poruke - serbian mirror · medjunarodni sud pravde je u februaru 2007. kao neutemeljenu odbacio...

2 April 2016.

P O R U K E

3www.serbianmirror.comApril 2016.

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

[e{elj oslobodjen u Hagu strana 6

Mart u znaku knjièvnosti i umetnosti strana 7

Milijana Baleti}: Stokholmski sindrom u Srba strana 8

Desetogodi{njica posestrimljenih gradova

ikaga i Beograda strana 9

Pola veka uspe{nog rada strana 10

Protekli dogadjaji strana 11

Njegovo veli~anstvo Pirotski }ilim strana 12-13

I da se mora zapale strana 14

In memoriam:

Dragan Nikoli} i Marinko Mad`galj strana 19

Veliki majstor se povukao strana 20

Stari Beograd: Dositejeva ulica strana 21

Pravoslavlje: âsni post strana 22

Savo Rako~evi}: Usnula plava jabuka strana 23

Tragedija srpskog sela ra{ke oblasti strana 24

Sport: Nikola Joki} ponovo u reprezentaciji strana 25

Horoskop za april strane 26-27

Feljton: Za dru{tvo u }o{ku strana 28

Mali oglasi i srpski mediji strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi}, Aleksandra

Miti}, Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.

• DOPISNICI: Vanja Buli}, Milutin [o{ki}, Jasna Stanojev,

Igor Ga~i} (Beograd),

Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud),

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Pred Vamaje aprilsko izdanjeSrpskog ogledala,prole}e koje jepomeranjem sataproduìlo dan, veliki

Uskr{nji post i veoma torbulentan zbir dogad-jaja. Izbori i glasanja i kod nas i u Americi,izricanja presuda u Hagu, teroristi~kade{avanja u Evropi…

A ako se malo zagledamo u pro{losti prisetimo svih na{ih bombardovanja, (a zarda ih zaboravimo) od strane neprijatelja, oku-patora, prijatelja i saveznika, koja nas krozistoriju prate, onda dolazimo do zaklju~ka danam prole}a ba{ i nisu bila naklonjena.

No, treba se gledati u budu}nost irazmi{ljati o njoj. Bez obzira {to se u na{emslu~aju i ne nudi mnogo za tu budu}nost. Jerako malo bolje razmislimo konkretno oParlamentarnim izborima, mi i nemamo nekuponudu koja obe}ava ni svetlu sada{njost, ajo{ manje bolju budu}nost.

Ali, {ta je tu je, bilo je i gorih i teìhvremena, pa je srpski narod sve preìveo.Predlaèm da razmi{ljamo o tome da namsvetle teme donose na{i mladi sportisti. Da

nam u susret dolaze lep{i i topliji dani, saprole}em. A odmah tu na pragu nam je inajradosniji hri{}anski praznik - praznikHristovog Vaskrsenja!

Ovog meseca Ogledalo organizuje idogadjaje vezane za kulturu. Dve odli~nefilmske premijere, sa poznatim stvaraocimaiz srpske filmske produkcije, gostima izSrbije. To su filmski producent Zoran Jankovi}i poznati i cenjeni reìser Srdjan Koljevi}. Oninam donose istorijski film, radjen po auten-ti~nim arhivskim podacima sa sudjenjaGavrilu Principu, pod nazivom: BRANIO SAMMLADU BOSNU. Film }e biti premijernoprikazan 14. aprila u îkagu i 16. aprila uDalasu.

Dve nedelje nakon toga, ta~nije 28.aprila, premijerno }emo prikazati film podnazivom: PORED MENE, koji govori o aktuel-noj temi dana{njice, o mladima kojima je dig-italna revolucija nametnula novi jezik i odru{tvu u kome caruju otudjenost i pogubansistem vrednosti.

Nadam se da }emo se videti na ovimpremijerama.

Srda~no Va{aSlavica Petrovi}

RE^ UREDNIKA

Po{tovani prijatelji, ~itaoci Srpskog ogledala

I Z R E D A K C I J E

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

S R B I N F O

4

Pogledajte prvake pozori{nih dasaka u urnebesnoj komedijiu utorak, 12. aprila 2016 godine

u 19 i 21h, u Chopin Theatre.Predstava u 19 ~asova je rasprodata, obezbedite na vreme karte za 21h.

SEKA SABLI] je jedinstveni komi~ar i glumic a koja donosi osmeh na lice svih ljudi. Dobitnikje najve}e nagrade za glumu “DOBRIÎN PRSTEN“.

BRANKO VIDAKOVI] i za sebe ima uloge u tridesetak filmova, serijai i status prvakaNarodnog pozori{ta.

Sve informacije moète na}i na facebook strani: CikagoKulturniDogadjaji (https://www.facebook.com/cikago.kulturnidogadjaji).

link za karte: http://nobelovacija.brownpapertickets.com/Pratite nas na facebook strani jer vam See Art Fusion Project, sprema nova iznenadjenja!!

April 2016.

Brilijantna komedija

“NOBELOVAC I JA”

Po tekstu M. Fineman-a,u reìji

Stefana Sabli}a saSekom Sabli} i

Banetom Vidakovi}em.

Presude Haskog tribunala dvo-jici Srba uzburkale su ~itavregion. Sud je ~etiri godine

od zavr{etka sudjenja, u prvoste-penoj presudi oslobodio lideraSrpske radikalne stranke Vojislava[e{elja po svih devet ta~akaoptu`nice koja ga tereti da je gov-orom mr`nje podsticao i podràvaoratne zlo~ine u Hrvatskoj i BiHtokom ratnih sukoba i proterivanjeHrvata iz Vojvodine. Ova vest je zasve bila iznenadjuju}a osim za nje-gove pravne savetnike.

Sude}i po dosada{njojpraksi, [e{elj te{ko da moè dara~una na od{tetu za oko 12 godinapritvora u Sheveningenu, ~ak i akonakon àlbenog postupka budepravosna`no oslobodjen. AdvokatToma Fila potvrdio je da nijedanoptuèni koji je oslobodjen u Hagunije dobio naknadu za neosnovanipritvor. Prema njegovim re~ima,UN nikome ne pla}aju ni{ta.

Politi~ki analiti~ar DjordjeVukadinovi} ocenjuje da je oslobad-jaju}a presuda lideru SRS-aneo~ekivana, naro~ito ako se imajuu vidu praksa i dosada{nja iskustvasa tim sudom.

Vukadinovi} je rekao daoslobadjaju}a presuda nema veze sasamim sudom i “raznim teorijamazavere“ koje }e se ispredati u Srbijii okruènju, ve} isklju~ivo sa samimprocesom [e{elju i sudijom @anKlodom Antonetijem, za kojeg jeocenio da je od samog po~etka togsudjenja delovao kao “neobi~napojava u ha{kom sudijskomokruènju“.

Ocenio je da je sudjenje[e{elju bilo problemati~no odsamog po~etka, da je optu`nica bila“lo{e sklepana“ a da je odbrana i[e{elja i njegovih savetnika bilaodli~na. Ha{ki tribunal osudio je najedinstvenu kaznu od 40 godinazatvora biv{eg predsednikaRepublike Srpske i vrhovnogkomandanta njenih oruànih snagaRadovana Karadì}a (71). Karadì}je progla{en krivim za genocid uSrebrenici i zlo~ine protiv~ove~nosti nad Muslimanima iHrvatima tokom rata u BiH,1992-95. On je osudjen za progon,istrebljenje, ubistva, deportaciju iprisilno preseljenje, a nije osudjenza genocid u 7 op{tina u BiH. Ova

presuda izazvala je razli~ita reagov-anja sa svih strana.

