−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−

POTPUNAPREDANOST

Andrew Murray

−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−o−

SadržajPredgovor.............................................................................................1

Punite se Duhom..................................................................................3

Blazenstvo ispunjenja Duhom..........................................................10

Telesni i duhovni................................................................................18

Odvojeni u Svetom Duhu..................................................................29

Petrovo pokajanje..............................................................................37

Potpuna predanost............................................................................43

Hristos, nas Zivot...............................................................................52

Mozemo da ljubimo po ceo dan........................................................59

Kod ljudi nemoguce − kod Boga moguce.......................................67

Poceli ste Duhom...............................................................................75

Koje sila Bozija cuva.........................................................................82

Vi ste loze...........................................................................................92

i

Predgovor

Predgovor

ANDREJ MARI (Andrew Murray, 1828−1917)pripada odabranoj grupi propovednika koji, nesamo da vrše duboki uticaj za života, većnastavljaju svoj rad dugo posle svoje smrti krozknjige koje imaju trajnu privlačnost za čitaocekasnijih generacija. Njegova porodica potiče izŠkotske, a njegov otac je sa još nekolikoprezviterijanskih propovednika otišao na pozivguvernera Kejp Provincije da radi međudoseljenicima. U njihovoj kući Graf Rajnetu se rodilo sedamnaestorodece, i kao član te velike porodice, Andrej je proveo svoju mladost poddobrim uticajem jednog zaista pobožnog doma. Kada mu je bilo devetgodina poslali su ga sa starijim bratom u Škotsku u Aberdin naškolovanje. Završio je pre nego što je napunio dvadeset godina, i ondaje prešao u Utreht u Holandiji na bogoslovske studije. Tamo je doživeoduhovno iskustvo koje je uvek smatrao za svoje obraćenje.

Kada mu je bilo samo dvadeset godina vratio se u Južnu Afriku gde jebio rukopoložen za propovednika u Blumfontenu. Bio je nekolikogodina jedini rukopoloženi propovednik u celoj Državi Orindž Fri State.Seljaci nisu u početku mnogo marili za tako mladog propovednika, alije svojim izvanrednim propovedničkim darovima brzo stekao njihovopoverenje i poštovanje, i imao veliki uspeh na širokom području. Posletoga je bio propovednik četiri godine u Vusteru i četiri godine uKejptaunu; a onda je 1871. godine započeo svoju istaknutu službu uVelingtonu koja je trajala više od 45 godina, sve do njegove smrti.

Andrej Mari je bio čuven po raznovrsnosti svojih sposobnosti i

1

interesovanja, kao i po svojoj propovedničkoj moći. Odlikovao se kaopastor, evanđelista, govornik na konferencijama, misionarski državnik, iprosvetni radnik. Došao je do vrhunca svoje službe posle posetekonferenciji u Keziku 1881. godine. Od samog početka tih konferencijapratio je izveštaje o tom radu sa velikim interesovanjem. Zbog bolesti ugrlu 1880. godine prestao je sa propovedanjem, i lekari nisu imalinimalo nade da će ikada više moći javno da govori. Kada je došao uVeliku Britaniju da traži savet specijaliste, nije naišao na neko velikoohrabrenje; zato je, osećajući veliku potrebu, otišao u Kezik. Tamo jena otvorenom sastanku ustao i priznao svoju želju za životomispunjenim Duhom, i odmah sledećeg dana "Gospod mu se otkrio."

U svedočanstvu koje je napisao u listu Život Vere, rekao je: "Kadanaše JA traži da radi za Boga, mnogo je opasnije nego kad nećemo daposlušamo. Telo se uvlači, učeći duhovnu istinu i radeći duhovneposlove, tako da je nemoguće da život Božiji otkrije svoju silu u našojduši... Otišao sam u London u jedan dom zdravlja gde sam naučiokako je neizrecivo dostojanstveno i blagosloveno tražiti da Gospoddođe i kroz Svetoga Duha zauzme moje telo i postane moje zdravlje imoja sila... (U Keziku) sam uzverovao i primio Isusa kao mojeočišćenje. Očekujem da kropljenje Njegovom krvlju bude isto takodivno i delotvorno kao i prolivanje te krvi. I uvideo sam da posleočišćenja sledi ispunjenje."

Glas mu se povratio, i vratio se u Južnu Afriku u punini duhovne sile. Iznjegovog pera su se samo nizale knjige koje su se željno čitale u svimzemljama gde se govori engleski, jer iako su većinom napisane naafrikanskom jeziku, bile su mnogo bolje poznate u engleskimprevodima. Englesku je ponovo posetio 1895. godine, i njegovapredavanja u Keziku su ostavila nezaboravni utisak. Dao je nizpredavanja pred veliku evangelizaciju u Istočnom Londonu; ona suzapisana i izdata pod naslovom Potpuna Predanost. Zbog velikepotražnje izišla su mnoga izdanja; ovo dopunjeno izdanje predstavljanovom pokolenju izazov života koji je potpuno predan Gospodu.

2

Punite se Duhom

Punite se Duhom

Ovo su dobro poznate reči; nalaze se u Delima 2:4: "Tada se sviispuniše Duhom Svetim," i Efescima 5:18: "Nego se punite Duhom."Prvi tekst je opis − piše šta se desilo. Drugi je zapovest − piše kakvi bitrebalo da budemo. Da ne bi bilo sumnje, vezuje se sa još jednomzapovešću: "I ne opijajte se vinom, nego se punite Duhom."

Ako bih te upitao: "Da li pokušavaš da budeš poslušan zapovesti: 'Neopijajte se vinom'?" ti bi odmah odgovorio: "Naravno, kao hrišćanin, jasam poslušan toj zapovesti." Ali što se tiče druge zapovesti: "Punite seDuhom," da li si i to poslušao? Da li živiš takvim životom? Ako ne živiš,odmah se postavlja pitanje, zašto ne? Onda sledi drugo pitanje: Da li sispreman da prihvatiš ovu zapovest i kažeš: "Uz Božiju pomoćposlušaću. Neću se smiriti dok ne poslušam tu zapovest, i ne ispunimse Duhom."

Želim da kažem na samom početku da bi trebalo jednostavno slušatizapovest Božijeg Svetog Duha u Njegovoj Reči. Bog kaže svakomhrišćaninu: "Dete moje, želim da se ispuniš Duhom." Tvoj odgovorneka bude: "Oče, i ja to želim; spreman sam; predajem se uposlušnosti mom Bogu; daj da se ispunim Tvojim Duhom!"

A da neko ne bi pogrešno shvatio šta znači biti ispunjen Duhom,dozvolite da kažem da to ne znači da će doći do velikog ushićenja ilipotpune savršenosti ili do stanja u kome neće biti rasta. Ne, ispuniti seDuhom jednostavno znači − predati celo biće Njegovoj sili. Kada secela duša preda Svetom Duhu onda će sam Bog da je ispuni.

Dakle, šta je potrebno da bismo se ispunili Duhom? Ne vidim kako

3

bismo mogli da nađemo bolji odgovor na to pitanje nego da pogledamokako je Hristos pripremio svoje učenike za Dan Duhova. Znate li šta seradi u bezbožnim zemljama gde misionari propovedaju? Obraćenici imdolaze na časove za pripremu za krštenje, a ima slučajeva kada ihzadržavaju i po godinu dana, a nekad i duže, da bi ih obučili i ispitali ipripremili za hrišćanski život. Isus je tako radio sa svojim učenicima trigodine i morali su da provedu vreme u učenju i pripremi. Kada je SvetiDuh sišao na njih, u tome nije bilo ničega čarobnog ni proizvoljnog. Bilisu spremni za to. Jovan Krstitelj im je rekao da to treba da dođe. On nesamo da je propovedao o Jagnjetu Božijem koje je trebalo da prolijekrv, nego je propovedao (rekao je da je to bilo osobito otkrivenje odBoga) da će onaj na koga je video da se spustio Sveti Duh,krstitiSvetim Duhom.

U čemu se sada sastojalo pripremanje tih učenika? U čemu sesastojalo njihovo pripremanje za krštenje Svetim Duhom?

Prvo, nemojte zaboraviti da su to bili ljudi koji su sve ostavili i pošli zaIsusom. Znaš da je Gospod Isus prišao jednome i rekao: "Ostavi svojemreže;" a drugome; "Ostavi svoj posao na carini i hajde za mnom."Tako su i uradili, a kasnije su mogli da kažu Petrovim rečima: "Mi smoostavili sve i pošli za Tobom" − svoje domove, porodice, dobar glas.Ljudi su im se rugali i smejali i nazivali ih Isusovim sledbenicima, i kadasu Njega prezirali i mrzeli onda su i njih mrzeli. Bili su jedno sa Njim ipredali su se potpuno Njegovoj volji. Ovo je prvi korak na putu dokrštenja Svetim Duhom. Moramo ostaviti sve i slediti Hrista.

Ja ne govorim sad o ostavljanju greha; to moraš da učiniš kada seobratiš. Postoji nešto što ima mnogo širi značaj. Mnogi hrišćani misleda primaju Hrista kao nekoga koji može da ih spase i da im pomogne,ali Ga se prosto odriču kao njihovog Gospodara. Misle da imaju pravona svoju volju u hiljadu stvari. Mahom govore šta hoće, rade šta hoće, ikoriste svoju imovinu kako hoće; sami su sebi gospodari i nikada nisuni pomislili da kažu: "Isuse, ostavljam sve da bih sledio Tebe."

4

Ali to je ipak Hristov zahtev. Hristos ima takva neograničena bogatstvai slavu da On to zaslužuje, i Hristos je takav nebeski, duhovni,božanski dar, da ukoliko ne ostavimo sve, naša srca ne mogu da seispune Njime. I zato Isus kaže: "Ostavite sve i hajdete za mnom."

Jednom sam u Johanesburgu propovedao, i jedno poslepodne, kadasu se vernici skupili da posvedoče šta je Bog učinio za njih, jednasirota žena je ustala i ispričala kako je otprilike pre šest meseci dobiladivan blagoslov kroz izlivanje Božijeg Duha. Jednom je prisustvovalasastanku posvećenja u vrlo siromašnom kraju. Propovednik koji jegovorio pitao je ko je spreman da se potpuno odrekne sebe radi Isusa.Rekao je: "Pretpostavimo da On želi da pođete u Kinu, ili da seodreknete žene i dece, da li biste bili voljni da to učinite?" Ona jeiskreno rekla: "Ja sam htela da kažem da želim da dam sve Isusu, alinisam mogla. Kada je zamolio da ustanu oni koji su voljni, bilo mi jestrašno, ali nisam mogla više da sedim, ustala sam i rekla: Da, ja ću seodreći svega? Ipak osećala sam da ne bih mogla da se odreknemmuža i dece. Otišla sam kući ali nisam mogla da spavam; nisam moglada se smirim jer se u meni vodila borba; da li moram da se odreknemsvega? A u stvari želela sam da to učinim za Isusa. Prošla je ponoćkada sam rekla: 'Gospode, da, za Tebe sve!' Tada su radost i silaDuha ispunile moje srce." I ona i njen propovednik su posvedočili da ježivela u radosti Gospodnjoj.

A da li si ti voljan da kažeš: "O Hriste, ispuni me Svetim Duhom;odrećiću se bilo čega i svega; primi moje odricanje?"

Svaki od nas mora da ispita sebe. Neki to nisu nikad smatralipotrebnim. Neki još nikada nisu razumeli šta to znači što je Isus rekaoda ukoliko čovek ne omrzne na oca i majku, i ženu i decu, i kuće i njivei ostavi ih radi Njega i evanđelja, nije Njega dostojan. Da nije ovorazlog zbog čega je tvoj život mlitav, razlog zašto Sveti Duh neispunjava tvoje biće? − nisi još nikada ostavio sve da bi sledio Hrista.

5

Učenici se nisu samo odrekli svega da bi sledili Isusa, nego su Mu bili iveoma privrženi. Isus je rekao: "Ako me ljubite, držaćete mojezapovesti. I ja ću umoliti Oca, pa će vam dati drugogpomagača−utešitelja." Oni Ga i jesu jako voleli. Videli su Ga raspetog,ali njihova srca nisu mogla da se odvoje od Njega. Nisu imali na zemljini nade ni radosti, ni utehe bez Njega; a to je ono što često nedostaje unašoj veri. Mi verujemo Isusu i Njegovom delu na Golgoti; pouzdajemose u Njega kao u svog jedinog Spasitelja; to je dobro, i može da budedovoljno da donese spasenje. Na žalost, koliko ima pobožnih ljudi kojinikad ne misle na to da se pobožnost sastoji od jake, bliske, ličneprivrženosti Isusu i svakodnevne zajednice sa Njim; da, pobožnostznači da će Isus, to nevidljivo Biće, biti moj Prijatelj i Vodič i Čuvarceloga dana, moj Vođa i Gospodar kome sam poslušan!

Jedna mlada misionarka je došla u Južnu Afriku i ispričala mi kako jeod malena ljubila Gospoda Isusa i bila vaspitana u krugu pobožnihprijatelja i u pobožnom domu; ali kada je otkrila šta znači primiti dubljiblagoslov nastala je velika promena. Rekao sam joj: "Od svogadetinjstva si živela u veseloj, pobožnoj okolini; kaži mi, šta misliš, učemu je razlika između života kojim si živela, i života u koji si kasnijeušla." Njen odgovor je bio i jednostavan, spreman i vedar:"Jednostavno ovo," rekla je, "lična zajednica sa Isusom." Sa time semora započeti. Neki bi ostavili sve radi svoje religije. Mnogi su ostavilisve radi lažne religije. Neki bi ostavili sve radi njihove crkve. Neki biostavili sve radi svojih prijatelja. Ali to nije ono što se traži. Mi želimo daostavimo sve radi Isusa. Dozvolimo Njemu da uđe u naš život i nastanise u našem srcu. Da li je i tvoj život pun nežne lične privrženosti Isusu iradosti u Njemu? Ne pitam sada da li si postigao savršenstvo u ovome,nego te pitam, da li možeš iskreno da kažeš: "To je ono za čim težim,to je ono čemu sam se predao, to je ono što iznad svega želim. Moramda pripadam Isusu Hristu svakoga dana i po ceo dan."

Još nešto: ti učenici su bili ljudi koji su izgubili poverenje u sebe. Na

6

početku svoje trogodišnje škole, morali su da se odreknu svega što suimali; ali sebe su počeli da se odriču tek na kraju tog vremena. Ostavilisu svoje mreže, svoje kuće, svoje prijatelje − i to je bilo ispravno; alikako je samo njihovo ja bilo jako za sve tri godine! Kako im je Isusčesto govorio o poniznosti! Ali nisu Ga razumeli. Često su se prepiralimeđu sobom ko će biti "glavni". Za vreme Večere su još uvek govorili otome − ko će biti prvi među njima? Nisu se odrekli svoga ja. Kao što seviše puta pokazalo − malo su živeli u Isusovom Duhu!

Ali Isus im je govorio i učio ih. On im je neprestano otkrivao kako jeponos greh i kako je slavno biti ponizan, a kada je umro na Krstu i onisu umrli strašnom smrću. Setite se Petra, brzopletog učenika kako seodrekao svoga Gospoda. Da li ste uvideli da je usred svih žalosti onatri dana od raspeća do vaskrsenja, najdublja i najgorčija žalost bila stid,pri pomisli na to kako je postupio prema svome Gospodu? Tada jenaučio da gubi poverenje u sebe. Kako je bio samopouzdan za vremeVečere! "Ako se svi sablazne o tebe, ja se nikada neću sablazniti." AliIsus ga je poveo sa sobom u smrt i grob, i tada je Petar shvatio da unjemu nema ničeg dobrog. Naučio je da se ne uzda u sebe.

Možda ćeš reći: "ja mislim da sam ostavio sve radi Isusa; imovinu,kuću, prijatelje, položaj, i mislim da Ga ljubim, ali, nešto ipak nije uredu. Ne primam blagoslov koji mi je potreban." Ali da li si voljan da tiBog otkrije koliko je u tebi samovolje i samopouzdanja? Recimo, tvojemišljenje o ljudima; kako govoriš ono što ti se sviđa, i što misliš da jepravo, a još nisi shvatio da treba da proučiš kako je Isus bio ponizan,nežan, i blag. To je naše ja. Ti radiš za Njega. Pokušavaš da činišdobro, ali je to u stvari tvoj lični napor. Kao hrišćanin ti to radiš, a čekašna Boga da pomogne i blagoslovi. Ali to ne ide. Na prvom mestu, Bogmora svakoga od nas da dovede do mesta smrti.

Da li znaš šta znači Isusova smrt? To znači ovo − Isus je u suštinirekao Svome Ocu: "Evo Mog života koji mi je tako dragocen, Mogživota koji je bio bezgrešan. Predao sam ti Ga u životu, a sada Ti ga

7

predajem u smrti." Otišao je u grob, rekavši: "Predajem (dajem,poveravam) svoj duh u tvoje ruke." I znaš šta se dogodilo. Baš zato štoje potpuno predao Svoj život i utonuo u gusti mrak smrti i groba, BogGa je podigao u novi život, novu slavu, i novu silu. Bog Ga je podigaoiz groba u slavu. Smrt je bila ta tajna vaskrsenja. Dakle ako želiš dabudeš ispunjen Duhom i vaskrslim životom slave, moraš prvo umretisebi. Apostoli su bili ljudi koji su došli do krajnjeg očaja, ljudi koji suizgubili sve, ali i oni koji su bili spremni da prime sve od Boga na nebu.

Još nešto: apostoli su bili ljudi koji su verom primili obećanje Duha odIsusa. Znaš da im je to poslednje veče Hristos više puta govorio oSvetome Duhu, a kada je trebalo da se vaznese, ponovo je rekao: "Vićete za koji dan biti kršteni Svetim Duhom." Da si upitao učenike šta toznači, siguran sam da ne bi umeli da ti odgovore. Nisu razumeli toliko,koliko mi razumemo. Nisu imali predstavu o tome šta je trebalo dadođe. Ali primili su ono što je Isus rekao, te ako je i došlo do raspraveili nesporazuma za onih deset dana, siguran sam da su rekli: "Kada jeOn učinio tako divne stvari za nas kada je bio na zemlji, sada kada je uslavi, učiniće nešto što je još divnije. Na to su i čekali.

Želja mi je da ti sada verom prihvatiš ovo obećanje, i kažeš: "Toobećanje ispunjenja Svetim Duhom je za mene. Primam ga iz Isusoveruke." Možda to nećeš razumeti; možda se nećeš osećati kao što biželeo; možda ćeš se osećati slabim i grešnim i daleko od Isusa; alimožeš doći sada i reći − i imaš pravo da to kažeš: − "Ovo obećanje jeza mene". Da li si spreman za to? Jesi li spreman da se verompouzdaš u reč obećanja i Isusovu ljubav?

Siguran sam da ima mnogo vernih koji se bore da pronađu šta žele,koji su se možda svesrdno i potpuno predali Isusu, koji Ga ljube, kojisu se ponizili u prašini. Ali im nedostaje to što nisu shvatili da bi samotrebalo da kažu: "On je obećao i On će učiniti."

Samo još da dodam ovo da bih te ohrabrio: Kada primiš obećanje od

8

Boga, ono vredi isto toliko koliko i ispunjenje. Obećanje te dovodi udirektan dodir sa Bogom. Daj Mu samo čast i pouzdaj se u obećanje iposlušaj Ga, i ukoliko ti treba neka priprema, Bog zna i to; ako postojinešto što treba da ti se otkrije, On će i to učiniti, ukoliko računaš naNjega da će učiniti. Veruj obećanju i kaži: "Ova punina Svetoga Duhaje za mene."

A onda poslednji korak koji su učenici imali da učine − u sili togaobećanja, čekali su ujedinjeni u molitvi. Čekati na Boga u molitvi!Jednodušno su čekali i molili se; molitve i molbe pomešane sa hvalomsu se uzdizale Bogu. Očekivali su da Bog sa neba nešto učini. Kadabih samo mogao da vam ukažem na važnost ovoga! Sreo samHrišćane koji čitaju, razumeju, razmišljaju, žele da traže i žele dadobiju, a ipak im se izmakne ono što traže. Zašto? Zato što ne čekajuna Boga da im to i da. Nemoj očekivati da ćeš primiti blagoslov akogledaš na ono što ti misliš i radiš. Gledaj na Boga i očekuj da Bognešto učini. Nije dovoljno samo verovati. Uvideo sam da mnogi brkajuveru sa blagoslovom koji vera donosi. Verom treba da "nasledimoobećanja." O, veruj i pouzdaj se u Boga; tada gledaj na Njega da ti dablagoslov. "Budite ispunjeni Svetim Duhom."

9

Blazenstvo ispunjenja Duhom

Blaženstvo ispunjenja Duhom

Mislim da ne mogu bolje da objasnim koliko je blaženstvo biti ispunjenDuhom, nego da ukažem na divnu promenu u životima učenika na danDuhova. Ovo je jedna od najdivnijih lekcija u Bibliji − Hristos je trigodine obučavao dvanaestoricu, a ipak nisu živeli onim životom kojimje trebalo da žive; a onda odjednom, blagoslovenim dolaskom SvetogaDuha, postali su upravo ono što je Bog želeo.

Da pogledamo prvo na promenu koju je Pedesetnica učinila na njihovozajedništvo sa Isusom. Za vreme Njegovog života na zemlji, nisu Gamogli imati u sebi. On je bio spolja, odvojen od njih − vrlo blizu, punljubavi; ali ipak, ako smem da kažem i to sa strahopoštovanjem, kakavpromašaj je imalo Hristovo učenje sve dok Sveti Duh nije došao!Hristos ih je neprekidno učio poniznosti. On je rekao: "Naučite odmene, jer sam krotak i smeran u srcu." On je ponavljao: "Uzvišen ćebiti ko samoga sebe unizuje." Ipak su za vreme Poslednje Večereraspravljali o tome ko će biti prvi. Hristos je pobedio njihov ponos. Tonije bilo zato što ih nije učio. Zašto je to onda bilo tako? Samo izjednog razloga: Isus je još uvek bio izvan njih, i nije mogao da uđe unjihova srca te prebiva u njima. To je bilo nemoguće; još nije došlovreme, i eto u situaciji su kad imaju božanskog, svemogućeg, blaženogOtkupitelja tu sa sobom, ali je On još uvek spolja. A koliko su se samooni od Njega razlikovali! Nikakva spoljašnja uputstva, čak ni od samogHrista ili Njegove reči u Svetom pismu, ne mogu doneti pravi i potpuniblagoslov, sve dok Sveti Duh ne počne da radi u nama.

Do kakve je samo promene došlo na dan Duhova! "U onaj dan ćeteznati da sam ja u vama." Šta to znači? Hristos u nama baš kao šta senalaziš u svojoj kući? Ne! Živim u kući, ali mogu je ostaviti i otići. Kuća i

10

ja nismo životno i organski povezani. Ali Gospod Isus je došao da bude− ovo kažem sa strahopoštovanjem − deo tih učenika, da ispuninjihova srca i misli i osećanja; ono što su Petar, Jakov i Jovan imalidok je Isus hodao pored njih, mi imamo u mnogo većoj meri, samo akoimamo živoga Hrista u sebi.

Kako je došlo do te promene? Usled Svetoga Duha. "U onaj dan" −kada dođe Duh − "saznaćete da sam ja u vama"; jer Otac će da vasljubi, i ja ću da vas ljubim, i doći ćemo k vama, i nastanićemo se uvama.

Ah, zar tvoje srce ne žudi za time? Ja sam puno razmišljao o Isusu uVitlejemu, o Isusu na Golgoti, i o Isusu gore na prestolu. Štovao samGa i ljubio i neizmerno se radovao u Njemu; ali uvek sam želeo neštobolje, nešto dublje i bliže. Nije li to ono što i ti želiš − da imaš živogaHrista u sebi? I to je ono što će Sveti Duh da ti da. Odreci se sebe radiovog blagoslova − da budeš ispunjen Duhom da bi dragi, blaženi Isusmogao da se nastani u tebi. Da li tvoje srce žudi za tim? Isus u tebi −taj isti Isus koji je Svemoguć, koji je umro na Krstu, koji sedi naprestolu i koji se ponizio da bi mogao da bude naš život.

Zato Duh dolazi. Isus je rekao: "On će me proslaviti, jer će uzeti odmojega i javiti vam." A šta je Isusova slava? Njegova ljubav i Njegovasila. Sveti Duh će otkriti Hrista u nama, tako da ćemo posedovati divnuljubav koja će nam postati stvarnost po svojoj božanskoj blizini, aHristova sila će gospodariti u nama. Da li znaš tu divnu molitvu uEfescima 3, da ih Otac ojača Njegovim Duhom za unutrašnjeg čoveka,da se Hristos useli u njihova srca? Moćna sila Svetoga Duha to možeučiniti. Sveti Duh čini Isusa prisutnim kod nas.

Sada nešto drugo, u vezi promene u učenicima: Isus ne samo da je bioizvan njih, nego nije uvek ni bio sa njima. Nisu mogli da budu sa Njimsvakoga momenta. Seti se slučaja kada ih je jednom poslao prekomora, dok je On ostao na gori da se moli. Sećaš li se drugog slučaja

11

kada je sa Sobom na goru poveo trojicu dok su drugi ostali u podnožju;ovi su se susreli sa farisejima i nisu mogli da isteraju zlog duha. Svremena na vreme su se odvajali, a na kraju je došla ta užasna smrt,koja Ga je odvojila od njih na ovome svetu. Da, Hristos je bio njihovživot − nekada sa Hristom nekada bez Njega; ponekad blizu Njega, anarod se često toliko tiskao oko Njega da nisu mogli ni da Mu sepribliže.

Ali kroz Svetoga Duha Isusovo prisustvo treba da bude neprekidno,trajno i zauvek. Čezneš li za tim? Zar ne znaš šta znači ponekadproživeti sedmicu ili mesec dana u radosti koja čini da ti srce po ceodan peva. A promena dolazi, dolazi i oblak i tama − a ti ne znaš zašto− nekad kroz telesnu bolest ili potištenost, nekad brige i poteškoćeovoga života, nekad kroz saznanje o neuspehu. O, samo kad bihmogao da ti kažem i sam uvidiš šta je pravo! Isus te ljubi, On ne želi dase odvoji od tebe ni za jedan minut; On to ne može da podnese. Miželimo da verujemo u tu Isusovu ljubav. Ni majka se ne raduje svomedetetu u naručju onoliko koliko se Hristos Božiji raduje tebi. On želi dabude prisan i ima neprekidnu zajednicu sa tobom. Shvati ovo i reci:"Ako je moguće, uz Božiju pomoć, moram se ispuniti Svetim Duhom,da bi Isus tako uvek prebivao u mom srcu."

Pogledajmo ponovo na promenu do koje je došlo u njihovomunutrašnjem životu. Sve do dana Duhova to je bio život neuspeha islabosti. Spomenuo sam njihov ponos. Hristos je stalno morao da ihukoreva zbog njihovog ponosa. Znaš da su želeli da Mu budu verni, alisu ponos i samopouzdanje bili uzrok stalnog neuspeha. Petar Mu jerekao: "Gospode, neću se Tebe odreći," a i ostali su rekli isto; pa ipak,posle nekoliko sati, učinili su baš to, zbog ponosa i samopouzdanja.Nisu znali da je njihova sopstvena priroda zla. Isus je učinio sve da biih naučio poniznosti, ali Mu nije uspelo, i otuda njihova slabost. Petar jerekao: "Spreman sam da idem sa Tobom i u tamnicu i u smrt," ali nareč sluškinje, počeo je da se zaklinje da toga čoveka nije nikadpoznavao. Kakve li slabosti!

12

Ali do kakve promene je došlo na dan Duhova! Neću da kažem da supobedili greh, jer mislim da do toga nije došlo direktnom borbom. Alikada je Sveta Duh − Duh Božiji − postao njihov Život, bili su ispunjenimoći i silom živoga Hrista, Spasitelja od greha.

Znaj da je veliko Isusovo delo da uzme greh. Kako On to čini? Mnogihrišćani smatraju da ga je On poneo na Krst. Drugi idu dalje i kažu:"On ga uzima sa neba; On me čisti i čuva." Ali pravo uklanjanje grehaide ovako: ako svetlost ulazi, izgnaće tamu. Isusovo prisustvo krozprebivanje Svetoga Duha može da nas učini svetima. A učenici − dokakve je promene došlo kod njih! Pogledajte kako sada svakodnevnohrabro govore pred onima koji im prete smrću. "Boga treba slušati višenego ljude," rekli su. Odlaze u zatvor i tamo u ponoć mogu da pevajuBogu hvalu. O, kakvu je divnu promenu Sveti Duh doneo u njihov život!

