politiki stavovi mladih

Download Politiki stavovi mladih

Post on 08-Aug-2015

14 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

O političkim stavovima mladih

TRANSCRIPT

ISTRAIVANJE JAVNOG MNENJA MART 2012. GODINE

STAVOVI MLADIH O DRUTVENO POLITIKIM PRILIKAMA U SRBIJI

CELINE:

1. Metodoloke napomene 2. Rezime 3. Opis uzorka 4. Informisanost o politici i uticaj graana 5. Politiki angaman graana 6. Procena sadanje situacije 7. Poverenje u institucije 8. Politika orijentacija i poeljne osobine politikih lidera 9. Poeljne osobine politikih lidera 10. Mladi i migracije 11. Odnos mladih u Srbiji prema evroatlantskim integracijama 12. Odnos mladih u Srbiji prema pitanju Kosova i Metohije 13. Izborna ne/participacija 14. Izborna i stranaka opredeljenja 15. Poverenje u politiare 16. Vrednosne orijentacije mladih 17. Zakljuci

1. Metodoloke napomene Istraivanje realizovali Terenski rad Tip i veliina uzorka Okvir uzorka Odabir domainstva Odabir ispitanika u okviru domainstva Istraivaka tehnika Istraivaki instrument CESID, Centar za novu politiku i Fondacija Friedrich Ebert U periodu izmeu 08 i 15. marta 2012. godine Sluajni, reprezentativni uzorak od 974 graana Srbije, starosti izmeu 18 i 35 godina Teritorija birakog mesta kao najpouzdanija registarska jedinica Sluajno uzorkovanje bez zamene - od poetne take svaka druga kuna adresa u okviru birakog mesta Sluajno uzorkovanje bez zamene - izbor ispitanika metodom prvog roendana u odnosu na dan anketiranja Licem u lice u okviru domainstva Upitnik

Istraivanje javnog mnjenja realizovano od strane CESID-a, Centra za novu politiku i Fondacije Friedrich Ebert, je sprovedeno u periodu izmeu 08 i 15. marta 2012. godine na teritoriji republike Srbije bez Kosova i Metohije.; Istraivanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 974 graana Srbije, starosnog raspona izmeu 18 i 35 godina; Kao istraivaki instrument je korien upitnik, formiran u saradnji sa klijentom, koji se sastojao od 102 pitanja; Intervjuisanje graana je sprovedeno tehnikom licem u lice, direktnim kontaktom sa ispitanikom. Prilikom obuke intervjuera, instruktori su insistirali na sprovoenju i potovanju dva veoma vana pravila koja pored samog uzorka znaajno utiu na reprezentativnost istraivanja potovanje koraka i pravila prvog roendana. Potovanjem koraka je obezbeena sveobuhvatana pokrivenost kompletnog istraivakog punkta od strane anketara, dok je pravilom prvog roendana iskljuena mogunost da na upitnik odgovaraju samo oni graani koji prvi otvore vrata domainstva anketaru. Naime, od anketara je zahtevano da u sklopu domainstva anketira osobu stariju od 18 ali ne i stariju od 35 godina, kojoj je prvoj roendan u odnosu na dan posete. Na ovaj nain je obezbeena i polna, obrazovna i starosna reprezentativnost ispitanika.

