Problem akustidke diskriminaeije kritiEnih fonema kod Skolske

dece i oaiaitltr, obidno, ne postoji. Ali, po tome da li se svi ovi glasovi

izgovara;u na identidan naEin iii metlu njima postoji razlika, moZe se

,aif:"eit"i da su neka deca ve6 ranije razvila auditivnu diskriminacijuoo-iit" gf"to"a, jer su uspela da svoj iigovor modifikuju. Ako ni5ta drugo

uar sE fr*aiivi nesto iaztikuju od afiikata. Meitutim, 1ko ie kod nekog

fi"i lt "iiiSt

r osobenost svih iritidnih glasova poistove6ena znadi da ceo

feed beck sistem funkcionise pogresno, poiev od percepcije, auditivnediskriminacije i inervacije govornih pokreta'--*- N";;ti6 je interesaritno pitanje. za5to neki. glaso'i uspevaju. da

izadu ii lanca iateralizacije, a io5 id interesantnije zaSto. pojedinci kad

"" ""e "tf.rili pravilan pnl ,r izgovor nekih glasov-a (koji su ranije bili

ULrril^*r"ni) nisu tu potencijalnu mogu6no-st uspeli.da pro3ire i na os-

;;i;;fi;"i'Xotito ji, zaprivo,_jagSa njihova auclitivna predstava o

pravlTnom i nepraviln-orir gtlsut Rizljkovati foneme je lakie' nego uo-

;;;;;i-;;"Je klahtetne oiobine i odstupanja u okviru jedne foneme.

t,*j\,' ':

kE

tSl. ?5 - Lateralizova,n iugwor glasa c

NAZALNI S'TGMATIZAM (SNORTING)

Diferencijalna dijagnoza. Iako se na-zalni sigmatizam manifes-tuje na slidan-nadin klo rinolalija (unjka.nje), jer govor dobija- nazalniprizvut, potrebno je da ga struEnjak raziikuje od obidne rinolalije (na-

ializacije). Razlika je ietvorostruka:

IO?

1) kod nazalnog sigmatizma govorni organi su u anatomskom po-gledu potpuno normalni. Nema ni pozitivnih neurolo3kih znakova na

lovornim organima, dok kod prave rinolalije (nazalizacije) postoje ilianatomska ili neurolo5ka o5tedenja;

2) nazalni sigmatizam se ispoljava samo na kritiEnoj grupi gia-sova: ,s, z, E, 2, c, 6, d, E, dZ, istoj grupi koja je simptomatidna i zaciruge tipidne (konsekventne) disialije, kao 5to su interdentalni sigmati-zam, lateralizacija glasova i sl;

3) vazduSna struja kod nazalnog sigmatizma za naznaiene glaso-ve, istina, prolazi kroz nos, ali protok nije miran i. korrtinuiran, ve6 rnuprethodi nosna eksplozija, Sto mu daje karakteristidno akustidko obe-leZje;

4) korekcija giasova i normalizacija govora kod nazalnog sigma-tLzma je neuporedivo brZa od korekcije rinolalije, a uspeh je apsolqtan,dok je kod rinolalije zavisan od mnogih faktora.

Artikulacione osobine nazalnog sigmatizma. - Skoro za sve naz-nadene glasove jezik je povuden u zadnji predeo usne Supljine. Za vre-me izgovora aktivan je koren jezika, koji upire meko nepce i potiskujega. i\{eko nepce je, inade, spu5teno i propu3ta vazdu5nu struju 9 nos'Pod udarcimi korma jezirka meko nepce stvara pregradu s nazofaring-som, posle dijeg naglog orvaranja dolazi do nazalne eksplozije. Osnovniproblem ovog tipa distorzije je pogre5an smer vazdu5ne struje. Ostaliclelovi govornih organa su neutralni, osim kod osoba koje poku5avajuda se pribliZe pravilnijem izgovoru zaokruZavanjem usana za alveolar-ne glaCove 's, z, dL i angaZovanjem glasnica kao diferencijalnog znaka uodnbsu na bezvudne parne glasove.

.AkustiEke osobine nazalnog sigmatizma. - Nazalna eksplozija, kojase stvara u nazofaringsu daje koncentraciju Sumnog spektra u nisko-frekventnom podrudju koji dostiZe 600-700 t[z. Proboji parazitniheksplozivnih Sumova kre6u se u niskom i srednjem frekvencijskom po{-ruiju - i po akustidkim karakteristikama ovih glasova, _k9je daje spek-trogram, vidi se da su oni sasvim druktiji od glasova pod dejstvom ko1-tinuiranih nazalnih tokova prave rinolalije. KarakteristiEno je i to dase nazalna eksplozija ostvaruje, ali i zavri;ava na kritiEnom glasu, i nemapovezanosti sa susednim glasovima koji ga okruZuju,, na primer, na vo-kale ili druge konsonante, dok je nazalizacija (rinolalija) simptom govo-ra u celini.

