početak: kraj: trajanje: medij: rt vojvodina 1 …spiker: već je vreme da pričamo o ogrevu...

Spiker:Već je vreme da pričamo o ogrevu mogućnost kupovine drva i uglja na džakove u koje stane do50 kg ogreva više nije novina. U Sremu ugalj se prodaje i na kilogram i to po ceni od 713 dinara,kako saznajemo i drva već pripremljena za potpalu takođe eto mogu se kupiti na kilo.Reporter, Katarina Filipović:Sa jedne strane nam poručuju da nam je privreda u dubokoj krizi, što svakodnevn osetimo, a sadruge strane stižu najave o zastrašujuće hladnoj zimi. Pripreme su uveliko u toku, kako u javnimpreduzećima koja se bave distribucijom toplotne energije, tako i u našim domovima. Svi pravekalkulaciju, a kada se podvuče crta primera radi u inđijskom In-gasu kažu da raste broj isključenihsa mreže.Dobrivoje Sudžum, direktkor JP In-gas Inđija:Trenutno imamo 722 isključena potrošača, to je nešto veći procenat u odnosu prethodne godineza 2% u proseku, svake godine broj isključenih potrošača je bio u odnosu od 5% bolji ukupnihpriključaka. Ova godina je teža kao i svaka naredna pretpostavljam dok to ne krene u nekomdobrom pravcu.Reporter, Katarina Filipović:Da je gas najjednostavniji kako bi se reklo gospodski način grejanja ne treba napominjati, ali jasnoje da nije jeftin, zato i ne čudi da takođe u Inđiji pored 722 domaćinstva isključena sa mrežebeležimo i 702 pasivna korisnika. Ne samo u pomenutoj već i u ostalim sremskim opštinamapotrošači, ali i prodavci traže načina da se uklope u ekonomsku situaciju.Jovica Sladojević, Stovarište Ruma:Stalno preko cele godine kupuju na manje, a kada krene zima svaki dan na džakove, dođu nadžak, dva i tako svaki dan, 500 dinara je džak.Reporter, Katarina Filipović:I koliko stane u džak.Jovica Sladojević, Stovarište Ruma:Od prilike 40 do 50 kila zavisi koliko je kalirao ugalj i kakav je.Reporter, Katarina Filipović:Koliko im znači mogućnost dak upe drva i ugalj na kilograme ne treba posebno ni pitati potrošače,jer njihova potražnja je dovela do takve ponude, prodavci znajući šta se traži pakuju ugalj udžakove od 30 kg za oko 300 dinara u Inđiji, ili oko 50 kg za 500 dinara u Rumi, u Šidu je cena zakilogram uglja od 7 do 13 dinara, a slična ponuda ogreva beleži se i na stovarištima u SremskojMitrovici.

Datum: 30.09.2013Medij: RT Vojvodina 1

Emisija: Dobro jutro VojvodinoAutori: Katarina FilipovićTeme: Inđija

Naslov: Grejanje

Početak: Kraj: Trajanje: Emisija:

Prilog: 30.09.2013 06:00 30.09.2013 09:30 03:30:0030.09.2013 06:43 30.09.2013 06:45 00:02:09

Opština Inđija kliping centar Srbijewww.ninamedia.rs

1/1

Datum: 30.09.2013Medij: Sportski žurnal

Rubrika: FudbalAutori: M.BzovskiTeme: Inđija

Naslov: Košava sa Slane bare

Napomena: Površina: 250

Tiraž: 0

Strana: 6


1/1

Datum: 30.09.2013Medij: Kurir

Rubrika: HronikaAutori: E.K.Teme: Inđija

Naslov: Kod Inđije uhapšen ubica s Karaburme!