Vlada Srbije ne}e dozvoli-ti da se presuda Karadì}u upotrebiprotiv srpskog naroda, poruka je sa

sednice vlade. Nije dozvoljeno bilokakvo prebacivanje kolektivne kriv-ice na narod, zbog zlo~ina koje supo~inili pojedinci, navodi se usaop{tenju vlade koje je pro~itaoministar pravde Nikola Selakovi}.

“Vlada Srbije ne èli dareaguje na sadràj i obrazloènjebilo koje pojedina~ne presudeHa{kog tribunala. Ali, posle mnogogodina rada tog suda, ostaje gorakukus zbog ~injenice da oni koji sutvorci politike zlo~ina prema Srbimagotovo ni na koji na~in nisuka`njeni. Ozbiljna i odgovorna poli-tika Srbije prema sopstvenim grad-janima i pripadnicima srpskog naro-da, ma gde oni ìveli, podrazumevai brigu o Srbima u RepubliciSrpskoj. Nikome ne}emo dozvolitida prvostepenu presudu protivbiv{eg predsednika RS upotrebljavakao razlog da prstom upire protivnas i na{ih sunarodnika. Jasnonapominjemo da ova presuda nemoè da bude upotrebljena s ciljemugroàvanja slobode i opstankana{eg naroda u Republici Srpskoj –rekao je Selakovi}. On je dodao daje vlada ponosna {to je na{ narodumeo da prepozna tudje `rtve i daim se dostojanstveno pokloni, ali ida istovremeno àli za{to tako ne{tou regionu nije mogao da u~ini nekoi kada su u pitanju srpske `rtve.

P r e d s e d a v a j u } iPredsedni{tva BiH BakirIzetbegovi} najavio je mogu}nostrevizije postupka po tu`bi protivSrbije za genocid. On je rekao da }e

to biti u~injeno ako bude novih ele-menata, a na osnovu presudeizre~ene ratnom lideru bosanskihSrba Radovanu Karadì}u uHa{kom tribunalu. Medjunarodni

sud pravde je u februaru 2007. kaoneutemeljenu odbacio tu`bu BiHprotiv SRJ, odnosno protiv Srbije zaagresiju i genocid.

U odgovoru na najnovijepoliti~ke pretnje predsedavaju}egpredsedni{tva BiH BakiraIzetbegovi}a, premijer SrbijeAleksandar Vu~i} je izjavio: “@aomi je {to Bakir Izetbegovi} izmi{ljada bilo ko iz Beograda preti Bosnii Hercegovini. Kao predsednik vladeSrbije to nisam ~inio ni pre, ni zavreme, a ni posle bilo kakve izbornekampanje.“

Istina je samo jedna i pot-puno nedvosmislena. BakiruIzetbegovi}u nije bilo potrebno nidva dana po okon~anja izricanjapresude Radovanu Karadì}u dapokrene inicijativu, pa umesto zakona~nim pomirenjem, on iznosipredlog za pravnu i politi~ku osve-tu nad Srbima. S druge straneKaradì}eva odbrana priprema albukoja }e obuhvatiti svih 10 ta~akaoput`nice, a posebna pa`nja bi}eusmerena na de{avanja u Srebrenicii zlo~ine muslimana koji su prip-isani Srbima. Navodni genocid je,poru~uje odbrana, na staklenimnogama. Presuda od 2.600 stranatek treba biti detaljno analizirana, alive} na po~etku je vidljivo da jedoneta pod pritiscima i bez ~vrstihdokaza protiv Karadì}a, smatraju~lanovi njegovog tima odbrane.Ovakva kakva jeste, kaù, rezultat jepoliti~kih pritisaka i te`nje da seSrpska proglasi “genocidnom

tvorevinom“, ~ime bi dodatno biouru{en nejn suverenitet.

“To je jedan plan koji stojistalno i koji je kamen oko vrataRepublici Srpskoj. Sada smo korakdalje od nejga jer je dr Karaì} oslo-bodjen za genocid u sedam op{tina,a genocid u Srebranici u onomobliku u kojem ga je usvojio sud jejo{ dalje od prave definicije genoci-da“, istakao je Goran Petronijevi},~lan tima odbrane RadovanaKaradì}a. ^lanovi Karadì}evogtima odbrane ukazali su da je najja~idokaz o postojanju navodnog geno-cida u Srebrenici, prema mi{ljenjusuda, zapravo nepostoje}i telefonskirazgovor sa MiroslavomDeronji}em, kojeg je Karadì} uSrebrenicu poslao kao svog izaslani-ka. “Razgovor se nije dogodio, aodbrana planira da uvede iforenzi~ka ve{ta~enja navodnih pres-retnutih razgovora“, rekao je PiterRobinson, pravni savetnik RadovanaKaradì}a.

Tribunal je odustao i oddefenicije genocida u Srebrenici

kakvu je imao do sada, ne pominju}ibrojke od 7 do 8 hiljada ubijenih.Odbrana }e dokazati da brojanjem,koga se drì Tuìla{tvo u procesima,do sada moè da se govori o 3.200poginulih u celoj operaciji, a da jeod toga veliki broj poginulo u vojn-im operacijama. Karadì} je uspeoda odbrani Srpsku, ali ne i sebe,mi{ljenje je potpredsednika Narodneskup{tine Republike Srpske. Dodaje,u odbranu Srpske moraju stati i njenipredstavnici u zajedni~kim instituci-jama koji su trebali reagovati nanapade Bakira Izetbegovi}a na pre-mijera Srbije.

“Mi ne moèmo da}utimo. Mi moramo da Srpsku izne-semo do kraja i da je vi{e ne moèniko napadati. Imamo nesumnjivupodr{ku Srbije i ostilih evropskihmedjunarodnih faktora, a tu je BakirIzetbegovi} mnogo mali i bi}e jo{manji, ako ga oni u Sarajevupravovremeno budu upozoravali dato {to radi nije u interesu niBo{njaka“, rekao je potpredsednikNSRS Nenad Stevandi}.

OD HAGA DO IZBORA

P O L I T I K A

5www.serbianmirror.comApril 2016.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

UOÎ PARLAMENTARNIH IZBORARok za prijavu izbornih lista za u~e{}e na vanrednim parlamen-

tarnim izborima isti~e 8. aprila, a RIK do sada proglasila devet izbornihlista. Prva na glasa~kom listi}u bi}e lista Srpske napredne stranke i koa-licionih partnera, pod nazivom “Aleksandar Vu~i} – Srbija pobedjuje“, adruga je koalicija okupljena oko Demokratske stranke, ~ija lista nosi naziv“Za pravednu Srbiju – Demokratska stranka (Nova, DSHV, ZZS)“.

