postmoderna u umetnosti

POSTMODERNIZAM U UMETNOSTI

POSTMODERNIZAM - NASTANAK

• POSTOMODERNA, ILI POSTMODERNIZAM VEZUJE SE ZA UMETNOST KASNOG 20. VEKA

• PRVI PUT TERMIN POSTMODERNIZAM UPOTREBIO JE 1870. JOHN WATKINS CHAPMAN KAO VID ODVAJANJA OD FRANCUSKOG IMPREIONIZMA U SLIKARSTVU

• J.M.THOMPSON 1914. OPISUJE POSTMODERNIZAM KAO PROMENU U POGLEDU NA VERU I KRITIKU RELIGIJE

• GODINE 1921. I 1925. POSTMODERNIZAM JE KORISTI ZA OPISIVANJE NOVIH OBLIKA U VIZUELNIM UMETNOSTIMA I MUZICI

• 1939. GODINA SE UZIMA KAO ZVANIČNA GODINA U ISTORIJI UMETNOSTI ZA POČETAK POSTMODERNIZMA.

• POSTMODERNIZAM OD SVOG NASTANKA JE IMAO UTICAJ NA FILOZOFIJU, MUZIKU, SLIKARSTVO I ARHITEKTURU

OD MODERNIZMA DO POSTOMODERNIZMA

• TERMIN POSTMODERNA UMETNOST KORISTI SE ZA UMETNIČKI POKRET KOJI SE SUPROTSTAVLJA NEKIM ASPEKTIMA MODERNIZMA, A KOJI SE IZ MODERNIZMA RAZVIO. UMETNIČKA INSTALACIJA, LEND-ART, KONCEPTUALNA UMETNOST, PERFORMANS UMETNOST I MULTIMEDIJA, ODNOSNO RAČUNARSKA UMETNOST OBIČNO SE SMATRAJU OBLASTIMA POSTMODERNE UMETNOSTI.

• KAO ŠTO SMO VEĆ SPOMENULI POSTMODERNIZAM JE IMAO UTICAJ NA CELOKUPNU ZNAČAJNU UMETNOST U TOM PERIODU. KOD NEKIH GRANA UMETNOSTI KAO ARHITEKTURI NPR, BIO JE JASNO IZRAŽEN, DOK KOD VIZUELNIH UMETNOSTI SA DRUGE STRANE JE BILO VEOMA TEŠKO UOČITI RAZLIKU IZMEĐU MODERNIZMA I POSTMODERNIZMA

• VIZUELNE UMETNOSTI MODERNIZMA SU BILE RASCEPKANE, OPŠTE, OTUDA I NEJASNE GRANICE I ODREDNICE ŠTA JE ZAPRAVO MODERNISTIČKO DELO.

• IPAK I KAO TAKAV, BAR DVA KRITERIJUMA DEFINIŠU ŠTA JE MODERNIZAM U UMETNOSTI


• 1. KRITERIJUIM MODERNIZMA JE KONSTANTNO PROBLEMATIZOVANJE OPŠTEPRIHVAĆENIH I USTANOVLJENIH STILOVA

• MODERNIZAM TAKO RASCEPKAN SASTOJAO SE OD MNOŠTVA POKRETA KOJI SU SVAKI ZA SEBE ODBIJALI POSTOJEĆI KONSENZUS ŠTA JE UMETNOST

• SVAKI OD POKRETA SE PREDSTAVLJAO KAO AVANGARDA, KAO GRUPA UMETNIKA SA CILJEM PROMENE PRAVILA UMETNOSTI. U OVE GRUPE MOGU SE UBROJATI NADREALISTI KOJI SU KORISTILI MASTU I SNOVE KAO INSPIRACIJU, DADAISTI KOJI SU PROBLEMATIZOVALI BESMISLENOST ILI APSURDNOST, FUTURISTI KOJI SU TEŽILI PREDOČAVANJU MOGUĆNOSTI I NOVIM TEHNOLOGIJAMA.

