porodica skripta ispit (1)

8/10/2019 Porodica Skripta Ispit (1)

1/38

1. Pojmovna distinkcija pol-rod

Brak i porodica- jedini socijalni prostor za odnose, susret i razmenupolova udrustvu- neposredni kontakt. Primarnost participacije polova u porodici= drustvenainstitucija specificnogkaraktera- glavni razlog za mnoge sociologe da tvrde da porodica

predstavlja prirodnudrustvenu grupu- ostale su cisto drustvene.Polnost je biolosko svojstvo coveka koje podrazumeva organske odnosnoanatomske i fizioloske razlike izmedju muskaraca i zena koje su u funkciji njihovihreproduktivnihuloga- buduci da je covek pre svega drustveno kulturno bice ne postoji ine deluje nikada u cistom bioloskom vidu. Jezik kao veoma osetljiv instrument

oznacavanja, razlikuje:

! znacenje pola biolosko-reproduktivno"! sire poimanje polnosti u ljudskom drustvu- socijalna konotacija i kulturnakonotacijau smislu posedovanja ili pridavanja odredjenih kulturnih svojstava ponasanjupripadnika pola do sintetizacije svih ovih osobina na nivou individualnog identiteta.

# ontologiji polova je data dvopolnost samo u razlicitim srazmerama- umesto sto

se govori polnoj dvooblicnosti ljudske vrste, treba- dvopolna priroda svakog ljudskogorganizma---$ diskurs o polnosti kao pojedinacnom izboru, a ne bioloskom usudu.

Polne kategorije ali i polna praksa u najrazlicitijim drustvenim sferama surodno uobliceni. %zraz rod ima znacenje gramatickog roda i taj izraz su feministkinjeuzele da bi oznacile socijalnu, kulturolosku i istorijsku determinacijupolnih razlika udrustvu. Polnost nam nije zauvek data ili zadana- mi je konstruisemo i konstituisemokao clanovi odredjene drustvene zajednice prema kulturnim uzorima i prema nasimlicnim afinitetimakoji nekada mogu biti u otporu spram fizioloski date i drustvenouoblicene polnosti. Pol i rod -nije nesto sto je objektivno, stabilno i nepromenljivo,

jednom zauvek dato i odredjeno vec promenljivo, subjektivno, dogovoreno.&zoan 'kot, feministicka autorka ukazuje na cetiriosnovna elementa koje sadrzi

drustvena determinacija pola:kulturna simbolizacijapolnosti (kulturne reprezentacije polnosti !)normativna konceptualizacija (definisanje uloga polova i njihovih drustvenihpodrucja!)socijalno odrganizovanje polova (postavljanje institucionalnih okvira za njihovodelovanje- brak i porodica!)

subjektivni identitet(subjektivno identifikovanje pojedinca sa odredjenim polom.*itanje muske i zenske rodnosti---$ kao razlika izmedju prirode(zena!, nasuprot

kulturi (muskarac!- sada na drustveno- kulturnoj ravni uspostavi bazicna binarnaopozicija i nejednakost medju rodnim pripadnicima. +tuda razvijanje pojma rod irodnost upucuje na dva razlicita nivoa i znacenjaod kojih su oba neophodna, ali i kojase moraju precizirati u svakom analitickom zahvatu to su:! Pojam roda tice se socijalnih odnosakoji proisticu iz opazenog razlikovanjapolova)(deskriptivni nivo razlike!

"! Pojam roda je primarni nacin za oznacavanje odnosa socijalne nejednakostimedjupolovima- objasnjenje odnosa izmedju polova na temelju kategorije drustvene moci.+dnos polova u drustvu se ne moze svesti samo na percepiranu razliku polnih odlika ili

ponasajnih obrazaca, vec je konstituisan u temeljima same drustvenosti kroz odnose moci

izmedju polova.


2/38

2. Standardna socioloska paradigma podele rada u porodici i njena femnistickakritika

ada je rec o podeli radaunutar porodice, polnim ulogamai polnom identitetuzahovornici dveju suprotnih teza:

! Polna podela rada zasnovana na bioloskojdeterminaciji"! SociokulturnojPrvi iznose za svoju argumentaciju predrasude, proizvedene odredjenom socio-kulturnomrodnom praksom, tj nisu bioloska nuznost. ri grupe argumenata:

! Podela rada prema polu u porodici je univerzalna cinjenica, proizvedenabioloskimrazlikama. uskarci- proizvodneuloge, zene- reproduktivne.

"! uske vs. zenske sposobnosti i vestine- muske- obavljanje uloga koje traze vecukreativnost i aktivnost, zenske- suzen spektar rutinskih, pasivnihuloga

/! 0azlika u sferama delovanja polova: muska jejavnost, zenska privatnost.# sva tri slucaja empirijske generalizacijekoje sluze kao dokaz prirodnih razlika uulogama polova pocivaju na biologistickom argumentu razlikovanja uloge polova u

humanoj reprodukciji. rudnoca--$ uloge zene, muskarac- zastitnik--$ neravnopravnostpolova. Biologisti ne zele da priznaju da rodna podela rada nije prosto funkcionalna iliinstrumentalna u odnosu na osobine ljudske reprodukcije vec da proizvodi temeljnedrustvene odnose dominacije i eksploatacije koji nisu bioloski predodredjene.

've do pojave feminizma, sociologija porodice je bila jedino legitimno polje zaizucavanjepolnih razlika, odnosa i uloga (porodica tretirana kao podrucje ispoljavanjadopustene polnosti- sa ulaskom feministicke kritike kritike u naucni diskurs ovo jeodbacen- gore rekla suprotno!. 'ociologija je od feministicke kritike preuzelaterminologiju roda i rodnosti.

Porodica- centralna drustvena zona u kojoj dolazi do prozimanja i suceljavanjapolova: dominacija i sukob vs saradnja i funkcionlano dopunjavanje. Rodnadiferencijacija polova u porodici ima dva fundamentalna oblika: normativni iponasajni-na normativnom planu:ideoloskisistemi pripisanih polnih odlikai njihovogobjasnjenja i opravdanja) ponasajna: razlike u ponasanjima, aktivnostima, ulogamainacinu njihovog vrsenja od strane pripadnika pojedinog roda. %zmedju ova dva oblika

rodne diferencijacije najcesce ne postoji poklapanje. 1a savremeno drustvo,karakteristicna su dva najcesca obrasca: tradicionalni neegalitarizma i moderniegalitarizam.

Parsonsova paradigma o komplementarnoj podeli uloga polovau porodici:-struktura porodice- dve ose difierencijacije: horizonatlna prema polu i vertikalna premastarosti. Podela uloga prema polu nema hijerarhijsku dimenziju (horizontalna ravan!.

- u porodici se odnosi polova regulisu po formuli jedinstva segregiranih alikomplementarnihuloga.- uskarac- instrumentalnauloga (hranioc porodice!, zena- ekspresivna uloga.- porodicu kao relativno zatvoren podsistem koji se nalazi u okruzenju modernogdrustvenog sistema i sa njim stupa u razmenuna odredjenim tackama. uskarceva ulogapredstavlja tacku dodira i povezivanja porodice sa drugim podsistemima. 1enina uloga je

u koordinaciji.

- +dbacuje ideju o bioloskoj determinaciji navedene raspodele uloge polova- ona je izraz

potreba, funkcionalna sa stanovista porodicnog podsistema, i globalnog drustva.


3/38


4/38

!. aposljavanje zena i modeli odnosa prema porodici

asovnije zaposljavanje zena od sredine proslog veka- evropske zemlje: u prvojpolovini 88v trend porasta zaposlenosti zena- usporen i u nekim periodima i vrlostagnantan u odnosu na kraj prethodnog veka (povlacenje zena iz radnicke klase ponovo

u porodicu- zbog porasta radnickog standarda, primenom principa porodicne nadnice kaomere socijalne politike, porastom zaposlenosti itd!) delimicno radno vreme. ek od

pedestihgodina rastzenskog zaposljavanja- narocito udatih zena) kontinuiranoi punoradno vreme. Problem velicine zaradeza isti rad, kao i mogucnostima napredovanja. #najvecem broju visoko industrijalizovanihzemalja jos 9tih godina je tipican obrazaczenske zaposlenosti part tajm. Jedino u socijalistickim zemljama stalna i punazaposlenost. okom "#tihu evropi punau postsocijalisticka- model koji su razvijenijezemlje prevazisle.$eorijski modeli zenine porodicne ulogeu svetlu novih trendova zaposljavanja:1% &onflikt uloga zaposlene zene: ;tih 0apaportovi- u svim slucajevima parova gde suoba supruznika trajno zaposleni, postoji izrazitija familistickaorijentacija supruznika u

smislu da supruznici pokusavaju da kroz uspesan porodican zivot stvore podlogu za svojeuspesno angazovanje na radu. # stvarnosti- gotovo nedostizno: vecina zena koje

pokazuju radne ambicije dolaze iz nesrecnih porodica i brakova, tj konstatujunedostatak personalnog ispunjenja u bracnim odnosima.

+brazac za koji ce se supruznici opredeliti zavisi od mnogo faktora- najvazniji: stav

supruznika prema ulozi domacice, odnosno zaposlene zene) stav prema karijeri za zenuako je zaposlena) broj decekoji partneri ocekuju da imaju) nacin na koji se uskladjujezenina karijera prema muzevljevoj.9tih godina empirijska istrazivanja konstatuju porast udela muzeva u kucnimposlovima- podstaklo ocekivanja u pogledu priblizavanja poridica egalitarnom modeluraspodele uloga polova) demanti- odmenjivanje deceod strane oceva.'ajvise problema i napetosti zbog konflikta uloga- zene koje imaju visok osecajlojalnosti prema svojoj profesiolnalnoj karijeri) najbolje- one koje uspevaju da pronadjusrednje resenje, da ne napustaju posao ali i da ne traze razresenje od porodicnih odnosa.2% enina zaposlenost i zrtvovanje za porodicu- zene pristaju na ulogu zrtve ili suucenjene shvatanjem da je njihova uloga u porodici primarna, od prvorazrednogznacaja i nezamenljiva. +pterecenost zena. 6a smanjenje ucesca zena u kucnimposlovima znacajan uticaj imaju dva obelezja zena i njihvih supruga: obrazovanje ivisina zarade. +tkriveno da zene koje visoko zaradjuju, stvarno manje rade u kuci, aliimaju i manje slobodnog vremenaod zena koje nemaju tolike zarade tj. koje zaradjujumanje od svojih muzeva.