Tiraž: 193789

Strana: 15


1/1

Datum: 30.09.2013Medij: Politika

Rubrika: SportAutori: RedakcijaTeme: Inđija

Naslov: Proleter silan u Inđiji


Tiraž: 0

Strana: 35


1/1

Datum: 30.09.2013Medij: Blic

Rubrika: Bez naslovaAutori: RedakcijaTeme: Inđija

Naslov: Uhapšen zbog ubistva


Tiraž: 128530

Strana: 15


1/1

Datum: 29.09.2013Medij: Blic

Rubrika: VojvodinaAutori: RedakcijaTeme: Inđija

Naslov: Obuka za početnike u biznisu


Tiraž: 128530

Strana: 25


1/1


Rubrika: FudbalAutori: D.MilovanovićTeme: Inđija

Naslov: Treperi crveno svetlo


Tiraž: 0

Strana: 7


1/1


Rubrika: Tema nedeljeAutori: Stefan DespotovićTeme: Inđija

Naslov: Industrijske zone - šansa ili zabluda


Tiraž: 0

Strana: 12


1/3





Tiraž: 0

Strana: 12


2/3





Tiraž: 0

Strana: 12


3/3

Datum: 28.09.2013Medij: Večernje novosti

Rubrika: VojvodinaAutori: Teme: Inđija

Naslov: Izbeglice


Tiraž: 165227

Strana: 27


1/1

Datum: 28.09.2013Medij: Dnevnik

Rubrika: EkonomijaAutori: R.DautovićTeme: Inđija

Naslov: Hektar na dobošu i 200.000 evra


Tiraž: 0

Strana: 4


1/1

Sudeći po portalu "Doboš", čini se da ponuda nekretnina, koje banke prodaju da bi naplatilepotraživanja, nikada nije bila veća. Posebno mnogo ih je na teritoriji Novog Sada. Tako jeVojvođanska banka oglasila prodaju njive druge klase od 54 ara u Kaću za 46.000 EUR, aOpportunity banka zemljište od 14 ari i porodičnu kuću od 160 kvadrata u tom bačkom naselju zaukupno 50.000 EUR.Raiffeisen banka je na potesu Ratno ostrvo ponudila pet parcela na nešto više od četiri hektara za850.000 EUR, a Srpska banka oglasila je prodaju četiri njive druge i treće klase, ukupno oko pethektara, na području Budisave za 345.000 EUR (60 odsto od procenjene vrednosti).Credit Agricole banka je voćnjak prve klase od oko 2.000 kvadrata u opštini Petrovaradin zacenila41.000 EUR, a Oportunity banka za 1.100 kvadrata građevinskog zemljišta na Telepu traži350.000 EUR (moguća izgradnja stambenog objekta na dva sprata plus potkrovlje na 30%površine, a garaža na još deset procenata površine parcele".Prodaju njive prve klase od 68 ari u Kaću oglasila je Erste banka po 22.800 EUR. Piraeus bankaza građevinsko zemljište u Futogu s vangruntovnim objektima, ukupne površine oko 18 hektara,traži 600.000 EUR, a Raiffeisen banka hektar i 89 ari gradskog građevinskog zemljišta u okoliniNovog Sada pored železničke pruge Novi Sad – Zrenjanin ceni 331.500 EUR, a lokacija jeopremljena prilaznim saobraćajnicama, elektro, vodovodnim i gasnim instalacijama i telefonom.ProCredit banka oglasila je prvu javnu prodaju 15 ari poljoprivrednog zemljišta prve klase uPančevu za 15.100 EUR, što je 60% od procenjene vrednosti. Svi zainteresovani moraju dapolože depozit od deset procenata utvrđene vrednosti nekretnine. Raiffeisen banka prodaje šestgrađevinskih parcela na devet hektara u Šimanovcima, opština Pećinci, a cena po hektaru iznosi200.000 EUR (za parcelu od dva hektara, 75 ari i 25 kvadratnih metara treba da se plati 550.500EUR). I Sberbanka Srbija u tom mestu prodaje poljoprivredno zemljište sa šest objekata na šesthektara, ali cena i datum su stvar dogovora s poveriocem.Za hektar i 11 ari vinograda u Ležimiru, Sremska Mitrovica, Srpska banka traži 20.500 EUR(početna cena), a ProCredit banka je za više parcela njiva i šumskog zemljišta treće, četvrte i peteklase, koje se protežu na sedam hektara u okolini Sremske Mitrovice (KO Ravnje), utvrdilapočetnu cenu od 9.110 EUR (30% od utvrđene cene jer se radi o drugoj sudskoj prodaji). Istabanka prodaje i dve šume četvrte klase, ukupne površine hektar i 14 ari, na potesuČakoalovo–Ležimir, a cena zavisi od pogodbe.Opportunity banka za nepuna tri hektara zemljišta na izlazu iz Sremskih Karlovaca prema Inđiji(stari put, kilometar od izvora), traži 120.000 EUR, a moguća je izgradnja vikend-naselja u kojemima 30 placeva od 1.000 kvadrata. Širina fronta do puta je 150 metara, što se preporučuje kaoidealno i za benzinsku pumpu izmeštenu iz naseljenog mesta.U Staroj Pazovi Sberbanka traži 1,1 mil EUR (60%vrednosti, drugo nadmetanje) za ukupno okodevet ari zemljišta u Krnješevcima, a i Oportunity banka nudi zemljište u industrijskoj zoniKrnješevaca i Ugrinovaca. Raiffeisen banka prodaje parcelu u industrijskoj zoni kod "Hemofarma"u Vršcu za izgradnju megamarketa po 200.000 EUR, uz naznaku da je moguć dogovor, a Erstebanka je u Zrenjaninu oglasila prodaju dve njive druge klase od ukupno 14.000 kvadrata za

Datum: 28.09.2013Medij: www.ekapija.com

Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/793067/Hektar-kod-%C5%A0imanovaca-i-na-dobo%C5%A1u-200-000-EUR-Ponud...Autori: DnevnikTeme: Inđija

Naslov: Hektar kod Šimanovaca i na dobošu 200.000 EUR - Ponuda nekretnina koje banke prodaju da bi naplatile potraživanja nik...

Napomena:


1/2

http://www.ekapija.com/website/sr/page/793067/Hektar-kod-%C5%A0imanovaca-i-na-dobo%C5%A1u-200-000-EUR-Ponuda-nekretnina-koje-banke-prodaju-da-bi-naplatile-potra%C5%BEiva

15.000 EUR.Jeftiniji voćnjaci i pašnjaciU Čantaviru Opportunity banka prodaje stambeni objekat s oko dva ara zemljišta za 5.280 EUR, aProCredit banka u Malom Iđošu hektar i 35 ari njive i voćnjaka za 8.172 EUR. Sberbanka Srbijaoglasila je prodaju hektara i 10 ari poljoprivrednog zemljišta u Beloj Crkvi, a Findomestic banka 12ari pašnjaka u Čortanovcima, u opštini Inđija, za 30.800 EUR. U Kuli je Erste banka oglasilaprodaju oko tri ara poljoprivrednog zemljišta na tri lokacije za 14.000 EUR.

Datum: 28.09.2013Medij: www.ekapija.com

Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/793067/Hektar-kod-%C5%A0imanovaca-i-na-dobo%C5%A1u-200-000-EUR-Ponud...Autori: DnevnikTeme: Inđija

Naslov: Hektar kod Šimanovaca i na dobošu 200.000 EUR - Ponuda nekretnina koje banke prodaju da bi naplatile potraživanja nik...

Napomena:


2/2

http://www.ekapija.com/website/sr/page/793067/Hektar-kod-%C5%A0imanovaca-i-na-dobo%C5%A1u-200-000-EUR-Ponuda-nekretnina-koje-banke-prodaju-da-bi-naplatile-potra%C5%BEiva

