postmodernistipu010dka muzika u srbiji

7/18/2019 PostmodernistiPu010Dka Muzika u Srbiji

http://slidepdf.com/reader/full/postmodernistipu010dka-muzika-u-srbiji 1/12

Izvori (prepisivanja i prepričavanja):

Premate, Zorica: Dvanaest lakih komada, Prosveta, Beograd, 1997.

Veselinović Hofman , Mirjana: Fragmenti o muzičkoj postmoderni, Matica

srpska, Novi ad, 1997.

Postmodernistička muzika u Srbiji

!er"in postmoderna pri"enjen na "#zik# od 7$%i& godina '$. veka pre#zet je,

napo"inje orica Pre"ate, iz ar&itekt#re, dizajna i dr#gi& viz#eni& #"etnosti,

iako s# # "#zikoogiji predagani i neki dr#gi ter"ini, kao *to s#: neoavangarda,

protomoderna, transmoderna, novi romantizam, nova osećajnost , nova muzika,

najnovija muzika i dr. Ipak, prevag# je odneo pre+ks post” („posle”) zato *to on

pokaz#je da se (iz"e-# ostai& i) "#zika ovog perioda ne odre-#je pre"a svojoj

sada*njosti ii #d#/nosti, nego pre"a pro*osti, pre"a sopstvenoj istoriji,podse/aj#/i po to"e na neke ranije stiove 0 na sve vrste neo stiova, na pri"er.

Ipak, #prkos #očavanj# da "#zika post"oderne regresira ka tradiciji 0

tonanosti, tradicionani" 2or"a"a i nji"a odgovaraj#/i" ko"pozicioni"

te&nika"a, de+nisanje post"oderne kao stia # "#zici, koji i"a svoje jasno

prepoznatjive odike i speci+čnosti, nije "og#/e zato *to se post"oderna dea

"e-#sono veo"a razik#j#. Mog#/e je opisivanje, #vi-anje razičiti& post#paka,

ai je sveo#&vatna de+nicija jo* #vek nedosti3na.

4 stvari, "o3e se re/i da ne postoji post"oderni sti, ve/ da sa"o postoje

post"oderna dea. vako deo, prito", predstavja posean siste" koji i"a

sopstvena pravia na nivo# 2or"e ii jezika (koja va3e sa"o za to deo5).

6ake, osnovna odika post"oderne "#zike je činjenica da se ona 0 #"orna

od novog, po#njenog, "ani2estnog, otkrivaačkog stava avangardne "#zike 0

koristi ve/ poznati" ak#stički" "aterijai"a i ve/ poznati" principi"a

str#kt#risanja dea, io da s# izvori tog zv#ka i principa tradicionana #"etnička"#zika (#kj#č#j#/i, podraz#"eva se, i eektroak#stičk#), io 2okorna ii

1



pop#arna (poseno je zani"jiva ta činjenica da post"oderna "#zika r#*i

&ijerar&ij# iz"e-#, tradicionani" ter"ino" rečeno 0 visoke #"etnosti s jedne

strane, narodne "#zike s dr#ge strane i tzv. pop#arne "#zike s tre/e strane).

Me-#ti", to osanjanje post"oderne "#zike na ne*to već viđeno, poznato,

odigrava se na speci+čan način koji o#&vata pri"en# citata, para2raze,

si"#acije, post#pke nadovezivanja, s#perponiranja i pro3i"anja razičiti&

ee"enata, *to sve gradi svojevrsni patchork koji o#&vata sve nivoe dea:

sadr3in#, 2or"#, te&nik#. Na taj način, "og#/nosti ko"inovanja, pretapanja,

s#perponiranja i nadovezivanja najraznovrsni& "#zički& "aterijaa jes#

neograničene. t#da je "og#/e da svako deo "o3e da predstavja jedn#

neponovjiv# ko"inacij# ee"enata i da se jedno post"oderno "#zičko deo

razik#je od dr#gog toiko koiko i jedna renesansna ko"pozicija od

ekspresionističke. !o opet na prvi poged podse/a na neokasična dea (na pri"er,

8inde"itovo pozivanje na arok i aveovo na kavsensk# tradicij# pripadaj#

neokasiciz"#, ai ne"aj# "nogo "e-#soni& veza).

6ake, činjenica da se post"oderna "#zika osanja na istorijske "aterijae,

na ve/ poznat# "#zik# nije nova # #"etnosti jer se #"etnost često (#vek)

pozivaa, otvoreno ii indirektno, na pro*ost 0 # vid# citata ii pisanja # d#&#

#"etnosti pro*i& vre"ena (ceok#pna renesansna d#&ovna "#zika citira ii

para2razira srednjovekovni gregorijanski kora, Mocart na pri"er pi*e !ekvijem po

#ged# na Ba&ov# h%moll misu, a osi" toga koristi 2#g# # sonatno" cik#s#,

Bra"s se s#3i pasakajo" # si"2oniji, ;rank pi*e neoične cik#se koji ko"in#j#

arokni dipti&, kasični tripti& i poznoro"antičarski izraz 0 # ko"pozicija"a

"reludijum, koral i #uga, "reludijum, aria i $nale i dr#gi", "ada istina, niko od

ovi& ko"pozitora ne govori, ne teoreti*e o ti" pozaj"ica"a. travinski, "e-#ti",

početko" '$. veka, ve/ otvoreno priča o to"e kako je ispravjao Pergoezijeve

r#kopise i tako napisao "ulčinelu<). 6ake, nije novina # to"e *to se

post"oderna "#zika okre/e pro*osti, ai jeste novina 0 način na koji se

post"oderna #"etnost odnosi pre"a pro*osti. Način na koji ona tretira "#zik#

pro*osti jeste nov ("ada proizazi iz tradicije).

