PČELARSTVO SRBIJE

Prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pružaju odlične uslove za gajenje pčela u Srbiji. Na površini od 88.361 kvadratnih kilometara, gde živi 9,8 miliona stanovnika, ima oko 30.000 pčelara sa približno 430.000. košnica. Medonosni potencijali omogućavaju znatno veći broj košnica, prema proceni stručnjaka i preko 1.200.000.

Prolećnu razvojnu pašu čine: vrba, šumsko bilje, voće i uljana repica. Pojedinih godina, te biljke daju med i za vrcanje. Glavne paše od kojih pčelari vrcaju med su: bagremova, lipova, suncokretova i livadska. Prema mogućnosti korišćenja važnih paša, u Srbiji se razlikuju dva područja: područje Vojvodine, gde se koriste paše uljane repice, lipe i suncokreta, i podrucje Srbije južno od Dunava, gde su izražene bagremova i livadska paša. Bagremova paša zbog razlike u nadmorskoj visini i vremenu cvetanja, može se koristiti kao dve paše.

BagremFoto: Karolj Mareček, Subotica

Za dobro iskorišćenje paša neophodno je seljenje košnica. Pčelari svake godine sve više koriste kamione, autobuse i prikolice sa ugradjenim košnicama radi seljenja ili sele sistemom utovara-istovara. U Srbiji ima preko 800 vozila sa ugradjenim košnicama, a sve je više prisutno i paletno seljenje pčela. Kod tog načina selidbe, na paleti je postavljeno obično po pet košnica, koje se dizalicom na kamionu lako i brzo utovaraju i istovaraju prilikom seobe. Radi poboljšanja paše pčelari sve više gaje medonosno bilje poput facelije i drugih.

Od tipova košnica u Srbiji preovlađuju Langstrot Rutova (LR), Dadant Blatova (DB) i AŽ košnica. Veliki pčelari sa preko sto košnica i pčelari koji paletno pčelare imaju uglavnom LR košnice. Pčelari sa manjem brojem košnica i stacionarni pčelari imaju DB košnice, dok pčelari sa ugradjenim košnicama na prevoznim sredstvima imaju AŽ košnice. Ostali tipovi košnica su manje zastupljeni.

Godišnja proizvodnja meda u Srbiji kreće se od 3 do 5 hiljada tona i ona se plasira na domaćem tržištu. Godišnja potrošnja meda po stanovniku je 0,7 kg. Otkup meda radi izvoza skoro i da ne postoji, ili se radi o zanemarujućim količinama.

U Srbiji je zastupljena Kranjska rasa pčela (Apis mellifera carnica). Njene najvažnije osobine su izuzetna mirnoća, dugovečnost i dobro prezimljavanje sa relativno malom potrošnjom hrane. Poboljšavanjem rase pčela putem selekcije na prinose, bolesti i druge osobine, bavi se centar za proizvodnju matica “Agroekonomik” u Beogradu. Kapacitet centra je 10.000 matica godišnje. Cena matice je jednaka protivrednosti 2kg meda u maloprodaji ili

3kg meda u otkupu. Tražnja za maticama u Srbiji je daleko veća, pa se planira otvaranje novih centara. Jedan takav centar “Timomed” - Knjaževac je u toku 2002 godine imao probnu proizvodnju, a za naredne godine planira se proizvodnja od 6000 matica godišnje. Stanje nedovoljnog broja matica na tržištu koriste neregistrovani proizvodjači matica i prodaju matice bez ikakve selekcije.

Povećana nezaposlenost u zemlji uticala je da se sve više ljudi bavi pčelarstvom, bilo kao osnovnim, ili kao dopunskim zanimanjem. Razvoj pčelarstva imao je za posledicu sve veću tražnju rojeva na tržistu. Promet pčelinjih rojeva se obavlja paketno (1,2 kg pčela i matica) ili na ramovima (obično 5 ramova od kojih 3 sa leglom). Tražnja za paketnim rojevima se javlja i u predelima kasnih paša radi pojačavanja osnovnih društava. Ti rojevi se nabavljaju u krajevima gde je klima povoljnija i gde postoje rane pčelinje paše. Prilagodjavajući se zahtevima tržista, jedan deo pčelara se orjentisao na proizvodnju rojeva ili u kombinaciji sa korišćenjem prve paše pa zatim prodajom rojeva. Za profesionalno bavljenje pčelarstvom u Srbiji neophodno je preko 150 košnica i broj takvih pčelara raste svake godine.