# domacim istrazivanjima koja su se bavila posmatranjem zaposlenih zena sa visokim

obrazovanjem i uspesnim profesionalnim karijerama- takodje postoji osecanje krivice.6jihova stalna briga i nastojanje da sebe podjednako daju i na poslu i u porodici i

otvoreno plediranje na vlastitu zrtvu u ime porodice posluzilo je kao argument za

razvijanje hipoteze o zrtvenom mikromatrijarhatu- dominantan stav i ponasanjezaposlenih zena u domacoj sredini. o je izrazeno kod zena iz radnicke klase i nizihslojeva-o pravdanje za njihove inace veoma niske nadnice, jer one kao i njihovi

poslodavci smatraju da one ne daju sve od sebe na poslu.


5/38

!% (vostruka opterecenost zaposlene zene- odel dvostrukog opterecenja zaposlenezene je razvijen imajuci u vidu situaciju zaposlenih zena u bivsim socijalistickimdrustvima.


6/38

podele rada prema poluu pojedinacnim porodicnimjedinicama sa izvan ekonomskomorganizacijom drustva. Psiholoski proces stvaranja nesvesnog polnog identiteta tjmajcinskom obrascu kod zena koji se ciklicno reprodukuje od majke na cerku.'amoreprodukcije majke izgleda razumljiva sama po sebi jer se svi zadovoljavaju ili

bioloskim ili bio evolucionim objasnjenjem majcinstva.

*odorov razvija edipalnu situaciju za devojcice pokazujuci kako na krajurazvitka izlaze nove majke. ensko majcinstvodakle definitivno proizvodi asimetrijuurelacionom iskustvu decaka i devojcica u toku odrastanja.

+. 'astanak moderne ideje deteta i drustveno konstruisane prakse detinjstva&eca - u proslosti inferiorna. Psihologija i pedagogija sve vise orijentisu na

proucavanje deteta na mikro i eventualno mezo nivou. 'ociologija, istorija i antropologijasa makro ravni istrazuju uslove decijeg odrastanjau proslosti i savremenosti. Peokret-zapocinje sa bab boomomu poratnim generacijama u 5merici-javni i naucni diskurs-naglasavanje deteta i njegova glorifikacije.

&ruga novina- odustajanje da se o detetu govori samo sa stanovista buducnosti tjroditeljskih projekcija, ocekivanja, ciljeva i vrednosti koje nastoje da usade u detetovu

licnost. Proucavanje zivljene stvarnosti deteta u svakodnevici savremenih drustava.ilip rijes-


7/38

'aznajni talasi razumevanja deteta vodi ka njegovom postvarenju kao objekta.

&ete postaje sukcesivno pacijent razlicitih strucno institucionalnih sluzbi organizovanihna novim saznajnim standardima: obrazovni, medicinski, psiholoski i ekoloski.&etinjstvo ranije posmatrano kao prirodna stvar- izvan naucne paznje. 'ociologijadetinjstva razvija pristup detetu i detinjstvu kao tvorevini odredjenog drustveno

kulturnog i istorijskog konteksta. prvi pristup- proces odrastanja- specificni drustvenokulturni uslovi. &rugi- dete kroz svakodnevicu dozivljaja i iskustava koja ono stice usvetu koji ga okruzuje.) detinjstvo iz detetovog vidokruga. Postavke: ! detinjstvo

posmatra samo za sebe nezavisno od bilo kakvih prekoncepcija i ideologija buducnosti*"! detinjstvo posmatra kao aktuelnu prezentnu stvarnost koju dete zivi i kroz kojuformira sopstveni identitet) /! osmatra dete kao aktivnog subjekta i objekta vlastiteprakse odrastanja kojom konstituise svoju subjektivnost i transformise objektivni svet

relacija i znacenja koje zatice.6ova paradigma sociologije detinjstva ujedinjuje u sebi dve paradigme koje su

do sada opstajale nezavisno jedna od druge: 1an Pijeze- drustvo ima odgojni karakter i

argaret id dete roditelj coveka. Problematizovanje detinjstva u tri aspekta: ! ideja

detinjstva, simbolicke predstva o detetu, normativni modeli i stavovi o njegovimpotrebama koje ga razlikuju od odraslih) "! praksa detinjstvastvarni polozaj deteta uporodici i drustvu) /! kultura detinjstva, unutrasnji svet detetovog dozivljaja i slikasveta samog detinjstva.

'ociolozi ukazuju na prelaz od prakse integrisanog detinjstva u difuznom isarolikom svetu srednjevekovnih domacih zajednica u kome je dete stalno prisutanaliistovremeni i sporedandeo tog sveta (premoderno!) segregacijadeteta i njegovog svetaod sveta odraslih i zivota zajednice (moderno!) detecentricnidiskursu (kasna moderna!.4entar nove porodicnosti koja je svedena na najuzi reproduktivni srodnicki krugpostaje detekome se posvecuje celokupna porodica: ekonomske aktivnosti privredjivanjavrse se u ime zasnivanja nove burzoaske loze naslednika koja se mora dokazatisvojimradom umesto aristokratske tradicije prenosenja privilegija na drugoj strani- unutrasnji

zivot porodice organizuje se oko brige, rasta i razvoja buducih naslednika.+d kraja 8


8/38

5. (etecentricnost savremenog drustva i porodice6 mit ili stvarnost.

rojdovootkrice ranog seksualnog razvoja dece i problema koji taj razvoj stvaraza stabilizaciju odrasle licnosti. Proces socijalizacijeu sredistu drustvene reprodukcije-porodica centralni agens) internalizacija i afirmaciju socio kulturnih vrednosti

drustvenog sistema u sistemu licnosti pojedinaca. oderna porodica od pocetka ". veka-manje funkcija(skola, crkva!- posvecuje se detetu. &etecentricnost porodice i drustvenezajednice vs neprijateljska sredina za dete vise.1%(ete kao vrednost6 od uspesnog projekta do nostalgije- &etecentricnost kao praksa-procena deteta kao vrednosti- ekonomska cena i isplativostinvesticija, zivotni projekatroditelja (ljudski kapital i buducnost!---$ podredjivanje roditelja interesima deteta,

zrtvovanje---$ zavisnost deteta i vecna zahvalnost.

Protivrecne posledice u drustvu, porodici i polozaju same dece u fazi zrelog kapitalizma:! izmedju visokih ekonomskih troskova izdrzavanja dece i njihove neodgovarajucedrustvene cenedovodi do raskorakaizmedju mogucnosti i ocekivanja)"! izmedju detecentricnog sveta porodice i segregacije deteta u drustvenom svetlu

odraslih, pocevsi od skolskog sistema pa nadalje)/! ambivalentan odnos izmedju emocionalne zasticenosti deteta (autenticnost! isocijalne pasivnosti 7obrazovanje% koja je imala za posledicu ne tako retke situacijeradikalizacije mladih i omladine (@A9!.

+d kraja Atih nastupa nova faza u razvoju koncepta i vrednosti deteta- umesto

roditeljskog i drustvenog delovanja u ime deteta- dete kao subjekt vlastitog cinjenja.+moguciti autenticni i samostalni razvoj vs povecano iskoriscavanje, zloupotrebe izlostavljanje deteta.

2% (eca kao drustveno bogatstvo i redukcija nataliteta- smanjivanja stopanataliteta ifertiliteta (ispod nivoa za obnavljanje stanovnistva u pojedinim zemljama!- ogromnouvecanih troskova u podizanju dece. %ndividualne prodice ne ocekuju finansijskimpovracaj ulozenih sredstava- nisu vise radni resurs. 5fektivni dug deteta premaroditeljima. 1aposljavanje zena i afektivno zasicenje roditelja sa jednim detetom. Padnataliteta- veca briga i bolji standard dece u savremenom drustvu.

!% 8konomsko blagostanje deteta naspram ekonomske zavisnosti i siromastva-&ecije blagostanj i moderna potrosacka civilizacija- deca masovni potrosaci (narocito usferi dokolice i zabave!- prividno blagostanje i sloboda izbora---$ potpuna finansijska i

ekonomska zavisnost koja se sve vise produzava u meri u kojoj se siri fenomenproduzene mladosti. &eo mladih cije finansijske mogucnosti ne dozvoljavaju pracenjepotrosackog standarda dolaze- sukob sa drustvom pokusavajuci (nelegitimna i nelegalnasredstvima) maloletnicka delinkvencija!. Potrosacko obilje razvijenih drustava prikriva

ozbiljnu egzistencijalnu ugrozenost dece- sve rasprostranjenije siromastvo koje pogadjadecu u vecem delu nerazvijenog sveta i sve vece segmente dece u najrazvijenijimdrustvima- porast (porast jednoroditeljskih porodica i porastom nezaposlenosti- najvise

pogadja majke iz jednoroditeljskih porodica!. &ompeticijeizmedju najstarije i najmladjepopulacije u razvijenim drustvima oko podele znacajnih budzetskih sredstava namenjenihsocijalnoj sigurnosti i standardu stanovnistva) najstariji brojcano sve veci udeo potrosnje

ovog dela stanovnistva postaje sve veci.)% (eca izmedju porodicne ljubavi i ucene : od dece se ocekuje da zato sto se u njihtoliko ulaze zadovolje unapred postavljena ocekivanja i ciljeve. jubav, emocije, neznost


9/38

se insturumentalizuju da bi se dobili pozitivni odgovori od dece--$ otpor premaroditeljima i familizacija deteta u smislu porodicne posesivnosti i ekskluzivizma kada jeu pitanju njihovo osamostaljivanje. Porodice- preuzimaju na sebe sve vise obaveza itroskova oko dece---$ sve vise zatvorena i vezana za porodicu) nevidljiva za drustvo.