Na pri"er, # ro"antiz"# i ekspresioniz"# ee"enti tradicije "enjaj# svoje

stisko poreko i ivaj# #kopjeni # novo stisko okr#3enje (Bra"sova, ;rankova i

Maerova "#zika s# "o3da najoji pri"eri= na pri"er, Bra"sova pasakaja #

+na# I> si"2onije zv#či ro"antičarski, a ne arokno), dejstv#j#/i tako # 2#nkciji

novog sadr3aja, nove poetike i estetike, i tako doijaj#/i novo značenje. 4

'



neokasiciz"# ee"enti pro*osti te3e da #d# rekonstr#isani (Proko2jev 0

%lasična sim#onija, najoji je pri"er, *to nije #vek s#čaj kod travinskog, zog

čega njegov neokasiciza" radije zove"o, pre"a predog# i istra3ivanji"a

Mirjane >eseinovi/ 8o2"an 0 prig#*eni ekspresioniza"). ?to se tiče

post"oderne, iako ona zapravo i ne"a sti (tako da ne "o3e da #kapa ee"ente

tradicije # svoj sopstveni, neki speci+čni izraz i sti) ona ipak nastavja

ro"antičarsko%ekspresionističk# "etodoogij# # to" s"is# *to i ona "enja

značenje tradicionani& ee"enata. Nai"e, "#zika pro*osti # post"oderni jeste

pojednostavjena, ona zadr3ava sa"o "ini"#" svoga prvoitnog s"isa,

odnosno njen s"isao iva iz"enjen značenje" koje s# "# dai sojevi vre"ena,

s#*anja, najrazičitiji& interpretiranja. rigina, "o3da se "o3e re/i, vi*e nije ni

tako itan, ve/ s# itne "og#/nosti koje on pr#3a. Pri to"e, to preznačenje

iz#zetno je va3no zato *to ee"ent tradicije ("ode, paradig"a) #

post"oderno" de# se tretira kao znak, on postaje deo siste"a znakova koje

post"oderno "#zičko deo koristi jer te3i da #de se"antično, da ne*to

označava, znači (zato je verana interpretacija post"odernističkog dea,

odnosno teorija@priča o post"odernoj "#zici veo"a va3na, ponekad,

paradoksano, va3nija od sa"e "#zike, *to tradicionaisti, konzervativci te*ko

pri&vataj#).

Post"oderno "#zičko deo te3i da znači, da ko"#nicira sa s#*aoce", da

#p#ti por#keA koje ne "oraj# da se odnose iskj#čivo na ak#stički sadr3aj nego i

na ne*to *to je izvan sa"e "#zike. no "o3e da prenosi ko"pozitorov odnos

pre"a "#zici pro*osti koja je pos#3ia kao osnov novog dea i ti stavovi "og# da

#d# raznovrsni 0 oni "og# da se kre/# od a2ektivnog stava, preko anaitičkog

odnosa, preko o&a-enog pri&vatanja do poe"ičkog odnosa. M#zika je, inače,

jo* početko" veka počea da se sve soodnije i *ire s#3i "eta2oro",

aegorijo", ironijo", #op*te, ogički" str#kt#ra"a koje pokaz#j# odnos

ko"pozitora pre"a svoji" "odei"a (Maer reci"o posti3e groteskni e2ekat

preznačenje" dečje pes"ice Frere &ac'ues # pos"rtni "ar*, ati, na pri"er,

nasovo" lohavi preludijum za jednog psa daje ironični ko"entar na 6eisijev

"relid za popodne jednog #auna, travinski sa" ka3e za 6jagijeva kada je č#o

"ulčinelu: I*ao je okoo sa izrazo" ica koji je podse/ao na #vre-eni 1C. vek<).

!e por#ke, dake, "og# da #d# čisto "#zičko%asocijativne prirode, potp#no #

svet# ak#stike, ai čak i tada, one "og# da oraz#j# siste" koji nosi značenja

izvan sveta zv#kova. !a značenja se "oraj# odgonetati tako *to /e se tragati za

D



odgovori"a na dva pitanja: 1) kako je tretiran odre-eni "#zički "aterija i ')

za*to je izaran a* taj "#zički "aterija (*to je va3nije pitanje).

