poruke - serbian mirror · 2017-07-22 · nesvrstani u septembru u beogradu m inistar spoljnih...

2 Jun 2011.

P O R U K E

I Z R E D A K C I J E

3www.serbianmirror.com

Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Uhap{en Ratko Mladi} strana 6

Su|enje Mladi}u je su|enje

srpskom narodu strana 7

Skandalozna presuda Ceci strana 8

Priznalje za dr Radmilu Milentijevi} strana 9

Uspe{an lekar srpskog porekla strana 11

Poseta novinara Srbije SAD strana 12

Kradja ~okoladica 0- Boban Ili} strana 13

Zemlja ~uda strana 14

French Market - City Fresh Market strana 17

Razgovor sa dezerterom strana 18

Pravoslavlje strana 22

Sa osmehom direktno do Beograda strana 24

Zakon strana 25

Sport strana 26

Porodica strana 27

Horoskop strana 28

^estitke - Mali oglasi strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 12.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Cvijan Hercegovac, Nenad Jovanovi}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Maksimovi} (Ni{),

Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

Jun 2011.

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472

Chicago IL 60613

“[to god tka{,vezuj konce za nebo”

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

“Profesor ne sme da bude nepravedno strog prema |aku,

...ali ne sme da bude ni popustljiv,

jer mekuštvo nije dobrota.”

PATRIJARH SRPSKI

GOSPODIN PAVLE

@IVOT PO JEVAN\ELJU

S R B I N F O

4 Jun 2011.

BUBAMARA Cafe knjiàra2903 W Irving park rd.

CHICAGO IL 60618773-293-6337

Isporuka knjiga za ~itavu Ameriku.Naru~ite preko telefona 773-293-6337

ili www.ladybugbookcafe.com

1. juni {kola srpskog jezika

4. juni knjièvno ve~e grupe RE^ PO RE^

posve}eno MIKI ANTI]U

10. juni Ve~e zabavne muzike,

Milo{ Djordjevi} i Tijana Radojevi}

NOVOST NOVOST NOVOST NOVOSTUskoro u îkagu

direktno iz BeogradaSrpski Nacionalni ansambl

KOLOZa vi{e informacija Tel: 630 742 7780

ili [email protected]

Va`na poruka iz Srpskog kulturnog centra

Sveti Sava u îkagu

DA LI ]EMO OPSTATI ILI NESTATI ?

Svim Srbima u îkagu zainteresovanim za budu}nost na{eg Srpskog kul-turnog centra Sveti Sava, obave{tenje o skora{njim doga|ajima i pozitivnevesti. Mala grupa ~lanova uprave i prijatelja centra je uspela da sakupi poza-ma{nu sumu od 300 000 dolara, koja je deponovana kod na{ih advokata. Sadase o~ekuje odluka godi{njeg kongresa, koji je zakazan za 26. juni u 14 h,kada }e svi ~lanovi odlu~ivati o sudbini i budu}nosti SKC Sveti Sava.

“SVAKI SRBIN, DOLAR ZA MUZEJ”

Na{ centar se na{ao u te{koj finansijskoj situaciji zbog niza okolnosti, ajedan od najva`nijih razloga je porez na nekretnine, koji iznosi 36 000 dolaragodi{nje i u stalnom je porastu. Centar ima velike operativne rashode i bezozbiljne pomo}i ne moè profitabilno da funkcioni{e. Prikupljeni novac namdaje malo na vremenu, da uspemo da se organizujemo i promenimo na~inposlovanja. Svaki pojedinac u centru radi dobrovoljno, bez nadoknade,motivisan èljom da doprinese zajedni~kom dobru i o~uvanju na{eg identita ikulture. Zalaganje pojedinaca me|utim nije dovoljno, potrebna je ozbiljnareorganizacija. Posle duèg istraìvanja do{li smo do zaklju~ka da je najbol-je re{enje da oformimo PRVI srpski muzej u Americi. Time bi se oslobodiliporeza, a ujedno bi predstavili na{ narod i kulturu u Americi. Kulturno-umet-ni~ki rad bi se nastavio, bogatiji i raznovrsniji pod okriljem pla}enih profe-sionalaca.

Ideju bi trebalo svesrdno podràti i nesebi~no pomo}i, svako prema svo-jim mogu}nostima! Ogroman rad je pred nama, ali mi verujemo da na{ trudne}e biti uzaludan i da }emo zajedni~kim snagama ostvariti ovu na{u zamisaoi spasiti ono {to je Na{e! Ovo je jedini na~in da na{ narod bude zapam}en,jer sude}i po natalitetu, mi }emo uskoro pripadati istoriji. A onda }e na{i veli-ki ljudi i nau~nici biti svojatani od strane drugih naroda. Mi smo mali narod,koji je dao velike ljude i koji ne treba da budu zaboravljeni.

Shodno tome, o~ekujemo od vas da se pridruìte na{oj akciji “Svaki Srbin,dolar za muzej” koju ~emo po~eti 4. jula na Gra~anici i Libertvilu.

U slu~aju da èlite doprineti vi{e od jednog dolara, to moète da u~initena na{em web sajtu http://stsavachicago.org/about/

Zainteresovani neka se jave Vesni na telefon +1 (773) 216 5100, a tako|epotrebno nam je 10 devojaka za na{u akciju 4-tog jula.

Na svima nama je du`nost i obaveza da srpska istorija i kulturna ba{tinapostanu poznatije u îkagu i u svetu. Ponosno bi trebalo da budemo u dru{tvuostalih nacija koje su blagovremeno osnovale svoje kulturne centre i muzejei ve} duè vreme uspe{no opstaju.

Ne zaboravimo zavet Svetog Save i poruke sa na{eg grba: ”Samo SlogaSrbina Spa{ava”. Sada je pravi trenutak da se na “muci poznaju junaci”!

Vera u uspeh je pola puta do samog uspeha. Mi verujemo da }emo saBo`jom pomo}i ostvariti ovu istorijski zna~ajnu misiju.

Uprava SKUC Sveti Sava

U subotu 18. juna 11.00 prepodne, u sali crkve Sveti Sava

5101 Oklahoma Ave. Milwaukee, Wisconsin

odrà}e se sabor Udruènje Kraji{kih Srba. U radnom delu

delegati, ~lanovi kao i gosti sabora bi}e upoznati sa pro-

gramom rada Kraji{kih Srba i ~uti izlaganje gospodina

Sava [trbca direktora srpskog

Dokumentaciono-informativnog centra Veritas.

Posle ovoga sledi bogato pripremljen ru~ak, a zatim

zabavni deo programa u kome }e uzeti u~e{}e izvodja~i

izvornih narodnih pesama, folklorna grupa, kao i recitacije.

Unapred zahvalni organizacioni odbor sabora.

P O L I T I K A

Jun 2011.

Pi{e: Marijana Maljkovi}


NAJAVA PODELE ILI PRIZNANJA

KOSOVA?