Sledi lista socijalista, Jedinstvene Srbije i Zelenih Srbije podnazivom “Ivica Da~i} – Socijalisti~ka partija Srbije (SPS), JedinstvenaSrbija (JS) – Dragan Markovi} – Palma“. ~etvrti na glasa~kom listi}ubi}e radikali pod nazivom “Dr Vojislav {e{elj – Srpska radikalna stran-ka“, a iza njih su “Dveri – Demokratska stranka Srbije – Sanda Ra{kovi}Ivi} – Bo{ko Obradovi}“. Savez vojvodjanskih Madjara na}i }e se napetom mestu na glasa~kom listi}u, a na {estom je lista “Boris Tadi},~edomir Jovanovi} – Savez za bolju Srbiji – Liberalno demokratska par-tija, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska stranka“. Sledi“Stranka demokratske akcije Sandàka – Dr. Sulejman Ugljanin“, pa lista“Muamer Zukorli} – Bo{nja~ka demokratska zajednica Sandàka“. RIKje 18. marta proglasio i listu “Slo`no za Srbiju-NarodniSavez-Gli{i}-Parovi}“, ali je nakon nekoliko dana ukinuo re{enje oprogla{enju, jer je usvojen prigovor glasa~a. U~e{}e na izborima i priku-pljanje potpisa za podno{enje izborne liste po~eli su i Levica Srbije ipokret Dosta je bilo. Status nacionalne manjine na izborima, odnosnomogu}nost prelaska cenzusa i ispod pet odsto podr{ke gradjana, ima}e triliste: lista Saveza Vojvodjanskih Madjara, Bo{nja~ke demokratske zajed-nice i Stranka demokratske akcije Sandàka. Vanredni parlamentarniizbori bi}e odràni 24. aprila, a rok za utvrdjivanja i objavljivanje zbirneizborne liste u Slu`benom glasniku je 13. april. Bira~ki spisak mora bitizaklju~en, a ta~an broj bira~a utvrdjen do 8. aprila. Predizborna ti{ina,odnosno zabrana izborne propagande, po~inje 21. aprila u pono} i trajedo zatvaranja bira~kih mesta 24. aprila u 20.00.

P O L I T I K A

6 April 2016.

Proces Vojislavu [e{elju trajao je 175efektivnih sudskih dana. Tuìla{tvoje izvelo 89 svedoka. Sudsko ve}e je

pozvalo 10 svedoka. [e{elj je odbio dapozove svoje svedoke.

Lider radikala je u pritvoruHa{kog tribunala proveo gotovo 12 godina,od februara 2003, kada se predao i dobro-voljno oti{ao u Hag, do novembra 2014,kada je pu{ten da se brani sa slobode, zboglo{eg zdravstvenog stanja.

Ve}ina ~lanova Ve}a, uz suprotnomi{ljenje sudije Flavije Latanci, zaklju~ilaje da [e{elj nije kriv ni po jednoj od devetta~aka optu`nice. Latancijeva je bilasuprotnog mi{ljenja po osam ta~akaopti`nice.

Presuda je izre~ena u odsustvu[e{elja, koji je presudu sa~ekao uBeogradu. Presudu je pro~itao predsednikPretresnog ve}a sudija @an Klon Antoneti.Antoneti je pro~itao saètak presude iistakao da je tokom sudjenja, koje je po~elo7. novembra 2007. godine, prikupljeno1.400 dokaznih predmeta, saslu{ano je 99svedoka, a da presuda ima vi{e od 100strana. Sudija je podsetio da Ha{ko

tuìla{tvo tvrdi da je [e{elj u~estvovao uudruènom zlo~ina~kom poduhvatu saSlobodanom Milo{evi}em, vojnim i paravo-jnim snagama, “~etnicima“ i “{e{eljevci-ma“.

“Glavna uloga Vojislava [e{eljabila je raspirivanje mr`nje i regrutovanjedobrovoljaca koji su slati na teren, pa inte-grisani u srpske snage, koje su delovale uBiH i Hrvatskoj“, naveo je sudija i podse-tio da se po svim ta~kama optu`nice [e{eljizjasnio da nije kriv.

Takodje je naveo da je [e{eljodlu~io da ne}e pozivati svedoke, ali je uprvom delu postupka aktivno u~estvovao –osporavao je legalnost medjunarodnog sudai kredibilitet svedoka.

Predsednik Pretresnog ve}aHa{kog tribunala rekao je, da Ve}e smatrada su optu`nica i dokazni predloziTuìla{tva puni nejasno}a i nedoslednosti,koje su zakomplikovale rad i Tuìla{tva iodbrane i Sudskog ve}a.

“Pretresno ve}e je bilo prisiljenoda sledi put koje je zacrtalo Tuìla{tvo, paje uz pote{ko}e poku{alo da raspletemreù“, napomenuo je sudija ~itaju}i pre-sudu.

Prema njegovim re~ima, sti~e seutisak da navodni zlo~ina~ki cilj varira popotrebi optu`nice.

“Tuìlac nedosledno koristi re~inasilje i zlo~in, neke formulacije ostavljajuutisak da je sama ideja ‘velike Srbije’kriminogena, a u drugim delima se napada-

ju sredstva kojima se “èlela ostvariti“,naveo je sudija i izrazio àljenje zbogtakvog rada Tuìla{tva.

Podsetio je da je Pretresno ve}etokom sudjenja dobijalo dodatne dokaze odTuìla{tva, ali ve}ina ~lanova Ve}a nije bilaza to, da se ti dokazi uvrste u predmet po{tosu ocenjeni kao dupli dokazi, mada je sudi-ja Flavija Latanci imala suprotno mi{ljenje.

“Iste ~injenice koje se kvalifikujukao ubistvo, mu~enje, deportacije, razaran-je i plja~ke isto se podvode i pod delaprogona. Tuìlac je imao cirkularni pristupu kome je svako krivi~no delo dobilo vi{ekvalifikacija“, naveo je sudija.

Ve}ina ~lanova Ve}a Ha{kog tri-bunala je konstatovala da ne postoje bitnipravni elementi za individualnu krivi~nuodgovornost Vojislava [e{elja za zlo~ineprotiv ~ove~nosti.

Izricanje presude: Ta~ka 1 – nije kriv. Ta~ka 4 – nije kriv.

Ta~ka 8 – nije kriv. Ta~ka 9 – nije kriv.Ta~ka 10 – nije kriv. Ta~ka 11 – nije kriv.Ta~ka 12 – nije kriv. Ta~ka 13 – nije kriv.Ta~ka 14 – nije kriv. Odluku je doneloPretresno ve}e u sastavu: @an KlodAntoneti (Francuska), Flavija Latanci(Italija) i Mandaje Nijang (Senegal).

Bramerc: Za nekoliko dana odluka o àlbiGlavni tuìlac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc rekao je da je uveren da porodice

`rtava i mnogo ljudi ne}e biti zadovoljni ovim ishodom, te da Tuìla{tvo u velikojmeri deli njihovu frustraciju.

Bramerc je potvrdio da je njegova kancelarija primila na znanje oslobadjaju}upresudu i da }e nakon pa`ljive analize obrazloènja Sudskog ve}a za nekoliko danaodlu~iti ho}e li se àliti.

Toma Fila: Preokret u presudi [e{eljuPoznati beogradski advokat Toma Fila je, komentari{u}i oslobadjajuæu presudu

Vojislavu [e{elju u Ha{kom tribunalu, rekao da je do{lo do preokreta i ocenio da }eta presuda uticati i na drugostepenu presudu Radovanu Karadì}.

