poremećaji metabolizma lipida · 2020. 4. 15. · •fkhl nastaje usled prekomerne produkcije vldl...

Poremećaji metabolizma lipida

Prof. dr Nataša Petronijević

1

Dislipidemije

• Dislipidemije predstavljaju poremećaje metabolizma lipida.

• Karakteriše ih promena koncentracije pojedinih lipida (triacilglicerola, holesterola, pojedinih klasa lipoproteina).

• Dislipidemije su glavni uzrok ateroskleroze i bolesti udruženih sa njom kao što su kardiovaskularne bolesti, ishemijske bolesti mozga i perifernih vaskularnih bolesti.

2

Dislipidemije

Dislipidemija je prisutna kada

su povišeni iznad 90. percentila nivoi :

Ukupnog holesterolaLDL-holesterolaTriacilglicerola

ili Lp(a)

ili su sniženi ispod 10. percentila nivoi

• HDL-holesterola ili • apo A-1

3

• Različiti poremećaji metabolizma lipida:– Primarni

– Sekundarni u odnosu na neku drugu osnovnu bolest

4

• Poremećaji metabolizma lipida su često familijarni

• Jedna studija –– Pacijenti sa ranom (pre 60. godine života)

koronarnom bolesti srca (CHD)• 70% sa poremećajem lipida • 54% svih pacijenata su imali familijarni poremećaj

• Najčešći familijarni poremećaji su:• Povećani Lp(a) sam ili udružen sa drugim dislipidemijama• Hipertrigliceridemija sa hipoalfaproteinemijom• Kombinovana hiperlipidemija

5

• Primarne dislipidemije– Prekomerno stvaranje i/ili oštećeno

uklanjanje lipoproteina.

– Promene mogu biti u samom lipoproteinu ili u njegovom receptoru

6

Klasifikacija hiperlipoproteinemija

I Tip lipida

• Hiperholesterolemija• Hipertrigliceridemija• Kombinovana hiperlipidemija

II Fenotipska klasifikacija

• Fredrickson (WHO) tipovi I-V

III Genetska (metabolička klasifikacija)

• Familijarna hiperholesterolemija (familijarni defekt u apo B-100)

• Poligena hiperholesterolemija• Familijarna kombinovana

hiperlipidemija• Familijarna

disbetalipoproteinemija• Familijarna hipertrigliceridemija• Sindrom hilomikronemije• Hiperalfalipoproteinemija

7

Primarni poremećaji metabolizma holesterola

9

NCEP (Nacional Cholesterol Education Program)

-klasifikacija –Ukupni i LDL holesterol u odrasli i dece i

adolescenata

5.18 mmol/l

5.18 – 6.19

6.22 mmol/l

3.37 mmol/l

3.37 – 4.14

4.14 mmol/l

4.40 mmol/l4.40 – 5.15

5.18 mmol/l

Poželjne vrednosti

Granične vrednosti

Povišene vrenosti

Odrasli Deca i adolescenti

10

• Veza između serumskog holesterola i aterosklerozeu ljudi prvi put pretpostavljena 1938. godine Thanhauser i Muller familijarno povezivanje hiperholesterolemije i CHD.

– Holesterol 5.18 mmol/L rizik 1– Holesterol 6.48 mmol/L rizik 2– Holesterol 7.77 mmol/L rizik 4

• Kada je 60% površine koronarnih arterija pokriveno plakovima, ulazi se u kritičnu fazu u kojoj povećanje serumskog holesterola značajno povećava rizik za koronarnu bolest.

11

• Snižavanje holesterola povoljno i kod ljudi sa normalnim ili umereno povećanim vrednostima holesterola (4.79-6.21 mmol/L).

• TAG natašte nije nezavisni faktor za CHD.

12

Rizik za koronarnu bolest srca (KBS)

• Povećani LDL i smanjeni HDL.

– Smanjenje LDL holesterola korelira sa regresijom aterosklerotičnih lezija u osoba sa KBS.

• Apo B-100 povećani, Apo A-I smanjeni.

• U najvećem broju studija odnos Apo A-I i apo B-100 bolji pokazatelji CHD nego HDL i LDL holesterol.

13

Referentne vrednosti za koncentraciju lipida

88.5 - faktor konverzije za TAG u mmol/l

6.12

6.67

7.12

2.45

3.16

2.47

14

Dislipidemije i koronarna bolest srca

Normalne vrednosti lipida

12.5%

Visok Lp (a) Visok LDL

Visoki triacilgliceroli

Hiper apo B

Nizak HDL

Kombinovani poremećaji

Učestalost različitih poremećaja metabolizma lipida u nastanku koronarne

bolesti kod osoba mlaših od 60 godina.