Ideju staru dve-tri decenije, koju je „lan-sirao” Dobrica ]osi} i zbog koje jetrpeo dosta kritika, a koja nije bila

mrska ni pokojnom premijeru Zoranu\in|i}u, o~igledno se sve vi{e „prima” upoliti~kom ìvotu Srbije. Mnogi od onih, izvlasti i iz opozicije, koji su „tvrdo” branilinedeljivost Kosova, sada u neformalnimrazgovorima, govore ono {to je ]osi} ondagovorio. Nedavno je ministar policije i

zamenik premijera Ivica Da~i}a javnorekao, da je za Kosovo jedino realnoodrìvo re{enje, razgrani~enje Srba iAlbanaca. Od politi~ara iz drugih stranakavlasti, ali i opozicije, moglo se ~uti potpunoslaganje da bi podela Kosova, koja bi i{lalinijom reke Ibar, bila najvi{e {to u dogled-no vreme Srbija eventualno moè da dobi-je, ali da to nipo{to ne zna~i da bi Beogradpristao da zauzvrat Kosovu „ustupi”Pre{evsku dolinu, odnosno jug Srbije.

Predsednik Srbije Boris Tadi} je useptembru 2008. godine prvi put pomenuoje da je „spreman” da razmi{lja o toj opci-ji „ako iscrpemo sve prethodne opcije, aima ih dosta, jer jo{ ima prostora dana|emo re{enje u okviru opcije su{tinskeautonomije”. Me|utim, termin „su{tinskaautonomija” prakti~no je ispao iz upotrebeposle pro{logodi{nje presude Me|unaro-dnog suda pravde o pitanju Kosova, ali niTadi} vi{e nije zvani~no govorio omogu}nosti podele Kosova.

Beograd i Pri{tina moraju da raz-govaraju o statusu Kosova zato {to su sviproblemi sa kojima se suo~avaju Srbi iAlbanci optere}eni statusom, izjavio jeministar za Kosmet Goran Bogdanovi} iocenio da je dobro imati „{to vi{e razli~itihmi{ljenja o tome”. – Sada je na sceni sta-tus kvo, niti je Kosovo nezavisno, nitiSrbija ima velike ingerencije na ovom pros-toru – ocenio je Bogdanovi}, napominju}ida „Pri{tini o~igledno nije stalo da re{inijedno pitanje, ve} da proces pregovora

odugovla~i”. On smatra da ne trebaosu|ivati izjave da je najbolje re{enjepodela, {to je nedavno prvi izneo Da~i},„jer ta ideja postoji vi{e od jednog veka”.

Me|utim, politi~ki analiti~arDu{an Janji} tuma~i Da~i}evu izjavumnogo oprezije i smatra da ta izjava onavodnom „razgrani~enju” zna~i, da biSrbija mogla da prizna Kosovo. „IzjavaDa~i}a, da nije realno o~ekivati, da }eKosovo da se vrati pod kontrolu Srbije,moè da se shvati kao priprema javnostiSrbije za neke druga~ije ishode tehni~kogdijaloga”, objasnio je Janji} dodaju}i da je

mogu}e i da Beograd, znaju}i da ne}e imatiuspeha u tehni~kom dijalogu, pokre}e pitan-je statusa, da bi svojoj javnosti rekao: „Mismo sve probali, to ne ide”. Druga varijan-ta je tako|e mogu}a, napomenuo je Janji},da Beograd èli na ovaj na~in da prisili EUda mu odobri status kandidata, obe}anjemda je spreman i da prizna Kosovo za pri-jem u EU. „Ova evolucija ka razgrani~enjumogu}a je nova ponuda Beograda Americi”,dodao je Janji}.

NESVRSTANI U SEPTEMBRU U BEOGRADU

Ministar spoljnih poslova SrbijeVuk Jeremi} na ministarskojkonferenciji Pokreta nesvrstanih

zemalja na Baliju, izrazio je zadovoljstvo{to }e slede}i sastanak ove organizacije bitiodràn 5. i 6. septembra u Beogradu. –Nije nostalgija ono {to Srbiju upu}uje naobnavljanje veza sa nesvrstanim zemljama,ve} duboko uverenje da se me|unarodnastabilnost i prosperitet ne mogu u~vrstitibez uvaàvanja stavova ve}ine u globalnojporodici naroda – rekao je Jeremi}.

On je podsetio da je Beograd biookosnica Pokreta nesvrstanih, daju}i ogro-man doprinos njegovom razvoju i napretkuu periodu od skoro trideset godina. – Kaodeo na{eg strate{kog opredeljenja kapromi{ljenoj, uravnoteènoj i aktivnoj

spoljnoj politici, Srbija }e nastaviti dapruà ruku svojim prijateljima u Pokretu –rekao je Jeremi} i dodao da je Srbija tuodluku donela kao suverena dràva,odlu~na da igra principijelnu ulogu na svet-skoj pozornici. – Nakon {to smo pre petdecenija bili doma}ini Prvog samita, veomasmo po~astvovani {to moèmo da uputimopoziv na{im kolegama iz PNZ da se vratena mesto gde je sve po~elo, kako bismoproslavili taj doga|aj i odali priznanjemudrosti, viziji i dràvni{tvu njegovih osni-va~a – zaklju~io je Jeremi}.

BRAMERC NE]E MENJANI IZVE[TAJ

U SB UN

Glavni tuìlac Ha{kog tribunala Ser`Bramerc ne}e menjati svoj pisaniizve{taj SB UN, u kome je ocenio

da je strategija Srbije u potrazi zaMladi}em “potpuno neuspe{na”, a koji jeposlat Savetu bezbednosti 17. maja, jerkako je rekao, verno odraàvao stanjesaradnje Srbije pre hap{enja Ratka Mladi}a,a ne sada{njem stanju. Klju~nu promenunastalu Mladi}evim hap{enjem, Bramerc}e, ista}i i pozdraviti u usmenom obra}anjuSavetu bezbednosti, 6. juna.

Bramerc u izve{taju, ~iji je ve}ideo posve}en problemima u potrazi zaRatkom Mladi}em i Goranom Hadì}em,nagla{ava da vlasti Srbije „izraènu èlju zapronalaènje begunaca moraju da preto~e ukonkretnu akciju i vidljive rezultate”. Onnagla{ava da je potrebno primeniti rig-oroznije mere, kako bi se istraga pro{irila iefikasno koristila sva dostupna sredstva.Negativan izve{taj glavnog ha{kog tuìocaBramerca o saradnji Srbije sa Ha{kim tri-bunalom mogla je biti velika pote{ko}a zaSrbiju, za dobijanju statusa kandidata za~lanstvo u Evropskoj uniji. Desetak dananakon objavljivanja izve{taja, Mladi} jeuhapsila srpska policija, pa ostaje nejasno,za{to Bramerc ne povu~e izve{taj, koji neodgovara realnim ~injenica.