Spiker:Na dnevnom redu redovnog sastanka analize funkcionisanja sistema 48, bili su dvonedeljniizveštaji javnih preduzeća Vodovod i kanalizacija i Direkcija za izgradnju opštine, kao i Domazdravlja. Novinar:U poslednjih 15 dana je iz Call centra JKP Vodovod i kanalizacija prosleđeno 7 zahteva građana.Nije bilo problema prilikom vodosnabdevanja, a redovne analize su pokazale da je voda dobrogkvaliteta. Radnici Vodovoda su u ovom izveštajnom periodu sanirali dve havarije na vodovodnoj ijednu na kanalizacionoj mreži, kao i dve havarije na crpnim stanicama. Takođe, zamenjeno je 15vodomera. Izgrađen je novi hidrant za 4 ulice u Inđiji, kao i po jedan priključak u ulicama Sremska iVojvode Stepe. Nastavljena je akcija isključenja najvećih dužnika sa vodovodne mreže. A kako jena sastanku rekao direktor Vodovoda, Borivoje Božić i dalje je za dužnike reprogram duga, ukolikose isti bude poštovao. Nakon izveštaja Vodovoda na dnevnom redu bio je dvonedeljni izveštaj JPDirekcija za izgradnju opštine Inđija. Ukupan broj zahteva građana upućen je Call centru, a koje suu nadležnosti Direkcije 59. Od tog broja 45 zahteva se odnosilo na zamenu javne rasvete. U ovomizveštajnom periodu Parking služba direkcije prihodovala je 388.000 dinara. Intervenisano je 12puta na zameni vertikalne signalizacije, a čak 111 puta na zameni javne rasvete. Veliki brojintervencija na javnoj rasveti je prema rečima zamenika direktora direkcije, Milivoja Simića, zbogpopravke jeste u Maradiku, ali činjenica je da se zbog godišnjih odmora nije intervenisalo na tomposlu u prethodnom izveštajnom periodu. Iako je jedan od obavezujućih zaključaka za to javnopreduzeće bio uklanjanje bilborda kod objekta nove sportske hale, to nije učinjeno. Predsednikopštine Inđija, Petar Filipović je još jednom ponovio, da je nezadovoljan radom predstavnikalokalne samouprave i rekao, da ukoliko se nastavi sa neodgovornim radom, slediće sankcije.Predsednik Filipović je na sastanku analize funkcionisanja sistema 48 rekao, da je sramota daopština Inđija koja važi za jednu od najtransparentnijih lokalnih samouprava u Srbiji, nije u stanjuda ukloni jednu tablu, jer se odgovornost prebacuje sa Odeljenja za inspekcijske poslove naDirekciju za izgradnju i obratno. Na dnevnom redu bio je dvonedeljni izveštaj Doma zdravlja,nakon čega je predsednik opštine doneo obavezujuće zaključke za javna preduzeća, ustanove iopštinsku upravu, po kojima će se raditi u narednom periodu.

Datum: 27.09.2013Medij: RTV Inđija

Emisija: Večernje vestiAutori: RedakcijaTeme: Petar Filipović

Naslov: Analize funkcionisanja sistema 48


Prilog: 27.09.2013 08:00 27.09.2013 08:30 00:30:0027.09.2013 08:00 27.09.2013 08:02 00:02:09


1/1

Spiker:Obraćajući se novinarima tokom proslave šestogodišnjice rada nemačke kompanije IGBAutomotive u Inđiji, predsednik opštine Petar Filipović najavio je dolazak indonežanskih investitorakoji su zainteresovani da kupe zemljište u tom sremskom gradu. Licitacija je zakazana za 10.oktobar kada bi Indonežani trebali da kupe zemljište u industrijskoj zoni. Podsećamo, reč je okompaniji koja se bavi proizvodnjom instant supa.Petar Filipović, predsednik Opštine Inđija:Na početku godine smo pričali da je situacija dosta teška ekonomska, ne samo za Inđiju nego zacelu Srbiju, iz prostog razloga što poslednjih godinu dana jako malo investicija se sliva u čitavunašu zemlju. Ali ,evo, na sreću opština Inđija će uskoro imati jednu novu investiciju grinfild izIndonezije. Ono što smo najavljivali, uskoro će biti završena. Ja se nadam da ćemo već negde od10. oktobra imati konačnu odluku i informaciju.

Datum: 27.09.2013Medij: Sremska TV - Šid

Emisija: Novosti, Sremska TVAutori: RedakcijaTeme: Petar Filipović, Inđija

Naslov: Indonežanski investitiori u Inđiji


Prilog: 27.09.2013 07:00 27.09.2013 07:30 00:30:0027.09.2013 07:08 27.09.2013 07:08 00:00:31


1/1

Spiker:Počeli su deveti Dani meda u Inđiji, manifestacija koja tradicionalno okuplja veliki broj pčelara iztog sremskog grada. Štandovi sa medom i pčelinjim proizvodima postavljeni su u Ulici vojvodeStepe, koja će u naredna dva dana biti najslađa inđijska ulica. Za razliku od proteklih godina ovajorganizovani deo manifestacije pod nazivom Etno kutak, u okviru kojih će članice nekolikoudruženja žena predstaviti svoje radove.Reporter Mina Đurić:Prvi dan manifestacije obeležila je poseta mališana iz Predškolske ustanove Boško Buha, koji suimali štošta da pitaju inđijske pčelare. Svako od njih kao nagradu dobio je po jedan med, koji će,kako kažu, pojesti slasno. Reporter Mina Đurić:Jel ti voliš da jedeš med i medenjake?Sagovornik:Da.Reporter Mina Đurić:Šta najviše voliš?Sagovornik:Med. Sagovornica:Pa oni prave med.Reporter Mina Đurić:A gde žive pčele?Sagovornica:Pa, žive u košnici.Sagovornik:I da su opasne.Reporter Mina Đurić:Zbog čega?Sagovornik:Zato što imaju bodlju. Reporter Mina Đurić:Kao i proteklih godina, i ove na glavnom inđijskom šetalištu postavljeni su štandovi na kojimamožete pronaći mnoštvo različitih pčelinjih proizvoda i nezaobilazni med. Cene su neštopristupačnije u odnosu na redovne, a kupuju se sve vrste proizvoda. Med, medenjaci, propolis,medovača, samo su neki od njih.Branislav Bežanović, pčelar iz Inđije:Med jedemo, konzumiramo, a pomadom se zamažemo i budemo lepi ovako mi 72-godišnjaci pajoš bitišemo i možemo i da trčimo. Reporter Mina Đurić:


Emisija: RazgledniceAutori: Mina ĐurićTeme: Inđija

Naslov: Dani meda u Inđiji


Prilog: 27.09.2013 05:50 27.09.2013 07:00 01:10:0027.09.2013 06:37 27.09.2013 06:39 00:02:18


1/2

Dani meda prvi put su održani 2005. godine sa željom da se građani inđijske opštine što višeedukuju o značaju upotrebe meda i pčelinjih proizvoda kao neophodne komponente u zdravomnačinu ishrane. Kako ističu u Udruženju pčelara Roj, upravo ova manifestacija podstakla je mnogeda shvate koliko je med značajan u ishrani svakog čoveka. Dejan Ćukalović, predsednik Udruženja pčelara Roj, Inđija:Verujte da nekada je na pijaci, inđijskoj pijaci, bilo dva do tri prodavca, sada ih ima sedam, osamprodavaca i svi prodaju ovaj med. Toliko stvari mi u stvari još ne znamo koliko je to važno u ishraničoveka, koliko je blagodetno za čovečiji organizam.Reporter Mina Đurić:Ove godine, drugog dana manifestacije, biće održan i Etno kutak u okviru kojeg će članicenekoliko udruženja žena predstaviti svoje radove. Organizatori dvodnevnih Dana meda suUdruženje pčelara Roj i Turistička organizacija opštine Inđija, uz podršku lokalne samouprave iresornog pokrajinskog sekretarijata.


