pokrajina hormozgan

7/18/2019 Pokrajina Hormozgan

1/15


2/15


3/15

Hormozgan

1

mozgan izlazi na 1000 kmobale.

Pokrajina Hormozgan jebogata izvorima mineral-

ne vode, meu kojima tre-baspomenuti banju Genokoja se nalazi du putaBandar Abas Sirdan, sa

Iranu. U pokrajini se na-laze jo i ostrva Lavan,Hindorabi, atvar, Larak,Hengam, Tonb-e-Bozorg,

Tonb-e-Kuak, Siri, Foru-re-Bo-zorg i Forure Kuak.Sa 14 ostrva u Persijskomzalivu, pokrajina Hor-

Opti podaci

Pokrajina Hormozgansmetena je na jugu Iranauz obalni pojas Omanskogi Persijskog zaliva, a naz-vana je prema Hormokommoreuzu koji ih spaja. Naistoku se granii sa pokra-

jinom Sistan i Baluestan,na severu sa pokrajinamaFars i Kerman, a na zapa-du sa pokrajinom Buehr.

Najvei deo pokrajineHormozgan ine brdsko-pla-ninski predeli junog og-

ranka planinskog masivaZagros, koji prema jugo-istoku pokrajine prelaze ukrenjake i peare prioba-lja Persijskog zaliva i Oman-skog mora. U okruguBastak nalaze se planineKuhe Hab (2000 m), Nah(5000 m), Dasak (1800 m) iZir, poznata po velikom

broju peina.Zbogsvog poloaja u ju-gozapadnom delu planin-skog venca Zagros, pokra-

jina Hormozgan liena jestalne rezerve snega. Naj-vei deo renih tokovazbog toplote isparava i pre-suuje ve na samom po-etku, dok niz drugih rekateku kroz obalske slanemovare i ulivaju se u Per-sijski zaliv.

Veereke u ovoj oblastisu Mehran koja izvire naplanini Haft en i nestaje upesku da bi se ponovo po-

javila u blizini Persijskogzaliva, Minab na kojoj je

podignuta brana. OstrvoAbu Musa u Persijskomzalivu ima povrinu od 12km i najmanji je okrug u

Pokrajina Hormozgan

Glavni grad Bandar Abas

Broj okruga 11

Ukupna povrina 70.697 km2

Stanovnitvo (2005) 1.062.155

Gustina naseljenosti 20/km2

Vremenska zona IRST (UTC+03:30)

Jezik Persijski, arapski i balui

Okruzi pokrajine Hormozgan

1. Parsijan

2. Bastak

3. Bandar-e-Lengeh

4. Khamir

5. Hadi Abad

6. Bandar Abas

7. Rudan

8. Minak

9. Sirik

10. Jask

11. Kem

1

10

11

2

3

4

5

67

8

9


4/15

Hormozgan

49C. Godinja koliina pa-davine izuzetno je niska.

Morski galebovi,detalj iz Persijskog zaliva

Zalazak sunca nadHormukim moreuzom

ena u tradicionalnoj odei sabandari povezom preko lica

Palminjak u Finu

Reka Mehran

Pogled na planinu Zir

vodom bogatom kalciju-mom i sumporom koja sekoristi za navodnjavanjepalminjaka i kupanje; ter-malni izvor Hadi Abad,sa vodom sumpornog ti-pa, nalazi se na planinskimobroncima puta BandarAbas Hadi Abad; ter-malni izvor Horgu u oko-

lini Bandar Abasa ima triizvora, i izvor Latan po-red Bandar Hamira imadva bazena.

Klima je ovde veomatopla i vlana, a tempera-ture leti nekada prelaze i

2


5/15

Hormozgan

3

rata Persijski zaliv, pa sa-mim tim i ova pokrajina,postaju strateki vanaregija u pogledu eksploa-tacije nafte. Danas se ovim

putem transportuje etvr-tina ukupne proizvodnjenafte u svetu.