Auditivna percepcija glasova u sluEajevima s nazalnim sigmatiz-rnorn. - Kao i kod ostalih dislalija, u ve6ini sludajeva, auditivna per-cepcija i diskriminacija su poreme6ene. Ili je u pitanju poremedaj- me-duionetskog razlikovanja, 3 ako je to stanje ved pr-evazideno, onda jeu pitanju -poreme6aj unutar fonema. Ovaj_ poreme6-aj unutar fonemamoZe imati-dva nivoa. U prvom slu6aiu oso'ba moZe da uvitla grube de-vijacije izgovora, kao sto le, na primer, njen izgov.qr u. odnosu na nor-mitari gov-or, ali nije u stanju da oseti manje varijacije svog devijan-tnog izgovora. u drugom slu6aju, koji je tez-r, .gs.o!a iak i ne ose6a raz-Uki'izfiedu svog i tudeg izgovora (6est je sludaj kod dece).

108

KUca,Sl. 76 - Naaalni sigmatlzam

Etiologija nazalnog sigmatizma. - Ovo oboljenje krije se u op-Stoj auditivnoj slici o glasovima, koje dete ima izmedu druge i tredegotiine Zivota, kad poEinje da upotrebljava redi koje u svojoj strukturisadrZe te lrritidne glasove, Odigledno je da za neku d,ecu, u odredenojfazi razvoja, ovi glasovi predstavljaju jedinstven Sum. TraZe6i naEinada ih nekako izgovore, iako za njih ni akustidki, ni artikulaciono nisuzteIa, ona pronalaze onaj put za usmeravanje vazdu5ne struje, koji_ imu tom periodu izgleda artikulaciono mogu6, a diji 6e akustiEki efekatbi'ti pribliZan onom utisku koji oni imaju o naznadenim giasovima. Iz-gleda da deca taj smer vazdu3ne struje otkrivaju sluEajno, slidno decikoja vazdu5ni tok skredu lateralno. Zadri,avarrje na tom audio-artikula-cionom nrivou stvara trajan povratni spreg, iz dijeg se automatizma deteteSko moZe samo da i$dupa.

Nazalna eksplozija kao razvojni fenomen javila se kod jedne dvo-godi5nje devojdice baB kad je podela da se sluii re6ima ,bez omitovanihglasova, znadi kad je upoznala strukturu reEi za diju artikulaciju joSnije bila sposobna. Sre6om to je potrajalo svega dve nedelje, a zatimje spontano ispravila smer vazdu3ne struje i l<asnije se postepeno prib-liZavala normalnom izgovoru.

Broj dece i omladine s nazalnim sigmatizmom, sre6om, veoma jemali. No, iako nije brojno zastupljen, on je karakteristida,n i predstav-lja odreden tip dislalija, odnosno distorzije glasova.

Oni koji ne razlikuju nazalni sigmatizam od rinolalije (nazaliza-cije) desto se hvale kako lako othlanjaju nazalizaciju, a pri tome nisuni svesni da pred sobom imaju specifiEan poremedaj. Uspeh kdi, ipak,postiZu pripisuje se poznavanju osnovnih logopedskih korekcionih prin-

109

clpa, u ovom sludaju skretanju vazdu5ne struje i pavilnom postavljanjugovornih organa.

Adentalni sigmatizam. - Sam naziv upucuje na to da glasovi kojibi trebalo da se izgovaraju pritiskom jezika na unutra5nju stranu seku-ti6a, dentala, izgovaraju se dalje od njih, jer je jezik odmaknut i po-vuden u usnu duplju. Takav poloZaj jezika povedava prednji rezonator,pa su glasovi, ne samo artikulaciono, nego i akustidki izmenjeni. Pratiih pwe6ano pr,isustvo Sumova. Vi,sokofrekventni glasovi s, z, c, zbogadentalnog poloZaja jezika, postaju frekvencijski niZi, manje preciznii optere6eni pojaianim Sumovima iz poveianog prednjeg rezonatora. A1-veolarni glasovi obiino se izgovaraju s poloZajem jezika nadole, od-nosno s prib[Zavanjem ili pregradom izmeclu gornje povr5ine prednjegdela jezika i alveolarnog ruba. Taj kontakt je znatno pomeren u prednjioralni prostor, zbog dega glasovi dobijaju >umek5an< prizvuk, slidanprelaznim oblicima ovih glasova kod dece u procesu njihovog artikula-cionog razvoja. Adentalni sigmatizam u pro5irenijem stepenu ima zaposledicu pomeranje artikulacione osnove i za druge glasovs koji seizgovaraju u prednjem oralnom predelu.