Pacijenti koji imaju više udruženih poremećaja (npr. nizak HDL i

hiperlipidemiju) su svrstani u kombinovanu grupu.

15

Disfunkcija endotela i ateroskleroza

Danas se smatra da je aktivacija endotela indukovana dislipidemijom, inicijalni

stadijum koji pokreće ateroskleroznu kaskadu.

Razvoj ateroskleroze počinje morfološki nevidljivim oštećenjem endotela, koje

može biti izazvano fizičkim, mehaničkim, hemijskim, toksičnim, infektivnim i

imunološkim faktorima. Pritom, postoji direktan odnos između faktora rizika za

aterosklerozu (pušenje, hiperlipidemija, hipertenzija, dijabetes,

inflamacija, infekcija) i endotelne disfunkcije. Imuni sistem je rano uključen u

inicijaciju ateroskleroze igrajući dominantnu ulogu u razvoju inflamatorne

reakcije u plaku.

16

Rani događaji u aterosklerozi

Akumulacija lipoproteina plazme LDL u zid krvnog suda i njihova

transformacija u mnogo aterogeniji oblik modifikovan oksidovani LDL

predstavlja inicijalni proces u nastanku ateroskleroze . Na predilekcionim mestima za oštećenje endotela (račve krvnih sudova) akumuliraju se viškovi cirkulišućeg LDL, dovodeći do endotelnog oštećenja koje se manifestuje promenama o permeabilnosti endotelne barijere, prokoagulantnim svojstvima i oslobađanjem vazoaktivnih supstanci. Oksidativno modifikovane LDL čestice ispoljavaju hemotaksičnodejstvo na cirkulišuće monocite kao i

na T-Ly. Monociti i T-Ly hemotaksom prolaze kroz endotel i u subendotelnom prostoru se konvertuju u makrofage, preuzimajući veću količinu modifikovanog LDL pretvarajući se u penušave ćelije, koje i čine lipidno jezgro ateroma. Smatra se da su endotelne i glatkomišićne ćelije sposobne da modifikuju LDL pokretanjem procesa lipidne peroksidacije, nakon čega makrofagi prepoznaju i ingestiraju tako modifikovan LDL.

17

Formiranje masnog plaka u aterosklerozi

Promena makrofaga u penušave ćelije omogućava da glatkomišićne ćelije

hemotaksom budu privučene iz medije u intimu gde nastaje njihova deoba,

sinteza i sekrecija vezivnotkivnog matriksa, što omogućava razvoj

fibromuskularne proliferativne lezije.

18

Uznapredovala ateroskleroza

Prva i najkarakterističnija lezija uznapredovale ateroskleroze je aterosklerotični

plak koji se sastoji od lipidima bogate srži u centralnom delu ekscentrično

zadebljale intime. Površinu plaka

okrenutu lumenu pokriva fibrozna kapa. Centralni deo plaka je ispunjen žitkim

kašastim sadržajem, koji nastaje povećanjem i konfluiranjem malih kolekcija

ekstracelularnih lipida. Vremenom se u plaku povećava i sadržaj vezivnog

tkiva, koje se sastoji pretežno od kolagena i glatkih mišićnih ćelija.

19

Nestabilni aterosklerotični plak

U zrelim plakovima, zastupljene su u različitom odnosu dve glavne

komponente plaka: mekana, lipidima bogata ateromatozna kaša i čvrsto,

kolagenom bogato sklerotično tkivo. Sklerozna

komponenta je obično daleko voluminoznija, stabilizuje plak i štiti ga od

disrupcije, dok ateromatozna kaša destabilizuje plak i čini ga podložnim

rupturi. Glavne determinante vulnerabilnosti

plaka su veličina i sastav ateromatozne srži, debljina fibrozne kape koja

pokriva plak, akutna inflamacija unutar kape i zamor kape usled opterećenja.

Predilekciono mesto za rupturu plaka je rubni region, gde je fibrozna kapa

najtanja i infiltrisana makrofagima. Dezintegracija fibrozne kape praćena je

iznenadnim izlaganjem visokotrombogene kaše protoku krvi. Na prethodno

rupturiranom plaku ili intaktnom plaku, može se javiti iznenadna tromboza

usled promena u funkciji trombocita, koagulaciji i/ili fibrinolizi, što je verovatno

važan mehanizam odgovoran za potpunu okluziju krvnog suda i pojavu

infarkta.