Bandar Abas

Zahvaljujui svom domi-nantnom poloaju u Hor-mukom moreuzu, BandarAbas, glavni grad pokra-

jine Hormozgan, postao jeveoma vano stratekomesto. Od nekadanjeg ri-

barskog naselja zaborav-ljenog u vrelini sunca,Bandar Abas je brzo po-primio izgled novog gra-da. Danas je ovde velikateretna luka kroz koje stie

veina uvozne robe. Ovajgrad, kao i susedna ostrvaKem i Hormoz, godinjeposeti hiljade turista.

Grad je nazvan po ahuAbasu Velikom, koji je na-kon pobede nad portugal-skom otom, udario temeljegradu koji se do tada zvaoGameron ili Kamerun.

i uveni Put svile. Usledsvog poloaja, pokrajinaHormozgan dolazila jepod uticaje kolonijalnihsila, poput Portugalacakrajem 15. veka, a potomBritanaca i Holanana.Nakon Prvog svetskog

Istorija

Istorija pokrajine Hor-mozgan u tesnoj je vezi sageografskim aspektimaPersijskog zaliva. Istorijskipodaci pokazuju da je is-torija Bandar Hormozazapoela jo u vreme Ar-deira Babakana, osnivaadinastije Sasanida u 3. ve-

ku pre n.e. Istoriari veru-ju da je u drugoj polovini8. veka n.e., kada je po-morska trgovina bila u pu-nom jeku, ova pokrajinaimala skoro isti, ako ne ivei trgovaki znaaj kao

Tradicionalni drveni amac

(lan), luka Laft

Portugalski topna ostrvu Kem

Mapa grada Bandar AbasaLuka Bandar Abas

Portugalsko utvrenje


6/15

Hormozgan

4

Detalj sa ulice

nalazio veliki broj statua,koje su Hindusi odneli sasobom kada su ezdesetihgodina prolog veka na-pustili ovu oblast. Danas

se ovde nalazi Antropo-loki muzej u kome se u-vaju ostaci nekadanjihcivilizacija sa primorja iokolnih ostrva, lokalnanonja i alati korieni zaizradu rukotvorina. Ovdese, takoe, moe videtistari kovani novac i relik-vije otkrivene na breulj-

ku Soru.

Neposredna blizina arap-

skog sveta i pristup Indij-skom okeanu preko Oman-skog zaliva, uinile su ovuluku prirodnom morskomkapijom Irana. Najranijizapisi o Bandar Abasu po-tiu iz vremena Darija I,gde se navodi da brodoviiz ove luke isplovljavajuka Indiji i Crvenom moru.

Kulturno-istorijskeznamenitosti grada

Hinduistiki hramu Ban-dar Abasu jedan je od ret-kih hramova izvan Indije.Izgraen je 1892. godineza vreme guvernera Mu-

hamed Hasan Kana Sadul Mulka, zbog velikogbroja trgovaca iz Indije.Hram se sastoji od etvr-

Park u Bandar Abasu

Hinduistiki hram

Pijaca u Bandar Abasu

Mauzolej Sejeda Muzafera

taste prostorije u centru,

iznad koje se uzdie pre-poznatljiva kupola. Nalazise u glavnoj lukoj ulici,

blizu bazara. U izgradnjihrama korieni su lju-nak, malter, koralne stene,zemlja i gips. U hramu se

Najband-e omalije impo-zantni mauzolej posveenSejedu Muzaferu koji je biopotomak sedmog imamaiz Poslanikove porodice,Muse Ibn Dafera. Panjuprivlai po noj kerami-

koj ornamentici kojom suukraeni minareti.

Damija Malik ibn Abasanalazi se blizu mora, u za-padnom delu grada Ban-dar Lengea. Podigao ju jeHad Muhamed ibn Abas,1863. godine. Minaret da-


7/15

Hormozgan

5

broj trnih centara,turistikih atrakcijai luksuznih hotela.Procenjuje se da imaoko 20.000 stanov-nika, a godinjeprimi oko milionposetilaca. NjujorkTajmsje 2010. godi'ne proglasio ostrvo

Ki jednim od 10 najlepihna svetu, a po turistikojposeenosti je na etvrtommestu na Bliskom istoku,iza Dubaija, UjedinjenihArapskih Emirata i arm--el-eika.

