POJAM GENOCIDA U PRAVU I NAUCI: JAZ KOJI SE IRI?** 1-2013... Kljune rei: genocid, Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida, grupa, lokal-ni genocid, Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju.

Download POJAM GENOCIDA U PRAVU I NAUCI: JAZ KOJI SE IRI?**  1-2013... Kljune rei: genocid, Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida, grupa, lokal-ni genocid, Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju.

Post on 31-Jan-2018

220 views

Category:

Documents

2 download

TRANSCRIPT

  • UDK 341.485Originalni nauni radPri mlje no: 20. 3. 2013.

    Kjell Magnusson*

    Univerzitet Uppsala

    POJAM GENOCIDA U PRAVU I NAUCI: JAZ KOJI SE IRI?**

    Apstrakt: Autor se u radu bavi razliitim tumaenjima pojma genocida, prikazujui njegovo znaenje prema Konvenciji o spreavanju i kanjavanju zloina genocida iz 1948. godine, kao i tumaenja u sluajevima koji su raspravljani pred Meunarodnim krivinim tribunalom za bivu Jugoslaviju, a koji se zasnivaju na finalnom izvetaju erifa Basiunija u kom je on razvio koncept lokalnog genocida, koji je, iako nema uporite u pomenutoj Konvenciji, postao osnovni izvor optubi za genocide.

    Kljune rei: genocid, Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida, grupa, lokal-ni genocid, Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju.

    Rat u Bosni i Hercegovini 199219951 imao je veliki uticaj na miljenje me-unarodne javnosti. To je bio prvi meunarodni konflikt velikih razmera jo od 1945. godine i desio se u periodu koji je nagovetavao novu eru miroljubive saradnje

    * Professor, kjell.magnusson@valentin.uu.se** Ranija verzija ovog teksta je obavljena na engleskom u knjizi Festskrift till Anders Fogelklou (red.

    ke Frndberg et al; Iustus frlag, Uppsala, 2008). Tekst se bavi pitanjem odreivanja pojma ge-nocida u nauci i kako je shvaen od strane sudija Tribunala za bivu Jugoslaviju. Opti zakljuak bi ukratko bio da su se neke sudije u svojim presudama udaljile ne samo od prvobitnog znaenja pojma genocida, ili kako je ovaj fenomen obino tretiran u naunim disciplinama, nego su takoe tumaili samu Konvenciju o genocidu na nain koji je protivan i slovu i duhu tog dokumenta. Neizbena posledica je da u budunosti postoji rizik da se bilo koji etniki konflikt moe nazvati genocidom, to znai da je sam pojam devalviran. To se moe desiti samo u jednoj konfuznoj kul-turnoj i politikoj klimi koja trenutno dominira Evropu, ukljuujui vedsku. Niko nema koristi od toga, a moralne konsekvencije za razumevanje Holokausta su oigledne.

    Iz poznatih razloga pojam genocida je poslednjih desetak godina veoma aktuelan u Srbiji. Moe se uoiti velika polarizacija u pogledima, kao i tendencija pojednostavljenog shvatanja. Istovremeno se ovo pitanje retko diskutuje na principijelan nain. Zato autor smatra da bi ovaj tekst bio od in-teresa za srpsku javnost, kao povod za razmiljanje. Jedan smisao bi mogao biti da iako, kao autor ovog teksta, smatrate da masakr u Srebrenici nije bio genocid, to ne znai da masakra nije bilo, bez obzira na jo uvek postojee nejasnose. Drugo, ini mi se da je u dananjem svetu vano sauvati integritet pravnih institucija i samostalnost nauke od svakog politikog uticaja.

    1 O ratu u Bosni i Hercegovini videti: Burg, Steven L. & Shoup, Paul S. /1999/: The War in Bosnia and Herzegovina, Ethnic conflict and International Intervention, Armonk, New York, London: M.E. Shapre; Bougarel, Xavier /1996/: Bosnie, Anatomie dun conflit, Paris: ditions La Dcouverte; Wo-odward, Susan L. /1995/: Balkan Tragedy, Chaos and Dissolution after the Cold War. Washington, DC: The Brookings Institution.

  • 28 CRIMEN (IV) 1/2013 str. 2748

    i evropskih integracija. O ovim zverstvima se izvetavalo sa zapanjenou i uasnuto-u, to je vodilo osudama i zahtevima za pravdom. Prilino brzo razvilo se preutno stanovite da je ono to se desilo u Bosni i Hercegovini bio genocide.2 Ova ideja kasnije je postala dominantna prilikom tumaenja rata u Bosni,3 koju e kasnije defi-nitivno potvrditi masakr u Srebrenici u julu 1995.

    Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju, MKTJ,4 osnovan je u maju 1993. godine u Hagu od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, u cilju suenja odgovornim za povredu ljudskih prava, ukljuujui i genocid. Nedavno izreena pre-suda Meunarodnog suda pravde5 sutinski je potvrdila stav MKTJ, a to je da, iako se rat u Bosni i Hercegovini kao takav ne moe smatrati genocidom, masakr u Srebrenici ipak predstavlja sluaj genocida. Ovo sugerie da postoji rastua podela izmeu teo-rijskog shvatanja pojma genocida i mogueg novog trenda u meunarodnom pravu koji podravaju i politiari i mediji. Ovo je alosno jer je trenutna situacija oigledno odraz specifine politike kulture koja podstie povrno razumevanje sveta i trivija-lizaciju ozbiljnih moralnih dilema.

    Moglo bi se moda tvrditi da Meunarodni sud pravde nije imao izbora i da nije ni mogao promeniti presudu donetu od strane MKTJ. Ipak, u presudi Meu-narodnog suda pravde postoji implicitna ali vrlo otra kritika ponaanja MKTJ. Na primer, jasno je da je esto zakljuivanje sporazuma o priznanju krivice indikacija da su optube za genocid u najveem broju sluajeva neodrive.6 Javnost jedva da je sve-sna ovih pitanja koja ipak zasluuju ozbiljnije rasprave. Svrha ovog teksta je da ispita argumente MKTJ i pokae da je koncept genocida primenjen na Srebrenicu daleko od oiglednog i samog po sebi jasnog.

    TA JE GENOCID?

    Kada je Raphael Lemkin7 tokom Drugog svetskog rata predloio koncept geno-cida, njegova namera je bila da privue panju na injenicu da zloini nacistikog reima pripradaju kategoriji zverstava koja bi u meunarodnom pravu trebalo kva-lifikovati kao zloine sui generis. Genocid je prema Lemkinu unitavanje naroda ili etnike grupe i rezultat je svesnog i sistematskog plana sa ciljem unitenja izvesne

    2 K. Magnusson /2006/: Follkmord som metafor, Bilden av kriget i Bosnien och Hercegovina (Genocid kao metafora. Slika o ratu u Bosni i Hercegovini), Uppsala: Programmet fr studier kring Frintel-sen och folkmord, Uppsala universitet (Program za prouavanje Holokausta i genocida. Univerzitet u Upsali).

    3 Tipini primeri ovog stanovita mogu se pronai u sledeim izdanjima: N. Cigar /1995/: Genocide in Bosnia, The Policy of Ethnic cleansing, College Station: Texas A&M University

  • Magnusson Pojam genocida u pravu i nauci: jaz koji se iri? 29

    grupe.8 Razlikuje se stoga u karakteru i motivu kako od tradicionalnih ratnih zloina tako i od drugih vrsta masovnih ubistava. Ovo nije samo zloin protiv pojedinaca, ve protiv grupe. Ujedinjene nacije su 1948. usvojile konvenciju o genocidu, koji je u drugom poglavlju definisan na sledei nain:

    U ovoj konvenciji pod genocidom se podrazumeva bilo koje od nie navedenih dela, poinjenih u nameri da se potpuno ili delimino uniti kao takva neka nacio-nalna, etnika, rasna ili religiozna grupa:

    (a) ubistvo lanova grupe; (b) teka povreda fizikog ili mentalnog integriteta lanova grupe;(c) namerno podvrgavanje grupe takvim ivotnim uslovima koji treba da do-

    vedu do njenog potpunog ili deliminog fizikog unitenja; (d) mere usmerene ka spreavanju radjanja u okviru grupe; (e) prinudno premetanje dece iz jedne grupe u drugu.9

    U meunarodnim istraivanjima10 postoji estoka diskusija o pitanjima iz ove definicije. Uobiajena kritika je da Konvencija o genocidu iskljuuje zloine pro-tiv ovenosti kao to je teror sovjetskog i kineskog reima ili masovna ubistva u Kambodi.11 Jo jedno kontroverzno pitanje bili su nuklearni napadi na Hiroimu i Nagasaki, ili bombardovanje Drezdena i Hamburga pred kraj Drugog svetskog rata. Neki ovu vrstu vojnog nasilja smatraju genocidom,12 dok drugi i pored velikog broja ubijenih tvrde da ovi ratni poduhvati nisu uinjeni sa namerom da se uniti odreena grupa.13

    Istie se i to da Konvenciji zbog odreenih formulacija nedostaje jasnoa, naro-ito u vezi sa tim kada pogromi i masakri postaju genocid. Zanimljivo je da je fraza

    8 Pod genocidom podrazumevamo unitenje naroda ili etnike grupe. Namera je da se oznai koordinirani plan razliitih akcija sa ciljem unitenja sutinskih osnova ivota nacionalnih grupa, sa ciljem da se unite grupe kao takve. R. Lemkin, ibid., p. 79.

    9 Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida. Kancelarija visokog komisionara za ljudska prava, http://www.unhchr.ch/html/menu3/b/p_genoci.htm.