Ina~e one je, tako|e u pisanojizjavi pozdravio hap{enje generala RatkaMladi}a i zahvalio vlastima Srbije {to suispunile svoju obavezu, a naro~ito Savetuza nacionalnu bezbednost i Akcionom timu.“Mi im zahvaljujemo na tome, {to suispunili svoje obaveze prema Tribunalu iprema pravdi. Tako|e, cenimo naporeme|unarodne zajednice u pruànju podr{kemerama da se obezbedi hap{enje RatkaMladi}a”, naglasio je Bramerc.

ZBOGOM BLANKOOSTAVKE

Usvojen Zakon o izboru narodnihposlanika, kojim se ukida praksablanko ostavki. Usvojenim izmena-

ma zakona propisano je da poslanik li~no

podnosi ostavku, overenu, predsednikuSkup{tine Srbije u roku od tri dana od danaovere, a utvr|eno je i da se poslani~kimandati dodeljuju prema redosledu saizborne liste.

Predsednica parlamenta Slavica\uki} Dejanovi} izjavila je, da je usva-janjem izmena Zakona o izboru narodnihposlanika okon~ana bitka za demokrati-zaciju dru{tva i politi~kog ìvota uSrbiji. Prema njenim re~ima, gra|aniSrbije }e od slede}ih izbora, ve} pri-likom glasanja, uvidom u izbornu listu,sa sigurno{}u znati kojim redosledomkandidati postaju poslanici. Ona je objas-nila da }e gra|ani svojim glasovima,ukupnim poverenjem datim jednoj poli-ti~koj opciji, odrediti ne samo koliko,nego i koji predstavnici te opcije }e ihpredstavljati.

Parlament je prihvatio amandmanPartije ujedinjenih penzionera Srbije kojimse {titi pozicija malih partija u koaliciji,kao i predlog LSV-a da u Skup{tini bude30 odsto èna. Poslanici su izglasali jo{ 16zakonskih predloga, ~ime je zavr{enoredovno prole}no zasedanje.

NOVO UPOZORENJEIZ BRISELA

Evropska komisija predloìla jeizmenu pravila {engenske liste iposlala upozorenje Srbiji i drugim

zemljama Zapadnog Balkana da }e bezviznireìm biti ukinut, ukoliko se nastavi sazloupotrebom i prilivom azilanata u zemljeUnije.

Srbiji i drugim zemljamaZapadnog Balkana stiglo je jo{ jednoozbiljno upozorenje iz Brisela da bezviznireìm moè da bude doveden u pitanje, akose nastavi priliv ekonomskih azilanata uzemlje Unije.

Evropska komisija predlaèizmenu pravila, koja }e omogu}iti privre-menu suspenziju vizne liberalizacije uslu~aju zloupotreba. Re~ je o za{titnimmerama koje se ne odnose posebno naSrbiju i verujemo da nikada ne}e biti pri-menjene, kaè evropska komesarka zaunutra{nje poslove Sesilija Malmstrom.

Inicijativom vi{e zemalja ~lanicaEvropske unije, koje su se àlile na prilivazilanata iz Srbije i Makedonije, Evropskakomisija predloìla je izmenu pravila kojaomogu}uju da zemlje na beloj {engenskojlisti brè i lak{e budu vra}ene na crnu listu,u slu~aju vanrednih situacija.

Predlog mehanizma za vra}anjeviza tek treba da bude odobren u Savetuministara i Evropskom parlamentu, {to bimoglo da potraje mesecima, ali u Briseluupozoravaju da Srbija i druge dràve naBalkanu ne bi trebalo da ra~unaju nasporost evropskih procedura.

6 Jun 2011.

A K T U E L N O

Ratko Mladi} uhap{en je selu uLazarevo, u okolini Zrenjanina uku}i brata od strica. Ministar poli-

cije Ivica Da~i} kaè da je Mladi}, pri-likom hap{enja lo{e izgledao, godinama jeìveo u te{kim uslovima, bez telohranitelja,bez i~ije pomo}i, sa malo novca. Prilikomhap{enja, Mladi} je ~estitao policiji: “Svaka~ast, na{li ste onog kog ste traìli!” Auhapsili su ga pripadnici Slu`be MUP zaotkrivanje ratnih zlo~ina i BIA, na osnovuoperativnog plana. Nije koristio drugi iden-titet i imao je svoju li~nu kartu, kojoj jeistkela va`nost.

Prema sopstvenom priznanju, nijebio 12 godina kod lekara i sam je sebiodredio terapiju. Bio je vidno bolestan,oteàno je pri~ao, desna strana i ruka muje bila poluoduzeta i nije mogao da se sluìprstima. Izme|u ostalog, postavljena mu jedijagnoza psihoorganski sindrom, {to zna~igubitak sposobnosti spoznaje i pam}enja,ali su lekari zaklju~ili da je sposoban dau~estvuje u sudskom procesu. Zbog, kakotvrdi, pogre{nog zaklju~ka lekara o proces-noj sposobnosti njegovog oca, DarkoMladi} je najavio da }e podneti tu`buEvropskom sudu za ljudska prava.

Me|u prvima koji su ga postetiliu zatvoru, Specijalnog suda, bili su supru-ga Bosiljka, sin Darko i ministar zdravljaZoran Stankovi}. Ratko Mladi} je jo{prvog dana traìo, da poseti k}erkin grob iizjavio da bi èleo da se pored nje sahrani.

Saop{tavaju}i vest o Mladi}evomhap{enju, predsednik Srbije Boris Tadi} jeistakao da je od tog dana zatvorena jednastranica istorije i otvorena nova, kojapodrazumeva izgradnju novih odnosa uregionu jugoisto~ne Evrope. Prema nje-govim re~ima, Srbija je na ovaj na~inpokazala da èli u Evropu i da podignesvoj kredibilitet u me|unarodnoj javnosti.“Okon~ali smo jedan teàk period na{eistorije i skinuli ljagu sa Srbije i pripadni-ka srpskog naroda, gde god da ìve”,naglasio je Tadi} i ukazao da se ovim nezavr{ava istraga u Srbiji o tome ko jepomagao Mladi}u.

U obra}anju na engleskom jeziku,Tadi} je pozvao na hap{enje svih osumn-ji~enih za ratne zlo~ine, bez obzira odakledolaze i na sveobuhvatnu istragu navoda otrgovini ljudskim organima na Kosovu, izizve{taja Izvestioca Saveta Evrope DikaMartija. Predsednik Srbije je poru~io da }ei ha{ki optuènik Goran Hadì} bitiuhap{en ~im bude dostupan doma}imorganima gonjenja, kao {to je to bio slu~aji sa Radovanom Karadì}em i RatkomMladi}em.

HA[KA OPTU@NICA

Mladi} je izjavio da ne priznajeHa{ki sud i da nema veze sa zlo~inima uSrebrenici, preneo je njegov sin Darko.

