„EDUCONS“ UNIVERZITETFAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

SREMSKA KAMENICA

PREDUZETNIK KAO LIČNOST

SEMINARSKI RADiz predmeta Preduzetništvo

Predmetni nastavnik: Kandidat:Dr Nenad D. Penezić

Sremska Kamenica, april 2012.god.

SADRŽAJ

Apstrakt......................................................................................................................................2

Ključne reči................................................................................................................................3

1. Uvod......................................................................................................................................4

2. Pojam preduzetnika...............................................................................................................4

3. Kvaliteti uspešnog preduzetnika...........................................................................................5 3.1. ,,10D’’ atributi preduzetnika – W. D. Bygrave.............................................................9 3.2. Atributi preduzetnika po Harperu..................................................................................9 3.3. Atributi preduzetnika po Timmons-u............................................................................9 3.4. Preduzetnički duh, kultura i motivacija.......................................................................10 3.5. Hijerarhija potreba Abrahama Maslova.......................................................................11 3.6. Preduzetničke veštine...................................................................................................11

4. Preduzetnik i stres...............................................................................................................12

5. Mitovi o preduzetnicima.....................................................................................................13

Zaključak................................................................................................................................15

Literatura................................................................................................................................16

APSTRAKT

Termin ,,preduzetnik’’ skovan je još u XVIII veku od strane Richarda Cantillona. Preduzetnik se najčešće definiše kao osoba koja inicira nove poslovne poduhvate, samostalno ih organizuje i kontroliše tok njihovog poslovanja. On kreira nove poslovne mogućnosti uprkos riziku i neizvesnosti koji je svojstven njima, a sve u svrhu sticanja profita i obezbeđivanja daljeg rasta i razvoja. Preduzetnik pri tome identifikuje povoljne prilike i prikuplja neophodne resurse radi ostvarivanja zarade na njima. Preduzetnicima se, u praksi, najčešće nazivaju pojedinci – vlasnici kapitala koji su za rad motivisani slobodom izbora u radu i nastojanje da samostalno upravljaju sopstvenim poslovanjem. To su pojedinci potpuno okrenuti rezultatima i apsolutno orijentisani na uspeh u poslovanju.

Preduzetnici se razlikuju među sobom. Ipak postoje određeni kvaliteti, koji su zajednički svim preduzetnicima i koji su razlog njihovog uspeha: zainteresovanost za biznis, istrajnost, samouverenost, inovativnost, inicijativa i potreba za uspehom, detaljizam i perfekcionizam, percepcija o prolaznosti vremena, pozitivan stav prema promenama. Mnogi teoretičari kao što su Harper, Timmons, Drucker, Bygrave su izneli svoje mišljenje o njima i predstavili ih kao nosioce brojnih atributa. Oni poseduju i određene veštine koje mogu biti: tehničke, društvene i konceptualne.

2

Negativna strana uloge preduzetnika je neograničena odgovornost, nesigurnost dohotka, nedefinisano radno vreme, stres. Postoje i brojne predrasude o preduzetnicima: kockari, novac im je primarni motiv, ideja je najvažnija, stalno su pod stresom, potpuno su nezavisni, rađaju se takvi.

KLJUČNE REČIPreduzetnik, osobine, veštine, biznis, preduzeće.

3

1. UVOD

Ne postoji jedinstvena definicija koja, na osnovu karakteristika i veština pojedinca, uopštava predstavljanje preduzetnika. Svaki pojedinačni preduzetnik poseduje specifične osobine po kojima se on, zapravo, razlikuje od svakog drugog. On se, kao individua, kroz život razvijao na najrazličitije moguće načine, pod uticajem mnogih internih i eksternih faktora i na taj način stekao svoje mišljenje i stavove, koje kroz ulogu preduzetnika nastoji da iskoristi na najefektivniji način. Iako, se sami po sebi razlikuju ipak moraju posedovati neke osnovne osobine i veštine koje su svojstvene svakom uspešnom preduzetniku.

Preduzetnik se najčešće definiše kao osoba koja inicira nove poslovne poduhvate, samostalno ih organizuje i kontroliše tok njihovog poslovanja. On kreira nove poslovne mogućnosti uprkos riziku i neizvesnosti koji je svojstven njima, a sve u svrhu sticanja profitai obezbeđivanja daljeg rasta i razvoja. Preduzetnik pri tome tome identifikuje povoljne prilike i prikuplja neophodne resurse radi ostvarivanja zarade na njima. Preduzetnik je inovator, tj. pojedinac koji razvija nešto jedinstveno. Funkcija preduzetnika je da reformiše i da na revolucioniran način proizvodnje primenom inovacija ili uvođenjem nove tehnološke metode proizvede nova dobra ili stara na novi način. On teži da pronađe nove izvore nabavke sirovina ili nove mogućnosti plasmana proizvoda, tj. na jedinstven i sebi svojstven način organizuje proizvodnju.

Preduzetnici su ljudi koji preuzimaju inicijative i donose promene u okruženja u kojima žive i rade. Brojni su stereotipi i mitovi o preduzetništvu i preduzetniku kao nosiocu preduzetničkog procesa. Navešću neke od njih, uz objašnjenje zašto se govori o mitovima i kakva je zapravo realnost.

Preduzetnici imaju viziju kojom žele da pridobiju ljude kako bi ih inspirisali i motivisali da sa njima učestvuju u stvaranju nečeg novog. Oni fanatično veruju u bolje, drugačije i zato su maksimalno usmereni na ljude kao najvažniju aktivu i resurs, jedini od svih čija se vrednost kreativnom upotrebom povećava, za razliku od svih drugih resursa koji se korišćenjem uvek smanjuju. Uzrok tome je u naročitoj sposobnosti ljudi da uče i inovativno se ponašaju.