Čemu nas ovo uči? Mi često govorimo o prirodnom životu i životuSvetoga Duha. Da li si rekao Bogu − možda si to često rekao −"Gospode, kako da se oslobodim ovog prirodnog života?" Da li ti je tootkriveno? Da li je Božiji prst dosegao duboko u tvoje srce, i da li sidošao do stanja u kome moraš da kažeš: "O Bože, moj promašaj jemoje samopouzdanje, moja samovolja, moje samougađanje." Postojito mrsko ja koje ima u svemu glavnu reč, i nema sile koja ga možeukloniti osim sile Isusovog prisustva.

Možda ćeš se zbuniti nekim teološkim definicijama, kao na primer:koliko još od greha ostaje i koliko je otklonjeno; ali najvažnije jeverovati sledeće: iako ne možeš sve da objasniš i izložiš, Duh svetostikoji će biti dat, je svetost samoga Isusa u tvome srcu − i budizadovoljan time. Pošto si ispunjen Duhom, imaš u sebi silu Božijesvetosti koja čini blaženo delo osvećenja.

Treća misao u vezi ovog divnog blaženstva u punini Duha je ljubavkoja ih je ujedinila u jedno telo. Već sam spomenuo njihove prepirke.

13

Među njima je postojala sebičnost, često je nedostajalo ljubavi. Alikada je Sveti Duh sišao − ne gledaj samo na to šta je On učinio zasvakog pojedinca − pretopio ih je u jedno telo, te su postali svesni togada su udovi jednog Gospoda Isusa te su ljubili jedan drugoga. Činili suono što je bilo nečuveno u to vreme. Iako su većinom bili potpunonepoznati jedan drugome, počeli su da prodaju svoje stvari i razdajusvoju imovinu govoreći da su im sve stvari zajedničke. To je biorezultat silaska Svetoga Duha kao prave ljubavi, i Boga na nebu da biprebivao u njihovim srcima.

Zar ne nalaziš da su tvoje najveće poteškoće u odnosu sa drugimhrišćanima? Vrlo često, ljudi koji moraju da rade zajedno imaju različitunarav i karakter i zato lako dolazi do sukoba! Ima ljudi koji se razlikujupo pitanjima teoloških istina ili u praktičnom načinu rada za Hrista.Kako oni samo govore i pišu jedan protiv drugog! Koliko samo imapodela u Hristovoj crkvi na zemlji! Šta među onima koji tvrde da ljubeBoga, govore da su sveti i potpuno posvećeni, a do kakvih podelastalno dolaze! Koliko ima revnosnih hrišćana koji imaju puno da kažujedan o drugom! Mogu da kažu u čemu ja grešim, a ja mogu da kažemu čemu oni greše; ali kako je malo hrišćana koji imaju različitashvatanja, a ipak mogu da kažu: "I pored svih razlika, postoji jedinstvokoje moramo da pokažemo; želimo neprekidnu zajednicu u prisustvunašeg jedinog Oca."

Da li i ti želiš da imaš srce iz kojeg se izliva ljubav prema svakomBožijem detetu, i svoj Božijoj deci izvan tvoga kruga? Da li želiš srcepuno ljubavi koje može da zapali druge? Da li želiš da sama nebeskaljubav teče iz tebe? Da li želiš da te obuzme samopožrtvovana ljubavIsusa, tako da možeš da trpiš i uzdržavaš se, tako da si strpljivošću inežnošću i krotošću Hrista, jagnjeta Božijeg, voljan da budeš pomagači sluga svakome, ma koliko da su ti mrski ili neprivlačni. Onda jepotrebno da budeš ispunjen Duhom. Plači da bi to primio, traži,prihvati^se toga, i nemoj se smiriti dok to ne dobiješ. Duh je Duh Božijeljubavi, i Duh ljubavi raspetog Hrista.

14

Ako primimo Svetog Duha, ljubav Božija će da se izlije u naša srca iBog će nas pretopiti u jedno kao nikada do sada.

Još jedan pogled na njihov rad. Pogledajte do kakve je promene došlona dan Duhova! Ovo je jedna od najvažnijih činjenica kada se radi oispunjenju Svetim Duhom. Mnogi hrišćanski radnici zahvaljuju Bogu štoih je vodio, ali ipak osećaju da bi hteli nešto sasvim drugačije."Nemam," kažu, "uvek radost kada govorim o Isusu; i ne mogu dashvatim da Bog mene upotrebljava kao jedno od svojih oruđa." Paipak, to je ono što Bog zahteva od svakoga radnika. Koliko učiteljanedeljnih pouka i voditelja biblijskih časova imaju to saznanje te kažu:"Ja sam slab, zamuckujem, neuk sam, ali znam da me Bogupotrebljava zato što sam se predao u Njegove ruke i pristajem dabudem bilo šta za Njega; ne smeta mi, iako je moj rad slab i nekad meje stid zbog toga, ali predao sam se u Božije ruke kao Njegova alatka."

Zar ne osećaš da bi bila neizreciva radost raditi u takvom duhupotpune poniznosti, zavisnosti i ništavnosti i uz sve to, kao dete, imatipoverenja da će Bog da te upotrebi? Kako to možemo da postignemo?Pogledaj učenike. Čitam da ih je Gospod Isus poslao da čine tri stvari −da propovedaju evanđelje, da leče bolesne i da isteruju demone. Kadasu se vratili pričali su o drugim dvema stvarima − o lečenju bolesnih i oisterivanju demona; ali ih ne čujemo da govore o novoobraćenima. Činimi se da njihovo propovedanje evanđelja nije mnogo pomoglo. To jetrebalo da se učini, ali ne znam da li je donelo neke rezultate.

Ali kada je došao dan Duhova, čuj njihovo propovedanje evanđelja −ne samo Petrovo; svi su objavili moćna Božija dela. Do kakvog je samoblagoslova došlo! I to se nastavilo. Kako su samo bili hrabri iširokogrudi! Otišli su u Samariju i Ćesariju, a onda u Antiohiju i tamočekali na Boga; posle nekoliko godina, evanđelje je stiglo u Evropu!Sila Svetoga Duha je to učinila. I mi želimo tu silu u svom radu −duhovnu svetost i mudrost da bismo videli velika polja rada pred nama,

15

čak i u našem susedstvu.

Ja sam zahvalan Bogu za probuđeni interes za neznabošce i stranemisije, ali se bojim da je nešto zanemareno. Zar oko nas i u okolinicrkava nema mnogih za koje znamo da su neobraćeni? Zar nam netrebaju božanska mudrost i sila da nas pripreme za taj rad? Zar namne trebaju božanska svetost i nadahnuće? Zar nam ne treba sila sanovom ljubavlju i hrabrošću da se molimo, čekamo i radimo, i gledamoda evanđelje ne stigne samo na Daleki istok, u Afriku, ili druge delovesveta, nego da stigao do onih sa kojima smo svakodnevno u dodiru?

Jedno je potrebno. Duh je to sve učinio na dan Pedesetnice, a i posletoga. Duh je darovao hrabrost, Duh je darovao mudrost, Duh je daoporuku, i Duh je dao silu obraćenja.

A sada da kažem nešto onima koji osećaju da im treba sila: Zar tvojecelo srce nije spremno da izjavi: "To je ono što želim! Uviđam to! Isusme nije poslao u borbu na moj lični trošak; nije mi naredio da idem ipropovedam i učim svojom sopstvenom silom; Isus je želeo da imampuninu Svetoga Duha. Bilo da vodim malo odeljenje nedeljnih pouka ilibiblijske časove ili da radim neki veći posao, jedno mi je potrebno, a toje sila Svetoga Duha; da budem ispunjen Duhom.

Jesi li spreman da primiš ovo od našeg Isusa? On se raduje da to da.Boga ništa ne raduje toliko kao proslavljanje Njegovoga Sina, i Isusu ječast kada se duše ispune Svetim Duhom, jer On tada može da pokažešta može da učini za njih.

Dozvoli mi da ti iznesem četiri male reči kao pomoć. Najpre reci: Jamoram da budem ispunjen. Kaži to Bogu iz dubine srca. Bog to traži;bez toga ne mogu da živim onako kao što bi trebalo.

Onda, kao drugi korak, reci: Ja mogu da budem ispunjen. To jemoguće: ovo obećanje je za mene. Sredi to, i oslobodi se svake

16

sumnje. Apostoli koji su jednom bili tako ponosni i samoživi, bili suispunjeni Svetim Duhom, zato što su prionuli za Isusa. Ti možeš dabudeš ispunjen čak i sa svom tvojom grešnošću, samo ako se oslonišna Njega.

Kao treće, reci: Ja bih želeo da budem ispunjen. Da bi došao doskupocenog bisera moraš prodati sve, moraš se odreći svega. Voljansi, zar ne? Sve, Gospode, samo kad bih mogao da ga imam. Ja bih toprimio od Tebe večeras.

A onda dolazi poslednji korak: Biću ispunjen! Bog čezne da to da;imaću. Nije važno da li dolazi momentalno kao poplava, ili u dubokojtišini; ili ako ne dođe danas, jer te Bog priprema da ga primiš sutra.Samo kaži, biću ispunjen. Ako se poverim Isusu On me nećerazočarati. Takva je Njegova narav, to je Njegov rad na nebu, Njegovoje zadovoljstvo da dušama da Svetoga Duha u punoj meri. Traži toodmah; Ja hoću! Bože moj, to je tako veličanstveno, to je Njegov radna nebu, Njegovo je zadovoljstvo da dušama da Svetoga Duha u punojmeri. Traži to odmah; Ja hoću! Bože moj, to je tako veličanstveno, to jeskoro strašno, to je tako blagosloveno i tako veličanstveno, to je takoblagosloveno i tako istinito − Gospode, zar nećeš to učiniti? Moje srcedršćući govori, biću ispunjen Svetim Duhom! Kaži Bogu: "Oče, ja hoću,jer je ime moga Spasitelja, Isus, koji spasava od svakoga greha, i kojiispunjava Svetim Duhom. Slava Njegovom imenu!"

17

Telesni i duhovni

Telesni i duhovni

"I ja, braćo, nisam mogao da vam govorim kaoduhovnim ljudima, nego kao telesnima, kao nejakima uHristu." 1. Korinćanima 3:1−4

Apostol počinje glavu objašnjavajući Korinćanima da postoje dvastepena hrišćanskog iskustva. Neki Hrišćani su telesni, neki suduhovni. Koliko je Božiji Duh dao apostolu razumevanja! On je uvideoda su Korinćani telesni, i to je želeo da im kaže. Primetićeš da se rečtelesni javlja četiri puta u ova četiri stiha. Apostol je osećao da svenjegovo propovedanje ne bi mnogo pomoglo, ukoliko govori oduhovnim stvarima ljudima koji nisu duhovni. Bili su hrišćani, pravihrišćani, nejaki (bebe) u Hristu; ali su imali jednu ozbiljnu manu − bilisu telesni. Tako nam izgleda kao da apostol kaže: "Ne mogu da vasučim duhovnoj istini o duhovnom životu; vi to ne možete da razumete."To nije bilo zbog toga što su bili glupi. Bili su vrlo bistri i puni znanja, alinisu bili u stanju da prime duhovno učenje. Ovo je za nas jednostavnalekcija − sve nevolje u crkvi Hristovoj, među hrišćanima koji nekadaprime blagoslov pa ga ponovo izgube, nastaju zato što su telesni, i svešto je potrebno da bismo sačuvali taj blagoslov je da postanemoduhovni. Moramo da izaberemo kakvim hrišćanskim životom želimo daživimo − telesnim životom ili duhovnim. Izaberi duhovni i Bog će ti gavelikodušno dati.

A sada, da bismo razumeli ovo učenje, moramo se potruditi dasaznamo kako izgleda to telesno stanje. Ukazaću na četirikarakteristična obeležja telesnog stanja.

18

Prvo, telesno stanje je stanje produženog detinjstva. Već je prošlodosta vremena od kako si se obratio i trebalo bi da si već mladić, a ti sijoš uvek beba u Hristu. "Mlekom sam vas napojio, ne čvrstom hranom,jer još uvek niste mogli da je podnesete." Znaš kakva je beba i kako jedivna dok je još odojče. Nema privlačnijeg stvorenja od šestomesečnebebe rumenih obraščića, nasmejana lica, čije su nogice i prstići stalnou pokretu. Kako je zabavno posmatrati je! Ali pretpostavimo da bebaposle šest meseci ne bude nimalo veća. Roditelji bi počeli da govore:"Bojimo se da nešto nije u redu; dete ne raste." A ako posle tri godinebeba još uvek nije porasla, roditelji bi bili veoma žalosni. Rekli bi:"Lekar kaže da dete pati od užasne bolesti, ne može da raste."

Vidiš, detinjstvo je u određeno vreme najlepša stvar na svetu, ali akose detinjstvo suviše produži, postaje teret, briga i znak bolesti. A to jebaš bilo stanje mnogih hrišćana u Korintu. Ostali su bebe.

Kakve osobine ima beba? Ima dve naročite − beba zavisi od drugih, ibeba ne može da pomaže drugima.

Beba zavisi od drugih. Takav je život mnogih hrišćana. Oni od svojihpropovednika čine duhovne dadilje. Ozbiljna je stvar kada duhovnebebe upošljavaju propovednike da ih sve vreme neguju i hrane, anikada ne urade nešto sami za sebe. Ne znaju kako da se hraneHristovom Rečju, tako da propovednik mora da ih hrani. Ne znaju štaznači živeti kao oni koji imaju Boga; uvek traže da ih neko neguje.Proveri da ovo nije slučaj sa tobom. Već znaš šta beba radi − uvekupošljava nekoga. Ne možeš je ostaviti samu. Postoji mnogo duhovneodojčadi kojima je uvek potrebna pomoć. Umesto da se nauče daupoznaju svoga Boga i da budu jaki, nalaze se u stanju produženogdetinjstva. Ne mogu da pomognu ni sebi ni drugima. Zar ne čitamo bašto u poslanici Jevrejima? I oni su bili u tom stanju; čitamo da je onimakoji su bili već dugo obraćeni i trebalo da budu učitelji, bilo potrebno dasavladaju osnovne stvari hrišćanstva.

19

Kao što Pavle kaže, kada je beba od tri meseca telesna i ne zna šta jegreh i još nema pobedu, ne treba da se čudimo. Ali kada čoveknastavlja iz godine u godinu u istom stanju i greh ga uvek pobeđuje,nešto stvarno nije u redu. Dete ne može ostati u produženomdetinjstvu osim ako je u pitanju bolest. Ako neprestano moramo dagovorimo: "Nisam duhovan," onda bar recimo: "O Bože, ja samtelesan, nalazim se u nezdravom stanju i želim da se toga oslobodim."

Drugi znak telesnog stanja je da greh i neuspeh gospodare u nama.Greh nadvlađuje. Kako Pavle dokazuje da su oni telesni? Prvo ihoptužuje, a onda postavlja pitanje: "Među vama ima zavisti i svađa, zarniste telesni?" A onda jedan govori: "Ja sam Pavlov," a drugi, "Ja samApolosov," a treći, "Ja sam Kifin." Zar niste telesni? pita ih Pavle; zar tonije očigledno? Ponašate se kao ostali ljudi; ne vladate se kao nebeskiobnovljeni ljudi koji žive u ljubavi i sili Svetoga Duha. Vi znate da Bogkoji ljubi živi u svetlosti, da je ljubav najveća zapovest i da je HristovKrst dokaz Božije ljubavi, a da je prvi rod Svetoga Duha ljubav.

Celo Jovanovo Evanđelje znači ljubav. Kada ljudi puste na volju svojojćudi, ponosu, zavisti i raspravama; kada čuješ ljude kako govorestrogo o nekome; kada neko ne može da otvori celo srce bratu koji gaje nešto uvredio, i da mu oprosti; kada žena priča o svojoj susetki saprezrenjem − to su sve plodovi telesnoga duha. Najmanja neljubaznostnije ništa drugo do telo. Engleska reč carnal (plotski, telesni) potiče odlatinske reči "telo", i kad god se pokaže neljubaznost, to nije ništadrugo do delo tela. Telo je sebično, ponosno, i puno mržnje; tako da jesvaki greh protiv ljubavi dokaz da je čovek telesan.

Možda kažeš: "Pokušao sam da se oslobodim ali ne mogu." Baš to ihoću da ti kažem. Ne pokušavaj da donosiš duhovne rodove dok senalaziš u telesnom stanju. Moraš imati Svetoga Duha da bi ljubio, atada će telesnost biti pobeđena. On će ti dati duh da hodaš u ljubavi.

20

To ne važi samo za greh protiv ljubavi, nego ima i drugih grehova.Uzmi svetovnost, za koju je neko kazao da potkopava Crkvu; uzmiljubav prema novcu; trku za poslom, koja čini da ljudi sve žrtvuju da bipovećali bogatstvo; uzmi žudnju za luksuzom, zadovoljstvom ipoložajem. Šta je to nego telo? To zadovoljava telo i to je upravo onošto svet smatra poželjnim i čime se oduševljava; a ako ti živiš kao svet,to je dokaz da je duh ovoga sveta koji je u telu takođe i u tebi. Telesnostanje se pokazuje silom greha.

Nedavno me je neko pitao kako može da se dođe do zajednice ljubavisa Bogom. Ja sam odgovorio: "Brate moj, to se ne postiže ni na kojinačin već mora da ti bude jasno da dolazi kada prestaneš sa telesnimživotom. Telo se ne može radovati u Gospodu; u tome je tvoj problem.Ne smeš da kažeš ili da napišeš odluku u svoj dnevnik: 'Više ću semoliti!' To ne ide silom. Ali postavi sekiru kod korena drvetu; odsecitelesne misli. Kako ćeš to da učiniš? Ti ne možeš, ali dozvoli BožijemSvetom Duhu da dođe sa osudom greha i krstom Hristovim i predajtelo smrti, a Božiji Duh će ući. Tek tada ćeš naučiti da ljubiš molitvu, daljubiš Boga, da ljubiš bližnjega, bićeš ponizan, mislićeš duhovno inebeski." Telesno stanje je koren svakog greha.

Ako želimo dobro da upoznamo telesno stanje, moramo obratiti pažnjuna to da telesno stanje može da postoji istovremeno sa velikimduhovnim darovima. Zapazi kako postoji velika razlika izmeđuduhovnih darova i duhovnih vrlina, a to mnogi ne razumeju. Na primer,među Korinćanima su postojali izvanredni duhovni darovi. U prvojglavi, Pavle kaže; "Zahvaljujem svome Bogu... što ste se obogatili usvakoj reči i svakom znanju." Zbog ovoga je trebalo da proslavljajuBoga. A u drugoj poslanici on kaže: "Ne oskudevate ni u jednom daru;tražite i dar prostodušnosti." U dvanaestoj glavi govori o darovimaproročanstva, i vere koja može i gore da premešta, i o znanju kaostvarima koje su usrdno tražili; ali im je rekao da to ništa ne vredi akonemaju ljubavi. Oni su uživali u darovima a za vrline nisu marili. Pavleim ukazuje na mnogo bolji put − da ljube i da budu ponizni. Ljubav je

21

najveća od svega, jer je pre svega nalik na Boga.

Za nas je važno da zapamtimo da čovek može da ima darproročanstva, da može da bude veran i uspešan radnik u nekoj oblastimeđu siromašnima i potrebnima, ali zbog prenagljenosti u prosuđivanjui ponosa koji se pokazuje, a i zbog drugih stvari, dokazuje da dok sunjegovi duhovni darovi divni, često mu nedostaju duhovne vrline.Pazite da vas Satana ne obmane mišlju; "Ali ja radim za Boga, i Bogme blagosilja, i drugi gledaju na mene i ja pomažem drugima." Dragimoji, neizrecivo je važno da telesni čovek ima duhovne darove, jermora da dovede najrevnosnijeg i najuspešnijeg čoveka da se spusti nakolena pred Bogom sa mišlju; "I pored svega što Božiji Duh radi u menipo pitanju darova, da nisam možda počeo da popuštam telu, i zato minedostaje poniznost, ljubav, čistota ili svetost? Neka nas Bog ispita ipretraži!

Dalje, telesno stanje čini nemogućim da čovek primi duhovnu istinu.Vidiš, možda na stotine hrišćana koji su gladni Reči, slušaju propoved ikažu: "Kakve divne istine, kakvo jasno učenje, kakvo divno izlaganjeBožije Reči!" Pa ipak im to ne pomaže da pođu ni jedan jedini koraknapred; ili, ako im i pomogne, posle dve ili tri nedelje blagoslov prođe.Šta je razlog tome? U osnovi postoji neko zlo; telesno stanje sprečavaprihvatanje duhovne istine.

Bojim se da u našim crkvama često činimo strašnu grešku.Propovedamo telesnim hrišćanima ono što odgovara duhovnimljudima; i oni misle kako je to lepo, utuve to u glavu i ushićuju se timete kažu: "To je divno; kakav uvid u istinu može taj čovek da da!" Paipak njihovi životi ostaju nepromenjeni; oni su telesni i pored svegduhovnog učenja što primaju. Ako postoji nešto što bi trebalo stalno datražimo od Boga, to je ovo: "Gospode, pomozi mi da ne primamduhovno učenje u telesni um!" Jedini dokaz da primaš blagoslov je dasi podignut iz telesnog u duhovno stanje. Bog je voljan da to učini,dakle tražimo ga i prihvatimo.

22

Sada dolazi veoma važno i ozbiljno pitanje; Da li je moguće da sečovek izvuče iz telesnog stanja u duhovno? I kako je to moguće? Jamislim da je ovo prva stvar koja je potrebna: Čovek mora da ima uvid uduhovni život, i veru u njega. Naša srca su tako puna neverja kojegnismo svesni, da ne prihvatamo činjenicu da možemo postati duhovniljudi. Mi to ne verujemo.

Po mom dolasku u Englesku, razgovarao sam sa čovekom punimhrišćanskog iskustva i on mi je ispričao o mladiću koji je punoobećavao, posedovao je velike darove, ali moj prijatelj nije mogao darazume zašto ovaj sa svim tim darovima nije primao više blagoslova.Ova dvojica su provela ceo dan u traganju za onim što sprečava togmladića da bude od većeg blagoslova. Postepeno su ustanovili da jeuzrok nevolje nevera. On je mislio da je nemoguće živeti posvećenimživotom. Nije bio siguran da je Bog spreman da blagoslovi. Dok su utoku dana razgovarali i molili se, mladić je uvideo šta znači uzdati se uBoga za životnu silu u potpunom predanju, i primio je blagoslov odBoga. Otada je bio deset puta više blagosloven u radu nego ranije.Veruj, ako si spreman i voljan, Bogu je moguće da od tebe načiniduhovnog čoveka.

Reč govori o dvema silama u životu − telo i Duh; telo, naš život u siligreha; Duh, Božiji život, koji dolazi da zameni naš život. Ono što namtreba i što nam Biblija govori je da predamo ceo svoj život,sa svakompretpostavkom o sili ili moći, u smrt, da postanemo ništa, i primimoživot Hrista i Duha, da bi On učinio sve za nas. Veruj da je to moguće.

Ti kažeš: "To je tako visoko i sveto i slavno da ja, čini mi se, ne moguto da dosegnem." Ne, ti ne možeš; ali Bog će ti to poslati. Jako jeopasno ako to sam želiš da dosegneš; ti to ne možeš, ali ako veruješda Bog želi na natprirodan način, prema Njegovoj večnoj ljubavi da tida silu Svetoga Duha sa neba, onda će Bog da učini za tebe više negošto išteš ili misliš.

23

Verujem da je čoveku moguće da živi svakodnevno onako kako gavodi Sveti Duh. Čitao sam u Svetoj Reči da Bog izliva Svoju ljubav usrca kroz Svetoga Duha. Čitao sam u Božijoj Reči da koliko god ih jevođeno Duhom, oni su deca Božija. Čitao sam u Božijoj Reči da akosmo nanovorođeni, treba da hodimo po Duhu, ili u Duhu. Dakle to jestemoguće; to je život na koji nas Bog poziva i za koji nas je Isus iskupio.Čim je prolio svoju krv, otišao je na nebo da bi svome narodu poslaoDuha. Čim se proslavio, Njegov prvi posao je bio da da Svetoga Duha.Ako počneš da veruješ u sili Hristove krvi koja te čisti, i u siluproslavljenog Hrista koji daje Svoga Duha u srce, učinio si prvi korak udobrom pravcu.

Iako se jadno osećaš, čvrsto se drži Isusa. On te može ispuniti Duhom,jer ti je On naredio da se ispuniš Duhom.

Drugo, nije dovoljno da čovek ima viziju o tom duhovnom životu kojimbi trebalo da živi; nego je jako potrebno i da čovek stvarno budeubeđen u svoju telesnost. Ovo je teška i ozbiljna, ali i potrebna lekcija.Postoji velika razlika između greha neobraćenog čoveka i grehavernika. Kao neobraćeni čovek, moraš da budeš pokaran za greh i daga priznaš. Ali zbog čega si uglavnom pokaran? Zbog veličine greha,krivice i kazne za greh. Ali za unutrašnje, duhovne grehe, nisi mnogopokaran. Ti i ne znaš da oni postoje. Vrlo si malo pokaran zaunutrašnju grešnost. Bog to ne daje uvek, ili bar obično ne kodobraćenja. Dobro, kako će čovek da se oslobodi ove dve stvari −skrivenih greha i duboke unutrašnje grešnosti? Na ovaj način: poštopostane hrišćanin Sveti Duh kara čoveka za plotski, telesni život, ovajtada počne da jadikuje zbog toga, sramota ga je zbog toga, te uzvikujekao Pavle: "Bedan sam ja čovek; ko će me izbaviti od ovog smrtnogtela?" Počinje da traži pomoć i da se pita: "Gde da nađemoslobođenje?" Traži na mnoge načine, u borbi i odlukama; ali ne dobijaga sve dotle dok ne dođe i ne baci se pred Isusove noge. Ne zaboravida ako hoćeš da postaneš duhovni čovek, i da se ispuniš Svetim

24

Duhom, to mora da ti dođe od Boga na nebu. Samo Bog to može daučini.

Kako bi bilo drukčije naše življenje, molitva i propovedanje, kada binam se otkrilo prisustvo Svevišnjega koji ispunjava večnost, ispunjavavasionu! Zato Bog želi da nas dovede u stanje potpune slomljenosti.Neko mi je rekao: "To je užasno, taj poziv na umiranje." Da, jesteužasno ako to treba da radiš sopstvenom snagom. Samo kad birazumeo da je Bog dao Isusa da umre, i da želi da te usadi u Hrista dabi se oslobodio od mrske sile tela! Veruj da je blagosloveno bitipotpuno slomljen i u velikom očajanju da bi naučio da se uzdaš samo uBoga. Pavle kaže: "Čak smo i sami došli do zaključka da moramoumreti, da se ne bismo uzdali u same sebe, nego u Boga kojivaskrsava mrtve." To je mesto na koje moraš doći. Pod osudu tvojetelesnosti − "Telo je jako i pobeđuje u meni, i ne mogu da ga pobedim.Smiluj mi se, Bože moj! Bože, pomozi mi!" I Bog će ti se odazvati! Budivoljan da se saviješ pred Bogom, budi pokaran i priznaj Mu svoj greh.

Onda dolazi treća stvar − a to je verovanje da u jednom trenutkumožemo preći iz telesnog u duhovno stanje. Ljudi žele da izrastaju iztelesnog u duhovno, a to je nemoguće. Traži više propovedanja iučenja da bi, kako oni misle, izrasli iz telesnog u duhovno. To dete okome sam govorio je ostalo kao beba od šest meseci; bilo je bolesno, ibilo je potrebno da se leči. Tek bi tada počelo da raste. Dakle, telesnostanje je užasna bolest. Telesan hrišćanin je beba u Hristu. On je deteBožije, kako kaže Pavle, ali pati od ove užasne bolesti, te zato nemože da raste. Kako dolazi do isceljenja?

Mora doći kroz Boga; Bog čezne da ti ga da ovoga časa.

Čovek koji postaje duhovan nije odmah duhovno zreo. Ne moguočekivati od mladog hrišćanina koji ima Svetoga Duha u Njegovojpunini, ono, što očekujem od zrelog hrišćanina koji je ispunjen Duhomveć dvadeset godina. U duhovnom životu treba puno uzrastati i

25

sazrevati. Ali kad govorim o tom jednom koraku mislim na ovo: Možešda promeniš mesto i umesto da stojiš u telesnom životu, uđeš uduhovni život u jednom trenutku.