Eazni drugi vidovi distorzije. - U ove distorzije glasova spadajusva odstupanja od normalnog izgovora, bilo glasa u celini, bilo pojedi-nih njegovih delova. Iako glas postoji, njegove nepravilnost-i rnogu bitikombinovane, varijabilne, minimalne, ili tako velike da se glas ne moZeprepoznati ako se izolovano izgovara. Takav glas je jedino, razumljivir liontekstu. Metlu dosta deste distorzije koje nemaju poseban naziv,aii ih struEnjak, ipak, prepoznaje i. definiSe, javljaju se neke od slede-6ih pojava: delimiEno ili potpuno obezvuEavanje glasova, slaba pregra-da, -labava artikulacija, suvi5e otvoreni ili zatvoreni glasovi, razni ste-peni i kvaliteti tztr. prelaznih glasova, odstupanja od artikulacione os-nove ka anteriornom ili interiornom pravcu, pojadana ili smanjena eks-plozivnost, strujnost (frikcija) i tome slidno. Jedan glas moZe imati veiibroj ovakvih nedostataka. Oni se donekle mogu grupisati na slede6inaEin:

a) poreme6aj trajania giasab) poreme6aj zvuEnosti glasac) prelazni glasovid) kombinovani Poremedaji

a) Poreme6aji trajanja. - Poreme6aji trajanja odraZavajtt se-nagias u-celini ili na njegove delove, na primer, samo je

-o$tefena oklu-Zi5a iti samo afrikacija. Trajanje glasa (ili njegovoga dela) moZe-bitipfeterano produZeno ili suvi5e ikraeeno. Ovakve pojave remete akce-natsku strukturu redi ili govora i dovode do nejasno6a, oteZanog ra t-mevanja, pa dak i njegove nerazumljivosti. sre6u se kod dece s tezimoSte6enjem sluha i patolo3ki ubrzanim govorom (Tachiphemia). :

b) Poreme6aj zvu6nosti. - OpSte je poznato da zvudni glasovi nalcaju redi, u neakcentovanom slogu, postaju delimidno obezvudeni. Tak-vu pojavu treba smatrati normalnom. Medutim, ima dece koja ispolja-

110

vaju delimiEno ili potpuno obezvudavanje ve6eg broja glasova ma u kompoioZaju reEi se ti glasovi na3li. Obezvudavanje glasova je Eesta pojavau toku normalnog razvoja artikulacije kod dece. I pored toga Sto sudeca u stanju da normalno foniraju, viEu, pladu, kride i da neke giasoveizgovaraju sasvim zvuEno, to jo5 ne znadi da 6e uvek pravilno ukljudi-ti-ozvuEavanje svih glasova. Stoga, smatram, bolje bi bilo da se govorio nedostatku- integracije zvuinosti kod dece, 6iji nedostatak postaje u-padljiv tek ako je jaEe izralen. PokuBademo da to objasnimo. Pokretefonatornog trakta, prema tome, i glasnica inerviSe vagus preko svojihogranaka.- Pokrete govornih olgana u gornjem artikulacionom trakluinerviSu hipoglasni i glasofaringealni nervi. Objedinjavanje fonatornei artikulacione funkcije tede kroz razvoj, a dogada se' verovatno, nakortikalnom nivou.

Ilkotiko 'ne dode na vreme do njiirhove integracije, ili ako ona nijekompletna, treba potraZiti razloge. Pre svega, _treba videti kod koje se

dece najEe56e ispoljava obezvudavanje. Do sada je utvrdeno da su todeca s receptivnirn ,$netnjama sluha (lak$e ili teZe nagluva deca). Intel-zitet laring6alne zvu6nosti je znatno niZi od mogu6nosti da je dete dujei registruje. Kad mu se na to skrene paZnja, ono je dosta brzo utvrCi.

Dete ne mora da ima receptivnih problema, ali moZe imati per-ceptivnih, pa da zbog toga ne uvidi na vreme sve elemente nekoga gla-sa i da ga usvoji samo na osnovu karakteristiEnih osobina koje ono za-paha, izostavljajudi neka njegova svojstva, kao 5to je, na primer, zvut-nost. Ako je ova karika izostala u vremenu kad je trebalo da postanesastavni deo landauog govornog mehanizma, malo je verovatno6e da 6e

se docnije sama po sebi integrisati.Izuzetno neZna, slabunjava, astenitna deca, sklona su ekonomisa-

nju sa svojom fizidkom energijom, pa se pojava nepotpune inervacijezvuEnosti, glasova sre6e i kod njih. Ovo se naroEito ispoljava onda kadse duZe govori ili 6ita naglas. OpSta somatska hipotonija prenosi !e lahipotoniju glasniea, pa Eak i na povremeno izostavijanje njihove fg"I-cip. not<aza za to ima kod svih tezih bolesnika, koji usled opste fizid-ke slabosti prelaze ne samo na delimidno obezvudavanje, nego i na pot-puni Sapat.-

NaiAeS6e oltefeni giasovi ove vrste su plozivi: b, -d, g, frikativi:z, L, r\i afrikati: d, &. U siuEa'ju proSiren'ije pojave obezvu[eni su igiasirvi v, pa dak i'r. Sonanti i vokali su u pogledll zvucnosti najkqr-n-ptetniii glasovi, a1i se i oni dezintegriSu kod odraslih osoba, posle t^,Zeg

6Steeenli sluha. U dece koja imaiu oSteden sluh od rotlenja ili iz najra-nijeg d-etinjstva zvucnost se uopSte ne_ integri.Fe s-izgovorenlm gl?!oln:- - Zvudnost doprinosi sonornosti glasova i vaZan je diferencijalniznak za odreelivanje znadenja reEi, narofito u onim redima iije se zna-denje menja samo na osnovu prizustva ili odsustva zvuEnosti: sova -zovi, dak