U daljem radu izneću neke uobičajene karakteristike preduzetnika, ali i one po mišljenjima poznatih teoretičara (Bygrave, Harper, Timmons) kao i njihove veštine (Katz, Dyer), ali i neizbežnu lošu stranu kao što su stres i drugi psihofizički problemi uspešnog preduzetnika.

2. POJAM PREDUZETNIKA

Iako je termin ,,preduzetnik’’ skovan još u XVIII veku od strane Richarda Cantillona1, važni koncepti i modeli se kvantitativno i kvalitativno razvijaju tek poslednjih decenija. Različite se aktivnosti nazivaju preduzetničkim. Takozvani klasični preduzetnik je onaj koji razvija nov proizvod ili novu ideju i izgrađuje biznis na osnovama novog koncepta. To zahteva odgovarajuću kreativnost i sposobnost uočavanja modela i trendova pre nego što oni postanu uočljivi širokim masama. Poslovni koncept može biti toliko nov i revolucionaran da može da kreira potpuno novu industriju. Primeri kreativnih preduzetnika su Steven Jobs,

1Reg Jennings,Charles Cox,Cary L. Cooper: The Psychology of Entrepreneurs and Intrapreneurs 1994, 3

4

jedan od osnivača Apple Computer i Next-a, i Bill Gates, osnivač Microsofta-a. Većina ljudi će se složiti sa konstatacijom da su ovi inovativni ljudi istinski preduzetnici.

Postoje, takođe pojedinci koji započinju novi biznis baziran na starim konceptima. Na primer, ukoliko neko otvara prodavnicu hrane, ta ideja nije nova i osnivač se ne može opisati kao inovativan. Međutim, takav posao predstavlja finansijski rizik za vlasnika. Većina ljudi će takvu osobu smatrati preduzetnikom, mada se određeni broj neće složiti sa tim zbog nedostatka kreativnosti i inovativnosti u njegovom poslu. Treba istaći da pojedinac, angažovan u takvoj vrsti posla, retko obavlja posao na identičan način kao neko drugi.

Zbog šarolikog shvatanja problema preduzetništva u literaturi još uvek ne postoji iskristalisana jedinstvena definicija preduzetništva. Možda je dosad jednu od najboljih definicija preduzetništva dao Jeffrey A. Timmons, profesor preduzetništva i autor knjige ,,The Entrepreneurial Mind’’. On preduzetništvo definiše kao ,,kreativan čin stvaranja nekakve vrednosti praktično ni iz čega. To je težnja ka novim šansama, bez obzira na raspoložive resurse. Ono zahteva viziju, strast i angažovanost koji vode ostvarenju vizije i podrazumeva spremnost preuzimanja proračunatog rizika.’’2

Preduzetnicima se, u praksi, najčešće nazivaju pojedinci – vlasnici kapitala koji su za rad motivisani slobodom izbora u radu i nastojanje da samostalno upravljaju sopstvenim poslovanjem. To su pojedinci potpuno okrenuti rezultatima i apsolutno orijentisani na uspeh u poslovanju.

Uočljiva je činjenica da većina preduzetnika potiče iz porodica koje su se već bavile nekim samostalnim biznisom. Što se obrazovanja tiče preduzetnici su obično ljudi bolje obrazovani od drugih, mada su uglavnom manje obrazovani od menadžera. Preduzetnici su najčešće u godinama od 22 do 55. Radno iskustvo - preduzimanje novog poslovnog poduhvata omogućava preduzetnicima uočavanje novih mogućnosti i prednosti koje na ranijim poslovima nisu bile dostupne.

Konstatacija da preduzetnici rad započinju najčešće sopstvenim kapitalom upućuje na zaključak da se, kada je preduzetništvo u pitanju, radi uglavnom o upravljanju malim i mladim preduzećima. Nisu, međutim, sva nova i mala preduzeća istovremeno i preduzetnička. Kako konstatuje P. Drucker, ,,... preduzetnici čine manjinu među novim poslodavcima, odnosno među novim preduzećima. Oni stvaraju nešto novo, nešto različito, oni menjaju ili pretvaraju jedne vrednosti u druge’’3. 3. KVALITETI USPEŠNOG PREDUZETNIKA

Preduzetnici se razlikuju među sobom. Ipak postoje određeni kvaliteti, koji su zajednički svim preduzetnicima i koji su razlog njihovog uspeha. Predstavnici škole psiholoških karakteristika preduzetnika nastoje da identifikuju i da izmere lične karakteristike, koje poseduju uspešni preduzetnici. Neke od njih su4:

Postavljanje ciljeva - cilj uspešnih preduzetnika je dostići kreativne ideje sa kojima će konkurenti biti nadmašeni, a ne oponašati konkurente. Stoga preduzetnici ciljeve poslovanja redovno postavljaju „visoko“ i ambiciozno. Osim toga, treba ponovo naglasiti, da su preduzetnikov lični i poslovni cilj usko povezani, iako se predmet

2 ?Lambing, P. & Kuehl, C. R. (2000, 14). Entrepreneurship (Second edition). New Jersey: Prentice Hall.3 ?Drucker, Peter: Inovacije i preduzetništvo – praksa i principi, Privredni pregled, Beograd, 1991., 474 ? Lambing, P. & Kuehl, C. R. (2000, 14). Entrepreneurship (Second edition). New Jersey