Emisija: RazgledniceAutori: Mina ĐurićTeme: Inđija

Naslov: Dani meda u Inđiji


Prilog: 27.09.2013 05:50 27.09.2013 07:00 01:10:0027.09.2013 06:37 27.09.2013 06:39 00:02:18


2/2

Novinarka, Aritea Stakić:U emisiji Politbiro reč ima Mlađan Dinkić lider URSA-a, bivši ministar za finansije i privrede izamenik predsednika Komiteta Vlade za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. GospodineDinkiću nadam se da sam Vas tačno prestavila. Mlađan Dinkić, predsednik URS:Jeste. Dobar dan. Novinarka, Aritea Stakić:Odlično. Da se vratimo malo u prošlost kada ste napuštali Vladu Ivice Dačića, svom nasledniku zakojeg se ispostavilo da je gospodin Lazar Krstić, da ste poručili, dozvolite da citiram izmeđuostalog, da može da odoli pritisku kada mu ma ko, makar i premijer kaže, daj pare za neku gluposti da on odgovori, neću. Da li ste to kazali primera radi, ili ste zaista to desilo, da Vam je recimo,Ivica Dačić tražio neke pare, a da ste Vi rekli, neću? Mlađan Dinkić, predsednik URS:Ministar finansija uvek mora da proveri za šta novac građana Srbije se troši. Često ima zahtevakoji u najmanju ruku zahtevaju proveru. Treba da se proveri da li je namena dobra. Da li je iznospreteran ili je moguće to uraditi sa manje sredstava. Dakle, ministar finansija ne treba da igrapasivnu ulogu, jer to je daleko više od blagajnika. On mora da zna makroekonomiju, mora da znakakav je efekat određenih mera. Tako da je ta preporuka data u tom pravcu. A često se dešava dapolitičari raznih stranaka mogu tražiti novac radi nekog popolitičkog poteza,koji je zapravo nemakoristi za građane. Novinarka, Aritea Stakić:Vi hoćete da kažete da se to nije desilo. Da ste to rekli primera radi? Mlađan Dinkić, predsednik URSTo sam rekao primera radi zato što se to u našoj istoriji puno puta dešavalo u raznim Vladama. Novinarka, Aritea Stakić:Između ostalog ste poručili ako se ne varam, "Vidimo se u nekoj narednoj Vladi". Ako je suditi potome, da ste tada zamenik predsednika Komiteta za saradnju sa Ujedinjenim ArapskimEmiratima, da li je to ta Vlada ili ste mislili na nešto posle nekih izbora. Mlađan Dinkić, predsednik URSZnate šta, nisam mislio na ovu Vladu, jer je jasno da sam ja svoj mandat u ovoj Vladi završio.Zahvaljući predlogu gospodina Vučića i samih ljudi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ja mogu sponosom da kažem, da ću pomoći u narednom periodu da se investicije iz ove prijateljske zemljeu što većem obimu realizuju i u Srbiji i Vojvodini, u što više gradova Srbije. Zato sam nastavio daradim taj posao. Ali jasno je da.Novinarka, Aritea Stakić:Dopustite samo da Vas prekinem, Vlada Vas je Srbije rekonstruisana, jednoglasno prihvatila zazamenika predsednika Komiteta? Mlađan Dinkić, predsednik URSTako je. Ali ja nisam član Vlade. Ja sam dakle, sada šef poslaničkog Kluba URS-a u Parlamentu.


Emisija: PolitbiroAutori: Aristea StakićTeme: Inđija

Naslov: Gostovanje Mlađana Dinkića


Prilog: 27.09.2013 05:25 27.09.2013 06:00 00:35:0027.09.2013 05:30 27.09.2013 05:47 00:17:06


1/6

A ovaj posao radim zbog građana Srbije. Dakle, da pomognemo da se investicije kao štonaprimer, saradnja Etihada, Jata, kao što su investicije za navodnjavanje u Vojvodini. Ili na primerinvesticije u izgradnji fabrike čipova …Novinarka, Aritea Stakić:Da, pričaćemo o investicijama. Vi ste najavili Arapske investicije, konkretno, za navodnjavanje uVojvodini, ali predlažem da se na trenutak vratimo u bližu prošlost i da porazgovaramo isubvencijama za strane investitore i za otvaranje novih radnih mesta. Da li možete da prihvatitekritiku, da ste praktično strane investitore usmeravali u Južni deo Srbije, da bi URS imao koristi odbiračkog tela u tom delu Srbije? Zašto?Mlađan Dinkić, predsednik URS:To ne stoji apsolutno, makar kada je Vojvodina u pitanju. možemo sa sigurnošću da kažemo, Evoja ću Vam navesti desetak investicija koje sam doveo lično u Vojvodinu: "Kontinenatal" u Suboticii "Norma Grupa" u Subotici, "Svarovski" u Subotici, "Boš" u Pećincima, "Kalcedonija" u Somboru,Apatinu i Subotici, "Drekser Majer" u Zrenjaninu, "Grupos" u Inđiji. Puno investicija je došlo uVojvodinu.Novinarka, Aritea Stakić:A jel možemo da razmislimo da li je konkretno Vaša zasluga? Mlađan Dinkić, predsednik URS:Pa jeste zahvaljujući modele koji je moj tim osmislio još 2006. godine, kad sam bio ministarfinansija i zahvaljući mojim ličnim pregovorima. Ja to ne krijem. Ja mislim da je na desetineinvestitora došlo i u Vojvodinu i u čitavu Srbiju. Zapravo, investitori biraju ona mesta koje imponude dobre uslove za ulaganje. Besplatno zemljište, infrastrukturu, a podsticaji su ono što idepreko toga. I ono što se često u javnosti pogrešno misli, je da podsticaj dobijaju samo straniinvestitori. Od kada smo krenuli sa tim programom, 140 domaćih srpskih kompanija je dobilopodsticaje, a 118 stranih. Novinarka, Aritea Stakić:Jesu ti podsticaju gospodine Dinkiću skupi? Mlađan Dinkić, predsednik URS:Ne, na svaki evro podsticaja 5 evra se vrati u budžet u roku od par godina, jer kada date podsticajnekome da izgradi novu fabriku, najpre taj novac ode srpskim građevinarima, a onda dobiju posaoljudi koji su takođe radnici Srbije. I onda kroz poreze i doprinose na plate, taj se novac vrlo brzovrati u budžet. I još nešto što je jako važno, kada pogledate listu 15 najvećih izvoznika iz Srbije uovoj godini, čak 10 od 15 je dobijalo podsticaj države. Tako da je rasprava o tome, da li trebadavati podsticaje ili ne, besmislena, jer da nije bilo tih podsticaja, Srbija ne bi imala ove godine rastizvoza od 24 % u odnosu na prošlu godinu i ne bi se desilo da u julu mesecu Srbija ostvarimilijardu i sto miliona evra mesečnog izvoza, što je najviše u istoriji Srbije. Novinarka, Aritea Stakić:Ostalo je nejasno nekoliko stvari. Kada govorimo o investicijama u Vojvodini i investicijama uostalom delu države, imamo tu praktično negde dve nadležnosti. Jedna nadležnost je SIEPE, a