-- aZak. ZvuEnost je u nasem jeziku zna\ za raspoznavanje

parnftr fonema, na primer, p-b ili t-d, na osnovu binarnog sistema istoga je veoma vaZna osobina govora.

c) Prelazni glasovi. - Poreme6aj artikulacione osnove PQie-dinihglasovi prouzrokuje udaljavanje glasa od njegovog standarda. udalja-vanja se kre6u u granicama jedne foneme, a Eesto se doga(la da se

111

neki glas formira na samoj granici izmedu dve foneme, pa se javlja kaoprelazni oblik. Udaljavanje foneme iz centra moZe biti u anterio ili po-sterio pravcu. Glasovi koji se izgovaraju vi5e napred deluju umek5ano(dentalizovano), a glasovi koji se izgovaraju viSe nazad deluju oStrije(alveolarizovano).

Prof. A. Feco u dlanku >Fonetske uslovljenosti umek3avanja sug-lasnika u snpskohrvatskom jeziku< (19?6) obja5njava nastanal< umekSa-nih suglasnika kao normalnu, nasleclenu, istorijsku pojavu, pa kaie:>Jedna od nasledenih osobina u konsonantizmu srpskohrvatskog jezika,a koja potiEe iz praslovenske jezidke zajednice, jeste fonetska razlikaizmeelu mekih i tvrdih suglasnika. Pored tog odnosa, koji je bio i fo-noloiki relevantan, postojala je i kategorija umek5anih, palatalizovanihsuglasnika, a ti suglasnici, palatalizovani, za razllku od pravih palatala,bili su poziciono uslovljeni i kao takvi nisu imali i semantidko-diferen-cijalno obeleZje... To je artikulaciono prilagoclavanje prethodnog sug-lasnika slede6em suglasniku.< U novije vreme umekSavanje pojedinihsuglasnika, narodito alveolarni'h, javlja se kod nekih subjekata kao crp-Sta pojava.

Umek5ani glasovi, kakvi se duju kod dece za vreme artikulacionograzvoja, smatraju se normalnom pojavom za odredeni uzrast. Posleosme godine umekiani glasovi kod dece, omladine i odraslih predstav-ljaju devijantnu ili patolo3ku pojavu, zavisno od intenziteta odstupanja.

rOntagenetski posmatraruo, za takav izgovor glasova bi se mogloredi da se u svom razvojnom procesu zaustavio na jednoj primitivnijojlestvici, fiksirao i automatizovao, ne dostignuv5i punu razvojnu formu.Medutim, posmatnano sa stanovi5ta standardnih izgovornih normi, ova-kav izgovor predstavlja odstupanje. Udaljavanje jednoga glasa od cen-tra foneme kod razliditih osoba javlja se razlidito. Sva ta udaljavanjamogu se grupisati, procenjivati i uop5tavati. Tako se, na primer, izme-clu glasa s i 5 (u poku5aju da se izgovara glas 5) javljaju siede6e vari-jante izgovora:

a) neznatno pomeranje iz artikulacione osnoveb) glas na isredini izmeclu s i 3, odnosno na granicama jedne i

druge fonemec) zalaZenje u podrudje druge foneme, tj. maksimalno pribli1ava'

nje drugom glasu

SliEne varijante >prelaznih< glasova postoje i izmeelu afrikata6 - d i d - dZ (vidi merne skale). Ako se pomeranje glasova dogaelasamo po sagitalnoj dimenziji, njihova jasno6a je samo delimidno ugro-Zena. Medutim, ako je artikulaciono pomeranje pra6eno i parazitnimSumovima, labavom artikulacijom ili gubitkom i nekih drugih distin-ktivnih obeleZja foneme, tada se poveiava i stepen patolo3kog izgovora.

Primer jednodimenzionalne skale izmedu dva glasa:

00102031U tzv. >prelazne< glasove mogli bi se ubrojati >otvoreniji< i >za-

tvoreniji< glasovi, a to su preteZno vokali. Neki na5i vokali po prirodisu otvoreniji ili zatvoreniji, zavisno od knaja i konteksta reEi u kojoj

It2

se upotrebljavaju. Iako su vdkali (akustitki) razli6i'ti, s 1'4znim izgovo-rima, pripadaju istoj fcrnemi, jer nisu difererlcijalni znak. Tako se, naprimer, u reti dete u nekim naBi,m krajevima glas e Euje kao otvoreniji,a u drugim kao zatvoreniji glas. Isto tako, e u redi belo je zatvoreno,a u re6i Beograd - otvoreno. Deca, takode, za vreme artikulaciono-gla-sovnog razvoja nemaju stroge okvire za vokale. Niihovi vokali se kat-kad toliko pribliZavaju da se skoro supstitui3u. Njihov glas e se F)ne-kad izgovara kao a, dok se glas i pribliZava izgovoru vokala e. Ili se,pak, glas o pribliZava izgovoru a, a vokal u vokalu o. Oya, pojava jeiazvojna i prolazna. Iz jedne amorfne akustiEke mase vokalizacije to-kom ivog uirasta dete postepeno oblikuje pojedine vokale i njihovu su-vi5nu varijabilnost, neodredenost, desto i delimiEno pret4apanje- svodi gtolerantne- okvire. Unutar tih okvira svakog na3eg vokala jo5 postojiSiroko polj,e za dijalekatska i akcenatska vaniranja, kao i za varira'jaindividualnih izgovora