Zapazi razlog zašto su uzeta dva izraza. U telesnom čoveku ima neštood duhovne prirode; ali znaš da stvari poprimaju svoja imena prematome šta je njihov glavni osnovni sastojak. Stvar se može upotrebljavatiu dve, tri svrhe, ali će dobiti ime prema onoj najistaknutijoj. Stvar možeda ima nekoliko karakteristika, ali ime dobija prema onoj najupadljivijoj.Zato Pavle kaže onim Korinćanima: "Vi nejake bebe u Hristu stetelesni; vi ste pod silom tela, među vama ima zavisti i svađe, i nerastete. I pored svih vaših darova ne možete da primite duhovnuistinu."

A duhovni čovek je čovek koji još nije dostigao krajnju savršenost;može još puno da raste. Ali ako ga pogledaš, glavno obeležje njegoveprirode i ponašanja je, da je čovek koji je predan Božijem Duhu. Onnije savršen, ali je čovek koji je zauzeo pravi stav, i kaže: "GospodeBože, predao sam se vođstvu Tvoga Duha. Ti si me prihvatio iblagoslovio, i Sveti Duh me sada vodi." Prihvatimo se ove misli, dabismo mogli uz Božiju pomoć, da ostavimo svoje mesto na jednojstrani, i zauzmemo mesto na drugoj.

Možda si već čuo priču o čoveku koji se obratio kada je propovednikpovukao liniju i o tome razgovarao sa njim. Propovednik je veraoobilazio bolesnog čoveka i govorio mu o krvi Hristovoj. "O da,"odgovarao bi ovaj, "znam ja o krvi Hristovoj, koja nas može spasiti; i ooproštenju i o tome da ako nam Bog ne oprosti, ne možemo ući unebo." Propovednik je uvideo da ovaj čovek ipak nema pojma o svomegrehu. Šta god bi propovednik rekao, ovaj je odgovarao sa "Da," ali utome nije bilo ni života ni priznavanja greha. Kada je sam propovednikpao u očajanje, kaže da se jednoga dana ovako molio: "O Bože,pomozi mi da ovom čoveku pokažem u kakvom se stanju nalazi."Odjednom mu je sinula ideja. Pod u sobi onoga čoveka je bio posut

26

peskom. Propovednik je svojim štapom povukao liniju u pesku. Najednoj strani je napisao reči: "greh," "smrt," "pakao," a na drugoj:"Hristos," "Život," "Nebo". Ovaj starac je upitao: "Šta to radite?"Propovednik je odgovorio: "Čujte! Da li po vašem mišljenju ova slovasa leve strane mogu da ustanu i pređu preko linije na desnu stranu?""Ne naravno," odgovorio je. Tada je propovednik svečano rekao: "Takone može ni grešnik, koji je na levoj strani, da pređe na desnu. Linijarazdvaja celo čovečanstvo, i oni koji su spašeni nalaze se na desnojstrani, a nespašeni su na levoj. Hristos je taj koji vas mora premestitisa leve strane na desnu. Na kojoj se strani vi nalazite?" Čovek nijeodgovorio. Propovednik se pomolio za njega i otišao kući moleći se daga Bog blagoslovi. Vratio se sutradan sa pitanjem: "Dobro, prijatelju, nakojoj ste strani?" Ovaj je odgovorio odmah sa uzdahom; "Napogrešnoj!" Ali ubrzo je rado primio evanđelje i prihvatio Hrista.

Slično tome, ti ne možeš spasiti samoga sebe od telesnosti niti je seosloboditi. No zato Hristos može da te prebaci u novi život. PripadašHristu, i On pripada tebi. Potrebno je da se jednostavno predaš Njemu,a On će otkriti silu Svoga raspeća u tebi i dati pobedu nad telom.Predaj se, uz priznanje greha, u potpunoj bespomoćnosti pred nogeJagnjeta Božijeg. Ono te može osloboditi.

Sa ovim dolazimo do moje poslednje tačke. Prva je bila da čovek morada ima uvid u duhovni život. Druga, čovek mora da bude pokaran iprizna svoje telesno stanje; treće, čovek mora da uvidi da postoji samojedan korak iz jednoga u drugo; i kao poslednje: mora da preuzmeodlučan korak verujući da je Isus u stanju da ga održava. Da, to nijesamo neko gledište; to ni u kom slučaju nije posvećenje našom silom;to nije predanje snagom tvoje volje. Ne! To su samo sastavni delovikoji mogu da budu prisutni, ali je glavna stvar u tome što možemo dagledamo na Hrista da nas održava kako sutra, tako i sledećeg dana, iuvek. Moramo u sebi da imamo Božiji život. Mi želimo život koji možeda opstane u iskušenjima, život koji će da traje do smrti. Želimo,milošću Božijom da iskusimo ono što može svemoguća, unutrašnja i

27

spasavajuća sila Hristova, kao i sve ono što Bog može da učini za nas.

Bog čeka, Hristos čeka, Sveti Duh čeka. Zar ne vidiš šta je bilopogrešno i zašto si lutao pustinjom? Zar ne vidiš dobru zemlju,obećanu zemlju, u kojoj Bog želi da ostaneš i da te u njoj blagoslovi?Seti se priče o Halevu i Isusu Navinu i uhodama. Desetorica je rekla:"Mi nikada nećemo moći da pokorimo onaj narod." Dvojica su rekla:"Možemo, jer je Bog obećao." Korakni napred po Božijem obećanju.Slušaj Božiju Reč: "Jer te je zakon Duha života u Hristu Isusuoslobodio od zakona greha i smrti." Drži se te reči, i traži da Bog učinikroz svoga Svetoga Duha u tebi ono što ti je ponudio.

Ne mari ako nema novog iskustva i osećanja, niti uzbuđenja i svetlostinego u stvari samo tama. Drži se Reči Boga − večnoga Boga. Bog, kaoOtac, obećava Svoga Svetoga Duha svakom izgladnelom detetu. Zar tiga On neće dati? Zar neće dati Svetoga Duha onima koji Ga traže?Kako može da to ne učini? Jer kao što je istina da je Hristos dat zatebe na Golgoti, i uzverovao si krvi, tako je isto istinito i da je Sveti Duhdat za tebe. Otvori svoje srce i ispuni se Duhom. Pouzdaj se u krvHristovu za očišćenje, priznaj telesnost svakog greha, i baci ga u izvorkrvi, a onda veruj u živoga Hrista, a On će te blagosloviti blagoslovomSvoga Duha.

28

Odvojeni u Svetom Duhu

Odvojeni u Svetom Duhu

"A u Antiohijskoj crkvi behu proroci i učitelji: Varnava iSimeon zvani Niger, pa Lukije Kirinac, Manain... i Savle.Kad su oni služili Gospodu i postili, Duh Sveti reče:odvojte mi Varnavu i Savla za delo na koje sam ihpozvao. Tada postiše i pomolivši se Bogu položiše rukena njih, pa ih otpustiše. Oni pak poslani od SvetogaDuha siđoše u Seleukiju". Dela 13:1−4

U ovome tekstu nalazimo neke misli koje mogu da nas vode urazmišljanju o tome šta Bog želi od nas i šta bi Bog učinio za nas. To jenajveća pouka ovih stihova: Sveti Duh je rukovodilac Božijeg rada nazemlji. Ako hoćemo da radimo pravilno za Boga, i ako će Bog dablagoslovi naš rad, trebalo bi da budemo u pravom odnosu sa SvetimDuhom, da Mu svakodnevno damo počasno mesto koje Mu pripada.

Prvo što vidimo u našem tekstu je da Bog ima Svoje sopstveneplanove u odnosu na Svoje Carstvo. U Antiohiji je bila osnovanaNjegova Crkva. Bog je imao određene planove u vezi Azije i Evrope.On ih je izumeo; bili su Njegovi, i upoznao je Svoje učenike sa njima.Mi nekada govorimo o našim planovima za evangelizaciju; ali naš velikiBog organizuje vojevanje, a Njegovi generali i oficiri ne znaju uvekNjegove planove. Često primaju zapečaćene naredbe, i moraju dačekaju na Njega da im izda naređenja. Bog na nebu ima želju i volju zaposlom koji mora da se obavi i način na koji treba da se uradi. Blaženje onaj čovek koji ulazi u Božije tajne i radi pod Božijim vođstvom.

29

Pre nekoliko godina smo u Velingtonu otvorili Misijski Institut − koji setamo smatra za lepu građevinu. Predsednik je na otvaranju rekaonešto što nisam nikad zaboravio. "Prošle godine smo se ovde sastalida postavimo kamen−temeljac, i šta je tada moglo da se vidi? Ništa,osim đubreta, kamenja i cigala, i ostatak stare zgrade koja je porušena.Tada smo položili kamen−temeljac i samo je nekolicina znala kakva ćezgrada da izraste. Niko nije znao u detalje osim jednoga čoveka −arhitekte. U njegovoj glavi je sve bilo jasno i kada su došli preduzimač,zidar i stolar da preuzmu naređenja od njega, i najneznatniji radnik jemorao da se pokorava naređenjima; građevina se dizala, i ova divnazgrada je završena. I tako," dodao je, "ova zgrada koju danasotvaramo je samo polaganje osnove u radu čiji ishod samo Bog zna."Ali Bog je Svoje radnike i Svoje planove jasno ocrtao, a naše je dačekamo, da bi Bog opštio s nama onoliko koliko je to Njegova volja ikad god je potrebno.

Mi jednostavno treba da budemo verni u poslušnosti, izvršavajućiNjegove naredbe. Bog ima plan za Svoju Crkvu na zemlji. Ali na žalost,mi tako često pravimo svoje planove, i mislimo da znamo šta treba dase uradi. Molimo se da Bog blagoslovi naše slabe napore, umesto daodlučno odbijemo da krenemo ako Bog ne ide pred nama. Bog jeplanirao posao i širenje Njegovog Carstva. Taj zadatak je poverenSvetome Duhu. "Zvanje u koje sam ih Ja pozvao." Neka nam svimaBog pomogne da se plašimo da dodirnemo "kovčeg Božiji" ukolikonismo vođeni Svetim Duhom.

Druga stvar. Bog je voljan da otkrije Svojim slugama šta je Njegovavolja. Da, slava Bogu, poruke sa neba još uvek stižu. Kao što čitamoovde šta je Sveti Duh rekao, tako će Sveti Duh da govori Svojoj Crkvi iSvome narodu. On to često čini: On je dolazio kod pojedinaca i odvojioih je na pol»e rada, koja drugi u početku nisu ni razumeli ni odobravali;putevima i načinima koji se drugima nisu svideli. Ali Sveti Duh i udanašnje vreme uči Svoj narod. Hvala Bogu, u našim misijskimdruštvima i u domaćim misijama kao i u hiljadu oblika rada, vođstvo

30

Svetoga Duha je poznato; ali, čini mi se, da smo svi spremni dapriznamo da je suviše malo poznato.

Ne tražite od Boga samo silu. Mnogi Hrišćani imaju svoj sopstveni planrada, ali Bog mora da pošalje silu. Čovek radi po svojoj sopstvenoj volji− i Bog mora da daje milost − jedini je razlog zašto Bog daje tako malomilosti i tako malo uspeha. Ali zauzmimo svoja mesta pred Bogom ikažimo: kada je nešto učinjeno po volji Božijoj, snaga Božije volje seneće oduzeti; što je učinjeno po Božijoj volji mora da ima i moćni Božijiblagoslov. Zato neka nam prva želja bude da nam se otkrije Božijavolja.

Ako me upitaš, da li je lako primiti ove poruke sa neba, i razumeti ih,mogu ti odgovoriti: Lako je onima koji imaju pravu zajednicu sa nebom,i koji razumeju umetnost čekanja na Boga. Mi se često pitamo: Kako jemoguće da neko zna Božiju volju? Kad su ljudi u zamršenoj situaciji,žele da se iskreno mole da im Bog odmah odgovori. Ali Bog može daotkrije Svoju volju samo onom srcu koje je ponizno, osetljivo i prazno.Bog može da otkrije Svoju volju u zamršenim i jako teškim situacijamasamo onom srcu koje je naučilo da Ga sluša i poštuje u malim stvarimasvakodnevnog života.

Sa ovim dolazim do treće tačke. Zapazi kakav treba da bude stavonoga kome Sveti Duh otkriva Božiju volju. Šta ovde čitamo? Veći brojljudi je služio Gospodu i postio, a Sveti Duh je došao i progovorio im.Neki tumače ovaj odlomak kao da se odnosi na neki sastanakmisijskog društva u naše vreme. Vidimo da je neko pol»e otvoreno, aimali smo svoje misije na drugim poljima, ali želimo da pređemo na topol>e. To smo gotovo rešili, i molimo se u vezi sa tim. Ali u onim prvimdanima, položaj je bio sasvim drugačiji. Sumnjam da je ijedan od njihmislio o Evropi, jer je kasnije Pavle pokušao da se vrati u Aziju, dok munoćno priviđanje nije pokazalo Božiju volju. Pogledaj te ljude! Bog jeučinio čuda; proširio je Crkvu čak do Antiohije i izlio bogat i velikiblagoslov. Sada ovi ljudi služe Gospodu uz molitvu i post. Njihovo

31

ubeđenje je bilo toliko duboko da mora biti da je došlo sa neba. Kao dakažu, 0 Gospode, mi smo tvoje sluge, i u postu i molitvi čekamo naTebe. Šta je Tvoja volja za nas?

Zar to nije bilo isto i sa Petrom? Nalazio se na krovu, postio je i moliose, i nije ni pomišljao na viziju i naređenje da ide u Kesariju. Nije znaokakav će biti njegov zadatak. Neka Bog učini da to bude i naše stanje ineka shvatimo da će se u srcima koja su potpuno predana GospoduIsusu − u srcima koja se odvajaju od sveta pa čak i od uobičajenihverskih obreda, i koja se predaju u iskrenoj molitvi da čekaju naGospoda, se objaviti Božija nebeska volja.

Reč "post" se javlja po drugi put: "Postiše i pomolivši se Bogu," (trećistih). Kada se moliš voliš da uđeš u svoju sobu, prema Isusovojzapovesti, i da zatvoriš vrata. Isključuješ svakodnevne poslove idruštvo i zadovoljstvo i sve što bi smetalo i želiš da budeš sam saBogom. Ali materijalni svet u nekom obliku te prati i tamo. Moraš jesti.No ovi ljudi su hteli da se odvoje od uticaja materijalnog i vidljivogsveta i zato su postili. Jeli su tek toliko da zadovolje svoje prirodnepotrebe, i u dubini svojih duša su hteli da pokažu da su se odvojili odsvega zemaljskog kroz njihovo pošćenje pred Bogom. O neka namBog da tu goruću želju, to odvajanje od sveta, da bismo čekali na Bogada nam Sveti Duh otkrije Božiju blagoslovenu volju.

Četvrto: Šta je sada volja Božija kako je Sveti Duh objavljuje nalazi seu ovim rečima: Odvojenje u Svetome Duhu. To je ključna misao teporuke sa neba. "Odvojte mi Varnavu i Savla za delo na koje sam ihpozvao." Posao je Moj i ja se za njega zauzimam, izabrao sam ipozvao ove ljude, i želim da ih vi koji predstavljate Crkvu Hristovu nazemlji, odvojite za mene.

Pogledaj dvostruko značenje ove poruke sa neba. Trebalo je da se tiljudi odvoje za Svetoga Duha, i Crkva je trebalo da ih odvoji SvetomeDuhu. Sveti Duh je imao poverenja da će verni to učiniti u pravom

32

duhu. Bili su u nebeskoj zajednici, i Sveti Duh je mogao da im kaže, viodvojte ove ljude. I to su bili ljudi koje je Sveti Duh pripremio, i On jemogao da kaže o njima, "Neka se odvoje za Mene."

Ovde dolazimo do samog korena, do same srži naše potrebe kaoradnika. Pitanje je ovo: Šta je potrebno da bi se sila Božija spustilasnažnije na nas, da bi se blagoslov Božiji izlio obilnije na ove jadneljude i ginuće grešnike među kojima se trudimo. Odgovor sa nebaglasi: "Tražim ljude koji su odvojeni za Svetoga Duha." Šta to znači?Znaš da postoje dva duha na zemlji. Hristos je rekao kada je govorio oSvetome Duhu: "Koga svet ne može da primi." Pavle je rekao: "Mi paknismo primili duha ovoga sveta, nego Duha koji je od Boga." To jenajveća potreba svakog hrišćanskog radnika − da duh ovoga svetaiziđe, i da Duh Božiji uđe i zauzme unutrašnji život i celo biće.

Siguran sam da je mnogo onih koji vape Bogu da se Sveti Duh sputi nanjih kao Duh sile za njihov rad, i kada osete tu silu i prime blagoslov,zahvaljuju Bogu. Ali Bog želi nešto veće i nešto uzvišenije. Bog želi dami tražimo Svetoga Duha kao Duha sile u našim sopstvenim srcima iživotima, da pobedi naše ja i izbaci greh, i stvori blagoslovenu i lepusličnost sa Isusom u nama.

Ima razlike u sili Duha kao dara i sile Duha za vrlinu svetoga života.Čovek može da ima neku meru sile Duha, ali ako nema veliku meruDuha kao Duha vrline i svetosti, videće se mana u njegovom radu. Onmože da pomogne ljudima da se obrate, ali nikada neće pomoćiljudima da dožive viši stepen duhovnog života, a kada ga nestanemoglo bi se desiti da nestane i velikog dela njegovog rada. Ali čovekodvojen za Svetoga Duha spreman je da kaže: "Oče, neka Sveti Duhima punu vlast nada mnom, nad mojom kućom, nad mojom naravi, nadsvakom rečju moga jezika, nad svakom misli moga srca, nad svakimosećanjem prema drugim ljudima; neka Sveti Duh ima potpunu vlast."Da li je to čežnja i zavet tvoga srca sa Bogom − da budeš čovek iližena odvojen i predan Svetom Duhu? Moja je molitva da slušate glas

33

sa neba. "Odvojte Mi," rekao je Sveti Duh. Da, odvojen za SvetogaDuha. Neka se Reč useli u same dubine našega bića da nas ispita; iako nam Bog otkrije da se u njemu nalaze sebični život, samovolja isamo−uzvišivanje, ponizimo se pred Njim.

Da li si ti odvojen za Svetoga Duha? Da li je to tvoja Duboka čežnja?Da li si doživeo takvo predanje? Da li si to očekivao kroz veru u silunašeg vaskrslog i svemogućeg Gospoda Isusa? Ako nisi, evo pozivavere i evo ključa blagoslova − odvojen za Svetoga Duha.

Neka Bog učini da naše crkve, naša misijska društva, naši saveti iodbori budu sastavljeni od ljudi i žena koji su spremni da odvajajuradnike za Svetoga Duha. Mi možemo i to da tražimo od Boga; i mojaje nada da će nas Bog tako voditi da se svaki od nas odvoji za SvetogaDuha, i da zamoli svoju braću i sestre da mu se pridruže u molitvi zato. Neka nas Bog učini dostojnima da tako radimo jedni za druge.

Onda dolazi moja peta tačka. Ova sveta saradnja sa Svetim Duhom uNjegovom radu postaje stvar savesti i dela. Ovi ljudi su odvojili Pavla iVarnavu, a onda piše da su njih dvojica, poslani od Svetoga Duha, sišliu Selevkiju. O kakvo zajedništvo! Sveti Duh na nebu čini jedan deorada, a čovek na zemlji čini drugi. Posle rukopoloženja ovih ljudi nazemlji, piše u Božijoj nadahnutoj Reči, da su bili poslani od SvetogaDuha.

Pogledaj kako ova saradnja poziva na novu molitvu i post. Oni su većjedno vreme služili Gospodu i postili; a onda Sveti Duh govori, i morajuda se prihvate posla i da se priključe toj saradnji, i odmah su se okupilida se opet mole i poste. U takvom duhu su poslušali svoga Gospoda. Ito nas uči da nam sila u molitvi ne treba samo na početku hrišćanskograda, nego stalno. Ako postoji nešto u Crkvi Hristovoj što me ponekadduboko žalosti; ako postoji nešto u mom sopstvenom životu čega sestidim; ako ima nešto što smatram da Crkva Hristova nije primila ishvatila; ako ima nešto što me tera da se molim Bogu − O, nauči nas

34

Tvojom milošću novim stvarima − to je divna sila koju bi molitva trebaloda ima u Carstvu. Jako malo smo iskoristili tu silu.

Verovatno smo već čitali reči Hrišćanina u Banjanovom velikom delu(Put Hrišćanina, John Bunyan), kada je našao u svojim nedrima ključkojim je otključao zatvor. Mi imamo ključ koji može da otključa vratazatvora našega grada ili sela i bezbožništva. Ali mnogo smo višezauzeti svojim radom nego molitvom. Mi više verujemo u razgovor saljudima nego u razgovor sa Bogom. Nauči se od ovih ljudi da rad nakoji nas Sveti Duh šalje mora da nas poziva na više posta i molitve i dase više odvajamo od duha i zadovoljstava ovoga sveta, na novoposvećenje Bogu i zajedništvo sa Njim. Ti ljudi su se predali postu imolitvi, i kad bi se u svom običnom hrišćanskom radu više molili, bilo biviše blagoslova u našem unutrašnjem životu. Kada bismo osećali idokazivali i svedočili svetu da je naša jedina sila u stalnom dodiru saHristom svakoga minuta, i kada bismo dozvolili Bogu da radi u nama −kada bi to bio naš duh, zar naši životi ne bi, milošću Božijom, bilisvetiji? Zar ne bismo mnogo obilnije donosili roda?

Skoro da ne poznajem ozbiljniju opomenu u Božijoj Reči od one kojase nalazi u Galatima 3, gde Pavle pita: "Počeli ste Duhom a sadsvršavate telom?" Da li razumeš šta to znači? Postoji velika opasnost uhrišćanskom radu kao i u hrišćanskom životu koji počinje uz mnogomolitve i u Svetome Duhu, a da kasnije postepeno može da skrene natelesne puteve; i zato reč: "Počeli ste Duhom, a sad svršavate telom."Kad smo se po prvi put našli u nedoumici i bili bespomoćni mnogo smose molili Bogu. Bog je odgovorio i Bog je blagoslovio. Našaorganizacija se usavršila i broj naših saradnika se povećao; aliorganizacija i sam rad i zalet su nas postepeno zaokupili tako da sesila Duha, u kojoj smo počeli kad nas je bilo samo malo, skoro izgubila.O molim vas, dobro to zapazite! Ova grupa učenika je izvršila zapovestSvetoga Duha sa novim postom i molitvom. "Da, u Bogu se smiri, dušomoja." To je naša najnužnija i najvažnija služba. Sveti Duh dolazi daodgovori na molitvu vere.

35

Kada se vaskrsli Hristos uzneo na presto, učenici su deset dana čekalii vapili Bogu kod podnožja tog prestola. To je zakon carstva − Kralj naprestolu, sluge kod podnožja. Neka nas Bog uvek tu nalazi.

Onda dolazi moja poslednja tačka. Kakav divan blagoslov dolazi kadadozvolimo Svetome Duhu da vidi i upravlja poslom, i kada se onizvršava u poslušnosti Njemu! Verovatno znaš priču o misiji na koju suVarnava i Savle poslani. Znaš kakva ih je sila pratila. Sveti Duh ih jeposlao, te su išli od mesta do mesta uz veliki blagoslov. Sveti Duh jebio njihov vođa. O kako je bila blagoslovena njihova služba Gospodu!

Naučimo se da verujemo da Bog ima blagoslov za nas. Sveti Duh, učije je ruke Bog poverio taj posao, nazvan je "izvršilac Svete Trojice."Sveti Duh ne samo da ima silu nego je On i Duh ljubavi. On se nadnosinad svim mračnim svetom, i nad našom zemljom, i nad svakim delomrada na njoj, i voljan je da blagoslovi. A zašto onda nema višeblagoslova? Na to postoji samo jedan odgovor: Nismo, poštovaliSvetoga Duha onako kao što je trebalo. Ima li nekoga ko bi mogao dakaže da to nije istina. Zar nije svako razumno srce spremno dauzvikne: Bože oprosti što nisam poštovao Svetoga Duha onako kao štoje trebalo, što sam Ga žalostio, što sam dozvolio da moje ja, telo i voljazauzmu šta više mesto koje je Bog namenio Svetome Duhu. O, naš jegreh veći nego što to shvatamo! Nije ni čudo što u Hristovoj Crkvi imatoliko slabosti i neuspeha!

36

Petrovo pokajanje

Petrovo pokajanje

"Tada se Gospod obazre i pogleda na Petra, i seti sePetar Gospodnje reči, kako mu reče: tri puta ćeš me seodreći danas pre no što petao zapeva. I izišavši napoljezaplaka gorko." Luka 22:61−62

To je bila prekretna tačka u Petrovom životu. Hristos mu je rekao: "Tisada ne možeš poći za mnom." Petar još nije bio u stanju da slediHrista, jer još nije izgubio poverenje u sebe; nije poznavao sebe i zatonije mogao da sledi Hrista. Ali kada je izišao i gorko zaplakao onda sedesila velika promena. Hristos mu je pre toga rekao: "I ti, kad sejednom obratiš, utvrdi svoju braću." U toj tački Petar se obratio odsebe, Hristu.

Zahvaljujem Bogu za priču o Petru. Ne znam nijednog čoveka u Biblijikoji nam pruža veću utehu. Kada pogledamo njegov karakter, tako punneuspeha, i kada pogledamo šta je Hristos učinio od njega silomSvetoga Duha, mora da postoji nada za svakog pojedinog od nas. Alinemoj zaboraviti da je Petar, pre nego što je Hristos mogao da gaispuni Svetim Duhom, i da ga načini novim čovekom, morao da iziđe igorko plače; morao je da se ponizi. Ako hoćemo da razumemo ovo,trebalo bi da razmotrimo četiri stvari: Prvo, pogledajmo Petra kaoIsusovog odanog učenika; drugo, Petra kako je živeo sopstvenimživotom; zatim Petra u svom pokajanju; i kao poslednje, ono što jeHristos načinio od Petra kroz Svetoga Duha.

Sad prvo pogledajmo Petra kao odanog Hristovog učenika. Hristos je

37

pozvao Petra da ostavi svoje mreže i da Ga sledi. Petar je to odmahučinio, i kasnije je mogao sa pravom da kaže Gospodu: "Mi smoostavili sve i pošli za Tobom." Petar je bio čovek potpune predanosti;ostavio je sve da bi sledio Isusa. Petar je isto tako bio čovek praveposlušnosti. Kada mu je Hristos rekao: "Navezi na dubinu i baci svojemreže za lov," Petar, ribar, je znao da tu nema ribe, jer su ribarili celunoć i nisu ništa ulovili, ali je ipak rekao: "Na Tvoju reč baciću mreže."Bio je poslušan Isusovoj reči. Dalje, bio je čovek velike vere. Kada jevideo Hrista kako hoda po moru, rekao je: "Gospode, ako si ti,zapovedi da dođem k tebi po vodi."; i na Hristov glas izišao je iz broda ipošao po vodi. Onda, Petar je bio čovek velike duhovne pronicljivosti.Kada je Isus upitao Svoje učenike: "Šta kažu ljudi, ko je Sin čovečiji?"Petar je mogao da odgovori: "Ti si Hristos, Sin Boga živoga." A Hristosje rekao: "Blažen si, Simone, sine Jonin, jer ti to ne otkri telo i krv, negoOtac moj koji je na nebesima." Hristos je o njemu govorio kao o steni, ida ima ključeve Carstva. Petar je bio sjajan čovek, odani Isusovsledbenik. Ali koliko je toga Petru ipak nedostajalo!

Pogledajmo sada Petra kako živi sebičnim životom, ugađa sebi, uzdase u sebe, i traži svoju ličnu čast. Pošto mu je Hristos rekao: "jer ti tone otkri telo i krv, nego Otac moj koji je na nebesima." Hristos je počeoda govori o Svojim mukama, a Petar se usudio da kaže: "Božesačuvaj, Gospode, neće ti se to dogoditi." Hristos je onda morao da mukaže: "Idi od mene, satano; sablazan si mi, jer ne misliš što je Božije,nego što je ljudsko." Petar je pokazao svoju samovolju, uzdajući se usvoju mudrost, i zabranjujući Hristu da ide da umre. Odakle je todošlo? Petar se uzdao u sebe i u svoje misli u vezi sa Božijim stvarima.Kasnije vidimo da je među učenicima više puta došlo do rasprave otome ko će biti najveći, a Petar je bio jedan od njih, i mislio je da imapravo na prvo mesto. Tražio je da istakne sebe iznad ostalih. Sebičniživot je još bio jak u Petru.