    10 Za pregled istraivanja o genocidu videti K. Magnusson /1999/: Holocaust and Genocide Studies: Survey of Previous Research. Research Agenda. The Uppsala Programme for Holocaust and Ge-nocide Studies, Uppsala University. Uppsala: Uppsala University, Centre for Multiethnic Research, pp. 854.

    11 Postojala je formulacija koja je ukljuivala masovna ubistva na politikoj ili drugoj osnovi svaka od navedenih namernih radnji poinjenih sa namerom da se uniti nacionalna, rasna, religijska ili politika grupa na osnovama nacionalnog ili rasnog porekla, religijskih verovanja ili politikog miljenja njenih pripadnika. UN su ovu formulaciju ipak odbacile. L. Kuper /1981/: Genocide. Its Political Use in the Twentieth Century. New Haven: Yale University Press, p. 32.

    12 L. Kuper, ibid.; I. W. Charny/1994/: Toward a Generic Definition of Genocide in: The Concep-tual and Historical Dimensions of genocide., (ed.) George Andreopoulos. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.

    13 F. R. Chalk and K. Jonassohn /1990/: The History and Sociology of Genocide. Analyses and Case Stu-dies. (Ed.) F. Chalk & K. Jonassohn. New Haven: Yale University Press.; H. Fein /1993/: Genocide. A Sociological Perspective. London; Newbury Park; New Delhi: SAGE Publications.

  • 30 CRIMEN (IV) 1/2013 str. 2748

    uniti ... u celini ili u delu koja je bila deo originalnog nacrta isprva bila ukinuta ali se kasnije ponovo pojavila u finalnoj verziji.14

    Veina autora je prihvatilo Konvenciju15 ili su se opredelili za neto iru definici-ju koja ukljuuje i politike i socijalne grupe.16 Drugi su otili izvan okvira znaenja pojma iz konvencije i ak definisali nenamerne ekoloke efekte kao genocid.17 Prema tvrdnjama prvih, genocid je proces u kom drava ili drugi uesnik svesno pokuava da uniti grupu, dok se drugi uzdravaju od definisanja rtava i poinilaca, te ne pra-ve razliku izmeu masakra i genocida iako iskljuuju vojno nasilje.

    Prema nekim autorima, pitanje definicije manje je vano i ak sa moralnog as-pekta sumnjivo,18 dok drugi istiu potrebu za preciznim pojmovnim odreenjem19 jer u suprotnom postoji rizik zloupotrebe. Kao to je nekadanji generalni sekretar Lekara bez granica Henri Destexhe pisao u svojoj knjizi o Ruandi, postoji preterivanje u upotrebi ovog koncepta koji na kraju tei da pojam zloina genocida poistoveti sa procesuiranjem istog. Destexhe naglaava da je ono to genocid razlikuje od ratnih zloina ciljno unitenje jednog naroda:

    Genocid je zloin na potpuno drugom nivou od ostalih zloina protiv ove-nosti i podrazumeva nameru za potpunim istrebljenjem izabrane grupe. Genocid je stoga najtei i najvei zloin protiv ovenosti20.

    14 Kuper izmeu ostalog pie: Pretpostaviu da optube za genocid ne bi bile poeljne osim uokliko postoji znatan ili primetan

    broj rtava. Ne bih imao potekoa sa primenom termina na pokolj sloja obrazovanih rasne ili etnike grupe, to je esta pojava, pod uslovom primetnog broja rtava. U drugim sluajevima, kao na primer unitavanje sela od strane Francuza u Aliru nakon nemira u Setifu 1945 ili pokolj pedeset francuskih talaca, atobrijanovih muenika, ili unitenje sela Lidice i Leaki kao odmazda za ubistva nemakih zvaninika u Drugom svetskom ratu, koristiu termin genocidni masakr. L. Kuper, Leo /1981/: Genocide. Its Political Use in the Twentieth Century, p. 32.

    15 L. Kuper 1981., ibid.; J. N. Porter, Jack /1982/: What is Genocide? Notes Toward a Definition. in: Genocide and Human Rights. A Global Anthology., (ed.) J. N. Porter. /1987/: Washington, DC: Uni-versity Press of America; B. Harff and T. R. Gurr. Genocides and Politicides Since 1945. Evidence and Anticipation. Internet on the Holocaust and Genocide 13:17.

    16 I. L. Horowitz /1982/: Taking Lives. Genocide and State Power. Third edition (augmented). New Brunswick, NJ: Transaction Books, pp. 1718; F. R. Chalk and K. Jonassohn /1990/: The History and Sociology of Genocide. Tal, Uriel. 1979. On the study of the Holocaust and Genocide. In Yad Vashem Studies, vol. 13. H. Fein /1990/: Genocide. A Sociological Perspective. Current Sociology 38(1)

    17 I. W. Charny, Israel W /1988/: Understanding the Psychology of Genocidal Destructiveness. Ge-nocide. A Critical Bibliographical Review. (Ed) I. W. Charny. New York: Transaction Publishers;.J. Thompson and G. A. Quets /1990/: Genocide and Social Conflic. A Partial Theory and Com-parison. In Research in Social Movements, Conflicts and Change., vol. 12, ed. Louis Kriseberg. Greenwood, CN: JAI Press.

    18 I. W. Charny /1994/: Toward a Generic Definition of Genocide.- in: The Conceptual and Historical Dimensions of Genocide., ed. George Andreopoulos. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.

    19 H. Fein /1993/: Genocide. A Sociological Perspective. London; Newbury Park; New Delhi: SAGE Publications.

    20 A. Destexhe /1995/: Rwanda and Genocide in the Twentieth Century. London; East Haven, Connec-ticut: Pluto Press; A. Destexhe /1995/: Rwanda and Genocide in the Twentieth Century, Pluto Press. .

  • Magnusson Pojam genocida u pravu i nauci: jaz koji se iri? 31

    U skladu sa ovim shvatanjem poinjena su tri zloina genocida u 20. veku: jer-menska katastrofa, ubistva Jevreja i Roma od strane nacista i genocid u Ruandi 1994. Destexhe ubedljivo zagovara restriktivnu definiciju. Ako se pod genocidom podra-zumeva sve od progona manjina do pojedinanih masakara, koncept gubi svoje zna-enje i postaje uoptena metafora za zlo.

    Razilaenja u shvatanjima su verovatno u velikoj meri rezultat nesporazuma. Kako se genocid obino opisuje kao najozbiljniji zloin protiv ovenosti, lako je te-ka krenja ljudskih prava i druge gnusne kriminalne radnje posmatrati kao genocid. Postoji tendencija naglaavanja brutalnosti uinilaca ili patnje rtava predstavljajui dogaaje gorim od drugih. Meutim, kao to istie Yehuda Bauer, nemogue je, a i besmisleno ocenjivati stepen patnje,21 jer to nije odluujui kriterijum. Ovde nije od tolikog znaaja nasilje per se, ma koliko brutalno bilo, ve injenica da je neko pot-puno svesno preduzeo mere da bi sa lica zemlje uklonio itav jedan narod, mukarce, ene, decu. Upravo injenica da se ovo desilo u nae vreme stavlja Holokaust na tako vano mesto u evropskoj istoriji.22

    Raspravljajui o genocidu, nemogue je izbei pitanje brojki. Instinkt govori da je razlika izmeu umiljajnih ubistava hiljada disidenata i miliona rtava tokom terora velikih razmera intuitivno oigledna. Daje nam vana saznanja o karakteru reima koji koriste masovna ubistva kao politiki metod. Hitler i Staljin, u tom kontekstu, pripadaju istoj kategoriji.

    Da li emo masovna ubistva karakterisati kao genocid ili ne nije toliko pitanje brojki, ve koliko veliki deo grupe je uniten. Iako je broj mrtvih priblino jednak (otprilike tri miliona Poljaka i isti broj poljskih Jevreja su ubijeni u Drugom svetskom ratu), definitivno postoji razlika ukoliko je ubijeno deset ili devedeset procenata neke grupe. Neki bi naravno potrebu za kategorijom zloina kakav je genocid smatrali upitnom, istiui na primer: Zato se toliko baviti unitavanjem etnikih grupa? Zar nismo svi ljudska bia, zar nije ubistvo uvek ubistvo i zar nisu Staljin ili Mao gori od Hitlera? Tano je da je genocid vrsta masovnog ubistva, i da je potpuno mogue izvriti klasifikaciju masovnih ubistvava prema broju rtava. Ono to genocid ini posebnim je cilj da se itavoj jednoj grupi ljudi ne dozvoli da postoji. Ukoliko se ovo desi, pojedinac koji pripada grupi nema nikakvu ansu da preivi, dok je teko pomi-sliti da bi masovno ubistvo na slian nain bilo usmereno na lanove neke drutvene kategorije. Ako nita drugo, drutvena i politika pripadnost se lake sakrije ili pro-meni od neijeg jezikog, religijskoj ili etnikog identiteta.

    Devalvacija pojma genocida koja nastaje usled naivnog i licemernog shvatanja nasilja kao drutvene pojave, zapravo znai da se ne priznaje njegovo postojanje niti moralne dileme koje postavlja. Istrebljenje odreenog naroda e ostati poseban zloin ak i kada bi se ubistva odigravala na humaniji nain u okviru gigantskog projekta eutanazije koje sprovodi medicinsko osoblje.

    21 Y. Bauer /2001/: Rethinking the Holocaust. New Haven; London: Yale University Press.22 U evropskoj perspektivi Holokaust je jedinstven jer se odnosi na narod koji gotovo dve hiljade

    godine samim svojim postojanjem predstavlja pretnju dominatnoj religijskoj tradiciji i iz tog ra-zloga biva estoko progonjen, to je dostiglo svoj vrhunac kada je ovaj narod bio rtva genocida u sekularizovanoj Evropi.