2. Rezime Pripadnici mlae populacije u Srbiji nisu u dovoljnoj meri obaveteni o deavanjima na domaoj politikoj sceni.Najvei je procenat onih kojima nita ili dosta toga nije jasno, meutim, ipak se moe govoriti o blagom pomaku na bolje u odnosu na nalaze sa prethodnih istraivanja. U skladu sa informisanou i poznavanjem oblasti politike, uticaj mladih na politika deavanja je takoe na veoma niskom nivou. Nalazi su pokazali da mladi ovu sferu ostavljaju po strani, pa je tako zainteresovanost za politika deavanja ili eventualni uticaj na njih na niskom nivou. Visoko obrazovani ispitanici su znatno vie informisani o politikim deavanjima nego to su to ispitanici sa zavrenom trogodinjom srednjom kolom i nie. Takoe, njihov aktivizam odnosno uticaj na politika deavanja je vei nego to je to kod manje obrazovanih ispitanika. U politika deavanja najbolje su upueni ispitanici koji oseaju bliskost prema LDP-u, a zatim i DS-u, te su i miljenja da njihovo delanje ima nekakvog uticaja, dok su glasai opozicionih partija suprotnog miljenja. Mladi u Srbiji kao izvor informisanja o politikim deavanjima uglavnom koriste televizor, a zatim i internet. Iako u velikoj meri mladi izlaze na izbore i razgovaraju o politici, sve to podrazumeva neko vee posveivanje vremena je iskljueno. Praenje kampanja, mitinga, javnih predavanja ili tv duela je u velikoj meri zapostavljeno kod naih ispitanika. Navedeni razlozi politikog (ne)angaovanja mladih pokazuju veoma negativnu sliku vezanu za politike stranke i aktere u Srbiji. Dok veina ispitanika nije angaovano u politici iz razloga to ne veruje politikim partijama, ali i zbog nezainteresovanosti za ovu sferu, veoma mali broj je onih koji veruju u ideje svoje stranke. Takoe, pojedini ispitanici su naveli da su politiki angaovani iskljuivo iz linih koristi, odnosno radi obezbeivanja radne pozicije. Ispitanici pokazuju delimino nepoverenje prema rukovodstvu u Srbiji. Najvei broj ispitanika je navelo da se uopte ne slae sa tvrdnjom da su odluke dravnog rukovodstva motivisane iskljuivo interesima graana. Ni promene koje su izvrene 5. oktobra 2000. godine, mladi ne doivljavaju kao pozitivnu stvar. Prema njihovom miljenju, one nisu donele nita novo, te su samo jedni zamenili druge. Meutim, Vlada Zorana inia ocenjena je kao najbolja do sada, pri emu je treina ispitanika navela da se u njegovo vreme najbolje ivelo. Ocena ivota u svim vladama koje su usledile nakon Zorana inia je osetno negativnija, to je posebno izraeno kod Vlade Mirka Cvetkovia. Nijedna institucija u Srbiji nije ni blizu polovinog poverenja mladih. Institucija sa najveim poverenjem je crkva pri emu joj poverenje iskazuje dve petine ispitanika. Takoe, primeuje se vee poverenje u institucije poretka u odnosu na tzv. politike institucije. Najmanje poverenje mladi graani pokazuju prema politikim strankama. Veina ispitanika nije znalo da odredi da li je blii levici ili desnici, niti da odredi na kom polu se nalazi partija koju on ocenjuje kao sebi najbliom. Opcija ne znam je dominirala u ovom sluaju, dok su ostali odgovori bili relativno rasporeeni.