Kad mu je Hristos govorio o Svojim mukama i rekao: "Idi od mene,satano," nastavio je sa rečima: "Ako ko hoće da pođe za mnom, neka

38

se odreče sebe samoga i uzme krst svoj i ide za mnom." Niko ne možeda Ga sledi ukoliko to ne učini. Mora potpuno da se odrekne sebe. Štato znači? Kada se Petar odrekao Hrista, čitamo da je tri puta rekao:"Ne znam toga čoveka!" Drugim rečima:

"Nemam posla sa Njim. Nismo prijatelji. Nemam sa Njim nikakveveze." Hristos je rekao Petru da mora da se odrekne sebe. Naše jamora da se zanemari i svaki njegov zahtev da se odbije. Ovo je osnovapravog učeništva; ali Petar to nije razumeo i nije mogao da posluša. Išta se desilo? Kada je došla poslednja noć, Hristos mu je rekao: "Tićeš me se tri puta odreći ove noći pre no što zapeva petao." Ali sakakvim samopouzdanjem je Petar rekao: "Ako se svi sablazne o tebe,ja se nikada neću sablazniti. Spreman sam da idem sa tobom i uzatvor i u smrt." Petar je to ozbiljno mislio, i stvarno nameravao da takoi učini, ali nije poznavao sebe.

Mi pevamo pesmu: "Ništa nečisto!" i možda mislimo na pojedinegrehove koji nas odvajaju od Boga. Ali šta da radimo sa tim sebičnimživotom koji je sav nečist, i našom pravom prirodom? Šta da radimo satelom koje je potpuno pod vlašću greha? Treba nam izbavljenje odnjega. Petar to nije znao, i zato je izišao u svom samopouzdanju iodrekao se svoga Gospoda.

Zapazi kako Hristos dva puta upotrebljava tu reč odricanje. Prvi put jerekao Petru: "Odreci se sebe", drugi put je rekao: " Ti ćeš semeneodreći". Ili jedno ili drugo. Nema drugog izbora za nas; ili da seodreknemo sebe, ili da se odreknemo Hrista. Dve velike sile se bore −prirodni život u sili greha, i Hristos u sili Božijoj. Jedna od ove dve silemora da vlada u nama.

Pogledaj sada Petrovo pokajanje. Petar se tri puta odrekao svogaGospoda, a onda ga je Gospod pogledao. Taj Isusov pogled je slomioPetrovo srce i onda mu se pokazao taj strašni greh koji je počinio,strašan neuspeh koji je doživeo i dubina u koju je pao, i "izišavši

39

napolje zaplaka gorko."

Ko može da kaže kako je izgledalo to pokajanje. Ostatak te noći isutrašnji dan, kada je video Hrista raspetog i sahranjenog, i sledećidan − subota − o, u kakvom beznadnom očajanju i sramoti je proveo tedane! "Moj Gospod je otišao, otišla je i moja nada, a ja sam Ga seodrekao. Nakon tog života ljubavi, te tri godine blagoslovene zajednice,odrekao sam se moga Gospoda. Smiluj mi se, Bože!" Čini mi se da nemožemo ni da shvatimo u kakvo se duboko poniženje Petar survao. Toje bila prekretna tačka i promena. Tog prvog dana u nedelji Isus sejavio Petru. Uveče se sreo sa njim i sa ostalima. Kasnije kodGalilejskog jezera upitao ga je: "Voliš li me?" dok se Petar nije rastužiopri pomisli da ga Gospod podseća na to kako ga se tri puta odrekao;odgovorio je žalosno ali i iskreno: "Gospode, ti znaš sve, ti znaš da tevolim."

Zatim, Petar je bio spreman da se oslobodi svoga ja; i to je mojaposlednja tačka. Hristos ga je poveo zajedno sa ostalima do podnožjaprestola, i naredio mu da tu čeka; i onda na dan Duhova Sveti Duh jedošao, i Petar je bio promenjeni čovek. Ali nemojte samo da mislimo:Vidim promenu u Petru, u toj hrabrosti, u toj sili, u tom razumevanjuSvetoga Pisma, i u tom blagoslovu sa kojim je tog dana propovedao.Hvala Bogu za sve to. Ali bilo je i nečeg dubljeg i boljeg za Petra. CelaPetrova priroda se promenila.

Ako hoćeš u to da se uveriš, čitaj Prvu Petrovu poslanicu. Znaš kakvesu bile Petrove mane. Kada je u stvari rekao Hristu: "Ti ne možešnikada da stradaš; to ne može da bude" − pokazao je da nema pojmašta znači preći kroz smrt u život. Hristos je rekao: "Odreci se sebe," ali ipored toga odrekao se svoga Gospoda. Kada ga je Hristos upozorio:"Ti ćeš se odreći mene," a on je tvrdio da neće, Petar je pokazao kakomalo razume šta se nalazi u njemu. Ali kada čitam njegovu Poslanicu, ičujem kako kaže: "Ako vas vređaju za ime Hristovo, budite blaženi, jerDuh slave, i Duh Božiji počiva u vama," onda mi se čini da to nije taj

40

stari Petar, nego da sam Duh Hristov diše i govori u njemu. Čitam kakokaže: "Jer ste na to pozvani, zato što je i Hristos stradao," i ondarazumem kakva se promena desila u Petru. Umesto da se odrekneHrista, našao je radost i zadovoljstvo, jer se odrekao sebe i razapeo ipredao na smrt. Zato čitamo o njemu u Delima, da kada je bio pozvanpred Sinedrion, mogao je hrabro da kaže: "Boga treba slušati višenego ljude!" Mogao je zatim da se vrati s ostalim učenicima, i da seraduje što su bili dostojni da stradaju radi Hristovog imena. PogledajtePetra kako se potpuno promenio − samozadovoljni, samopouzdani,samoživi Petar se napunio Duha i života Isusa. Hristos mu je to učiniokroz Svetoga Duha.

Ta priča treba da bude iskustvo svakog hrišćanskog radnika koji hoćeda ga Bog blagoslovi. Ta priča je proročanstvo o tome šta svaki možeda primi od Boga na nebu. Kada radnici ponaosob prime blagoslov tajrad će da napreduje, i onda će telo da bude zdravo i jako.

Sada, pogledajmo ukratko čemu nas ove lekcije uče.

Prva lekcija: Možda ima neko ko je veoma iskren, pobožan, odan idonekle uspešan radnik, u kome je ipak jaka sila tela. Petar je, prenego što se odrekao Hrista, isterivao demone i lečio bolesne. Ima onihkoji služe Bogu sa uspehom, zahvaljujući Njemu za blagoslov; ali kao isa Petrom, telo još ima silu, i daje mu se mesta. Mi moramo dashvatimo da upravo zbog toga što je toliko tog sebičnog života u nama,sila Božija ne može da radi u nama onoliko moćno koliko bi to Boghteo. Bog želi da udvostruči Svoj blagoslov, da pruži desetostrukiblagoslov kroz nas. Ali nešto Mu smeta, a to je sebični život. Migovorimo o Petrovom ponosu, i o njegovoj naglosti, o njegovomsamopouzdanju. Sve to potiče iz te jedne reči, "sebe". Hristos je rekao:"Odreknite se sebe," a Petar nikad nije razumeo i nikad nije poslušao;otuda i sav njegov neuspeh.

I zato kažem da možda ima dece Božije, slugu Božijih − koji su možda

41

propovednici, talentovani ljudi na visokim, uticajnim mestima, moždasu to samo ponizni ljudi koji iskreno rade za Boga, pa ipak u njimapreovlađuje sebični život. Kakva je to ozbiljna pomisao, i kako je hitnopotrebno da uzviknemo: "O Bože, pokaži mi to, da ne bih nastavio daživim sebičnim životom!" Desilo se često da čovek koji radi dvadesetgodina, možda na istaknutom položaju, Bog ispituje, i nauči daistražuje sebe, dok se potpuno ne postidi, i padne slomljen predBogom. Kakav ga gorki sram i žalost i bol i tuga spopada, dok na krajune otkrije da postoji izlaz! Petar je izišao i gorko zaplakao. Ima punopobožnih u kojima još uvek vlada sila tela.

Druga lekcija − Naš blaženi Gospod Isus radi na tome da nam pokažekako je jako naše ja.

Kako je to ikako moglo da se desi da je Petar, taj telesni Petar, tajsamovoljni Petar, taj jaki samoljubivi Petar, postao čovek Pentekosta(Pedesetnice) i pisac Poslanice? To je bilo zato što ga je Hristos vodio,pazio na njega, učio i blagoslovio. Opomene koje mu je Isus dao bilesu deo tog obučavanja. Na kraju je došao taj pogled ljubavi. Hristos gau Svojim mukama nije zaboravio, nego se okrenuo i pogledao nanjega, i "Izišavši napolje zaplaka gorko." I Hristos koji je doveo Petrado Pentekosta još uvek čeka da obuzme svako srce koje je spremnoda Mu se preda.

Da li govoriš: "U tome je moja nevolja; sebični život, komfor,samosvesnost, samougađanje, i samovolja su uvek prisutni; kako da ihse oslobodim?" Moj odgovor glasi: Isus Hristos je taj koji može da teoslobodi svega; niko ne može da te oslobodi od sile sebičnosti osimIsusa Hrista. A šta On traži da ti učiniš? On traži da se poniziš predNjim.

42

Potpuna predanost

Potpuna predanost

"A Ven−Adad car Sirski skupi vojsku svoju, i imaše sasobom trideset i dva cara, i konje i kola; i otišavši opkoliSamariju i stade je biti. I posla poslanike k Ahavu caruIzrailjevu u grad. I poruči mu: ovako veli Ven−Adad:srebro tvoje i zlato tvoje moje je, tako i žene tvoje i tvojilepi sinovi moji su. A car Izrailjev odgovri i reče: kao štosi rekao, gospodaru moj care, ja sam tvoj i sve štoimam." 1. Carevima 20:1−4

Ven−Adad je tražio potpunu predanost; i Ahav je dao ono što se odnjega zahtevalo − potpunu predanost. Želim da upotrebim ove reči:"Kao što si rekao, gospodaru moj care, ja sam tvoj i sve što imam," kaoreči potpune predanosti sa kojima svako dete Božije treba da se predasvome Ocu. Ako su nam srca spremna za to, nema kraja onome štoBog hoće da učini za nas, i blagoslovu koji će Bog dati.

Potpuna predanost − dozvoli mi da ti kažem otkud ove reči. Kada sambio u Škotskoj, bio sam u društvu gde smo razgovarali o stanjuHristove Crkve, i koja je najveća potreba Crkve i vernih; među nama senalazio brat koji je mnogo radio na obučavanju hrišćanskih radnika, tesam ga pitao šta on misli da je najveća potreba Crkve? Odgovorio jejednostavno i odlučno: "Samo potpuna predanost Bogu!" Te reči su mepogodile kao nikad do tada i taj čovek je počeo da priča kako nalazikod radnika sa kojima je bio u dodiru, da ako su bili jaki u tom pogledu,čak i ako nisu imali mnogo uspeha, uvek su spremni da ih neko uči i daim pomogne, i uvek napreduju; dok drugi koji nisu jaki u tome, često se

43

vrate i napuste posao. Da bismo primili puni blagoslov od Boga, jediniuslov je potpuna predanost Njemu.

Bog na nebu odgovara na molitve koje si prineo Njemu radi blagoslovaza sebe i blagoslova za druge oko sebe, po−stavljajući ovaj jediniuslov: Da li si spreman da se potpuno predaš u Njegove ruke? Kakoćemo odgovoriti?

Da kažemo najpre da Bog to traži od nas. Da, to nalazi svoj koren usamoj Božijoj prirodi. Bog ne može drukčije. Ko je Bog? On je Izvorživota, jedino vrelo života i sile i dobrote, i kroz celu vasiljenu nemaničeg dobrog osim onoga što Bog radi. Bog je stvorio Sunce, i Mesec, izvezde, i cveće, i drveće, i travu; zar sve to nije potpuno predanoBogu? Zar oni ne dozvoljavaju Bogu da radi u njima ono što On hoće?Kada Bog odeva ljiljan lepotom, zar nije predan Bogu koji tu lepotustvara u njemu? A Božija otkupljena deca? Zar možeš da zamisliš daBog može da učini Svoje delo ako je samo polovina ili jedan njihov deopredan? Bog to ne može! Bog je život, i ljubav, i blagoslov, i sila, ibeskrajna lepota, i Bogu je radost da se objavi svakom detetu koje jespremno da Ga primi; ali na žalost, ovo pomanjkanje potpunepredanosti je upravo ono što Bogu smeta. I sada, kao Bog, On dolazi itraži baš to.

Znaš šta znači potpuna predanost u svakodnevnom životu. Znaš dasve mora da se preda tom posebnom određenom cilju i službi. Imam udžepu olovku, i ta olovka je potpuno predana jednom jedinom poslu −pisanju. Ta olovka mora potpuno da se preda mojoj ruci ako hoćudobro da je upotrebim. Ali ako je istovremeno još neko drži, ne mogunjom lepo da pišem. Moj kaput je potpuno predan meni i pokriva mojetelo. A da li ti očekuješ da u svom besmrtnom biću, u božanskoj prirodikoju si primio kroz obnovljenje, Bog može da čini Svoje delo svakogadana i svakoga časa ako Mu nisi potpuno predan? Bog to ne može!Solomonov hram je bio potpuno predan Bogu kada su Mu ga posvetili.I svako od nas je hram Božiji u kome će Bog da prebiva i moćno radi

44

pod jednim uslovom − potpuna predanost Njemu. Bog to zahteva, Bogje dostojan toga, i bez toga Bog ne može da čini Svoje blaženo delo unama.

Ali drugo, Bog ne samo da to zahteva nego Bog to hoće sam da učini.Siguran sam da mnoga srca kažu: "Da, ali ta potpuna predanost punozahteva!" Nedavno sam dobio dirljivio pisamce u kome je pisalo:"Prošao sam kroz toliko nevolja i patnji, a ostalo je još uvek punosebičnog života; ali ne smem da ga se potpuno odreknem jer znam daće mi doneti mnogo nevolja i bola." Jako mi je žao što Božija deca takomisle o Njemu, to je jako nemilostivo. Bog ne traži od tebe da sepotpuno predaš svojom snagom ili silom svoje volje: Bog je voljan da toučini u tebi. Zar ne čitamo: "Jer Bog je taj što čini u vama da želite i dadelate − da mu budete po volji."? Veruj da će sam večni Bog ući u tvojesrce da izbaci ono što ne valja, da pobedi zlo, i da učini što je ugodno uNjegovim blagoslovenim očima. Sam Bog će to učiniti u tebi.

Pogledaj ljude iz Staroga Zaveta, kao na primer Avraama. Da li mislišda je Bog slučajno našao tog čoveka, Oca Vernih i Prijatelja Božijeg, ida je sam Avraam, nezavisno od Boga, imao toliku veru, poslušnost ipredanje? Znaš da nije tako. Bog ga je podigao, i pripremio da budeoruđe Njegove slave. Zar nije Bog rekao Faraonu: "Ali te ostavih dapokažem na tebi silu moju"? I ako je Bog to rekao o njemu, koliko će tojoš više da kaže za svako svoje dete. Dođi sa tom slabom željom, i akose plašiš govoreći: "O moja želja nije dovoljno jaka, nisam spreman zasve što može da dođe, ne osećam se dovoljno hrabrim da kažem damogu da pobedim sve," − molim te, nauči da poznaješ i da se oslanjašna Boga potpuno. Kaži: "Oče moj, spreman sam da me učiniš voljnim."Ako te bilo šta zadržava ili se plašiš bilo kakve žrtve, dođi odmah Bogui iskusi koliko je tvoj Bog milostiv. Ne plaši se da će zahtevati od tebeono čime te nije obdario. Bog se nudi da učini ovu potpunu predanost utebi. Sve tragedije, i glad i čežnje u srcu su privlačna sila Božijegmagneta, Hrista Isusa. On je živeo životom potpune predanosti, Onvlada tobom, On živi u tvom srcu kroz Svoga Svetoga Duha. Zar se

45

nećeš pouzdati u Boga da učini u tebi tu potpunu predanost Njemu?

Treće. Bog ne samo da to zahteva i čini u tebi, nego Bog nas i prihvatakad Mu se prinesemo. Bog to radi tajno u našem srcu, Bog naspodstiče kroz skrivenu silu Svetoga Duha da dođemo i objavimo, i mimoramo da donesemo i da Mu poklonimo tu potpunu predanost. Što setiče tvojih osećanja ili tvoje svesti, to može da bude veoma nesavršenastvar, i ti možda sumnjaš i oklevaš i kažeš, da li je to stvarno? Ali setise da je Hristos rekao jednom čoveku: "'Ako možeš?' − sve jemogućno onome koji veruje," a taj se uplašio i rekao: "Verujem, pomozimome neverju." To je bila vera koja je pobedila đavola, i zli duh je bioisteran. Ako kažeš: "Gospode, dolazim u potpunoj predanosti," čak akoti srce drhti i misliš u sebi: "Ne osećam tu silu, ne osećam tu odlučnost,ne osećam uverenost," uspeće! Sila Svetoga Duha će raditi čak i utvom drhtanju.

Zar još nisi shvatio da Sveti Duh radi moćnom silom čak i onda kadasa ljudskog gledišta sve izgleda slabo? Pogledaj na Gospoda IsusaHrista u Getsemanskom vrtu. Čitamo da je On: "kroz večnoga Duha"prineo Sebe na žrtvu Bogu. Svemogući Duh Božiji Mu je omogućio dato učini. Ipak, kako su Ga obuzeli bol i strah, i neizmerna tuga, i kakose molio! Gledajući spolja, ne vidiš nikakav trag moćne sile Duha, aliDuh Božiji je bio tu. Ipak, dok si slab i boriš se i drhtiš, verujući uskriveno delo Božijeg Duha, ne plaši se, nego se predaj.

Kada se pokoriš u potpunoj predanosti, veruj da je Bog sada prima. Toje glavna tačka; mi upravo često propuštamo da verni pred Bogomtreba da srede baš ovo pitanje prednosti. Možda to ne osećaš, moždane shvataš, ali Bog preuzima kontrolu ako se pouzdaš u Njega.

Četvrto, Ne samo da Bog to traži, čini, i prihvata kada Mu donesemo,nego Bog je i održava. To je velika poteškoća mnogih. Ljudi kažu: "Jasam često bio dirnut na sastancima ili na konferenciji i posvetio sam seBogu, ali je to posle prošlo. Znam da može da traje nedelju ili mesec

46

dana, ali kasnije uvene, i posle izvesnog vremena nestaje."

To je zato što ne veruješ da kada Bog započne delo potpunepredanosti u tebi, i kad Bog prihvati tvoju predanost, onda Bog Sebesmatra dužnim da se brine za nju i da je čuva.

U tom pitanju predanosti se nalaze dvoje: Bog i ja − ja crv, Bog večni isvemogući Jahve. Crve, da li se plašiš da se predaš moćnom Bogu?Bog je voljan! Jedan od Božijih slugu je jednom tražio u molitvi dasvako čuje Njegov glas s rečima: "Da li veruješ da mogu to da učinim,da mogu stalno da te držim, svakoga dana, svakoga časa?" Kakopevaš u tom lepom zboru?

Svakoga časa Bog moj ljubi me;Svakoga časa imam život od gore.

Ako Bog dozvoljava suncu da te obasjava svakoga trenutka bezprestanka, zar Bog neće dati da te Njegov život obasjava svakogatrenutka? Zašto to nisi doživeo? Zato što nisi poverovao Bogu i zatošto se nisi potpuno predao Bogu u tom poverenju.

Život potpune predanosti ima svoje poteškoće. Ja to ne osporavam.Da, postoji nešto mnogo veće od poteškoće; to je život koji je ljudimapotpuno nemoguć. Ali kroz milost Božiju, i silu Božiju, i silu SvetogaDuha u nama, to je život za koji smo određeni, život koji nam je moguć.Verujemo da će Bog da ga održava. Neko je upitao Džordža Milera(George Muller) na dan njegovog devedesetog rođendana, u čemu jebila tajna njegove sreće, i svega blagoslova kojim ga je Bog obdario.Rekao je da smatra da postoje dva razloga. Prvi je što je Božijommilošću imao dobru savest pred Bogom svakoga dana; a drugi, što jeljubitelj Božije Reči. Dobra savest u beskompromisnoj poslušnostiBogu svakoga dana; svakodnevna zajednica sa Bogom kroz NjegovuReč i molitvu − to je život potpune predanosti.

47

Takav život ima dve strane − sa jedne strane: potpuna predanost onomradu koji Bog hoće da ja radim; sa druge, da dozvolim Bogu da činiono što On hoće.

Prvo, raditi ono što Bog hoće. Predati se potpuno Božijoj volji. Znašnešto o toj volji; ne dovoljno, i svakako si još daleko da znaš sve. Alisamo kaži Gospodu Bogu: "Ja želim Tvojom milošću da činim Tvojuvolju u svemu, svakoga trenutka, svakoga dana." Kaži: "GospodeBože, neka ne bude ni reči na mom jeziku koja nije na Tvoju slavu,nijedan znak moje naravi koji nije na Tvoju slavu, nijedno osećanjeljubavi ili mržnje u mom srcu koje nije na Tvoju slavu i u skladu saTvojom blaženom voljom." Neko može da pita: "Zar misliš da je tomoguće?" Ja ovako odgovaram: "Šta ti je Bog obećao? i šta može Bogda učini da bi napunio sud koji je potpuno predan Njemu?" Bog čekada nas blagoslovi mnogo obilnije nego što očekujemo. "Što oko nevide, i uho ne ču, to ugotovi Bog onima koji Ga ljube." Bog je ugotovionečuvene stvari; blagoslove divnije nego što možeš zamisliti, moćnijenego što možeš shvatiti. To su božanski blagoslovi. Dođi odmah i reci:"Potpuno se predajem Bogu i Njegovoj volji, da činim samo ono što Onhoće!" Bog je taj koji će ti omogućiti da se predaš.

A sa druge strane, dođi i reci: "Predajem se potpuno Bogu, da Mudozvolim da radi u meni da želi i da dela po blagonaklonosti Svojevolje, kao što je obećao da će učiniti." Da, živi Bog želi da radi u Svojojdeci na način koji ne možemo razumeti, ali koji je Božija Reč razotkrila;i On želi da radi u nama svakoga trenutka i svakoga dana. Bog jevoljan da održava naš život; samo neka potpuna predanost bude ujednostavnom, detinjem potpunom poverenju.

Poslednja tačka. Ova potpuna predanost Bogu Ne nas divnoblagosloviti. Zar nećemo reći svome Bogu i Ocu koji nas ljubi, ono štoje Ahav rekao svome neprijatelju, Caru Ven−Adadu: "Kao što si rekao,gospodaru moj care, ja sam tvoj i sve što imam"? Ako to kažemo,Božiji blagoslov će se spustiti na nas. Bog želi da se odvojiš od sveta;

48

pozvan si da iziđeš iz sveta koji mrzi Boga. Iziđi za Boga i reci:"Gospode, sve za Tebe." Ako to kažeš sa molitvom Bogu na uvo, Onće to prihvatiti i naučiti te onome šta to znači.

Ponavljam, Bog će te blagosloviti. Moli se za blagoslov. Ali zapamti,moraš da budeš potpuno predan. Svaki put kada večeraš, imaš slikovitprimer. Zašto se sipa čaj u šolju? Zato što je prazna i služi za čaj. Ali,ako staviš mastilo, ili sirće, ili vino u nju, da li ćeš sipati čaj u isti sud?Da li te Bog može ispuniti, da li može da te blagoslovi, ako nisi potpunopredan Njemu? Ne može! Veruj da Bog ima divne blagoslove za tebe,ako samo kažeš, makar i sa drhtavom voljom, no ipak verujućimsrcem: "O Bože, prihvatam Tvoje zahteve, Tvoj sam, i sve što imamtvoje je. Moja duša Ti poklanja potpunu predanost, kroz Tvojubožansku milost."

Možda nemaš tako jaka i jasna osećanja izbavljenja kao što bi voleo;ali ponizi se pred Njim i priznaj da si ožalostio Svetoga Duha svojomsamovoljom, samopouzdanjem, sopstvenim naporima. Pokloni seponizno pred Njim i priznaj to, te Ga zamoli da ti slomi srce i da tedovede u prah pred Sobom. I onda, dok se povijaš pred Njim, samoprihvati Božije učenje da u tvome telu "dobro ne obitava," i da ništaneće da ti pomogne, osim novoga života koji mora da uđe u tebe.Moraš se odreći sebe jednom zauvek. Samoodricanje mora svakogtrenutka da bude sila tvoga života, i onda će Hristos da uđe i zavlada.

Kada se Petar oslobodio? Kada se ostvarila ta promena? Promena jepočela kada je Petar zaplakao; i Sveti Duh se spustio i ispunio njegovosrce. Bog Otac voli da nam daje silu Duha. Mi imamo Duha Božijeg usebi. Dolazimo Bogu, priznavajući to i slaveći Ga za to; ali priznavajućikako smo ožalostili Duha. Tada priklanjamo kolena pred Ocem imolimo Ga da nas Svojim Duhom ojača za unutrašnjeg čoveka, i danas ispuni Svojom moćnom silom. I kad nam Duh objavi Hrista, Hristosdolazi da se nastani u našim srcima zauvek, a sebični život je uklonjen.

49

Pokloni se ponizno pred Bogom i u toj poniznosti priznaj pred Njimstanje cele crkve. Nema reči koje mogu da opišu žalosno stanje CrkveHristove na zemlji. Seti se hrišćana koji se nalaze oko tebe. Tako malosile, tako malo predanosti i posvećenja Bogu, tako slabo shvatanjeistine da je hrišćanin čovek potpuno predan Božijoj volji! Trebalo bi dapriznamo grehe Božijeg naroda oko nas, i da se ponizimo. Mi smočlanovi tog bolešljivog tela, i ta bolešljivost će nam smetati i srušiti nas,ukoliko ne dođemo Bogu, i uz priznanje se odvojimo od druženja sasvetom i od ravnodušnosti jednih prema drugima, i ukoliko se nepredamo da živimo potpuno i isključivo za Boga.

Koliko se radi u duhu tela i u sili našeg ja! Koliko ima posla svakogadana u kome se ljudska energija − naša volja i naše misli u vezi tograda − stalno pokazuju, i u kome se vrlo malo čeka na Boga i na siluSvetoga Duha! Priznajmo to! Ali kada priznamo stanje crkve i slabost igrešnost onoga što radimo za Boga, vratimo se na sebe. Da li imaneko ko iskreno čezne da se oslobodi sile ovog sebičnog života, kojiiskreno priznaje da to jeste sila njegovoga ja i tela, i koji je voljan dasve položi pred Hristove noge? U tome je izbavljenje.

Jednom sam čuo o čoveku koji je govorio o "okrutnoj" misli o odvajanjui smrti. Ali ti tako ne misliš, zar ne? Smrt je za Hrista bila put slave.Umesto radosti − koja je bila pred Njim − podneo je Krst. Krst je biomesto rođenja Njegove večne slave. Da li ljubiš Hrista? Da li čezneš dabudeš u Hristu, ali da ne budeš kao On? Neka ti smrt budenajpoželjnija stvar na svetu; smrt sebi i zajednica sa Hristom.Odvajanje − da li misliš da je teško kada si pozvan da se odvojiš odsveta i kroz to odvajanje da se sjediniš s Bogom i Njegovom ljubavlju;da se pripremiš kroz to odvajanje da živiš i da hodaš svaki dan saBogom. Zaista bi trebalo da kažemo: "Bilo šta, samo da se odvojim, daumrem radi života pune zajednice sa Hristom." Baci ovaj sebični život itelesni život pred Isusove noge. Onda se pouzdaj u Njega. Ne trudi semnogo da sve razumeš, nego dođi sa živom verom da će Hristos ući utebe silom Svoje smrti i silom Svoga života; a onda će Sveti Duh da

50

donese celog Hrista − Hrista raspetog i Hrista vaskrslog koji živi u slavi− i u tvoje srce.