Fila je izjavio da }e oslobadjaju}a presuda [e{elju uticati na deo u presudiKaradì}u, u kojem se pominje [e{elj, te da }e se sada videti da od toga nije biloni{ta.

"Najvi{e }e uticati u regionu, jer su ve} jednom Hrvati napadali Srbiju zbog[e{elja, i to sada pada u vodu. Sada }e hrvatska vlada da se suo~i sa time da [e{eljnije ratni zlo~inac", rekao je Fila, koji je kao advokat odbrane Srba u~estvovao umnogim ha{kim sudjenjima.

Fila je naveo da je u izricanju presude [e{elju do{lo do preokreta, jer niko nijeznao stav tre}eg ~lana sudskog ve}a, koji nikada nije video [e{elja i koji je zameniosudiju Frederika Harhofa.

"Klju~na stvar je u tom tre}em ~lanu ve}a. Prethodni sudija, koji je izuzet nazahtev [e{elja, bio se izjasnio da je [e{elj kriv. Da je taj sudija ostao u ve}u imali birezultat dva na prema jedan, odnosno samo bi sudija Antoneti dao mi{ljenje da[e{elj nije kriv, ostalo dvoje bi da jeste", rekao je Fila.

"Druga sre}a koju ima [e{elj je to, {to je Antoneti veoma ugledan ~ovek i sudijau Francuskoj, koji je mogao da ima hrabrosti da se suprotstavi Italijanu. Drago mi je{to se to tako zavr{ilo i ~estitam [e{elju. Ovo je prvostepena presuda, ali mislimne}e imati vremena ni èlje da se time bave", rekao je Fila.

[E[ELJ OSLOBODJEN U HAGU

"Ose}am se indiferentno u odno-su na presudu Vojislavu [e{elju, nemamnikakva ose}anja prema njemu", rekao jeTomislav Nikoli} novinarima u Beogradu.

– Kako ~ujem, bitka jeizgleda zavr{ena, napisao

je Vojislav [e{elj na Tviteru

Ha{ki tribunal je oslobodio lidera Srpske radikalne stranke Vojislava [e{elja po svih devet ta~aka optu`nice, koje su ga teretile da je govorom mr`njepodsticao i podràvao ratne zlo~ine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.

K N J I @ E V N O S T I U M E T N O S T

7April 2016. www.serbianmirror.com

Generalni konzulatRepublike Srbije u îkaguje u toku meseca marta

organizovao dva interesantnadogadjaja.

Gost Generalnog konzula-ta je bila knjièvnica i pozori{narediteljka Vida Ognjenovi}.Odràno je knjièvno ve~e nakojem je predstavljena njenanajnovija knjiga eseja “Visokavoltaà”.

Re~ je o esejima, o kul-turi i knjièvnosti u doba global-izacije i zabave, o velikim piscimana{eg vremena, o klju~nim srpskimi jugoslovenskim glumcima drugepolovine XX veka i na{ih dana,kao i o dvojici modernihArgonauta koji su spasili ruskuavangardu.

Junaci ove knjige su Ki{i Kova~, Mihiz i Simovi}, MiraStupica, Olivera Markovi} iKsenija Jovanovi}, ZoranRadmilovi} i Slobodan Aligrudi},Petar Kralj i Mira Banjac, ZoranDjindji} i Dragoljub Mi}unovi},Klaudio Magris i Milo Dor.

O knjizi je govorioNikola Morav~evi}, knjièvnik ibiv{i profesor Univerziteta Ilinoisau îkagu. ”To {to povezuje sveove eseje je nedosti`na jezi~ka pre-ciznost i {irina spisateljskog izrazakoja pleni svojom virtuozno{}u ineo~ekivanim i duhovitim obrtimamisli, kao i unikatnim dijapazonom

njenog zdravog i lucidnogknjièvnog rasudjivanja, {to prostooduzima dah ~itaocu“, rekao jeknjièvnik Morav~evi}.

Vida Ognjenovi} jegovorila o svojoj knjizi i aktuel-nom trenutku pisane re~i u kon-tekstu sve ve}eg uticaja

savremene tehnologije. Takodje,~itala je delove eseja iz knjige“Visoka voltaà”. U tokuknjièvne ve~eri prisutni lju-bitelji knjièvnosti su imali pri-liku da postavljaju pitanja i raz-govaraju sa knjièvnicom.

“Razgovor o mojoj knjiziu Konzulatu bio je inspirativan sus-ret pisca sa ~itaocima ~ija se kul-turna potreba ne zadovoljava lo{om

ponudom sa telvizijske i reklamnetrake, ve} je zasnovana na pa`ljivi-jem odabiru i odnegovanom kriter-ijumu. Bila mi je veoma zanimlji-va rasprava o opstanku knjige kao~uvara i ujedno i rasadnika iherbarijuma jezika, naro~ito {to jerazgovor vodjen sa ljudima koji

ìve i rade dvojezi~no, {to jestevelika prednost, ali i te{ko}a kojuvalja pravilno savladati.

Ovo knjièvno ve~e je zamene bilo posebno zna~ajno {to jeuvodnu re~, kao i intonaciju raz-govoru dao poznati pisac i vrhuns-ki intelektualac profesor dr NikolaMorav~evi}, a u razgovoru su ìvou~estvovli i drugi pisci i uni-verzitetski profesori knjièvnosti,

kao profesor dr Jelena Bankovi},slikar Sava Rako~evi}, lekari,inènjeri i mnogi drugi. Ohrabruje~injenica da ~itaoci odolevajutehnolo{koj isklju~ivosti i ne posus-taju u svojem poverenju u mo}pisane re~i u vreme diktature slikei jezi~ke mimikrije.

Odajem priznanje konzu-lu Radulovi}u za trud da se oknjièvnosti i kulturi uop{te razgo-vara u Konzulatu, koji na taj na~innjegovom zaslugom postaje izna~ajan Kulturni centar”, izjavilaje Vida Ognjenovi} nakonknjièvne ve~eri.

Takodje, Generalnikonzulat je u saradnji sa ~ika{komgalerijom Eleven Eleven Jewelry

organizovao radionicu o na~inuizrade umetni~kih predmeta i naki-ta od stakla.

Umetnica i dizajnerkaDobrila Pintar iz îkaga je u svomateljeu odràla radionicu i prezen-tovala izradu umetni~kih predmetaod stakla. U~esnice radionice subile ~lanice Ladies kluba konzu-larnog kora u îkagu (CCCLC).~lanice kluba su supruge karijernihi po~asnih generalnih konzula ikonzula i dame koje su generalnikonzuli ili konzuli zemalja kojeimaju generalne konzulate uîkagu. U~esnice radionice suimale priliku da samostalno i uzpomo} umetnice kreiraju predmeteod stakla.

U mesecu aprilu naso~ekuje jedna zna~ajna proslava.Re~ je o obeleàvanju desetegodi{njice zbratimljenih odnosaizmedju Beograda i îkaga.Organizator proslave je ChicagoSister Cities International, odnosnoKomitet za saradnju saBeogradom. U programu proslave}e u~esvovati na{ poznati violin-ista Stefan Milenkovi}, GoranIvanovi} Trio i srpski hor “BrankoRadi~evi}”. Proslava }e se odràti13. aprila 2016.godine sapo~etkom u 18,00 ~asova uKulturnom centru ~ikaga (ChicagoCultural Center’s Preston BradleyHall, 78 E Washington Street,Chicago). Ulaz je slobodan.