5

poslovanja odabira prema tržišnim mogućnostima, a ne prema ličnom afinitetu. Ipak, preduzetnik ulazi u određeni posao kako bi ispunio i svoje lične ciljeve, pa je potrebno da pre utvrđivanja poslovnog cilja, preduzetnik jasno utvrdi sopstvene želje i ciljeve. Lični ciljevi preduzetnika mogu biti različiti. Mnogi kreću u preduzetničke poduhvate da bi stekli nezavisnost i ostvarili kontrolu nad svojom sudbinom, ili da bi dokazali svoju preduzetničku sposobnost, ili da ostvare visoku zaradu, ili zato što su ostali bez posla i nemaju drugih mogućnosti zapošljavanja. Ostvarivanje postavljenog cilja u praksi poslovanja najuže je povezano sa biznis planom koji omogućava razumevanje predviđanja, sagledavanje puteva i načina ostvarivanja cilja, ocenu efikasnosti i konkretizaciju budućnosti. Uz to, biznis plan je i pravo oružje za predstavljanje ideje i uveravanje potencijalnih ulagača da finansiraju preduzetnički poduhvat ako se poslovanje uvodi u novu fazu.5

Zainteresovanost za biznis – preduzetnik mora da ispolji više od uobičajenog interesa za biznis, jer postoje mnoge teškoće ili prepreke koje mora da prevaziđe. Ukoliko takva strast ne postoji, biznis neće biti uspešan.

Istrajnost (uprkos početnom neuspehu) – zbog problema koji se moraju prevazići, preduzetnik mora biti dosledno istrajan. Mnogi uspešni preduzetnici su uspeli tek nakon nekoliko neuspelih pokušaja. Može se reći da uspešni preduzetnici nemaju neuspehe već imaju iskustvo iz kojeg uče.

Samouverenost – preduzetnici koji veruju u svoju sposobnost i u sopstveni biznis koncept imaju više šansi da uspeju, oni veruju da će ostvariti ono što su naumili. Ipak, ta samouverenost često nije bez osnova. Preduzetnici imaju temeljno znanje o tržištu i konkretnoj grani, bazirano na istraživanju koje nekada traje mesecima pa čak i godinama. Istraživanja govore o tome da preduzetnici veruju u sebe. Retko će prihvatiti status quo, verujući umesto toga da stvari mogu promeniti na bolje, da mogu stvoriti nove šanse, nova tržišta, nove potrošače. Često veruju da su im izgledi i bolji nego što same činjenice pokazuju. Zastupljena su i mišljenja da je potrebno imati i visoke ambicije za poslovni uspeh. Pri tome uspešan preduzetnik treba da prepozna i uspostavi glavnu ravnotežu između ambicija i postavljenih ciljeva, a to je u velikoj meri povezano sa upravljanjem i komuniciranjem.6

Odlučnost – preduzetnici veruju da njihov uspeh zavisi od njih samih. Taj kvalitet je poznat kao interni lokus kontrole. Osoba koja veruje da sudbina, ekonomija ili drugi spoljni faktori determinišu uspeh imaju tzv. eksterni lokus kontrole i takva osoba retko postaje uspešan preduzetnik.

Upravljanje rizikom – vlada mišljenje da preduzetnici preuzimaju visok stepen rizika. Što, međutim, nije tačno. Preduzetničko ponašanje karakteriše, zapravo, osećaj za meru tzv. proračunatog rizika. Preduzetnici obično definišu rizik na samom početku procesa i minimiziraju ga u najvećoj mogućoj meri. Koordinate preduzetništva kreću se na relaciji proračunati rizik i neizvesnost – očekivani uspeh, odnosno profit. Stoga

5 www.ekonomija.ac.me datum pristupa 27.04.2012. u 12h6 www.ekonomija.ac.me datum pristupa 27.04.2012. u 12h

6

je prihvatanje proračunatog rizika od strane preduzetnika odraz njihovog nastojanja da izađu u susret sopstvenim očekivanjima, ali i njihove spremnosti da se suoče sa eventualnim posledicama preduzete akcije. Ipak, treba naglasiti da uz velike prednosti koje preduzetništvo donosi, kao što su: nezavisnost, fleksibilnost, veća zarada itd., preduzetništvo zahteva i velike žrtve kao što su: neizvesnost, svakodnevni stres zbog rizika, teški rad, upornost. U preduzetničkoj praksi preduzetnički rizik često se povezuje s oportunitetnim troškom. Oportunitetni trošak odražava nepromenljivi ili planski rizik koji je povezan sa pojedinim preduzetničkim projektom. Taj rizik može imati vrlo različite karakteristike kod različitih projekata, iako treba naglasiti da se u praksi poslovanja oportunitetni trošak nekog projekta vrlo teško može meriti.

Pozitivan stav prema promenama – za večinu ljudi, promene su opasne i predstavljaju nešto što treba izbegavati. Preduzetnici, međutim, promene doživljavaju kao normalne i neophodne. Oni tragaju za promenama, odgovaraju na njih i koriste ih kao šanse, što predstavlja osnovu njihove inovativnosti.

Inicijativa i potreba za uspehom – većina je saglasna sa konstatacijom da uspešan preduzetnik preuzima inicijativu u situacijama u kojima drugi to ne čine. Njihova spremnost da preduzimaju akcije na osnovu sopstevnih ideja predstavlja ono što preduzetnike diferencira od onih koji to nisu. To čine zato što imaju izraženu potrebu za uspehom koja je izraženija nego kod ostalih ljudi. Motiv za uspehom se pretače u snažan pokretač i inicijativu koja rezultira uspehom.

Detaljizam i perfekcionizam – preduzetnici su obično perfekcionisti i teže izvrsnosti ili perfekciji, što im omogućava da uspešno obavljaju posao. Posvećivanje pažnje detaljima i potreba za perfektnošću rezultira kvalitetnim proizvodima i uslugama.

Percepcija o prolaznosti vremena - preduzetnici su svesni činjenice da vreme prolazi brzo i otuda su često vrlo nestrpljivi Zbog takve vremenske orijentacije, za njih ništa nije urađeno dovoljno brzo. To može da iritira zaposlene koji ne uočavaju isti stepen urgentnosti u svim situacijama.