Eao *to je rečeno, post"oderni #"etnik "o3e da koristi (kao gra-evinski

"aterija post"odernog zv#ka) ceok#pn# "#zik# napisan# od najdrevniji& danado danas (*to je, #ostao", činio i neokasiciza"), i to ez ozira na njeno poreko

(#"etničko, 2okorno, pop#arno @*to je činio i neokasiciza"@). 4 odnos# na

reci"o, po"en#t#, renesans# (koja je opsesivno interpretiraa iste cantus $rmuse

toko" nekoiko vekova) to je znatno pro*iren te"atski 2ond, ai ipak ograničen.

Me-#ti", po*to je taj "aterija ve/ istro*en od #potree, post"oderni #"etnik

"ora da ga #potrei na posean način, tako da stari sadr3aj tog "aterijaa doije

novo značenje. (Na taj način, ko"pozitor, kao *to je po"en#to, # stvari, svoji"

"#zički" deo" govori o ve/ napisanoj "#zici, o ve/ postoje/i" i nap#*teni"stiovi"a i tipovi"a "#zike). Post"oderni govor muzikom o muzici (koji je #

dr#gačije" vid# postojao i # neki" dr#gi" stiovi"a 0 dake, renesansi,

neokasiciz"#, pa čak i # doa socreaiz"a, kako tvrdi Mi&ai Fp*tejn # knjizi

"ostmodernizam) karakterističan je po to"e *to je zasnovan na d#&ovitosti,

&#"or#, ironiji (*to govori o post"oderni kao nastavk# ekspresioniz"a@

avangarde koja je &#"or @a &#"or je inače proizvod iracionanog, čovekovog

nesvesnog@ koristia kao značajno sredstvo izra3avanja).

6#&ovitost je, naravno, sposonost@dar da se od očekivanog stvori

neočekivano, od predvidjivog nepredvidjivo, od stereotipnog 0 novo, da se stari

sadr3aji otvaraj# # novi" pravci"a i di"enzija"a. Post"odernistička d#&ovitost

je sa"a sei cij (#s"erena je na pred"et i odnos sa nji"), tako da post"oderno

deo izričito poziva na de*i2rovanje te d#&ovite por#ke. Prito", d#&ovitost por#ke

je veo"a često zasnovana na to"e da se s#*aočev #stajeni ogički siste"

"i*jenja izo3i po"etnji paradoksani& sit#acija 0 veo"a često pri"eno"

inarni& opozicija: epo%r#3no, #zvi*eno%anano, vredno%ezvredno, tragično%ko"ično, ozijno%neozijno< (ot#da svrgavanje &ijerar&ije visoka #"etnost 0

2okor 0 pop#arno # post"oderni).

Inače, d#&ovitost je # tesnoj vezi sa igrivo*/#, igro" (mimikrijom 0

prer#*avanje", aleom % igro" zasnovano" na s#čaj#, ilinksom %

dezorijentacijo" i agonom 0 nad"etanje"). (4 to" s"is#, post"oderna "#zika

je # naročitoj vezi sa "#ziko" Maera, atija i Igora travinskog @kod kojeg je

naročito zast#pjena "i"ikrija 0 "enjanje #oga, nesvodivost, ironijski disk#rs@). jedne strane, igra # "#zičko" de# "o3e da se poistoveti sa te&nički", tj.

G



zanatski" #"e/e" ko"pozitora, a s dr#ge strane ona "o3e da #de sredstvo za

postizanje ko"#nikacije sa s#*aoce", tj. "o3e da s#3i kao poziv da se deo ne

sa"o s#*a, ve/ i da se pronikne njegova por#ka. Naravno, to se "o3e tvrditi za

"noga "#zička dea, iz svi& perioda "#zičke istorije.

Ipak, speci+čnost post"odernističke igre je pre svega # to"e *to je ovde

princip igre postavjen na "esto vr&#nskog načea (kao kod nizoze"ski&

poi2oničara), a poto" i # to"e *to svako post"oderno deo predstavja nov#

vrst# igranja, vrst# koja je stvorena sa"o za t# priik#. Novina je, znači, # to"e

*to ne postoje, kao # tradicionani" stiovi"a #napred postavjena pravia igre

(pri če"# sa"a pravia #op*te ne "oraj# da #d# nova. Nova je sa"o nji&ova

ko"inacija).

a*to je igra toiko va3na za post"oderno deo jedne strane

post"oderna "#zika potencira igr# zato *to je igra najoje sredstvo za

ko"#nikacij# sa s#*aoce" (a ta ko"#nikacija je prekin#ta # period# avangarde),

a s dr#ge strane igra je za post"oderniste, navodno, odraz nezadovojstva

sada*njico", odraz ega # #topij# (jer, # svojoj s#*tini igra sa"a je eg #

#topij#).1

6#&ovitost post"oderne "#zike ne pretend#je na to da #de previ*e

so+sticirana, ai ni sasvi" aka za de*i2rovanje. Eao neka osnova svake d#&ovite

post"odernističke por#ke "o3e se navesti ve/ po"en#to s#perponiranje

str#kt#ra razičitog poreka i starosti. Ipak, otkrivanje razoga zog kojeg je

ko"pozitor izarao a* odre-en# ko"inacij# ne "ora iti ako i ne "ora iti ni

i*čitano do kraja. 6op#*tena s# čak i tzv. pogre*na čitanja (poststr#kt#raistički

teoretičari@+ozo+ s#"njaj# da pogre*no čitanje #op*te postoji), jer je enig"atsko

poigravanje sa s#*aoce"@pri"aoce" por#ke svesno kreiran *#" #

ko"#nikaciono" kana#, koji i sa" znači.

