimduhovno / kreativ-nim prelaznim i izmenjenim stanjima svesti, tipamolitve, meditacije, sanjare-nja, lucidnih snova...), i jako-spregnutiklasino-redukovani indirektni (u teles-nim perceptivno / racionalno posredovanim normalnim stanjima svesti, tipa ulne percepcije, logikogi naunog zakljuivanja...) uz uslove uzajamne transformacije. Toobjanjava i principijelno neadekvatnu informacionu racio-nalizacijudirektnog kvantno-holografskog duhovno / religijskog mistinog iskustva (kao problem kvantne teorije merenja, o redukciji implicitnog poretkakvantno-koherentnih (kvantno-holografskih) superpozicija 2 u eksplicitni

pore- dak mernih klasino-redukovanih stanja).Tako nauka zatvara krug, reotkrivajui dva razliita modusa spoznaje

i istovremeno postavljajui i sopstvena epistemoloka3 ogranienja kako je to sauvano milenijumima u svimtradicijama. Na toj liniji,svedoenje autorke o iskustvu bliske smrti asocira na kvantno-holografsku promenu percepcije, sa oseajem svepovezanosti isveprisutnosti, sveproimajue svesti u svemu, od-sustva linearnog protoka vremena sa paralelnim doivljavanjem prolosti, sadanjosti i budunosti (uz njenu asocijaciju da se kontroverza o post mortem 4 evoluciji due verovatno odnosi na parcijalno-interpretativni 5

1 Kognitivan koji se tie saznavanja, spoznajni. Prim.ur.MM 2 Superpozicija izgradnja nadgradnjom sledeeg iznad prethodnog, to u holografskom mo-

delu moe znaiti ponavljanje istog iznad prethodnog i ima imlpikaciju da svaki deo lii nacelinu (preslikavanje). Prim.ur.MM

3 Epistemologija (gr. episteme znanje, saznanje, nauka) f ilozofska disciplina, koja se baviteorijom o naunom saznanju. Prim.ur.MM

4Lat. post mortem posle smrti. Prim.ur.MM5Parcijalno-interpretativni redukovani pogled na neto sloeno; interpretacija kroz neki dio

toga sloenoga. Prim.ur.MM


35/44


epistemoloki nivo racionalizovanja transpersonalnog prenosa psihikihoptereenja posred-stvom polja svesti, sa moguim impresijama danaroito jaki preneti konflikti ostavljaju snaan utisak prethodno proivljenih ivota...).

Pomenuta kvantno-holografska istraivanja psihosomatike iduhovnosti su i na liniji ponovno probuenog naunog interesovanja zaistraivanje fenomena svesti poslednjih decenija (uz nagovetaje pojavevelike sinteze dva modusa spo-znaje, racionalno- naunog i kreativno-duhovnog, u okvirima proirene kvantno-holografske paradigme) gdeuloga pojedinca postaje nezamenljiva zbog utica-ja i brige za kolektivnomentalno okruenje, to je svakako temeljno pitanje i men-talne higijenei graanske pristojnosti, odnosno i duhovnog i graanskog morala.


36/44


Zbog svega pomenutog, podravam viziju i ideju Izdavaa Udruenjeza celovito zdravlje ADVAITA da se objavi prevod knjige AniteMurani Potpuno isceljenje , jer verujem da e svi oni koji su dorasliduhovnim temama i koje zanimaju spoznaje o viim principima zdravljaimati koristi od knjige i da e u njoj uivati.

Beograd, 23. 03. 2013.Prof. dr. Dejan Rakovi1

1

Prof. dr. Dejan Rakovi je profesor na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu. Njegova nauna interesovanja pokrivaju oblasti nanomaterijala i biomaterijala, nanotehnologije ispektroskopije, kao i biofizike i bioinformatike biomolekularnih, psihosomatskih,kognitivnih i elektrofiziolokih funkcija. Publikovao je oko 250 naunih radova isaoptenja i oko 40 knjiga i zbornika. Od ranih 1990-tih bavi se razvojem kvantno-informacionog okvira za svest i akupunkturu, sa znaajnim psihosomatsko-kognitivnimimplikacijama. Pre nekoliko godina osnovao je svoj Fond (FDR) za promovisanjeholistikog istraivanja i ekologije svesti, sa irim promotivnim holistikim aktivinostimaukljuujui su-organizaciju Simpozijuma kvantno-informacione medicine KIM 2011.Web stranice na kojima se mogu nai informaciuje o njegovom radu suwww.dejanrakovic.com i www.dejanrakovicfund.org Prim.ur.MM
http://www.dejanrakovic.com/http://www.dejanrakovic.com/