Inovativnost – inovacije predstavljaju specifična ,,oruđa’’ preduzetnika, kojima se osvajaju tehnologije budućnosti. To su specifične promene koje na najefektivniji način omogućavaju korišćenje novih ideja i time obezbeđuju konkurentske prednosti preduzeću. Preduzetnički orijentisano preduzeće je ono koje blagovremeno i na pravi način pokreće, podržava i sprovodi promene inovativnog karaktera. U slobodnoj tržišnoj utakmici, gotovo sva investiciona aktivnost zasniva se na preduzetništvu poslovnih ljudi. Slobodna privreda je i formalno tako institucionalizovana da omogućava slobodno izražavanje preduzetničkog duha. Međutim, treba naglasiti da se u praksi poslovanja uloga preduzetnika često razlikuje od uloge inovatora. Budući da ljudi koji raspolažu novcem ne moraju biti obdareni svojstvom inovativnosti, preduzetništvo, vlasništvo i menadžment mogu biti sasvim razdvojeni.Vlasnički rizik ne mora padati na preduzetnika, a preduzetnik ne mora biti menadžer.7

7 www.ekonomija.ac.me datum pristupa 27.04.2012. u 13h

7

Kreativnost – za uspešne inovacije važno je kreativno mišljenje. Kreativnost označava sposobnost pojedinaca da dolaze do novih i korisnih ideja koje je moguće operacionalizovati u procesu inoviranja. Jedan od razloga zbog kojeg su preduzetnici uspešni je taj što raspolažu imaginacijom i vizijom alternativnih scenarija. Oni imaju sposobnost da uočavaju šanse koje drugi ne vide. lako je u svakodnevnom govoru poistovećuju sa inovativnošću, kreativnost je poseban dar pojedinca i manifestuje se na više načina, a označava osmišljavanje različitih novotarija, nezavisno od njihove eventualne primenjivosti. Kreativnost je podloga za inovativnost, a inovacija je rezultat kreacije primenjene kreativnosti. Svaka kreativna ideja ne mora postati inovacija, ali inovacija nema bez kreativnosti. Kreativnost i inovativnost su temeljne pretpostavke poslovnog uspeha i imanentne su malom preduzetništvu, pa se zbog toga i u velikim ekonomskim subjektima osnivaju manje organizacione jedinice u kojima se podstiče kreativnost i inovativnost zaposlenih.

Holistička perspektiva – preduzetnici obično posmatraju stvari holistički. Jedna studija je pokazala da uspešni preduzetnici, u odnosu na neuspešne, raspolažu većim brojem informacija o poslovnom okruženju. To im omogućava da imaju jasnu sliku o ukupnom poslovnom okruženju što doprinosi jačanju njihove konkurentske prednosti.

Odgovornost - biti odgovoran znači odgovarati nekom merodavnom za svoj posao. Preduzetnici su po pravilu osobe odgovorne pred samim sobom. Naime, preduzetnici žele puno priznanje za svoj uspeh, ali preuzimaju i svu odgovornost na sebe. U preduzetničkoj aktivnosti profiti imaju veoma važnu ulogu i to sa jedne strane kao merila uspešnosti poslovanja, a sa druge strane kao nagrada za uspešno preuzimanje rizika. Dinamično okruženje u kojem se preduzetnička aktivnost ostvaruje prisiljava ekonomiju na postavljanje niza standarda, između ostalog i „profitnih standarda“. Za postavljanje profitnih standarda postoji više kriterijuma koji upućuju na preduzetnički „prihvatljivu profitnu stopu“. Jasno je da preduzetnici zaslužuju prinos na svoja ulaganja (profit), kao što i štediše zaslužuju prinos na svoj kapital (kamatu). Zapravo, preduzetnici zaslužuju i veći povraćaj, jer više i rizikuju.

Ovom spisku preduzetničkih kvaliteta Michael H. Morris i Donald L. Sexton dodaju još jedan. U pitanju je proaktivnost. Ovaj preduzetnički kvalitet Morris i Sexton dovode u vezu sa implementacijom, odnosno sa sposobnošću činjenja svega onoga što je neophodno da bi se preduzetnički koncept oplodio. U tom smislu ovi autori navode da stepen u kojem ličnost demonstrita inovativnost, spremnost na rizik i proaktivnost, služi kao osnova za razmatranje (ocenu) preduzetništva i ličnosti uključene u taj proces tj. preduzetnika.8

3.1. ,,10D’’ atributi preduzetnika – W. D. Bygrave

8Morris, M. H., and Sexton, D. (1996., 7) "The Concept of Entrepreneurial Intensity: Implications for Company Performance"

8

Koncept “10D” čuvenog W.D.Bygrave navodi sledećih deset karakteristika uspešnog preduzetnika. Na neki način "prizemljuje" preduzetnika, pa nam se može učiniti da je preduzetnik, upravo onaj kojeg poznajemo iz komšiluka. Ovaj poznati teoretičar ističe sledećih deset osobina uspešnog preduzetnika:

1. Dream (sklonost ka sanjarenju) – ima vizije biznisa i stanju je da ih ostvari. Iako su drugi ljudi skeptični po pitanju ostvarenja nekog cilja i misle da ga je nemoguće ostvariti, preduzetnik veruje u uspeh,

2. Decisiveness (ubedljivost) – brzo donosi odluke i odlučan je u svojim namerama,3. Doer (tvorac, čovek od dela) – ono što naumi teži da to i ostvari i brzo realizuje,4. Determination (rešenost) – retko odustaje,5. Dediction (posvećenost) – potpuno je posvećen ostvarenju cilja i ulaže puno truda

u poslovanje i po cenu žrtvovanja prijateljstva i odnosa u porodici,6. Devotion (odanost) – vole ono što rade i to im pomaže da opstanu, odan je

poslovnim prijateljskim odnosima (poslovnim partnerima) i spreman je pomoći, 7. Details (detaljista) – insistira na detaljima, ne voli greške i ne dozvoljava da mu

promakne ni najmanja sitnica,8. Destiny (sudbina) – on je gospodar sudbine, sam je drži u svojim rukama,9. Dollars (dolari, novac) – novac nije primarni motivacioni faktor već je merilo

uspeha, vidi ga samo kao sredstvo za povećanje poslovnog poduhvata, 10. Distribute (distribucija vlasničke funkcije) – spremnost na distribuciju vlasničke

funkcije na saradnike.