>eo"a često # to" otkrivanj# za*to je ko"pozitor izarao odre-en#

pro*ost "o3e da po"ogne sagedavanje ko"pozitorovog dotada*njeg

stvaraačkog p#ta 0 nai"e, "nogi avangardisti se ne odrič# svoji& avangardni&

1 4 ovo" s#čaj# je, inače, dop#*teno povezivati "#zik# sa dr#*tveno" reano*/# (*to2or"aisti inače etiketiraj# kao v#garizacij#H) zato *to sa"a "#zika i"a potre# da iza-eiz sopstvenog "edija. an Bodrijar, 2ranc#ski +ozo2, s"atra čak da je #"etnost danas jo*i jedina # stanj# da sageda ono *to s"atra"o za reaitet i čovečanstv# saop*ti istin# onje"# 0 da na", svoji" arti+cijeni" koncepti"a igre ka3e kako s"o i za*to s"o

potopjeni # iracionano.

J



isk#stava, ve/ i& sa"o povez#j# sa tradicionani" kategorija"a "#zike koje i" #

to" tren#tk# najvi*e odgovaraj# 0 na pri"er Ear&ajnc ?tok&a#zen # de# antra

(197$) ko"in#je serijan# te&nik# (kojo" se intenzivno avio # pret&odno"

period#), zapravo serijano str#kt#risan# "eodij#%"antr#, sa trans2or"acija"a

koje # s#*tini (ne i #kvano) podse/aj# na rad sa raga"a i "aka"i"a # staro"

vek#. si" toga, ova ko"pozicija koja je pisana za dva kavira, ooga/ena je

eektronski" dodatko" 0 ring%"od#atoro" (Mod# K9B) koji" se pojačavaj#

e2ekti konsonance i disonance. Na taj način se istič# &ijerar&ijski principi

tradicionanog tonaiteta. vde je, čini se, anaitički odnos pre"a "aterija#

veo"a izra3en. ičan je s#čaj sa Ler-e" igetije" koji je # period# avangarde

razra-ivao princip "ikropoi2onije (koja zv#či kao aeatorika, dake ko"pozicija

ne"a "eodij#, &ar"onij#, nego se sa"o prate "ikropo"eranja zv#čni& okova,

odnosno pro"ena g#stine zv#čne "ase). 4 post"oderni" dei"a (na pri"er *ri

#antazije @19C'@ ii +u aeterna @19CK@) igeti "ikropoi2oniji dodaje ko"ponent#

&ar"onije, # s"is# pri"ene &ro"atski& estvica, pentatonike i s. 4 %oncertu za

klavir (19CC) igeti dodaje i ko"ponent# rit"a.

Isto tako, # srpskoj "#zici, Vladan Radovanović (r. 19D'), najistakn#tiji

avangardista, vre"eno" se nije odrekao svoje avangardne poetike, ai je, na

pri"er # ko"poziciji -okalinstra za "e*oviti &or i si"2onijski orkestar (pisanoj od

197'. do 197K. godine) dosegao (#oičajeni" sredstvi"a za njegova avangardna

dea: &iperpoi2onijo", ekstre"no" so3eno*/# str#kt#re i dr) tip izra3ajnosti koji

čini gotovo ro"antičarski otkon od naga*ene ojektivnosti adovanovi/evi&

pret&odni& dea. ani"jivo je da se tako posti3e neki, za post"odernističke

ko"pozicije karakterističan, vid ate"poranosti, odnosno (skoro) ne"og#/nosti

vre"enskog, istorijskog odre-enja ko"pozicije (tako se čini da se i adovanovi/

nesvesno s#3i igro" iin 0 dezorijentacijo" s#*aoca).' Mog#/e je da se

ko&erentnost (povezanost) takvi& ko"pozicija zasnovani& na "#zički"

in2or"acija"a razičitog istorijskog poreka ("e-# koji"a najče*/e ne"a jasne

&ijerar&ije) posti3e nekakvo" (na razičite načine postign#to") ravnote3o"

kon2rontirani& (s#kojeni&) sadr3aja.D (Pos#*ati oavezno ko"pozicij#

-okalinstra, da i se č#o po"en#ti novi tip ekspresivnosti:

' ;rederik token (;rederick tocken) #: Mirjana >eseinovi/ 8o2"an , Fragmenti o

muzičkoj postmoderni, Matica srpska, Novi ad, 1997, 71.

D Ornod >ito ( Ornod &itta) #: Iid.

K



&ttp:@@vadanradovanovic.rs@$7Qvokainstra.&t") 6ake, adovanovi/ je povezao

svoj# avangardn# poetik# sa ee"enti"a tradicije.