Ako kod odraslih osoba, iz bilo kog razloga, i dalje postoji tzlai.v'^nje iz tolerantnog podrutja variranja iedne foneme, pa zbog toga_ Po-stoji dodirivanje i delimiEno ili Eak i pojadano preklapanje sa susednimghlovima, tada se moZe govoriti o >prelaznim< glasovima i proudavati

fravac njihove gravitacije, koja moZe i6i ili ka ve6oj otvorenosti ili kave6oj zatvorenosli. Za*to se ovakvo artikulaciono pomeranje osnove-do'gaAa baS na vokalima? Zato Sto oni nemaju artikulaciono fvrste oslon-ie kao Eto ih imaju konsonanti. Kod konsonanata postoji potpuniii tak-tiini doz,ivljaj dodira govornih organa. Na prirner, za folmi.ranje g$sam moraju ie-dodirivati usne. Za glas t jezik se d1rr9t9 os]a31a na zube.Isto tako, za izgovor glasa r postoji fizifki doZivljaj kontakta govornihorgana, dok kod vokala toga nema. oni se >valjaju< u slobodnom i fi-reir artikulacionom prostoru. Jedina kontrola za inervaciju, ve6u- iliman_iu zategnutost, zi vreme izgovora, mi6i6a govornih organa dolaziiz rientrau."Vokal' nema dovoljno povratne, taktilne kontrole. Graniceprelaza govornih organa (na primer, od i ka glasu e) nisu nidim fizifki6medenel Jedina kontrota pbstignutog (ostvarenog) rezultata je sluh(auditivna percepcija), a_on moZe biti nepouzdan ili na receptivnom ilina perceptivnom planu. eest je sluEaj kod nagluve dece.

d) Kombinovani poreme6aji - labava artikulacija. - Usled- op-Ste hipotonije, kojom ie stvaraju prqrade, tesnac-i. i. rerzonantni odnosi,* pojbam" giasov" ili za ar,tiktilacionf 'pr.oc-es u celini, dolazi do nedefi-

"isi"it distoiziie izgovorenih glasova. U jednom glasu_ o5te6en je, obi6-

tto, ve6i broj elemenata kao Sto sq, na primer: kompletna Pfegrada-zaot iu"i""e gl"asove ili pregrada mekog nepca kojom se reguli3e oralPitok vazdu#e struje, ialim, intenziffi frikcije, pravac vazdu$ne struje,intenzitet zvudnosii,'precizno artikulacibno podruije, stepen irtvorenostiili zatvorenosti vokali, visina i kvalitet osnovnog glasa, trajanje i sl. La-bava artikulacija je naziv za grupu simptoma, koji, svi skupa, daju ne'gativan utisak

-o izgovoru. Neki od tih -simptoma su zajednidki za sve

llasove, dok su drugi posebni, zavisno od glasorrne grupe kojoj glas pri-pada, ili, pak, apsolutno specifidni i tidu se iskliu6ivo inherentnog obe-leZja jednog odreclenog g1asa. Na primer, nedovoljna zvuEnost moZebiti zijednilki nedostatak, smanjen intenzitet pregrade za ploaive iliI Poremecajl lzgovora 113

szrI1jmnnjie

s,t,hrc5, z, s, t, d, c, dri,i,w, lrsj,w, arr,il,irw,e rri1,p,trm,d,tnriei,a,o

€roarerui,o

Supstitucije pokazuiu da izmetlu glasa koji se zameniuje i onogakoji ga Zamenjuje postoje neke fonetske sliEnosti. Te slitnosti su izra-Zene u nekim fonetskim elementima. Fonetski elementi mogu biti pre-gradnost, zvudnost, strujnost ili pribliZan polozaj govornih organa zaizgovor. Tako, na primer, ako deoa zamenjuju qlas 5 glasom s' onda onaizialavaju da ose6aju akustidku sliEnost ovih glasova, jer oni prip-adajuistoj grupi, izgovaraju se na isti na[in, jedino,ova_dv-a glasa razlikujuse po mestu artikulacije. Ako se zamenjuje glp d glasom t, onda jeodilledno ostvarena maksimalna slidno-st, jer- glasu t jedino nedostajezvridnost. Medutim, ako dete umesto glasa Z izgovara d ili dak t, ondasupstituisanom glaiu nedostaje veti b_roj elemenata. C-1": I ne pripadaistoj glasovnoj grupi, sto znadi da dete jo5 nije savladalo pravljenjezleba I frikcije, osim toga, gre3i i u mestu izgovora, a ako ga zamenjujeglasom t to je'znak da, poied svega ve6 navedenog, nema ni zvudnostikoja karakteri5e glas Z.