+% Produzena nezrelost i pravna individacija-ladi sa 9 godina sticu sva prava

pravnog subjekta (neka i pre napunjenih 9!. Pravna zrelost vs produzena mladost-produzena ekonomska i finansijska zavisnost mladih- skolovanje. Pravna individuacija-norme decijih prava. Pod izgovorom brige za deciji razvoj, savremeno pravo i druge

regulativne institucije fakticki suzavaju i osiromasuju razvojni pluralitet decei mladihuprkos povecavanju materijalnog standarda.

5% &ulturna segregacija i paternalizam nasuprot autenticnosti- skola- prvi inajsnazniji kulturni moderator koji decu segregira u odnosu na odrasle. 1asticeni prostori

i nadgledane aktivnosti- ogranicavaju razvoj kompetencija kod dece smanjuju slozenostinterakcija. # poslednjem- skola manje represivna u odnosu na @. vek prethodnicu)

osnovni nedostaci nisu uklonjeni (izolacija mladih, rutiniranost, komformizam i sl!.edju mladima iz drustvenih slojeva sa margina- sve cesca agresivnostprema skoli- ne

nudi mogucnost za integraciju u drustvo) ne pruza mogucnosti za zadovoljenje autenticnemladalacke potrebe i interesovanja.9dustajanje od dece- osnovni razlog- ambivalentna situacija zena koje se odlucuju na(karijera vs potpuno posvecivanje deci!. 'loboda od odgovornostiza brigu i staranje odetetu- vise prilika za samoispunjenje i spontanu mobilnost pojedinaca odnosnopartnera.lostavljanje dece- krivicno sankcionisanje (u americi @A"- medicinski potvrdjensimptom pretucenog deteta!. &efinicija: fizicko zlostavljanje dece je namerna upotreba

fizicke snage ili namerno propustanje da se ucine neke radnje od strane roditelja ilidrugog staratelja u toku interakcije sa detetom u toku nejgovog odgajanja koji imaju zasvrhu da se dete povredi, ozledi ili unisti. Psihoanaliticari- uzrok visoke brutalnosti prema

deci- gotovo civilizacijska odlika coveka (samo druga polovina ovog stoleca lisena

izrazitijih oblika ove vrste nasilja!. &eca sluze za projekciju vlastitih strahova ineizvesnosti.

eorija nostalgicnog pristupa detetu od strane odraslih- dete simbolizuje proslost koja

nepovratno iscezava.

:. Pojam i faze roditeljstva

0oditeljstvo- retka univerzalna drustvena uloga pojedinca, odnosno univerzalnadrustven funkcija koju poznaje svako drustvo) nije istorijski univormna i nepromenljiva.

6osioci, nacin i sadrzaj ove porodicne i drustvene uloge su se znacjano menjali.0oditeljstvo- slozen skup socijalnih stavovai razlicitih praksiu kojima dolazi do spojabio socijalnog aspekta ljudske prokreacije sa socijalno kulturnim aspektima brige,staranja i odgoja novih generacija. 6a socijalno psiholoskom nivou- reciprocni uticajikoji omogucavaju identifikaciju deteta sa roditeljskim uzorom.

# savremenim drustvima -teznja ka neutraliziranju rodne razlike tj ka

ujednacavanju obe roditeljske uloge. # evropskoj istoriji jos od klasicnog antickog doba

roditeljstvo kroz asimetrican obrazac patrijahalne porodice (otac glavni roditelj-


10/38

odlucivao o sudbini deteta, majka se stara za fizicku negu deteta i odgaja ga prenoseci na

njega kulturne zahteve drustva!. Patrijahalan obrazac nije i univerzalan. ;alinovski-robrijandska ostrva- sistem matrilinearnog srodstva pojavu socioloskog oca. 1nacaj senije stavljao na bioloskog. 1ajednica je odredjivala oca buducem detetu. Parsons-

asimetricni patrijahalni obrazac roditeljstva prilagodio modernoj porodici- hijerarhijski

odnos).roditelji izjednaceniu poziciji spram dece) razdvojeni- instrumentalno vodjstvooca i ekspresivnovodjstvo majke.+va konvergencija u roditeljskim ulogama i pozicijama ocito da je rezultat

promena koje dozivljava porodica u svojoj ukupnosti a koje su posledica promenjenogpolozaja zene u porodici i drustvu (veca simetricnost!. # roditeljskoj ulozi-intergeneracijski odnos roditelja i dece i intrageneracijski odnos izmedju supruznika. #

tradicionalnoj porodici- roditeljstvopotpuno dominiralo nad supruznickom relacijom-brak direkno u funkciji radjanja. # modernoj nuklearnoj porodici- supruznicka dijadapostaje centralna osa porodicnog okupljanja i njenog osamostaljivanja od srodnickog

zaledja. Po rodjenju prvog deteta afektivna vezanost supruznika ustupa mesto afektivnom

odnosu prema detetu. # savremenim postmodernim pojedinci nastoje da kroz

dekompoziciju porodicnih uloga ostvare svoje licne intimne preferencije: afektivnozadovoljenje kroz decu bez bracnezajednice) bracna zajednica bez dece*bez braka iporodice.

&va socijalna aspekta roditeljestva: roditeljstvo- bioloska cinjenica ucesca uzacecu i roditeljstvo kao socio kulturni odnos i roditeljstvo u smislu socijalnogstarateljstva. # trecem slucaju- oblici drustvenebrige i staranja za mladje narastaje kojepreduzima moderna drzava i njene institucije i para institucije.

0oditeljstvo nije nepromenljivo stanje, vec odnos i uloga koja prolazi kroz

stadijumepromena u zavisnosti od uzrasta dece, starosti roditelja, socioekonomskihuslova i okolnosti porodicnog zivota. o su uglavnom faze odrastanja samog deteta.0oditeljstvo nije uvek zavisilo od razvojnih stadijuma deteta, vec je pre svega moralo da

se prilagodjava potrebama domace ekonomije- produktivnim funkcijama odraslih.#lazenje u brak i rodjenje dece zavisili su od situacije kada ce potomak biti i zvanicnoproglasen naslednikom porodicne imovine, odnosno od momenta gubljenja produktivne

funkcije roditelja. asniji ciklus nije formiran s obzirom na etape procesa socijalizacije

vec prema ulazenju dece u radni proces.7aze:

! Planiranje zaceca trudnoca i rodjenje- ranije roditelji nisu vodili racuna o ovome.1acece- spontano i neplanirano. 0oditeljestvo- usko povezano sa brakom. Planiranje

zaceca i ocevo ucesce- danas."! +d predskolskog doba do puberteta- najosetljiviji uzrast za deciji razvoj- temeljibuduce licnosti i njene stabilnosti- najkriticniji period u karijeri roditelja izvan porodice:

zenit karijere) stambeno pitanje) sukobi, planiranje daljeg sirenja porodice/! Roditeljstvo u adolescenciji- drustvene promene roditelji nisu imali prilike da usvojoj adolescenciji iskuse ono sto je karakteristicno za najrazvijenije urbane sredine u

kojima zive njihova deca.3! Roditeljstvo i odraslo dete- u odvajanje roditelja i dece- neki roditelji ne zele da sepomire sa tim. Problem u poluurbanizovanim i patrijarhalnim sredinama kada se

definitivno odvajanje deteta od roditelja, a narocito ako je musko stalno odlaze, pomera u

roditeljskoj svesti ili se pak nastoji i dalje vrsiti roditeljski autoritet nad decom.


11/38

4! aza baba i deta- smatra se da u ovoj fazi roditelji pokusavaju da ponove ili oziveodnos prema vlastitoj deci ali na mirniji, opusteniji i lagodniji naicn. o je za njih

vracanje u mladost, ili druga mladost.dete kao nostalgijadeologija familizma i savremena porodica

%deologija porodice- stanoviste o porodici, njenom funkcionisanju i efektima pocoveka i drustvo u kome su sadrzani opstedrustveni interesi i univerzalne ljudske

vrednosti- opravdava se postojanje i funkcionisanje porodice kao konkretno istorijskeklasno diferencirane drustvene tvorbe (rana burzoazija, interesi klase- ideologijaporodice) identifikacija!. 5#tih -kriticki odnos prema dotadasnjem naucnom pogledu naporodicu- predvodila americka sociologija. Problem nije u odstupanjima od univerzalnih

normi porodicnog zivota- normativna americka porodica- problem. Parsonsova teorijskakoncepcija- razvijena ideologiju familizmaumesto da porodicu podvrgne nepristrasnomkritickom istrazivanju- inkorporirao konvencionalne sudoveu svoj analiticki okvir.

@reske sociologije: ! nedostatak otvorene polemike spram porodice- osimsocijal utopista "! zdravorazumsko shvatanje porodice prema kome ona otelovljujeprirodne potrebei nuznosti ljudskog zivota. /! podrazumevanje prirodnosti podele najavnu i privatnusferu, pri cemu je porodica situirana u carstvo privatnog. 7eministicka,kriticka teorija i antipsihijatrija- kritika: njen uticajvs ideoloski oblikovana realnost.ak (onzelo- porodica se formira kroz medjudelovanje nekoliko idejnih diskursa:pedagogije, medicine, prava i psihoanalize. Porodica se stoga definise kao diskurs o

modernoj porodici koji &onzelo naziva familizam.7amilizam- moderni ideoloski porodicni sastav- porodicu ugradjuje u centar ili osnovu

ukupne ljudske opstojanosti. 7amilizam kao porodicna ideologija sadrzi u sebi sledece

konkretne normativnepostavke:


21/38

! +blik konjugalne nuklearne- jedino moguci, univerzalni i nepromenljiv oblik.Bioloskim razlozima- opravdati istorijska promenljivost porodicne forme.

"! Jedino vazeca i moralno obavezujuca forma braka je monogamni brak. *iljseksualnosti u braku jeste radjanjei odgajanje dece.