„Jedino {to je rekao u vezi Srebrenice jesteda nema veze s tim, {to je ura|eno tamo”,rekao je novinarima Darko Mladi} posleposete svom ocu u pritvoru specijalnogsuda. On je dodao da je njegov otac RatkoMladi} naloìo, da se iz Srebrenice najpreizvuku povre|eni, pa zatim ène i deca, ionda borci. Nekada{nji komandant VojskeRepublike Srpske rekao je svojoj porodici

da ne}e priznati optu`nicu Ha{kog tri-bunala, niti }e se sam braniti, ali da }e seboriti i da èli da mu, izme|u istalih,pravni savjetnik bude profesor me|unaro-dnog prava Smilja Avramov.

Ina~e, Ratka Mladi}a u Hagu~eka nova, pro{irena optu`nica, u kojoj senavodi, da su Mladi} i Karadì} “klju~niu~esnici udruènog zlo~ina~kog poduhva-ta”. Optu`nica je pored toga, doga|ajvezan za Srebrenicu i zlo~ine u Sarajevu,izdvojila u posebnu bazu zlo~ina. Ser`Bramerc smatra da bi nova optu`nicadovela do mogu}nosti spajanja su|enjapoliti~kim i ratnim vo|ama bosanskihSrba Mladi}u i Karadì}u. Mladi} setereti u 11 ta~aka za genocid, zlo~ine pro-tiv ~ove~nosti i kr{enja zakona i obi~ajaratovanja, koji se ti~u etni~kog ~i{}enjana podru~ju BiH izme|u 1992. i 1995.godine, kampanju terora gra|ana Sarajeva,uzimanje talaca i genocid po~injen u

Srebrenici u julu 1995. godine. Prethodnaoptu`nica protiv Mladi}a sadràvala je 15ta~aka, a iz Tuìla{tva nagla{avaju da nijedo{lo do smanjenja, ve} samo do“restrukturiranja navoda optu`nice”. Kao iu slu~aju tada{njeg predsednika RSRadovana Karadì}a, kome Tribunal ve}sudi, izmenjena optu`nica protiv Mladi}ausredsre|ena je na etni~ko ~i{}enje

Muslimana i Hrvata {irom BiH; kampan-ju terora artiljerijskim napadima na civiletokom opsade Sarajeva u istom periodu;genocid nad oko 8.000 Muslimana uSrebrenici u julu 1995. i u jo{ sedamop{tina u BiH i uzimanje me|unarodnihtalaca u maju te godine. Ako se uzmudosada{nje presude srebreni~kim oficiri-ma, nema skoro nikakve {anse da generalMladi} do kraja ìvota iza|e iz zatvora.

REAKCIJE NA HAP[ENJE

Vest o hap{enju Ratka Mladi}audarna je u svim doma}im i svetskimmedijima. Prve reakcije iz sveta su pozi-tivne, isti~e se da je glavna prepreka zaulazak u EU uklonjena, ali da to nijedovoljno, pa pojedini ve} najavljujuju daje slede}e priznanje nezavisnog Kosova. Sdruge strene, bilo je i negativnih reakcija,naro~ito me|u pozvnavaocima i o~evidci-

ma tada{njih prilika u BiH i gra|ana zakoje }e Ratko Mladi} ostati najve}i srpskiheroj, odli~an vojskovo|a, koji je, uvek uprvim borbenim linijama, branio svojnarod.

Iz Evropske unije saop{teno je daje pravi trenutak da se oda priznanje zanapore koje je u~inio i glavni tuìlacHa{kog suda Ser` Bramerc, kao i da je topo~etak nove ere u odnosima EU i Srbije.Hap{enje su pozdravili i predstavniciEvropskog parlamenta, UN, Francuske,Britanije, [vedske, Italije, Austrije,NATO… Predsednik Sjedinjenih Ameri~kihDràva Barak Obama ~estitao je VladiSrbije na hap{enju Ratka Mladi}a i istakao,da je ovo vaàn dan za porodice `rtavagenerala Mladi}a, Srbiju, Bosnu, SAD ime|unarodnu pravdu.

Direktor Instituta za me|unaro-dne odnose Rokford i spoljno-politi~kiurednik i analiti~ar u magazinu Kronikl,dr Sr|a Trifkovi} upozorio je da sledenovi pritisci. “Ovo }e biti savr{ena prili-ka da zapadni mediji do klju~anja pod-greju pri~u o genocidnosti srpskog naro-da. Ovim sramnim ~inom Srbija ne}edobiti nikakav spoljnopoliti~ki plus, jer}e samo uslediti dodatni pritisak sa obra-zloènjem, da ako se skrivao u Srbiji,za{to ga niste uhapsili ranije. A odmahpotom sprema se i novi ucenjiva~ki keciz rukava u vidu Gorana Hadì}a”,istakao je dr Trifkovi}. Govore}i o~lanstvu u EU, on je dodao, da izgledada je Srbija jedini pacov, koji èli da seukrca na brod koji tone, umesto da sa togbroda beì glavom bez obzira.

Predsednika Lige za sever, MarioBorgezio i ~lan Evropskog parlamenta,izjavio je da je Ratko Mladic patriota idodao da su Srbi u Bosni i Hercegovinimogli da zaustave prodor islama uEvropu, da ih svet u tome nije spre~io. Onje dodao da su optu`be protiv Mladi}apoliti~ke i da "nema ni trunke vere da }emu u Ha{komsudu biti omogu}eno fersudenje".

Predsednik Republike SrpskeMilorad Dodik saop{tio je da hap{enje gen-erala Ratka Mladi}a predstavlja ispunjenjeme|uanordnih obaveza iz Dejtonskogmirovnog sporazuma koje su preuzele svedràve u regionu. “Nadam se da }e seuskoro pred licem pravde na}i i generalAtif Dudakovi}, Naser Ori} i ostali visokipoliti~ki funkcioneri i generali takozvaneArmije BiH, jer bi to zna~ilo da BiH ima{anse da na istini izgradi neophodno pov-erenje”.

Lider bosanskih Srba i ha{kioptuènik Radovan Karadì} je izrazioàljenje {to je Ratko Mladi} uhap{en.“Sada }u zajedno sa njim uraditi sve, da sesazna prava istina o ratu u Bosni iHercegovini”, rekao je Kara|i}.

BIOGRAFIJAMladi} je ro|en 12. marta 1943. godine u selu Boìnovi}i, op{tina Kalinovik

(BiH). Bio je general i komandant Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996.

godine. Optuèn je pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju i

od 1996. nije bio dostupan javnosti.

Aprila 1992. potonji ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladi}, vanredno

je unapre|en u ~in general-potpukovnika, a ve} narednog dana postavljen je za

na~elnika {taba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti

JNA u Sarajevu. Na predlog dr Radovana Karadì}a, postavljen za komandanta

Glavnog {taba Vojske Republike Srpske i na tom poloàju je ostao do 1996.