Izlazi da supstitucije otkrivaju sliEnosti i nazlike medu glasovimau razliEitom broju fonetskih elemenata. One ujedno otkrivaju stepenpatolo5ke distance ne6ijeg izgovora od normalnog izgovora. Patoloikadistanca se odreduje na osnovu toga koliko i koje osobine nedostajuglasu koji sluZi kao zamena za glas koji treba izgovoriti. Ako glasunedostaje samo jedan elemenat (na primer, zvuEnost), da bi postao glaskoji treba izgovoriti, onda patolo5ko odstupanje iznosi jedan stepen. Akoglasu, pored zvudnosti, nedostaje pravilno mesto artikulacije (na primer,ako se umesto g izgovara t), onda iznosi dva stepena. Ali, ako nekomglasu nedostaju zvu6nost, mesto, Pa i nadin izgovora, tj. ako se detekoristi glasom iz neke druge glasovne gruPe, koja se drukdije izgovara,znadi di je udaljenost od potrebnog glash joS ve6a. Supstitucije glaso-vima unutar glasovne grupe (iste glasovne grupe) uvek predstavljajumanji stepen o5te6enja od supstitucija glasovima neke druge grupe.Ima razl,ike i u tome, iz koje se glasovne grupe biraju glasovi koji 6eposluZiti za zamenu. Ako je, na primer, neki afrikat (glas t) zamenjenglasom s, to je manji stepen patoloike distance, nego ako je glas dzamenjen glasom t. Obja3njenje za ovakvo tumadenje treba traZiti uontogenetskom razvoju glasova kao i u jezidkim univerzalijama. Glasovi

aou

115

iz grupe ploziva usvaiaju se ra-nije._od €lasova iz grupe frikativa. Prematofie, ^deie koje zameniule glas i glasom t ispoljava rudimentarnijit"r.r"jtti. stepen 'glasova od deteta fo!9 le ovu fazu ve6 prdbrodilo. iilp;i;t"-;ulstitrlciiom iz grupe frikaliva. Dete prvo usvaja pl'gr?$-;;; e; onaa tifeilu. Stogi 6e ono q,fl frikcije pre do6i..i do afrikcije."---' 6"i:"nt""ij" a"Aj" aud"itivne percepcije, lia jednom ili drugom ele-mentu. zavisi

-od: dl razvijenojti ,nfegove auditiv_ne -.percetrrcije, b)

"""Ullhiit ttimulacija i<oje su-prethodile i, c) anatomsko-fiziolo5kog sup-

strata kompetentne mozdane 6blasti, u ovom sluiaju temporalne oblastileve moZdane hemisfere.--'- 'GG;;vi imaju distinktivne karakteristike (9211k9, obeleZja), na

osnovu kojih se rizlikuju ili su sli6ni. Osnovne distinktivne karakteris-;ike *t niesto ,artikulalije, nadin artikulacije i zvudnost. Uzimaju6i JloUri"-"a-o ove tri distinktivne karakteristike glasova,. moglo b.i se .re6iil;; A;r p-razlikuje od. glasa b po jednom obeleZju (zvudnosti), gok.tgulas m od glasa e ,"""ut rrJ" po avema oznakama. (zv*dn_osti i nazalnosti),

$to-; p'"da Eisensonu moZi prikazati i na slede6i nadin:

GlasUsni/neusni

Zvu(nilbezvudni

Oralni/ Kontinuirani/nazalni prekidni

+

+I-TI

I

+

+++

pIm

ovakvo poreilenje glasova je dobro, ali nedovoljno, - jer ono uzima

u obzir samo neke o,i aitit tttucibnih osobina glasova, dok su akustidke

osobine sasvim izostavlj ene.""""- ifipi"i"o "r""j| o distinktivnim osobinanr,a _glasova dali su Ja-kobson, Fint i Halte "(Preliminaries tq Fpu*:tt 4l"lyti: - The Distin-;i; il";t""Ls atra thbir Correlates, 195L, The NI, I. T.. Press, Masse-

.rr"r"ft+ o"isu dokazati da se dve osobine uvek iskljuduju: ql3s iq i]iildil ili bezvuEan, oralan ili nazalan, formiran u visokom ili u bilo[;;;.;;"m tret<vencijskom podrudju. Suprotstavljaju6i po dva obe-'f^"-2i",

""'or"o.r* t oiift ie neki^gtas TgZe razlikovati od drugog, stvorili

su binarni sistem na principu itTrti. Binarni sistem primorava da se- gla-

,o"i *lff"":";" i da se upbznaitl njihovi najmanji elementi kao i da se

,rl"atto primeiri kontrastna an'atira. Binarni sistem otkriva da medugi"ro"i*]", ma koliko u globalu.izglejali udaljeni jedni od drugih, mogu'

iti tt" moraju, postojati neke zajednidke osobine'Isto dko; u nekim jezicima su pojedini elementi prisutni i znadaj-

ni za medufonetsko razlikovanje, dok ih u drugim jezieima nema iline sluZe kao'diferencijalni znakovi (minimalan znak za razlikovanje dY3

sl,i6na slasa). Broi mehufonemskih osdbina je manji od broja kontrasnihdirtitrkTinniir razlika medu glasovima unutar foneme (kad se procenjujekvalitet glasovaJlnih

eremenata binarnog sistema doslo se na osnovuartikulacionih osobina glasova i na osnovu spektrografske analize. Ja-kobsonov, Fantov i Halleov binarni sistem ima 12 kontrasnih osobina.