51

Hristos, nas Zivot

Hristos, naš Život

"Hristos, naš život." Kol. 3:4

Siguran sam da su mnogi koji su učinili taj korak predanja osetili, kaošto sam i ja osetio: "O Bože, kako to malo razumem!" i molili smo se:"Gospode Bože, Ti sam moraš da vladaš u meni, ako treba da znamšta to stvarno znači." Ali verujemo, kao što smo rekli, da kroz veru sanaše strane On prihvata, iako iskustvo i sila te potpune predanosti nedođu odmah, i da je do nas da se čvrsto držimo našeg položaja predBogom dok ne dođu iskustvo i sila.

Dodaću još i ovo: da ako ova potpuna predanost treba da se održava ida živimo njom, Hristos mora da uđe u naš život sa novom silom.Samo u Hristu možemo da se približimo Bogu, i samo u Hristu Bogmože da se približi nama. Treba da imamo "Hrista naš život." Ono štonam je potrebno jeste da Bog učini sasvim u nama ono što tražimo daOn učini u drugima. Mi želimo da dozvolimo Bogu da nam objavi Hristada bi nas On potpuno obuzeo, i onda će Hristos moći da radi kroz nasviše nego što ištemo i mislimo.

Želim da ti iznesem kao ilustraciju ove velike istine: "Hristos naš život,"četiri jednostavne tačke. Ako hoćemo da razumemo te reči,pogledajmo, prvo, Hrista pred nama kao naš Primer; drugo, Hristoskao naša žrtva pomirenja; treće, Hristos sa nama kao naš Spasitelj odgreha; i konačno, Hristos u nama kao naša sila i život.

Ako hoćemo da Hristos bude naš život, moramo na prvom mestu da

52

pogledamo Hrista pred nama kao naš Primer. Kada govorim o Hristukao mom životu, to ne sme da bude neodređena, nejasna stvar,moram da Ga znam. Život se uvek pokazuje u ponašanju i delima, iako Hristos uđe u mene kao moj život, to ne sme da bude samo neštoskriveno u mom srcu, već nešto što se dokazuje u svakom koraku i usvakom momentu moga života. I ako želim da znam kako se pokazuje,kakva će biti moja osećanja i reči i dela i navike ako imam Hristovživot, moram da pogledam i proučavam Isusov život na zemlji. Dokproučavam život Božijeg ljubljenog Sina, moram da zapamtim da Mu jeBog, pre nego što Ga je uzeo na nebo dozvolio da živi ovde na zemlji,da bih u Njegovom životu mogao da imam sliku, otkrivenje, potpunupredstavu onoga što je Bog želeo da budem, i šta je bio spreman daučini od mene. To je svetlost u kojoj moraš da proučavaš Hristov životu evanđeljima − to nije jedina svetlost, ali je najvažnija.

Šta nalazim dok gledam na Hrista? Razmislili smo o potpunojpredanosti Bogu. To je bio samo koren Hristovog života. Došao je kaočovek koga je Bog poslao na svet, i kao čovek koji nije imao da uradiništa drugo nego da ispuni Božiju volju; i došao je kao čovek koji nijeimao u sebi ništa, ali koji je svakodnevno zavisio od Boga, i čekao daGa On poučava i govori kroz Njega, i da Mu pokaže dela koja je imaoda učini. "Ne može Sin da čini ništa sam od sebe." Živeo je životompotpune predanosti Bogu. On je živeo i umro za Božiju volju, Božijučast, Božije Carstvo − On je živeo i umro ali ne kao što to mnogihrišćani čine, nekad pod pritiskom, nekad ostavljajući po strani da binašli olakšanje u svetskim stvarima, zaboravljajući da održavajuzajednicu sa Bogom. Njima je religija napetost i breme i obaveza, iprijatno im je da se malo opuste i skinu teret. O ne! Bog je bio Hristovaradost i Izvor žive vode. Nalazio je Svoju radost i silu živeći u Bogu i zaNjega. Volja Božija Mu je bila hrana i osveženje i sila.

Bog dolazi svima onima koji traže: "Bože moj, položio sam zakletvupotpune predanosti, i Ti to znaš, iako sam to učinio u slabosti idrhtanju, učinio sam u iskrenosti i pravednosti; ali, Bože moj, šta to

53

znači?

Kako da živim tim životom?" Otac pokazuje na ljubljenog Sina i kaže:"Ovo je moj ljubljeni Sin koji Mi je po volji. Slušaj Ga, sledi Ga, živi kaoOn, i neka Hristos bude zakon tvoga života."

Predajmo svoja srca Bogu u molitvi, da nas On ispita i da nam pokažeda li je Hristov život stvarno zakon koji smo uzeli za primer u našemživotu. Ne govorim o savršenstvu, ali zapitajmo se, Da li sam stvarnorekao: "O, kako bi to bilo blagosloveno! O, to je ono za čim čeznem išto tražim od Boga! Hoću da živim za Boga na način kojim je Hristosživeo? To izgleda skoro suviše uzvišeno i preveliko. Ali šta je Hristosmislio time kada je tako često govorio: "Kako ja, tako i vi; kao što samJa ljubio tako i vi ljubite jedan drugoga; ako držite moje zapovesti kaošto sam Ja držao zapovesti Moga Oca, ostaćete u mojoj ljubavi?" Štaznači kad Sveti Duh kaže: "Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isusima; nego je lišio samoga sebe, i unizio samoga sebe i postaoposlušan do smrti"? Hristova misao mora da bude moja misao, mojeraspoloženje, i moj život.

Ima mnogo ljudi koji traže od Hrista večni život na nebu, ali ne želeživot kojim je Hristos živeo ovde na zemlji. I ima mnogo vernih koji suto i napisali, na žalost − i ne pomišljaju da imitiraju i slede Hrista sa bilokakvom vernošću; nemaju nameru da se približe Hristu. Ali ako sijednom iskreno rekao: "Oče, imaš pravo na to, i moje srce se potpunopredaje Bogu od sada nadalje!" onda dođi i reci: "Život Hristov mora dabude moj."

Drugo: Ako hoćemo da znamo šta znači "Hristos naš život," na Hrista iNjegovo delo ne smemo da gledamo samo kao naš uzor, nego naHrista kao našu žrtvu pomirenja. Hristos je Svojim životom pripremioput kojim mi treba da idemo. Ostavio nam je primer da bismo išliNjegovim stopama; On je zacrtao put kojim treba da idemo u večniživot. Ali to nije bilo dovoljno; jer smo bili odsečeni od tog puta i tog

54

života, grehom i njegovim prokletstvom, smrću. I zato je Hristos, poštonam je pri−premio i zacrtao blagosloveni put, sišao na muke i smrt naGolgoti, predavši Svoju volju Bogu na smrt. Tamo je poneo naše grehei prokletstvo: "i kar beše na Njemu našega mira radi, i ranom Njegovommi se iscelismo." Dao je Svoju dragocenu krv, "krv večnoga saveza,"da bi kroz nju mogao da nam ostvari ulazak u samo prisustvo našegaBoga. Sad imamo Hrista kao Prvosveštenika, da primeni u našimsrcima, kao živi Spasitelj, božansku silu te žrtve pomirenja. I kad godpomislimo da se približimo Bogu, i da služimo Bogu, i da Mu sepredamo, pojavi se misao − i dobro je da to tako gledamo − "Ja u momgrehu, sa svim mojim prestupima i otpadom otkako sam se obratio iprimio Hrista, ja sa svom svojom grešnom prirodom, da li stvarno moguda imam zajednicu sa Bogom svakoga dana? Onda dolazi odgovor: Mismo se "približili Hristovom krvlju." "Kad ... imamo pouzdanje ... krvljuIsusa, pristupajmo."

Da li se plašiš da učiniš to veliko predanje − potpuno predanje − jer seosećaš nedostojnim? Onda razmišljaj o tome da tvoja vrednost nije utebi ili u tvom dubokom ili potpunom posvećenju; tvoja vrednost je uIsusu Hristu. Čitamo u Božijoj Reči da "oltar posvećuje dar," i znamoda Hristos nije samo Sveštenik i Žrtva, "Jagnje na zaklanje," nego da ježivi Hristos i sam Oltar. Sedam dana je trebalo da se posveti oltar krozsedmostruko kropljenje krvlju; a posle toga Bog je rekao: "Oltar će bitisvetinja nad svetinjama; što se god dotakne oltara, biće sveto. A uNovom Zavetu piše da "oltar osvećuje dar." Hristos je naš Oltar. Ti seplašiš i pitaš: "Da li Bog može da me primi kad sam ovako slab?" Dođidete Božije, i ne plaši se! Položi sebe na Hrista, živi Oltar, večnu ŽrtvuPomirenja, koji može da te učini ugodnim Bogu svakog trenutka, i tu seodmori. Osloni se na Njega u slatkom saznanju i veri. Makar da samnedostojan i slab, oltar posvećuje dar, i kad sam u Hristu i oslanjam sena Njega, Bog prima moju slabost, i ja sam Mu ugodan. Pokušaj da sedržiš ove istine, ne samo kao doktrine za utehu i spasenje nevernima,koja im kaže da ima potpunog i trenutnog oproštenja, nego pokušaj daje se držiš kao sile stalnog pristupa ka Bogu. "Ako pak hodimo u

55

svetlosti, krv Sina njegova Isusa Hrista čisti nas od svakoga greha." UHristu su vrata srca moga Oca uvek otvorena; u krvi blagoslovenogJagnjeta Božijeg božanski život od gore može svakog trenutka da seuliva u tvoje i moje srce.

Treće: Nemam samo Hrista preda mnom kao moj Primer, i Hrista kaomoju Žrtvu Pomirenja, nego Ga imam sa sobom kao Spasitelja odgreha, mog Prijatelja, mog Vođu, i mog Čuvara. Da, tako je obećaonaš milostivi Gospod pre nego što je otišao. "Evo ja sam s vama u svedane." Još ranije je rekao, kada učenici još nisu mogli da Ga razumeju:"Jer gde su dvojica ili trojica sabrani u moje ime, onde sam ja međunjima."

Trebalo bi da shvatimo da nam je Isus Hristos bliže nego naš najbližiprijatelj na zemlji. Kada bismo samo odvojili vremena da okrenemosvoje oči i srca od ovoga sveta i od svih dragih lica i prijatelja koji nasokružuju, i od svih radosti koje nas privlače, i sve ljubavi na kojunailazimo, i uprli ih čvrsto i ponizno i sa puno pouzdanja na lice i ljubavi radost Isusa! On može tako da nam se pokaže da će se naša srcaispuniti saznanjem da je Isus sa mnom. Znaš kako otac svako jutro kadustane misli duboko u sebi: "Imam dragu decu, imam dragu ženu,imam porodicu; svi ćemo se sastati za doručak. To je tako prirodno,ispunjava celo srce, i on se odmah seti toga. Da li je moguće da miHristos učini Svoje prisustvo tako bliskim i jasnim i dragim kao što jezajednica mojih naj−milijih na zemlji? Hristos to može učiniti, i Hristosčezne da to učini, i Hristos je dostojan da Mu dozvolimo da to učini.

Isus Hristos želi da živi sa tobom, tako da može da učini Svoje blaženodelo za tebe. On hoće da bude sa tobom kao tvoj Saputnik, tako danikada ne budeš sam. Nema ni nevolje, ni poteškoće, ni vatre, ni vode,kroz koju moraš da prođeš gde neće obećanje Jahve u Starom Zavetu:"Ja ću biti sa tobom," da ti se ispuni u Hristu Isusu. Nećeš morati davodiš borbu s grehom ili kušnjama, ne moraš da drhtiš pri spoznajikakav si sam po sebi, nego je moguće da imaš Hrista pored sebe

56

svakoga trenutka − Isusa Hrista kao tvoga Vođu, da ti pokaže put kojimtreba da ideš; Isusa Hrista kao Saputnika, da te uteši Svojimprisustvom, i da ispuni tvoje srce radošću; Isusa Hrista kao Spasiteljaod greha, koji Svojom moćnom silom bdi nad tobom, i radi u tebi svešto je po Božijoj volji. 0, neka nam Bog pokaže da je život potpunepredanosti život koji može da se živi u Hristu Isusu, život koji je moguć,jer će Sam Hristos da se brine za nas i da bdi nad nama.

Sada o poslednjoj stvari: Hristos u nama kao naš Život i Snaga. To jekruna svega. Mladi vernik obično zna vrlo malo o tome. Mnogi verni sudugo živeli u nekom iskustvu sa Hristom kao Vođom i Pomagačem, alinikad nisu shvatili šta ovo drugo znači: Hristos u meni, moj život i mojasnaga. Ali to je ono što Apostol Pavle naziva velikom tajnom evanđelja,tajnom koja je bila skrivena od vremena i naraštaja, ali je sadaobjavljena; tajna Božijeg naroda o kome kaže: "Kako je bogata slavaove tajne, Hristos u vama." Bogatstvo i slava našega Boga na nebu sepokazuje u tome što Bog želi da Hristos, Njegov Sin, živi u nama.Shvatimo to sada − ne tražimo mali blagoslov ili početak blagoslova,nego otvorimo ceo svoj život sili Isusa Hrista koja je u nama, kojaupravlja nama, i koja nas posvećuje. Hristos je sila Božija, i mi tražimoda primimo više od Hrista, mi želimo celoga Hrista, želimo da nam seHristos otkrije Duhom Svetim; i onda će Božija sila da radi u nama ikroz nas.

Jovan Krstitelj je propovedao Hrista koji krsti "Duhom Svetim i ognjem".To mi govori da je Isus Hristos taj iz koga Sveti Duh treba da se uliva unas uvek u novoj i većoj meri; i ako hoćeš da se sila Božijega Duhaobjavi u tvome životu i u tvojoj crkvi, ili među bezbožnicima, to mora dadolazi kroz prisniju privrženost Hristu, prisniju zajednicu sa Njim, i većeotkrivenje Hrista koji prebiva u hrišćanima. Blagoslov onda mora dadođe. Zar Isus nije rekao: "Ko veruje u mene, iz njegova tela će potećireke žive vode"? Zar ovo ne dolazi kroz veru da Hristos dolazi inastanjuje se u našim srcima, i sam postaje Izvor iz kojeg teče SvetiDuh? Šta čitamo u poslednjoj glavi Otkrivenja? "I pokaza mi reku vode

57

života, bistru kao kristal, koji izvire iz prestola Božijeg i Jagnjetovog."Da, jagnje je otišlo i selo na presto slave, i reka vode života je potekla.Jagnje mora da vodi i tebe i mene do izvora žive vode, i da ga stavi unaša srca, da bismo tako imali silu da radimo sa ljudima − ne silurazuma, ne silu ljudske ljubavi, i revnosti, i iskrenosti, i marljivosti, negosilu koja dolazi od Boga.

Da li si spreman za tu silu? Da li si spreman da se potpuno predašBogu i da je primiš? Da li možeš iskreno da kažeš: "Gospode, ja sampotpuno predan Tebi. Učinio sam to u slabosti i u drhtanju, ali GospodeBože, učinjeno je. Primio sam samo malo od onoga što znam da MojBog može da podari, ali kao prazan sud, očišćen i ponizan, ponovo sespuštam do Tvojih nogu svakoga dana, svakoga trenutka, i čekam namoga Boga?" I dete Božije, što oko ne vide, što uho ne ču, što ljudi nemogu da zamisle, i što ti ne možeš da zamisliš, Bog će učiniti onimakoji Ga čekaju, i onima koji Ga ljube.

Očekuj velike stvari od Boga i prisniju zajednicu sa Njim. Kako to možeda bude? Isus Hristos to može učiniti za tebe. Hristos je naš život. Onće u tebi živeti istim životom kojim je živeo na zemlji. Očekuj da će Onto učiniti u punini Svoga obećanja. Dođi sa svakim grehom i svakomsmetnjom, i svakim nedostatkom i svim što uzrokuje samoprekor i bacisve Njemu pred noge, te veruj da krv čisti, i da Hristos daje izbavljenje.Veruj, a onda očekuj to i prihvati, tako da Bog objavi Hrista u namasilom Svetoga Duha.

58

Mozemo da ljubimo po ceo dan

Možemo da ljubimo po ceo dan

"Plod Duha je ljubav." Galatima 5:22

Jedan od najvećih razloga zašto Bog ne može da blagoslovi jestenedostatak ljubavi. Kada je telo podeljeno nema sile.

Za vreme velikog verskog rata kada se Holandija tako hrabro protivilaŠpaniji, jedna od njenih parola je bila: "Iz jedinstva, sila." I samo kadaBožiji narod stoji kao jedno telo, jedno pred Bogom u zajednici ljubavi,u dubokoj ljubavi jednih prema drugima, jednom pred svetom u ljubavikoju svet može da vidi − samo onda će imati silu koja će da doneseblagoslov koji traži od Boga. Ako je sud razbijen u parčiće, ne može senapuniti. Možeš uzeti jedno parče, deo toga suda, i u njega sipati malovode; ali ako hoćeš da napuniš sam sud, mora da bude čitav. To važi iza Hristovu Crkvu, i ako ima nešto za šta još treba da se molimo, to jesledeće: Gospode, pretopi nas u jedno kroz silu Svetoga Duha; nekaSveti Duh koji je na dan Duhova učinio da budu jedno srce i jednaduša, učini Svoje blaženo delo u nama. Slava Bogu, možemo ljubitijedan drugog − božanskom ljubavlju, jer je "plod Duha ljubav." Predajse ljubavi, i Sveti Duh će doći; primi Duha, i On će te učiniti da višeljubiš.

Sada, zašto je plod Duha ljubav? Zato što je Bog ljubav. Šta to znači?Sama Božija priroda i Njegovo biće su takvi da se raduju da objaveNjega samog. Bog ne zna za sebičnost; On ništa ne zadržava zaSebe. Bog po Svojoj prirodi uvek daje. To se vidi u Suncu, Mesecu izvezdama, u svakom cvetu koji vidiš, u svakoj ptici koja leti, u svakoj

59

ribi u moru. Bog daje život Svojim stvorenjima. Anđeli oko Njegovogprestola, serafimi i heruvimi su svaki ponaosob vatra živa. Odakle im taslava? Otuda što je Bog ljubav, te im daje od Svoga sjaja i blaženstva.I nama, Njegovoj otkupljenoj deci − Bog hoće i raduje se da nam izlijeSvoju ljubav. Bog je od večnosti imao Svoga jedinorodnog Sina − OtacMu je dao sve i nije zadržao ništa za Sebe. "Bog je ljubav."

Jedan od starih crkvenih otaca je rekao da ne možemo da razumemoTrojstvo bolje nego kao otkrivenje božanske ljubavi − Otac, onaj kojiljubi, Izvor ljubavi; ljubljeni Sin, zaliha ljubavi, u kome se izlila ta ljubav iDuh, živa ljubav, koja je ujedinila oba i onda se prelila u ovaj svet. DuhPedesetnice, Duh Oca, i Duh Sina, je ljubav. I kada se Sveti Duh spustina nas i na druge da li će On biti manje Duh ljubavi tada nego kada jeu Ocu? To ne može biti, On ne može da promeni Svoju prirodu. DuhBožiji je ljubav, i "plod Duha je ljubav."

Zašto je to tako? To je bila jedina velika potreba čovečanstva, to je bilajedina stvar koju je Isus došao da učini kroz otkupljenje: da ovom svetupovrati ljubav. Kada je čovek sagrešio, zašto je to uradio? Sebičnost jepobedila − on je ugađao sebi umesto Bogu. Samo pogledaj! Adamodmah počinje da optužuje ženu što ga je zavela. Ljubavi prema Boguje nestalo; ljubav prema čoveku se izgubila. Pogledaj još jednom;jedno od Adamove prve dece je postalo ubica svoga brata. Zar nas tone uči da je greh svetu oduzeo ljubav? Kako istorija sveta samopokazuje da se ljubav izgubila! Gospod Isus Hristos je došao sa nebakao Sin Božije ljubavi. "Jer Bog je tako zavoleo svet da je svogjedinorodnog Sina dao." Božiji Sin je došao da pokaže šta je ljubav,živeo je životom ljubavi ovde na zemlji, u zajednici sa Svojimučenicima, saosećajući sa siromašnima i jadnima, pokazujući ljubavčak prema Svojim neprijateljima; i umro je smrću ljubavi. Koga jeposlao kada je otišao na nebo? Duha ljubavi koji je došao da uklonisebičnost i zavist i ponos, i da donese ljubav Božiju u ljudska srca."Plod Duha je ljubav."

60

Kako je pripremljeno obećanje Svetoga Duha? Ti znaš to obećanjekoje se nalazi u Ev. po Jovanu 14−oj glavi. Ali seti se šta prethoditome, u trinaestoj glavi. Pre nego što je Hristos obećao Svetoga Duha,dao je novu zapovest, i rekao je divne stvari o toj novoj zapovesti.Jedno je: "da ljubite jedan drugoga, kao što sam ja vas ljubio." Njegovaljubav kroz smrt je trebalo da im bude jedini zakon ponašanja i odnosajednih prema drugima. Kakva je to poruka za ribare, pune ponosa isebičnosti! "Naučite da ljubite jedan drugoga," rekao je Hristos, "kaošto sam ja vas ljubio." Oni su to i učinili milošću Božijom. Kada jedošao dan Duhova, bili su jednog srca i jedne duše. Hristos je to učinioza Njih.

Šta je još rekao? "Po tom će svi poznati da ste moji učenici − akobudete imali ljubav među sobom." Drugim rečima, Hristos je rekaoSvojim učenicima: "Dajem vam značku, i ta značka je Ljubav; to ćevam biti znak. To je jedina stvar na nebu kao i na zemlji kojom će ljudida Me poznaju." Nekad se možda plašimo da je ljubav napustilazemlju. Plašimo se da kada bi upitali svet: "Jeste li vi videli našuznačku Ljubavi?" oni bi odgovorili:

"Nismo!" Zatražimo od Boga tu značku Isusa − Ljubav. Bog može danam je da.!

"Plod Duha je ljubav." Zašto? Zato što ništa sem ljubavi ne može daukloni i da pobedi našu sebičnost. Naše ja je veliko prokletstvo, bilo uodnosima sa Bogom bilo sa drugim ljudima, bilo sa drugim hrišćanima;

mislimo na sebe i tražimo svoje. Naše ja je najveće prokletstvo. Ali,slava Bogu, Hristos je došao da nas otkupi od našeg ja. Mi govorimo oizbavljenju od sebičnog života − i hvala Bogu za svaku reč koja možeda nam pomogne u tome. Bojim se da neki misle da izbavljenje odsebičnog života znači da sada više neće imati nevolje sa sobom uslužbi Bogu; zaboravljajući da izbavljenje od sebičnog života znači bitisud iz kojeg se preliva ljubav prema svakome po ceo dan.

61

To je razlog zašto se mnogi mole za Svetoga Duha, i nešto dobiju, alitako malo! Zato što su tražili silu za rad i silu za blagoslov, ali nisutražili silu za potpuno izbavljenje od svoga ja. To ne znači samo odpravednog ja u odnosima sa Bogom, nego i od neljubaznog ja u dodirusa ljudima. Ali postoji izbavljenje. "Plod Duha je ljubav."

Donosim vam Hristovo slavno obećanje da može da ispuni naša srcaljubavlju.

Mnogi od nas se mnogo trudimo da ljubimo. Pokušavamo da nateramosebe da ljubimo, i ne kažem da je to pogrešno: bolje to nego ništa. Alito se uvek završava na žalostan način. Moram da priznam da stalnodoživljavam neuspeh. Razlog je samo to što nikad nisam naučio daverujem i da prihvatim istinu da Sveti Duh može da izlije Božiju ljubav umoje srce. Kako često ograničavamo taj divni tekst: "Jer se Božijaljubav već izlila u naša srca." Često se tumači u ovom smislu: "Toznači ljubav Božija prema meni." O kako je to ograničeno! To je samopočetak. Ljubav Božija uvek znači ljubav Božija u celini, u svojoj puninikao sila koja obitava u nama, ljubav Božija prema meni koja Njemuuzvraća ljubav, i izliva se prema drugima − Božija ljubav prema meni imoja ljubav prema Bogu, i moja ljubav prema drugima. Ovo troje sujedno; ne mogu da se razdvoje. Veruj da ljubav Božija može da se izlijeu tvoje i u moje srce, tako da možemo da ljubimo po ceo dan bezprestanka.

Ti kažeš: "Kako sam to malo razumeo!" Zašto je Jagnje uvek krotko?Zato što je to njegova priroda. Da li je jagnjetu teško da bude krotko?Nije! Zašto? Zato što je lepo i krotko. Da li jagnje mora da uči da budekrotko? Ne mora. Zašto mu je to tako lako? To je njegova priroda.Zašto vuku nije teško da bude svirep i da zarije svoje zube u to jadnojagnje ili ovcu? Zato što mu je takva priroda. Ne mora da skupihrabrost; to mu je priroda.

62

Kako mogu da naučim da ljubim? Ne pre nego što Duh Božiji ispunimoje srce Božijom ljubavlju, i ne počnem da čeznem za Božijomljubavlju u sasvim drugom smislu nego što sam je tražio dosada zasebe, kao utehu i radost i sreću i zadovoljstvo za sebe. Ne pre negošto počnem da učim da je Bog ljubav, i da je tražim, i primim kao silukoja živi u meni za samo−požrtvovanost. Ne pre nego što počnem dauviđam da mi je slava i blagoslov da budem kao Bog i kao Hristos,odrekavši se svega u sebi radi drugih. Neka nas Bog nauči tome! Kakoje božanski blagoslovena ta ljubav kojom Sveti Duh može da ispuninaša srca! "Plod Duha je ljubav!"

Pitam još jednom: Zašto to mora da bude tako? Odgovor je da bezToga ne možemo živeti svakodnevnim životom ljubavi. Koliko često,kada govorimo o posvećenom životu, moramo da spomenemo lošunarav, i ljudi nekad kažu: "Ti suviše podvlačiš lošu narav." Smatram dato ne možemo previše da podvučemo. Znaš šta mi pokazuju kazaljkečasovnika. Pokazuju mi šta se nalazi u časovniku; ako kazaljke stoje umestu, ili pokazuju pogrešno vreme, ili časovnik zaostaje ili žuri, kažemda u časovniku nešto ne valja. Kao i kazaljke časovnika, tako i lošanarav pokazuje šta se nalazi u nama. Loša narav je dokaz da Hristovaljubav ne ispunjava moje srce. Koliko ih je kojima je lakše da budusveti i srećni u crkvi, ili na molitvenom sastanku, ili u radu za Gospoda,nego u svakodnevnom životu sa ženom i decom; lakše im je da budusveti i srećni van doma nego u njemu. Gde je ljubav Božija? U Hristu.Bog nam je pripremio divno otkupljenje u Hristu, i čezne da načininešto natprirodno od nas. Da li smo naučili da čeznemo za tim, i da totražimo i očekujemo u njegovoj punini?

Onda dolazi jezik! Nekada spomenemo jezik kada govorimo o boljemživotu i životu odmora, ali pogledaj koliko slobode neki hrišćani dajusvojim jezicima. Kažu: "Imam pravo da mislim šta hoću"; i kada govorejedni o drugima, i kada govore o svojim susedima, i kada govore odrugim hrišćanima, kako često prave oštre primedbe! Kako se čestopojavljuju među hrišćanima, koji su se udružili u radu za Gospoda,

63

oštra kritika, oštra mišljenja, i naglo suđenje, neljubazne reči i tajnopreziranje jedan drugoga. Ali kao što majčina ljubav obuhvata njenudecu i raduje se sa njima, i nežno saoseća sa njihovim slabostima imanama, tako treba da bude u srcu svakog vernika majčinska ljubavprema svakom bratu i sestri u Hristu. Da li ti je to cilj? Da li si to tražio?Da li si se ikad molio za to? Isus Hristos je rekao: "Kao što sam ja vasljubio, da i vi ljubite jedan drugoga." I nije to uvrstao među drugezapovesti već je u stvari rekao: "To je nova zapovest, jedina zapovest;da ljubite jedan drugoga kao što sam ja vas ljubio."

A zašto Božiji Sveti Duh ne može da dolazi u sili? Da li je tonemoguće? Sećaš li se ilustracije koju sam već upotrebio, o sudu?Mogu da sipam malo vode u polomljeno parče suda; ali ako ću danapunim sud, mora da bude čitav. I deca Božija, gde se god sastaju,pripadali oni bilo kojoj crkvi ili misiji ili društvu, moraju vatreno da ljubejedan drugoga, inače Sveti Duh ne može da učini svoje delo. Mikažemo da žalostimo Svetoga Duha svetovnošću, formalnošću,pogreškama i ravnodušnošću; ali ono što najviše žalosti Božijeg Duhaje ovo pomanjkanje ljubavi.