  • 32 CRIMEN (IV) 1/2013 str. 2748

    Znamo da istrebljenje evropskih Jevreja oslikava itav spektar brutalnosti i na-silja. Uinioci su stoga krivi za veliki broj razliitih zloina koji se mogu razvrstati u skladu sa zakonom i koji takoe predstavljaju masovno ubistvo. Meutim, postoji i dodatna namera za svesnim istrebljenjem Jevreja u Evropi i svakog seanja na njihovo postojanje.

    Dobar deo diskusije bio bi irelevantan ako se zloini protiv ovenosti ne bi smatrali skoro genocidom,23 a Destexhe umesto toga predlae da se genocid po-smatra kao jedan od zloina koji se moe uiniti protiv ovenosti, pored masovnog ubistva, deportacije, ozbiljnih ratnih zloina i drugih tekih krenja ljudskih prava.

    Postoji vano svojstvo genocida koje treba pomenuti. Zbog zahteva postojanja namere i sistematinosti teko je videti kako je mogue goniti i osuditi za genocid bilo koga drugog osim politikih i vojnih lidera. Namera individualnih uinilaca na terenu nije od veeg znaaja kada je u pitanju izvrenje genocida. Odluke i namere pripadaju drugom nivou i obian vojnik teko da moe biti odgovoran za birokratsku organizaciju potrebnu za izvrenje zloina. Nije sposoban ni da podstie genocid na svoju ruku. Ako je regrut optuen za genocid a utvrdi se da njegova nemera nije bila istrebljenje Jevreja u Poljskoj ili pak Muslimana u Bosni, da li je on onda nevin?

    Kada razmislimo, jasno je da ve postoje zloini koji se odnose na radnje vojnika pojedinaca tokom genocidnog nasilja. Moda bi se moglo govoriti o sauesnitvu u genocidu, ali treba imati u vidu da se zloini poinjeni od strane uinilaca (ubistvo, silovanje, muenje, pogubljenja po kratkom postupku), koji se mogu dogoditi i tokom genocida i u drugim okolnostima, razlikuju od odgovornosti lidera koji hladnokrvno odluuju da je doao trenutak za istrebljenje neke etnike grupe.

    Kada sumiramo, treba imati na umu da ne postoji neka posebna akcija ili me-tod koji se koriste prilikom ubijanja ljudi a koji bi razlikovali genocid od drugih zloina, iako nacistike fabrike smrti na bogohulan nain simbolizuju industrijsko istrebljenje odreenog naroda. Ni individualni masakri se ne mogu definisati kao genocid; upravo suprotno genocid se sastoji od velikog broja pojedinanih masa-kara, jer se u suprotnom teko moe govoriti o unitavanju naroda, bilo u celini ili u delu:

    Jo jedan problematian aspekt je gubljenje jasne razlike izmeu genocida i et-nikog ienja. S obzirom da se esto pominju zajedno (genocid i etniko ienje) postoji tendencija da se smatraju sinonimima. Iako je deportacija odreenog naroda ozbiljan zloin, ne bi ga trebalo poistoveivati sa genocidom. Da je to sluaj, jedan od najobimnijih inova etnikog ienja Evrope dvadesetog veka, deportacija etnikih Nemaca iz zemalja Istone u Centralne Evrope po zavretku Drugog svetskog rata bi se smatralo genocidom.24 Mali broj ljudi bi ovo prihvatio.

    23 U sudskom procesu pred Meunarodnim krivinim tribunalom za bivu Jugoslaviju, a i dalje, postoji oigledna skala. Ako neko nije optuen ili osuen za genocid, i dalje se moe tretirati kao poinilac krivinih dela protiv ovenosti koja se smatraju blaim zloinom. ini se da nije mudro koristiti generini koncept za specifina dela. Jedan od razloga moe biti tekoa spoznaje da je specifina priroda genocida upravo zloin protiv grupe.

    24 R. M. Hayden /1996/: Schindlers Fate: Genocide, Ethnic Cleansing and Population Transfers. Co-mments by Carol s. Lilly, Susan Woodward, Paul Wallace. Reply Hayden. Slavic Review 55(4, Win-ter): 727747.

  • Magnusson Pojam genocida u pravu i nauci: jaz koji se iri? 33

    Ako se trenutne tendencije konceptualne konfuzije nastave, vie nee postojati opti standard i pojam genocida moe biti upotrebljen iz isto politikih razloga, kao to je ve uinjeno. U tom sluaju voljno bismo podlegli politikoj kulturi u kojoj je razlika izmeu fikcije i stvarnosti vrlo nejasna.

    GENOCID U BOSNI?

    Oni koji su inicijalno zagovarali koncept genocida u bosanskom kontekstu bili su predstavnici sarajevske vlade i meunarodni novinari.25 Mali broj pisaca je imao takav uticaj kao dobitnik Pulicerove nagrade Roy Gutman koji je, opisujui dogaaje u severozapadnoj Bosni u prolee i leto 1992, svesno napravio paralelu sa nacistikim reimom u ubistvima Jevreja.26

    Fotografije mravih mukaraca i prie o deportacijama vozom iz Bosne bile su dovoljne da zamislimo Auvic i moglo bi se postaviti pitanje da li je znatan deo obra-zovane javnosti uopte bio svestan ta se deavalo tokom Holokausta. U Drugom svetskom ratu Nemci su metodiki ubijali jevrejsku populaciju u mnogim delovima Evrope. Poelo je sistematskim iscrpljivanjem mukaraca, ena i dece tokom vojnih poduhvata protiv Sovjetskog Saveza. Potrebno je naglasiti da se ovo nije deavalo u balkanskim ratovima devedesetih. Postoji jedan dogaaj tokom bosanskog rata koji je u odreenoj meri slian ubijanjima na istonom frontu i to je Srebrenica.

    Rat u Bosni bio je brutalan, ali imajui u vidu karakter vojnih operacija i stepen nasilja, ne postoje indikacije da je bilo koji uesnik imao nameru da uniti jedan narod, u smislu o kome govori Konvencija. Postoje meutim obimni dokazi, i to ne samo iz sudskih postupaka, da je cilj bio da se protera protivnik i da su ubistva kori-ena kako bi se taj proces olakao.

    tavie, esto pominjana cifra od 250 000 mrtvih je oigledno preterana, to je isti-cano jo tokom rata.27 Dve skorije istrage, jedna koju je sproveo MKTJ28 i druga koju je sproveo nezavisni istraivaki centar u Bosni i Hercegovini,29 procenjuju da broj ubije-nih iznosi okvirno 100 000. Ove rtve pripadaju svim nacionalnim grupama u Bosni, i veliki procenat ine vojnici; u prvoj studiji 46 procenata, u drugoj 59 procenata. Ko-nano, dok je tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Bosne i Hercegovine ubijeno30

    25 G. Kenney /1995/: The Bosnia Calculation, The New York Times Magazine 23 April, 4243. [see also The Bosnia Calculation www.xuc.org./politics/myth/articles/042395.George_Kenney.html]

    26 R. Gutman /1993/: A Witness to Genocide. The First Inside Account of the Horrors of Ethnic Cle-ansing in Bosnia. Shaftesbury, Dorset; Rockport, Massachusetts; Brisbane, Queensland: Elements Books Ltd; Macmillan Publishing Company, USA.

    27 Bosanski proraun.28 E. Tabeau & J. Bijak /2005/: War-related Deaths in the 19921995 Armed Conflicts in Bosnia and

    Herzegovina: A Critique of Previous Estimates and Recent Results, European Journal of Population (2005) 21:187185.

    29 Pogledati: Istraivaki i dokumentacioni centar u Sarajevu, koji vodi Mirsad Tokaa: http://www.idc.org.ba/aboutus.html

    30 T. Duli /2005/: Utopias of Nation. Local Mass Killing in Bosnia and Herzegovina,19411942. Upp-sala: Acta Universitatis Upsaliensis. Studia Historica Upsaliensia 218, p.317. 31 K. Magnusson /2006/: Folkmord som metafor, p. 85.

  • 34 CRIMEN (IV) 1/2013 str. 2748

    77 procenata Jevreja, 17 procenata Srba, 9 procenata Muslimana i 6 procenata Hrvata, u ratu 19921995. otprilike 2 procenta populacije izgubilo je ivote.31 Ovo znai da su stope smrti u Bosni veoma daleko od onoga to karakterie genocid tokom 20. veka i da bi ih trebalo porediti sa drugim sluajevima etnikih konflikata (npr. sa Libanom), ili sa onim to se trenutno dogaa u Iraku.

    PROFESOR BASIUNI I FINALNI IZVETAJ

    Komisija postavljena od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 6. oktobra 1992. od velikog je znaaja za kasniji pravni razvoj pitanja genocida. Njen zadatak bio je da istrai ratne zloine i teke zloine protiv ovenosti uinjene u bivoj Jugoslaviji od 1991. Na elu Komisije bio je M. erif Basiuni, profesor na odeljenju za meuna-rodno pravo DePaul Univerziteta u ikagu. Finalni izvetaj Komisije predstavljen je Savetu Evrope 24. maja 1994. i o njemu se raspravljalo 28. decembra iste godine.32 Izvetaj se sastoji od uvoda, podueg rezimea i 12 aneksa na otprilike 3300 strana. Finalni izvetaj e kasnije postati krucijalna osnova za rad MKTJ-a. Predstavljao je arhivsku bazu za sudske postupke i inicijalno je odredio sluajeve koji su kasnije bili predmet suenja.

    Od jednake vanosti je bilo i Basiunijevo shvatanje koncepta genocida, koji je nesumnjivo uticao kako na sudski proces, tako i na javnost. Njegova inovacija bio je koncept lokalnog genocida.