/! 'ubjektivitet porodice prema spolja se iskazuje kroz muzevljevu volju- posreduje

izmedju sveta javnosti i privatnosti.3! Gnutrasnju volju porodice artikulise zena -na unutrasnji plan odnosatranskribuje volju hranioca.

4! +dnosi izmedju polova i generacija-kao odnosi komplementarnezavisnosti clanovaporodice na bazi segregiranihuloga polova, odnosno dece i odraslih

A! Porodica ima za iskljucivi cilj interes i dobrobit ljudske licnosti te se takvimopredeljenjem suprotsatavlja se citavoj drustvenoj strukturi i nadgradnji.

;! Porodica neograniceno gospodari privatnim svetom i zivotom pojedinca.9! Porodicna privatnost za svoju materijalnu supstancu ima privatni posed.

'ukob ideologije familizma i kapitalisticke stvarnosti, osnov teoretizacije

porodice: sukobljenost dva poretka- poretka porodicnih vrednosti humanosti i poretka

industrijalizma i njegove bezdusne eksploatatorske naravi (dihotomija izmedjuzajednice i drustva!- ovaj uvid je idoloski proizvod iznikao na temelju uvida u realniraskorak izmedju gradjanskih vrednosti slobode jednakosti i bratstva i kapitalistickekonkurencije. %deoloska paradigma familizma-efektna za pojedinca jer mu u situaciji

izmedju ukojoj se prakticno nalazi pruza iluzijuporodicne srece i spasenja.#mesto da segovori o porodici- dva teorijska konstrukta: ! pojam porodicne ideologije koji obuhvata"! strukturaporodica- domacinstvo, kao realni kucno srodnicki sastavi funkcije kojeimaju mnostvenost oblika i sadrzaja u svakom drustvu.

1=. 0rednosti, norme i ciljevi- etos porodice

6a grupnom nivou familisticka ideologija pretpostavlja porodicu kao cvrstu

koherentnu i integrisanugrupu, cije su granice prema okolini jasno definisane, clanovidele zajednicku pripadnost koja se iskazuje kroz njihov kolektivni porodicni identitet.'ociologija porodice i porodicna terapija ispitivala odstupanja. (istrazivala integraciju,

koheziju, slabije razdor sukobe, dezintegraciju, uvek na nivou porodice, ne na nivou

clanova!. 1aga Eolubovic- porodicne vrednosti na grupnom nivou- razlikuje njihovsadrzaji formu. 'adrzaj obuhvata sledece vrednosti, odnosno norme i ciljeve:!


22/38

regulisu raspodelu kucnih poslova izmedju supruznika brze menjaju od ponasanja

pojedinaca u porodici. 'upruznici su delilili stavoveo jednakosti polova u obavljanjuporodicnih obaveza- u praksi ili veoma retko.

# savremenim razvijenijim drustvima aktivitet zena je omogucen znacajnim

promenama na vrednosnom i normativnom planu prilikom zaposljavanja, ali na

porodicnom planu i dalje patrijarhalni sistemiponasanja (pr osecaj krivice!. nglhart opsti trend promene od materijalistickih ka post

materijalistickim vrednostima koji zahvata i porodicni podsistem. # materijalistickom

sistemu vrednosti- primat su imale materijalna sigurnostporodice i njena stabilnost i

trajnost. # postmaterijalistickom trendu ove staticne vrednosti gube na znacaju.Porodicni sistem vrednosti na individualnomnivou- pozeljne osobine licnoste,kako u porodici tako i u drustvu. &va skupa tih vrednosti- . pozeljne osobine licnosti sastanovista postojeceg ili vladajuceg sistema ". sa stanovista porodice. Preovladjujuce za

sve vrste drustvenih sistema) razlika u visini i vrsti represije koja je nophodna da bi se

pojedinci priklonili.&on- vrednosti koje pripadnici srednje i radnicke klase drze najpozeljnijim za

svoju decu-postojanje opsteg modela konformistickelicnosti koji se deli u dve razlicitevarijante: radnicku i srednje klasnu. 9snovne vrednostikoje biraju roditelji bez obzirana klasnu pripadnost su :postenje razumnost, poslusnost, lepi maniri, samokontrola ilizavisnost. 0oditelji iz radnicke klase: urednost, cistoca, poslusnost i postenje-restriktivno. Srednjaklasa: razumnost, samokontrola, radoznalost ambicioznost-motivaciono.

1". 9dnos porodice i drzave- modeli 7terapeutizacija porodice i familijarizacijajavnosti%

Pojam moderne porodice izgraKen je na suprostavljanju dve sfere i dva vrednosna

sistema: porodice i javnosti. Porodica je sredi?te privatnosti, a politika i ekonomija

ravnaju se po principu interesa. 5li ipak sfere nisu ipak tako jasno razdvojene.&ontradiktornosti familistike porodine privatnosti: porodina intima je skupindividualne autonomije i ujedno utoi?te od dru?tva iji je ona moralni temelj.+bjektivna organizacija porodice je istovremeno i stajala na principima nejednakosti,dominacije i Hrtvovanja.

Privatnost kao sredi?te familizma- legitimizacija postojeeg poretka i njegovih trHi?nihvrednosti.;odeli odnosa porodice i socijalnog sektora u savremenim drHavama- #pravo jeunutraHnjost porodice(zbivanje u njoj! upozoravala na prelomne procese koji traHeintegraciju.


23/38

porodinu privatnost. ako se stvara jedan intermedijarni sektor socijalnih sluHbi,agencija i organizacija.

# zavisnosti od razlike u na?irem dru?tveno kulturnom kontekstu diferenciraju setri modela odnosaporodice i drHavnog sistema socijalnih ustanova za saradnju i pomoporodici:

?P'> japanska porodica uspeva da sauva svoju privatnost (korporacijsko staranje zazaposlene i porodica!. Porodice su pasivne i utoi?te pre svega za mu?karceGS> to je srednji model > uspe?no se nosi sa problemima sfera privatnosti i javnosti.5ntipropaganda LLfamilijarizacije linostiLLI08(S& > razvijena centralizovana drHava blagostanja. +slabljena je porodica,zdravstvene i obrazovne organizacije i?ezle > LLsocijetalni konformizamLL pogledati

stranuMM

7amilijarizacija javnosti- krajem @. i poetkom " veka drHava se trudi daprivatnostsvojih graKana drHi na LLpristojnojLL udaljenostiod javnog Hivota. (anaHnjadrHava, iako sa rezervom, ne libi se da na sebe preuzme neke porodicne funkcije i dainterveniHe. ?avni familizam> agregat politikih mera- pomaHu ljudima da odrHe svoj

privatni Hivot. #pozorenje> te ideje ne bi smelo da dobiju neki globalniji ili utopijskovrednosni znaaj jer je jo? uvek uticajan porodicni familizam.+vaj trend familizacije javnosti utie na to da se takve institucije sve vi?e

doHivljavaju kao prijateljska razumevajua sredina. Pojedinac u porodici postajezavistan u odnosu na mno?tvo dogovora i pogodbida bi re?io svoje probleme(zaposlene Hene angaHuju plaeno osoblje...!. # postsocijalistiCkim druHtvima postojiodbacivanje i negiranje sistema podrHke porodici (priziva se ideja demokratije opo?tovanju humanih normi i prava graKana!

2#. Proces socijalizacie u porodici- pojam i faze

Prelazak sa pojma vaspitanja na pojam socijalizacije: vaspitanje > novovekovni

pojam > pretvaranje prirodnog bia u slobodno ljudsko bie > ostvarenje ljudske su?tine(bez naglaska na dru?tvenosti!. &va pojma socijalizacije u zavisnosti cilja: licnost ili

podrustvljeni individuum. Prva odredba- osposobljavanje jedinke za drustveni zivot.&ruga- izgradnju drustveno kulturne licnosti coveka: proces socijalnog ucenja- jedinkastice socijalno relevatne oblike ponasanja i formira se kao licnost sa svojim specificnim

karakteristikama. 'ocioloski: proces reprodukcije drustvenog sistema.'iri pojam socijalizacije ukljucuje tri sastavna procesa kojim se oblikuje ljudski

totalitet: kultivacija, individalizacija iliCi personalizacija i socijalizacijau uzem smislu(dejstvo drustvenih cinilaca na ljudsku individu!. Jednostranosti: socijalizacija kao

neizbeznost prilagodjavanja pojedinca drustvu) pasivnost onoga ko se socijalizuje)staticnost-unapred dati zahtevi, konacni rezultati, utvrdjene potrebe) jednosmerni tokprocesa od odraslih roditelja. &vosmernost i visesmernost) ranije se vezivala za ranodetinjstva, sada dozivotan proces* raskorak izmedju norme i prakse) primarna isekundarnasocijalizacija- sve manji znacaj porodice.

Porodica kao nosilac primarne socijalizacije: rojd i &uli- centralna ulogaporodice u procesu socijalizacije u modernom drustvu. 7rojd- detetov razvoj smesta uinterindividualneodnose unutar porodice) uli- razlika izmedju primarnih i sekundarnihgrupa (enisova podela na zajednicu i drustvo!) primarne grupe- posrednici izmedju


24/38

pojedinca drustva, kulture i prirode. Porodica- prirodan, neposredan nacin dolazi do

intimnog i trajnog povezivanjageneracija (unutargenieracijska povezanost!.'a odrastanjem deteta- roditeljsko ponasanje sve vise podleze rutini) drustvenim

zahtevima) opste usvojenim obrascima vladanja- ogranicavajuce za potomke. (iter&lesens- sistematizuje strukturalne uslove zbog kojih se porodica pojavljuje kao

neophodni univerzalni i najuspesniji nosilac- katalizatoru procesu socijalizacije. Procesformiranja treba da poseduje sledece osobine:! relativnu trajnost zbog slozenosti prenosenja obrazaca"! veci stepen afektivnosti zbog dubinskog usvajanja internalizovanih obrazaca/! da omoguci konkretizacijuvrednosnih obrazaca kako bi se ovi lakse usvojili3! omoguci zastitumlade licnosti od nekoherentnosti vrednosnih sistema u drustvu4! poseduje materijalizovanu strukturu postojanog obrasca koja ostajei posto je processocijalizacije zavrsen, tj tada individua moze sama da se reprodukuje.