37/44


38/44

Recenzija, dr. Esad Bajtal

Knjiga Anite Murani jedno je od onih udesnih tiva koja nasopominju da tajna Univerzuma slovi istovremeno i kao otvoreno pitanjenae egzistencije i kao snovito istkani topos1 proimanja ovjeka iSvijeta.

Pitanje Svijeta u ovjeku i ovjeka u Svijetu ostaje i nakon oveknjige aktueln o i njome, svojom urgetnou, dodatno preporueno naoj panji. Ne samo iroko, italakoj nego i onoj znanstvenoj. Muranidotie posljednji krug naeg bivanja, ali put do njega, i nakon ovog spisa,ostaje nepoznat, skri- vajui se duboko ispod sadanjeg povrnograzumijevanja stvari i zagonetki spoznajno-hermeneutiki 2 slojevitePrirode. Uprkos tome, valja se odvaiti na iracionalno klizavi putnerazumljivog, jer oni koji odbijaju da pou s onu stra-nu tvrde, vaeeistine, nemaju nikakve anse da se suoe sami sa sobom. A tajna jeupravo tu: u suoavanju sa samim sobom, ali s one strane ogledala i prizemno perceptivnog modusa vienja koje nam ono jedino nudi.inimo to sa svijeu da s one strane percepcije eka apercepcija momenat shvatanja do-tad nev ienog u njegovoj senzualnoj prikrivenosti. Radi se, kolsko- psiholoki govorei, o rekogniciji odnosaizmeu prezentiranog objekta i ve usvojenih korpusa znanja. Odnosno,herbartovski, 3 i blie sadraju knjige o kojoj je rije, radi se o procesu

kojim se neko novo iskustvo (predoba) prilagoava sve-ukupnostiivotno steenih iskustava i aperceptivne mase znanja i misaonihnavika kojima se sliva u novu cjelinu. U pitanju je um i njegovorefleksivno poimanje sopstvenih unutranjih stanja, kroz koje je,

1 Topos, (gr) mjesto, svijet, prilika.2 Hermeneutika (gr. hermeneutike), vjetina tumaenja, interpretiranja, dokazivanja i iznoenja

misli u vezi sa nekim problemom.3

Herbart Johan Fridrih (1776. 1841.), njemaki filozof i pedagog.


39/44

Recenzija dr. sci. Esada Bajtala

klinikom smru i neob- janjivim vraanjem u ivot, prola AnitaMurani.

Proivjeti i preivjeti vlastitu smrt, vratiti se s one strane Sebementalno potpuno resetovan1 s preienom svijeu i (na sasvim novnain) nastaviti put fiziki neizbjenog Kraja, jeste iskustvo metafizikogobrata autorice Mur- ani kroz koji ispisuje stranice ove knjige. ta je to igdje se deava to to joj se deava? ime i kako se aktivira tajivotodajni pokret dizanja sa dna??? Izuzev napora principijelnedeskripcije neob inog dogoda, knjiga ne nudi nikakve ko-nkretne,logiko-metodoloki operativne odgovore, praktina pravila ili uput-stva.Radi se o neopisivom iskustvu slobode. Nisam oseala kao da sam

fiziki negde otila vie je to bilo kao da sam se probudila. Moda samse konano probudila iz runog sna. Dua mi je konano uvidela svojustvarnu velianstve-nost! inei to, irila se izvan mog tela i ovogfizikog sveta. irila se sve dalje i dalje, dok nije zaokupila ne samo ovo postojanje, ve se proirila u drugo car-stvo koje prevazilazi graniceovog vremena i prostora istovremeno ih obuhva- tajui.