3.2. Atributi preduzetnika po Harperu

Testirajući preduzetnike, Harper definiše osam ključnih preduzetničkih kvaliteta koji su po njemu najvažniji u procesu ocene predispozicija osobe za preduzetnički uspeh:

1. Preduzetnici su “tragači” za novima šansama, 2. Orijentisani su na budućnost, 3. Stalno pokušavaju da budu najbolji, 4. Tržišno su orijentisani, 5. Znaju da vrednuju svoje saradnike, 6. Realni su, 7. Marljivi su i prihvataju sve poslove, 8. “Puni su života”.

3.3. Atributi preduzetnika po Timmons-u

Pristup psiholoških karakteristika preduzetnika J.A. Timmons od izuzutne važnosti ističe sledećih 15 karakteristika preduzetnika, koje se po njemu mogu i naučiti:

1. Totalna posvećenost poslu, 2. Potreba za velikim dostignućima, 3. Orijenatacija na ciljeve i potencijalne šanse,4. Inicijativnost,5. Lična odgovornost,6. Istrajnost u rešavanju problema,

9

7. Svest o svojim dobrim i lošim osobinama, 8. Verovanje da je on/ona jedini gospodar svoje sudbine9. Spremnost da izdrži stresne i rizične situacije, 10. Prihvatanje “kalkulisanog” rizika, 11. Neiskazivanje svoje snage i moći (status i moć su pre svega posledica a ne uzrok koji

motiviše njegovu akciju), 12. Pouzdanost, 13. Odlučnost, 14. Bavljenje budućnošću i15. Sposobnost organizovanja tima ljudi.

Pored ovoga, Timmons takođe identifikuje i neka ponašanja koja su svojstvena preduzetniku, ali ne mogu tako lako da se nauče: velika energija za rad i emotivna stabilnost, kreativnost i inovativnost, vizionarske sposobnosti i visok stepen inteligencije, kao i izražen osećaj za biznis.

3.4. Preduzetnički duh, kultura i motivacija

Ključni faktori razvoja preduzetništva su preduzetnički duh, kultura, motivacija, etika, znanje...Bez uvažavanja ovih faktora preduzetnik ne može ostvariti ciljeve, niti doneti adekvatne odluke. Na većinu faktora je moguće uticati u pozitivnom smislu radi stvaranja preduzetničke klime. Kultura može da podstiče razvoj preduzetništva (to su kulture koje naglašavaju individualizam, autonomiju), ili da ga sprečavaju (one koje naglašavaju

konformizam). Sveobuhvatno, kultura uključuje vrednosti (pretpostavke o tome kakve bi stvari trebale

biti) i norme (socijalna pravila i vodiči koji propisuju ponašanje). Kultura u organizaciji je

sistem verovanja, stavova i vrednosti kojeg svi prihvataju i poštuju. Organizacije sa

preduzetničkom kulturom su spremne za promene, inovacije, preuzimanje rizika, odgovornost... Da bi organizacija bila uspešna mora imati preduzetničku kulturu, a to obuhvata: način na koji organizacija obavlja stvari, predispozicija da se ponaša na određeni način, kako preduzeće vidi sebe, stečeno znanje i iskustvo koje pojedinac koristi za razvoj organizacije.

Osnovno pitanje je kako održati preduzetnički duh u rastućim preduzećima. Na bazi iskustva nekih zemalja kreirane su smernice za održavanje preduzetničkog duha:

• što manje pravila,• obezbediti timove sa pravim pristupom u radu,• što manje radnih timova koji su u sukobu sa vlasnikom,• uvek spremni za akciju,• stvarati preduzeće kao preduzetničku organizaciju,• prihvatiti neuspeh,• prihvatiti promene.

10

Posedovanje preduzetničke volje znači da preduzetnik ima jasno definisan cilj i da ostvaruje potreban napor kako bi taj cilj realizovao.Volja je pokretač i energija svake individue, to je težnja ljudi da budu “svoje gazde”, da razvijaju ideje, da se takmiče i ostvare uspeh.

3.5. Hijerarhija potreba Abrahama Maslova

Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba je teorija iz psihologije koju je stvorio američki psiholog Abraham Maslov, koja ističe da se ljudske potrebe mogu razvrstati u grupe i da postoji jasna hijerarhija između tih grupa potreba. Niži nivoi potreba se moraju zadovoljiti pre nego što se aktiviraju potrebe viših nivoa.

Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba se obično se prikazuje u vidu piramide podeljene na pet nivoa, gde svaka grupa predstavlja po jedan nivo:

1. Fiziološke potrebe - potreba za hranom, vodom, vazduhom, snom,2. Sigurnost - zaštita fizičkog integriteta i sigurnosti - neugroženost života, stalan posao, sigurnost porodice, zdravlja i imovine,3. Pripadnost - prijateljstvo, porodica,4. Poštovanje (uvažavanje) - samopoštovanje, sigurnost u sebe, postignuće, poštovanje prema drugima i poštovanje drugih,5. Samopotvrđivanje (samoostvarenje) - moralnost, kreativnost, spontanost, rešavanje problema, manjak predrasuda i prihvatanje činjenica. Ovaj nivo potreba (biznis) kroz samostvaranje i satisfakciju omogućava izvesnom broju ljudi da ostanu na margini, budu drugačiji i nikada ne postanu deo mase. Upravo nas ova disciplina podstiče na način razmišljanja koji podrazumeva podizanje hijerarhije potreba i ohrabruje na razvoj ponašanja koji podrazumijeva prihvatanje kalkulisanog rizika.