Redovno je unapre|en u ~in general-pukovnika 24. juna 1994.

Novembra 1996. godine, ukazom tada{nje predsednice Republike Srpske Biljane

Plav{i}, general Ratko Mladi} je smenjen sa mesta komandanta Glavnog {taba VRS i

nije imenovan za Na~elnika General{taba, pod pritsikom me|unarodne zajednice i

Ha{kog tribunala. Zvani~no, vojna karijera u VRS mu se zavr{ava polovinom 1997.

godine, dok nezvani~no oficir VRS ostaje sve do penzionisanja, 7. marta 2002, kada

ukazom Predsednika Republike Srpske prestaje profesionalna vojna slu`ba

general-pukovnika Ratka Mladi}a. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada

mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve u~estalijih zahteva Ha{kog tribunala za

izru~enjem, ona ukinuta.

Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je, stupanjem na snagu Zakona o

zamrzavanju imovine ha{kim beguncima, usvojenog u Parlamentu SCG 2006.

godine.

UHAP[EN RATKO MLADI]Policija Srbije je u krajem maja uhapsila generala Ratka Mladi}a, komandanta vojske bosanskih Srba za vreme rata u BiH, kojeg je Ha{kitribunal pre oko 16 godina optuìo za genocid i zlo~ine protiv ~ove~nosti zbog masakra nad 8.000 Bo{njaka u Srebrenici 1995. godine, opsade

Sarajeva i drugih zlo~ina. Ha{ki optuènik Ratko Mladi} nije bio preru{en, veoma je ostario, vidno naru{enog zdravlja i nije se opiraohap{enju. Vest o hap{enju srpskog generala, najtraènijeg Ha{kog begunca, za neke heroja, spasioca i branioca srpskog naroda, a za druge

zlo~inca, osvanula je na naslovnim stranama svih svetskih medija.

nastavak na strani 11


P O L I T I K A

Jun 2011.

Bilo je neprijatno gledati “teatralninastup” predsednika Srbije BorisaTadi}a nakon hap{enja generala

Mladi}a, rekao je direktor Instituta zame|unarodne odnose Rokford ispoljno-politi~ki urednik i analiti~ar u mag-azinu Kronikl, dr Sr|a Trifkovi} i istakao dani Srbija, ni vlada Srbije, a ni Tadi} li~none}e “izvu}i nikakve poene iz ove turobnerabote”. “Odgovorno tvrdim da pristupanjaSrbije u EU ne}e biti jo{ dugi niz godina.To, naravno, i nije tako lo{e, imaju}i u viduhroni~nu finansijsku i institucionalnu krizu ukojoj se EU nalazi ve} godinama. Kao {toje britanski analiti~ar Dòn Lohland prime-tio, Srbija je izgleda jedini pacov koji èlida se ukrca na brod koji tone, umesto da satog broda beì glavom bez obzira”, naglasioje politi~ki analiti~ar iz îkaga.

Govore}i o predstoje}em su|enjugeneralu Mladi}u, Trifkovi} je istakao danema sumnje da }e to biti su|enje srpskomnarodu u celini, budu}i da je od po~etkaHa{ki tribunal imao samo jednu svrhu – dakvazi-pravnim sredstvima, retroaktivnooveri politi~ku presudu zapadnih centaramo}i da su Srbi glavni krivci za sva zbi-vanja na Balkanu. “Predstoji nam ponavl-janje istih floskula, istih crno-belihkarikatura bosanskog rata, u kojima }ejedna strana biti predstavljena kao `rtva, adruga kao agresor i genocidni istrebljiva~nedu`nih civila... Osim toga, strategijaha{kog tuìla{tva bi}e da Mladi}a iKaradì}a privoli da optuùju jedan dru-gog. To je onaj klasi~ni model teorije igarasa negativnim ishodom za obojicu. Nadamse da }e njihovi odbrambeni timovi imatidovoljno trezvenosti, a i oni li~no, da tuzamku izbegnu”, rekao je Trifkovi}.

Oceniv{i da je savr{eno legitimno{to general Mladi} kaè da ne priznaje ha{kisud, Trifkovi} je naglasio da je Me|unarod-ni krivi~ni sud za ratne zlo~ine u biv{ojJugoslaviji ilegalna tvorevina, stvorena s cil-jem pruànja pokri}a bezakonoj balkanskojpolitici, koju jo{ od ranih 1990-tih vodezapadne sile predvo|ene SAD. “Ilegalnosttog suda datira od samog njegovog nastan-ka, pukom rezolucijom 827 Saveta bezbed-nosti UN od 25. maja 1993. godine, a neodlukom Generalne skup{tine, koja bi gau~inila zakonitim. Politi~ka svrha jasna je iiz dosada{nje prakse te institucije: odorvelovske, na barem milion Srba primenjiveformule ‘zajedni~kog zlo~ina~kog poduhva-ta’, preko etni~ke disproporcije u optu`nica-ma, do skaradnih presuda Haradinaju, Ori}u,Deli}u...”, rekao je Trifkovi}.

GenocidGovore}i o optu`bama za geno-

cid u Srebrenici protiv generala Mladi}a,Trifkovi} je rekao da je termin genocid uHa{kom tribunalu pro{iren do takvog ste-pena da je maltene neminovno, da se onpo standardima tog suda dogodi u bilokojem ratu, od Gaze i Faludè do

Kandahara.“Po ha{koj definiciji, tokom pro-

teklih pola veka SAD su vr{ile genocid uVijetnamu, Francuska u Alìru, Izrael uGazi, Turska na severnom Kipru… da negovorimo o sudbini Srba u Sarajevu i naKosovu i Metohiji. Po tom merilu, Hrvatskaje daleko najve}i krivac u biv{oj Jugoslaviji– ne samo za ubistvo pola miliona Srba uNDH 1941-45 (procena ‘Centra Jad Va{em’i Simona Vizentala), nego i za ‘Medak’,‘Bljesak’ i ‘Oluju’“, rekao je Trifkovi}.

On je istakao da je u ha{kim pre-sudama genocid trivijalizovan i li{en dos-tojanstva, te da tako redefinisan postajeuvijek spremna propagandna batina kojommoè da ma{e svaka navodno ugroènagrupa èljna medijske pa`nje i stranevojne intervencije. “Pritom pobornici mitao genocidu svesno ignore{u ~injenicu dase u Srebrnici vodio rat i da su svi vojnosposobni mu{karci u enklavi mobilisani u28. diviziju Armije BiH, koja je bazu svo-jih operacija imala usred tzv. zone bezbed-nosti UN. Umesto da bude demilitarizo-vana, ta je zona bila prepuna oru`ja ikori{}ena kao odsko~na daska za napade ukojima je pobijeno vi{e hiljada srpskihcivila tokom tri godine koje su prethodilejulu 1995”, rekao je Trifkovi}.