've ove uslove po misljenju autora, zadovoljava nuklearna porodica kao

univerzalni oblik.

+sobine licnosti: sposobnost ucenja, motivacija ka postignucu, inteligencija,

autonomija i sposobnost za ljubav- sustinske za pojedince u modernom drustvu.6uklearna porodica- relativno trajan sklop odnosa poverenja- kontinuitet i jednoznacnostdelovanja na dete) egzistencijalna sigurnost- pretpostavka procesa socijalnog ucenja itrajne motivacije ka postignucu- povecava se sa dodeljivanjem majci presudne uloge-

intenzivna emocionalna interakcija- neuslovljena nagrada koja detetu pruza sigurnost i

nudi motivaciju za dalje napredovanje. 0azvoj inteligencije u savremenoj porodici jegeneralno zapusten- negativan jer nuklearna porodica narocito ona srednje klase vise tezi

da razvije komformizam nego autonomiju. #loga porodice- produktivna dok je dete u

fazi odojceta do trece godine.

Parsonsova teorija: nuklearna porodica je dobro adaptirana za modernoindustrijsko drustvo) specijalni slucaj male grupe zbog polne i starosne distribucije uloga-

podela ulogana ekspresivne i instrumentalne. +dvajanje instrumentalne od ekspresivneuloge unutar porodice- olaksava detetov emocionalni razvoj. Porodica i kod njega sferau kojoj dominiraju afekti nasuprot svetu zanimanja u kome vladaju obrasci postignuca,

neutralnost i postizanje cilja- problem kako dete prilagodjavanjau drustvu. rudi se dadokaze da je porodica nezamenljiva u procesu socijalizacije, istovremeno da je slaba ineefikasna- profesionalizacija roditeljstva- predavanje odgoja dece ekspertima.

0azvojne etape socijalizacije u porodici- 7rojd- pshiseksualni razvitak deteta-

osnovna stadijuma: oralni, analni i 8dipov. 2riksonov model-pracenje razvoja 2goistance- socio kulturni cinioci koji sudeluju u tom procesu. *ilj odrastanja- dostizanjeindividualne autonomije tj osamostaljenja- osoba koja ovladava aktivno svojom

okolinom, jedinstvenost, ispravna spoznaja sveta i sebe. 9 etapa N kriza. 'tupnjevi

razvoja prema 2riksonu: . poverenje- nepoverenje (oralna faza!) ". autonomija- stid isumnja (analna faza!) /. inicijativa- osecanje krivice (infantilna genitalnost!) 3. radinost-osecanje manje vrednosti (latencija!) 4. identitet- identitetska difuzija (pubertet!) A.intimnost i solidarnost (izolacija!) ;. generativnost- samoabsorbovanje) 9. integritetsumnjicavost (genitalnost!.

&rajcl- dvodimenzionalni model ciju- formiranje identiteta licnosti i afektivnakontrola. Prvi je uslov za prihvatanje uloga, drugi za zadovojavanje potreba i kontrolufrustracija-samo izbalansiran razvoj po obe dimenzije daje rezultat u vidu sposobnosti


25/38


26/38

&ruga grupa Dernstajn: socijalna klasa se identifikuju kroz sistem otvorenih izatvorenih uloga- porodica reflektuje socijalni sistem: raspored uloga- orijentisane na

osobe (otvoren sistem! vs pozicije (zatvoren!. +snovna posredujuca varijabla-komunikacijski stil porodice (jezicki kod!. 0estriktivni jezicki kod- direktivno upucivanje

na ponasanja (odobravanjeC sankcionisanje!- didaktican roditeljski stil. 0azvijeni kod-

usmeravanje da razvijaju individualne posebnosti i osobine- samoregulativan.22. ;edjugeneracijski odnosi i produzena adolescencija

# kojoj meri ce odnosiizmedju generacija pa i medjugeneracijski transfer tecineometano i neprimetno kroz unutar porodicni transfer i povezanost roditelja i dece ne

zavisi iskljucivo od indvidualnih odnosa, vec od nekih opstijih drustvenih odnosa i

okolnosti. Eeneracijski odnos i transfer u porodici- nekada masivni generacijski raskorak

ili otvorenim konflikt. @enealoska generacija- odnosenje direktnih predaka i potomaka.#nutar porodice generacije- roditelji i deca imaju odnose medjusobne bliskosti,

privrzenosti i saradnje ali istovremeno u manjoj ili vecoj meri odnose napetosti,

nerazumevanja i privremenih ili trajnijih konflikata- rojd. @lobalnidrustveno kulturni

uslovi mogu uticati na pojavu konflikta na drustvenom planu kao generacijskiproblem.# premodernimdrustvima- generacijski odnosi i transfer tekli su sa manje neizvesnostii diskontinuiteta nego sto je to bio slucaj u modernim drustvima- razlog: direktan prelaziz detinjstva u odraslost (cim deca dostignu fizicku i fiziolosku reproduktivnu zrelost,

postajala su odrasli clanovi zajednice!. # modernim drustvima- prelazniperiod izmedjudetinjstva i zrelosti- adolescencija ili danas produzena adolescencija- skole) nosiocisekundarnesocijalizacije mladih N vrsnjacke grupe- omladinske potkulture.

eze o genracijskom jazuili generacijskom konfliktu(druga polovina 88 v usociologiji!. Jaz: odnosi roditelja i dece su objasnjavani kroz sve vece medjusobnoudaljavanje i medjusobnu otudjenost generacija roditelja i dece. %ako zive u istomhronoloskom vremenu izmedju roditelja i dece nastaje socijalno istorijski jaz-neistovremenost savremenika (roditelji zive u proslosti, deca u savremenosti ilibuducnosti!. Drzina tehnoloskih i drustvenih promena.

# meri u kojoj roditelji i dalje zadrzavaju svoje autoritarne i dominirajuice

pozicije u drustvu i porodici- uslovi za veoma intenzivnu konfliktnost porodicnih odnosa

na temelju generacijskih sukoba- pr. americke porodice pred izbijanje studentskepobune A9. onflikt generacija- na globalnom polanu je neizbezan jer: ne postojieksplicitna norma za vrsenje roditeljskog autoriteta, sto u porodici otvara prostor zarazlicita tumacenja i ocekivanja, a time i sukobljena ponasanja) sve veca slozenost

drustva cini proces integracijemladih sve tezim i slozenijim zadatkom, u cemu se sveveci deo mladih ne snalazi i propada) mogucnost sve vece vertikalnemobilnosti mladihna temelju obrazovanja, sve ih vise odvaja i udaljuje od roditelja i njihove generacije.

+dnos zavisnosti mladih prema roditeljima, njihova uloga zivotnog projekta istoga buducnost podredjena u odnosu na roditeljske ambicije, poslednji ostaciautoritarne dominacije roditelja nad decom iz rane moderne ere- nestaju sa pobunomkoja preti da ugrozi stabilnost gradjanskog poretka (iako se omladisnka revolucija vodiupravo sa pozicija gradjanskih ideala i vrednosti!. Period posle A9 godine- pocetak post

moderne ere) partnerstvo izmedju roditelja i dece. Povezivanje u vrsnjacke grupe,njihove podkulturne tvorevine, vrednosti i nacini ponasanja dobijaju legitimitet


27/38

ravnopravnih formi i odnosa na drustvenoj sceni. 6astojanje odraslih da razumeju svet

mladih.

Paternalizam MM

2!. Porodicna organizacija i dezorganizacija

Bardzesovo zalaganje:! porodica se posmatra kao grupna celina) "! interakcioni

pristup porodici kao grupnom jedinstvu inaugurira dinamicku perspektivuu posmatranju

porodice na mikro nivou. (podrazuemva interpersonalne dinamike porodicnih odnosa!.

Fess i Fendl: metodologija istrazivanja porodice kao grupne celine tri postupka: .analizu porodicnog jedinstva) ". proucavanje svakog pojedinacnogclana porodice) /.proucavanje medjusobnih odnosa. etode prikupljanja podataka: dubinski intervjui irazne vrste projektivnih testova.

'kupljanje, kohezija i koncentracije clanova- stanje i proces porodicne integracije.+dvajanje, rasipanje, sirenje i medjusobno udaljavanj- dezintegracija.+d *ikaske skole-

posmatranje porodicne integracije dezintegracije- u kontekst prucavanja porodicneorganizacijeCdezorganizacije. Preplitanju momenata organizovanosti idezorganizovanosti ciji odnos odredjuje stanje porodice tj njenu stabilnost. 'a ovogstanovista- proces dezintegracije uvek prisutan u porodici a posledica je kontakta clanovasa drugim pojedincima, grupama i institucijama izvan porodice i njihove osobene potrebe

da se u porodici i pomocu nje individualizuju. # samom postupku definisanja procesaorganizacijeCdezorganizacije- redukcija ideje- oba fenomena posmatraju iz funkcionalne

perpsektive odnosno unapred normiranog stanovnista tzv normalneporodice.Strukturalni izvori: Porodicna dezorganizacija se u najsirem smislu definise kao

svaka slabost, neprilagodjenost ili raskidanje vezeizmedju clanova porodice. # *ikaskojskoli dezorganizacija se direktno dovodi u vezu sa spoljasnjiom faktorima. orer-Oekologija porodice- vrste porodicnih dezorganizacija pomocu analize prostornog

zoniranja: zona- tip porodica- tip dezorganizacije: centralna biznis zona- neporodicnaerija- gradski kriminal) zona slama- paternalna porodica- napustanje porodice od straneoceva) rezidencijalna zona- egalitarna porodica- razvod) rezidencijalna zona-maternalna porodica- razvod) granica rezidencijalne zone i centra- emancipovanaporodica- razvod. 0azlikuje porodicne dezorganizacije prema uzroku nastanka i to:dezorganizacija prouzrokovana inkompatibilnoscu odgovora partnera na spoljasnjeizazove) prouzrokovana ekonomskim individualizmom) prouzrokovana kulturnomdiferencijacijom izmedju clanova u porodici) prouzrokovana individualizacijomobrazaca zivota clanova porodice >sve vreme spoljasnji uticaji.