116

1) Vokat / nevokal2) konsonant / nekonsonant (bez sonanata)3) prekidni / kontinuirani (seku,ndarna konsonantska osobina)4) globalna zadrika f bez zadr5ke (nagao prekid vazdu5ne struje

checked-unchecked na kraju glasa)5) strujni / nestrujni (blag)6) zvuda4 I bezvuian (dodatni izvori)7) kompaktan / difuzan (rezonantna osobina - koncentraeija aku-

stidke energije - raspr5enosti)B) gravisan / akutan (tonalna osobina, bukalna varijanta, prednja

ili zadnja)9) padajudi / ravan (tonalna osobina, labijalna varijenta, tranzi-

10) oitar f ravan 1to'"illi TJtj?itl:11,"1i,'ill:. Fz u prus poziciji)11) napet / opuiten (razlika u mi5idnoj tenziji: p-b, t-d, b-z)L2) nazalan f oralan (dodatni rezonator)

Meelufonemske razlike sprskohrvatskog fonetskog sistema mogu seoznaEiti slede6im elementima linearnog sistema:

Tabela6-DII9$NKIIMNEOSOtsI[rIE HGLAISOVASA STANiOVISTA BINARNOG SIISTEMA JAKOBSONA, FANTA I HALLEA

ZIYACAJNE ZA MEDiIIFONEMSKO RAZLIKOVANJE

Binarni sistem ieaoupbtdkgcedEdZ f vszSZhi rllj mnnj

ZvuEniibezvuEni +++++ + + + ++++++++++++Konsonanbri/ne-konssrantni

Kompaktni/difuzni ++ ++ ++Gravisnii/akutnipadaju6i/penjudi ++ ++ +T

Zaobljertnezaobljenvokalni trakt ++ ++ ++Nazalan/oralan +++Napet/opusten ++Kontinuiran/pre-kidan + +++++ +++++Strujan/nestrujan +++++Vokal/nevokal +++++-----

Menynk (1969) je proudavala kojim redorn deca uwajaju distink-tivne osobine konsonanata. ,Ona je ispitivala redosled ovladavanja mas-tom artikulacije, zatim, pojavu strujnosti, nazalnosti i l<ontinuiranosti(nadin artikulacije), potoan, prizustvo ili odsustvo zvuEnosti. Ova prou-davanja su obavljena na deci s normalnim govornim razvojem i na decis artikulaeionim problernima. Ispitivanje normalne artikulacije bele-Zeno je tokom spontanog govora dece, s primenom artikulacionog testa.

11?

7

Deca normalne grupe su imala 2,5-6 godina. nedogle-d -fonetskih eleme-nata, kojim se dolizi do normalnog izgovora, je slede6i: nazalnost, Pe-

"ii"i'"i {lasovi, zvudnost, difuznost, lontinuirranost, struinost. Slidno su

s- fonaEata i japanska deca, Bto je da19 povoda istraZivaEu da zakljuEida iu ov" osodirie jeziCke univerzalije. Dve prve osobine nadina izgovorasr

""uattost i zvuEnost, a prve osobine mesta izgovora glasova su peri-

ferni delovi govornih orga;a, bilo u prednjem usnom prostoru za,izgo'

"o" gi"ro"a;, b, bilo i zadnjem usnom prostoru za izgovor glasova

k, g,Ispitujudi drugu grupu dece, zakljudili smo da dete, ude6i izgovor

jednoga glasa, morl da percipira- nekoliko osdbina. NajteZe se uwajainesto izgiovora, na primer, t u odnosu na k. Zatim, razlika u trajanjufrikcije, na primer, t prema c. Ako su o5te6ene dve osobine, ve6 je govormanje razumljiv.

Ispitivanja dece s oSte6enim sluhom (Kosti6, Vladisavljevi6, Knaf-li6, ;19?t) pokazala su 'da ova deca irnaju Posebne teskoce u--usv3janjuglisovnih -elemenata.

Frogramirane veZbe, koje je propisao Kosti6, sa-drZavale su prvo razvoj SSSG (trajanje i akcenat reEi, koji je objedi-njavao trajanje, intenzitet i ton), veZbe za stvaranje pregrade, ukljudu-vanje i iskljudivanje zvu[nosti, veZbe naizmeniEnog smera vazdulnestrUje kroz usta i kroz nos, veZbe ekSplozivnosti, strujnosti, afrikacije ilateralnog smera vazdu3ne struje. VeZbe su ratlene na redima sa zna-denjem. Kostr( je polazio od stava da €e, ako dete ovlada jednim eie-mentom glasa, biti u stanju da tu osobinu prenese na druge glasove, ne

samo iz ists grupe, ve6 i na bilo koji glas koji sadrzi taj elemenat, naprimer, ako naudi da stvara pregradu za glas p, to 6e znati da udinii za afrikate i nazale. Pretpostavke su eksperimentalnim putem doka-z8Ine.