Prema miljenju mladih, najvanije osobine koje jedan lider u Srbiji treba da poseduje su: 1) da bude ovek od rei, 2) da bude odluan u sprovoenju svojih odluka, 3) da je zatitnik Srba i srpskih interesa, 4) da ima inicijativu, 5) da je kulturan i lepo vaspitan. Dugogodinje iskustvo na politikoj sceni nije osobina koja je prepoznata kao vana za nae ispitanike. Vie od polovine je onih koji su u jednom momentu razmiljali da napuste mesto u kom ive, dok je treina onih koji o iseljavanju i dalje razmiljaju. Kao razlog naputanja Srbije, mladi navode ekonomske probleme pri emu su kao prioritete takoe naveli teme ekonomske prirode- zapoljavanje, ekonomski razvoj zemlje i jaanje ivotnog standarda. Za nae ispitanike, najprivlanije zemlje za ivot su zemlje Zapadne Evrope. Neto preko polovine ispitanika podrava ulazak Srbije u EU, dok je protivnik ovoj ideji svaki etvrti ispitanik. ini se da lanstvo u NATO nikad nije bila popularna ideja pa tako ni danas, s obzirom da se skoro 60% mladih protivi pridruivanju Srbije NATO paktu. Kada je re o pitanju Kosova i reavanju ovog problema, veina mladih je uverena da KiM treba da ostanu sastavni deo Srbije, dok skoro svaki peti misli da jedino podela na srpski i albanski deo moe biti trajno reenje. Samo 5% vidi KiM kao nezavisno, meutim, ak 41% prognozira da e KiM biti nazavisna drava. I mladi i stariji, neto ispod proseka uzimaju uea u izbornim deavanjima. Skoro dve treine ispitanika su aktivni uesnici izbora . Polovina ispitanika (48%) je reklo da e izai na izbore, dok e 28% verovatno izai na izbore. Ne postoje znaajna odstupanja kod mladih u odnosu na projekciju izlaznosti kada je u pitanju itava populacija. Mladi su jednako izborno aktivni kao i druge starosne grupe u Srbiji. Na pitanje za koga e glasti na sledeim izborima, spremno je bilo da nam odgovori samo 29% ispitanika, to ini oko 40% od ukupnog broja mladih koji e se i zaista pojaviti na izborima. U kategoriji onih koji su rekli svoje izborno opredeljenje prednjae DS sa 31% podrke i SNS sa 24% podrke. Za njima sledi LDP koji ima 10% od broja onih koji su rekli svoje izborno opredeljenje, potom SRS sa 8%, URS i SPS sa po 6%, DSS sa 3% i 12% ispitanika je navelo neku drugu stranku. Prilikom ispitivanja vrednosnih orijentacija mladih, stavovi su podeljeni na pozitivnu, neutralnu i negativnu vrednost. Kod pozitivnih vrednosti, vie je onih koji naginju modernijim shvatanjima drutva u odnosu na one koji su skloniji tradicionalnim modalitetima drutva. Po ovom nalazu se mladi razlikuju u odnosu na prosek Srbije. Pozitivni rezultati su i kada je u pitanju ispitivanje koncepta rasizma, koji nema znaajno utemeljenje u vrednosnim mapama mladih u Srbiji. Autoritarno orijentisanim ispitanicima preteu neautoritarno orijentisani, dok je sa druge strane, neto vei procenat konformista u odnosu na nekonformiste. Mladi su znaajno manji konformisti nego ostali delovi populacije, dok su u kategoriji autoritarnosti vrlo slini proseku populacije. U dva tipa vrednosti preteu negativni polovi nad pozitivnim, a to su nacionalizam i odnos prema demokratiji. Meutim, mladi su u oba sluaja znaajno pozitivnije orijetisani nego to je to prosek populacije.

3. Opis uzorka Na osnovu metodologije koja je uspostavljena prilikom sprovoenja ovog istraivanja, obuhvaene su sledee kategorije ispitanika: Polna struktura ispitanika: 50% ena i 50% mukaraca; Prosena starost ispitanika obuhvaenih istraivanjem: 27,44 godine; Obrazovna struktura ispitanika: Osnovna kola i manje 7% ispitanika, kola za radnika zanimanja 19% ispitanika, etvorogodinja srednja 35%, via kola/fakultet 23% ispitanika, uenik/student 16% ispitanika; Zanimanje ispitanika: domaica 6%, poljoprivrednik 2%, NK ili PK radnik 7%, KV ili VK radnik 21%, tehniar 19%, slubenik 8%, uenik ili student 22%, strunjak 15%; Radno svojinski status ispitanika: privatnik 5%; zaposlen kod privatnika 23%; zaposlen u dravnom sektoru 14%; domaica 4%; nezaposlen, trai posao 32%; uenik, student 22% Prosena mesena primanja po lanu domainstva: Ne eli da kae 23%, do 10 000 dinara 19%, 10 000 20 000 dinara 21%, 20 000 40 000 dinara 18%, 40 000 - 60 000 dinara 9%, 60 000 80 000 dinara 5%, 80 000 100 000 dinara 3% i vie od 100 000 dinara 2% 4. Informisanost o politici i uticaj graana Razumevanje i uticaj graa