Porodicno poreklo- redukcija sastava clanova porodice. od velikog broja autorapojam dezorganizacije podudara se sa pojmom dezintegracije porodice tj sa razvodom

braka- opsta stopa razvoda kao pouzdan znak opsteg porodicnog tj poremecaja.(estabilizirani brak ne vodi nuzno dezintegraciji porodice. &enig- vise oblikanepotpunosti kao sto su: udovistvo, napustanje porodice od strane jednog supruznika,

razvod, vanbracnost- nepotpunost porodice u svim ovim slucajevima jeste spoljni i

veoma nepouzdan znakza stvarno dostignut stepen poremecaja jedne porodice.


28/38

Gnutrasnja i spoljasnja neprilagodjenostporodice kao izvor dezorganizacijeporodice- kermanoblici dezorganizovanosti porodice koji proisticu iz spoljasnjih iunutrasnjih neprilagodjenosti porodice i pojedinaca: izolovana porodica) eksternointegrisana porodica bez unutrasnjeg jedinstva) iznutra neintegrisana porodica sapojavom frakcija medju clanovima) neplaniranaporodica) nezrelaporodica) devijantna

porodica- buni se protiv sire zajednice (interno integrisana i interno neintegrisana!.&ezorganizacija kao dezintegracija interakcija u porodici- od 5#tih godinaproslog veka- dezorganizacija porodice kao razaranje odnosajnog sklopa porodice.

Pokazatelji: postepeno nestajenje zajednickih ciljeva(zasebni svakog supruznika dobijajuna snazi!) opadanje kooperativnog napora supruznika) opadanje integracijesupruznikasa drugih grupama) emocionalni odnosi izmedju supruznika poprimaju ravnodusni iliantagonisticki karakter) interpersonalniodnosi se vise ne koordiniraju na nivou grupe.

aga @olubovic- faktori porodicne dezintegracije: nedostatak zajednistva tjnedostatak saglasnosti po bitnim pitanjima porodicnog zivota) emocionalnanepovezanost- nedostatak uzajamne podrske i solidarnosti) nemogucnost ispunjavanja

bitnih porodicnih ciljeva kroz izostanak kooperacije) poremecaj u obavljanju porodicnih

uloga i pojacan i ucestao sukob clanova.Preorganizovanost kao odsustvo integracije- &enig- jedinstvo porodice neproizilazi iz odsustva konflikta i nesporazuma medju clanovima, vec u sposobnostiporodice da konflikte kontrolise i posreduje kroz interes opstanka porodice kao grupe.

;edijacija razlika izmedju clanova njihovih vidjenja i interesa kroz porodicnuinterakciju. 6a temelju ovih argumenata enig uvodi kategoriju preorganizovaneporodice- oblik patogene porodicne konstelacije odnosa: preterano vezivanje clanova sto

onemogucava njihovo normalno osamostaljivanje i odvajanje od porodice- u krajnjem

ishodu dovodi do bolesti clana porodice ili citave grupe. Pet vrsta preorganizovanosti:

na temelju prezivljavanja patrijarhalizma u danasnjosti (anahronicna porodica!) izprirodne teznje roditelja da prezastitedete sto kod njega stvara emocionalnu zavisnosti inesamostalnost (paternalisticka!) momizam tj preterano zastitnicka materinska funkcija

(karakteristicno za srednje klase- majka nastoji da sve podredi svojoj kontroli!) preteranaorganizovanostbracne dijade- supruznici nisu u stanju da rasterete svoj odnos te tako uslucajevima konflikta dolazi do zestokih bracnih poremecaja) oblik vezan za kriminalnuporodicu- iz straha da ne bude otkrivena, koristoljublja, drugih motiva drzi clanove ucvrsto negativno ih motivisuci prema drustvu (pr porodica u kojoj se odrzava incest!.

+staje nejasno sta se podrazumeva pod jedinstvom porodice, tj jedinstvenom porodicom.

Porodicni identitet i patologija- 0ihter - patoloske porodicne poremecaje: .simptomatski neuroticna porodica u kojoj se razvija proces agresivnog cepanja) ".karakternoneuroticna porodica u kojoj emocionalno poremecen clan uspeva da osvoji ivlada svim clanovima porodice) /. histericnaporodica) 3. paranoidnaporodica (trazenjeneprijatelja u spoljasnjosti!) 4. anksiozno neuroticna porodica- u celini odgovaraprihvacenom idealu burzoaske porodice- dominira anksiozno neuroticna licnost koja

svoje strahove i neuroze nastoji da prikrije ili njima ovlada vodeci cist, miran, i uredan

perfekcionisticki grupni zivot.Porodicna tema-porodicne interakcije se usredistuju ili koncetrisu oko izvesnih

porodicnih tema koje postaju okosnicaporodicnog identiteta. Porodicne teme se odnosena ponasanje ili dogadjaje u porodici oko kojih se nastoji postici zadovoljavajuca

podudarnost predstava kroz razmenu odgovarajucih uzajamnih potvrdjivanja.


29/38

2). Porodicna kriza i slom

6ajstarije istrazivanje na temu porodicne krize i stresa 0obert 5ngell- uticaj

ekonomskedepresije u 5merici !#tih godina na americke porodice. %strazivanje reakcijau dva pravca: na planu integracije tj trazenja unutrasnjih rezervi porodice za jacanjeemocinalne bliskosti, privrzenosti i uzajamnosti u porodici) na planu prilagodjavanjanovonastaloj situaciji u smislu elasticnosti porodice da pronadje nova resenja za sebe.

0uben Jil- krizni model porodicng stresa- 5B*8 model. 2lementi: 5provocirajuci dogadjaj (stresor%* B porodicni resursi(snaga da se suprotstavi dejstvostresora!) * znacenjekoje porodica pojedinacno i kolektivno daje stresnom dogadjaju) 8kriza ili stres.

Stres- dogadjaj koji inicira promenu u porodici- nije identican porodicnojpromeni. &ve vrste stresogenih dogadjajakoji mogu prouzrokovati napetosti, krize ipromene u porodici: normalni dogadjaji u toku zivotnog toka svakog pojedinca ili

zivotnog ciklusa porodice- stresni karakter za pojedince ili citavu grupu) neocekivani-prirodne i drustvene katastrofe. 'tresni dogadjaj- stimulans koji pokrece dogadjanjeunutar porodice) da li ce doci do stresa i krize ne zavisi od vrste i jacine stresora nego odniza drugih okolnosti a kljucna je porodica. ada stres ima tako visok intenzitet da dolazi

u pitanje odrzanje postojece strukture porodice- kriza: akutna, izuzetno snazna isveobuhvatna tako da najcesce izaziva paralizu, i mobilizaciju porodice.

B- suprotstavljanje porodice izazivacu stresa i krize. 'trategije odupiranja ili

mehanizmi suocavanja sa stresoromCkrizom- unutrasnje sposobnosti i odbrambenimehanizme porodice koji mogu da je sacuvaju od stresa: angazovanje ukupnihpojedinacnih i kolektivnih socijalnih i psihickih snaga u odbrani od dejstva stresogenogfaktora.

&ognitivno suocavanje clanovaporodice tj prepoznavanje stresa i njegovogizazivaca- znacenje koje porodica pridaje stresnom dogadjajuC krizi: vrednosni sistemporodice i pojedinaca. 5ko porodica u osnovi gaji fatalisticka uverenja- nikakvestrategije nece pomoci clanovima niti ce se oni angazovati da se problemi resavaju.

'uprotno je u slucaju porodica koje polaze od uverenja da uvek mogu da vladajuokolnostima ma kako bile teske i neizvesne. 0ezultati istrazivanja: porodicni sistem

vrednosti utice na to kako ce porodica percipiratistresni dogadjaj i kako ce se suociti dabi ga resila) porodica iz kultura koje veruju u fatalizam losije se suocavaju sa stresnim

dogadjajem koji zahteva visok stepen socijalne promene (ne samo vrednosni faktor vec isocijalne okolnosti oje su ljude ucinile vise ili manje sklonim promenama!) najbolje

izlaze na kraj sa stresom porodice koje birajusa cime se moraju pomiriti, a sta morajuizmeniti da bi opstale) u situacijama potencijalnog stresa gde nema izgleda za promenu-porodice sa fatalistickim uverenjem mogu mozda bolje da podnesu takvu situaciju) u

hronicnim situacijama duge porodicne bolesti- fatalizam disfunkcionalna jeronemogucava promenu.

+lson i ekubin kruHno-sloHeni model (circumpleQ model!: porodina

kohezija, prilagoKenost, komunikacija > / kljune dimenzije) teorijski se vraca na

pocetnu 5ngelovu postavku. ritika- model nije sveobuhvatan i slozen kakvim ga

predstavljaju. A. vrsta porodicnog reagovanja na stres: cetiri tipa balansirane porodicne


30/38

reakcije, cetiri srednje i cetiri tipa ekstremne. %zbalansirane i srednje vrste reakcije- veca

jacina i manje slabosti sto ce im omoguciti da prevazidju razlicite vrste stresova i

napetosti.