Četiri niža nivoa (fiziološke potrebe, sigurnost, pripadnost i poštovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka, koje se vezuju za fizičke potrebe. Zadovoljenje ovih potreba pomaže osobi da raste i razvija se kao ljudsko biće. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti, potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju. Osnovna pretpostavka je da se više potrebe iz ove hijerarhije pojavljuju tek nakon što su zadovoljene, većinom ili potpuno, sve potrebe nižeg nivoa. Takođe, kada se jedna potreba zadovolji, opada značaj njene motivacione uloge, međutim, kada se neka potreba zadovolji, druga brzo zauzima njeno mesto, tako da ljudi uvek teže da zadovolje neku potrebu. Ukoliko te potrebe nedostatka nisu zadovoljene, osoba će se razviti u, fizički i psihički, nezdravu osobu.

3.6. Preduzetničke veštine

Postoje 3 tipa preduzetničkih veština prema R. L. Katz-u9:1. Tehničke veštine koje se odnose na: poznavanje tehnologije proizvoda,

organizacione veštine i tehničke veštine u užem smislu. Ove veštine obuhvataju 3 specifične grupe aktivnosti ili kako kaže Katz ,,3 arene tehnoloških aktivnosti’’. To su poznavanje tehnologije proizvoda tj. usluge (znanja koja se koriste u procesu kreiranja, dizajniranja i redizajniranja specifičnog proizvoda ili usluge), organizacione veštine (znanja koja se odnose

9 Katz R.L Skills of an effective administrator, Harvard Businnes Review, 52 (5), 1974

11

na kreiranje određene organizacije biznisa) i tehničke veštine koje su potrebne za funkcionisanje konkretne grane industrije.

2. Društvene veštine koje se odnose na : saradnju sa internom organizacijom, saradnju sa spoljašnjim okruženjem i konceptualne veštine. Društvene veštine Katz definiše kao sposobnost da se efikasno radi u grupi i da se na taj način ostvari maksimalan rezultat. A. D. Scilagyi i D. M. Schweiger10 su definisali 2 grupe društvenih veština: one koje se odnose na veštine saradnje sa internom organizacijom tj. okruženjem i one veštine koje se odnose na saradnju sa spoljnim okruženjem. Katz je polazeći od ovog pristupa definisao: liderske veštine – veštine motivacije i pozitivnog uticaja (,,slanje pozitivnih talasa’’) na ponašanje članova organizacije, i ,,Network’’ veštine koje se odnose na kreiranje i efikasno korišćenje poslovnog Network-a.

3. Konceptualne veštine – ove veštine Katz definiše kao sposobnost da se firma ,,vidi kao celina’’ i one obuhvataju: administrativne veštine (celovito i detaljno planiranje), preduzetničke veštine (veštine spoznaje poslovne šanse i pravovremenog realociranja resursa u pravcu profitabilnijih aranžmana).

Druga podela prema V.G. Dyer-u je na grupe preduzetnika u odnosu na preduzetničke veštine koje se pojavljuju:

1. Preduzetnici kao tehničari – imaju izuzetno naglašenu tehničku orijentaciju, obožavaju pronalaske i ideje o novim proizvodima, a njihov osnovni cilj je kreiranje novih tržišta i novih industrijskih grana koje su bazirane na novim tehnologijama. Kreiranje organizacije vide uglavnom kao instrument ostvarenja definisanih ciljeva, a ne kao krajnji cilj.

2. Preduzetnici kao kreatori organizacije – primeri iz prakse pokazuju da neki preduzetnici uživaju u procesima kreiranja organizacije. Osećajuči da je njihova uloga najznačajnija u tim procesima, pomalo i ,,likuju’’ videvši kako biznis raste i kako se razvija, kako u pogledu profita koji ostavaruju, tako i u pogledu broja zaposlenih radnika. Za njih je najvažnije da od male naprave veliku firmu. Thomas Watson iz IBM-a je tipičan primer ovog tipa preduzetnika. Za razliku od preduzetnika tehničara koji preferiraju individualni rad, ovi preduzetnici vole da rade i sarađuju sa ljudima šireći na taj način svoj uticaj i svoju moć.

3. Preduzetnici kao ugovarači poslova (Deal Maker) – ova grupa preduzetnika uživa u izazovima procesa ugovaranja, pregovaranja i sklapanja novih poslovnih aranžmana. Oni vole inicijativne aktivnosti koje se odnose na otpočinjanje biznisa. Za razliku od organizatora, oni ne vole da se totalno posvete jednoj organizaciji u nekom dužem vremenskom intervalu. Oni uživaju u kreiranju novog biznisa ali ne vole i da njime upravljaju i nikada se trajno ne vezuju samo za jedan biznis. U svojoj glavi uvek imaju nekoliko opcija jer polaze od pretpostavke da se nikada ne zna koja biznis ideja ima u određenom trenutku prođu na tržištu.