20

Pretpostavljeni koraci u patogenezi ateroskleroze

21

Faktori koji uzrokuju i intervencije koje popravljaju disfunkciju endotela

Faktori povezani sa disfunkcijom endotela

Intervencije koje popravljaju funkciju endotela

Starenje L-arginin

Muški pol Estrogeni

Familijarna istorija koronarne bolesti Antioksidansi

Pušenje Prestanak pušenja

Povećani serumski holesterol Snižavanje holesterola

Nizak HDL holesterol u serumu Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima

Hipertenzija Fizička aktivnost - vežbanje

Hiperhomocistinemija Snižavanje holesterola

Diabetes mellitus

Gojaznost

Obroci bogati lipidima

22

Uticaj faktora rizika na procenjeni rizik za nastanak koronarne bolesti srca

u narednih 10 godina

23

Uticaj koncentracije holesterola na rizik za nastanak koronarne bolesti srca

u narednih 6 godina

24

Skrining analize lipida

Učestalost familijarnih bolesti i pridruženi rizik uslovljava skrining analize lipida kod rođaka prvog stepena osoba sa infarktom miokarda (posebno ranim).– Radi se standardni profil lipida– Ako je normalan trebalo bi odrediti

– Lp(a) – apo B – Apo A-I

Oko 25 % pacijenata sa ranom koronarnom bolesti ima normalan profil lipida i poremećaj jednog od

ovih faktora.Treba razmotriti i prisustvo nelipidnog familijarnog

poremećaja kao što je homocisteinemija.

25

Familijarna hiperholesterolemija (FH)

• autozomno-dominantni poremećaj• heterozigotna FH je jedno od najčešćih

genetskih poremećaja• 1 na 500 osoba (homozigoti 1 na milion ljudi)

• Heterozigoti -2-3 puta veći sadržaj koncentracije holesterola u plazmi

• Homozigoti - 6-8 puta veće koncentracije LDL holesterola u plazmi

26


• Primarni defekt u genu za LDL receptor koji je odgovoran za uklanjanje LDL iz cirkulacije

• opisano 150 mutantnih alela na ovom lokusu

• Mutanti se mogu grupisati u tri grupe

– I - mutantni gen je nefunkcionalan - nema receptora, najčešći poremećaj

– II – defekt transporta receptora iz ER do Goldžijevog aparata

– III - defekt vezivanja LDL-a (drugi po učestalosti)

– IV – defektna internalizacija – vezuje se LDL ali se ne može uvesti u ćeliju (retke mutacije).

27


Kliničke karakteristike- 2-3 puta povećane koncentracije ukupnog holesterola i LDL su prisutne i u

umbilikalnoj krvi

1. Povećani nivoi plazma holesterola prisutni u toku života ali se simptomi pojavljuju u trećoj ili četvrtoj deceniji

- Ubrzani razvoj koronarne ateroskleroze

- IM u trećoj deceniji počinju da se pojavljuju a pik je u 4. i 5. deceniji.

- do 60. godine 85 % muškaraca sa ovim poremećajem ima infarkt miokarda

- u žena pojava simptoma oko 10 godina kasnije u odnosu na muškarce

- Heterozigoti za ovo oboljenje čine oko 5 % svih osoba koji su imali infarktmiokarda.

28


Kliničke karakteristike

2) Ksantomi su druga važna klinička manifestacija heterozigotnog oblika

• Nodularni otoci na Ahilovoj i drugim tetivamaoko kolena, laktova i dorzuma šaka (esencijalni za dijagnozu, ali njihovo odsustvo ne isključuje mogućnost postavljanja dijagnoze).

• Nastaju usled depozicije LDL holesterol estara u tkivnim makrofagima – penaste ćelije

29



2) Ksantomi

30



2) Ksantomi

31



2) Ksantomi

• Kod homozigota, jedinstveni planarni kožni ksantomi su prisutni često na rođenju i uvek se razvijaju u toku prvih šest godina života (prisutni između prstiju).

• Kliničke karakteristike koronarne ateroskleroze prisutne pre 10 godine života, a infarkt opisan i u starosti od 18 meseci.

32



3) Depozicija u mekim tkivima oko očiju – ksantelazma, i unutar kornee –arcus cornee (mogu se javiti i kod osoba sa normalnim nivoom lipida u plazmi).

• Depozicija holesterola u aorti daje znake simptomatske stenoze aorte.

• Gojaznost i diabetes ne nastaju sa povećanom učestalošću.