Pojedini ko"pozitori, "e-#ti", koji s# se ranije avii avangardno"

"#ziko" # potp#nosti se odrič# avangarde i okre/# tradiciji. Istina, nji& je "anjeod nastavjača avangarde. Me-# takvi" ko"pozitori"a s#, iz"e-# ostai&, E*i*to2

Penderecki ii kod nas Rajko Maksimović. Ipak, za*to se Maksi"ovi/ okre/e

odika"a itaijanskog "adrigaa # de# .z tmine pojanje (197J) ii "odanosti i

veo"a pojednostavjeno" tret"an# rit"a i orkestra # oratorij#"# /una protiv

dahija (197C) "o3da se "o3e odgonetn#ti ako se ipak #z"e # ozir njegov raniji

rad, odnosno njegova i ranija, # avangardni" dei"a, skonost ka ar&aizaciji

"#zičkog jezika, iskoj r#kopis# j#ice Mari/.

?ta je, "e-#ti", sa oni" ko"pozitori"a koji s# odrasi # vre"e

post"oderne, naročito sa oni"a koji ne"aj# iza see isk#stvo avangarde Eako

odgonetn#ti nji&ove izore "#zički& "aterijaa iz pro*osti !o je pitanje veo"a

so3eno i zavisi od s#čaja do s#čaja.

(4pravo kada s# # pitanj# dea srednje@"ade, post"oderne generacije

ko"pozitora neop&odno je doro pro"isiti o način# anaize post"oderni& dea.

Post"oderna "#zika za&teva i nov# vrst# anaize. !a svest o novoj anaizi je potrena a* zato *to se post"oderna dea ora/aj# svojoj istoriji, *to ona vro

često iče na ne*to dr#go 0 ne*to poznato i de+nisano od ranije, pa ti"e

anaitičara zavode na pogre*an p#t. Pogre*an zato *to "or2oo*ka anaiza dea

nije sposona da #oči i značenje nji&ovog pris#stva # de#. Resto anaitičar,

zaveden prividno" resta#racijo" pro*osti # post"oderno" de#, počinje da se

odnosi pre"a de# kao istorijsko" origina#, tj. počinje da procenj#je koiko je

ko"pozitor #spe*no pogodio neki sti pro*osti (*to nije na"era post"oderni&

ko"pozitora, ve/ ekektičara i konzervativaca). ato ovakvoj anaizi iz"ičeko"#nikacijska intencija dea, njegova "eta2oričnost, tj. njegova poentaA.

Naravno, i "or2oo*ka anaiza je potrena, ai sa"o kao p#t koji preko pitanja

kako@*ta vodi do odgovora na pitanje za*to.

Pravo pitanje # (post"odernoj) anaizi, dake, trea da #de: za*to je, na

pri"er, ko"pozitor citirao odo"ak Mocartovog koncerta, za*to a* tog koncerta,

za*to na to" "est#, za*to je koristio pop#arn# "#zik# i ko"inovao je sa

d#&ovno", za*to je dao odre-eni nasov (# tradicionani" progra"ski" dei"anije io va3no za*to je ko"pozitor dao neki naziv, nego kako se taj naziv odrazio

7

http://vladanradovanovic.rs/07_vokalinstra.html

http://vladanradovanovic.rs/07_vokalinstra.html



na koncepcij# ko"pozicije. 4 post"oderno" de# je sasvi" s#protno.) 4koiko

ono *to se vidi, anaizira # partit#ri, odgovara siste"# pitanja a*to i to "a

odake, "a iz koje na#čne discipine ta pitanja poticaa (teorije &aosa, kiernetike,

teorije in2or"acije, se"iotike, 2e"inističke teorije, ingvistike, psi&oanaize, itd),

onda se radi o adekvatnoj post"odernističkoj anaizi post"odernističkog dea.)

!ako, na pri"er, Milan Mihajlović (r. 19GJ) koji ipak za soo" i"a

avangardn# pro*ost, ai sazreva kao istakn#ti ko"pozitor # vre"e post"oderne,

pi*#/i deo 0ine %leine *rauermusic (ala 1alo2na muzika, 199$), kao por#d3in#

povodo" oee3avanja '$$ godina od Mocartove s"rti, prepoznaje # agano"

stav# Mocartovog Eoncerta za kavir i orkestar # O%d#r# E> GCC pokretača neki&

sojeva svoji& "#zički& ideja, pa tretira "ocartovsk# proči*/en#, #re-en#

2akt#r# kao #zor za 2akt#r# sopstvene ko"pozicije (i citira odo"ak iz Mocartovogkoncerta, ai i "otiv Petr#*ke iz istoi"enog aeta travinskog). R#desno

izrastanje (kao iznena-#j#/i jesakA kako ka3e orica Pre"ate), citata

Mocartovog koncerta # Mi&ajovi/evoj ko"poziciji, # tren#tk# koji čini ki"aks

dea, i ponovno vra/anje, #ranjanje Mocartovog "#zičkog govora #

Mi&ajovi/ev "#zički jezik@idio" jeste ta *i2ra za prepoznavanje ove ko"pozicije,

"o3da kao kratke istorije "#zike koja pokaz#je gde s"o "#ziko"@"#zički ii (#

1C. vek#) i doke s"o stigi (kraje" '$. veka). orica Pre"ate s"atra da je taj

citat zapravo parodija, ironična por#ka, da je to tren#tak # ko"e se "o3e #očiti

Petr#*kin (kao jednog od si"oa "#zike '$. veka) nakon, a da Mocart # to"

tren#tk# ko"pozicije zv#či dissonantissimo, prepariran kao ko3a "rtve 3ivotinje.