Prilog: 27.09.2013 05:25 27.09.2013 06:00 00:35:0027.09.2013 05:30 27.09.2013 05:47 00:17:06


2/6

druga nadležnost je ovdašnje praktično institucije koje se takođe bave privlačenjem investicija, toje Vojvođanski Fond za privlačenje investicija. Da li ste tu imali saradnju i kakvu? Evo, možemosad pričati o tome. jel ste u opoziciji i pogotovo što sada ste sve češće gost Novog Sada iVojvodine. I da li je SIEPA na neki način preuzimala možda poslove VIP-u ili obrnuto? Mlađan Dinkić, predsednik URS:Ja sam uvek pospešivao saradnju sa SIEPE sa Vipom, sa Vojvođanskim Fondom za promocijuizvoza i stranih ulaganja. Ono što je sasvim sigurno, veliku ulogu u privlačenju investicija osimRepubličkih i Pokrajinskih institucija čine gradonačelnici Opština. Vi imate primere da u Inđiji 20-etak fabrika izgrađeno za poslednjih 8 godina. Puno fabrika se gradi U Sremskoj Mitrovici,uSubotici. Međutim., nažalost to nije slučaj u drugim delovima Vojvodine. Evo, Pećinci, takođedosta fabrika. Ruma je sada krenula, dosta, sa Albom , Britanska kompanija će otvoriti sviju drugufabriku sledećeg meseca upravo, u Rumi i radiće deo za Ford, za automobilsku industriju.Međutim, ima puno mesta u Vojvodini koje nisu uspele da privuku ozbiljne investicije i tamo ćemorati da se učini dodatni napor. Moj predlog kao predsednik Ujedinjenih regiona Srbije, to će bitijedan deo našeg programa koji će mo sledećeg meseca saopštiti javnosti Vojvodine, je daPokrajinska Vlada dodatno stimuliše investitore na teritoriji Vojvodine, tako što će se odreći uperiodu od tri godine dela poreza na zarade koji pripada Pokrajini. Naime, URS su predložili Zakonkoji je usvojen pre 3 godine, da 80 % od poreza na zarade ostane u Opštini u kojoj se ostvari, daPokrajina preko tih 80 % i još 18 %. Moj predlog je da u prve 3 godine sa ozbiljnim investitorimarefundira taj deo poreza na zarade, kako bi imali podsticaj da ulažu u Vojvodinu. Novinarka, Aritea Stakić:Zvuči jako logično i mogu reći nije loš predlog. Ali gospodine Dinkiću, može li se to uraditi bezkonkretnog gotovog primenjenog zakona o finansiranju nadležnosti Pokrajine? Mlađan Dinkić, predsednik URS:Ja se nadam da će tej zakon biti usvojen. A ja moram da kažem da kao ministar finansija samdavao inicijativu da se sastane radna grupa koju je formirala Pokrajinska Vlada i Republička.Nažalost, par puta kad je trebalo da se desi sastanak, dešavalo se da su se neki političke prilikekoje su taj sastanak onemogućavale. Međutim, i Pokrajinska Vlada i mi iz Ministarstva finansijasmo napravili nacrte zakona, čak i bez foruma iz Ministarstava radnih grupa. Ja sam u razgovorusa gospodinom Pajtićem predložio da ukoliko Republička Vlada ne izađe sa takvim zakonom, daodređene poslaničke grupe u Skupštini među kojima su i URS, predlože predlog Zakona ofinansiranju Vojvodine. ja mislim da mi već sada imamo gotov taj nacrt i da bi to moglo već uoktobru da predložimo zajednički čak, gospodin Pajtić i ja. Ukoliko naravno, ako se pridruže tomeSavet Vojvođanskih Mađara, to je dobro došlo. Ko god podrži takav jedan zakon u korist stabilnogfinansiranja Vojvodine, za nas je to dobro. Novinarka, Aritea Stakić:I koliko je moguće i logično da takav zakon bude podržan od strane najjače koalicione strankeSNS, koja stalno traži vanredne izbore u Vojvodini. Mlađan Dinkić, predsednik URS:





Prilog: 27.09.2013 05:25 27.09.2013 06:00 00:35:0027.09.2013 05:30 27.09.2013 05:47 00:17:06