Sa svojim peanim plaa-ma, koralnim grebenima i

raznobojnim ribama, ostrvoKi predstavlja raj mira i tii-ne u tirkiznim vodama Persij-skog zaliva. Divne plaviaste

plae proteu se u nedogled iprivlae brojne turiste tokomzimskih meseci. Voda je toli-ko bistra da se tokom celegodine mogu videti jata ribe.Ronjenje na ovom ostrvu je

meu najboljima u svetu iprua spektukalaran uvid uivot ispod povrine mora iuivanje u predivnim bojamakoralnih grebena. Postoji iraznovrsnost drugih sportova:

je zdanje, odnosno pavi-ljon Kolah Farangi iz vre-mena holandske okupacijesa primetnim uticajem ev-ropske arhitekture, zatimmost Latidan sa 33 luka na

reci Kal iz safavidske epo-he, riblja pijaca, staro ku-patilo Geledari iz safavid-skog perioda, zanimljivopo mnogobrojnim kupo-lama.

Ostrvo Ki

Ovo maleno ostrvo od

svega 90 km2, proglaenoslobodnom trgovinskomzonom, smatra se potro-akim rajem i ima veliki

mije dostie visinu od 22,a u obimu je irok 3,5 me-tara. Arhitektonski elemen-ti vrha minareta kombina-cija su indijskog i iranskogstila, a unutranjost prili-no podsea na indijskehramove.

Mauzolej Sejeda Muhameda

Stari hamam

Ostrvo Ki;

Damija Malik ibn Abasa

Mauzolej Sejeda Muhame-daposveen je potomkusedmog imama iz Poslani-kove porodice, Muse IbnDafera, i predstavlja jed-nu od vanijih znameni-tosti grada. Pored ovoga jei mauzolej posveen Ami-ru Nezamudinu, potomkuMuhameda Bakera, petogimama iz Poslanikove po-rodice, i oba svetilita sumesto hodoaa i duhov-nog utoita za vernikeovog regiona u kojima seobeleavaju razliite reli-gijske svetkovine. Putniciovde esto svrate kako bipotraili odmor u prijatnom

hladu njegovog dvorita.Meu ostalim lokaliteti-ma i atrakcijama BandarAbasa koje treba pomenuti

Most Latidan


8/15

Hormozgan

6

skijanje na vodi, ribolov, jed-renje i parasejling predstav-ljaju samo neke od naina dase provede vreme i uiva to-kom posete ostrvu. Ovo sun-

ano ostrvo ima klimu kojaomoguava posetiocima dauivaju u njegovim atrakci-

jama u potpunosti. Ovo susamo neki od razloga koji su

pretvorili ovo ostrvo u popu-larnu destinaciju za odmor uregionu. Hoteli pruaju svakuudobnost, prodavnice nudeveliki izbor robe, a izvanred-

na hrana se slui u elegant-nim restoranima. Luksuznihoteli zadovoljavaju najbolje,

jer nude savrenu kombina-ciju poslovnih i zabavnih sa-draja. Nije iznenaujue daovo ostrvo privlai posetioceiz celog Bliskog Istoka, kao iu poslednje vreme se pove-ao broj turista iz drugih ze-malja sveta.

Delnarijum, odnosnopark delna, jedna je odnajveih turistikih atrak-cija. Posetioci u njemu mo-gu da uivaju u razliitimatrakcijama kao to su:delnarijum, vrt leptirova,svilenih buba i ptiiji vrt,

vetaka kina uma, vul-kanska planina, vrt orhi-deja, kaktusa i palmi. Ptiijivrt je dom za oko 60 vrstaptica i drugih ivotinja izcelog sveta ukljuujui pe-likane, nojeve, plavoutemakao papagaje, rode, tu-

Trg Amir Kabir

Ribe na koralnom grebenu Ptiji vrt

Park na Kiu

Podzemni grad Kariz

ou sa delnima


9/15

Hormozgan

7

dar Hamir. Ovde ivi oko130.000 ljudi ije je glavnozanimanje ribarenje. Na ne-to malo obradivog zemlji-ta uzgajaju se urme i lube-nice, dok se na jugozapad-dnoj obali vadi so. Godine1991. doneta je odluka pokojoj je ostrvo proglaenotrgovinski i industrijskislobodnom zonom, saidejom da se napravi najve-a slobodna zona izmeuEvrope i Dalekog istoka.