    Na sasluanju u amerikom Kongresu diskutovalo se da li se ono to se dogodilo u Bosni moe smatrati genocidom ili ne. Basiuni istie da je osnova Finalnog izvetaja u tome da ne postoji sumnja da su u Bosni uinjeni zloini protiv ovenosti, ali da je situacija neto drugaija kada je u pitanju genocid, te da je pitanje definicije od velike vanosti.33 Ukoliko se konvencija Ujedinjenih nacija koristi kao standard, teko je deavanja u Bosni oznaiti kao genocid, ali ukoliko se zauzme progresivni stav, tj. da se genocid moe izvriti na lokalnom nivou, situacija moe biti razliita:

    Pitanje genocida je komplikovano zbog nacrta konvencije u pogledu toga da se zahteva postojanje posebne namere u nainu na koji se sprovodi, kao i da li se konvencija tumai tako da se odnosi na itavu grupu ili ne.

    Mi smo u okviru Komisije prihvatili progresivni stav i rekli da genocid ne bi trebalo tumaiti u svetlu itave grupe kao to je uinjeno nakon Holokausta jer je to obrazac koji su prihvatili nacisti, ve ga treba posmatrati u jednom posebnom kontekstu. Ako biste uzeli, na primer, Prijedor, gde je 56000 Bosanaca nestalo a veliki broj njih je ubijen, i to naroito pripadnika intelektualne elite i lidera ako biste posmatrali takav kontekst, tj. primer Prijedora, onda biste doli do namere za unitenjem u celini ili delu odreene grupe u okviru tog konteksta.34

    31 K. Magnusson, ibid.32 Finalni izvetaj Komisije eksperata Ujedinjenih nacija ustanovljene u skladu sa rezolucijom 780

    Saveta Evrope (1992). http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/REPORT_TOC.HTM33 U Finalnom izvetaju se navodi da e suenja u Hagu verovatno pokazati da se dogodio genocid.34 Ch. M. Bassiouni /1995/: Genocide in Bosnia-Herzegovina.

  • Magnusson Pojam genocida u pravu i nauci: jaz koji se iri? 35

    Pored udnih napomena u pogledu Holokausta, moe se tvrditi da Basiunijeva ideja lokalnog genocida poiva na (pogrenoj) pretpostavci da je njegovo vienje situacije u Prijedoru tano.35 tavie, kasnije opovrgava sopstvene argumente tvrdei da je svrha etnikog ienja (!) da se stvore komunikacijske veze izmeu srpskih teritorija u Bosni i Hrvatskoj, i u Bosni i Srbiji:

    Iz itave ove dokumentacije videete generalnu strukturu koja je vrlo metodi-na i verlo detaljna. Politika etnikog ienja imala je kako strateku, tako i politiku logiku i sprovedena je uz dosledan obrazac. Ideja je bila da se jednostavno uspostavi zona uz Drinu i Savu koja bi napravila susedske teritorije nastanjene Srbima u Bo-sni, Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, koje bi olakale kontakte meu ovim grupama.36

    Basiuni takoe izdvaja da su neredovne jedinice odgovorne za veinu groznih zloina. Bile su slobodne u sprovoenju svojih dela jer je nastao kolaps u zapoved-nitvu i kontroli. Ipak, istie on, postojao je sistematski i planirani haos koji se konstantno ponavljao. Meutim, ono za ta se Basiuni zapravo zalae nije genocid ve etniko ienje:

    Taktika je bila vrlo jednostavna i prilino uproena. Trebalo je samo sprovodi-ti samo onu vrstu nasilja koja bi ljude naterala da odu, nakon to su mnogi mueni i ubijeni, strahujui da se isto moe dogoditi i njima.37

    Videemo kasnije da e se ove nesuglasice zajedno sa ostalim Basiunijevim sum-njivim zakljucima ponovo pojaviti u dokumentima MKTJ-a.

    HAKI TRIBUNAL I PITANJE GENOCIDAOekivalo se da e Haki tribunal pokazati visok stepen integriteta i intelektualne

    preciznosti. Naalost, nije u potpunosti dorastao zadatku. ini se da su tuioci bili pod uticajem politikih i medijskih prilika, to vie ili manje eksplicitno izjednauje ono to se desilo na Balkanu sa zloinima u Drugom svetskom ratu. Shodno tome, slika paljivo planiranog i dobro organizovanog genocida postoji u oima javnosti, dok se u isto vreme sudi, sa izuzetkom sluaja Srebrenice, za dogaaje u kojima je ubijen relativno mali broj ljudi.

    Za potrebe sudskog postupka bilo bi racionalnije uzdrati se od generalne inter-pretacije onoga to se dogodilona politikom planu pogotovo to je nae znanje o tome jo uvek prilino nepotpuno. U tom kontekstu bi bilo prirodno tretirati pojedinane

    35 Svako ko ita Finalni izvetaj e nesumnjivo poverovati da je veina pomenutih 56000 mrtvih ili nestalih zapravo ubijena. Meutim, to nije sluaj i predstavlja jo jedan primer uloge koju imaju glasine i neproverene izjave u ratnom stanju. To istie i slabosti Finalnog izvetaja u pogledu izvora. Iako je opte verovanje da je u Prijedoru ubijeno izmeu 3035000 hiljada bosanskih muslimana, danas se procenjuje da je broj umrlih i nestalih oko 3000 ljudi od ukupno 112000 stanovnika iz 1991. godine. K. Magnusson, op. cit. pp. 8182.

    36 Ch. M. Bassiouni, op. cit.37 Ch. M. Bassiouni, ibid.

  • 36 CRIMEN (IV) 1/2013 str. 2748

    sluajeve tekih povreda ljudskih prava bez predrasuda kako bi se saznalo ta se zapra-vo dogodilo. Umesto toga, kroz pretpostavljenu analogiju sa nacistikim genocidom, stvorila se slika, naroito na prostoru Balkana, da su odreene grupe uvek rtve a dru-ge uvek uinioci i da se ono to je uinjeno u samoodbrani nikada ne moe smatrati ratnim zloinom. Krajnji rezultat je da nijedna grupa ne priznaje legitimitet suda i suenja oigledno nee rezultirati oekivanim pomirenjem.

    Lako je sloiti se da sa stavovima eminentnih istoriara Balkana, Stephena Burga i Paula Shoupa da sud nije uspeo da raspravi koji to kriterijumi moraju biti zadovolje-ni da bi se moglo govoriti o genocidu i kako se ovaj zloin razlikuje od masakra ili rat-nih zloina. Iako Burg i Shoup imaju razliita miljenja o ratu u Bosni, i jedan i drugi bi voleli da se ovo veoma vano pitanje mnogo potpunije i principijelno raspravi:

    Koji god argument eleli da zastupamo, ozbiljnost optubi za genocid zahteva preciznu optubu i precizne dokaze. Sve do sada, iako je Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju u Hagu optuio srpske lidere za genocid, nije identifikovao razliku izmeu radnje genocida i zloina protiv ovenosti u svojim optunicama. Niti je uspeo da se nosi sa problemom razgranienja i namere. Upravo u tom aspek-tu je Haki tribunal mogao u velikoj meri doprineti razumevanju ovog problema. Insistiranjem da tuioci i njihovi ekspertski svedoci definiu granicu i izvedu dokaze o nameri izvodei pritom sud o njihovoj validnosti Tribunal moe izgraditi osnovu za odluivanje o tome zato se neki zloini moraju smatrati genocidom, dok drugi ne bi trebalo. Sudije Tribunala bi na taj nain mogle da stvore jaku osnovu za proces utvrivanja da li se genocid u Bosni dogodio ili ne.38

    Ispostavilo se da su tumaenja Tribunala esto prilino bukvalna a istovremeno ne-obino sofisticirana, naroito kada se postavi pitanje razumevanja kljune formulacije unititi grupu... u celini ili delu. Tuioci su se ovde fokusirali na koncept dela umesto unitenja to je teko objanjivo. Postoji vidljiva opasnost da e se situacija okarak-terisati kao genocid ukoliko je uinilac ubio lanove grupe samo zbog toga to su bili lanovi ove grupe bez obzira na stepen, sistematiku ili nameru.39 U sluajevima kao to je ovaj iz Bosne i Hercegovine ono o emu se ranije govorilo kao o graanskom ratu ili etnikom konfliktu se sada manje ili vie mehaniki klasifikuje kao genocid. U me-uvremenu se zaboravlja da ubistva evropskih Jevreja nisu bila deo etnikog konflikta.

    SLUAJ KRSTIZa sada, jedina osoba koju je Haki tribunal osudio za genocid (sauesnitvo u

    genocidu) je srpski general Radislav Krsti.40 Pred kraj dogaanja u Srebrenici, snage pod njegovom komandom su uestvovale u pogubljenju bonjakih vojnika i mukih civila izmeu 14. i 17. jula 1995.

    38 St. L. Burg, P. S. Shoup /1999/: The War in Bosnia-Herzegovina, p. 185.39 Za inovativni model genocida, korienjem ovih metoda, pogledati T. Duli, op. cit.40 Sudija Almiro Rodrigues, Predsedavajui, Sudija Fouad Riad i Sudija Patricia Wald. 2001. Pre-

    suda pretresnog vea: Tuilatvo protiv Radislava Krstia MKTJ

  • Magnusson Pojam genocida u pravu i nauci: jaz koji se iri? 37

    Presuda je zanimljiva kako u pogledu naina razmiljanja o pitanju krivice tako i u njoj iznetom stavu na koji nain je potrebno tumaiti osnovne aspekte Konven-cije o genocidu. Sud, na primer, zakljuuje da general Krsti nije planirao ubistva u Srebrenici niti je on sam uestvovao u masakrima, niti je bio odgovoran za ono to se dogodilo u ranijim fazama.41 tavie, sud navodi da inicijalno nije postojala namera za ubijanjem svih mukaraca sposobnih da nose oruje kao ni za deportacijom bonja-ke populacije. Navodi se i to da su neke rtve ubijene u borbi, iako ne postoje nikakvi podaci o brojkama. Ukupan broj rtava nije bio potvren, ali isti prema stanovitu suda iznosu negde izmeu 7000 i 8000 ljudi.