• POSTOJE I ŠIRI POKRETI KAO ABSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM KOJI ODUSTAJE OD SLIKOVNOG PREDSTAVLJANJA I TEŽI KA EKPERIMENTZISANJU SA ČISTIM FORMAMA I BOJOM

• IZ SVEGA OVOGA ZAKLUČUJEMO DA JE OSNOVA AVANGARDE BILA DOVOĐENJE U PITANJE I TRANSFORMACIJA IDEJE O TOME ŠTA JE OPŠTEPRIHVAĆENA UMETNOST. VIŠE NIJE BILO POTREBNO DA UMETNOST TEŽI LEPOTI, INSPIRACIJA NE DOLAZI IZ OPAŽAJNOG SVETA I VIŠE NIJE POTREBNO DA SLIKAR IMA BILO KAKAV OBJEKAT NA PLATNU. OSNOVA AVANGARDE JE SKANDAL I ŠOKIRANJE JAVNOSTI, ČIME MENJAJU NAČIN KOJIM SE SVET PREDSTAVLJA


• 2. KRITERIJUIM MODERNIZMA JE BILO MENJANJE SVETA

• UMETNICI SU BILI VOĐENI IDEJOM NEKONFORIZMA A TO JE TREBALO DA DOVEDE DO PODRIVANJA BURŽUOASKIH VREDNOSTI U DRUŠTVU.

• IDEJA JE BILA ŠOKIRATI POSMATRAČA I TIME PROIZVESTI DRUGAČIJU PERCEPCIJU STVARNOSTI

• SALVADOR DALI JE NASLIKAO SAT KOJI SE TOPI SA ŽELJOM DA SUOČI GLEDAOCASA ČINJENICOM DA SE NJEGOV ŽIVOT ODVIJA PO RIGIDNOM VREMENU POSLA, DOK JE NEMAČKI UMETNIK HANS BELMAR DEFORMISAO LUTKE DA BI RAZOTKRIO SEKSUALNI SADIZAM U TRADICIONALNOM NAČINU PREDSTAVLJANJA LEPOTE


• ZAKLJUČAK JE DA VEĆINA AVANGARDNE UMETNOSTI NIJE TEŽILA LEPOTI VEĆ DOVOĐENJU U PITANJE USVOJENIH STAVOVA KOJI PODUPIRU SVAKODNEVNI ŽIVOT LJUDI

POSTMODERNIZAM

• AKO SU AVANGARDNI POKRETI PREDSTAVLJALI MODERNIZAM, ONDA BI POSTMODERNIZAM PREDSTAVLJAO ISCRPLJENOST POTENCIJALA OVIH POKRETA. „MEĐUTIM DOĐE TRENUTAK KAD AVANGARDA NE MOŽE DA IDE DALJE, JER JE VEĆ PROIZVELA JEZIK KOJI GOVORI O NJENIN NEMOGUĆIM TEKSTOVIMA (EKO, 2004.)“

• POSTOMODERNI ODGOVOR MODERNIZMU SE SASTOJI OD PRIZNAVANJU PROŠLOSTI, JER SE ONA NE MOŽE ZAOBIĆI NI UNIŠTITI

• POSTMODERNIZAM U UMETNOSTI PREDSTAVLJA KRAJ IDEJE DA ONA MOŽE DA MENJA SVET, A U UMETNOST DONOSI DEMOKRATIZACIJU, ŠIRI FORME I TEHNIKE KOJE SE MOGU UPOTREBLJAVATI I OTVARA SE KA UMETNOSTIMA MALIH NARODA IZ UDALJENIH DELOVA SVETA

• ODBACUJU SE ZAHTEVI AVANGARDE DA UMETNOST TREBA DA SE SUPROSTALJA BURŽUOAZIJI.• NAJBOLJI PRIMER UMETNIKA KOJI SU UHVATILI TOK VREMENA ODUSTAJUĆI OD KRITIKE BURŽUOAZIJE SU ROJ

LIHTENŠTAJN I ENDI VORHOL 60 I 70IH GODINA. LIHTENŠTAJ JE REPRODUKOVAO SLIČICE IZ STRIPOVA NA VELIKE FORMATE, DOK JE VORHOL REPRODUKAO AMERIČKU POTROŠAČKU KULTURU. U NJEGOVOM SLUČAJU POTROŠAČKA KULTURA JE JEDNAKO BILA I REPRODUKCIJA KONZERVI PASULJA ILI PORTRETA POZNATIH LIČNOSTI.