3/6

Ja mislim da u razgovorima sa SNS je moguće napraviti taj dogovor. Novinarka, Aritea Stakić:Jel Vi možete to da ubedite gospodina Vučića da shvati da postoji potreba o finansiranjuPokrajine? Mlađan Dinkić, predsednik URS:Ja mislim da svi koji se zalažu za evropske vrednosti smatraju da Vojvodina treba da budePokrajina Evro region u skladu sa evropskim vrednostima. Jedna od evropskih vrednosti jeste datakvi evro regioni kao što je Vojvodina imaju stabilne i predvidive izvore finansiranja. Ja samubeđen da će i gospodin Vučić prihvatiti jedan takav model. Do sada niko nije stavio na papir tajpredlog. Mislim da je pravi put da gospodin Pajtić i ja na stranačkom nivou usaglasimo našpredlog, pošto ne verujem realno da novi ministar finansija ima sad vremena da se bavi time, jerima i drugih stvari sa kojima se sada upoznaje i puno ga je posla sačekalo. Ali, da pomognemonovom ministru time što će mo mu dati gotov predlog, koji će i on naravno pogledati. I nadam seda bi i onda Republička Vlada mogla da podrži taj predloga, pa da dobije konsenzus celeSkupštine. Bilo bi dobro da što više stranaka u Parlamentu to podrži i dakle i oni koji su sada navlasti na Republičkom nivou, a i oni koji su u opoziciji, uključujući i nas iz URS-a. Novinarka, Aritea Stakić:Sami ste pomenuli Vojvodina je evro region. Tačnije, 2002 godine ova Skupština u kojoj sadasedimo, je član Evropske regije. odnosno, Skupština Evropskih regija je takozvani AIR, Vi se izURS-a borite za regionalni razvoj, dakle, za regionalizaciju Srbije. Da li je taj posao mogao dabude bolje urađen u ranijem periodu, bez obzira na to što ste bili član Vlade ili sada kad ste uopoziciji možete da računate na podršku i Pokrajine, odnosno, DS u Vojvodini iz razloga što steprosto eto izašli iz Vlade? Mlađan Dinkić, predsednik URS:Ja sam se trudio da sa DS u Vojvodini sarađujem solidno i tokom cele ove godine dok sam bio uVladi. A nisam imao javne susrete, ali sam se često sastajao.Novinarka, Aritea Stakić:A zašto onaj slučaj od 7 % stalno dešavao? Mlađan Dinkić, predsednik URS:Pitanje je sledeće. Znači, ako se setite kada smo finansirali program da ne idemo tih 7 %, idemonešto konkretno. Kad smo flanirali Program za podsticaj informacionih tehnologija, jedan od prvihsastanaka sa njima ovde upravo, sa Vašim softverašima iz Novog Sada, jer mislim da Beograd iNovi Sad treba da budu predvodnici industrije informacionih tehnologija. Takođe, tu jeprisustvovao i Pokrajinski sekretar za nauku. Dakle, zajednički smo radili na toj promociji. Dakle,ne potiče naša saradnja od momenta kada sam ja van vlasti. Takođe, projekat auto puta od NovogSada kroz Frušku Goru do Rume je inicirala Verica Kalanović dok je bla ministarka regionalnograzvoja, i podržala ga je takođe, Pokrajinska Vlada. Sa gospodinom Laslom smo uvek imali takođejako dobru saradnju. Tako da URS i DS Vojvodine imaju dobru saradnju i nadam se da će momoći da je ostvarimo još intenzivnijom u narednom periodu. Ja lično mislim da prednost Novog





Prilog: 27.09.2013 05:25 27.09.2013 06:00 00:35:0027.09.2013 05:30 27.09.2013 05:47 00:17:06


4/6

Sada u odnosu na primer na Beograd iz koga ja dolazim, je da takođe može da bude metropola,ali postoji neki unutrašnji mir koji vi ovde imate koji živite u Novom Sadu, koji ne postoji uuzavrelom Beogradu. Koji može vama da bude prednost. Dakle, imate ljudske resurse, urbani ste,ali opet taj neki mir je specifičnost Novog Sada u odnosu na Beograd. I taj potencijal trebaiskoristiti. Ono što nedostaje Novom Sadu je jača industrija. Mislim da bi Novi Sad morao danapravi jedu ozbiljnu industrijsku zonu na periferiji grada. Da aktivira ozbiljnu Liku Novi Sad i daonda pomognemo svi koji možemo da se dovedu ozbiljne kompanije i u Novi Sad. Novinarka, Aritea Stakić:Kada govorimo o koalicionom radu, dakle, opozicija, LDP i DS, govorimo da o Draganu Đilasu iČedomiru Jovanoviću, mediju pišu prave opozicioni tok. Hoće li im se URS pridružiti ili kroz kaoURS ili kroz Beogradsku inicijativu? Mlađan Dinkić, predsednik URS:Pa znate šta, ja čitam o tome iz novina. Nisam video da se oni okupljaju oko nekog programa. Nijemi jasno šta je cilj tog udruživanja. Nema ni jedne inicijative koja može da uspe, ukoliko ideja nijena prvom mestu. Okupiti razne vidove političkih stranaka samo da bi za njih bilo više u nekombloku, a da se ne zna šta je cilj, kakav je program iza toga, po meni je to besmisleno. I ja ličnomislim da u sadašnjoj Republičkoj Vladi ima onih koji mogu da pomognu modernizaciji Srbije, alizato ima i onih koji vuku nazad. Kao što je i u opoziciji. Ima onih koji mogu da pomognumodernizaciji Srbije, a ima onih koji vuku nazad. Moja ideja da se udruže oni koji mogu dapomognu modernizaciju Srbije bez obzira dali se u ovom trenutku nalaze u vlasti ili opoziciji i da seudružimo oko konkretnih projekata za građane Novog Sada, Beograda i Srbije. Dakle, da seudružimo oko nečeg što je dobro. Da vidimo kako da rešimo pitanje bezbednosti u Novom Sadu.Strašno je kada čitam za nekoliko meseci šta se sve događa u Novom Sadu, a da nema odgovorana to. I nije odgovor samo to Načelnika Policije. To je čitav sistem zakazao. To znači, da ministarunutrašnjih poslova koji je istovremeno i premijer, ne radi svoj posao. A to nije samo tu. To je i uKragujevcu, tako je i u Beogradu, tako je i u Nišu i nekim drugim gradovima. Novinarka, Aritea Stakić:Kako tumačite insistiranje SNS za konstantno traže da se raspišu vanredni izbori u Vojvodini.? Dali mora ta demokratija u Srbiji da bude poljuljana na svim nivoima? Mlađan Dinkić, predsednik URS:Ja sam protiv toga i Vi ste videli da URS nikada nisu dali podršku takvom zahtevu. Izbori suodržani. Sledeći izbori su za 4 godine. I svakako da građani ne treba da osim u slučaju da senešto kardinalno loše dešava, onda idu naravno, vanredni izbori. Ali, u slučaju ovde u Vojvodinivelika većina građana je glasala kako je glasala. Evo ja to govorim bez obzira što nemampredstavnike sada u Pokrajinskoj vlasti, kao neko ko to smatra neutralno. Mislim da nema potrebeza Pokrajinskim vanrednim izborima i drugo uopšte ne mora da odgovara vlast na Republičkomnivou vlasti u Pokrajini i vlasti u Lokalnim samoupravama. Bitno je da gradove vode ljudi kojinajbolje mogu da pomognu u rešavanju lokalnih problema. Novinarka, Aritea Stakić:





Prilog: 27.09.2013 05:25 27.09.2013 06:00 00:35:0027.09.2013 05:30 27.09.2013 05:47 00:17:06


5/6

A koliko smo prema Vašem sudu blizu vanrednih izbora u Srbiji? Mlađan Dinkić, predsednik URS:Vanredne Republičke izbore može da uzrokuje neslaganje unutar vladajuće koalicije. S jednestrane SNS, s druge strane bloka SPS i PUPS. Dakle, tu treba analizirati. Ja lično mislim da onivode potpuno dve različite politike. I da na čak ni na srednji rok nije održiva koalicija tako različitihpolitika. Ali, vreme će pokazati. Videćemo prvo kakve će mere nove rekonstruisana Vlada doneti.Za sada slušamo samo teoriju, Nema nikakvih praktičnih predloga. Slušamo dobre namere. Nemanikakve realizacije. Kada vidimo te predloge i kada vidimo da li postoji konsenzus oko tih predloga,onda će mo moći da se izjasnimo. Ono što ja bi mogao da podržim, je da se birokratija onima kojirade u državi, tu da se stvari utegnu, tu da se smanje subvencije i troškovi i to sam i sampredlagao. Ali neki od tih mojih predloga tada nisu naišli na podršku Ivice Dačića. Tako da me živozanima kako sada bi on podržao predloge mog naslednika gospodina Krstića, ako pre ne samo 3meseca je bio protiv toga da se na primer uvede smenjivanje plata iznad prosečnih u državnojadministraciji. Novinarka, Aritea Stakić:Hvala Dinkiću najlepše. Hvala na gostovanu u emisiji Politbiro i na inerviju. Mlađan Dinkić, predsednik URS:Hvala i Vama.





Prilog: 27.09.2013 05:25 27.09.2013 06:00 00:35:0027.09.2013 05:30 27.09.2013 05:47 00:17:06


6/6


Rubrika: KošarkaAutori: I.AdemovskiTeme: Inđija

Naslov: U čast Nenada i Nemanje


Tiraž: 0

Strana: 14


1/1


Rubrika: FudbalAutori: M.PopovićTeme: Inđija

Naslov: Ivanić: Lopta prešla liniju


Tiraž: 0

Strana: 7


1/1

Datum: 27.09.2013Medij: Somborske novine

Rubrika: Ljudi i događajiAutori: Zdenka MitićTeme: Inđija

Naslov: Bogato kulturno nasleđe


Tiraž: 6102

Strana: 16


1/1

Spiker:I ove godine Svetski savez zelene gradnje organizovao je Svetsku nedelju zelene gradnje. Ona seobeležava svake godine kako bi se skrenula pažnja stručne, ali i šire javnosti, na značaj stvaranjazdravijeg i održivijeg okruženja u zgradama i urbanim sredinama.Radoslav Kovačević, reporter:Svetska nedelja zelene gradnje podseća nas na centralnu ulogu koju zelena gradnja i zajedniceimaju u smanjenju globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte i štede novac, dok u istovreme otvaraju radna mesta, smanjuju sirmaštvo i unapređuju kvalitet života. Ove godinedogađaje su organizovali i vodili kampanje saveti zelene gradnje iz preko 90 zemalja sveta kojipredstavljaju ukupno preko 20,000 organizacija kompanija i institucija. Tema ovogodišnje nedeljezelene gradnje bila je zelenije zgrade, bolji prostori, zdraviji ljudi. Ove godine Svetski savet zelenegradnje postavio je temu koja naglašava vrednosti zelenih zgrada za ljude, bez obzira da li je reč oproduktivnosti radnika u poslovnim zgradama, boljim rezultatima učenika u školama, zdravijimradnim mestima za zdravstvene radnike i zaposlene u školama ili boljim domovima za ljude širompanete. Svetska nedelja zelene gradnje 2013. Je bila prilika da se pokaže kako zelene zgradeunpređuju zdravlje, blagodat i kvalitet života korisnika zgrada, bez obzira da li je reč o poslovnimobjektima, kućama i stambenim zgradama, školama, bolnicama, tržnim centrima ili industrijskimobjektima. Novi izveštaj Svetskog saveta zelene gradnje o ekonomskim potencijalima zelenihzgrada uključuje i celo poglavlje u kojem se ističe način na koji zeleno projektovanje i izvođenjemogu da unaprede produktivnost radnika i zdravlje korisnika. U Evropi će u narednom periodu bitipotrebno oko 2,5 miliona radnika koji su edukovani da rade po principima zelene gradnje, a to ješansa za Srbiju da iskoristi svoje potencijale u ovoj oblasti koji se stalno uvećavaju. Izgradnjazelenih zgrada je svega pet odsto skuplja od uobičajenog sistema gradnje. Time se, međutim,omogućavaju uštede do 40 odsto vode, 20 do 50 odsto energije i 70 odsto otpada. Zelene zgradesu bolje mesto za život, rad i igru. Za sada listu objekata koji se grade po prinicipu zelene gradnjeu Srbiji sačinjava devet projekata na pet lokacija, od kojih su tri na Novom Beogradu, jedna naDedinju u Beogadu i jedna u Inđiji. Reč je o zgradi Tržnog centra "Ušće", novom sedištu BankeInteza, sedištu Sosijete ženeral banke na Novom Beogradu, novoj zgradi Američke ambasade naDedinju i IT parku u industrijskoj zoni Inđije. Projekat IT parka u Inđiji, čiji je investitor Embasigrupa iz Indije, podrazumeva četiri zgrade i uređenje njihovog orkuženja na površni od 30,000kvadratnih metara.