U neogranienoj vanulnoj percepciji tog iskustva, vrijeme i prostorgube svoje uobiajene zemne obrise i skonaju u dijalektiki beskrajnoj

punktual-nosti2

ivog, svijeu ispunjenog Univerzuma (sve u Jednom, iJedno u sve-mu). Pri tome granice vidljivog ostaju daleko ispod granicavienog koje dolazi iz racionalno nedefinljivog beskraja. I dok AnitaMurani vanulnom percepcijom sagledava sebe iz vantjelesne

perspe ktive povratka u ivot, neto drugaiji primjer (suprotnog predznaka i logike perceptivne vanulnosti), kazuje neobjanjivost predikcije vlastitog smrtnog ishoda. Kajli Lori, 14- to godinja djevojicaiz Britanije, itamo ovih dana, (pred)vidjela je vlastitu smrt i objavila jena Facebooku. Mislim da u umrijeti, napisala je na svom pro-filu, asamo 14 minuta kasnije izgubila je ivot u saobraajnoj nesrei koju jeskrivio pijani prijatelj njenog oca. Djevojica je molila oca da ne ulazi uauto-mobil, kaz avi mu ta je napisala na Facebooku. Ne budi glupa,odbrusio je ljutiti otac, prisilivi je da sjedne s njima u auto. U borbi sispalom mu cigare- tom, 14 minuta poslije toga, voza je izgubio kontrolu

1 Resetovati, vratiti na poetak sistema. Termin dolazi iz tehnike i informatike. Prim.ur.MM 2

Punkt, taka ovdje, kako se vidi iz nastavka reenice, u smislu saimanje svega u Jedno.


40/44


nad vozilom i sletio u provaliju duboku 18 metara. Kajli Lori ostala je namjestu mrtva. 1

Oito, dolazimo iz Cjeline o kojoj nita ne znamo i kojoj se, nakon jedno- kratnog boravka zvanog ivot definitivno vraamo. Brojni primjeri ponovnog vraanja iz nje za sada jo uvijek ostajuneobjanjeni. Pretpostavk e se mno- e, ali sigurnog odgovora nema.Formulacija um iznad materije, jedna je od njih, ali nije nikakava frazanego (slijedom logike iskustva Anite Murani, i mnogih drugihsvjedoanstava te vrste) stvarnost. ta pokree um u pravcuozdravljujueg momenta o kojem svjedoi ova knjiga i koji je to okida

potre- ban za ispoljavanje latentnih moi uma, pred naukom je da pita i

istrauje. ivotnih primjera je na sve strane. Poznata je praksaAboridina (australijskih domorodaca), koji su razvili moan sistemmagijskih rituala kojim rjeavaju svoje praktine ivotne probleme.Jedan od njih je ritual Velikog Sna. Nekoli- ko puta godinje oni padaju uVeliki San tokom kojega komuniciraju sa viim silama. San ponekadtraje i po nekoliko dana. Nakon toga se vraa ju normal- nom ivotu.Iskustva i znaenja sna se ne daju analizirati na racionalnoj nau-nojravni, ali on svojom efikasnou osigurava vlastitu neupitnost i

praktino-ivotnu vrijednost. Ples dervia imao je u Otomanskom carstvusvoju neupitnu drutveno-politiku teinu. U transu tokom plesa dervii bi stupali u kontakt sa viom, vanvremenskom silom, i donosili odgovorena neko urgentno sultanovo pitanje, nakon ega bi on donosio svojuodluku o pravcu i nainu djelovanja. Biblija takoer ima svoje vizionar e i proroke. U istu vrstu Velike Tajne koja je Anitu Murani vratila u ivota,spada i neobian primjer S. Dana (Steven Dunn) koji navodi u svojojknjizi Tajanstveni paralelni svijet (Mysterious Paralel World). Radi se osaobraajnoj nesrei u centru Detroita, decembra 1987. godine:

Taksista koji je udario pjeaka, sav u udu, izjavio je policiji da seodjed- nom i niotkuda ispred auta stvorio ovjek u arenoj ljetnoj koulji(kratkih rukava). U bolnici je ustanovljen potres mozga, prelom desne

podlaktice, tri slomljena rebra te brojne modrice i podlivi usljed udara. Nakon to je doao svijesti ovjek je inspektoru rekao da se zove HenkBlekvel, da ivi na uglu Avenije hrastova i trideset druge ulice na broju

1

http://www.rtl.hr/vijesti/novosti/697596/djevojcica-predvidjela-vlastitu-smrt-na-facebooku/


41/44


132. A zatim je upitao: Otkud snijeg? Kad sam poao po novine bilo jeljeto, zato sam u koulji kratkih ruka-va.

Koji je dan danas? pitao ga je policajac.Pa danas je 17. avgust 1967, odgovorio je.Zbunjena je bila i policija. Na adresi koju je naveo Henk stajala je ogromna robna kua.