MART U ZNAKU KNJI@EVNOSTI I UMETNOSTI

Levo konzul èran Dejan Radulovi} sa suprugom Biljanom Prof dr Nikola Morav~evi} i knjièvnica Vida Ognjenovi}

8 April 2016.

U N U T R A [ N J A P O L I T I K A

Dok seZ a p a dmu~i s

bumerangom zvan-im migranti, trgu-ju}i oko njih sanimalo naivnomTurskom (no, ovoje za posebnukolumnu), Putin je14. marta doneoodluku i za sedamdana povukaoruski vojni kontin-gent iz Sirije! Ovaneo~ekivana vest iznenadila je sve– i Ameriku! Onda su krenularazna tuma~enja i nagadjanja.Medjutim, oni koji misle da jeRusija time naru{ila svoju borbenumo} u Siriji – te{ko se varaju! Izruskog ministarstva odbrane ubrzoje stiglo obja{njenje da su, zasada, uradili ono {to su mislili datreba! To {to danas Rusija moèda radi ono {to misli da treba, kadtreba i koliko treba – potvrda jenjene mo}i – zbog koje Zapad, usaradnji sa Beogradom, i drìSrbiju daleko od Moskve.

Koliko je to “drànje“sveukupno, perfidno i opasno, vidise iz ubrzano odradjenih, Zapadubitnih, poslova u Srbiji pre nego{to su 4. marta raspisani op{tiizbori za 24. april. Ispotpisivali suugovore sa MMF-om, Svetskombankom, NATO- om! Potpisano jei sve {to je Brisel, zasad, mislioda treba – kako bi se proteraladràva Srbija sa “dràve“Kosovo?!

Terorista U~K-a Ha{imTa~i, umesto da se na{ao uzatvoru, uz pomo} Beograda je26. februara izabran u pri{tinskomparlamentu za predsednika samo-progla{enog Kosova. Vu~i} osvemu ovome “pojma nema“?!Njegovi sa Srpske liste tamo,pravdaju se kako ni za koga nisuglasali! To {to su sedeli uSkup{tini kako bi dali kvorum,dok je {iptarska opozicija bila naulici, i tako omogu}ili glasanje –a {to bi to bila ordinarnija prevaraSrba i Srbije od svih prevara i laìo KosMetu do sada?!

U ovom ubrzanomra{~i{}avanju zadatih naredbi predizbore, ni{ta se nije prepu{taloslu~aju. Zatvoren je svaki izlaz i{ansa beànja iz ropstva u koje sunas na{i okupatori, u saradnji sa

doma}im kolabora-cionistima, strpali.O svemu se mis-lilo, jer – {ta, ako,ne daj Boè, narodpoludi, osvesti se ina izborima dovedeone koji bi radiliza Srbiju i Srbe?!

Premi jerVu~i}, uz poznatu“mantru“ – kakoon gine za teritori-

jalnu celovitost isuverenitet Srbije,

sve {to je Zapadu bilo bitno ured-no je zavr{io – uz ~istu desetku!U te bitne zadatke, jedan odnajbitnijih je stavljanje potpisapredsednika Srbije TomislavaNikoli}a 19. februara na Zakon osporazumu NATO-a sa Srbijom,kojim je NATO postigao sve {toje od Srbije hteo. Vi{e od ovoga,toj vojnoj alijansi, u su{tini i neodgovara. Svi sporazumi odSOFA, preko IPAP-a do ovogzadnjeg, potpisani su, a da Srbiju

niko ni{ta ni pitao nije. Prvi pot-pis 2006. godine, bio je potpistada{njeg {efa diplomatije VukaDra{kovi}a. To, i mnoga drugadela, Zapad Vuku nikad nije zab-oravio! E, zato ima da se Vukstavi uvek na predizborne listeonih kojima je namenjena pobedai uvek je, ovako ili onako, navlasti, iako ne znam ima li ikovi{e ìv ko za njega glasa?! I naovim izborima – “nacrtan“ je napredizbornoj listi Vu~i}evihnaprednjaka.

Uglavnom, Srbija, mic

po mic – od Djindji}evih dosman-lija do Vu~i}evih naprednjaka –udje u “dobrovoljnu“ okupacijuNATO-a?!

Kako posle svega ovogaizgleda “suverena“ Srbija, vidi seiz potpisanih sporazuma. Potpisomod 19. februara ove godine,NATO osoblje oslobodjeno jepla}anja poreza, PDV-a i carinana{oj dràvi. Uz to, dobilo je idiplomatski imunitet i slobodukretanja po celoj Srbiji?!

Pre ovoga, u martu 2015.naprednja~ka vlast se potpisom naSporazumu zvanom IPAPobavezala da vojnicima NATO-aomogu}i kori{}enje cele na{einfrastrukture, slobodan tranzitvojne NATO-ma{inerije po celojSrbiji, i za{titu posebnim statusomdok u Srbiji borave. – A {ta jeovo, gospodo, ako nije okupacija?!

Ovaj poslednji potpis,“odradjen“ pred raspisivanje izbo-ra, Vu~i} je hvalio na sva zvona:“Srbiji je potrebna saradnja saNATO-om. Samo oni koji bi

Srbiju da vrate u 17. vek smatra-ju da je to nepotrebno“. Ne znam{to na{ premijer tako daleko ide ipreska~e onu “saradnju“ iz 20.veka, kada su nas 1999. ti na{idana{nji “prijatelji“ i “~uvari“,prvo èstoko, bespravno ibeskrupulozno tukli bombama –pokorili nas, teritorijalno smanjili,razboleli osiroma{enim uraniju-mom, oplja~kali i, na kraju, kom-plet zaposeli celu na{u dràvu.Nakon svega, sve {to su smatralida im je potrebno – dao im jedana{nji Beograd. Sve ono {to je

Milo{evi}, februara 1999. odbio uRambujeu, danas je NATO ost-vario preko onih u Srbiji koje je5. oktobra 2000. doveo i do danasdovodi na vlast.

A kad smo ve} kodsaradnje sa Rusijom – Rusko-srp-ski humanitarni centar u Ni{u,ostao je bez potpisa. Od kada je2012. do{ao na vlast, Vu~i} je –za razliku od potpisa saNATO-om – raznoraznim slalomi-ma izbegao bilo kakav potpis saruskim centrom?!