On je napomenuo da sve to kon-

trolori zapadne javnosti ve} vi{e od 15godina prikrivaju, te dodao da su posebnoosjetljivi na svaki poku{aj analize politi~kepozadine srebrni~kog slu~aja.

“Ta je osetljivost u istoj ravni sazabranom objavljivanja rezultata istrage opozadini eksplozije na Markalama februara1994. Bez razumevanja politi~ke pozadine,me|utim, iznenadni kolaps muslimanskihsnaga u Srebrnici – do zuba naoruànih ibrojnijih od VRS – nije obja{njiv.Doga|aji koji su usledili ukazuju na igrusa predumi{ljajem: da se `rtvuje figura dabi se dobila partija”, rekao je Trifkovi}.

Ignorisana u analima Haga iradionicama, kako je naveo Trifkovi}, sre-brni~kog mita, nepobitna je ~injenica da je

politi~ko vo|stvo u Sarajevu dugo priprema-lo `rtvovanje enklave i ljudstva u njoj, kakobi se iznudila zapadna intervencija.

“Godinama su nam znana kazi-vanja Ibrana Mustafi}a i drugih svedokazbivanja da je Alija Izetbegovi} pred padSrebrenice saradnicima poverio da je cenazapadne intervencije – po proceni predsed-nika Bila Klintona li~no – bila 5.000mrtvih Muslimana. Imaju}i u vidu~injenicu da je Izetbegovi} jo{ 1991.izrazio spremnost da `rtvuje mir za neza-visnost, ne treba sumnjati da mu jeKlintonova cena bila ne samo prihvatljiva,nego i primamljiva”, rekao je on.

Trifkovi} je istakao da se razmereha{kog apsurda vide u presudama tribunalaRadislavu Krsti}u 2001. i VidojuBlagojevi}u 2005. godine. “Po tim presu-dama, genocid je ‘dokazan’ premda nije bilopredumi{ljaja niti likvidacije civila, lokalitetne obuhvata ni tri cela procenta teritorijeBiH, a famoznih 8.000 `rtava – ionakovi{estruko preuveli~ana cifra – predstavlja0,4 odsto muslimanske populacije BiH oddva miliona. Kamo ‘sre}e’da je i nadSrbima u NDH izvr{en ‘genocid’ sa manjeod pola procenta `rtava”, kaè Trifkovi}.

On je poru~io da mitovi, ipak,nisu neprikosnoveni i podsetio da je jednudeceniju posle Dejtona broj `rtava ratanapokon “srubljen sa proizvoljne cifre” od200-250 hiljada – koja je godinama rutin-ski navo|ena u zapadnom svijetu kao~injenica – na stotinu hiljada poginulih nasve tri strane. “U slu~aju Srebrenice, jedansveobuhvatan, verodostojan i na ~injenica-ma utemeljen rezime doga|aja, koji bi bioistorijski kontekstualizovan i pravno pre-cizan, jo{ ne postoji. On je preko potre-ban. Da je Srbija ozbiljna dràva, odavnobi angaòvala sredstva i kadrove za obavl-janje tog zadatka”, ocenio je Trifkovi}.

Komentari{u}i samo hap{enjegenerala Mladi}a, Trifkovi} je istakao dasve ovo {to je do sada po tom pitanjusaop{teno moè, ali i ne mora da budeistina, ba{ kao {to su se okolnosti hvatan-ja i ubistva Bin Ladena u vi{e navratapokazala kontradiktornim u saop{tenjimaBele Ku}e, Stejt Departmenta i Pentagona.“Biva nam servirano samo ono {tonadle`ni organi èle, oni u Briselu iVa{ingtonu pre svega, a onda i njihovalokalna ekspozitura u Beogradu. Da li suto zaista prave okolnosti ili ne, zna}emotek mnogo godina od danas, a mo`da inikada”, isti~e Trifkovi}.

On je rekao da je iz svega {to sesada zna proizilazi da su i Mladi} i biv{ipredsednik Republike Srpske RadovanKaradì} dobrim delom bili prepu{tenisami sebi. “Bez obzira na pitanje da li jenjihovo hap{enje dobra ili lo{a stvar, uoba slu~aja okolnosti pod kojima su seskrivali samo odraàvaju srpsku neoz-biljnost. U ekvivalentnoj poziciji i naistom nivou odgovornosti neki drugi naro-

di ne bi dozvolili da njihovi lideri togranga budu prepu{teni sami sebi”, istakaoje Trifkovi}.

Komentari{u}i “likovanje”bo{nja~kih politi~ara na hap{enje generalaMladi}a, Trifkovi} je rekao da oni samorade svoj posao, pritom ne dopu{taju}ipukim ~injenicama da stanu na put nji-hovoj kreativnosti. “Naravno, izme|u~injenice da je po padu Srebrnice ubijenovi{e stotina zarobljenih pripadnika takoz-vane Armije BiH i tvrdnje da je 8.000 njihubijeno u ~inu ‘genocida’ zjapi duboki jaz.On ostaje nepremo{}en, uprkos svimrezolucijama i tribunalima ovoga sveta”,istakao je Trifkovi}.

Pritisak na R. SrpskuSu|enjem biv{em komandantu

Glavnog {taba Vojske Republike Srpskegeneralu Ratku Mladi}u predstoji do sadanevi|en pritisak, da se elementi dràvnos-ti Srpske svedu na najmanju meru, sakona~nim ciljem njene likvidacije, ali daSrbi na svojoj strani imaju pravo, pravdui istorijsku istinu, te da u toj borbi nema-ju ~ega da se pla{e, upozorio je Trifkovi}.On nagla{ava da su nepristajanje na daljeustupke i odlu~no odolevanje novim pri-tiscima jedini recept opstanka Srpske.

U odlu~nosti da sa~uvaju R.Srpsku, suprostavljanju srebreni~kom mitui hipoteci kolektivne krivice, kaèTrifkovi}, Srbi imaju na svojoj stranipravo, pravdu i istorijsku istinu. “Odtrenutka potpisivanja Dejtonskog sporazu-ma Republika Srpska je izloèna pritisci-ma sa Zapada. Sa su|enjem Mladi}u pred-stoji do sada nevi|en pritisak da se tajposao privede kraju kroz poricanje legitim-nosti njenog postojanja na osnovu tvrdnjio genocidnosti”, objasnio je Trifkovi}.

On smatra da Zapadu, ipak,nedostaju materijalni i politi~ki resursi dataj projekat odradi do kraja i da se uButmiru pretpro{le godine videlo da supo~ele pretnje “praznom pu{kom”.

Trifkovi} je ocenio da hap{enjeMladi}a ne}e doprinijeti boljitku srpskognaroda bilo na isto~noj ili na zapadnojstrani Drine, istakav{i da “programiraninazovi-analiti~ari i komentatori zapadnemedijske ma{ine” ve} ponavaljaju da sadpostoji jo{ jedan dokaz da sa Srbima samofunkcioni{u pritisci, pretnje i iznu|ivanja.