2+. Pojam i faze porodicnog razvitka u premodernoj i modernoj porodici0azvojna dinamika- pojam zivotnog ciklusa. Daltazar Dogisic- prvi koji je ovu

unutrasnju razvojnu perspektivu upotrebio za razumevanje odrzavanja i gotovo vekovnogkontinuiteta jedne specificne porodicne forme zadruzne porodice. +n je ukazao na jednu

vrstu zadruznog procesa kao stalne, ogotovo regulativne fluktuacije zadruznog oblika

porodica izmedju faza skupljanjai suzavanja sastava clanova, do njegovog sirenja,

grananja i rasta i ponovnog smanjivanja. 5mericki sociolog Ruben Jil smatra serodonacelnikom ove orijentacije u proucavanju porodice. 'inteza ruralne sociologije i

demografije) teorije socijalnog sistema Parsonsa) teorija ljudskog razvoja 7rojd, mid

2rikson, interakcione teorije Bardzesa, teorije zivotnog toka, teorija zivotnih kriza. #

dinamici ucestvuje niz razlicitih promena koje obuhvataju razlicite nivoe porodicnogjedinjenja- pojedinac, promene u dijadnim odnosima, promena na nivou grupe kaoceline, promena na socijalnoistorijskomnivou koje se ticu porodice.

oncept porodicnog razvoja- sistemski pristup) porodica kao sistem koji pociva

na unutrasnjoj medjuzavisnosticlanova) relativnom odrzavanju granica samostalnostigrupe i na adaptaciji grupe na promene. Strukturalni aspekt - unutrasnjamedjuzavisnost clanova kroz razdeobu uloga i polozaja u porodici koji su normativnodefinisani. Razvojni aspekt- svaki strukturalni aspekt ima svog dinamickog dvojnika:pojam pozicije na dinamickom planu se iskazuje kao polozajna karijera- promene dokojih dolazi tokom vremena u sadrzaju odredjene uloge koja se vezuje uz odredjenupoziciju. Jil6 ri vrste elemenata u porodici dozivljavaju promene: osobe, uloge ipozicije. # slucaju strukturalne diferencijacijenastaju nove pozicije, neke stare segube- promene u ocekivanjima i definicijama uloga pojedinih clanova. >nterakcionetansformacije- promene u dijadnim i trijadnim interpersonalnim odnosima tokom

porodicnog zivota: odrastanje dece, starenjae supruznika roditelja. eorijsko metodoloske

slabosti- porodicni razvoj uredjena porodicna promena koja se duguje promenljivostizadataka koje porodica treba da obavi u toku svog zivotnog postojanja i delanja. 0azvoj

porodice- stupnjevito kretanje- u tom kretanju ne gubi se jedinstven i neponovljiv

identitet porodice kao grupe.9ldous predlaze pojam porodicne karijere- vremenski rapsored promena u

ulogama i pozicijama clanova unutar porodice- rezultat unutrasnjihrazvojnih procesa, iindividualnih karijera pojedinaca u toku njihovog zivotnog toka. 6a individualnomplanu pojam porodicnog razvoja se neposredno oslanja na pojam zivotnog toka.

'avremena psihologija- pojedinac u zivotnom toku kao autonomna licnost koja je

istovremeno autor i reaktor u tom procesu. Potreba da se sagleda porodicna dinamika u

celini vs dinamika funkciji razvoja i blagodeti pojedinca i nejegove licnosti.Stupnjevi porodicnog razvoja- Posmatranje porodice kao dinamicne zivotne

celine zasniva se u pocetcima na emprijskoj opservaciji nekih pravilnosti u zivotuporodice. 9ldous razlikuje sedam glavih etapa: novo uspostavljeni par) porodica sanovorodjenim detetom i predskolskom decom) porodica sa skolskomdecom) porodica sa


31/38

decom u srednjojskoli) porodica sa odraslomdecom) porodica koju su deca napustila)porodica sa umirovljenim supruznicima (N faza zabavljanja i faza udovista!.

+d samog pocetka, klasifikacije imaju u vidu samo modernu nuklearnu porodicu.ek u novije vreme se sagleda iz istorijskeperspektive. #ticaj demografije. Pol Elik,razvojni stupnejvi porodice : opis- pocetak faze- zavrsetak faze: stvaranje- brak-

rodjenje prvog deteta) sirenje- rodjenje prvog deteta- rodjenje poslednjeg) zavrsenosirenje- rodjenje poslednjeg- prvo dete napusta dom) suzavanje- prvo dete napusta-poslednje napusta) zavrseno suzavanje- poslednje dete napusta- jedan od supruznikaumire) rasturanje- prvi supruznik umire- smrt drugog. +staje pri modelu nuklearneporodice iskljucujuci sve divergentne zivotne tokove kao sto su vanbracna rodjenja i

porodica, razvode, ponovno sklapanje braka, brak bez dece itd.Proces tranzicije izmedju stupnjeva- oslonac na volucinisticku teoriju-

kontinuitet promene i deterministicka razvojnu liniju u kojoj svaki stadijum u embrionusadrzi potonji. # vidu verovatnoca- pretpostavlja se da radjanje prvog deteta cesce vodiradjanju sledeceg, nego prekidu reprodukcije.


32/38

visedimenzionalnosti ishoda (s obzirom na nivo jeidinicekoji se posmatra i s obziromna vise opcijakoje postoje!. 6pr stupanj rodjenja prvog deteta moze se zavrsiti radjanjemdrugog ali i prestankom radjanja ili razvodom.

25. ivotne putanje pojedinaca i razvoj porodice 7moderno naspram postmodernog%&inamika porodicnog razvoja- ukrstanja i paralelni tokovi najmanje cetiri razlicita

vermena: individualno verme pojedinacnog clana) prodicno vreme grupe) socijalnovremena institucije) istorijskog vreme u okruzenju!- razlicite vrste procesa koji imaju

svoju vremensku ritmiku.>ndividualni razvojni proces- uslovi i svojstva individualno- psiholoskog

razvitka i sazrevanja pojedinaca kao licnosti u porodici. Proces socijalizacije dece iodraslih. Porodica i porodicno vreme- osnovni ili primarni okvir individualnog razvitka.

'avremenost- individualni izboriu velikom broju slucajeva opredeljuju raznovrsnostporodicnih formi i oblika porodicnog razvoja za razliku od blize ili dalje proslosti kada je

individualni razvitak u najvecem broju slucajeva bio poklopljen razvojem pordicnegrupe. 3 tipova zivotnih putanja- izvedene iz pet bazicnih kombinacija: obostrano prvibrak, stabilan do zenine 4te) obostrano ponovnosklopljeni brak stabilan do zenine 4te)mesoviti brak stabilan do zenine 4te (jednom ponovljeni, drugom supruzniku ne!)nestabilnibrakovi (razvedeni! bez ponovnog sklapanja) osobe koje nikadnisu stupile ubrak. +vim osnovnim tipovima se dodaje broj dece*iz sadasnje ili prethodnih bracnihveza.

Porodicna dinamika u razvojnoj perspektivi- &a bi se medjutim porodicnerazvojnosti drzali izolovanim od ostalih procesa u okviru porodice, potrebno jelongitudinalnoposmatranje porodica od njihovog nastanka pa do nestanka. Dardzes i0olinsu - parova ispitavivani posle /-; godina braka i posle /-9. Elavni cilj-stepen zadovoljstva i bracne uskladjenosti partnera tokom razlicitih porodicnih ciklusa.Jil- Porodicni razvoj kroz tri generacije- kako porodice koje uspevaju da ostvareregularni i uravnotezeni razvojni put narocito na socijalno ekonomskoj dimenziji

uspevaju da ostvare znacajne socijalno pozicione pomake i postignuca cak i u veoma

losim vremenima.6ekoliko tipova porodicnog razvitka: porodice koje su an regularnim tracnicama

ciklicne porodicne dinamike) porodice koje su iskocile iz uobicajenog redosleda zbivanja

i to: koje pokazuju tendenciju preuranjenih akcija) zakasnelih akcija) ponavljaca (ulaze u

isti stadijum bez vidljivijeg napretka!. %strazivanja porodicnog razvoja sve cesce seprimenjuju sa namerom da se stupnjevitost porodicnog razvoja upotrebi kao determinanta

ili kontekstualna varijabla u posmatranju razlicitih porodicnih ponasanja i odnosa kao sto

su npr koriscenje slobodnog vremena. Poseban aspekt istrazivanja razvoja prodicepredstavljaju istrazivanja koja nastoje da uhvate odnos izmedju porodicnog i socijalnog.$amara Jarvin- Porodicno vreme i industrijsko vreme- posmatrala prilagodjavanjeimigrantskih porodica na rad i zivot u uslovima novostvorenog korporativnog grada u5merici. %migrantske porodice su podesavale svoje vreme prema unutrasnjem casovniku

koji je bio navijan prema njihovim tradicionalnim navikama ali i prema fabrickoj sireni-

porodice fleksibilne ponasajuci se cas kao zavisni, cas kao nezavisni akteri. Socijalnovreme- normiranje etapa razvoja porodice odnosno ocekivanja u pogledu vremena


33/38

preuzimanja, vrsenja i prestanka obavljanja porodicnih uloga odnosno zauzimanja

porodicnih pozicija. Povezivanje starosnog statusa ili starosne stratifikacije porodicne

grupe i odredjenih zivotnih dogadjaja ima bitne karakteristike socijalnog normiranjavremena) poremecaji normativnog vremenskog poretka.

6a pocetku novog milenijuma, ovakvo vremensko normiranje porodicnog i

individualnog vremena kao i socijalnog razvoja dolazi sve vise pod znak pitanja.+snovna pretpostavka razvojnog pristupa porodici- vremenski poredak opsti oblik

porodicnog razvoj i njegove sekvence u osnovi univerzalan, dok su dogadjaji, sadrzaji

pojedinih uloga, normirana ocekivanja i trajanje pojedinih razvojnih sutpnjeva podloznidiferencijaciji s obzirom na drustveno kutlurni i istorijski kontekst.

%storijska istrazivana- razlike u porodicnom ciklusu u zavisnosit od istorijskih

konteksta. okom srednjeg veka i na pocetku modernog dobra- zivotni ciklus porodice

prilagodjavao potrebama organizacije rada u poljiprivrednoj proizvodnji na seljackomposedu i visokoj smtrnosti stanovnistva) moderna epoha- porodica se odvaja od sfere rada

i njen zivotni ciklus pocinje da se saobrazava ptrebama odrastanja i socijalizacije.Premoderne- visoka smrtnost clanova-porodica kao relativno trajan i stabilan

okvir zivota bila tesko dorziva) kucna ili domaca zajednica. 1ivotni ritam u ovom slucajuse pomera ka visim godinama) ne postoji faza napustenog gnezda- u tim godinama dolazi

do ekspanzije domace zajednice) u brak kasnije) povlacenje ostarelog bracnog para izupravnih funkcija i njihovo predavanje mladjem paru. 7aza kontrakcije tj napustanje

porodicnog doma od strane dece koja je privremena za dete koje ce ostati sa roditeljima

da produzi porodicnu lozu, a stalno za svu ostalu decu nastupa veoma rano tj u srednjimgodinama roditelja.