Predsednik Nikoli} je, nadan raspisivanja izbora 4. marta,na pitanja novinara da je potpisaosporazum sa NATO-om, a ne iovaj sa Rusima u Ni{u, odgovorio:“To }e morati da sa~eka izbore...formiranje nove vlade... novavlada ima}e priliku da se izjasni oSporazumu koji se ti~e centra uNi{u“. Lepo – a {to ne sa~eka,predsedni~e, i ovaj potpis saNATO-om, kad ve} imate tako istiodnos i prema Zapadu i premaRusiji?! Kad je 9. marta, Nikoli}

bio u Moskvi i dobio sredstva zazavr{etak Svetosavskog hrama (odonih vi{e od 30 miliona evra ponalogu Putina obezbedjenihdonacijom ruske vlade) – Putin nipomenuo nije – ni Sporazum sNATO-om, ni Sporazum saRuskim centrom u Ni{u?! Sve mise ~ini da mu Toma, i kompletna{a vlast – i nisu neki rebus! Kadsmo ve} kod NATO-dobrotvora i“partnera“ – u Beograd nam je 16.marta, u posetu stigaoprestolonaslednik kraljevske kruneVindzora – princ ârls sa vojvotk-

injom Kamilom. Na balkanskojturneji britanskog prestolonasledni-ka od 14. do 19. marta, spisakdràva od Hrvatske, Srbije i CrneGore, nizao se do, ni manje nivi{e, nego “dràve“ Kosovo.

U Domu Narodneskup{tine, jedinim javnimobra}anjem sa ovog pute{estvija,pozdravio nas je na srpskom, a naengleskom objasnio kako svojimdolaskom pokazuje posve}enost“miru, pomirenju i mladima“ –skoro kao lepotice kad im lentuka~e. Bez obzira na ovaj paravanjavnog obra}anja, su{tina posete~ita se, kako iz protokolapose}enih destinacija, tako i izprin~evog interesovanja prilikomsusreta sa predsednikomNikoli}em – o njegovoj posetiMoskvi.

Sve se pla{im da je ovopitanje bilo kurtoazne prirode?!Ovo je deveta prin~eva posetaovome regionu od 1978. a samood one ratne ‘93-}e u BiH je bio~etiri puta, u Hrvatskoj tri puta, ana Kosovu jednom i to ba{ 1999.godine. Diplomatskim jezikomporu~eno, princ je podjednakimboravkom i u Srbiji i na otetomesrpskome KosMetu, kojeg suokupirali i prave jo{ jednu dràvu[iptarima, dao isti status – po dvadana u “obe“ dràve.

Dodu{e, samo je uMilovoj Crnoj boravio ni po dana– tek toliko da bi prisustvovaoobeleàvanju 10-togodi{njiceodvajanja Crne Gore od Srbije.Ma gde je god mrdnuo – sve jeodisalo “prijateljskim“ porukamaSrbima!

Princ je svomepute{estviju udario pe~atzavr{etkom na – i “njegovome“dana{njem Kosovu, na kojem seuporno ru{e i zatiru hiljadugodi{njitragovi na{e svete srpskeNemanji}ke vladarske krune i loze– koja vu~e svoje poreklo iz 10.veka, kao i Vindzori. Tamo jeovaj naslednik vladarske lozeVindzora, pristigao 18. marta, asutradan je sa predsednicom samo-progla{ene “dràve“ AtifeteJahjagom, prisustvovao komemo-raciji i poloìo cve}e na Spomeniknestalima u Pri{tini?! Cve}a nastrati{tima poklanih Srba, “ùtimku}ama“, stazama progona srpsko-ga nroda i popaljenim domovima,isprevrtanim i polomljenim

Milijana Baleti} - (a)ludiranje

Milijana Baleti}

STOKHOLMSKI SINDROM – U SRBA

Anti NATO protest u Beogradu

Dok se svetom biju razne bitke, srpski premijer pada s nogu u ubrzanom ra{~i{}avanju zadatih mu naredbi pred izbore. Ni{ta se neprepu{ta slu~aju, jer {ta ako neko, ne daj Boè, dodje i po~ne da radi u srpskom interesu?! Stavljaju se potpisi na sporazume sa NATO-om,MMF-om, Svetskom bankom, Briselom, preska~u potpisi sa Ruskim centrom u Ni{u, bira Ta~i za predsednika “dràve“ Kosovo, oboàva oku-

pator, poniàva srpska istorija, a – anestezirani Srbi, ba~eni na psihijatrijski kau~ – u potpunom transu Stokholmskog sindroma...

U N U T R A [ N J A P O L I T I K A

www.serbianmirror.comApril 2016. 9

U îka{kom Kulturnomcentru, 13. aprila, u 18 hsve~anom proslavom

obeleì}e se desetogodi{njatakozvana “Sister - City “ relacijaizmedju îkaga i Beograda.

Proslavu organizujekomitet Chicago Sister-CityInternational – Belgrade

Committee, kojeg sa~injavajuugledni aktivista srpske zajedniceu Cikagu, a koji radi pod okriljemWorld Business Chicago instituci-je.

U “Preston Bradley Hall”sali u Kultrutnom centru }e uprogramu nastupiti slede}iumetnici:

Poznati violinista StefanMilenkovi}, dobitnika mnogihnagrada i priznanja, kao {to suSrpski umetnik stoleca (2002),Najhumanija osoba (2003), iBrend licnosti (1010).

- Hor Branko Radi~evi}iz katedrale Svetog Vaskrsenja uîkagu.

- Goran Ivanovi} Trio,poznati muzi~ari vidjeni namnogim koncertima i festivalimau Americi i van nje.

- Izlo`ba GordaneNenadovi}, umetnice slikarkekoja je izlagala u mnogim svet-skim metropolama.

- Prigodna zakuska, uz

lepu i sve~anu atmosferu.Ulaz je besplatan,

otvoren i za srpsku i ameri~kupubliku!

Beograd je jedan odsamo 28 gradova u svetu kojiuìva ovaj status.

Chicago CulturalCenter, 78 E. Washington St.

JUBILEJ KOJIM SE PONOSIMO

DESETA GODI[NJICA POSESTRIMLJENIHGRADOVA BEOGRADA I ÎKAGA

grobljima, sru{enim crkvama imanastirima– nije bilo.

Nije bilo ni upu}enogpitanja o slavlju koje se oriloPri{tinom, dan pre nego {to jeprinc stigao. [iptari su obeleàvalii proslavljali 17. mart – kada su2004. izvr{ili nevidjen pogrom nadkosmetskim Srbima i to sve podbudnim okom i skr{tenim rukamamedjunarodnih snaga! Sve sepla{im da mu je protokolomslu~ajno odredjeno da na Kosovostigne ba{ 18. marta – dan posle,kako bi imao alibi za }utanje nad17. martom, ali i da svojim pris-ustvom da [iptarima debelupodr{ku.

Tog 17. marta 2004.Vu~i}evi zapadni prijatelji i ~uvaridemokratije na KosMetu, prstomnisu mrdnuli dok su njihovi{ti}enici [iptari orgijali nad srp-skim narodom! Koliko je detaljnoi zdruèno planiran ovaj pogrom,vidi se iz rezultata. U tomstravi~nom masakru usred“demokratske“ EUrope u~estvova-lo je preko 50.000 {iptarskih teror-ista, Tada je proterano vi{e od4.000 Srba iz svojih domova i saimanja koje su im oteli, u koja sedo dan-danas niko nije vratio, iubijeno je 19 Srba za koje nikojo{ nije odgovarao! Etni~ki jeo~i{}eno 6 gradova i 10 sela, spal-jeno preko 600 srpskih ku}a, 35pravoslavnih crkava i manastira,medju kojima i 18 spomenika kul-ture, kao {to je crkva BogorodiceLjevi{ke iz 14. veka!