POSTMODERNIZAM

• LIHTENŠTAJN I VORHOL SU BILI DEO POP ARTA, A CEO POP ART JE DOVEO U PITANJE POSTOJANJE SFERE OZBILJNE UMETNOSTI. UMETNOST POSTAJE KOMERCIJALIZOVANA A SVE NOVE TENDENCIJE SE NAZIVAJU JEDNIOM TERMINOM – POSTMODERNIZAM

• LIOTAR KAŽE – DELO MORA BITI MODERNO DA BI BILO POSTMODERNO

• TOKOM XX VEKA UMETNOST JE PROLAZILA UBRZANE PROCESE MODERNIZACIJE, NEZABELEŽENE U ISTORIJI. TRKA ZA ORIGINALNOŠĆU STVORILA JE SVOJEVRSAN PARADOKS. IMPRESIONIZAM, KUBIZAM, DADAIZAM, NADREALIZAM, SUPREMATIZAM, DE STIJL, KONSTRUKTIVIZAM, APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM, MINIMALIZAM, KONCEPTUALIZAM SMENJIVALI SU SE KAO NA TRACI I BILI POJEDINAČNO POSTMODERNI ZA PRAVAC KOJI IM JE PREDHODIO, A MODERNI ZA NADOLAZEĆI.

• POSLEDICA OVOGA JE POJAVA ANTI-UMETNIČKIH TENDENCIJA

POSTMODERNIZAM

• POSTMODERNIZAM STVARA SVOJEVRSNU ZAVRZLAMU O TOME STA JE UMETNIČKO DELO• NAJBOLJI PRIMER OVOGA JE MARSEL DIŠAN. ON JE RAZVIO ONO ŠTO SU PIKASO I BRAK POČELI DA RADE SA

KUBIZMOM. ISTRGAO JE SVAKODNEVNI GOTOV PREDMET IZ SVOJE PRVOBITNE NAMENE I POSTAVIO GA ZA UMETNOST. PISOAR JE PISOAR, ALI AKO JE PISOAR NA ZIDU, ONDA JE PISOAR UMETNOST.

• DIŠANOVI GOTOVI PREDMETI OTVORILA SU AKTUELNA PITANJA ZA POSTMODERNU UMETNOST, A ODNOSE SE NA AURU UMETNIČKOG DELA. UMETNIČKO DELO JE TIME PRENESENO NA HARIZMATIČNOST SAMOG UMETNIKA

• OVO IMA ZA POSLEDICU DA SU U LONDOU UMETNICI IZLAGALI SAMI SEBE KAO ŽIVE SKULPTURE• NEODADAISTI POKUŠAVAJU DA PRENESU AURU NA DOGAĐAJ DOK SLEDEĆI PRAVAC INSTALACIJA PREBACUJE

TU AURU NA MESTO KAO STO JE NPR. IZLOŽBENI PROSTOR• DIŠAN POP ARTU JE ZAMERA DA SE U DELIMA VRAĆAJU STARE KATEGORIJE ESTETSKE LEPOTE.• NA KRAJU DIŠAN IZJAVLJUJE DA JE NJEGOVA UMETNOST JEDINSTVENA I NEREPRODUKTIVNA, TVRDEĆI DA

REPRODUKTIVNOST NIJE NEIZBEŽNO REPRODUKTIVNA.