(Eo"pozicija se "o3e č#ti i na So#t#e%#: &ttp:@@TTT.So#t#e.co"@Tatc&

vUErVWMt9ek)

4 dr#goj ko"poziciji, na pri"er # de# emento, za si"2onijski orkestar

(199D) Mi&ajovi/, kao inače prete3no irski nada&n#t a#tor, ira dr#gog

ko"pozitora kao svog d#&ovnog srodnika. 4 ovo" s#čaj# to je >asiijeMokranjac, i Mi&ajovi/ se koristi sični" estvični" osnova"a, &ar"onija"a,

instr#"entacijo", 2or"ani" re*enje" koje koristi >asiije Mokranjac # svojoj

orkestarskoj ko"poziciji +irska poema.

Sran Hofman (r. 19GG), tako-e ko"pozitor sa izvesni" roje" vro

značajni& avangardni& ko"pozicija za soo", # vre"e post"oderne, "enja svoj

odnos pre"a "#zičko" "aterija#. !ako se, na pri"er, # ko"poziciji D3j4 vu, za

karinet, če"ao, ka"erni orkestar i "agneto2onsk# trak# (19CJ) koristi"otivi"a iz ko"pozicija Ba&a, 8enda i karatija. D3j4 vu je "#zika o "#zici,

C

http://www.youtube.com/watch?v=KrJXCMtR9ek






ka3e Mirjana >eseinovi/ 8o2"an, #toiko *to predstavja "#zik# o se/anj# na

"#zik# (ot#da nasov ko"pozicije, koji znači >e/ vi-enoA). M#zičke sike se/anja

na Ba&a, 8enda iz karatija potič# iz "reludijuma i #uge es%"o (prva sveska

zirke Do2ro temperovani klavir ), iz !re/e orkestarske svite (igodon) uzike na

vodi i dve karatijeve sonate za če"ao: B%d#r N. G9C i Fs%d#r N. 19. si" toga,

a#tor se s#3i i citato" sopstvene ko"pozicije, 5rao (to je, zapravo, III stav

ko"pozicije 5tisci zvučanja). Nije, prito", s#čajnost *to je citat stava 5rao

neposredno vezan sa 8endovo" "#ziko". jedne strane, uzika na vodi, po

svojoj za"isi i "og#/nosti reaizacije, predvi-a iza3enje "#zike iz koncertne sae

# otvoreni prostor i #kapanje # jedan ne"#zički a"ijent. dr#ge strane, zv#čni

ik a#tocitata tako-e i"picira prostornost. 4 to" s"is# je njegov naziv

si"oičan, i # kontekst# ko"pozicije D3j4 vu i"a značenje "irnog, s#periornog,

o#&vatnog, soodnog pogeda po neograničeno" prostranstv# ko"e pripadaj# i

citirana 8endova "#zika i svaka dr#ga "#zika, pa i svaki reani zv#k. toga se

veza iz"e-# 8o2"anovog a#tocitata i 8endove "#zike (ti"e, deo", i

ko&erentnost čitave ko"pozicije) ostvar#je #pravo preko prostora kao

zajedničkog ee"enta. !aj prostor # koje" se uzika na vodi svira, prostor je

svekoike "#zike, ai i prostor koji" se "#ziko" od "#zike sve vi*e #dajava, kao

*to se i sa"a "#zika od see od"iče, pro*ir#j#či se sadr3aji"a ne%"#zike.

Nai"e, zavr*etak ko"pozicije isp#njen je konkretni" zv#kovi"a. Nije prito" rečo pravi" a"ijentani" zv#kovi"a, ve/ o a3ni". Pev cvrčka, kre*tanje gaea,

zv#k taasa i "otora ča"ca, sintetizovani s# # eektronsko" st#dij#. Ba* zato, oni

čine kreativni napor #dajavanja od tradicionani& granica "#zike. 6ake, "o3e se

pretpostaviti da se igra ovde sastoji # prevazia3enj# granica "#zike, njeni"

iskoračenje" od tradicije, # prostor, #, kako pri"e/#je Mirjana >eseinovi/

8o2"an, si"o ne#stra*ivosti, soode , stre"jenja.

a Vuka !ulenovića (r. 19GK) preova-#j#/e načeo rada, kako pri"e/#je

Mirjana >eseinovi/ 8o2"an, zasnovano je na kori*/enj# "aterijaa kao "atrica

zv#ka razičiti& vre"enski& i k#t#roo*ki& odre-enja i pro+a. !ako se, na pri"er,

njegov Eoncert za kavir i si"2onijski orkestar /oogie (199') zasniva na

varijacioni" i repetitivni" procesi"a iz &ar"onskog oogie%orta, či"e se na

si"oičan način čitava oogie%Toogie i k#t#ra #za prepi/e sa tradicijo"

kasične "#zike (oičenoj ovde # pro3i"anj# sonatnog oika, sonatnog cik#sa i

ronda). ?i2ra koj# po"inje orica Pre"ate, za raz#"evanje E#enovi/eve

ko"pozicije "o3e se potra3iti # a#torovo" kori*/enj# te&nika i jezika si"oasvojstveni& spektaklu, ka3e Pre"ate. čigedne s# anaogije E#enovi/eve