Ba{ zbog svega ovogazapadni prijatelji, medju kojima iprin~eva domovina, èstoko su sezalagali da se srpsko kulturnonasledje na KosMetu preda[iptarima na ~uvanje, prekoUNESKO-a?! Sama ~injenica damartovski pogrom nije predmetinteresovanja nedavno osnovanogSpecijalnog suda za ratne zlo~ineOVK, jo{ jedan je dokaz da jemartovski pogrom izveden planskiu saradnji Zapada i [iptara!

Dok sve ovo pi{em, ne,nisam ja zaboravila ni donacijeprinca ~arlsa u obnovi na{egHilandara nakon katastrofalnogpoàra 4. marta 2004. Kad ve}pamtim – {to bih selektivnopamtila sveukupni krvavi mart tegodine nad celom srpskom istori-jom – od Hilandara do KosMeta?!

To {to je princ mudro}utao o pogromu i najve}emetni~kom ~i{}enju KosMeta odkad su na njega rasporedjenizapadni ~uvari demokratije, medjukojima i iz njegovog UjedinjenogKraljevstva – nepodno{ljivo jelicemerje, ali ne i jedino, koje namiz njegove domovine dolazi i ukojoj se vodi jedinstvena politikakrune i Dauning strita – koja nika-da u istoriji nije bila prijateljskaprema Srbima. Toliko otrova kojeje britanska javnost posejala posvetu protiv Srba od 90-tih naova-mo, ima da ànjemo decenijama!

Kada razmi{ljam o vetro-vima koji duvaju sa Zapada, neznam ko nam je ve}i prijatelj,

Amerika ili njena ispostava uEvropi – Britanija, koju je [arl deGol zvao – “ameri~ki nosa~aviona“!

Dok je princ ârlsudarao temelje britanske i zapad-nja~ke politike nad Srbima,zvani~ni Beograd je terao celuSrbiju da se u transu odu{evljen-ja zamajava protokolarnim pravil-ima, kako ne bi ko slu~ajnoprekr{io pravila pona{anja koje suVindzori smislili, kako bi sebepodigli na nedodirljivi pijedastaliznad pot~injenih naroda idràva?!

U dolasku prin~evskogpara protokol je bio glavna temaushi}enih u~esnika, od dràvnogvrha do ustreptalih novinara!Moram priznati da sam bilazate~ena tolikom koli~inom skoro-jevi}kog divljenja, kako to samomogu oni koji, mimo trenutnogjeftinog sjaja – nemaju ~ime da sepohvale u vertikali svoga porekla.Sve te{ko}e srpskoga roda idràve pale su u vodu pri ovomesudnjemu trenutku – kako se ruko-vati, kako se pokloniti, kako se neljubiti ili, ne daj Boè, ljubiti,kako se obu}i... Svi se novinarispecijalno pospremili – utripovalida su li~no nikli sa pojedinihgrana porodi~nog stabla Vindzora.Boè dragi! U ovom igrokazupunom tragikomedije, ne zna~ovek {ta prvo da navede!

Prvi dan posete visokigosti, izmedju ostalog, pili su ipopodnevni ~aj sa na{im

prin~evskim paromKaradjordjevi}a i grejali ruke natoplim {oljicama, po{to u Belomdvoru grejanja nema, jer na{ princAleksandar II Karadjordjevi} nijeplatio struju. A lepo mu je na{premijer Vu~i} poru~io: “Genije,prvo ti plati struju koju siduàn“!– Boè dragi! Na sve~aniprijem uprili~en u ~ast britanskogprestolonaslednika u holu DomaNarodne skup{tine, koja li je sve“elita“ bila pozvana?! Sve “elitni“doktor do doktora sa elitnih“mindàmenta“ do “elitnih“ nov-inara i NVO “elite“. Mada, rukuna srce, bilo je i prave elite poputprof. dr Vladete Jankovi}a i, tu itamo, jo{ ponekog. Na{ princAleksandar Drugi Karadjordjevi}nije bio pozvan! – koji vrhunacsamoponiènja?! Da bi se na{aomedju zvanicama, Vu~i}u nije biodovoljan razlog {to je princAleksandar II Karadjordjevi} –srpska istorija – sinKaradjordjevog ~ukununuka, jer –nije platio struju. Nije ovo najgore{to je “princ“ Aleksandar Vu~i}dao sebi za pravo – on je princuAleksandru pro{le godine, poredstruje, isekao i vodu i grejanje,tako da su uz sve}e na dvoruproslavili krsnu slavu AndrejaPrvozvanog (13. decembra) –Boè dragi...!

Uz stalno ponavljanjekako je princ najobrazovanijimedju monarsima, Srbija mu je,izmedju ostalog, poklonilasabrana {ekspirova dela na

}irilici. [to mu, kad ve} srpskinarod ima hiljadugodi{nju svetulozu Nemanji}a, ne poklonistekopiju Miroslavljevog jevandjel-ja, Nomokanona Svetog Save,Zakonika Cara Du{ana, ili ne{toiz vladarske loze Petrovi}a –sabrana Njego{eva dela, naprimer. Kad je ve} tako obrazo-van – znao bi to da ceni, samo{to to skorojevi}kim darodavci-ma ne ~ini posao – kadudvori{ta nema. Nakon 16godina, od kada je, preko kvis-lin{ke vlasti Zorana Djindji}a,Srbija pala pod okupacijuZapada, bukvalno je ba~ena napsihijatrijski kau~ – obolela odStokholmskog sindroma. Takose naziva stanje u kojem jepacijent doveden do takvogludila da oboàva svoga dèlatai mu~itelja. Kao nikad niko,Srbi danas svoje dèlateoboàvaju do – imbecilnosti! Ipored svega ovoga – premijerVu~i} mirno stane pred kameres pri~om, kako je Srbija podnjegovom politikom ponosna,po{tovana, nezavisna, suverena iteritorijalno celovita zemlja,koja podjednako saradjuje i saZapadom i sa Rusijom i saNATO-om i sa Moskvom...?!Vidi, genije – mene si ubedio –vidi {ta }e{ sa istorijom?!

Ukolko dragi ~italac èlijo{ ovako dobrih sadràja neka odena sajt: www.milijanabaletic.com

Odakle je uz dogovor saautorkom preuzet i ovaj.

P R E D S T A V L J A M O V A M

April 2016.10

Odmah po dolasku iz Beograda jepored svoje profesije postao i veomaangaòvan u radu srpske zajednice

îkaga. Njegov rad u srpskim organizacijamaje najzapaèniji na polju promovisanja srpskeumetnosti i kulture, naro~ito u SrpskomAkademskom Klubu. Te kulturne manifestaci-je su ~inile u to vreme, da se Srbi u îkagubar delimi~no ose}aju “kao kod svoje ku}e.”

Kada ste zavoleli arhitekturu?- Kao gimnazijalac sam pratio

arhitektonske zadatke i zavoleo njihov sadràjza vreme studija moje sestre Zorke na arhitek-tonskom fakultetu i odlu~io se za arhitekturu.

Da li je îkago zbog svojih intere-santnih arhitekstonskih re{enja bio izazov iva{ izbor za ìvot?

- O tome, da je îkago uvek biosvojom avangardnom arhitekturom poznat ucelom svetu u~io sam jo{ na studijama naBeogradskom Univerzitetu, pa je tobilo pre-sudno, kao i ~injenica da je u njemu i velikasrpska zajednica.