33


Dijagnoza

• Povećanje holesterola bez povećanja TAG

Diferencijalna dijagnoza

1. Poligena hiperholesterolemija2. Hiperholesterolemija sa multiplim tipovima lipoproteina 3. Hiperholesterolemija sa familijarnim defektnim apo B1004. Hipotireoidizam i nefrotski sindrom uzrokuju hiperlipoproteinemiju tipa II

Razlikovanje od drugih bolesti na osnovu: • Viših nivoi plazma holesterola (9-10mmol/L sugestivno za heterozigotni FH)• Mnogi pacijenti sa FH imaju holesterol 7-9 mmol/L

34

Familijarni defektni apolipoprotein B-100

• mutacija apo B-100 gena pre nego LDL receptora

• defektni apo B-100 ima smanjeni afinitet za LDL receptor

• povećanje plazma LDL holesterola• povećana incidenca CHD• TAG i holesterol koncentracije su normalne• Teško ih je razlikovati od FH• Terapija je ista pa razlikovanje nije ni

potrebno

35

Familijarna kombinovana hiperlipidemija

• Oko 10 – 15 % osoba sa prevremenom CHD imaju familijarnu kombinovanu hiperlipidemiju (FKHL).

• U familijama sa FKHL mogu biti povećane koncentracije

1. ukupnog i LDL holesterola (tip IIa)2. TAG (tip IV)3. ili oba (tip IIb)

• U svim slučajevima je koncentracija apo B-100 povećana.• Profil lipoproteina se može menjati u jedne osobe u toku godina.• Osobe sa hipertrigliceridemijom mogu sa normalnim partnerima

imati potomstvo sa hiperholesterolemijom i obrnuto.

36

Familijarna kombinovana hiperlipidemija

• FKHL nastaje usled prekomerne produkcije VLDL i apo B-100.

• Kada je povećan LDL holesterol je oko 190 mg/dL (4.92 mmol/L) ali je niži nego u osoba koji su heterozigoti za FH (350 mg/dL odn. 9.07 mmol/L).

• TAG – 200 – 400 mg/dL (2.26 – 4.52 mmol/L), ali mogu biti i značajno viši.

• Koncentracija HDL holesterola je obično umereno snižena, posebno u prisustvu hipertrigliceridemije.

• Udruženost FKHL sa CHD je velika.• Biohemijska osnova ovog poremećaja nije poznata

37

Hiperapobetalipoproteinemija

• Povećanje LDL-apo B-100 koncentracija sa normalnim ili umereno povećanim koncentracijama LDL holesterola.

• Odnos LDL holesterol prema apo B-100 je smanjen u ovih osoba (1.2).

• Ukupni holesterol i TAG mogu biti normalni ali su obično povišeni

• HDL-holesterol i apo A-I su smanjeni.• Ovaj poremećaj je uzrokovan prekomernom

produkcijom VLDL i apo B-100 u jetri.• Tačan način nasleđivanja i prevalenca ovog

poremećaja su još uvek nejasni.

38

Familijarna hipoalfaproteinemija

• normalni plazma lipidi i LDL holesterol• snižen HDL holestrol ispod 5. percentila• osobe su bez kliničkih znakova• visoka incidenca CHD• molekularna osnova nije poznata• nastaje ili zbog smanjene sinteze ili povećanog katabolizma HDL ili apo

A-I• Defekt u sintezi apolipoproteina A-I• homozigoti za familijarnu hipoalfalipoproteinemiju• samo tragovi HDL holesterola su nađeni u plazmi• apo A-I nedektebilan• Zamućenje rožnjače• Povećani rizik za nastanak CHD• Heterozigoti nemaju kliničkih znakova ali imaju polovinu normalnog

sadržaja HDL holesterola i apo A-I u odnosu na osobe bez ovog poremećaja

39

Defekt u katabolizmu apolipoproteina A-I (Tangier-ova bolest)

• značajno snižen HDL• izmenjen sastav HDL• akumulacija holesterol estara u telu• povećani katabolizam HDL pre nego defekt u sintezi uzrokuje ovo

oboljenje.• Plazma holesterol snižen (1.82 mmol/L u homozigota, 4.14 mmol/L u

heterozigota)• Koncentracija TAG varira u zavisnosti od ishrane• U homozigota plazma HDL i apo A-I skoro nula, apo A-II manje od 10 %

normalnih koncentracija• Depozicija holesterol estara u telu, hiperplastične narandžaste tonzile,

splenomegalija i periferna neuropatija.• Moguća hepatomegalija i zamućenje rožnjače• Povećana incidenca CHD• Heterozigoti nemaju kliničke manifestacije i identifikuju se samo

biohemijski.