Kem je poznat po svo-jim ekoturistikim atrak-cijama, kao to su umemangrova, jezera, portu-galski zamak, istorijske

damije i svetilite BibiMarjam. Meu azurnimvodama Persijskog zalivatreba videti i slane peine,

nih kanala i brojnih buna-ra ija je funkcija mogla da

bude namenjena ribolovu,ali i da slui kao tajni putza bekstvo u vreme napa-da i invazije. Treu celinuini kupatilo sa brojnimdvoritima, svlaionica i pe.

Harire je najverovatnijegrad koji poznati iranskipesnik Sadi pominje usvom ulistanu.

Ostrvo Kem

Ostrvo Kem prostire se na1491 km2, a od june obale

Irana odvojeno je Kleren-sovim prolazom. Postojeplanovi da se izgradi mostkoji e Kem povezati sakopnom i najbliim grado-vima Bandar Abas i Ban-

kane, turakoe, labudove iafrike pingvine. U del-narijumu se nalazi najveivetaki bazen na ostrvusa treniranim delnima,morskim lavovima i belimkitovima koji svakodnev-no uveseljavaju najmlaeposetioce.

Kanatstar preko 2,500godina je jo jedna atrak-cija Kia i u planu je da sepretvori u podzemni grad.Njegove visoke tavaniceprekrivene su fosilizova-nim koljkama i koralima,za koje se procenjuje da sustare izmeu 270 i 570 mi-liona godina. Podzemni

grad Kariz bie ispunjentezgama na kojima e seprodavati rukotvorine izIrana i celog sveta, tradi-cionalnim i modernim re-storanima, amteatrom,salom za konferencije iumetnikim galerijama.

Drevni grad Harire, u cen-tru severne obale ostrva sapovrinom oko 3 km2pret-postavlja se da je izgraenizmeu kasnog sasanids-kog i ranog islamskog raz-doblja. Organizacija zakulturnu batinu Irana po-tvrdila je da starost ovoggrada iznosi najmanje 800godina. U iskopavanjima

su pronaene tri arheolo-ke celine aristokratskakua, zatim kompleks sa-stavljen od bonih podzem-

Ostrvo Kem, satelitski snimak

Drevni grad Harire


10/15

Hormozgan

8

va, vetar pravi zvuk kojiizaziva neobino raspolo-enje. Zbog ovoga se kodlokalnog stanovnitva raz-vilo verovanje da u dolini

ima duhova, pa izbegavajuda u nju dolaze po mraku.Kanjon ahkuhje nastao

od meavine peska, lapor-ca, mulja i krenjaka. Na-lazi se na 15 km od selaTabl. Dejstvom vetra i vo-

zatienu oblast sela ib-deraz, gde se legu kornja-e, kao i brojne luke i pri-stanita.

Dolina zvezdaPlaninski bunar

Nadgrobna ploa izportugalskog zamka

Bazar u Kemu

Atrakcije ostrva

Dolina zvezdase nalazi uselu Berke Kalaf, nekih 15kilometara od grada Ke-ma. Nastala je delovanjemerozije vetra i kinih oluja

na dubini od 7 do 15 meta-ra ispod povrine prvobit-nog platoa. Meutim, pre-ma lokalnom verovanju,dolina je nastala prilikompada zvezde. Tu se moguvideti stubovi, otre kupe,lukovi i ivice napravljeniod peska i prirodnog ce-menta. Zbog specinogoblika i rasporeda stubo-


11/15

Hormozgan

9

de nastali su brojni uskiprolazi, a zidovi litica pro-arani su usecima i uplji-nama. Nakon svake kie,na dnu kanjona skuplja se

voda, koju je bunara lokal-no stanovnitvo kopanjembunara uspelo da sauva.Po tim bunarima i kanjon jedobio ime Planinski bunar.