Zašto piše da je "plod Duha ljubav"? Zato što je Sveti Duh došao danačini naš svakodnevni život dokazom božanske sile, i otkrivenjemonoga što Bog može da učini za Svoju decu. Pogledaj crkvu u celini.Kakve podele! Seti se kako ima raznih udruženja. Uzmi svetost, uzmiočišćenje kroz krv, uzmi krštenje Svetim Duhom − kakve razlike ovapitanja stvaraju među vernima! Meni ne smeta to što postoje različitamišljenja. Svi nemamo isti sastav, narav i razum. Ali kako čestonajsvetije istine Božije Reči stvaraju mržnju, gorčinu, prezrenje,odvojenje, neljubaznost! Tako je bilo za vreme Reformacije, izmeđuLuterana i Kalvinističke crkve. Koliko je bilo nesloge u vezi SveteVečere, koja je u stvari trebalo da ujedini verne! I tako, kroz vekove,najdragocenije Božije istine su postale planine koje su nas razdvajale.Ako hoćemo da se molimo u sili, i ako hoćemo da se Sveti Duh spustiu sili, i ako zaista želimo da Bog izlije Svoga Duha, moramo da

64

sklopimo zavet sa Bogom da ćemo da ljubimo jedan drugoganebeskom ljubavlju. Jesi li spreman za to? Samo je to prava ljubavkoja je dovoljno velika da obuhvati svu Božiju decu, koja sunajneljubaznija i najneprivlačnija, i nedostojna, i nepodnošljiva, inezgodna. Naša zakletva potpune predanosti Bogu mora da značipotpuna predanost Božijoj ljubavi koja treba da nas ispuni; biti slugeljubavi, pokazujući ljubav prema svakom detetu Božijem. "Plod Duha jeljubav."

Bog je učinio nešto divno kada je dao Hrista, koji je sa Njegove desnestrane, Svetoga Duha da siđe iz Očevog srca i Njegove večne ljubavi.Mi smo sveli Svetoga Duha samo u sili kojom treba da radimo! Bože,oprosti nam! O kada bi se Sveti Duh poštovao kao sila koja može danas ispuni samim životom i prirodom Božijom i Hristovom! "Plod Duhaje ljubav."

Još jednom te pitam, zašto je to tako? Evo odgovora: To je jedina silakroz koju hrišćani mogu da rade. Da, to je ono što nam treba. Trebanam ne samo ljubav da nas povezuje jedne sa drugima, negobožanska ljubav za one izgubljene oko nas. Zar se ne dešava da mičesto radimo za Boga onako kako ljudi čine čovekoljubiva dela, izurođenog sažaljenja za ljude oko nas, ili zato što nas propovednik iliprijatelj poziva da to radimo? Zar se ne dešava da često započnemoneki rad za Boga sa izvesnom revnošću iako nismo kršteni ljubavlju?

Ljudi često pitaju: Šta je to krštenje vatrom? Ja sam više putaodgovorio, da ne znam ni za jednu vatru kao što je Božija vatra, vatravečne ljubavi koja je spalila žrtvu na Golgoti. Krštenje ljubavlju je onošto treba Crkvi, i da bismo ga dobili moramo da padnemo ničice predBogom u priznanju, i zamolimo: "Gospode, neka ljubav za nebom tečeu moje srce." Kakva bi bila razlika kada bi ljubav Božija bila u našimsrcima! Ljubav je vatra koja će goreti kroz svaku poteškoću. Možda sistidljiv i povučen, i ne umeš lepo da govoriš, ali ljubav može da gorikroz sve. Bože, ispuni nas ljubavlju!

65

Još jednom: Samo ljubav može da nas pripremi za službu zastupničkemolitve. Da li znaš koja je najteža i najvažnija služba koja mora da sečini za tvoju crkvu i grad i zemlju? To je služba zastupničke molitve; toje ta služba kada čovek ide Bogu i traži od Njega. Čovek može dabude odan hrišćanin, odan propovednik, i može da čini dobro; ali nažalost kako često mora da prizna da vrlo malo zna o tome šta značičekati na Boga! Neka nam Bog pokloni veliki dar, duh zastupničkemolitve, duh molitve i preklinjanja!

Meni se čini da ima hrišćana koji malo na to misle. Čini mi se da imamolitvenih sastanaka gde se mole za članove a ne za sve verne. Odvojvreme da se moliš za Crkvu Hristovu. Dobro je moliti se zaneznabošce: neka nam Bog pomogne da se više molimo za njih.Dobro je moliti se za misionare i za evangelizaciju, i za neobraćene. AliPavle nije govorio da treba da se mole za neznabožce ili zaneobraćene. Pavle im je rekao da se mole za verne, Neka ovo budetvoja prva molitva svakoga dana: Gospode, blagoslovi Tvoje vernesvuda. Ne može se opisati kako je nisko stanje Hristove Crkve. Molitese za Božiji narod da im se On objavi; molite se jedni za druge, molitese za sve verne koji pokušavaju da rade za Boga. Neka ljubav ispunitvoje srce. Zamoli Hrista da ti je izlije iznova svakoga dana. Pokušaj daje primiš kroz Božijeg Svetog Duha: Odvojen sam za Svetoga Duha, aplod Duha je ljubav.

Da li treba da priznaš pomanjkanje ljubavi pred Bogom? Onda priznaj ireci pred Njim: "O Gospode; priznajem moje stanje srca, mojepomanjkanje ljubavi." I onda kada baciš to pomanjkanje pred Njegovenoge, veruj da te krv čisti, da Isus dolazi Svojom moćnomočišćavajućom spasavajućom silom da te izbavi, i da će ti dati SvogaSvetoga Duha.

"PLOD DUHA JE LJUBAV!"

66

Kod ljudi nemoguce − kod Boga moguce

Kod ljudi nemoguće − kod Boga moguće

"On pak reče: što je kod ljudi nemoguće − mogućno jekod Boga." Luka 18:27

Isus je rekao bogatom mladom starešini: "Prodaj sve što imaš... ihajde, pođi za mnom." Taj mladić je otišao žalostan. Hristos seokrenuo Svojim učenicima i rekao: "Kako imućni ljudi teško ulaze ucarstvo Božije!" Čitamo da su se učenici tome začudili i pitali: "Ako jetako teško ući u carstvo, ko onda može da se spase? Hristos im jeodgovorio: "Što je kod ljudi nemoguće − mogućno je kod Boga."

U ovim rečima se sadrže dve stvari − prvo: u pobožnosti, kada se radio spasenju i hodanju sa Hristom u svetom životu, čoveku je tonemoguće. A uporedo sa time postoji još nešto kao drugo: ono što jeljudima nemoguće, Bogu je moguće.

Ove dve stvari podvlače dve velike lekcije koje čovek mora da savladau životu vere. Često je potrebno dosta vremena da se savlada prvalekcija, to jest da u pobožnosti čovek ne može ništa; da je čovekunemoguće da stekne spasenje. Čovek to nauči ali ne nauči drugulekciju − da ono što je meni bilo nemoguće, Bogu je moguće. Blagoonome koji savlada obe lekcije. Ove dve lekcije obeležavaju dvastepena u hrišćanskom životu. Prvi stepen je kada se čovek trudi svomsnagom pa mu ne uspe, onda pokušava još više i opet mu ne uspe tese tako sve više trudi ali uvek bez uspeha. Često se dešava da tulekciju i ne nauči. Nemoguće je! Petar je proveo tri godine u Hristovojškoli, i nikad nije shvatio tu reč, nemoguće, dok se nije odrekao svoga

67

Gospoda i izišao te gorko zaplakao. Onda je naučio: čoveku jenemoguće da služi Bogu i Hristu.

Pogledaj za trenutak čoveka koji treba da nauči, kod ljudi je nemoguće.Prvo se bori protiv toga, onda mu se podvrgava, ali nerado i uočajanju; na kraju ga prihvata i raduje se u njemu. Na početku svoghrišćanskog života mladi vernik ne shvata ovu istinu. Obratio se, imaradost Gospodnju u svom srcu, počinje da trči trku i ratuje rat; siguranje da može da pobedi, jer je odan i iskren, i Bog će mu pomoći. Aliubrzo padne gde nije očekivao, i greh ga pobedi. Razočaran je; alimisli: "Nisam bio dovoljno oprezan, moje odluke nisu bile dovoljnojake." Te opet obećava, i opet se moli, i opet pada. Pita se: "Zar nisamnanovo rođen? Zar nemam život Božiji u sebi?" I opet pomišlja: "Da,imam Hrista da mi pomogne; mogu da živim svetim životom."

Kasnije dolazi do drugog stepena. Počinje da uviđa da je takav životnemoguć, ali to ne prihvata. Ima masa hrišćana koji dolaze do togmesta u svom životu kada kažu: "Ne mogu; i Bog nikad ne očekuje daja radim ono što ne mogu." Ako im kažeš da Bog to ne očekuje, njimaje to kao tajna. Ne razumeju to potpuno, i zato, u tom ubeđenju da nemogu, počinju da očajavaju. Trude se što bolje mogu, ali ne očekuju daće mnogo odmaći.

Ali Bog vodi Svoju decu do trećeg stepena. Kada čovek shvati celuistinu te reči, nemoguće, a u isto vreme kaže: Moram to da učinim, ihoću to da učinim, nemoguće je kod ljudi, ali ipak moram to da učinim;kada njegova obnovljena volja počinje da radi svom svojom snagom, iu dubokoj čežnji i molitvi počinje da radi svom svojom snagom, te vapiBogu: "Gospode, šta ovo znači? Kako da se oslobodim sile greha?" Toje stanje obnovljenog čoveka u Rimljanima 7. Tamo se hrišćanin trudišto više da živi svetim životom. Uvideo je da Božiji zakon doseže donajdubljih želja njegovoga srca, i usuđuje se da kaže: "Radujem se uBožijem zakonu za unutrašnjeg čoveka." Hteti − toga ima u meni. Mojesrce ljubi zakon Božiji, i moja volja je izabrala taj zakon. Da li takav

68

čovek može da padne, kad mu se srce raduje u Božijem zakonu, ikada mu se bolja rešila da čini što je dobro? Da, to je ono što nas učiRimljanima 7. Potrebno je još nešto. Ne samo da bi trebalo da seradujem u Božijem zakonu za unutrašnjeg čoveka, i želim ono što Bogželi, nego mi treba božanska svemoć da ona to učini u meni. I zatoapostol Pavle kaže u Filipljanima 2: "Jer Bog je taj što čini u vama daželite i da delate."

Pogledaj kontrast. U Rimljanima 7 obnovljeni čovek kaže: "Hteti − togaima u meni, ali činiti − to ne mogu. Želim ali ne mogu." Ali u Filipljanima2 čovek je otišao dalje, i razume da kada Bog daje obnovljenu volju,Bog će dati silu kojom će se izvršiti ono što ta volja želi. Primimo ovokao prvu veliku lekciju u duhovnom životu: "Bože moj, meni jenemoguće; neka bude kraj telu i svoj njegovoj sili, kraj mome ja, i nekame raduje što sam bespomoćan." Slavi Boga za božansko učenje kojenas čini bespomoćnim!

Kada smo upotrebili te reči potpuna predanost, zar nisi izgubiopoverenje u sebe rekavši: "Ne vidim kako mogu stvarno da živimpotpuno predan Bogu svakoga trenutka − kod stola, u kući, na poslu,usred kušnji i nevolja?" Ako osećaš da ne možeš, onda si na dobromputu. Prihvati taj položaj, i održi ga pred Bogom: "Želja i radost mogasrca, O Bože, jeste potpuna predanost, ali ne mogu to da učinim;nemoguće mi je da živim takvim životom, to je van Mojih mogućnosti."Shvati da kada si potpuno bespomoćan, Bog će doći da čini u tebi i daželiš i da delaš.

Sada dolazi druga lekcija. "Što je kod ljudi nemoguće mogućno je kodBoga." Već sam rekao da se mnogi ljudi koji su naučili: Kod ljudi jenemoguće, predaju očajanju i žive bednim hrišćanskim životom, bezradosti, bez sile, i bez pobede. Zašto? Zato što se nisu ponizili dasavladaju tu drugu lekciju: Kod Boga je sve mogućno.

Tvoj život vere bi trebalo svaki dan da bude dokaz o tome da Bog čini

69

nemoguće. Tvoj život vere bi trebalo da bude niz nemogućnosti kojeBog čini mogućim i stvarnim Svojom svemogućom silom. To je ono štotreba hrišćaninu. On služi jednom svemogućem Bogu, i mora darazume: Ne želim samo malo Božije sile, nego želim − ako to mogu dakažem sa strahopoštovanjem − celu Božiju svemoć da me Drži, da bihživeo kao hrišćanin.

Celo hrišćanstvo je delo Božije svemoći. Pogledaj Hristovo rođenje! Toje bilo čudo božanske sile, a Mariji je rečeno: "Bogu nije ništanemoguće." Tu se videla Božija svemoć. Pogledaj Isusovo vaskrsenje!Piše da je Bog Hrista podigao iz mrtvih shodno delotvornosti Njegovesilne moći.

Svako drvo mora da raste na korenu iz kojeg je izraslo. Hrišćanskavera potiče iz Božije svemoći, i svaka duša mora da nastavlja u tojsvemoći. Sve mogućnosti višeg hrišćanskog života potiču iz novograzumevanja Hristove sile koja će da čini svu Božiju volju u nama. Da lisi naučio da živiš u tako bliskoj zajednici sa Bogom da znaš da tasvemoć radi u tebi? Gledajući spolja, to se skoro i ne primećuje.Apostol Pavle kaže: "I pred vama sam se pojavio u slabosti, i u strahu,i u velikom trepetu ... i moja propoved beše ... u dokazivanju Duha isile." Sa ljudske strane se videla samo slabost, sa Božije strane sevidela svemoć. I to važi za svaki pobožni život; i ako bismo hteli dabolje savladamo tu lekciju, i da se predamo celim i nepodeljenimsrcem, trebalo bi da naučimo kako je blagosloveno provoditi svakojutro i svaki trenutka sa svemogućim Bogom.

Da li si nekad proučavao u Bibliji predmet Božije svemoći? Znaš da jeBog Svojom svemogućnošću stvorio svet. Stvorio je i svetlost koja jezasijala u tami, a isto tako i čoveka. Ali da li si proučavao Božijusvemoć u otkupljenju?

Pogledaj Avraama! Kad ga je Bog pozvao da bude otac naroda izkojeg će se Isus roditi, Bog mu je rekao: "Ja sam Bog svemogući, po

70

mojoj volji živi i budi pošten." Tako je Bog učio Avraama da se uzda uNjega kao onoga koji je Svemoguć. To se vidi kada je izišao iz svojezemlje da ide u zemlju koju nije poznavao. U svemu je verovao Bogu:verovao je kao došljak među hiljadama Hananeja − bila je to vera kojaje govorila: "Ovo je moja zemlja!" Verovao je dok je čekao dvadeset ipet godina da mu se rodi sin u starosti, kada se nije mogao nadati, ikada je Isaak bio podignut iz mrtvih, koga je trebalo da žrtvuje na goriMoriji. Bio je jak u veri, slavio je Boga, zato što je znao da je Onaj kojije obećao kadar i da izvrši.

Slabost u tvom hrišćanskom životu je u tome što želiš da ga delimičnosprovodiš sam, dozvoljavajući Bogu da ti pomaže. A to ne može biti.Moraš da budeš potpuno bespomoćan, i da pustiš Boga da radi, a Bogće tada moćno i raditi. Mogao bih da te povedem kroz celo Svetopismo da ti pokažem kako je Mojsije, kada je izveo Izrailjski narod izEgipta, kako je Isus Navin kada ih je uveo u zemlju Hanaansku, kakosu sve Božije sluge iz Staroga Zaveta računale da će Bog Svojomsvemogućnošću učiniti nemoguće. Taj Bog živi i danas, i taj Bog je Bogsvakog Njegovog deteta. Ali neki od nas bi hteli da nam Bog malopomogne dok se mi trudimo što više, umesto da shvatimo šta Bog želi,i da kažemo: "Ja ne mogu ništa, Bog mora i hoće da čini sve." Da li siikada rekao: "U štovanju, u radu, u posvećenju, u poslušnosti Bogu,ništa ne mogu sam od sebe, i zato je do mene da se klanjamsvemogućem Bogu, i da verujem da će On raditi u meni svakogatrenutka? Neka nas Bog tome nauči! "Što je kod ljudi nemoguće,mogućno je kod Boga."

Da li si poverovao da Svemogući Bog može da objavi Hrista u tvomsrcu, tako da Sveti Duh vlada u tebi, i da sebični život nema silu nivlast nad tobom? Da li si pokajničkim suzama u dubokoj poniznosti ibespomoćnosti vikao: "O Bože, meni je nemoguće; čovek to ne možeučiniti; ali, slava Tvome imenu, moguće je Bogu? Da li si tražioizbavljenje? Učini to sada! Predaj se ponovo u potpunoj predanosti uruke Boga neograničene ljubavi; i koliko je Njegova ljubav

71

neograničena toliko je i Njegova sila koja će to učiniti.

Još jednom: Kada smo došli do pitanja potpune predanosti, i osetili daje to potreba Hristove Crkve, i da je to razlog zašto telo i sebični životne mogu da se pobede, mi nikad ne razumemo šta to znači bitipotpuno predan Bogu kao što je to Isus bio. Ali, "Što je kod ljudinemoguće, mogućno je kod Boga." Da li veruješ da kad On ima vlast utebi kroz Hrista, Bogu je moguće da te učini čovekom koji je potpunopredan. Bog to može i da održava. On može da učini da ustaješsvakoga jutra sa ovom blaženom misli: "Ja sam pod Božijomkontrolom; moj Bog radi u mom životu."

Da li ti je dosadilo da razmišljaš o osvećenju? Čeznuo si i vapio siBogu za njim, ali još uvek izgleda daleko! Svetost i poniznost Isusa − ite kako si svestan kako su daleko. Ali jedina doktrina o posvećenjukoja se nalazi u Bibliji i koja je stvarna i efikasna je ovo: "Što je kodljudi nemoguće, kod Boga je moguće." Bog može posvetiti ljude; i Bogmože da ih drži svakoga trenutka Svojom svemogućom i osvećujućomsilom.

Bog na nebu je taj koji može da objavi Hrista kao našeg Spasitelja odgreha, i naš život i snagu. Šta kaže molitva apostola Pavla: "Da vamdade po bogatstvu svoje slave," − mora da bude nešto veoma divnoako je shodno bogatstvu Njegove slave − "da Njegovim Duhom budeteojačani za unutrašnjeg čoveka"? Zar ne vidiš da to Bog radi Svojomsvemogućnošću u srcima Njegove dece koja veruju, da bi Hristosmogao da bude Spasitelj koji obitava u njima? Pokušao si to da shvatiši veruješ, a nije htelo da dođe. To je bilo zato što nisi poverovao: "Štoje kod ljudi nemoguće, kod Boga je mogućno."

Ljubav mora da se uliva u mene na potpuno novi način; srce mora dami se ispuni životom odgore, iz Izvora večne ljubavi, ako će da sepreliva po ceo dan; onda će mi biti isto tako prirodno da ljubim drugeljude kao što je jagnjetu prirodno da bude krotko a vuku da bude

72

svirep. Dok ne dođem u stanje da što više nailazim na smetnje, mržnjui nezahvalnost, to sve više vidim kako sila ljubavi pobeđuje u meni −dok to ne uvidim, ja ne govorim da je kod ljudi nemoguće. Ali ako simorao da kažeš: "Ovakva ljubav je potpuno van mojih mogućnosti;potpuno je nemoguće" − onda možeš da dođeš Bogu i kažeš: "KodBoga je moguće!"

Čovek ili žena koji hoće da rade za druge sa silom, moraju da znajusilu Božiju u svojim dušama. Neka ovo bude tvoja molitva: "Gospode,pokaži Tvoju moćnu silu u mojoj duši, dan za danom, tako da mogu dapokažem ljudima da je Bog moćan, da spasava i da održava."

Neki vape k Bogu za veliko probuđenje. Kad bi Bog samo oživeo Svojeverne! Na prvom mestu ne mogu da mislim na sve neobraćeneformaliste u Crkvi, ili neverne ili skeptike, ili sve one koji ginu okomene; moje srce se prvo moli: "Bože moj, oživi Tvoju Crkvu i narodTvoj." Molim te, milosti Božije radi, da se moliš za Božiji narod. Ne marišto su neki verni slabi; ako su deca Božija onda su tvoja braća. Moli seza njih, pomozi im da iziđu iz tame i ropstva. Moli se za Božiju Crkvu, iveruj da će Bog dati blagoslov. Hiljade srca čezne za svetošću iposvećenjem: to je preteča Božije sile. Bog radi da želiš, i onda radi dadelaš. Veruj da će svemogući Bog raditi da delaš među Njegovimnarodom više nego što možemo tražiti. Pavle kaže: "A onima koji...može da učini preko svega i iznad svega što mi ištemo ili mislimo,njemu slava."

"Što je kod ljudi nemoguće, kod Boga je mogućno." Svuda oko nas jesvet greha i žalosti, a i đavo je u njemu. Ali zapamti, Hristos je naprestolu, Hristos je jači, Hristos je pobedio, i Hristos će pobediti. Mojtekst nas prvo obara: "Što je kod ljudi nemoguće;" ali nas konačnovisoko podiže − "kod Boga je mogućno." Pouzdaj se u Boga kaoSvemogućeg, ne samo za tvoj život nego i za duše koje su ti poverene.Nemoj se nikad moliti a da ne slaviš Njegovu Svemoć i ne kažeš:Moćni Bože, prihvatam Tvoju svemoć. I odgovor na molitvu će doći, i

73

kao Avraam, bićeš jak u veri, te ćeš slaviti Boga zato što računaš na toda ono što je obećao, kadar je i da izvrši.

74

Poceli ste Duhom

"Počeli ste Duhom"

Kada govorimo o oživljenju ili bogaćenju ili jačanju duhovnog života,mislimo na nešto što je slabo i pogrešno i zlo; i velika je stvar zauzetanaše mesto pred Bogom uz priznanje: "O Bože, naš duhovni život nijeono što bi trebalo da bude!"

Kada pogledamo Crkvu oko nas vidimo toliko znakova slabosti,neuspeha, i greha, toliko nedostataka, da smo prinuđeni da pitamo:Zašto je to tako? Da li je zaista potrebno da Crkva živi u tako žalosnomstanju? Ili da li je stvarno moguće da narod, Božiji stalno živi u radosti isili njihovog Boga? Svako verujuće srce mora da odgovori: Jestemoguće je!"

Onda se postavlja veliko pitanje: Zašto i kako da objasnimo to što jeBožija Crkva u celini tako slaba i što većina hrišćana ne živi premapreimućstvima koja su im data? Mora da postoji razlog tome! Zar Bognije dao Hrista, Svog Svemogućeg Sina da bude Čuvar svakogvernika, da bude uvek prisutan i stvaran, i da nam da i pokaže sve štoimamo u Hristu? Bog je dao Svoga Sina, i Bog je dao Svoga Duha.Kako to da hrišćani ne žive prema preimućstvima koja imaju?

U više poslanica nalazimo ozbiljan odgovor na to pitanje. Imaposlanica, kao na primer Prva Solunjanima, gde Pavle piše hrišćanima:"Želim da rastete, da obilujete, da se sve više umnožavate." Bili sumladi i njihovoj veri je još dosta nedostajalo, ali je njihovo stanjezadovoljavajuće, što ga je veoma radovalo, i on im u više navrata piše:"Molim Boga da sve više obilujete; pišem vam da se sve višeumnožavate." Ali ima drugih poslanica gde piše drukčijim tonom,osobito u poslanicama Korinćanima i Galatima, gde im na razne načine

75

objašnjava zašto ne žive kako bi trebalo da žive kao hrišćani; mnogi subili pod silom tela. Na primer Galatima 3:3. On ih podseća da su krozpropovedanje vere primili Svetoga duha. Propovedao im je Hrista;prihvatili su Ga i primili su Svetoga Duha u sili. Ali šta se desilo? Počelisu Duhom, a pokušali su svojim naporima da svršavaju telom ono štoje Duh započeo. Nalazimo isto učenje u Poslanici Korinćanima.

Dakle, ovde je otkriveno u čemu je veliki nedostatak Hristove Crkve.Bog je pozvao Crkvu Hristovu da živi u sili Svetoga Duha, ali Crkvavećinom živi u sili ljudskog tela, ljudske volje, energije i napora,nezavisno od Duha Božijeg. Ako Crkva odluči da prizna da je SvetiDuh njena snaga i pomoć, i ako se odrekne svega, i čeka na Boga daje ispuni Duhom, vratiće joj se dani lepote i radosti.

Ono što piše Galatima pokazuje nam da je početak hrišćanskog životau primanju Svetoga Duha. Pokazuje nam kakva je velika opasnostkada zaboravljamo da bi trebalo da živimo po Duhu, a ne po telu.Pokazuje nam kakvi su plodovi i dokazi kada tražimo savršenstvo utelu. A onda nam preporučuje kako da se oslobodimo takvog stanja.

Pre svega, Pavle kaže: "Počeli ste Duhom." Zapamtite, Apostol nijesamo propovedao opravdanje verom, već da opravdani ljudi mogu dažive samo kroz Svetoga Duha, i zato Bog daje svakom opravdanomčoveku Svetoga Duha da ga zapečati. Apostol u stvari više puta i kaže:"Kako ste primili Svetoga Duha? Da li propovedanjem zakona, ilipropovedanjem vere?" Ukazao im je na ono vreme kada je kroznjegovo propovedanje došlo do moćnog oživljenja. Sila Božija sepokazala, i Galaćani su morali da priznaju: "Da, imamo Svetoga Duha:pošto smo verom primili Hrista, verom smo primili Svetoga Duha."

Bojim se da mnogi hrišćani jedva i znaju da su primili Svetoga Duhakad su uzverovali. Mnogi hrišćani mogu da kažu: "Primio samoproštenje i primio sam mir." Ali ako ih upitaš: "Da li si primio SvetogaDuha?" neodlučni su. A kad bi rekli: "Jesam," mnogi bi to učinili sa

76

oklevanjem; rekli bi da skoro ne znaju šta znači živeti u sili SvetogaDuha. Prihvatimo se ove velike istine: početak pravog hrišćanskogživota je primanje Svetoga Duha. I rad svakog hrišćanskogpropovednika je kao i Pavlov − da podseti ljude: "Hrišćani, vi ste primiliSvetoga Duha, i morate da živite onako kako vas On vodi, morate daživite u Njegovoj sili!"

Ako su ti Galaćani koji su primili Svetoga Duha u sili došli u iskušenjeda zastrane kroz tu veliku opasnost da svršavaju telom ono što supočeli Duhom, koliko je veća opasnost za one hrišćane koji skoro i neznaju da su primili Svetoga Duha, ili koji, ako to i znaju kao deonjihovog verovanja, skoro nikad ne misle na to niti zahvaljuju Bogu zato!

Ako iskreno pitaš šta treba da se učini da bi se Hristova Crkvaoporavila, onda odmah prihvati istinu da Svetom Duhu mora da se damnogo veća čast. U svakom verniku mora da bude duboko i trajnoubeđenje da je od Boga primio ne samo oproštenje na nebu, nego iSvetoga Duha u srce, da u njemu živi i bude njegova snaga.

Bog hrišćanima daje Svetoga Duha sa namerom da njihovsvakodnevni život bude u sili Duha. Čovek ne može ni jedan sat da živipobožnim životom, osim u sili Svetoga Duha. Može da živi doslednim,besprekornim životom, životom vrline i odane službe; ali živeti životomugodnim Bogu uživajući Božije spasenje i Božiju ljubav i živeti i hodatiu sili novog života − to ne može ukoliko nije vođen Svetim Duhomsvakoga dana i svakoga časa.

Ali ima opasnost. Galaćani su primili Svetoga Duha, ali ono što supočeli Duhom, pokušali su da svršavaju telom. Kako? Pali su pod uticajjudejskih učitelja koji su rekli da moraju da se obrezuju. Počeli su datraže religiju u spoljašnjim obredima. I zato Pavle kaže za te učiteljekoji su ih naterali da se obrezuju, da se telom hvale.