40

Familijarna hipertrigliceridemija (FHTG)

• Umereno povećanje TAG u serumu

• Stvaranje velikih VLDL sa veoma visokim sadržajem TAG odgovorno za ovaj poremećaj

• Sadržaj holesterola u VLDL je takođe povećan

• Plazma LDL koncentracije i apo B-100 su unutar referentog intervala

• Ovo ukazuje da konverzija VLDL u LDL nije povećana u ovih osoba.

• Dramatično je snižena vrednost HDL holesterola, verovatno sekundarno u odnosu na hipertrigliceridemiju.

• Uzrok nije poznat

• Potrebno je ispitati druge članove porodice da bi se ovaj oporemećaj razdvojio od FKHL.

• Nasleđuje se autozomno dominantno.

41

Tip V hiperlipoproteinemija

• Povećanje i hilomikrona i VLDL.• Tačna etiologija je nepoznata• Mogući uzroci su povećano stvaranje ili uklanjanje

VLDL ili kombinacija• Aktivnost LPL u ovih ososba je normalna ili niska,

plazma koncentracija apo-CII je normalna.• Klinički prisutni ksantomi• lipemia retinalis, pankreatitis, poremećen test na

opterećenje glukozom, prisutan hiperinsulunizam. • Nije česta pojava ranih komplikacija ateroskleroze.• Nasleđuje se autozomno dominantno.

42

Disbetalipoproteinemija (Tip III)

• Defekt u uklanjanju ostataka intestinalnih hilomikrona i IDL nastalih od hepatičnih VLDL.

• Apo E na površini reaguje sa hepatičnim receptorima - uklanjanje iz cirkulacije.

• Tri genska alela apo E: E2, E3 i E4 sa učestalošću 0.12, 0.75 i 0.13 u populaciji šest genotipova.

• Osobe sa disbetalipoproteinemijom su homozigoti za apo E (Apo E2) koja se ne vezuje efikasno za hepatične receptore

• akumulacija ostataka lipoproteina i holesterolom bogatih lipoproteina gustine manje od 1.006 g/mL – -VLDL ili plutajući -lipoproteini u plazmi.– široka traka na elektroforegramu lipoproteina.

• Povećana je koncentracija holesterola i triglicerida i– obe koncentracije su iste kada se izraze u mg/dL.

• LDL i HDL holesterol su niži od normalnog u ovih osoba.• Nastaje kasno i retko se pojavljuje u detinjstvu.• Karakteristično je prisustvo palmarnih i tuberoznih ksantoma

43

Disbetalipoproteinemija (Tip III)

• Prevremena ateroskleroza se razvija u 30-50 % ovih osoba posebno na donjim ekstremitetima.

• učestalost je 0.1% u populaciji• Incidenca apo E2 homozigota je u oko 1% populacije u

Severnoj Americi.• Tako pojava defektnih alela je neophodna ali ne i

dovoljna za pojavu ovog poremećaja. • Javlja se u osoba koje su homozigoti za E2 alel i koje

nisu u mogućnosti da ovaj nedostatak kompenzuju (nezavisno nasleđen još jedan defekt u u metabolizmu lipoproteina – familijarna hiperholesterolemija ili hiperlipoproteinemija tipa multiplih lipoproteinahipotireoidizam, gojaznost, dijabetes).

44

Deficit aktivnosti lipoproteinske lipaze

• značajna hiperhilomikronemija i hipertrigliceridemija– (TAG 10,000 mg/dL, 113.0 mmol/L)

• nemogućnost da se katabolizuju masti unete hranom • koncentracija VLDL je obično normalna • HDL i LDL su niski (tip I)• koncentracija apo C-II – aktivator LPL je normalna.

• oboljenje se ispoljava u detinjstvu • otkriva se posle ponavljanih epizoda izraženog bola u stomaku i

ponavljanih napada pankreatitisa• eruptivni ksantomi (koncentracija TAG u plazmi preko 2000 mg/dL -

22.6 mmol/L). • akutnost simptoma je direktno proporcionalna stepenu

hiperhilomikronemije.• osobe sa ovim poremećajem nemaju predispozicije za aterosklerotični

proces.• dijagnoza se postavlja određivanjem aktivnosti LPL u heparinizovanoj

plazmi

45

Deficit apolipoproteina C-II

• remeti katabolizam hilomikrona • hipertrigliceridemija (TAG 10,000 mg/dL, 113.0 mmol/L)

– klinički simptomi su slični kao kod osoba sa deficitom LPL ali su obično blaži i kasnije se pojavljuju

– dominantni simptom je rekurentni abdominalni bol usled napada pankreatitisa

• nema predispozicije za aterosklerozu

• dijagnoza na osnovu nalaza niske aktivnosti LPL kada se ne dodaje apo C-II.