“Kao prvo, na Zapadu se ve}poteè pitanje za{to srpska policija nijemnogo ranije u{la Mladi}u u trag ako sezaista krio kod ro|aka, jer je trebalo da tiljudi budu pod prismotrom. Dakle, ili jeSrbija bila nevoljna da ga uhvati ili ima nes-posobne organe bezbednosti. Kao drugo,bi}e izva|en i poluzaboravljeni Hadì} –poput nekog dòkera iz rukava – kao dodat-ni adut za{to ta ve} mitska ‘Evropa’ zaSrbiju ostaje i dalje samo nedosti`na{argarepa na kraju {tapa”, rekao jeTrifkovi}.

SU\ENJE MLADI]U JE SU\ENJE SRPSKOM NARODU

Iz ugla dr Sr|e Trifkovi}a

8 Jun 2011.

A K T U E L N O

Ne pamti se da je u Srbiji nekaodluka suda, toliko negativnoodjeknutla u javnosti, kao {to je

presuda Svetlani Ra`natovi}. Malu visinunov~ane kazne i sluènje zatvora u ku}nimuslovima za ve}inu gra|ana je krajnjeneprimerena i jasno {alje poruku, da }esamo onaj ko nema para, da otkupi slobo-du, morati u zatvor. Protiv ovakve odlukenisu bili samo njeni li~ni prijatelji, famili-ja, sau~esnici u krivi~nom delu i najvernijioboàvaoci.

Posle ~ak osam godina istrage,zvezda folk muzike ratnih devedesetih,optuèna je za nezakonitu prodaju 10 fud-balera FK “Obili}a”, koji je njen suprug@eljko Ra`natovi}-Arkan, komandant srp-skih paravojnih formacija i optuènik zaratne zlo~ine, pod krajnje sumnjivim okol-nostima preuzeo 1996. godine. Njoj sestavlja na teret da je nezakonito pribavilaimovinsku korist od 14. avgusta 2000. do21. maja 2003. godine, od 4.100.000tada{njih nema~kih maraka i 3.480.000dolara. Arkanova udovica optuèna je i zazloupotrebu poloàja u produènom trajan-ju i posedovanja 11 pi{tolja bez dozvole.Za ovakvu oputu`nicu, zakon predvi|a ~ak12 godina zatvora, me|utim ova peva~icasklopila je nagodbu sa tuìla{tvom o priz-nanju krivice, pa }e u ku}nom pritvoru daprovede godinu dana, umanjenu za periodkoji je odleàla za vreme vanrednog stan-ja, {to sada iznosi osam meseci i da u trirate isplati milion i po evra.

Osim poznate peva~iceoptu`nicom su obuhva}eni njena sestraLidija Veli~kovi} Ocokolji} tako|e zbognezakonite prodaje 10 fudbalera i biv{irukovodioci FK “Obili}” Dragi{a Bini} iJovan Dimitrijevi}, zbog prodaje jednogigra~a.

Tako }e Svetlana Ra`natovi}, kojaje hap{ena u akciji Sablja pod sumnjom daje skrivala vo|e zemunskog klana koji suubili premijera Srbije Zorana \in|i}a,optuèna za arsenal oru`ja prona|en tomprilikom u njenoj vili na Dedinju i nele-galne transfere fudbalera, u njenoj 38. godi-ni postati deveta osoba u istoriji Srbije uku}nom pritvoru i pod elektronskim nad-zorom, koji se u ovoj zemlji primenjuje tekpar meseci. Mo}i }e da prijavi tri lokacijena kojima }e smeti da boravi.

Dok se tuìla{tvo javno ponosinagodbom, jer je navodno najva`nije da jeoptuèna priznala krivicu, mediji prenosenjenu skandaloznu izjavu, da jeste priznala,jer je bila prinu|ena, ali da nije lopov, jerje novac koji je utajila za pla}anje poreza,navodno uloìla u svoj fudbalski klub.Spekuli{e se i da su je “neki odozgo” {titilisvih ovih godina od optu`be i da je ovakomala kazna najvi{e {to su mogli da urade.Poznate su veze iz pro{losti sa biv{imreìmom Slobodana Milo{evi}a, naro~itoDraganom Markovi}em-Palmom i da, onapoti~e iz istog sela i porodi~ni je prijateljsa aktuelim ministrom policije Ivicom

Da~i}em, me|utim o~igledno je, da imalajo{ ne~iju podr{ku, jer navedene osobete{ko da su mogle da je {tite svih osamgodina.

Sociolog Vladimir Vuleti} kaè,da ovakva nagodba, moè biti poruka idrugim “krupnim ribama” iz sveta sumn-

jivog biznisa da }e lagodno pro}i u susre-tu sa pravdom. “To naprosto govori o~injenici da je dràva nedovoljno jaka, i dana nju imaju jak uticaj akteri koji su, nakraju krajeva, formirali sada{nje dru{tveneodnose”, ocenjuje Vuleti}.

Za Boù Prelevi}a, biv{eg komin-istra policije, ovakav epilog pravno je pot-puno iznena|uju}i. „Ako su mislili dapokaù da je vladavina prava ista u odno-su na sve, ~ini mi se da su podcenili audi-torijum. I uop{te ne razumem kako to onasada upla}uje milion i po, kada joj se nateret stavlja mnogo vi{e. Kakva je tonagodba o ku}nom pritvoru kada ste dràlipredsednike sudova po dve godine uzatvoru za mnogo manje sume”, kaèPrelevi}.

Advokat Tihomir Konstantinovi}upozorava da ovakva presuda dovodi donelogi~ne situacije, koja je u suprotnosti isa etikom. “Naime, mnogi }e to shvatitipogre{no, pa }e izvr{avati krivi~na delanadaju}i se da }e otkupiti slobodu i svojukrivi~nu odgovornost. Za krivi~na dela gdeje predvi|ena znatno blaà kazna ili uslov-na osuda slaèm se sa takvim postupkomdràve, jer }e se i na taj na~in posti}i svrhaka`njavanja i zadovoljiti na~ela kaznene

politike. U suprotnom, za teà dela, nemani generalne prevencije, {to je jedan odosnovnih ciljeva same kazne. Ta~no je dakazna ne sme da bude odmazda za eventu-alno u~injeno delo, ali ne sme da bude nipovlastica za nekog ko je stekao velikinovac na nedozvoljen na~in. Za dela teèprirode, po mom mi{ljenju, otkup se nemoè uvek primeniti,” tvrdi advokatKonstatinovi}.

Politi~ki azil obi~no sluì kaoza{tita od progona vlastodràca, ali kad zatakvom merom posegnu oni koji ~ine vlast,zna~i da stanje alarmantno. PoslanikuURS-a @eljku Ivanjiju toliko je prekipelozbog sramnih sudskih presuda, koje ovihdana potresaju javnost u Srbiji, da jenajavio da }e za{titu za sebe i svoju porod-icu zatraìti negde u belom svetu.