77

Nekad se čuje izraz, pobožno telo. Šta se misli time? To jednostavnoizražava misao: Moja ljudska priroda i moja ljudska volja i moji ljudskinapori mogu da budu veoma aktivni u pobožnosti i posle mogobraćenja i kad primim Svetoga Duha, mogu pokušati sopstvenomsilom da služim Bogu. Mogu da budem veoma marljiv i da mnogoučim, ali to je ipak više delo ljudskog tela nego li Duha Božijeg. Kako jeto ozbiljno što čovek može da skrene sa puta Svetoga Duha na puttela, a da to i ne primeti. Da, može da bude veoma marljiv i da činivelike žrtve, a ipak sve to da bude u sili ljudske volje! Moramo daispitamo sebe pred Bogom i da postavimo veliko pitanje, da bi nam sepokazalo da li živimo više u sili tela nego u sili Svetoga Duha. Neko bimogao da bude propovednik, veoma marljiv u svojoj službi, i drugi bimogli da kažu da on čini velike žrtve; pa ipak osećaš da on nijeduhovan čovek; u njegovom životu nema duhovnosti. Mnogi hrišćaninikad ne pobude nekoga da uzvikne: "Kako je on duhovan čovek!" Utome je slabost Crkve Hristove. Sve je u toj jednoj reči − telo.

Telo može da se ispolji na mnogo načina. Može da se pokaže utelesnoj mudrosti. Moj razum može mnogo da se bavi religijom. Moguda propovedam, ili pišem, ili razmišljam, i da se radujem što se bavimstvarima iz Božije Knjige i iz Božijeg Carstva; ali ipak sila SvetogaDuha bi mogla očigledno da bude odsutna. Bojim se da ako pitaš:"Zašto ima tako malo sile za obraćenje kada se propoveda Reč? Zaštotako malo večnih planova? Zašto Reč ima tako malo sile da izgrađujevernike u svetosti i osvećenju?" Da je odgovor ovaj: "Zbog odsutnostisile Svetoga Duha." Zašto je to tako? Nema drugog razloga osim togašto su telo i ljudska snaga preuzeli mesto koje bi trebalo da Sveti Duhima. To je važilo i za Galaćane, a i za Korinćane. Pavle je rekao: "Nemogu da vam govorim kao duhovnim ljudima; treba da ste duhovni, alivi ste telesni." I često u svojim Poslanicama, mora da ih opominje iosudi zbog raspri i podela.

Treće: "Koji su dokazi ili znakovi da crkva kao ona u Galatima, ilihrišNanin, služi Bogu u sili tela − svršava telom ono što je počeo

78

Duhom? Odgovor je veoma jednostavan. Religiozni samo−napori uvekzavršavaju u grešnom telu. U kakvom stanju su bili ovi Galaćani?Trudili su se da se opravdaju delima zakona. Svađali su se i bili uopasnosti da istrebe jedan drugog. Izbroj koliko izraza apostol Pavleupotrebljava da bi pokazao njihovo pomanjkanje ljubavi, i naći ćeš višeod dvanaest − zavist, pakost, srdnja, razdori, i svakojaki drugi izrazi.Čitaj šta kaže o tome u četvrtoj i petoj glavi. Vidi kako su pokušali dasluže Bogu svojom sopstvenom snagom, i kako su došli do potpunogneuspeha. Svi njihovi religiozni napori su završili neuspehom; silagreha i grešnog tela ih je obuzela, i celo njihovo stanje je bilo veomažalosno.

Ovo nam govori o neizrecivoj ozbiljnosti. Svuda u hrišćanskoj Crkvinedostaje visoki standard valjanosti i pobožnosti, čak i među redovnimčlanovima hrišćanskih crkava. Kada pomislimo samo koliko je maloljubavi i koliko je netrpeljivosti, oštrih reči i gorčine, koliko ima zavisti,ljubomore, osetljivosti i ponosa, onda moramo da kažemo: "Gde suznaci prisustva Duha Jagnjeta Božijega? Odsutni su, na žalost,odsutni!"

Mnogi ljudi govore o ovim stvarima kao da su prirodni rezultat našihslabosti, i ne mogu da se izbegnu. Mnogi govore o ovim slabostimakao o grehu, ali su izgubili nadu da mogu da ih pobede. Mnogi ljudigovore o ovim slabostima u Crkvi, a nemaju nade da će se stvari ikadpromeniti, Nema izgleda sve dok ne dođe do temeljne promene, dokcrkva Božija ne uvidi da svaki greh u verniku dolazi od tela, odtelesnog života u religioznoj delatnosti, od borbe da se samo−naporomsluži Bogu. Dok ne naučimo da treba da priznamo, dok ne počnemo dauviđamo da moramo da povratimo Božijeg Duha u Njegovu Crkvu,imaćemo neuspeh. Kako je Crkva počela na dan Duhova? Počela je uDuhu. Ali kako je crkva u sledećem veku skrenula u telo! Hteli su dausavrše crkvu u telu.

Nemojmo misliti da pošto je blažena Reformacija obnovila veliku

79

doktrinu opravdanja verom, da je i sila Svetoga Duha potpunopovraćena. Ako imamo veru da će Bog da se smiluje Svojoj Crkvi uovim poslednjim vremenima, to će biti zato što će se doktrina i istinaSvetoga Duha ne samo proučavati nego i tražiti celim srcem; ne samošto će se tražiti istina, nego zato što će se propovednici i članovicrkava naći na kolenima pred Bogom u dubokoj poniznosti vapeći:"Ožalostili smo Božijeg Duha; nismo tražili da budemo crkva ispunjenaSvetim Duhom." Sva slabost u crkvi je zbog toga što je crkva odbila daposluša svoga Boga.

Možda kažeš: "Suviše smo slabi i bespomoćni, pokušavamo dabudemo poslušni, zaklinjemo se da ćemo biti, ali to nam nekako neuspeva." Da, ne uspeva ti zato što ne prihvataš Božiju snagu. SamoBog može da izvrši Svoju volju u tebi. Ti ne možeš da izvršiš Božijuvolju, ali Njegov Sveti Duh može; i sve dok crkva i vernici to ne shvate,i ne prestanu da pokušavaju ljudskim naporima da čine Božiju volju ine čekaju da Sveti Duh dođe sa svom Svojom moći i silom, Crkvanikad neće biti ono što Bog traži da ona bude, i što Bog želi da načiniod nje.

Sada dolazim do pitanja: Na koji način dolazi do obnovljenja? Odgovorje jednostavan i lak. Ništa drugo nego da se vratimo na tačku sa koje jeCrkva zastranila! Galaćani nisu mogli ništa drugo, nego da se vrate doonog mesta gde su pogrešili, da se povrate od svojih religioznih naporau sopstvenoj sili, i od sopstvenih dela, i da se ponizno predaju SvetomDuhu. Za nas pojedince nema drugog puta. Nemaš pojma kakav bimogao da bude tvoj život u sili Svetoga Duha. Isto kao što je Božijivečni Sin došao na ovaj svet da učini Svoja divna dela, isto kao što jeumro na Golgoti i otkupio te Svojom skupocenom krvlju, tako Sveti Duhmože da dođe u tvoje srce, i Svojom silom čini Božiju blagoslovenuvolju, i ispuni tvoje srce radošću i snagom. Ali na žalost, zaboravilismo, ožalostili smo i obeščastili Svetoga Duha, te nije mogao da učiniSvoja dela. Ali Nebeski Otac želi da ispuni Svoju decu Svojim SvetimDuhom. Bog čezne da svakom ponaosob da silu Svetoga Duha za

80

svakodnevni život. Bog želi da nas kao Svoju decu podigne da stavimosvoje grehe pred Njega i zatražimo da nam se smiluje. Zar si takonerazuman? Počeo si Duhom, a sada svršavaš telom ono što jezapočeto u Duhu? Postidimo se, priznajmo pred Bogom kako je svakineuspeh došao usled naše telesne religioznosti, našeg samo−napora,našeg samopouzdanja.

Mladi hrišćani su me često pitali: "Zašto doživljavam toliko neuspeha?Celim srcem sam se zakleo i imam želju da služim Bogu; zašto mi tonije uspelo?" Takvima sam uvek davao isti odgovor: "Pokušavaš daradiš svojim sopstvenim silama ono što sam Hristos može da učini utebi. A kada mi kažu: "Znao sam da samo Hristos to može da učini,nisam se pouzdao u sebe," moj odgovor je uvek: "Pouzdao si se usebe, inače ne bi doživeo neuspeh. Da si se pouzdao u Hrista uspeobi, pošto On nije mogao da doživi neuspeh." U nama je to svršavanjetelom onoga što je započeto u Duhu, mnogo duboko. Zamolimo Bogada nam otkrije da vidimo kada se postidimo i stojimo prazni, da smosamo onda pripravni da primimo blagoslov koji dolazi sa visine.

I zato te pitam: Da li živiš u sili Svetoga Duha? Da li živiš kao pomazaničovek ispunjen Duhom? Da li si posvećen, predan Duhu da čini delo utebi i da živi u tebi?

Ako je tvoj odgovor ne, onda ti postavljam drugo pitanje: Da li si voljanda se predaš Svetom Duhu? Možeš to odmah da učiniš. Mnoge stvariće ti možda izgledati tamne i nejasne i možda nećeš ništa osetiti; aliuđi u Božije prisustvo. Sam Bog može da učini promenu. Samo Bog,koji nam je dao Svetoga Duha može "da nas ojača njegovim Duhom zaunutrašnjeg čoveka."

81

Koje sila Bozija cuva

"Koje sila Božija čuva"

U 1. Petrovoj 1:5 nalazimo dve divne istine o tome kako sila Božijačuva verne za spasenje. Jedna istina je: Koje čuva sila Božija; drugaje: Čuva verom. Pogledajmo obe strane − Božiju, i Njegovu svemogućusilu, koju nam naš Čuvar pruža svakoga trenutka; i ljudsku, to jest danije ništa ostalo nego da verom pustimo Boga da nas čuva. Nanovo sirođen za nasledstvo, sačuvano na nebesima za tebe; i ovde na zemljite čuva Božija sila. Vidi kako ovo "čuvanje" ima dvostruko značenje −nasledstvo koje mi je sačuvano na nebesima, i sila Božija koja mečuva na zemlji za nasledstvo tamo.

Što se tiče prvog dela, nema ni sumnje ni pitanja. Bog čuva nasledstvona nebu veoma divno i savršeno, i ono nas tamo čeka sasvim sigurno.Taj isti Bog i mene čuva za nasledstvo. To želim da razumem. Bilo bibesmisleno da se otac jako zauzima da osigura nasledstvo za svojudecu, i da ga čuva za njih, ukoliko prvo nije sačuvao njih za sebe. Štabi pomislio o čoveku koji ulaže sve svoje vreme i čini sve moguće žrtveda bi nagomilao novac, a kada skupi milione, pitaš ga zašto se tolikožrtvuje, a on odgovori: "Hoću da ostavim mojoj deci veliko nasledstvo,zato ga čuvam za njih" − kada bi zatim čuo da se uopšte ne trudi daiškoluje svoju decu, nego ih pušta da jure ulicama, i da idu putevimagreha i neznanja, šta bi pomislio o njemu? Zar ne bi rekao: "Jadančovek! Čuva nasledstvo za decu, ali ne čuva decu niti ih priprema za tonasledstvo?" Toliko je hrišćana koji misle: "Moj Bog mi čuva tonasledstvo;" a ne mogu da veruju: "Moj Bog čuva mene za tonasledstvo." Ista sila, ista ljubav, isti Bog čini dvostruko delo.

Već sam rekao da postoje dve veoma jednostavne istine: prva,božanska − čuva nas sila Božija; i druga, ljudska − čuva nas verom.

82

Pogledaj prvo božansku stranu − čuva nas sila Božija.

Razmišljaj prvo o tome, da ovo sve obuhvata. Šta se čuva? Ti! Makoliko da je ovo čuvanje nejasno i neodređeno, Bog će ih čuvati takoda kad umru otići će u nebo. Ali ne shvataju da se ova reč "čuva"odnosi na celo njihovo biće i prirodu. Ipak to je ono što Bog hoće.Pretpostavimo da sam uzajmio sat od prijatelja, i on mi kaže: "Kadabudeš pošao u Evropu, možeš da poneseš sat sa sobom, ali mi gačuvaj i donesi natrag." Da ja oštetim sat te ga vratim tako oštećenogmom prijatelju; on bi rekao: "Ja sam ti pozajmio sat pod uslovom da gačuvaš." "Zar ga nisam čuvao? Evo ti sata!" "Ali ja nisam mislio da gačuvaš tako uopšteno, i da mi sada vraćaš samo njegov okvir ilizupčanike. Očekivao sam od tebe da mu sačuvaš svaki pojedini deo."Isto tako Bog ne želi da nas čuva uopšteno, tako da se na krajunekako spasemo kao kroz oganj, i uđemo u nebo. Božija sila koja čuvadeluje na svaki deo našeg bića.

Ima ljudi koji misle da će Bog da ih čuva u duhovnim stvarima, ali ne i utelesnim. Kažu da je ovo drugo van Njegovog domašaja. Bog te šaljeda radiš u svetu, ali nije rekao: "Moram sada da te ostavim da ideš izaradiš novac i da se brineš za sebe." On zna da ne možeš sam sebeda sačuvaš. Bog kaže: "Dete moje, nijedan posao ne moraš daobavljaš, nijednim radom ne treba da se baviš, nijedan dinar ne trebada potrošiš, a da te ja kao tvoj Otac ne bih čuvao." Bog se ne brinesamo za duhovno, nego i za telesno, Mnogi ljudi moraju da proveduveći deo života u iskušenjima i vrtlogu posla; ali Bog se i u tome brineza tebe. Božija briga obuhvata sve.

Ima ljudi koji misle: "Bog me čuva u nevoljama, ali kad sve ide dobro,nije potrebno da me čuva; onda Ga zaboravim i ostavim." Drugi mislesasvim suprotno. Misle ovako: "Kada sve ide glatko i mirno, mogu dase držim Boga, ali kada dođu teške nevolje, moja volja se nekako buni,i tada me Bog ne čuva." Objavljujem ti poruku koja govori da u dobru

83

kao i u nevolji, na svetlosti dana kao i u mraku, tvoj Bog je uvekspreman da te čuva. A ima opet onih koji ovako shvataju to čuvanje:"Bog će me čuvati da ne počinim neko veliko zlo, ali postoje mali gresi ija ne mogu da očekujem da će me Bog sačuvati i od njih. Postoji grehprgave naravi. Ne mogu da očekujem da Bog nju pobedi." Kada čuješza nekoga ko je pao u iskušenje i zalutao ili se pak odao pijanstvu iliubistvu, zahvaljuj Bogu za silu kojom te čuva i reci: "Da me Bog nečuva i ja bih mogao tako da učinim." Veruj da te je čuvao od pijanstva iubistva. Zašto onda ne možeš da veruješ da Bog može da te čuva odizliva prgave naravi? Mislio si da je to manje važno; nisi zapamtio da jevelika zapovest Novoga Zaveta: "Ljubite jedan drugog, kao što sam javas ljubio." I kada se pojavila prgava narav i naglo suđenje drugih ioštre reči sagrešio si protiv najvišeg zakona − zakona Božije ljubavi. Aopet kažeš: "Bog ne može" − ne, nećeš reći da Bog ne može; nego:"Bog me čuva od toga." Možda kažeš: "On može; ali ima nešto u meništo se protivi i što Bog neće da ukloni."

Postaviću ti jedno važno pitanje: Da li verni mogu da žive svetimživotom nego što se obično živi? Da li verni mogu da doživljavaju siluBožiju da ih čuva po ceo dan, da ih čuva od greha? Da li verni moguda se čuvaju u zajednici sa Bogom? Evo ti poruke iz Božije reči: Čuvavas sila Božija. U ovim rečima nema nikakvog uslova. Značenje jesledeće: ako se osloniš potpuno i apsolutno na Božiju svemoć, On ćerado da te čuva.

Neki misle da ne mogu da idu tako daleko − da svaka reč koja izlazi iznjihovih usta treba da bude na slavu Božiju. Ali to je ono što Bog želiod njih, to je ono što Bog očekuje od njih. Bog je voljan da postavistražu kod njihovih usta, i ako dakle hoće to da učini, zar ne može daim čuva jezik i usne? Može; i to je ono što Bog čini za one koji seuzdaju u Njega. Božija briga sve obuhvata. Bog može da te čuva odsvakog greha.

Drugo; ako hoćeš da razumeš ovo čuvanje, shvati da to nije samo

84

sveobuhvatno, nego i svemoguće. Bog je svemoguć, i svemogući Bogse nudi da radi u mom srcu, da me čuva; i ja želim da se povežem saSvemoćju, ili bolje rečeno, da se povežem sa Svemogućim živimBogom, i zauzmem mesto u Njegovoj ruci. Čitaš Psalme, i razmišljaš odivnim istinama u mnogim od izraza koje David upotrebljava; naprimer, kada kaže da je Bog: naš Bog, naš Grad, naše Utočište, našTvrdi Zaklon, naša Krepost i naše Spasenje. David je imao veomadivne uvide u to kako je večni Bog utočište verujućoj duši, i kako je držiu Svojoj ruci, kako je sakriva u Svojoj kolibi, pod senom Svojih krila. IDavid je upravo tu živeo. A mi koji smo deca Pentekosta, mi koji smoupoznali Hrista i Njegovu krv i Svetoga Duha koga je poslao sa neba,zašto tako malo znamo o tome šta znači ići svakim korakom saSvemogućim Bogom koji je naš Čuvar?

Da li si ikad pomislio da pri svakom delovanju milosti u tvome srcuimaš celu Božiju svemoć da te blagoslovi? Kada bi mi neki bogatašdao recimo 100 funti, uzeo bih novac i poneo ga sa sobom. Dao mi jenešto od svoga; ostalo čuva za sebe. Ali Božija sila ne radi tako. Bogne može da se odvoji ni od najmanjeg dela Svoje sile, i zato mogu dadoživljavam silu i dobrotu Božiju samo u onolikoj meri koliko sam udodiru i u zajednici sa Njim, i kada dođem u dodir i zajednicu sa Njim,dolazim u dodir i zajednicu sa celom svemoćju Božijom, i imamsvemoć Božiju da mi pomaže svakoga dana. Sin možda ima bogatogoca, i kada hoće da počne neki posao, otac mu kaže: "Uzmi koliko godhoćeš novca za svoj poduhvat." Sve što otac ima daje sinu naraspolaganje. Tako je i sa Bogom, tvojim svemogućim Bogom. Toprosto ne možeš da shvatiš; osećaš se kao mali crv. Zar je potrebnasva Njegova svemoć da čuva tako malog crva? Da, potrebna jeNjegova svemoć da čuva svakog malog crva koji živi u prašini, i daodržava ceo svemir, i zato je Njegova svemoć još više potrebna dačuva tvoju i moju dušu od sile greha.

Ako hoćeš da rasteš u blagodati, počni odavde; u svem svom znanju,razmišljanju, mislima, delima, ispitivanju, proučavanju, i molitvi, nauči

85

se tome da te Svemogući Bog čuva. Šta ima što Svemogući Bog nečini za dete koje se u Njega uzda? Biblija kaže: "Iznad svega štoištemo i mislimo." Moraš da naučiš da poznaješ i da se uzdaš uSvemogućega i onda ćeš živeti onako kako bi hrišćanin trebalo da živi.Kako smo samo nenaviknuti da proučavamo Boga. Trebalo bi dashvatimo da je život pobožnosti u stvari život koji je pun Boga − životkoji ljubi Boga, čeka na Njega, oslanja se na Njega i dozvoljava Mu daga blagoslovi! Mi ne možemo da činimo Božiju volju osim kroz siluBožiju. Bog nam daje prvo iskustvo Svoje sile da bi nas pripremio dačeznemo za još, i da prihvatimo sve ono što On može da učini. Nekanam Bog pomogne da se u Njega uzdamo svakoga dana.

Drugo. Ovo čuvanje nije samo sveobuhvatno i svemoguće, već jetrajno i neprekidno. Ljudi nekad kažu: "Bog me je divno čuvao mesec ilinedelju dana; živeo sam u svetlosti Njegovog lica, i kakvu sam samoradost doživeo u zajednici sa Njim! Blagoslovio me je u mom radu zadruge. Dao mi je nove duše, i nekad mi se čini da se podižem nakrilima kao orao. Ali nije trajalo. Bilo je suviše lepo; nije moglo da traje."A neki kažu: "Trebalo je da padnem da bih se ponizio." A drugi opetkažu: "Znam da sam ja kriv; ali nekako ne možeš da živiš navisinama." Ali da li postoji razlog zašto Božije čuvanje ne bi bilo trajno ineprekidno? Razmisli malo! Ceo život je neprekidna trajnost. Ako bi semoj život prekinuo na pola sata, ja bih umro, i moga života bi nestalo.Život je trajan. Život Božiji je život Njegove Crkve. Život Božiji jeNjegova svemoćna sila koja radi u nama. Bog nam se predstavlja kaoSvemogući, i nudi da bude naš Čuvar, a to znači da će dan za danom,trenutak za trenutkom, Bog da nas čuva.

Ako bih te zapitao: "Šta misliš, da li Bog može da te čuva od prestupajedan dan? Možda bi odgovorio: "Ja znam ne samo da On to može daučini, već mislim da je to već i učinio. Bilo je dana kada je čuvao mojesrce u Svom svetom prisustvu, i kada me je, iako sam uvek nosio usebi grešnu prirodu, čuvao od svesnog stvarnog greha. Ako to možeda učini za jedan sat ili za jedan dan, zašto ne bi mogao dva dana?

86

Neka Božija svemoć, kako se objavljuje u Njegovoj Reči, bude meratvojih očekivanja. Zar nije Bog rekao u Svojoj Reči: "Ja Gospod čuvamga, u svako doba zalivaću ga;"? Šta to može da znači? Da li to "svakodoba" znači svako doba? Da li je Bog obećao da će taj vinograd kojirađa crvenim vinom da zaliva u svako doba tako da se nikad ne osušiod žege sunca ili vetra? Da! U Južnoj Africi, kada kaleme drvo, nekadvežu iznad kalema bocu s vodom da bi s vremena na vreme iz njekapalo i natapalo povez. I tako se vlaga zadržava sve dok se kalem neprimi, te može da izdrži sunčevu žetvu. Zar naš Bog u Svojoj nežnojljubavi prema nama neće da nas čuva u svako doba kao što jeobećao? O kada bismo jednom shvatili da je ceo naš život vere deloBožije − "Jer Bog je taj što čini u vama da želite i da delate − da mubudete po volji." Kad budemo imali veru da to očekujemo od Boga, Bogće to učiniti za nas.

Njegova briga je trajna. Bog će se sreti sa tobom svakoga jutra čim seprobudiš. Nije u pitanju: Šta će se desiti ako zaboravim da razmišljamo Njemu kada se probudim ujutro, nego, ako poveriš svoje buđenjeBogu, kada se probudiš ujutro, Bog će te sresti sa Svojim božanskimsuncem i ljubavlju. On će ti dati da shvatiš kako te neprekidno čuvaSvojom svemogućom silom. Bog će te sresti i sledećeg dana i svakogadana; i ne mari ako ti neki put ne uspe da održiš ovu zajednicu. Ako sedržiš svoga položaja i kažeš: "Gospode, očekujem da Ti učiniš sve, iverujem da ćeš svakoga dana da me čuvaš," tvoja vera će biti svejača, i znaćeš Božiju neprestanu silu koja te čuva.

A sada druga strana − Vera. "Koje sila Božija čuva verom." Kako trebada gledamo na ovu veru?

Najpre, ta vera znači potpuna nesposobnost i bespomoćnost predBogom. U osnovi sve vere leži osećanje bespomoćnosti. Ako treba dauradim neki posao, recimo da kupim kuću, advokat mora da prenesekuću u moje vlasništvo, i sredi sve detalje. To ne mogu da uradim sam,i zato što tražim njegovu pomoć, priznajem da to ne mogu sam. Dakle,

87

vera uvek znači bespomoćnost. U mnogim slučajevima znači da ja tomogu da uradim sa mnogo muke, ali drugi to može da uradi bolje. Uvećini slučajeva to je potpuna bespomoćnost; to drugi mora da uradi. Ito je tajna duhovnog života. Čovek mora da nauči kako da kaže:"Predajem se; pokušao sam i želeo, i razmišljao i molio se, ali bezuspeha. Bog me je blagoslovio i pomogao mi, ali na kraju krajeva ipakje bilo mnogo greha i žalosti." Kakva je promena kada se čovek slomi upotpunoj bespomoćnosti i samo−očajanju, i kaže: "Ništa ne mogu!"

Seti se Pavla! Živeo je blagoslovenim životom, i bio je podignut dotrećeg neba, a tada je primio trn u telo − "Satanin anđeo da ga ćuška."I šta se desilo? Pavle nije to mogao da razume. Molio se tri puta Boguda to od njega otkloni; ali mu je Gospod rekao: "Ne; moguće je da se tiuzoholiš, i zato sam ti poslao ovu nevolju da budeš slab i ponizan."Tada je Pavle naučio ono što nije nikad zaboravio, da se raduje usvojim slabostima. Rekao je da je bolje za njega što je slabiji, jer kad jeslab, onda je silan u svom Gospodu Hristu.

Da li bi hteo da uđeš u ono što ljudi nazivaju: "Viši Život"? Onda sespusti jedan stepenik niže. Tek kada se spustimo u potpunojbespomoćnosti, večni Bog će se objaviti u Svojoj sili, i naša srca će danauče da se uzdaju samo u Boga.

Šta nas to sprečava da se potpuno pouzdamo u Njega? Mnogi kažu:"Kada bi moje pouzdanje u Njega bilo savršeno i trajno, sve bi bilodobro, jer znam da Bog poštuje pouzdanje. Ali kako da dobijem topouzdanje?" Moj odgovor glasi: Kada umreš sebi. Velika smetnja zapouzdanje su naši lični napori. Dok god imam svoju mudrost, misli isnagu, ne mogu potpuno da se pouzdam u Boga. Ali kada te Bogslomi, kada sve počne da ti bledi pred očima, i uvidiš da ništa nerazumeš, to znači da se Bog približava, i sagnućeš se u ništavnosti ičekati na Boga; On će ti postati sve. Dok god smo nešto, Bog ne možeda bude sve, i Njegova svemoć ne može potpuno da deluje. To jepočetak vere − potpuno razočaranje u sebe, kada ostavimo čoveka i

88

sve na zemlji, i nađemo svoju nadu jedino u Bogu.

Sada, moramo da shvatimo da je vera odmor. U početku našeg životavere, vera je borba; ali dok god je vera borba, još nije postigla svojusnagu. Ali kada vera prestaje da se bori i samo se prepušta Bogu ioslanja na Njega, onda dolazi radost i pobeda.

Možda bi ti bilo jasnije kada bi ti ispričao kako je počela Konferencija uKeziku. Kanon Batersbi {Battersby) je bio više od dvadeset godinapropovednik u anglikanskoj crkvi i bio je čovek duboke pobožnosti, alinije imao osećanje saznanja i pobede nad grehom, te se često žalostiozbog svog spoticanja, neuspeha i greha. Kada je čuo za mogućnostpobede, poželeo ju je, ali mu se činilo da ne može da je postigne.Jednom je slušao propoved na temu: "Počivanje i vera," iz priče okraljevom činovniku koji je došao iz Kafarnauma u Kanu da zamoliIsusa da izleči njegovo dete. U toj propovedi je rečeno da je činovnikverovao da Hristos može da mu pomogne uopšteno, a da je došaoIsusu donekle da Ga isproba. Nadao se da će Hristos da mu pomogne,ali nije imao sigurnost da će primiti pomoć. Ali šta se desilo? Kad mu jeHristos rekao: "Idi, tvoj sin živi," čovek je poverovao reči koju je Isusizgovorio; oslonio se na tu reč. Nije imao nikakav dokaz da mu je deteozdravilo, i trebalo je da ide sedam sati do Kafarnauma. Vraćao sekući. Na putu ga je sreo sluga, i javio da je dete zdravo, da jeprethodnog dana u jedan sat, baš u vreme kad mu je Isus govorio,detetu prošla groznica. Taj otac se oslonio na Isusovu reč i delo, isišao u Kafarnaum i zatekao svoje dete zdravo; slavio je Boga, ipostao vernik i Hristov učenik. To je vera! Kada mi Bog obeća da će dame čuva, i nemam više na zemlji u šta da se pouzdam, ja kažem Bogu:"Dovoljna mi je Tvoja reč"; "sila Božija čuva." To je vera, to jepočivanje.