• normalna enzimska aktivnost se postiže kada se doda apo C-II u reakcionu mešavinu.

• nasleđuje se autozomno recesivno ali sa nižom učestalošću nego deficijencija LPL .

46

Česti uzroci sekundarne dislipoproteinemije

Stanje Holesterol TrigliceridiHDL-holesterol

Diabetes mellitus ()

Gojaznost ()

Alkoholizam

Hipotireoidizam

Hronična bubrezna insuficijencija

Nefrotski sindrom

Bilijarna opstrukcija

Neki lekovi-blokatori

Tiazidni diuretici

Retinoidi

47

• Tip II diabetes mellitus

– Hiperlipidemija vezana za insulinsku rezistenciju je česta

– Insulinska rezistencija i hiperinsulinemija su udružene sa hipertrigliceridemijom i niskim HDL

– Hipertrigliceridemija zbog • Povećane raspoloživosti supstrata (glukoza i slobodne

masne kiseline)• Smanjenja lipolize triacilglicerola VLDL-a

48

• Metabolički sindrom – sindrom X, smrtonosni kvartet, sindrom insulinske rezistencije, gojaznost-dislipidemija

– Abdominalna gojaznost, – Hipertenzija, – Diabetes i – Dislipidemija

• Genetska predispozicija, nedovoljna fizička aktivnost i karakteristična preraspodela masti sve utiču na verovatnoću da će nastati diabetes.

49

Definicija – Guidelines from the National Cholesterol Education Program (Adult Treatment Panel [ATP] III) klinička identifikacija metaboličkog sindroma ako su prisutna bilo koja tri znaka od navedenih:

• Abdominalna gojaznost: obim struka u muškaraca >102 cm u žena >88 cm; kod graničnih vrednosti (94 to 102 cm) uz genetsku predispoziciju za rezistenciju na insulin – razvoj metaboličkog sindroma.

.

• Trigliceridi > ili =150 mg/dL (1.7 mmol/L)

• HDL holesterol <40 mg/dL (1 mmol/L) u muškaraca i <50 mg/dL (1.3 mmol/L) u žena

• Krvni pritisak >ili =130 / > ili =85 mmHg

• Glukoza natašte > ili =110 mg/dL (6.1 mmol/L)

Definicija SZO - World Health Organization

• Metabolički sindrom - prisutna hiperinsulinemia ili glukoza natašte > ili =110 mg/dL (6.1 mmol/L) plus dva od navedenog:

– Abdominalna gojaznost, definisana kao odnos struk/kukovi >0.90, body mass index > ili =30 kg/m2, ili obim struka > ili =94 cm (37 in)

– Dislipidemia, serumski trigliceridi > ili =150 mg/dL (1.7 mmol/L) ili HDL holesterol < 35 mg/dL (0.9 mmol/L)

– Krvni pritisak > ili =140/90 mmHg ili primena antihipertenzivnih lekova

50

• Drugi faktori udruženi sa metaboličkim sindromom– Postmenopauza

– Visok body mass index

– Pušenje

– Unos velike količine ugljenih hidrata

– Fizička neaktivnost

51

Dijagnostika poremećaja lipoproteina

• Analiza lipida i lipoproteinskog holesterola– dijagnoza primarne hiperlipidemije se postavlja kada se

odbace drugi metabolički uzroci i isključi sekundarno oboljenje

– Hiperholesterolemija u odraslih je definisana kao rizik za CHD

• National Cholesterol Education Program (NCEP)– Skrining koncentracije holesterola za sve starije od 20

godina.– Poželjno je merenje ukupnog i HDL holesterola u inicijalnom

skriningu

56

• Merenje lipida, lipoproteina i apolipoproteina– hemijske– enzimske – imunološke metode – fizičke metode ultracentrifugiranje,

elektroforeza, hromatografija na koloni, precipitacione metode i druge.

• Referentne i rutinske metode

57

poremećaji metabolizma lipida · 2020. 4. 15. · •fkhl nastaje usled prekomerne produkcije vldl...

Documents