To znadi da se na nivou foneme dogatla isto $to i na nivou jezika.Dete ufi osnovne elemente glasova, a njihovu organizaciju i integraciju6e kreirati prema razvijenosti auditivne i motorne predstave o fonemii unutar nje, na slidan na6in kao Sto uEi elementarne redi i gramatiEkapravila, oa toiit 6e, zatim, stvarati svoje si,nhroni6ne jeziEke strukturei zamisli.

oEigledno je da neka elementarna osobina glasa lakse moZe da

naile put do deteta i da postane dominantna u odnosu na osobinu za

koju njegova auditivna percepcija jo$ nije sazrela i nema odredena za-paZanji ie osobine. Pa se tako moZe protumaEiti prevladavanje iedne ilidruge supstitucije.

ovakvo rasdlanjavanje u sebi'krije opasnost da se poneki elemenatnikad ne integri$e, ili da se integriSe neka glasovna osobina koja, popravilu, ne bi ipadala u okvir planirane foneme. U tome i leii problem'ili i su5tina supstitucije glasova, kao razvojne i patolo3ke pojave. Raz-lika izmettu noimalne-i patolo5ke pojave je u tome Sto razvojna pred-stavlja jednu etapu, koju svako normalno dete relativno brzo prevazi-lazi, doi< patolo5lia pojava znadi trajno zadrZavanje na tom nivou, bez

mogudnosti daljeg spontanog razvoja.

118

OMISIJA GLASOVA

- Nemogu6nost izgovaranja pojedinih glasova, kad je njihov nor-m-alni -r?z-voini period proiao, zove se omisijom, iako se oni razlikujeod orn-isije u razvojnom._periodu. Doh prava-omisija u razvojnom dobune poznaje strukturu reEi ni auditivno ni izgovorno, dotle omisije gla-sova na-starijem uzrastu predstavljaju nemoguinost realizacije izgorioranekog glasa pomocu perifernih govornih orgina, ari je auditivna -struk-tura reEi ve6 formirana i osoba sasvim sigurno zna lioji je glas koji nemoZe da formira i koje mesto on zauzima u datim reuima. -Razuml

se,osoba koja postane svesna svoga nedostatka nastoji da tu prazninu is-puni i ispunjava je na njoj najpogodniji nadin. ve6 je reEeno ako seizgovara-neki drugi gfas koji pripada fonetskom sistemu maternjeg je-zika, onda !9 to supstitucija, ali ako se izgovara bilo kakav arugi -gt-as,

ili se produZavaju okolni, prave se pauze i tome slidno, onda je to om:sija, jer Einjenica je da odgovaraju6eg glasa u govoru nema i aa je to-goped suoden s potrebom da ga izazove. Umesto omitovanog glasi po-stoje vedinom ind,ivirdualni ladini lspunjavanja tog vremenskog prostora.ali postoje i neke opite pojave. Tako se, na primer, zna da ie umestoglasa -r izg-o-varaj-u sliEni vibratorni glasovi, kao 5to su: velarno (fran-cusko)_r ili_bilabijalno treperenje (ukodijasko.) r.,slede, zatim, grleno r,centralni glas e itd. Postoje, zatim, lateralne vibracije jezika kao ib-ezbrojne druge varijante i€ovora, koje desto uopste ne uee na ieljeniglas i koje se, osim magnetofonskim prikazom ili spektrografski, ne dajuni opisati.

_ omisija glasova na starijem uzrastu je probrem izvrsene funkcijeperifernih, govornih _,organa, a ne predstave o strukturi redi. ona jL,zatim, auditivni problem_ invarijante, tj. razlikovanje kvatjteta glasa-unutar foneme, a ne meclu fonemama. omisija glasova je, takoile,-pro-blem korekcije izgovora (metodski), jer postoje formirane i autorn'ati-zovane navike izgovora, koje je neophodno suzbiti da bi se nove mogleformirati.

_ - Broj omitovanih._glasova kod odraslih osoba je neuporedivo manjiod distorzovanih. NajEeS6e omitovan glas je glas r. Nedlostatak ostalihglasova javlja se kao reda pojedinadna pojava.

_ Akg bi se postavilo pitanje Sta deluje viSe nepravilno u govoru od-rasle osobe:_supstitucjja ili omisija? odgovor bi glasio: supsti-tucija, jerona viSe podse6a na deEji nadin govora. omisija odraslih, luauei d-a nisuprave omisije, desto_ predstavljaju dosta uspesno akustidko priblizavanjeZeljenom glasr.r" a a'ko to i nisu, svojom osobeno56u akustidkog premod-6a1rani1 polunjavaju prazninu i nedostatak glasa. Tlakav naiin iZgovoraodraslih vi5e se toleriSe od supstitucije.

119