U umama mangrovabli-zu ostrva Kem dominiravrsta koja je meu lokal-nim stanovnitvom pozna-ta kao drvo hara. ume

hare rastu na samoj obalimora na povrini od 20 km2,i esto su pri visokim pli-mama potpuno uronjene uvodu. Sa bujnim vazdu-nim korenjem koje izgledakao da visi iz kronje, dr-vo je veoma neobinogizgleda. Tokom zimskih

meseci ovde se odmarajubrojne ptice selice kao tosu aplje, amingosi, peli-kani i orlovi ribari. U lavi-rintu korenja ispod nivoamora ive koljke, rakovi,ribe i otrovne vodene zmije.

Peina Harbas

Rezervoar za vodu Bibi

Vazduno korenjeu umi mangrova

U regiji Kema postoji veli-ki broj drevnih sela zanimlji-vih po fascinantnoj arhitek-turi i tradicionalnom nainuivota. Meu njima su selo

Basaeidu, jedno od najstarijihu itavom regionu u kome senalazi rezervoar za ugalj, go-stinska kua i groblje. SeloLaft je zanimljivo po tradici-onalnim sistemima za venti-laciju, uskim ulicama i zbije-

nim kuama. Ovde se nalazei dva rezervoara za vodu saokruglim kupolama koje je u18. veku izgradila supruga ta-danjeg vladara, a u kome jedanas smeten i predivan park,zatim nekoliko svetilita Sejeda Hasana Mansura, ej-ha Muse i ejha Andaraija.Oko 40-ak km jugozapadnood Kema u priobalnom pod-ruju nalazi se selo Suza ukome se nalaze ostaci braneLeis. Brana Guran nalazi sena jugu istoimenog sela. Idruga sela u ovom podruju

poseduju zanimljivosti i raz-

ne atrakcije, kao to su seloDegan na severoistoku Ban-dar Lengea, Horgu na severo-istoku Bandar Abasa, i SadatAbad u okrugu Hadi Abad.

U ostale atrakcije ovog os-trva spadaju brdo Kulkan nakome se nalaze ostaci vode-nog kanala, kamene zidine du-ine 100 m i staro groblje, za-

tim svetilite u selu Turijan izilhanidske epohe posveeno

Peina Harbas, uklesanau kamenoj litici, sluila jekao hram za poklonike mitraizma, mada neki istori-ari veruju da je posvee-na Anahiti, boginji vode imora.

Od sakralnih objekata jenajinteresantnija damijaBarh, najstarija damija na

ostrvu izgraena u vremekada je muslimanski osvajaAmr ibn Aas osvojio ovu ob-last, pre vie od 1300 godina.


12/15

Hormozgan

10

stari bazar koji je jedan odnajinteresantnijih bazara u

junom Iranu,

Ostrvo Hormoz

Ovo maleno ostrvo pokrivapovrinu od svega 42 km2.Usled nedostatka padavi-na, zemlja i voda su slani,pa se slatka voda dopremapodzemnim putevima saglavnog kopna. U ovimtekim uslovima malobroj-ni stanovnici bave se riba-renjem, vaenjem soli iuzgojem drveta hare. Nasamom severu ostrva na-laze se ruevine portugal-skog utvrenja. Napravlje-no od crvenkastog kamena,ono je od ostatka ostrva

bilo odvojen ancem, ijisu tragovi jo uvek primet-

ni. Iako se krov odavnouruio, vei deo spoljnihzidova i dalje je netaknut.

Hormoka citadela, po-znata i kao portugalska,izgraena je po naloguportugalskog admirala Al-fonsa de Albukerkija koji

je 1507. godine osvojio os-trvo. Zbog osipanja veli-

kog koralnog kamenja,njena izgradnja je trajalakom, Saborna damija iz-graena 1787. godine u spo-men na Sukaju, suprugutadanjeg vladara ostrva, i

Bibi Marjam, u ijoj blizi-ni je i staro groblje sa nadgrob-nim spomenicima ispisanim

persijskim i arapskim jezi-Ostaci portugalskog utvrenja

Park Bibi


13/15

Hormozgan

11

kriveno je koljkama, mor-skim zvezdama i raiima.