    Meutim, u nekom trenutku neko nejasno je ko doneo je odluku da se ubiju svi mukarci u Srebrenici. Iako general Krsti nije uestvovao u donoenju ove odlu-ke, bio je odgovoran za ponaanje svojih jedinica kao komandant i trebalo je da bude svestan onoga to se desilo i kakve e to posledice imati na bonjaku populaciju u Srebrenici.

    Najinteresantnije je na koji nain je sud tumaio definiciju genocida i kako bi koncept trebalo primeniti u postupku. Prvo se pojanjava da bosanski muslimani ine nacionalnu grupu u smislu konvencije i istie se da su oni priznati kao narod Ustavom iz 1963 (to nije tano).42 Drugo, Srbi su ih nesumnjivo posmatrali kao na-cionalnu grupu.

    S obzirom da haki tuioci nisu ostali pri stavu da rat u Bosni predstavlja ge-nocid, najvanije pitanje bilo je znaenje konstrukcije u celini ili u delu. Pitanje je bespotrebno zakomplikovano injenicom da je tuilac u svom poimanju zloina u sutini tvrdio da se muslimani u Srebrenici mogu smatrati posebnom bonjakom podgrupom na koju bi se mogao primeniti koncept grupe iz Konvencije. Populacija je u optunici alternativno oznaena kao bosanska muslimanska populacija Srebre-nice, bosanski muslimani Srebrenice ili bosanski muslimani istone Bosne i istie se da se svojom patrijarhalnom kulturom razlikuju od ostalih muslimana u Bosni, stvarajui time odvojenu (nacionalnu, etniku, religijsku?) grupu. Odbrana sa druge strane tvrdi da je jedino razumno tumaenje da muslimane u Srebrenici treba posma-trati kao deo muslimanske populacije u Bosni.43

    41 Dodatno, dokazi koje je vee predstavilo nisu podrali zakljuak da je general Krsti ikada predvi-deo da e izabrani metod za uklanjanje bosanskih muslimana iz enklava biti sistematsko pogublji-vanje dela civilne populacije. tavie, general Krsti deluje kao uzdran i ozbiljan oficir koji teko da je ikada podstrekavao na planove kao to je onaj osmiljen za masovno pogubljenje bosanskih muslimana nakon preuzimanja Srebrenice u julu 1995. Prilino je neizvesno da bi se general Kr-sti nakon to je ostavljen sa sopstvenim sredstvima i snagama, uopte mogao povezati sa takvim planom (iz presude)

    42 Bosanski muslimani dobili su status (dravnog) naroda 1974. Ustavom Jugoslavije i Ustavom Bosne i Hercegovine (ne 1963), ali su zapravo posmatrani, pod imenom Muslimani, kao junoslovenski narod na istom nivou kao i Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci, nakon sastanka sa Cen-tralnim komitetom Saveza komunista Bosne i Hercegovine u februaru 1968, na kom je odlueno da e bosanski muslimani predstavljati posebnu naciju. Njihov novi status potvren je popisom iz 1971. na kom su sa epitetom naroda bili u mogunosti da se izjasne kao Muslimani. A. Purivatra, M. Hadijahi /1990/: ABC Muslimana. Muslimanska biblioteka. Sarajevo: Bosna, p. 41.

    43 S obzirom da optunica u ovom sluaju definie ciljanu grupu kao bosanske muslimane, tuilatvo je ini se koristilo alternativnu definiciju u svojim izvetajima pre suenja tvrdei da je postojala name-ra se populacija bosanskih muslimana u Srebrenici ukloni putem masovnih ubistava i deportacije.

  • 38 CRIMEN (IV) 1/2013 str. 2748

    Stav suda nije naalost sasvim jasan. Dok sud smatra muslimane iz Srebrenice delom bonjake populacije u Bosni, kada raspravlja o posledicama pogubljenja, stoji na stavu da su muslimani iz Srebrenice kao grupa pripradali karakteristinoj patri-jarhalnoj kulturi gde je smrt mukaraca mogla imati ozbiljnije posledice nego inae.44

    Nezadovoljavajue je da sud ostaje prilino nejasan dok se u presudi poziva na tekst konvencije i pominje vana pitanja principa, kao to su razlikovanje genocida i progona. Konkretno, veoma iznenauje da sud ne pominje unitenje dela grupe bosanskih muslimana, ve govori o unitenju drutva bosanskih muslimana u Srebre-nici.45 Ne koristei, dakle, terminologiju konvencije, sud izbegava svaku raspravu na temu da li se broj mrtvih moe smatrati znaajnim delom populacije. Sud takoe za-nemaruje injenicu da srpske jedinice nisu ubijale ene i decu, to moe biti argument protiv genocida.46 Pre svega, meutim, presuda predstavlja vrlo sumnjivo odstupanje od teksta i znaenja konvencije.

    Rasprava na temu pripadnosti grupi problematina je i u smislu da sam sud na-vodi da su itelji Srebrenice u to vreme uglavnom bile izbeglice sa drugih punktova.47 Drugim reima, ova grupa se razlikuje od one koja je na primer u popisu iz 1991. definisana kao stanovnitvo Srebrenice. Dalje, meu ubijenima su bili i pripadnici redovne bosanske vojske. Ovo zapravo znai da je nemogue povezati broj mrtvih sa brojkama koje se odnose na tadanje stanovnitvo Srebrenice. Iz tog razloga bilo bi prirodno definisati rtve (grupu) kao lanove bonjakog naroda ili eventualno muslimane istone Bosne. Da je ovako uraeno, procenat rtava bi izuzetno oteao ispunjavanje zahteva da je etnika grupa unitena u celini ili u delu. Sud nije doka-zao da je svrha bila unitenje bonjakog naroda kao takvog, ak ni u Srebrenici, ve se umesto toga fokusira na njegov nestanak sa geografskog podruja. Zapravo, itav

    U svom finalnom izvetaju pre suenja, tuilatvo je definisalo grupu kao bosanske muslimane Srebrenice, dok ih je u zavrnoj rei oznailo kao bosanske muslimane istone Bosne. Odbrana je u svom finalnom izvetaju pre suenja tvrdila da bosanski muslimani Srebrenice ne ine posebnu nacionalnu, etniku, rasnu ni religijsku grupu. Posebno su tvrdili da se ne moe stvoriti vetaka grupa ograniavajui njen obim na geografsko podruje. Prema stavu odbrane, bosanski musli-mani ine jedinu grupu koja se uklapa u definiciju grupe koju konvencija titi. (iz presude)

    44 Sve i da uzmemo da su sistematski masakrirani samo mukarci zreli za vojsku, znaajan broj ovih masakara se desio u vreme kada je nasilni transfer ostatka bosanskih muslimana ve u velikoj meri bio u toku. Snage bosanskih Srba nisu mogle da ne znaju da bi u vreme kada su odluili da ubiju sve mukarce ovo selektivno unitenje grupe imalo dugotrajne posledice na itavu grupu. Njihove smrti spreile su sve aktivne pokuaje bosanskih muslimana da ponovo zauzmu teritoriju. Snage bosanskih Srba su ak bile svesne katastrofalnih posledica koje bi nestanak dve ili tri generacije mukaraca imao na preivljavanje tradicionalno patrijarhalnog drutva, posledice koje je Vee pret-hodno detaljno opisalo. (iz presude).

    45 Sudsko vee iz dokaza zakljuuje da je Vojska Republike Srpske htela da eliminie bosanske musli-mane Srebrenice kao zajednicu... Bosanski muslimani Srebrenice zreli za vojsku zaista predstavljaju sutinski deo grupe bosanskih muslimana jer bi ubistvo ovih ljudi neizbeno i sutinski rezultiralo unitavanjem itave zajednice bosanskih muslimana u Srebrenici ... I zaista, fiziko unitenje moe za cilj imati samo deo geografski ogranienog podruja neke vee grupe jer uinioci genocida po-smatraju nameravano unitenje kao dovoljno za unitenje grupe kao posebnog entiteta u spornom geografskom podruju. (presuda)

    46 St. L. Burg, P. S. Shoup, op. cit. p. 183.47 Zaista, vei deo bosanskih muslimana koji je iveo u Srebrenici u vreme napada nije bio rodom iz

    Srebrenice ve iz itave centralne Podrinjske regije. (presuda)

  • Magnusson Pojam genocida u pravu i nauci: jaz koji se iri? 39

    zakljuak je zasnovan na analizi vojnih operacija ukljuujui tu i krenje ljudskih prava od strane Bonjaka u Srebrenici i njenoj okolini, kao i analizi stratekih ciljeva protivnika. Drugim reima, ovaj pristup bi doveo do kazne za deportaciju i teke ratne zloine, ali ne i za genocid.