4. PREDUZETNIK I STRES

Kao i sve ostalo i bavljenje preduzetnistvom ima ,,drugu stranu medalje'', tj. karakteristike koje se smatraju nedostacima preduzetnika. Jedna od tih karakteristika je nesigurnost dohotka. Otvaranje i vođenje preduzeća ne pruža garancije preduzetniku da će

10 A. D. Scilagyi i D. M. Schweiger Matching managers to strategies, Academy of Managment Review, 9 (4), 1984

12

zaraditi dovoljno novca za preživljavanje. Na početku poslovanja preduzetnici se često susreću sa finansijskim poteškoćama i žive na osnovu prethodne ušteđevine. Razlog tome je odsustvo redovnog dohotka kao i poslednje mesto na listi plaćanja. Ulazak u preduzetništvo predstavlja visok rizik - rizik gubitka uloženog kapitala. Stopa smrtnosti malih i srednjih preduzeća je vrlo visoka, stoga preduzetnici pre stupanja u biznis moraju znati mogu li se nositi i sa finansijskim i sa emocionalnim posledicama. Mala preduzeća obično raspolažu malim finansijskim sredstvima, jer je jedini finansijer preduzetnik. Tako da, čak i nakon nekoliko godina uspeha, jedna pogrešna odluka ili slabost u poslovanju može fatalno da ugrozi preduzetnički poduhvat.

Nedefinisano radno vreme i naporan rad je vidan nedostatak preduzetnika. Osnivanje preduzeća i uspostavljanje poslovanja često od preduzetnika zahteva danonoćan rad. Naročito u početnim godinama, preduzetnik obično radi ekstremno dugo, šest ili sedam dana nedeljno. Biznis preduzetniku okupira ceo život tako da tokom nedelje on, praktično, nema vremena za porodicu, rekreaciju i sl. To vodi napetim porodičnim odnosima i visokom nivou stresa. Preduzetnik često mora da se zapita koliko je spreman da se žrtvuje radi poslovnog uspeha.

Mnogi preduzetnici ulažu u preduzetnižtvo misleći da poseduju preduzeće, tek kasnije otkriju da preduzeće poseduje njih same i da određuje kvalitet njihovog života. Kvalitet života u toku otpočinjanja poslovanja je najčešće oštećen - za vreme pokretanja novog posla preduzetnicima je na prvom mestu preduzeće, dok porodica i prijatelji često ostaju u drugom planu. Visok nivo stresa karakteriše poslovanje preduzetnika. Vođenje vlastitog posla je vrlo pozitivno iskustvo, ali takođe i veoma stresno. Većina preduzetnika u svoje preduzeće ulaže znatne količine kapitala, ostavljajući za sobom sigurnost redovne zarade. Preduzetnik je odgovoran za sve obaveze u vezi sa privrednom delatnošću koju obavlja celokupnom svojom imovinom. Propast preduzeća istovremeno je i finansijski i psihološki slom, što na kraju rezultira visokim nivoom stresa i zabrinutosti.

Preduzetnici imaju neograničenu odgovornost za svoje poslovanje.Većina preduzetnika nalazi na brojne probleme u poslovanju preduzeća za čije rešavanje njihovo znanje nije dovoljno. Istovremeno donešene odluke direktno utiču na uspeh ili neuspeh preduzeća, ali i sudbinu ljudi koji su uključeni u poslovanje. Znači da preduzetnik odgovara za neuspeh preduzeća, ali i za neuspeh ljudi koji posluju sa njim. Preduzetnik vrlo brzo postaje svestan činjenice da su on i preduzeće jedna celina. Pokretanje poslovanja zahteva posvećenost, disciplinu i upornost. Svaki uspešan preduzetnik zna da ga prepreke ne smeju obeshrabriti već samo podstaknuti da ono što radi, radi još bolje.

5. MITOVI O PREDUZETNICIMA

1. Preduzetnici se rađaju, a ne stvaraju - naravno da osobine i talenti, koje čovek dobija rođenjem, imaju određeni značaj pri definisanju onoga čime ćemo se baviti u životu, ali one predstavljaju samo dobru pretpostavku, nikako ne i garanciju uspeha. Stvaranje preduzetnika je proces koji se sastoji od akumuliranja određenih, relevantnih veština, znanja, iskustva i kontakata, kao i značajnog ulaganja u sopstveni razvoj. Svako moze započeti vlastiti posao. Najlakši deo svega je osnovati firmu. Preduzetnici koji shvataju razliku između ideje i prilike i koji razmišljaju dovoljno široko imaju veću šansu za uspeh. Ono sto sledi nakon osnivanja je puno teže, preživljavanje, održivost i izgradnja uspešnog i profitabilnog biznisa.

13

2. Preduzetnici su svoji vlastiti šefovi i potpuno su nezavisni - daleko od toga da su potpuno nezavisni - oni moraju zadovoljiti brojne obaveze prema partnerima, investitorima, kupcima, dobavljačima, zaposlenima, porodici. Ipak, preduzetnici donose odluku o tome da li će, kada će i šta uraditi.

3. Preduzetnici su stalno pod stresom i plaćaju veliku cenu takvog života - bez sumnje – biti preduzetnik je stresno i zahtevno. Ali, ne postoji dokaz da je stresnije ili zahtevnije od bilo koje druge zahtevne profesionalne uloge.

4. Za startovanje biznisa je potrebna samo dobra ideja – pored ideje potrebni su i mnogi drugi činioci, kao što su kapital, stučni kadar itd.

5. Novac je najvažniji resurs kod započinjanja posla - ukoliko postoje svi ostali elementi potrebni za uspeh preduzetničkog poduhvata, nije problem doći ni do novca, ali ne vredi i obrnuto - ukoliko preduzetnik poseduje dovoljno novca, ne znači nužno da će i uspeti. Novac je za preduzetnika isto što i olovka za umetnika - inertni alat, koji u pravim rukama može napraviti čudo. Ako je preduzetnik talentovan, uspeh će doći za jednu do dve godine.