Jo od drevnih vremena,vode ovog ostrva, poznatesu kao lovite bisera. id-var je 1971. godine dobilozvanian status sklonitaza divlje ivotinje i zati-enog podruja, a posetaostrvu mogua je samo uzposebne dozvole.

Ostali kulturno-istorijskispomenici u Hormozganu

Od zamkova su karakteri-stini Hezare u gradu Mi-nabu, za koji se pretpostav-lja da su bila dva i da su ih

izgradile sestre Bibi Minui Bibi Nazanin, od kojih je

30 godina. Sastojala se odvelikog magacina za vodu,magacina za municiju, ka-sarni, zatvora, crkve, salo-na i taba.

Nakon osvajanja Hormo-za Alfonso odlazi u Indiju,posle ega na ostrvu izbijapobuna protiv Portugalacakoja se zavrava neuspe-no, i Alfonso 1515. godineponovo vraa ostrvo podsvoju vlast. Citadelu su1550. godine na kratko za-uzeli Osmanlije pod vo-

stvom Piri Reisa. Godine1622. i nakon 115 godinaportugalske okupacije, ci-tadelu su zauzele iranskesnage kojima je komando-vao Imam Koli Han, zapo-vednik safavidskog ahaAbasa.

Zamak Hezare

Spomenik Imamu Koli Hanuu gradu Kemu

sauvan zamak Bibi Minu,koji je sve do doba dinas-tije Kadar bio sedite lo-kalne vlasti. Zamak Hamiru blizini Bandar Hamira,

od kamena i gipsa, imakrune kule u svakom odetiri ugla; zamak Latanu Bandar Lengu s kraja 15.veka, zanimljiv po brojnim

bazenima, grobnicama ipodzemnim prostorijama;zamak Fin pored BandarAbasa na impozantnomkamenitom breuljku imao

je vojnu funkciju.U Bandar Laftu se nalaze

ostaci drevnog pristanita izepohe Medejaca ili Aheme-nida; u arheolokomgraduKang na obroncima BandarKanga nalaze se ostaci gradaija se starost procenjuje na3000 godina i o kome ne po-stoje nikakvi drugi podacisem to se pretpostavlja da jenestao u zemljotresu ili poa-ru; brana Balatal u Kulakandolini na Kemu iz safavid-ske epohe.

Meu sakralnim spomeni-cima izdvajaju se damijaDedkhan u Bandar Hamirukoja je zanimljiva po stubo-

vima od klesanog kamena,ulazu i predvorju od vajanog

idvar

Zamak Latanivotinjsko stanite na os-

trvu idvarje nenaseljenoostrvo idvar na povriniod 80 ha. Temperature suovde veoma visoke, pada-vina je malo i nema pitkevode, pa i nije udno toga nazivaju i ostrvom zmi-

ja. idvar je omiljeno me-sto za parenje i gneenjeigri, a i neke ugroene vr-

ste morskih kornjaa radopolau jaja na peskovitimobalama. Zahvaljujui plit-koj obali, morsko dno pre-


14/15

Hormozgan

12

gradskim sabornim da-mijama, musalama, obav-lja zajednika molitva zakiu. Pevajui molitve ko-

jim se priziva kia, decaidu po kuama i skupljajunovac i hranu. U narednadva dana sprema se hranakoja se deli siromanima,zatim se stanovnici gradaskupljaju u sabornoj da-miji obueni u belu i istuodeu. Tu se recituje asni

Kuran, obavlja molitva idri post, jer se veruje seda e molitva postaa bitiusliena i prizvati kiu.

planinska gazela, persijskikozorog i azijski muflon. Umoru ive neke retke vrstekao to su pliskavice (kitovi

zubani slini delfinima), ze-lene kornjae i Hoksbilovakornjaa koja se nalazi na cr-venoj listi ugroenih vrsta.