    SLUAJ SIKIRICAJo jedno vano suenje bilo je suenje Duku Sikirici, zaduenog za logor u

    Keratermu koji je izmeu ostalog optuen i za genocid. Sud je smatrao da je bilo potrebno razjasniti nameru kako bi se utvrdilo da li se radi o genocidu, to je neop-hodan preduslov za razlikovanje genocida i drugih zloina koji pripadaju istoj grupi, tj. zloina protiv ovenosti.48

    U ovom sluaju morala je postojati namera za unitenje, u celini ili u delu, bosan-skih muslimana ili grupe bosanskih Hrvata u gradu Prijedoru. Drugo, mora se utvr-diti da je namera bila unitenje grupe kao takve. Sudije primeuju da grupa eksperata Ujedinjenih nacija za genocid definie pojam u delu kao razumno znaajan broj, u odnosu na itavu grupu kao celinu, ili znaajni deo grupe, kao to je njeno rukovod-stvo. Sud tvrdi da pre treba koristiti formulaciju razumno znatan nego razumno znaajan kada se govori o brojevima. Ukoliko bi se utvrdilo da je ovaj kriterijum ne-primenjiv, moglo bi doi do osude za genocid ako je znaajan deo grupe, na primer njeno rukovodstvo ubijeno.

    Sud kritikuje tuilatvo to zarobljenike u Keratermu smatra grupom. Ne moe se porediti broj ubijenih zatvorenika sa ukupnim brojem zatvorenika. Poreenje treba da obuhvati samo ono to konvencija smatra grupom, konkretno Bonjake u Bosni i Hercegovini ili ako se, kao to je sud uinio, prihvati ideja lokalnog genocida bo-njako stanovnitvo u Prijedoru.

    Sud zakljuuje da je u ovom sluaju broj rtava jednak broju zarobljenika u Kera-termu, dakle otprilike 10004000 ljudi. Oni ine 2 do 2,8 procenata muslimanske po-pulacije u Prijedoru i teko da se mogu kvalifikovati kao razumno znatan deo grupe bosanskih muslimana u Prijedoru. Zapravo, broj rtava je zanemarljiv. Zakljuuje se da ovo nije sluaj u kome se moe zakljuiti da je postojala namera za unitenjem znatnog broja bosanskih muslimana ili bosanskih Hrvata.

    Sud dalje navodi da nisu dostavljeni dokazi koji govore u prilog tvrdnje tuilatva da je namera Sikirice bila da ubije muslimansko rukovodstvo u Prijedoru:

    Pored prethodno dostavljenog, veoma malo dokaza je predoeno o rukovode-em statusu onih koji su zadrani u Keratermu. Postoje dokazi da su meu njima bili vozai taksija, kolski nastavnici, pravnici, piloti, mesari i kafedije. Meutim, ne postoje posebni dokazi koji bi ih identifikovali kao voe te zajednice. U stvari,

    48 Sudija Patrick Robinson, Predsedavajui, sudija Richard May i sudija Mohamed Fassi Fihri. 2001. Presuda pretresnog vea: Tuilatvo protiv Duka Sikirice, Damira Doena, Dragana Kolundije. MKTJ. . Svi citati u nastavku su iz ovog teksta.

  • 40 CRIMEN (IV) 1/2013 str. 2748

    ne postoje dokazi da su oni bili ljudi od bilo kakvog posebnog znaaja za svoju zajed-nicu, osim da su neki od njih bili zreli za vojsku i mogli su biti pozvani u vojnu slubu.

    Sud takoe odbija navode optube da su oni koji su orujem branili Prijedor slu-ili kao uzor svojim zemljacima i da bi se zbog toga mogli definisati kao voe. Ovakav argument bi obesmislio definiciju rukovodstva:

    Vee je odbacilo predloge da bi svi oni bosanski muslimani, bilo iz okoline Brda ili drugih krajeva, koji su bili aktivni u otporu prilikom zauzimanja njihovih sela, trebalo smatrati voama. Prihvatanje ovakvih predloga bi uinilo definiciju rukovodstva toliko elastinom da bi postala besmislena.

    Vano je i ta je sud rekao o generalnoj situaciji u Prijedoru, i u kom stepenu je stanovnitvo bilo predmet sistematskog nasilja. Sudije primeuju da nita ne podra-va utisak da su Srbi ciljali odreenu kategoriju, ili da su rtve progona bile vitalne za kontinuirano postojanje grupe:

    Postoji malo dokaza da je ciljano na naroite pojedince u prijedorskoj regiji, osim onih koji su dovedeni i smeteni u Keraterm.

    Posmatrajui situaciju van logora Keraterm, ne postoje dokazi koji bi pokazali da bi nestanak onih na koje su ciljali bosanski Srbi doveo do znaajnog uticaja na preivaljavanje stanovnitva u Prijedoru kome su pripadali po osnovu rukovodeeg statusa ili iz bilo kog drugog razloga.

    U skladu sa prethodno iznetim, Vee ne smatra da postoji dovoljna dokazna osnova za izvravanje namere za unitenje znaajnog dela populacije bosanskih mu-slimana ili bosanskih Hrvata, kao to je njihovo rukovodstvo, bilo unutar ili van logora Keraterm.

    Zapravo, sud je miljenja da tuilac nije dokazao niti da je ubijen znatan deo muslimanskog stanovnitva u Prijedoru niti da su ubijene njihove voe. Ovo je samo po sebi dovoljno za odbijanje optunice za genocid, ali sud takoe raspravlja pitanje znaenja fraze nacionalna, etnika, rasna ili religijska grupa kao takva. Naglaava da su rtve genocida izabrane ne zbog svog individualnog identiteta, ve zato to su la-novi grupe koja je kao takva predmet krivinih radnji. Sudije istiu da je odluujua razlika izmeu genocida i progona etnikih grupa:

    Naroito treba istai da je psiholoki element zloina genocida ono to ga razlikuje od drugih zloina koji obuhvataju radnje sline onima koje ine genocid. To predstavlja znaenje fraze kao takve iz uvoda. Dok su rtve veine zloina pojedinci, konana rtva kod genocida je grupa, iako njeno unitenje po pravilu zahteva vrenje zloina prema njenim lanovima, tj. prema pojedincima koji pripadaju grupi. To je ono to ra-zlikuje genocid od progona kao zloina protiv ovenosti ... u sluaju progona, uinilac vri zloine nad pojedincima na politikoj, rasnoj ili religijskoj osnovi. Ovo je faktor koji uspostavlja jasnu razilku izmeu genocida i veine sluajeva etnikog ienja.

  • Magnusson Pojam genocida u pravu i nauci: jaz koji se iri? 41

    Dalje se navodi da ne postoji razlika izmeu sluajeva etnikog ienja koji su ve u proceduri pred sudom i sluaja Sikirice.49 tavie, ne postoje dokazi o tome da je namera progona u Prijedoru bila unitenje grupe kao takve:

    Dok opta priroda poinjenih zverstava moe predstavljati dokaz o planiranom progonu, Vee nalazi da u okolnostima ovog sluaja to nije dovoljno za postojanje specifine namere koja se zahteva kod genocida.

    Nije veliki ni broj mrtvih unutar i izvan logora, u odnosu na broj stanovnika, niti je stepen sistematinosti takav da se moe govoriti o genocidu:

    to se tie stepena stvarnog ili pokuanog unitenja ... samo je mali procenat u okviru grupa bosanskih muslimana ili bosanskih Hrvata koji su bili rtve o koji-ma govori lan 4(2)(a), (b) i (c) Statuta.Vee nije uspelo da iz ovih dokaza izvede zakljuak o nameri za napadom na znatan broj bosanskih muslimana ili bosanskih Hrvata.

    Dokazi ne podravaju zakljuak da je uopte postojao neki poseban sistem odlaganja leeva. I zaista, osim masakra u Sobi broj 3, ubistva su ini se bila spora-dina. Masakr iz Sobe broj 3 u kome je ubijeno 120 ljudi ne ukazuje, sam po sebi, da je postojao naroit sistem ubijanja.

    Konano, sud zakljuuje da nita ne pokazuje da su ovi dogaaji bili posledica ideoloke ili politike kampanje sa ciljem podsticanja genocida:

    Dok je Tuilatvo navelo dokaze koji bi mogli da nagoveste da je opta politika doktrina vlasti bosanskih Srba podstakla kampanju progona nesrpskog stanovni-tva u Prijedoru, ne postoje dokazi da je ova doktrina koriena u svrhu promocije genocida.

    Presuda je od velikog principijelnog znaaja i predstavlja svedoanstvo o onome to se deavalo u Prijedoru u prolee i leto 1992. godine. Sud je mnogo detaljnije i preglednije nego to je to inio u sluaju Krsti raspravljao kako treba tumaiti pojam genocida u pravnom znaenju. U tom smislu, pokuao je da odgovori na pitanje koje su postavili Burg i Shoup. Sa druge strane se ni ne bavi pitanjem iznetim ranije, a to je u kom stepenu se pojedincu koji ne pripada najviim telima nadlenim za donoenje odluka uopte moe suditi za genocid.

    to se tie dogaaja u Prijedoru iz 1992. godine, jasno je da se stav suda drastino razlikuje od Finalnog izvetaja Ujedinjenih nacija, kao i od vladajueg shvatanja koje

    49 Praktino je svaki sluaj procesuiran pred Tribunalom u sebi sadrao elemente etnikog ienja, u kojima su pojedine grupe trpele razne vrste zlostavljanja i muenja, ukljuujui ubistva i zatvaranja. Meutim, treba pomenuti da Tuilatvo nije tvrdilo da postoji genocid ni u jednom drugom sluaju zatvaranja ljudi u logore u Prijedoru (ime se ovaj sluaj bavi) ... Vee nije uvidelo razliku izmeu ovog sluaja i drugih postupaka za etniko ienje u okolini Prijedora. (presuda)

  • 42 CRIMEN (IV) 1/2013 str. 2748

    iznose strani mediji. Ne radi se o tome da sudije usled nedostatka dokaza nisu bile u mogunosti da osude nekog pojedinca, radi se o tome da su sudije zakljuile da u Prijedoru uopte nije poinjen genocid. Oekivali bismo da e obrazloenje suda ima-ti znaajne posledice po opte shvatanje rata, jer se ono to se dogodilo u Prijedoru smatra najgorim primerom nasilja posle Srebrenice.