Datum: 26.09.2013Medij: RTV Inđija

Emisija: Večernje vestiAutori: Radoslav KovačevićTeme: Inđija

Naslov: Projekti zelene gradnje


Prilog: 26.09.2013 08:00 26.09.2013 08:30 00:30:0026.09.2013 08:07 26.09.2013 08:09 00:02:33


1/1

Spiker:Podelom sertifikata završena je obuka za početnike u biznisu, koju je u Inđiji organizovalaRegionalna razvojna agencija Srem. Tom prilikom nezaposlena lica imala su priliku da stenu višinivo znanja, čime im je otvorena mogućnost za pokretanje vlastitog posla i samozapošljavanje. Sasertifikatima koji su im dodeljeni polaznici imaju priliku da lakše apliciraju za start up kredite kodFonda za razvoj Republike Srbije ili za subvencije kod NSZ. Tatjana Mijajlović, RRA Srem:Inače, ovo je dobra zamisao od Ministarstva finansija i od Nacionalne agencije za regionalni razvojda se ove obuke predoče danas, sutra nekim budućim aplikantima, a to povlači naravno, budućepreduzetnike, da im se jasno stavi do znanja kako se započinje sam taj biznis.


Emisija: Novosti, Sremska TVAutori: RedakcijaTeme: Inđija

Naslov: Sertifikati


Prilog: 26.09.2013 07:00 26.09.2013 07:30 00:30:0026.09.2013 07:00 26.09.2013 07:00 00:00:29


1/1

Spiker:U cilju upoznavanja sa radom jedne od najboljih lokalnih samouprava u našoj zemlji, opštinomInđija, ovaj sremski grad posetili su delegacije opština Žabalj i Odžaci. Pomenute bačke opštineuključene su u projekat otvaranja i unapređenja uspešnih centara koji sprovodi Pokrajinskisekretarijat za lokalnu samoupravu i međuregionalnu saradnju. A opština Inđija prepoznata je kaodobar strateški partner.Mina Đurić, novinar:Opštinu Inđija do sada je posetilo na desetine delegacija iz različitih delova naše zemlje, ali iinostranstva, kako bi se neposredno upoznali sa radom lokalne samouprave koja važi za jednu odnajefikasnijih. Predstavnici opština Žabalj i Odžaci sa istim ciljem boravili su u ovom sremskomgradu. Oni su uključeni u projekat Vlade Vojvodine koji podrazumeva uvođenje i unapređenjeuslužnih centara koji imaju ulogu servisa u komunikaciji između građana i lokalnih samouprava. Miloš Pejičić, predsednik SO Odžaci:I danas evo, na licu mesta imamo prilike da vidimo kako to ovde funkcioniše i da sa ljudima kojirade u Uslužnom centru ovde u opštini Inđija, da doprinesemo da naši ljudi koji rade u našemcentru, steknu te dodatne veštine koje će im biti potrebne u saradnji sa građanima.Sanja Nađalin, načelnik Opštinske uprave opštine Žabalj:Opština Inđija je definitivno lider u ovoj oblasti. Više opština je korisnik softvera koji je potekao izopštine Inđija. Mi smo imali jednu prezentaciju gde smo se upoznali sa tim. Dopao sezaposlenima.Novinar:U projekat pored opština Žabalj i Odžaci kao posrednik, uključena je i Regionalna razvojnaagencija Bačka. Nikolina Pupovac, RRA Bačka:Osnovni cilj je da se upoznamo sa svim sistemima koji funkcionišu u opštini Inđija, da seupoznamo sa efikasnim radom po kome je opština Inđija poznata.Novinar:Tokom posete opštini Inđija, članovi delegacije opština Odžaci i Žabalj, imali su priliku dapogledaju više prezentacija. Između ostalog, prezentaciju sistema 48 za koji su najvišezainteresovani, kao i prezentaciju rada lokalnih agencija za ekonomski, ruralni razvoj iinformacionih tehnologija. Mile Bodrožić direktor Agencije za IT, GIS i komunikacije:Kao i obično, opština Inđija izlazi u susret svim, kako lokalnim agencijama, tako i opštinama kadžele da posete opštinu inđija i da steknu neka nova iskustva. Iz tog razloga je i Agencija Bačkadovela ove dve opštine da i oni nešto pogledaju, nadam se i usvoje nekakva znanja koja ćemo imprezentovati.Novinar:Članovi delegacija opštine Odžaci i Žabalj obišli su i radne zone u Inđiji. Već sutra predstavniciopštine Inđija odlaze u Odžake gde će radnike te lokalne samouprave upoznati sa primenjenim


Emisija: Novosti, Sremska TVAutori: Mina ĐurićTeme: Inđija

Naslov: Poseta Inđiji


Prilog: 26.09.2013 07:00 26.09.2013 07:30 00:30:0026.09.2013 07:00 26.09.2013 07:02 00:02:22


1/2

modelima rada opštinske uprave opštine Inđija.


Emisija: Novosti, Sremska TVAutori: Mina ĐurićTeme: Inđija

Naslov: Poseta Inđiji


Prilog: 26.09.2013 07:00 26.09.2013 07:30 00:30:0026.09.2013 07:00 26.09.2013 07:02 00:02:22


2/2

Datum: 26.09.2013Medij: Sport

Rubrika: FudbalAutori: D.VićentićTeme: Inđija, Goran Ješić

Naslov: Zeleno-belih osam decenija


Tiraž: 0

Strana: 8


1/2

Datum: 26.09.2013Medij: Sport

Rubrika: FudbalAutori: D.VićentićTeme: Inđija, Goran Ješić

Naslov: Zeleno-belih osam decenija


Tiraž: 0

Strana: 8


2/2

Datum: 26.09.2013Medij: Privredni pregled

Rubrika: Ekonomija i politikaAutori: RedakcijaTeme: Petar Filipović, Inđija

Naslov: Šesta godišnjica IGB-a


Tiraž: 0

Strana: 3


1/1

Datum: 25.09.2013Medij: Sremske novine - Sr. Mitrovica


Naslov: Samo vrhunski rezultati


Tiraž: 0

Strana: 11


1/1

Datum: 25.09.2013Medij: Večernje novosti

Rubrika: VojvodinaAutori: S.KostićTeme: Inđija

Naslov: Hala za 300 radnika


Tiraž: 165227

Strana: 27


1/1


Rubrika: Bez naslovaAutori: M.BalabanovićTeme: Inđija

Naslov: Devojčice u kopačkama


Tiraž: 0

Strana: 5


1/1



Naslov: Ukratko


Tiraž: 0

Strana: 11


1/1

početak: kraj: trajanje: medij: rt vojvodina 1 …spiker: već je vreme da pričamo o ogrevu...

Documents