Lokalna tradicija i obredi

Molitva za kiu

Uobiajena ceremonija upokrajini Hormozgan jeprizivanja kie u sunimperiodima. Tada se u

krenjaka sa primesama in-dijskog stila; zatim sabornadamija u Bandar Abasu,svetilite posveeno HadeHezru, potomku imama izPoslanikove porodice, ijastruktura podsea na zigurat

a kupola sa izreckanim ka-menom podsea na arhitek-tonski stil iranskog juga. Oddrugih mauzoleja moe se

pomenuti mauzolej posveenMuhamed Takiju, potomkuimama iz Poslanikove poro-dice, na putu Bandar Abas--Soru, svetilite posveeno

Sejedu Kamelu u BandarAbasu i Amiru Devanu uMinabu.

Zaticene oblasti

Zatiene oblasti u ovojpokrajini su Genu i Harau kojima se nalazi veliki

broj ivotinjskih i biljnih

vrsta i predstavljaju velikeatrakcije. Oblast Genu senalazi 29 km severoza-padno od Bandar Abasa;zatiena oblast sa uma-ma mangrova koje su ra-sute od Hormukog moreu-za prema istoku na obalamaOmana.

Najvanije ivotinjske vr-

ste u zatienim oblastimaHormozgana su razliite vr-ste ptica selica iz Afrike i In-dije, a zastupljene su i oraokrsta, belouhi slavuj, vetru-ka, jarebica kamenjarka, per-sijska pearka, plavi kamenidrozd, flamingosi i pelikani.Od sisara najvie su zastup-

ljene one vrste koje podnosevisoke temperature i ne takoobilne izvore vode i hrane ato su akal, prugasta hijena,

Zamak Fin

Zatiena oblast HaraSiva aplja u Hari


15/15

Hormozganrima je velika ponuda lokal-no gajenih citrusa i urmi.

U gradovima i seoskimpodrujima pokrajine Hor-mozgan pripremaju se ra-

zna jela, a najpopularnijisu morski plodovi, uglav-nom ribe i kampi kojihima u izobilju.

Hoteli:

Dariush Grand Hotel

Dariush Square,Ki, Iran

tel: +98-764-444-4900

Qeshm International hotel

Qeshm island, Irantel: +980763525930

Homa hotel

Meraj st., Emam Khomeiniblvd., Bandar Abbas, Irantel:+987615530809

Zar

Drugi znaajan ritual spe-cifian za ovu oblast odnosise na verovanje u postojanjevetra koji moe biti zloban ilimiran, vernik (musliman) ilinevernik. Vetar po imenuzarpripada opasnoj grupivetrova koja moe da naneseozbiljnu tetu rtvi, a pone-

kad i neizleivu bolest. Iakosu tetnom dejstvu ovog vet-ra podloni svi ljudi, on ipaknajvie pogaa siromane ione koji su u oskudici. rtvazloudnog vetra podvrgavase leenju kod posebnog na-rodnog lekara tokom ritualakoji se zove zar. Smatra seda je ovo verovanje dolo iz

Etiopije.

Rukotvorine i hrana

Pokrajina Hormozgan po-znata je po raznim rukotvori-nama i proizvodima domaeradinosti. Najpoznatije ruko-tvorine su zemljano posuehabla, tkanina ukraena

zlatnom ili srebrnom ip-kom, golabatun, koja senajvie proizvodi u BandarLengeu, Bandar Abasu i Mi-nabu. Veoma je cenjena i po-steljina, ilimi, tepisi, pletenekorpe, asure i rukotvorine odkoljki. U oblasti Baagard iMinab proizvode se pletene

korpe i prostirke, a u HadiAbadu najkvalitetniji tepisi.Posebno su interedsantne kr-

pare po nazivu iriki pi,

itelji pokrajine Hormozgan,Bandar Laft

Prodaja suvenira od koljkiGolabatun

ije are su karakteristine zasvako pleme. Selo Sadat Abadima dugu tradiciju izrade ovihkrpara. U primorskim mesti-

ma, mogu se kupiti ukrasnipredmeti nakit koji su na-pravljeni od koljki. Na baza-

pokrajina hormozgan

Documents