Kad je Kanon Batersbi čuo tu propoved, vratio se kući i našao mir.Oslonio se na Isusovu reč. Sutradan ujutro je rekao jednom prijatelju:"Našao sam ga! Velika je stvar kada se čovek osloni na Božiju

89

svemoguću silu za svaki trenutak njegovog života u iskušenjimaprgave naravi, naglosti, besa neljubaznosti, ponosa i greha. Velika jestvar kada čovek uprkos svemu sklopi zavet sa svemogućim Jahvom,ne zbog bilo čega što čovek kaže, ili zbog bilo čega što moje srceoseća, nego zbog onoga što Božija Reč kaže: "Koje sila Božija čuvaverom." Kaži Bogu da hoćeš da Ga isprobaš u svemu. Kaži: "Božemoj, neka moj život bude dokaz onoga što može svemogući Bog daučini. Neka ovo budu dva stava moje duše svakoga dana − potpunabespomoćnost; i jednostavno detinje pouzdanje."

Još nešto u vezi vere − vera označava zajednicu sa Bogom. Ne možešda razdvojiš Boga i Njegovu Reč. Nijedna dobra stvar, nijedna sila nemože da se primi nezavisno od Boga, i ako hoćeš da uđeš u ovaj životpobožnosti, moraš da odvojiš vreme za zajednicu sa Bogom.

Ljudi mi ponekad kažu: "Moj život je tako pun žurbe i poslova danemam vremena za zajednicu sa Bogom." Jedan misionar mi je rekao:"Ljudi ne znaju kako mi misionari dolazimo u iskušenje. Ustajem u petsati ujutro, i tu me već čekaju urođenici da im dam uputstva za posao.Onda moram da idem u školu i provedem tamo nekoliko sati; a ondaimam druge poslove, i tako šesnaest sati projuri, a ja jedva nalazimvremena da budem sa Bogom." U tome je nedostatak. Zapamti dvestvari. Nisam te terao da se uzdaš u svemoć Božiju kao stvar, niti dase uzdaš u Reč Božiju kao štampanu knjigu, nego da ideš Bogu čija jeta svemoć i čija je ta Reč. Ophodi se prema Bogu kao što se tajkraljevski činovnik ophodio sa živim Hristom. Kako je mogao da verujereči koju mu je Isus rekao? Zato što je u samim očima i tonu i glasuIsusa, Sina Božijeg, video i čuo nešto što je učinio da shvati da možeda se pouzda u Njega. I to je ono što Hristos može za tebe da učini.Nemoj pokušavati da pobudiš veru iznutra. Ne možeš da pobudiš veruiz dubine svoga srca. Ostavi srce i pogledaj u lice Hristovo i slušaj šta tiOn kaže o tome kako će te čuvati. Pogledaj u lice svog ljubaznog Oca,i provedi vreme sa Njim svakoga dana, i započni novi život u dubokojništavnosti i siromaštvu čoveka koji nema ništa, i koji čeka da primi sve

90

od Njega; u dubokom miru čoveka koji se oslanja na živog Boga,svemogućeg Jahvu, Isprobaj Boga, da vidiš kako će otvoriti ustavenebeske i izliti blagoslov na tebe da ti bude dosta.

Na završetku ove glave pitam te da li si spreman da doživiš da te Bogčuva za nebesko nasledstvo? Robert Mari Makšejn (Robert MurrayMcheyne) je rekao: "O Bože, načini me tako svetim kako samopomilovani grešnik može da bude." I ako ćeš to da kažeš, i ako je tamolitva u tvom srcu, sklopi novi zavet sa večnim i svemogućimJahvom; u velikoj bespomoćnosti, ali i u velikom miru, predaj se uNjegove ruke. I kada uđeš u taj zavet, budi siguran da će večni Bog dabude tvoj Saputnik, da te drži za ruku svakoga trenutka; tvoj Čuvar kojineprekidno bdi nad tobom; tvoj Otac kome je radost da se uvekobjavljuje u tvojoj duši. On ima moć da pusti sunce Svoje ljubavi da teprati po ceo dan. Ne boj se da nećeš moći uvek da imaš Boga sasobom zbog svojih poslovnih briga i odgovornosti. Kao što te prirodnosunce obasjava po ceo dan, i uživaš u njegovoj svetlosti, tako će Bogda se pobrine da te Njegova božanska svetlost obasjava, i da živiš utoj svetlosti, samo ako se pouzdaš u Njega.

U tvome je svemoć Božija; i u tome je vera koja se drži te svemoći.Hoćeš li da kažeš: "Ja ću da se uzdam u moga Boga za sve što tasvemoć može da učini?" Zar nisu divne ove dve strane nebeskogživota? Božija svemoć me pokriva, a moja volja u svojoj malenkosti seoslanja na tu svemoć i raduje u njoj!

Svakoga časa Bog moj ljubi me;Svakoga časa imam život od gore;Gledam na Hrista, to moj je raj,Svakoga časa Tvoj sam, Spase znaj!

91

Vi ste loze

"Vi ste loze"

Sve zavisi od toga da li smo u Hristu. Ako želim dobre jabuke, moramda imam dobro jabukovo drvo; i ako o njemu vodim računa, daće mijabuke. Tako isto u našem hrišćanskom radu. Ako je naš hrišćanskiživot sa Hristom u redu, sve će biti u redu. Možda su potrebna uputstvai predlozi i pomoć i obučavanje u raznim oblastima rada; sve to imasvoju vrednost. Ali na kraju krajeva, najveća je potreba da imamo punživot u Hristu; drugim rečima, treba da imamo Hrista u sebi, da On radikroz nas.

U priči o čokotu i lozama u Jovanu 15:5, Isus je rekao: "Ja sam čokot,vi ste loze."

Kako je biti grana, grana na drvetu, ili loza na čokotu! Loza raste izčokota ili drveta, i na njemu živi, a u svoje vreme donosi rod. Nemanikakvih odgovornosti/samo da prima iz korena i stabla sok i hranu.Kad bismo samo znali, našu zajednicu sa Isusom kroz Svetoga Duha,naš rad bi postao najsjajnija i najsvetija stvar na zemlji. Umesto dauvek doživljavamo umor u duši ili iscrpljenost, naš rad bi bio kao novoiskustvo, koje nas povezuje sa Isusom kao ništa drugo. Zar nije, nažalost, istina da naš rad često stoji između nas i Isusa? Kako je tobesmisleno. Baš taj rad koji On ima da radi u meni i ja za Njega,odvaja me od Hrista. Mnogi u vinogradu se žale kako imaju previšeposla, i kako nemaju vremena za zajednicu sa Isusom, i kako njihovuobičajni posao smanjuje želju za molitvom, a stalni kontakt sa ljudimaškodi njihovom duhovnom životu. Žalosno je što loza mora da se odvojiod čokota samo zato što donosi rod! Mora da je to zato što smosmatrali da je naš rad nešto drugo, a ne loza koja donosi plod. Nekanas Bog oslobodi svih pogrešnih shvatanja o hrišćanskom životu.

92

Hajde sada malo da razmišljamo o ovom blaženom životu loze.

Pre svega, to je život potpune zavisnosti. Loza ne poseduje ništa; usvemu zavisi od čokota. Izraz potpuna zavisnost je jedan odnajozbiljnijih, najmoćnijih i najdragocenijih. Jedan veliki nemački teologje pre nekoliko godina napisao dva velika toma, da pokaže kako se svaKalvinova (Calvin) teologija svodi na ovo jedno načelo potpunezavisnosti od Boga; i imao je pravo. Drugi veliki pisac je rekao da jepotpuna nepromenljiva zavisnost od samog Boga srž religije anđela, ito bi trebalo da bude i kod ljudi. Bog je anđelima sve, a voljan je da tobude i svakom hrišćaninu. Ako naučim da zavisim od Boga svakogatrenutka, sve će biti u redu. Ako potpuno zavisiš od Boga, primićeš višiživot.

Tako je kod čokota i loza. Neka te svaki čokot koji ugledaš i svakigrozd na tvojoj lozi, podsete da loze potpuno zavise od čokota. Čokotmora da radi, a loza koristi plod toga rada.

Šta je posao čokota? On ima veliki posao! Mora da pusti koren i datraži hranu u zemlji − koren se često pruža daleko od stabla − da biupijao vlagu. Ako staviš malo đubriva okolo, čokot će da pruži korenprema vlagi i đubrivu koje će se pretvoriti u taj poseban sok koji stvaraplod. Čokot radi, a loza samo prima sok, koji se pretvara u grožđe. UDvorcu Hampton kod Londona ima jedna loza koja nekad rađa i po parhiljada grozdova. Posetioci se čude toj velikoj biljci koja donosi takobogat rod. To joj je moguće zbog toga što nedaleko protiče rekaTemza, te je čokot pustio koren nekoliko stotina metara kroz zemljusve do obale, i tamo u bogatom blatu rečnog korita nalazi obilnu hranui vlagu; koren sa te razdaljine upija sok i šalje ga do samog čokota, tezato dolazi do velike i bogate berbe. Čokot mora da radi, a loze samozavise od njega, i primaju ono što im on daje.

Da li to stvarno važi za mog Gospoda? Ako treba da razumem kako da

93

radim, kako da propovedam, kako da držim biblijski čas, ili obilazimsirote i usamljene, Hristos snosi svu odgovornost?

To je upravo ono što Hristos hoće da razumeš. Hristos želi da usvakom tvom radu, osnova bude jednostavno blaženo saznanje daHristos mora da se brine za sve.

A kako on odgovara na veru u tu zavisnost? Šalje Svetoga Duha − nesamo katkada kao poseban dar; jer ne zaboravi da je odnos izmeđučokota i loze živa veza svakoga momenta, svakoga dana −neprekidna. Sok ne teče samo jedno vreme, pa onda stane, pa opetpoteče, nego sok neprekidno teče iz čokota u lozu. Tako isto i mojGospod Isus želi da jutro za jutrom, dan za danom, čas za časom,korak za korakom, čekam pred Njim u jednostavnoj potpunojbespomoćnosti kao onaj koji ne zna ništa, koji je ništa, i ne može daučini ništa. Proučavaj tu reč ništa. Nekad pevaš pesmu: "O biti ništa,ništa ..." ali da li si stvarno proučio tu reč, i molio se svakoga dana, islavio Boga u tom svetlu? Da li znaš blaženstvo reči ništa?

Ako sam nešto, onda Bog nije sve; ali kada postanem ništa, Bog možeda postane sve i večni Bog u Hristu može potpuno da se objavi. To jetaj viši život. Moramo da postanemo ništa. Neko je dobro rekao da suserafimi i heruvimi plamen ognjeni zato što znaju da su ništa, idozvoljavaju Bogu da u njih stavi Svoju puninu i slavu i sjaj. Oni sunnšta, a Bog je sve u njima i oko njih. Isto tako, budi ništa u dubokojstvarnosti, i uči samo da budeš siromašaniji i niži i bespomoćniji, da biHristos mogao da učini Svoje delo u tebi.

Najpre se nauči da budeš ništa, nauči da budeš bespomoćan. Potpunazavisnost od Boga je tajna sile u radu za Boga. Loza nema ništa osimšto prima od čokota; i ti i ja ne možemo da primimo ništa osim štoprimamo od Isusa.

Drugo, život loze nije samo život potpune zavisnosti nego i dubokog

94

odmora. Kada bi mala loza umela da razmišlja, i da oseća, i govori −kada bismo rekli toj maloj lozi tamo u Dvorcu Hampton, ili na jednomod miliona čokota koje imamo u Južnoj Africi, u našoj zemlji punojsunca − "Hajde lozo na čokotu, kaži mi, želim da naučim od tebe kakomogu da budem prava loza na živom čokotu?" Kako bi ona odgovorila?Mala loza bi šapnula: "Čoveče, čujem da si mudar i da možeš da činišmnoge divne stvari. Znam da ti je dana snaga i mudrost, ali imam da tikažem jednu stvar. Sa tvojom žurbom i naporima u radu za Hristanikada nemaš napretka. Prva stvar koja ti je potrebna, jeste da dođeš inađeš odmor u tvom Gospodu Isusu. Ja upravo to činim. Otkako samizrasla iz čokota, postojim već godinama, i sve što sam dosada činila,to je da sam se odmarala na čokotu. Kada je došlo proleće, nisamimala brige. Čokot je počeo da pušta sok u mene, i daje pupoljak i list.A kada je došlo leto, bila sam bez brige, i za vreme velike vrućineznala sam da će čokot da mi pribavi vlagu i da me održava svežom. Akada je došla žetva, i kada je vinogradar došao da ubere grozd, uopštese nisam brinula. Ukoliko nešto nedostaje grožđu, vlasnik nikada nekrivi lozu, krivica je uvek na čokotu. I ako hoćeš da budeš prava lozaHristova, loza Živoga Čokota, samo se osloni na Njega. Neka Hristossnosi svu odgovornost."

Možda pitaš: "Zar neću da postanem lenj?" Uveravam te da nećeš.Niko ko se oslanja na živoga Hrista ne može da postane lenj, jer što siu prisnijem dodiru sa Hristom, sve više će ti se dodavati Duh Njegoverevnosti i ljubavi. Počni da radiš u potpunoj zavisnosti dodajući tomeduboki odmor. Ponekad čovek neprestano pokušava da zavisi odHrista, ali se brine o potpunoj zavisnosti; pokušava ali ne može dadođe do nje. Ali neka se prepusti potpunom odmoru svakog dana.

U Tvoje ruke predajem se,Da posao radiš Ti;Ko radi tako čudesnoKao Bog Svemogući?

95

Zauzmi svakoga dana svoje mesto kod Isusovih nogu u blaženom mirui odmoru koji dolazi spoznajom:

Ne brinem se jer On se brine;Straha nemam, jer za me brine On!

Shvati da je Gospod Isus taj koji želi da radi kroz tebe. Ti se žališ štonemaš dovoljno goruće ljubavi. Ona će doći od Isusa. On će ti datibožansku ljubav u srce kojom možeš da ljubiš druge. To je značenjeove izjave: "Jer se Božija ljubav već izlila u naša srca Duhom Svetim"; idruge izjave, "jer Hristova ljubav nas obuzima." Hristos može da ti daizvor ljubavi, tako da ne možeš a da ne ljubiš i najbednijeg ilinajnezahvalnijeg čoveka, ili pak one koji su ti dosada dosađivali.Odmaraj se u Hristu koji može da ti da mudrost i snagu, i ne možešzamisliti kako će se taj odmor često pokazati kao najbolji deo tvogasvedočanstva. Ubeđuj ljude i raspravljaj se sa njima, i oni će da steknuutisak: Ovaj čovek se raspravlja i bori sa mnom. Ali ako dozvoliš da teobuzme duboki Božiji odmor, odmor u Isusu Hristu, mir i odmor isvetost neba, taj odmor će doneti blagoslov tvome srcu, više nego rečikoje izgovaraš.

Treće. Loza nam daje pouku velike plodnosti. Znaš da je Gospod Isusčesto ponavljao reč rod u toj priči. Spomenuo je prvo rod, pa onda višeroda, a zatim mnogo roda. Određen si od Gospoda ne samo dadonosiš rod već da donosiš mnogo roda. "Time se proslavio moj Otac,da donosite mnogo roda." Na početku, je Hristos je rekao: "Ja sampravi čokot, a moj Otac je vinogradar." Bog je taj koji će da čuva tuvezu između Hrista i loza; i mi donosimo rod silom Božijom kroz Hrista.

Ljudi u ovoj zemlji propadaju zbog nedostatka evanđelja. Kako sesamo trudiš kad je neko bolestan. Imaš dragog prijatelja koji izgleda daje u smrtnoj opasnosti, i tog prijatelja ništa neće toliko da osveži kaomalo grožđa, a nije sezona grožđu; kako se samo zalažeš da nađešgrožđe da okrepiš tog umirućeg prijatelja! I oko tebe se nalaze milioni

96

ljudi koji nikad ne idu u crkvu, a mnogi koji odlaze u crkvu ne poznajuHrista. Ali nebesko grožđe, grožđe Eshola, grožđe sa nebeskogčokota, ne može da se kupi ni po koju cenu, osim kad ga dete Božijerađa u svom unutrašnjem životu u zajednici sa Hristom. Ukoliko sedeca Božija ne napune soka nebeskog čokota, ukoliko se ne napuneSvetoga Duha i ljubavi Isusa, ne mogu rađati mnogo pravog nebeskoggrožđa. Mnogo se radi, mnogo se propoveda, uči i posećuje, mnogo seorganizuje, mnogo se na razne načine trudi, ali se Božija sila nepokazuje u velikoj meri u tim nastojanjima.

U čemu je stvar? Nedostaje bliske veze između radnika i nebeskogčokota. Hristos, nebeski čokot, ima blagoslove koje bi mogao da izlijena desetine hiljada koje ginu. Hristos, nebeski čokot, ima moć da danebesko grožđe. Ali "vi ste loze" i ne možeš donositi roda ako nisi ubliskom dodiru sa Isusom Hristom. Nemoj da mešaš rad i rod. Možepuno da se radi za Hrista, a da to ipak ne bude rod nebeskog čokota.Nemoj tražiti samo rad. Proučavaj ovo pitanje donošenja roda. Toznači sam život, sama sila, sam Duh i sama ljubav u srcu Sina Božijeg− to znači da nebeski čokot treba da uđe u tvoje i moje srce.

Znaš da postoje razne vrste grožđa. U ovoj zemlji i u Francuskoj i uRtu, ima mnogo vrsta, i svaka ima svoje ime. I svaki od tih čokota dajeposeban miris i sok koji daje grožđu određeni ukus i aromu. Tako se usrcu Hrista Isusa nalazi život, ljubav, Duh, blagoslov i sila, koji supotpuno nebeski i božanski i koji će sići u naša srca. Počivaj u bliskomdodiru sa nebeskim Čokotom i kaži: "Gospode Isuse, ne tražim ništamanje nego taj sok koji kroz tebe teče, ništa manje nego Duha Tvogabožanskog života. Gospode Isuse, molim Te, pusti tvoga Duha da tečekroz mene u celom mom radu za Tebe.

Želim da ponovim da sok tog nebeskog Čokota nije ništa drugo do samSveti Duh. Sveti Duh je život nebeskog čokota; i ono što moraš daprimiš od Hrista nije ništa drugo nego jako ulivanje Svetoga Duha.Veoma ti je potrebno i nemoj da želiš ništa drugo nego to. To dobro

97

zapamti. Nemoj očekivati da će ti Hristos dati malo sile tu i maloblagoslova tamo, i malo pomoći onamo. Dok čokot čini svoj posaoprenoseći svoj poseban sok u :pozu, očekuj da će Hristos dati SvogaSvetoga Duha u tvoje srce; i onda ćeš rađati mnogo roda. Ako si počeoda donosiš rod i slušaš reč Hristovu: "više roda," "mnogo roda,"zapamti da ako hoćeš da doneseš više roda, moraš da imaš više odHrista u svome životu i srcu.

Četvrto. Život loze je život bliske zajednice. Pitajmo se još jednom: Štaloza treba da čini? Znaš tu dragocenu, neiscrpnu reč koju je Hristosupotrebljavao: Ostanite. Tvoj život treba da je život koji ostaje. A kakoće ostati? Isto tako kao što loza na čokotu počiva svakog minuta.Grane su u bliskom dodiru, u neprekidnoj zajednici sa čokotom, odjanuara do decembra. Zar ne mogu i ja da ostanem svakoga dana uzajednici sa nebeskim čokotom? Možda kažeš: "Ja sam suviše zauzetdrugim stvarima." Možda radiš deset časova dnevno, i za to vreme ti jemozak preokupiran prolaznim stvarima; Bog je tako odredio. Ali rad kojiostaje je rad srca a ne mozga; rad srca koje se drži Isusa i odmara uNjemu, rad u kome nas Sveti Duh povezuje sa Hristom Isusom. Verujda dublje nego u mozgu, duboko u unutrašnjem životu, možeš ostati uHristu, tako da svakog momenta ^da si slobodan dolazi saznanje:"Blaženi Isuse, još uvek sam u Tebi." Ako naučiš da za neko vremeostaviš druge poslove i uđeš u ovaj kontakt sa nebeskim Čokotom,uvidećeš da će rod doći.

Kako se ova trajna zajednica odnosi na naš svakodnevni život? Šta toznači? To znači bliska zajednica sa Isusom u tajnoj molitvi. Siguransam da ima hrišćana koji čeznu za višim životom, i koji su primili velikiblagoslov, i koji su nekad doživeli veliku nebesku radost koja se izlila iznjih, ali ipak posle izvesnog vremena to je prošlo. Nisu shvatili da jebliska, lična, stvarna zajednica sa Hristom neophodna za svakodnevniživot. Odvoj vreme da budeš sam sa Hristom. Ništa na zemlji ili nanebu ne sme da te odvuče od toga, ako hoćeš da budeš srećan i svethrišćanin.

98

Koliko je hrišćana koji to smatraju teretom i obavezom, i teško im je dase puno odvajaju da bi bili sami sa Bogom! To je svuda velika smetnjau našem hrišćanskom životu. Treba nam više tihe zajednice sa Bogom,i uveravam te, u ime nebeskog Čokota, da ne možeš da budeš zdravaloza u koju nebeski sok teče, ukoliko ne odvojiš puno vremena zazajednicu sa Bogom. Ako nisi voljan da žrtvuješ vreme da bi bio samsa Njim, i da Mu svaki dan daš vremena da bi radio u tebi, i daodržavaš vezu između sebe i njega, On ne može da ti da blagoslov teneprekidne zajednice. Živi u bliskoj zajednici sa Njim!

I poslednje. Život loze je život potpune predanosti. Ove reči, potupnapredanost, su velike i ozbiljne reči, i rekao bih da ne razumemo njihovoznačenje. Pa ipak nas mala loza uči tome. "Lozice, imaš li još nekiposao osim da rađaš grožđe?" "Ne, ništa više!" "Zar ti ništa ne vrediš?"Biblija kaže da grančica sa loze ne može da se upotrebi čak ni zaolovku − ne vredi ni za šta osim da se spali. "Sada, lozice, kakvo jetvoje razumevanje odnosa između tebe i čokota?" "Taj odnos jeovakav: Ja sam potpuno predana čokotu, i na čokotu je da mi daonoliko soka koliko je njemu volja. Stojim mu na raspolaganju. Čokotmože da čini sa mnom kako hoće."

Potpuna predanost Gospodu Isusu Hristu znači, da isto kao što jeHristos bio potpuno predan Bogu, i ja sam potpuno predan Hristu.Možda misliš da to nikad ne može da bude; da isto tako potpuno iapsolutno kao što je Hristos predao Svoj život, ne tražeći ništa drugoosim onoga što je Njegovom Ocu bilo ugodno, i zaviseći od Ocaapsolutno i potpuno, tako i ja ne treba ništa drugo da činim osim datražim ono što je Hristu ugodno. Ali to je istina. Hristos Isus je došao daudahne u nas Svoga Duha, da bi nam najveća radost bila da živimopotpuno za Boga, kao što je i On činio.

Ovde dolazimo do velike greške koja leži u osnovi velikog dela našepobožnosti. Čovek misli u sebi: Imam posao, svoje porodične obaveze,

99

svoje građanske dužnosti, i sve to ne može da se promeni. I sadapored svega toga, treba da prihvatim i pobožnost i službu Božiju, kaonešto što će da me čuva od greha. Bože pomozi da dobro ispunjavammoje obaveze! To nije dobro!

Kada je Hristos došao, On je otkupio grešnike Svojom krvlju. Da jeovde pijaca robova, i da ja kupim roba, odveo bih ga iz njegove stareokoline u moj dom, te bi živeo u mojoj kući kao moja lična svojina, imogao bih da mu zapovedam po ceo dan. I kada bi on bio veran sluga,živeo bi kao da nema ni svoju volju ni svoje interese, jedina briga bi mubila da se brine za dobro i čast svoga gospodara. Na sličan način, jakoji sam otkupljen Hristovom krvlju, kupljen sam da živim svakogadana sa jednom mišlju − kako da ugodim mom Gospodaru?

Hrišćanski život nam je tako težak zato što tražimo Božiji blagoslov dokživimo po svojoj volji. Bili bismo sretni da živimo hrišćanskim životomprema svojim željama. Pravimo svoje sopstvene planove i biramo svojrad, a onda molimo Gospoda Isusa da dođe i da se brine da nas grehne pobeđuje suviše, i da ne zalutamo mnogo; molimo Ga da uđe i dase brine za to da imamo mnogo blagoslova. Ali naš odnos sa Isusom bitrebalo da bude takav da smo potpuno Njemu na raspolaganju, i da Musvaki dan priđemo ponizno i iskreno, i kažemo: "Gospode, da li u meniima nešto što nije po Tvojoj volji, što Ti nisi odredio, ili što nije potpunopredano tebi?" Ako bismo čekali strpljivo, između nas i Hrista bi sestvorio odnos koji je tako blizak i tako prisan, da bismo osetili kako jenaša dotadašnja zajednica sa Njim bila slaba, i da On može, i zaistahoće da dođe i obuzme nas, i daje neprekidnu zajednicu po ceo dan.Loza nas poziva na potpunu predanost.

Ne mislim prvenstveno na ostavljanje greha. Možda ima ljudi kojima jeto potrebno − ljudi koji se brzo ljute, koji imaju loše navike, i stvarnegrehe koje s vremena na vreme čine, i koje nisu nikada predali u kriloJagnjeta Božijeg. Molim te, ako si loza na živom Čokotu, nemojzadržavati nijedan greh. Znam da ima puno poteškoća po ovom pitanju

100

svetosti; znam da svi ne misle isto o tome. Ali to bi bila priličnobeznačajna stvar kada bi se videlo da svi iskreno traže da se oslobodesvakoga greha. Ali se bojim da često nesvesno u svojim srcima pravekompromis i kažu: "Ne možemo a da ne grešimo, moramo da grešimopomalo svaki dan; bez toga ne može." O kada bi ljudi vapili Bogu:"Gospode, čuvaj me od greha!" Predaj se potpuno Isusu, i moli Ga dasve učini da bi te sačuvao od greha.

Mnogo je toga u našem radu, u crkvi, i u našoj okolini za šta mislimo:"To je u redu, ne može da se promeni." Ne dolazimo Gospodu Isusuda tražimo Njegov savet u vezi sa tim. Zato ti savetujem: "donesi sve uzajednicu sa Isusom i kaži: "Gospode, sve u mom životu mora da budeu najsavršenijoj slozi sa mojim položajem loze na Tebi, blaženomČokotu." Neka tvoja predanost Hristu bude potpuna. I Hristos će tipokazati šta nije u skladu sa Njegovom voljom, i povesti ka dubljem ivišem blagoslovu.

Zato se sve svodi na ono što je Hristos Isus rekao: "Ja sam čokot, viste loze." Drugim rečima: "Ja, koji živim, koji sam se potpuno predaotebi, ja sam Čokot. Ne možeš previše da se pouzdaš u Mene. Ja samSvemogući Radnik, pun božanskog života i sile." Ti si loza GospodaIsusa Hrista. Ukoliko misliš u svom srcu: "Nisam jaka, zdrava,plodonosna loza; nisam blisko povezan sa Isusom, ne živim u Njemukao što bi trebalo!" − onda Ga slušaj kako kaže: "Ja sam Čokot, Ja ćute primiti, Ja ću te privući k Sebi, Ja ću te blagosloviti, Ja ću te ojačati,Ja ću te ispuniti Svojim Duhom. Ja Čokot, sam te primio kao Svojulozu, Ja sam Sebe u potpunosti dao tebi; i ti se potpuno predaj Meni.Ja sam se potpuno predao tebi kao Bog, postao sam čovek, i umro zatebe da bih mogao da budem samo tvoj. Dođi i potpuno se predaj dabudeš samo Moj."

Šta ćeš odgovoriti? Neka to bude molitva iz dubine tvoga srca, da teživi Hristos uzme i da te poveže sa Sobom. Neka tvoja molitva bude date On, živi Čokot, tako poveže sa Sobom da tvoje srce peva: On je moj

101

Čokot, i ja sam Njegova loza; ne želim ništa više, kada imam večniČokot. Dakle, služi Mu i obožavaj Ga, slavi Ga i veruj Mu, ljubi Ga iočekuj Njegovu ljubav. "Ti si moj Čokot, a ja sam Tvoja loza. To jedovoljno, moja duša je zadovoljna." Slava Njegovom blaženom imenu!

102

Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravičnosti, pravde i poštenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmišljanja mladome čoveku.(Poslovice 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

103