9



ko"pozicije sa spektak#arno*/# izvesni& 2or"i "asovne k#t#re (rok%koncerta),

sa potenciranje" ananog kreiranje" g#sti&, zasi/eni& sit#acija,

predi"enzioniranje" izraza do egzatiranosti, napadno" s#gestivno*/#

(#z#-enje i tokatnost #gi%v#gija i eteričnost #za), *to sve zv#či, ka3e

Pre"ate, kao pravi istavi sho. Na pitanje a*to E#enovi/ ira po"en#ta

sredstva, Pre"ate ka3e da E#enovi/ ira da ostvari ko"#nikacij# ez ostatka, da

zagospodari i izvo-ače" i s#*aoce". 6eirij#" ove "#zike, njena

eso"#čnost, spektak#arnost, g#stina i ekstatična po#&isterična po"a"a kao

da nis# stanja racionane svesti. na te3e posedovanj#, proizvo-enj# neke vrste

transa kod izvo-ača@s#*aoca koji na kraj# dovodi do katarze, onove,

osoo-enosti, s"irenosti. (Eo"pozicija se "o3e č#ti i na So#t#e%#:

&ttp:@@TTT.So#t#e.co"@Tatc&vUM$gM8vagg )

Milo" Petrović (19J'0'$1$) #, na pri"er, ko"poziciji *ragom levantske

lisice, za kavir i #darajke (199G) koristi se te&niko" i"provizacije. *ragom

levantske lisice jeste ko"pozicija etno d3ez #s"erenja, azirana na estvično"

niz# od *est tonova, koja, pre"a reči"a sa"og ko"pozitora, ne"a te"# nego

se prati str#kt#ra 0 dra"at#rgija te"pa 0 koja je tipična za sve "#zike koje se

sviraj# na Mediteran#A i koja i"a spiran# 2or"# (od sporiji& deova ka r3i"),

karakterističn# za igračke 2or"e naroda evanta. apravo, evant (# *ire"

značenj# 0 Istok, istočne ze"je, # #3e" značenj# ze"je istočnog Mediterana:

Xrčka, !#rska, irija, ian, Izrae, Vordan i Fgipat), # rojni" ko"pozicija"a

Mio*a Petrovi/a (Xavrio i 63iri ete nad Warigrado"A, koja se "o3e č#ti i na

So#t#e%#: &ttp:@@TTT.So#t#e.co"@Tatc&vUi2!7vGe!d4 , Prva svita za

kavsen Mi&aia iz Pe/iA, Orarat5 Ni Bog, ni paninaA koja se "o3e č#ti i na

So#t#e%#: &ttp:@@TTT.So#t#e.co"@Tatc&vUYs"CvaZ i dr) toiko je

3iv@3ivotan, s"atra orica Pre"ate, da preti da se Petrovi/ev #"etnički pok#*aj

preorati # potp#n# i"itacij#, da ga svede na nivo aran3"ana. Me-#ti", to se ne

de*ava, jer ko"pozitor, na tipično post"odernistički način poni*tava istoričnost

"#zike evanta, ko"in#j#/i stiove od jer"enskog 2okora, preko aroka,

kasike, do d3eza i roka, "e*aj#/i načine "#zičkog izra3avanja, na svoj način. !a

na prvi poged vro pitka Petrovi/eva "e*avina d3eza, 2okora, kasične "#zike,

pri"a"jiva kao kič čiji" se granica"a opasno prii3ava, zapravo je dvos"isena

i to je Petrovi/eva igra6 Petrovi/eve ko"pozicije, nai"e, "og# nostagično i

ezono da prizov# # se/anje prastaro zv#čno nase-e i ti"e ozare s#*aoca. Oi,

pod jagnje/o" ko3o" nostagični& i"provizacija si"#iranog etno zv#ka, ka3esikovito orica Pre"ate, krije se isti onaj v#k avangardo" o*treni& očnjaka. ato

1$

http://www.youtube.com/watch?v=lM0gMHvaZgg

http://www.youtube.com/watch?v=XifT7v4eTdU

http://www.youtube.com/watch?v=qbsmL8XvabY

http://www.youtube.com/watch?v=lM0gMHvaZgg

http://www.youtube.com/watch?v=XifT7v4eTdU

http://www.youtube.com/watch?v=qbsmL8XvabY



se epe, pitke ko"pozicije Mio*a Petrovi/a "oraj# s#*ati sa izo*treni" s"iso"

za prepoznavanje ironije, jer ko"#nikativnost i gatko/aA Petrovi/evog dea

postoje kao ironijska za"ka. Mio* Petrovi/ priegava ironiji da i se osoodio

s"isa čvrsto #strojeni& siste"a istorije "#zike i njeni& stiova. !oiko se insistira

na verodostojnosti a"ijenta evanta 0 koji se si"#ira, da se #pravo # to"e

otkriva igra, lukavstvo pretvaranja.