POSTMODERNIZAM

• NA KRAJU IMAMO I KONCEPOTUALNU UMETNOST, KOJA IZBACUJE ESTETSKI PROCES I PRETVARA UMETNOST U GOLO TRŽIŠTE.

• PRIMER TOGA JE DELO ITALIJA JERA MANCONIJA KOJI JE SVOJE FEKALIJE ZAPAKOVAO U KONZERVU PRODAO POD PAROLOM ČISTE UMETNOSTI.

• EKSPERIMENTISANJE OVIH UMETNIKA VRAĆA BURŽOASKI ORJENTISANU UMETNOST I SAMIM TIM JE KONTRADIKTORNA MODERNOJ UMETNOSTI. UMETNICI PROUZROKUJU SKANDALE, ALI ONI SU SLABI I NJIHOVA DELA SU PROFITABILNA. UMETNOST POSTAJE VELIKO TRŽIŠTE, UMETNICI POSTAJU MEDIJSKE ZVEZDE, BRISE SE GRANICA IZMEĐU UMETNOSTI I POPULARNE KULTURE.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE POSTMODERNIZMA

VODE SE RASPRAVE O TOME KAKO OVAJ POJAM TREBA UPOTREBLJAVATI KAO I O NJEGOVOM ZNAČENJU. IPAK, MOŽE SE REĆI DA POSTMODERNIZAM GENERALNO IMA SLEDEĆE KARAKTERISTIKE:

• REAKCIJA JE NA TEŽNJU ZA NAPRETKOM, OBJEKTIVNOŠĆU I RAZUMNOŠĆU KOJA SE JAVLJA U MODERNIZMU

• PRIHVATA TEZU DA SVETOM DOMINIRAJU MAS MEDIJI KOJIMA NEDOSTAJE ORIGINALNOST, ŠTO IZAZIVA SATIRIČAN NAČIN IZRAŽAVANJA

• PRIHVATA SVETSKU GLOBALIZACIJU, DECENTRALIZACIJU I PLURIZAM

• SMATRA DA JE SVE RELATIVNO I SUBJEKTIVNO, NA PRIMER ISKUSTVO, MORAL I KULTURA.

• POJAM POSTMODERNIZAM JAVLJA SE I KAO PEŽORATIV ZA STAVOVE I MIŠLJENJA KOJA SU „U TRENDU“.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE POSTMODERNIZMA

• OSNOVNA ODLIKA POSTMODERNIZMA JE BRISANJE GRANICA IZMEĐU VISOKE KULTURE I POPULARNE KULTURE

• TERMIN POSTMODERNA UMETNOST KORISTI SE ZA UMETNIČKI POKRET KOJI SE SUPROTSTAVLJA NEKIM ASPEKTIMA MODERNIZMA, A KOJI SE IZ MODERNIZMA RAZVIO. UMETNIČKA INSTALACIJA, LEND-ART, KONCEPTUALNA UMETNOST, PERFORMANS UMETNOST I MULTIMEDIJA, ODNOSNO RAČUNARSKA UMETNOST OBIČNO SE SMATRAJU OBLASTIMA POSTMODERNE UMETNOSTI.

• SMATRA SE DA JE POSTMODERNA UMETNOST PODSEKTOR SAVREMENE UMETNOSTI. NEKI IZRAZI KOJI SE VEŽU UZ POSTMODERNU UMETNOST SU NA PRIMER KOLAŽ, POP-ART, HEPENING, FLUKSUS, PASTIŠ, MAGIČNI REALIZAM, APROPRIJACIJA I SIMPLIFIKACIJA.

• POSTMODERNA UMETNOST TRUDI SE DA PONUDI ALTERNATIVU MODERNOJ UMETNOSTI I TRUDI SE DA PONUDI DELA KOJA NISU USMERENA KULTURNOJ ELITI. NE ZNAČI DA SU DELA RAZUMLJIVIJA ZA ŠIRU PUBLIKU IAKO SE TO UMETNICI TRUDE DA POSTIGNU.

postmoderna u umetnosti

Documents