Detektivska ist raga nerazjanjenih sluajeva iz 1967. pronala je podatakda je 18. avgusta 1967. policiji prijavljen nestanak 42- godinjeg HenkaBlekvela. Nestanak je prijavila njegova supruga. Tog jutra Henk je otiao po novine i vie se nikada nije vratio. U dosijeu je stajala upravo onaadresa koju je naveo Henk.

Vrativi se u bolnicu detektiv je od Henka zatraio imena njegovesupruge i keri, i datume njihova roenja. Sve se slagalo s podacima izdosijea. Istovre-meno Henk je od detektiva saznao da nije u pitanju 1967.kako je mislio, nego 1987. i da je od dana kretanja ponovine proloitavih 20 godina. Nije mogao vjerovati.

I sada dolazimo do sutine prie ovog krajnje zagonetnog fenomena.


42/44


Vijesti o saobra ajnoj nesrei su se doepale i novine. Sedam danakasnije u kancelariju detektiva Logana ule su dvije ene. Starija 57-godinjakinja predstavila se kao Helen Blekvel, Henkova supruga.Mlaa, 35-godinja Ketrin bila je njihova kerka. Detektiv Logan odvodi ih u bolnicu. Ugledavi Henka, Helen je pala u nesvijest, a Ketrin je svau udu zgranutosti ponavljala jedno i isto:To je tata!To je tata!

Za dvadest proteklih godina, za razliku od supruge i kerke Henk nijeosta-rio ni jedan dan. Izgledao je onako kako su ga Helen i Ketrinzapamtile. Nije znao objasniti ta mu se dogodilo. Sve ega se sjeao jeudna munina i vrto-glavica u trenutku kad je prelazio ulicu idui premakiosku za novine. Dvadest godina poslije doivo je saobraajni udesupravo na tom mjestu.

Dakle, iako na bitno drugaiji nain, Henk se, za divno udo, vratioiz iste Nigdine iz koje i Anita Murani. Jo nema naina da sve to i tomeslino smis-leno objasnimo. Ali ima jedna misao sv. Avgustina koja nam pomae da stvar barem principijelno razumijemo. Nita se , kaeAvgustin, ne dogaa suprotno Prirodi . Dogaa se samo suprotno naim

znanjima o Prirodi . Dakle, razumije- vanje onoga o emu govori knjigaAnite Murani i itavo mnotvo zagonetnih i nama jo nerazumljivihsluajeva zbunjuju nas samo usljed naeg neznanja. Odnosno, usljednaeg nepotpunog i pogrenog poznavanja Prirode. Kad nauka prodredalje u tajnu Prirode, nae e stvarne mogunosti biti znatno vee, a naeuenje sve manje i manje. Jer, kako ree onaj bosanski pjesnik, Bog je

ivot uistinu jednostavno skov'o, kad shvati jedan tren, nita ti vie nijenovo .1

Sa stanovita te pjesniko-avgustinovske logike, i okantnosti prezentiranog sadraja, iskustveno pisana knjiga Anite Murani preporuuje samu sebe. I Izdavau, i kritici, i najiroj italakoj javnosti.

1

A.M. Imamovi,Od jada zarada , Sarajevo, 1970. str. 9.


43/44


Esad Bajtal 1

Sutjeica, Breza, 13.03.2013.

1 Esad Bajtal, doktor filozofskih znanosti, publicista i filozofski pisac; autor desetak knjiga iz

oblasti filozofije, psihologije te drutvene i knjievne kritike. Posljednja knjiga:Sevdalinka

alhemija due , izd. Rabic, Sarajevo, 2012.



ili na telefon: +387 (0)62 581 844


44/44

potpuno iscjeljenje - info o knjizi

Documents