Eo"pozicija #orana !a$etanovića (19K90'$1G) 7a1eti prikaz neumitnog

i tragičnog toka sud2ine koji je krhko 2iće male sirene odveo u potpunu propast ,

za dva soprana, instr#"entani ansa" ([a#ta, karinet ii askarinet, 2agot,

vioa, kontraas, kavir) i trak# (199G) izvrstan je pri"er post"odernističkog

ironijskog kiča # srpskoj "#zici i to one generacije ko"pozitora koja za soo"

ne"a avangardno isk#stvo.

Bajka ala sirena pos#3ia je # ovo" de# aegorijskoj (preneseno"

značenj#) svrsi "#zike jer se # njoj osi" sač#vani& ee"enata ajke koriste i

ee"enti 3enskog r#3ičastog ro"anaA sa njegovo" "eodra"atsko"

at"os2ero" i por#ko". krivena po#ka ove priče o nedozvojenoj j#avi i njeno"

okr#tno" ka3njavanj# pasira "#*ki poged na svetA, ai je ona, ka3e orica

Pre"ate, # Eapetanovi/evoj "#zici zadoia *iri disk#rs op*tej#dske potrage za

drugim, za onakvi" dr#gi" sa koji" je "og#/e pro3i"anje ez ostatka, dr#gi"sa koji" is"o se ose/ai ko"otno kao # sei sa"o".

Pri&vatanje da se # potrag# za dr#gi" krene iz centra narcisoidnosti,

sa"osa3ajivosti i svesti o katastro+čnosti 0 dake iz "eodra"e, ai istovre"eno i

kritičkog odnosa pre"a takvo" stanj#, #s"erio je ko"pozitora da o ovo"

proe"# progovori deo" # čijoj je osnovi igra, duhovita manipulacija. 6ovojno

je pročitati sa"o teatraan i neadekvatno d#gačak nasov ko"pozicije, kao

istrgn#t iz nekog devojačkog ro"ana iz 19. veka, da i se s&vatio kakav je

ko"pozitorov stav o to"e *ta je te 199G. godine, kada je deo nastao, zaista

neumitno, tragično, krhko, i *ta je propast .

og toga je, svaki od citata ii para2raze (iz pop#arne k#t#re ii kasične

"#zike) koji"a se ova ko"pozicija koristi, kao i krhko 2iće Mae irene, ojekat

ko"pozitorove ironične igre. toga je i "aterija ko"pozicije odaran tako da

#de *to a3niji, g#paviji, ananiji: gas najgoreg soprana # istorijiA 0 ;orens

;oster 63enkins: &ttp:@@TTT.So#t#e.co"@Tatc&vUK&G277!%oM , ezrojne

ono"atopeje 3ivota grada, isprazni *o# pijaniz"a a a Nikoa ackov, pri"eri

11

http://www.youtube.com/watch?v=6h4f77T-LoM

http://www.youtube.com/watch?v=6h4f77T-LoM



ečkog gra-anskog "#zičkog #k#sa, narodnjački t#ro%2ok, cirk#s. Vedini

pova*/eni pri"er # to" gai"atijas# ananosti jeste Igor travinski, veiki "ag

"anip#acije i ironije, čiji se gas povre"eno č#je: O t&ese accents are not

"ineA i, na kraj# ko"pozicije, !&ank So#, verS goodA.

Prividna &aotičnost kojo" se ko"in#j# navedeni "#zički podaci, doprinosi

ti" sjajni", d#&oviti", egzatirani" es"isica"a, pri če"# se sve to tretira kao

najozijniji zv#čni sadr3aj. v#čne sike ove ko"pozicije, ta parodija, karikat#ra

ostvar#j# svoje estetsko dejstvo # otkrivanj# naičja stvari i pojava.

Oko se *ta "o3e re/i za ajk# ala 7irena, to je da je ona senti"entana i

tragična. Me-#ti", "#zika nastaa na ov# te"# je antisenti"entana i

tragiko"ična. Potp#na ozijnost do3ivea je preora3aj # ironijsko *egačenje. !o

je igra i *i2ra ove ko"pozicije.

\

6ake, na osnov# navedeni& pri"era (i nenavedeni& ko"pozicija avka

?#kara, !atjane Mio*evi/, Mio*a atkaika, One Mi&ajovi/, orana Fri/a i dr),

vidi se da najrazičitiji 2rag"enti tradicije, na individ#ane načine tretirani, čine

ee"ente stiova svakog ko"pozitora ponaoso. !i ični stioviA ne čine sk#p

stiova koji resta#ri*#, onavjaj# neki proteki sti (kao *to to činineokasiciza"A), a nis# ni "e-#sono do neke konvencije #saga*eni da i "ogi

činiti sti post"oderne. O ako ne*to pri to"e ipak jeste postaa konvencija, to je

sa" gest antiistorizovanja "#zičke istorije i ponovnog estetizovanja njeni&

2rag"enata na ično" nivo#.

1'

postmodernistipu010dka muzika u srbiji

Documents