    PRIJEDOR I SREBRENICA

    U dva postupka u kojim je genocid bio deo optunice, Tribunal je doao do potpuno razliitih zakljuaka.50 Ovo nije neuobiajeno u sudskoj praksi jer uvek postoje razliita tumaenja pozitivnog prava. Meutim, u ovom sluaju ne postoji via instanca u nekom uobiajenom smislu i zabrinjavajue je to sud rezonuje pri-lino raznoliko o fundamentalnim principima. Treba napomenuti i da je Presuda Sikirici klasa za sebe, u pogledu stilskog kvaliteta i logike uverljivosti. Iako prilino sumarno, sud je ipak raspravljao o povezanosti argumenata strana u postupku sa zakonima i drugim spisima. Ovo se ipak nije desilo u sluaju Krsti gde se sumnjiva argumentacija tuilatva ne komentarie, iako ona ide i protiv rezonovanja samog suda. Razlog ovome je moda klasian nedostatak jasnoe pri korienju pojmova, gde se i pored citiranja relevantnih dokumenata argumenti koriste suprotno njiho-vom znaenju. Ovde se razmatraju samo dva takva pitanja znaenje fraze grupe kao takve i tumaenje kvalifikacije u delu.

    Kada se raspravlja o ovom potonjem pitanju u presude Krstiu, sud zapravo kori-sti postupak u dva koraka. Prvo je sud odluio da se u delu tumai tako da unitava-nje stanovnitva jednog grada ispunjava ovaj kriterijum. Nakon ovoga sud opet polazi ispoetka, postavljajui pitanje koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi se zadovoljio kriterijum u delu u okviru takve podgrupe. Ovde sud, bez ikakve zamerke prati rezonovanje tuioca:51

    Zaista, fiziko unitenje moe imati za predmet samo deo geografski ogranie-nog dela vee grupe jer uinioci genocida smatraju nameravano unitenje kao do-voljno za unitenje grupe kao posebnog entiteta na geografskom podruju o kome je re. (Presuda)

    50 Optunica za genocid protiv Sikirice i Jeliia je odbaena (Sudija Patrick Robinson, Predsedava-jui, Sudija Richard May i Sudija Mohamed Fassi Fihri. 2001. Presuda pretresnog vea: Tuilatvo protiv Duka Sikirice, Damira Doena, Dragana Kolundije. MKTJ. . Sudija Claude Jorda, Predsedavajui, Sudija Fouad Riad I Sudija Al-miro Rodrigues. 1999. Presuda pretresnog vea: Tuilatvo protiv Gorana Jeliia. MKTJ. .), ali potvrena u sluaju Krstia Sudija Almiro Rodrigues, Predsedavajui, Sudija Fouad Riad i Sudija Patricia Wald. 2001. Presuda pre-tresnog vea: Tuilac v. Radislav Krsti Judgement. MKTJ

    51 Sudija Almiro Rodrigues, Predsedavajui, Sudija Fouad Riad i Sudija Patricia Wald. 2001. Presu-da pretresnog vea: Tuilac v. Radislav Krsti Judgement. MKTJ

  • Magnusson Pojam genocida u pravu i nauci: jaz koji se iri? 43

    Namera za unitenje velikog broja ljudi zbog njihove pripadnosti posebnoj grupi predstavlja genocid iako ove osobe ine samo mali deo grupe u okviru dra-ve, regiona ili zajednice.

    Iako konvencija ne precizira znaenje pojma u delu, ovo izgleda kao previe prefinjen argument koji tei da ukine razliku izmeu genocida i drugih zloina protiv ovenosti. Ovome treba dodati i ve pomenuto injenicu da se znaenje pojma uni-tenje (ubijanje) menja prilikom predstavljanja deportacije sa odreenog podruja. Nita slino ovome ne moe se nai u postupku protiv Sikirice.

    I drugi zakljuak je jednako vaan. Sudije se izraavaju prilino dvosmisleno i pokazuju neoekivano nizak stepen pravnike svesti i znanja kada raspravljaju o zloinima progona i genocida:

    Namera za unitenje grupe kao takve, u celini ili u delu, pretpostavlja da su rtve izabrane zbog njihove pripadnosti grupi ije se unitenje planira.

    Kako zloini progona i genocida nemaju zajedniku distinktivnu karakteristi-ku, nije mogue kumulativno osuditi i za jedan i za drugi zloin.52

    Da bi se odreena situacija smatrala genocidom, nije dovoljno rei da su ljudi ubijeni zbog njihove pripadnosti odreenoj grupi. Da je ovo sluaj svaki graanski rat bi predstavljao genocid. tavie, ako bismo sudije bukvalno shvatili, oni tvrde da ne postoji razlika izmeu genocida i etnikog ienja (progon). Nasuprot tome, presuda Sikirici ova pitanja nairoko razmatra i sudije se trude da objasne krucijalnu razliku izmeu razliitih vrsta zloina protiv ovenosti. Naglaava se da zloin geno-cida mora biti usmeren protiv grupe kao takve, ne protiv pojedinaca lanova grupe. Ovo znai da postoji vana kvalitativna razlika izmeu progona na etnikoj osnovi usmerenog protiv pojedinaca sa jedne strane i genocida gde je namera usmerena na unitenje etnike grupe sa druge strane:

    Iako i jedan i drugi imaju diskriminatorne karakteristike, od kojih su neke zajednike za oba zloina, u sluaju progona poinilac ini zloin protiv pojedinca na politikoj, rasnoj ili religijskoj osnovi. To je faktor koji pravi granicu izmeu genocida i veine sluajeva etnikog ienja.53

    Fascinantno je da su argumenti korieni u postupku protiv Krstia potpuno kontradiktorni razlici izmeu progona i genocida napravljenoj u postupku protiv Si-kirice. Stoga je opravdano pitanje ta bi se desilo da su sudije sa suenja Sikirici presuivale Krstiu i obrnuto, da su sudije sa suenja Krstiu presuivale Sikirici?

    52 Sudija Almiro Rodrigues, Predsedavajui, Sudija Fouad Riad i Sudija Patricia Wald. 2001. Presu-da pretresnog vea: Tuilac v. Radislav Krsti Judgement. MKTJ

    53 Sudija Patrick Robinson, Predsedavajui, Sudija Richard May i Sudija Mohamed Fassi Fihri. 2001. Presuda pretresnog vea: Tuilatvo protiv Duka Sikirice, Damira Doena, Dragana Kolundije. MKTJ. .

  • 44 CRIMEN (IV) 1/2013 str. 2748

    albeno vee Tribunala je 19. aprila 2004. godine osudilo Krstia za sauesnitvo u genocidu. itajui obrazloenje dolazimo do zakljuka da je praena prvostepena presuda u pogledu definisanja genocida i ciljane grupe. Prigovori odbrane su prilino sumarno odbaeni. Istovremeno, sud podriva sopstvenu argumentaciju naglaavajui vojno-taktiku pozadinu dogaaja.54

    Na ovaj nain je Haki tribunal odluio da zaista postoji genocid ako je deo dela etnike grupe ubijen. Ovo predstavlja uproavanje pojma genocida i moemo oe-kivati nebrojeno mnogo sluajeva na ovu temu u postojeim i buduim sukobima. Razumno je pitanje u kom smislu postoje zajednika svojstva genocida u Srebrenici, genocida u Ruandi i Holokausta?

    Teko je doi do bilo kog drugog zakljuka osim da sud nije ispunio svoj cilj i da je bacio senku na svoj integritet. Kao jedan od mnogih udnih postupaka u Hagu pojavljuje se i sluaj Biljane Plavi, bive predsednice Republike Srpske. Kako je mo-gue optuiti nekoga za genocid i onda povui optubu jer je taj neko priznao laki zloin? Valjda bi za loin ovakvih razmera, ako je optuba ozbiljna, trebalo voditi postupak pred sudom.

    ZAKLJUAK

    Sa presudama MKTJ i Meunarodnog suda pravde nali smo se u prilino zbunjujuoj situaciji da je kljuni pojam meunarodnog prava korien suprotno zdravom razumu i nameri konvencije uz koju bi se trebao primeniti. Ovo zna-i da jedan zaseban dogaaj ima isti status kao i svako od pojedinanih ubistava koje zbirno predstavljaju Holokaust. Potpuno je jasno da nema nikakve koristi od menjanja znaenja pojma genocida. Upravo suprotno, spreava nas da razumemo njegovu pravu prirodu.

    Teko je odupreti se oseaju da je do ove zabune dolo usled specifine poli-tike klime koja je vladala za vreme rata u Bosni i na Kosovu. Ono to propagan-du SAD-a i delom Velike Britanije ini naroito uvredljivom je da su upravo oni politiari koji su odgovorni za iskrivljenu sliku onoga to se deavalo na Balkanu uradili sve to je u njihovoj moi da ono to se desilo u Ruandi ne kvalifikuju kao genocid.

    Zanimljivo je da je Basiunijev Finalni izvetaj, koji se moe kritikovati kao ne-potpun i zasnovan na prilino tankim dokazima, postao osnovni izvor optubi za genocid. Takoe, bez Basiunijeve inovativne ideje lokalnog genocida, bilo bi nemo-gue osuditi bilo koga za genocid u Bosni. ta je uopte lokalni genocid? Nijedan deo konvencije ili upotreba obinog jezika ne vodi takvom tumaenja fraze u delu. Na primer, ako bi bili ubijeni Jevreji u Solunu, govorili bismo o genocidu nad grkim Je-vrejima, parcijalnom genocidu sefardskih Jevreja ili opet kao o pojedinanom sluaju u okviru ubistva evropskih Jevreja.