Izrevoltiran skandaloznom presu-dom za napada~a na snimatelja B92 Bo{kaBrankovi}a, koji je za ovo divlja~ko delodobio svega 10 mjeseci ku}nog pritvora,Ivanji je na strana~kom sajtu otvorio du{u.– Potvrda dogovora na{eg tuìla{tva saSvetlanom Ra`natovi}, sramna presudanapada~ima na snimatelja B92, prepolovlje-na kazna Uro{u Mi{i}u za napad na poli-cajca izaziva u najmanju ruku ga|enje. Ovubravuru srpskog pravosu|a ne smemo zab-oraviti. Oni su nezavisni jedino od zdravog

razuma – opleo je poslanik po srpskompravosu|u.

Mada im nisu padale na pametovako ekstremne mere, ni poslanici ostalihpartija ne kriju da su {okirani dvostrukimar{inima sudija.

- Kao narodni poslanik, nikad nekomentari{em sudske presude i smatram daje to neprimeren pritisak na nezavisnopravosu|e. Ali, uz polomljenu nogu sni-matelju B92 u ovoj zemlji slomljeno i jo{ne{to mnogo vi{e od toga, ne{to na ~emutreba da po~iva svaka dràva, a to je verau pravdu – poru~io je poslanik DS Sr|anMilivojevi}.

Da bi nekako primirili javnomnenje, u medijima se se prvi put prona{litekstovi da se uvo|enjem elektronskog nad-zora nad osobama kojima je sudskomodlukom odre|en ku}ni pritvor ili zatvor,rastere}uju ionako prepuni zatvori, a poredtoga ovom tehnologijom se {tede i pare udràvnom budètu. Nadle`ni su izra~unalida jedan zatvoreni~ki dan ko{ta izme|u 15i 50 evra, dok su uvo|enjem elektronskognadzora ti tro{kovi pali na deset evra. Za{toonda nagodbe da za priznaje krivice, robi-ju odleè kod ku}e, ne dobijaju i manjebogati i mo}ni gra|ani, ako je pravda zasve ista?

Marijana Maljkovi}

JO[ JEDNA TU@BA PROTIV RA@NATOVI]EVEU me|uvremenu je obelodanjeno da

je Prvo osnovno tuìla{tvo u Beogradupodiglo optu`ni predlog protiv SvetlaneRa`natovi} i njenog zeta PredragaOcokolji}a, sumnji~e}i ih za nasilni~kopona{anje u oktobru 2007, tokomrasprave s direktorom FK „Mladi pro-leter„ Aleksandrom Olarevi}em, navod-no oko vlasni{tva nad tim klubom isportskim centrom „Inge” na Zvezdari, au vezi s investicijama peva~icinog poko-jnog supruga @eljka Ra`natovi}a-Arkana.Za ovo delo predvi|ena je kazna od {estmeseci, a po~etak su|enja pred Prvimosnovnim sudom u Beogradu je zakazanza 19. jul.

SKANDALOZNA PRESUDA SVETLANI RA@NATOVI] - CECI

9Jun 2011. www.serbianmirror.com

D R U [ T V O

Mene je za ovopriznanje pred-loìla Mira

@ivkovi} iz Njujorka, a jasam veoma po~astvovanada je Izvr{ni odbor zadodelu ovog presti`nogpriznjanja mene uvrstiomedju ovogodi{nje dobit-nike. Ja sam ponosnaSrpkinja i Amerikanka.Moja rodna zemlja dalami je temelje, a Amerikamogu}nsot da realizujempravi ameri~ki san”- kaèza “Ogledalo” povodomdodele priznanja drRadmila Melentijevi}.

“Ellis IslandMedal of Honor” dodelju-je se svake godine u tri kategorije – uprvoj su Amerikanci, koji su uspe{ni ljudi,veliki humanisti i darodavci. U drugoj suemigranti, koji su u ovu zemlju do{li sa 10prstiju i onim {to imaju u glavi, a uspeli dapostignu uspeh na razli~itim poljima i pritom ne zaborave odakle dolaze. U tre}ojgrupi su veliki filantropi i uspe{ni ljudi,

koji zadivljuju svet svojim projektima.“Ove godine je medju dobitnicima

priznanja u tre}oj grupi i bra~ni par Zepter,koji su takodje bili na dodeli priznjanja, ai za mene je velika ~ast i pravo zadovoljst-vo da ima jo{ nagradjenih Srba. Ja sambeskrajno zahvalna za sve {to mi je dalarodna Srbija, za sve ~emu me nau~ila –

vrednostima, inspiraciji, te{kom radu iodgovornosti, eti~kim normama, pravdi,brizi za druge i potrebi da svoj uspeh sadrugim delim. Ovu nagradu, koju dodelju-je organizacija koja je personifikacija duhaAmerike, delim uz svu ljubav sa svojomporodicom”- kaè Radmila.

U njenoj biografiji, koja je uzdruge podatke priloèna uz kandidaturu za

dobitnika medalje, niù se akcije i donaci-je koje je godinama ~inila i na kojima idalje radi. Najve}i je dobrotvor crkve“Sveti Sava” u Njujorku, obnovila je

vodenicu Kneza Milo{a, trenutno pomaègradnju Kulturnog centra u rumunskommestu Re{ica, u kojoj je velika srpskazajednica. Donirala je 40 000, a uskoro }eim pokloniti jo{ 20 000 dolara. Pomogla jeobnovu manastira Nikolje, podiglaspomenik Filipu Vi{nji}u, i punog srcagovori o svojim nekada{njim i budu}imdonatorskim aktivnostima.

“Bi}u veomazauzeta ovog leta. Poslemoje Slave, Djurdjevdana,koju prvi put u mnogo god-ina zbog dodele priznjanjanisam provela sa mojima uSrbiji, idem u Beograd, aonda }u i u Re{ice, gde sume proglasili po~asnimgradjaninom, a ~ekaju me ipromocije moje knjige“Mileva Mari} Ajn{tajn –ìvot sa Alberom Ajn{tajn”u Be~u, Cirihu, Parizu,Bostonu, Torontu, a nadam

se i u îkagu”.Sve~ana dodela medalja obavljena

je na Ellis Island u Njujorku.Mila Filipovi}

VELIKO PRIZNANJE ZA DR RADMILU MILENTIJEVI]

Dr Radmila Milentijevi}, istori~ar i pisac, koja ìvi i radi u Njujorku, nedavno je odlikovana Medaljom ~asti Elis Island za 2011. godinu. Ova nau~nica, dobrotvorka i veliki humanista bi}e tako medju stotinu dobitnika priznanja koje svake godine uru~uje

Nacioanalna koalicija etni~kih organizacija.

10 Jun 2011.

B I Z N I S

poruke - serbian mirror · 2017-07-22 · nesvrstani u septembru u beogradu m inistar spoljnih...

Documents