Koje bi ste va{e li~ne projekte izd-vojili kao najzna~ajnije i zbog ~ega?

-Prvi bi bio medicinski centar nauglu Dempster-a i Edens-a u Skokiju. Taparcela je izuzetno mala i osim toga vi{estranipoligon nejednakih i neparalelnih strana.Dvospratna zgrada je takodje morala da budevi{estrani poligon, tako da je strukturalini sis-tem bio izuzetno kompleksan. Izazov je biotakodje i da se estetski obradi fasada zgrade sanepravilnim gabaritom. Kada smo ja i moj kumVoja Vla, koji je tada bio jedan od ~etiri vlas-nika te parcele, odneli moj preliminarni dizajnop{tini - Skoki, za odobrenje dizajna, od njihsmo ~uli da je pre mene pet arhitekatapoku{alo da ne{to stvori na toj maloj i te{kojparceli, ali su odustali zbog rigoroznih zonskihzakona i estetskih zahteva.

Drugi projekat bi bio luksuzna rezi-dencija na obali jezera Mary Ann u DesPlaines-u. Zbog izuzetno slabe nosivosti tere-na temelji su morali da budu postavljeni nadvadeset ~etiri betonska kesona. Takodje,vlasnik je zahtevao da sve prostorije imajupogled na jezero i izlaz na balkone.

To je bio veliki izazov, a kada jeprojekat zavr{en, vlasnik je bio izuzetno zado-voljan i kasnije mi dao jo{ nekoliko projekta.

Tre}i, i najva`niji projekat je SrpskaPravoslavna Crkva Sveti Sava u Merrillville,Indiana. Uprava te crkve je èlela da projekatima odjek Oplenca, a takodje i da {kolskazgrada sa jedne i administrativna zgrada i stan

za domara sa druge strane, budu spojene“toplom” vezom za crkvenu zgradu.

Moj preliminarni dizajn je odmahbio prihva}en sa velikim entuzijazmom odstrane crkvene Uprave. Sve tri zgrade kao iobadve “tople“ veze su uradjene u kamenui istom stilu obradjene. Crkvu sam projekto-vao tako da interijer nema vidljivih stubova,da ~etiri od pet kupola donose prirodno svet-lo u molitveni prostor i da svodovi i apsidedoprinose odli~noj akustici. Podrum i dveprate}e zgrade sadrè klima uredjaje za svatri objekta. Podrumi su povezani tunelomispod crkve, kroz koji idu instalacije, a idomar crkve koji ih redovno obilazi.Hladjenje i grejanje su kompjuterski kon-trolisani.

Eho arhitekture srpskih sred-njevekovnih manastira i uspe{na koordinacijasa savremenom tehnologijom, nije ostavilaravnodu{nim ìri institucije Illinois-IndianaMasonry Council, koja svake godine dodeljul-je zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju, za izve-denu arhitekturu u kamenu ili opeci na teri-toriji Illinoisa i Indijane. Tako je arhitektaPejovi}, u 1990-toj godini, u konkurenciji od43 poznate arhitektonske firme, medju kojimasu bilii dìnovi kao Skidmore, Owings &Merrill (koji je projetovao nekada SearsTower), Perkins & Will (koji je projektovaonekada International Terminal na O’Hare-u),dobio zlatnu medalju, a ove dve firme sre-brenu odnosno bronzanu.

Tim povodom, tada{njeg MitropolitSrpske pravoslavne crkve, gospodin Irinej,uru~io je Gramatu gospodinu Pejovi}u, a pri-likom svoje posete toj crkvi, posebne pohvalei ~estitke dobio je li~no od pokojnogPatrijarha Pavla.

Radili ste u firmi, {irom sveta poz-

natog arhitekte Helmut Jahn-a. Kakva steiskustva poneli odatle?

- U tom ofisu sam proveo izvanred-nih trinaest godina. Tu sam stekao ogromno iizuzetno iskustvo, jer sam radio na veoma

poznatim projektima. Sve je kod Jahn-amoralo da bude novo i izazovno. Puno seradilo, ali ti veoma interesantni projekti sudavali veliku satisfakciju u radu.

Jednu od va`nijih uloga u va{emìvotu imala je muzika, a i pisanje poezije.

- U svojoj dvanaestoj godiniuspe{no sam pro{ao audiciji u BeogradskojMuzi~koj [koli “Stankovi}“. Primljen sam uodsek za violinu, kod poznate profesorke i~lana Beogradske Filharmonije Ilinke Mari}.Uporedo sam pohadjao i ~asove solfedja(pevanja muzike direktno sa notnih listova),teoriju muzike i druge prate}e predmete.Medjutim posle {est godina poloìo sam pri-jemni ispit za Arhitektonski fakultet naBeogradskom Univerzitetu i naàlost, moraoda prekinem dalje muzi~ko obrazovanje. Ipak,znanje solfedja mi je pomoglo da uspe{noprodjem na audiciji za Akademski Hor“Branko Krsmanovi}”, kod tada veoma poz-natog dirigenta Bogana Babi}a, koji je ujednobio i dirigent Beogradske Opere. Taj hor jepoznat sirom sveta i svaki koncert sa dirigen-tom Boganom Babi}em je stvarno bio praviumetni~ki doìvljaj. Znanje solfedja mi jetakodje pomoglo da budem kasnije i ~lanhorova “Beogradski Madrigalisti” i “BrankoCvetkovi}. ”Sa sva tri hora sam putovao ~estopo zemljama Evrope, u doba kada su samovrhunski sportisti i umetnici mogli da izlazeiz Jugoslavije.

[to se ti~e poezije, davao sampesme na {tampanje u “Slobodi,” listu SrpskeNarodne Odbrane i u “Glasniku,“ ~asopisuSrpskog Akademskog Kluba. Pesme koje samobjavljivao ve}inom su bile odu{ci, odnosnomoja li~na reagovanja na ono {to se dogadja-lo Srbima devedesetih pro{log veka, prilikomraspada Jugoslavije i naravno kasnijim sroza-vanjem srpskog ìvlja i identiteta.

Uvek ste bili aktivni u srpskoj sre-dini, koje su va{e sada{nje aktivnosti?

- Ja sam volonter u crkviVaskresenje Hristovo na Palmeru gde unedeljnoj skoli predajem deci srpski jezik.Takodje sam volonter u osnovnoj skoli H.C.Peirce gde ide moj unuk Stefan. Tamo preda-jem jednom nedeljno {ah.

Na kraju recite mi {ta mislite ozna~aju umetnosti u ìvotu ~oveka.

-Stalno upoznavanje ~oveka sa bilokojom granom umetnosti je jedan od mugu}ihputeva ka jarkoj svetlosti ìvota, odnosnopravac ka njegovom produhovljenju ihumanosti.

POLA VEKA USPE[NOG RADAIntervju: Arhitekta Radovan Pejovi}

Ing RadovanPejovi}

Veliki projekat gospodina Pejovi}a - Srpska Pravoslavna Crkva Sveti Sava u Merrillville, Indiana. Medicinski centar u Skokiju.

Luksuzna rezidencija na obali jezera MaryAnn u Des Plaines-u

poruke - serbian mirror · medjunarodni sud pravde je u februaru 2007. kao neutemeljenu odbacio...

Documents