    54 Presuda albenog vea: Tuilatvo protiv Radislava Krstia, predmet IT-98-33- http://www.un.org/icty/krstic/Appeal/judgement/index.htm

  • Magnusson Pojam genocida u pravu i nauci: jaz koji se iri? 45

    Primer pokazuje da se genocid moe izvriti lokalno samo ako je vei deo odreenog stanovnitva ve geografski podeljen i koncentrisan. Ako je ovo sluaj, onda ova inovacija nije neophodna. Ako govorimo o genocidu na nain na koji to Tribunal ini, znai da najvaniji segment pravne i naune definicije genocida, tj. unitenje naroda, nije ozbiljno shvaen. Ovo ima smisla jedino ako bi neko eleo da po svaku cenu koristi simbolikom obojen pojam genocida tamo gde mu nije mesto. Ali ako se ovo uradi, onda rei gube svako znaenje, a to je moralo biti jasno i sudijama u Hagu.

    prevela Milica Savi

    LITERATURA

    Bassiouni, M. Ch. /1995/: Genocide in Bosnia-Herzegovina.Bauer, Y. /2001/: Rethinking the Holocaust. New Haven; London: Yale University Press.Burg S. L., Shoup P. S. /1999/: The War in Bosnia and Herzegovina, Ethnic conflict and Inter-

    national Intervention, Armonk, New York, London.Burg, St. L., Shoup P. S. /1999/: The War in Bosnia-Herzegovina.Chalk F. R. and Jonassohn K. /1990/: The History and Sociology of Genocide. Analyses and Case

    Studies. (Ed.) F. Chalk & K. Jonassohn. New Haven: Yale University Press.Charny, I. W. /1988/: Understanding the Psychology of Genocidal Destructiveness. Geno-

    cide. A Critical Bibliographical Review. Ed. Israel W. Charny. New York: Transaction Publishers.

    Cigar, N. /1995/: Genocide in Bosnia, The Policy of Ethnic cleansing, College Station: Texas A&M University

  • 46 CRIMEN (IV) 1/2013 str. 2748

    Hayden, R. M. /1996/ Schindlers Fate: Genocide, Ethnic Cleansing, and Population Tran-sfers. Comments by Carol s. Lilly, Susan Woodward, Paul Wallace. Reply Hayden. Slavic Review 55(4, Winter).

    Horowitz I. L. /1982/: Taking Lives. Genocide and State Power. Third edition (augmented). New Brunswick, NJ: Transaction Books.

    I. W. Charny/1994/: Toward a Generic Definition of Genocide in: The Conceptual and Historical Dimensions of genocide., (ed.) George Andreopoulos. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.

    Kenney, G. /1995/: The Bosnia Calculation. The New York Times Magazine 23 April, 4243. [see also The Bosnia Calculation www.xuc.org./politics/myth/articles/042395.Geor-ge_Kenney.html].

    Kuper L. /1981/: Genocide. Its Political Use in the Twentieth Century. New Haven: Yale Uni-versity Press.

    M.E. Shapre; Bougarel, X. /1996/: Bosnie, Anatomie dun conflit, Paris: ditions La Dcouverte.Magnusson K. /1999/: Holocaust and Genocide Studies: Survey of Previous Research. Rese-

    arch Agenda. The Uppsala Programme for Holocaust and Genocide Studies, Uppsala Uni-versity. Uppsala: Uppsala University, Centre for Multiethnic Research.

    Magnusson K. /2006/: Follkmord som metafor, Bilden av kriget i Bosnien och Hercegovina, Uppsala: Programmet for studier kring Forintelsen och folkmord, Uppsala universitet.

    Porter J. N. /1982/: What is Genocide? Notes Toward a Definition. in: Genocide and Human Rights. A Global Anthology., (ed.) J. N. Porter. /1987/: Washington, DC: University Press of America.

    Purivatra, A & Hadijahi M. /1990/: ABC Muslimana. Muslimanska biblioteka. Sarajevo: Bosna.

    R. Lemkin /1944/: Axis Rule in Occupied Europe, Laws of Occupation, Analysis of Government, Proposals for Redress, Washington, D.C.: Carnegie Endowment of International Peace.

    Rieff, D. /1995/: Slaughterhouse, Bosnia and the Failure of the West, New York: Simon & Schuster.

    Tabeau, E. & Bijak, J. /2005/: War-related Deaths in the 19921995 Armed Conflicts in Bosnia and Herzegovina: A Critique of Previous Estimates and Recent Results, European Journal of Population (2005).

    Thompson, J. L., Quets G. A. /1990/: Genocide and Social Conflic. A Partial Theory and Comparison, -in: Research in Social Movements, Conflicts and Change., vol. 12, ed. Louis Kriseberg. Greenwood, CN: JAI Press.

    Woodward, S. L. /1995/: Balkan Tragedy, Chaos and Dissolution after the Cold War. Washin-gton, DC: The Brookings Institution.

    http://www.icj-cij.org/docket/files/91/13685.pdf.http://www.idc.org.ba/aboutus.htmlhttp://www.un.org/icty/krstic/TrialC1/judgement/index.htmhttp://www.un.org/MKTJhttp://www.unhchr.ch/html/menu3/b/p_genoci.htm

  • Magnusson Pojam genocida u pravu i nauci: jaz koji se iri? 47

    Kjell MagnussonUniversity Uppsala

    DER BEGRIFF DES VLKERMORDES IN RECHT UND WISSENSCHAFT: EINE KLUFT DIE SICH

    WEITER AUSBREITET?

    ZUSAMMENFASSUNG

    Der Autor dieser Abhandlung widmet sich der Frage nach der begrifflichen Bestimmung des Vlkermords. In den Eingangsbemerkungen nimmt er Bezug zum Internationalen Strafgerichtshof fr das ehemalige Jugoslawien (ICTY) und zur Haltung des Internationalen Strafgerichtshofes (ICC) diesbezglich. Im ersten Teil der Abhandlung fhrt er an die Anstze des Begriffes Vlkermord, das zum ersten Mal von Raphael Lemkin formuliert wurde, als auch der Definition aus der Konvention ber die Verhtung und Bestrafung des Vlkermordes aus dem Jahre 1948. Versteht man unter diesem Begriff alles, angefangen von der Vertreibung von Minderheiten bis hin zum einzelnen Massakern fasst, bzw. geht man von einem breiten Verstndnis aus, so verliert sein Konzept an Bedeutung und wird zur allgemeinen Metapher fr das Bse.; mit anderen Worten: es devalviert. Hier ist nicht die Gewaltanwendung per se entscheidend, sondern die Tatsache, dass jemand bewusst Manahmen durchgefhrt hat, um ein Volk gezielt zu zerstren.Im nchsten Abschnitt geht es um die Frage, ob in Bosnien ein Vlkermord stattgefunden hat. Das Wesen der Kriegshandlungen und die Stufe der Gewalt lassen nicht darauf schlieen, dass irgendein Teilnehmer im Sinne der Konvention die Absicht hatte, ein Volk zu zerstren. Die Anzahl der Toten, die niedriger ist, als bisher stets angefhrt wurde und durch Gutachten (eines davon vom ICTY selber) belegt wurde, zeigt, dass das Ausma weit entfernt von dem ist, was man als Genozid ansehen kann und dass man sie mit anderen ethnisch motivierten Konflikten vergleichen sollte. Im weiteren Verlauf wird der 1994 vorgelegte Endbericht von M. Cherif Bassiouni, sein darin enthaltenes und die danach gefhrten Strafrechtsprozesse entscheidend beeinflussendes Konzept vom lokalen Vlkermord kritisch hinterfragt. Es wird gezeigt, dass im in Teilen sich selbst widersprechenden Bericht anstatt von Vlkermord, eigentlich von ethnischer Suberung die Rede. Das Verstndnis von Vlkermord seitens des ICTY darlegend wird gezeigt, dass durch die falsche Analogie mit Naziverbrechen ein Bild geschaffen wurde, in dem auf dem Balkan gewisse Gruppen stets als Opfer, andere Gruppen stets als Tter anzusehen sind. Das Resultat davon ist, dass keine der Gruppen die Legitimitt des ICTY anerkennt und dass die Gerichtsverfahren offensichtlich nicht die erhoffte Vershnung bringen werden. Im nchsten Abschnitt geht es um den Fall der serbischen Generals Radislav Krtic, der bisher als einziger wegen (Teilnahme am) Vlkermord vom Haager Tribunal verurteilt wurde. Hierbei sind besonders die Auffassung von Schuld und die Auslegung von grundlegenden Aspekten der Konvention, insbesondere die Deutung des Begriff Gruppe, uerst problematisch. Nach der Darstellung und kritischen Betrachtung der Flle Sikirica und der Ereignisse in Prijedor und Srebrenica, bei welchen der Begriff des Vlkermorder sehr vereinfacht aufgefasst wurde und Probleme bei der Behandlung zuknftiger Konflikte mit sich bringen wird,

  • 48 CRIMEN (IV) 1/2013 str. 2748

    wird zusammefassend festgestellt, dass der in spezifischem politischen Klima entstandene, lckenhafte Bericht von Bassiouni und das darin enthaltene Konzept vom lokalen Vlkermord eine problembehaftete Deutung der Konvention darstellt, der erst die Anklagen fr Vlkermord mglich machte.

    Schlsselwrter: Vlkermord, Konvention ber die Verhtung und Bestrafung des Vlkermordes, Gruppe, lokaler Vlkermord, ICTY.