6. Ako imaš novac, imaš sve – još jedan od mitova koji se u praksi više puta pokazao kao netačan. Naravno da je novac bitan, ali preduzetnika čine uspešnim mnoge druge osobine i kvaliteti.

7. Preduzetnici su „kockari“ - uobičajeno je mišljenje da preduzetnici preuzimaju veliki rizik, što ih čini sličnim kockarima. Istina je, međutim, da je najveći broj preduzetnika sklon umerenom i proračunatom riziku, što je karakteristika i drugih ljudi. Postavlja se pitanje šta je osnova za formiranje ove pogrešne predstave o preduzetnicima. Prvo, treba imati u vidu da preduzetnici tipično imaju posao koji je manje strukturiran, što ih stavlja u poziciju suočavanja sa više neizvesnih mogućnosti, nego što je to slučaj sa konvencionalnim menadžerima. Drugo, preduzetnici imaju veoma jaku potrebu za uspehom i oni biraju veoma izazovne ciljeve pa se njihovo ponašanje u tom smislu predstavlja kao preuzimanje prevelikog rizika, ravnog kockarskom. 11

8. Uživaju „na svetlima pozornice“ - ubedljiva većina preduzetnika ne privlači pažnju javnosti - štaviše, oni je izbegavaju. Pažnja javnosti usmerena je ka veoma malom broju čuvenih preduzetnika, kao što su Bill Gates („Microsoft“) i Michael Dell („Dell“), koji verovatno uživaju u prisutnosti na medijima. Međutim, malo je ljudi koji se mogu setiti imena takođe velikih preduzetnika osnivača svetski poznatih firmi, kao što su „Google“, „Nokia“ ili GAP, čije usluge i proizvode svakodnevno koristimo.12

Postoji izreka koja kaže da limun sazri za dve i po godine, a biseru treba sedam ili osam godina. Retko se uspeh preduzeća dogodi za manje od tri ili četiri godine. Ukoliko preduzetnik ima dovoljno novca za početak ne može „promašiti". Često je upravo suprotno. Previše novca na početku dovodi do euforije i sindroma „razmaženog deteta". Uz to, nedostatak discipline i impulsivno trošenje obično dovode do ozbiljnih problema i neuspeha.

11 M. Babić, R. Ninković, Preduzetništvo -Teorija, proces i praksa, Beograd 2007,12 M. Babić, R. Ninković, Preduzetništvo -Teorija, proces i praksa, Beograd 2007.

14

ZAKLJUČAK

Danas se preduzetnikom smatra svaki pojedinac koji samostalno osniva preduzeće određene preduzetničke delatnosti, na osnovu svoje inovativne ideje ili neke već postojeće. Ima za cilj rast i razvoj preduzeća, pa samim tim i svoj lični napredak.

,,Jedni su ekscentrici, drugi su konformisti, neki su debeli, a drugi su vitki. Jedni su zabrinuti, drugi opušteni; neki češto piju, drugi su apstinenti; neki imaju veličanstven šarm i toplinu, a neki poput ledene štuke.” – svojevremeno je izjavio Peter Drucker. Iako se preduzetnici, kao ličnosti, međusobno razlikuju najpoznatiji teoretičari navode neke njihove zajedničke kvalitete kao što su: rešenost, posvećenost, odanost, marljivost, odgovornost, kreativnost, inovativnost, upravljanje rizikom,...

Danas nije lako biti uspešan preduzetnik, jer mnogi unutrašnji i spoljašnji faktori mogu negativno da utiču na poslovanje preduzeća pa i na samog preduzetnika. Stres, kriza, manjak slobodnog vremena i prekomeran rad su samo neki od faktora koji loše utiču na preduzetnika, prvenstveno na njegovo zdravlje. Zato, svaki pojedinac koji planira da se bavi preduzetništvom (bez obzira na svoje kvalitete) treba da razmisli da li je uopšte spreman na takav rizik i odricanje.

,,Kada preduzetnik krene sa svojim poslom - započinje trku kao sprinter. Nakon što se postignu uspesi – angažuju se novi ljudi, a trka se lagano pretvara u - maraton.’’13 – Trip Hawkins (američki preduzetnik i osnivač EA). 14

13 www.zakon.co.rs datum pristupa 27.04.2012. u 13h14 www.wikipedia.org datum pristupa 27.04.2012. u 13h

15

LITERATURA

BABIĆ M. , NINKOVIĆ R., Preduzetništvo -Teorija, proces i praksa, Beograd 2007,

PENEZIĆ, Nenad: Preduzetništvo-savremeni pristup, drugo izdanje, Fakultet poslovne ekonomije, Univerzitet Educons, Novi Sad, 2009.

RADOVIĆ – MARKOVIĆ, Mirjana: Preduzetništvo: vrste preduzetništva i preduzetnika, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 2009.

SAJFERT, Zvonko: Preduzetništvo, Univerzitet u Novom Sadu, tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin, Zrenjanin, 2004.

SIMIĆ, Ivana: Menadžment, Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet, Niš, 2007.

DRUCKER, Peter: Inovacije i preduzetništvo – praksa i principi, Privredni pregled, Beograd, 1991.

JENNINGS R., COX C.,COOPER C. L.: The Psychology of Entrepreneurs and Intrapreneurs, 1994.

KATZ R.L: Skills of an effective administrator, Harvard Businnes Review, 1974

LAMBING, P. KUEHL, C. R. (Entrepreneurship (Second edition). New Jersey., 2000.

MORRIS, M. H., and SEXTON, D. "The Concept of Entrepreneurial Intensity: Implications for Company Performance" 1996.

SCILAGYI A. D. i SCHWEIGER D. M.: Matching managers to strategies, Academy of Managment Review,1984

www.efbl.orgwww.ekonomija.ac.mewww.vps.ns.ac.rs.www.wikipedia.orgwww.zakon.co.rs

16