34/38

ustanovila da ne postoji opadanje porodicnih veza a niti porast porodicne izolacije u

urbanoj situaciji niti uposte opadanje porodicnih funkcija. 6aprotiv, ako se pogleda jacina

tih veza onda se moze uplasiti koliko sus e one odrzale snaznim u poslednjim vekovima1apadne istorije, po mnogo cemu sasvim je neobicno da se 2vropska porodica tako

neznatno promenila.

kritika ireverzibilnog uzrocnog meha nizma promene- # prvobitnoj zamisli odnosaizmedju industrijalizacije i promena porodice industrijalizacija je shvacena kao iskljucivi

uzrok dakle aktivirajuca snaga koja pokrece promene u pasivnoj porodicnoj jedinici.

Porodici preostaje dakle ili da se prosto prilagodi novonastaloj industrijskoj situaciji ili dapropadne. Parsonsoa funkcionalisticka paradigma i njeni brojni sledbenici odbacuju

redukcionisticku tezu o aktivnom uzroku i pasivnoj posledici i uvode elasticniju formulu

interaktivnog odnosa uzroka i posledice koja se u teorijskoj i empirijskoj

operacionalizaciji svodi na teoriju poklapanja. # odnosu na prethodna stanovista, Eudovostanoviste predstavlja pionirsku prekretnicu u meri u kojoj pokusava da porodici prida

znacaj aktivnog istorijskog agensa ukupne drustvene transformacije do koje dolazi u

novom dobu.

onokauzalna uzrocnost porodicn promene- Pod industrijalizacijom se najcescepodrazumevao ograniceni spektar promenai kretanja u ekonomskoj sferi: odnosi izmedju

ekonomijei porodice bice u centru paznje socioloskih diskusija za vise decenija. Pri tomse ekonomski faktor naslonjen na industrijalizaciju uglavnom problematizovao kroz

pitanje podele drustvenog rada, odnosno profesionalizaciju rada. &rugi, kao +gbarn i

6imkof ce kauzalnu varijablu suziti jos vise tako sto ce industrijalizaciju definisati kaotehnicko tehnolosku promenu u nacinu rada. &ruga manjinska skupina autora u prvo

vreme insistira na iskljucivom dejstvu ideacinih i kulturnih faktora. 7ilip arijes- zajedno

dovodi do radjana jedne nove porodicn stvarnosti. ultikauzalno.

ehanizam posredovanja- reca pogreska prvobitne determnisticke zamisli bila je utome sto je ona insistirala na prostom neposrednom odnosu industrijalizacije kao uzroka i

porodice kao posledice. &irektan odnos izmedju ova dva faktora mogao je zaista da bude

jedino interpetiran kao sudar koi izaziva opste rasulo i razaranje na strani porodice.neposredno dejstvo industrijalizacije naporodicu a istovremeno deluju na oba faktora u

uzrocnom odnosu menjajuci njihove inicijalne karakteristike. &rugi autori ukazuju na

jedan lanac unutrasnjih promena u samoj porodici koji takodje ima za rezultatublazavanje inicijalnog sudara porodic e i industriajalizacije i njihovih komponenti.

ehnologija indirektan pokretacka snaga od velikog znacaja i uticaja na porodicu. +vi

autori unose u sociolosku teoriju promena teoriju raskoraka prema kojoj izmedju

promena u ekonomskoj i tehnoloskoj sferi drustva i promena u kulturnim i vrednosnimsferama postoji odrejdeno vremensko zaostajanje: predhodne se prvo menjaju a zatim

posle odredjenog razmaka i potonje. %sti takav raskorak ili razmak postoji i unutar

porodice u menjanju pojedinih aspekata porodice.'taticnost u pristupu pojavama u uzrocnom odnosu- pojave u uzrocnom odnosu tj i

industrijalizacija i porodica su prvobitno shvacena na jedan krajnje statican i

nediferenciran nacin. %ma se utisak da je kod mnogih autora industrijalizacije shvacenakao trenutni dogadjaj, kao jedno odredjeno vremensko stanje ili cak odredjena struktura

koja ima svoje jasne granice. #medjuvremenu ce Eud ukazati na procesualne

karakteristike industrijalizacije ne samo u smislu njenog postepenog dijahronijskog

nastanka jos iz vremena feudalne epohe vec na njenu snaznu emergent crtu planetarnog


35/38

sinhronijskog sirenja. 5spekti promene: velicina porodice) struktura porodice) funkcija

porodice) porodicni odnosi clanova) porodicni polozaji i uloge) porodice vrednost. #ticaj

industrijalizacije na porodicu ne mora ili ne moze podjednako osetiti na svim navedenimaspektima, da se nece osetiti u isto vreme i da dejstvo ovog procesa nece biti podjednako

u svakom segmentu porodice. 2fekat ovog odnosa koji su izazvali velike i dugotrajne

sporove u naucnoj zajednici%ndustrijalizacija i kontroverza mala ili velika porodica- itologija zlatnog veka

prosirene porodice (Eud- velika porodica nase zapadne nostalgije!- preindustrijska

drustva karakterisala velika, slozena, prosirena porodicna zajednica koja je bila mocna istabilna i to zahvaljujuci svojoj proizvodnji i brojnim resursima je bila samodovoljna i

pocivala je na generacijskom kontinuitetu u vremenu i prostoru. industrijalizacija je po

takvom vidjenju prouzrokovala propast te porodice. 2voluciona teorija je pretpostavljala

proces sukcesivnog suzavanja srodnicke porodicne jedinice do pojave monogamneporodice (prvi razlog ovakvog pogleda na premodernu porodicu!) e Plejova terija-

preindustrijsku epohu je odlikovalo postojanje snazne prosirene porodice koja je sa

prelaskom seljastva u gradove zamenjena nuklearnom formom- katastroficnost ovog

procesa. Pocetkom Ate decenije- antropologe buni cinjenica da nuklerna porodicapostoji i u najnerazvijenijim drustvima (eskimi, nomadi!. +smislili teoriju o

krivolinijskom odnosu izmedju industrijalizacije i nuklearizace porodice- prema ovojteoriji najstarija lovacko skupljacka drustva odlikuje tip male nuklearne porodice, da bi

potom u dugom periodu stacioniranih agrikulturnih drustava preovlaala velika prosirena

porodica i onda opet sa dolaskom industrijalizacije zavladala nuklearna porodica.+bjasnjenje se trazi u karakteristikama procesa proizvodnje i podele rada kojoj iz

razlicitih razloga odgovara oslonac na malu odnosno veliku porodicnu grupu. Eud, a

potom i enig objasnejnje istorijskih varijacija izmedju male i velike porodice nalaze u

klasnoj strukturi drustava. +ba autora smatraju da se odnos izmedju male i velikeporodice ne uspostavlja po istorijskoj vertikali vec po klasnoj horizontali. # svakom

klasnom drustvu velike porodice su kontigentne vladajucim klasama a male podcinjenim.

;tih Piter eslit nastupa sa gotovo skandaloznom tezom da zapravo u istoriji evropskihdrustava prosirena porodica nikada nije dominirala vec da je uvek bila prisutna nuklearna

forma. +brazlaze to demografskim cinjenicama o radjanjima, smrtnosti, prosecnom

trajanju ljudskog zivota, a koje kazuju da prosirena porodica nije mogla biti dominirajucavec mozda samo jedna kratkotrajana prelazna faza u zivotu domace zajednice.


36/38

moderne porodice. Prema funkcionalistickoj paradigmi nuklearna porodica u vezi

pokretljivog izolovanog srodnicog atoma proizvod je industrijaliacije (nukklearizacija

srodnickog sastava porodice i transfer, redukcija ili gubitak domacih funkcija- funkcijapotrosnje!. Preostale funkcije- socijalizacija dece i emotivno partnerstvo supruznika.

Elavna briga za porodicu danas nije koliko moze biti jaka kao ekonomska organizacija,

vec kako dobro obavlja usluge prema licnostima svojih clanova. +d ;tih godina teza oodnosu industrijalizacije i moderne porodice kao uzrocnoposledicnom odnosu prema

kojoj je porodica, a zatim i redukovano domaciunstvo prosta funkcija potreba

industrijalizacije dozivljava osporavanje sa razlicitih strana i od razlicitih teorijskihorijentacija. 'avremeni kriticari obe teorijske paradigme smatradju da je sagledavanje

stvarnog istorijskog procesa odvajanja rada i ekonomije od domena porodice i domaceg

zivota pretvoreno u neku vrstu idologije separatnih sfera. 6a jednoj strani ova idoelogija

je porodicu tretirala kao opsti univerzalni drustven isastojak koji je sasvim nezavistan odkonkretnih istorijskih preobrozaja, naprosto mala nuklearna porodica posve ispraznjena

od svoje sadrzine tretirana je kaonesto sto se podrazumeva. 6a drugoj strani ova teza je

uvodila potpunu separaciju muskog sveta radnika, zaposlenijh, zaradjivaca prihoda i

hranioca i zenskog sveta kucanica koja se prihvata kao nesto po sebi razumljivo i vecno.%storicari medjutim upozoravaju na cinjenicu da je proces odvajanja sfere rada i

proizvodnje od porodice i domacinstva bio slozen istorijski proces u kome su odnosiizmedju procesa industrijalizacije i transformacije porodice prolazili kroz raznolike

obostrane odnose i faze ukojima porodica nije bila iskljucivo uzgredni i posledicni

proizvod kretanja na makroskopskoj ravni drustva.


37/38


38/38

itd. eza o uticaju industrijalizacije na odnose jednakosti u porodici nije potvrdjena- jos

uvek nisu egalitarni.

porodica skripta ispit (1)

Documents