Od 30.000 pčelara u Srbiji, 9.000 je učlanjeno u 173 udruženja koja čine Savez pčelarskih organizacija Srbije. Članarinu Savezu pcelari plaćaju u protivrednosti 3kg meda, a kao članovi dobijaju “Pčelar”, časopis Saveza koji izlazi svakog meseca.

Savez ima sledeće zadatke: informativni, edukativni, druženje i zastupanje pred državnim i drugim organima. Preko svog časopisa, putem javnih glasila, drugih medija i preko udruženja, direktno informiše člansto o dešavanjima u zemlji i svetu u oblasti pčelarstva. Kroz edukativne aktivnostimi, putem časopisa, knjiga, predavanja, savetovanja i druge vidove, Savez utiče na obrazovanje članstva u pogledu gajenja pčela, a na stanovništvo u pogledu značaja pčelinjih proizvoda za zdravlje ljudi. Radi informisanja potrošača, Savez pokreće reklamne kampanje. Edukaciji pčelara, kao značajnom vidu aktivnosti Saveza, poklanja se velika pažnja. Na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu postoji katedra za pčelarstvo, a u okviru srednjih poljoprivrednih škola pčelarstvo se sluša fakultativno. Neke poljoprivredne škole imaju svoje pčelinjake. Radi sprovođenja edukativne delatnosti u okviru Saveza postoji aktiv predavača koga čine eminentni stručnjaci iz oblasti pčelarstva kao i istaknuti pčelari praktičari. U udruženjima se tokom zime organizuju ciklusi predavanja, a naročito dobre rezultate dali su debatni klubovi, koje organizuju udruženja tako što jedan član na zadatu temu napravi uvod a ostali prisutni članovi se uključuju u diskusiju.

U Srbiji ne postoji institut za pčelarstvo, već samo jedno odeljenje u sklopu Instituta za krmno bilje u Kruševcu. U okviru 96 lokalnih TV stanica i 120 radio stanica u Srbiji, mnoga udruženja pčelara imaju svoje stalne ili povremene emisije. U domenu saradnje i druženja, Savez organizuje razne ekskurzije, putovanja, posete uglednim pčelinjacima, sajmove, izložbe drugo. Pred državnim organima Savez nastupa u ime pčelara tražeci povoljnije uslove, naročito kod donošenja zakonskih propisa, za pčelare.

Korišćenje pčela radi oprašivanja je samo u manjoj meri. Pčelari u potrazi za pašom sele košnice i na taj način vrše oprašivanje bez nadoknade. Velika poljoprivredna gazdinstva imaju svoje pčelinjake radi oprašivanja poljoprivrednih kultura, dok jedan manji broj proizvodjača jabuka i semenskog suncokreta plaćaju oprašivanje.

Pčelarstvo kao deo poljoprivrede nema nikakve benificije od strane države. Država ne čini ništa kako bi olakšala položaj pčelarima. Što se tiče oporezivanja repromaterijala i opreme, od plaćanja poreza na promet oslobođeni su košnice, centrifuge i prese za saće, dok je sve ostalo oporezovano. Sadašnje rukovodstvo Saveza pokušava kod državnih organa da izbori bolje mesto pčelarstvu i veću pomoć od strane države.

Apiterapija kao vid lečenja pčelinjim proizvodima u Srbiji se smatra alternativnom medicinom. Ona nije zvanično zastupljena u lečenju, već pojedini lekari samoinicijativno savetuju korišćenje pčelinjih proizvoda i to pre svega preventivno. Česte izložbe i edukacija stanovnistva u pravcu značaja pčelinjih proizvoda u ishrani i lečenju, uticali su da se poveća tražnja za lekovima i kozmetičkim sredstvima na bazi meda i pčelinjih proizvoda. To je pak imalo za posledicu pojavu firmi koje se bave proizvodjnjom i prometom lekovitih i kozmetičkih sredstava na bazi meda i pčelinjih proizvoda.

Zdravstvena zaštita pčela je prepuštena samim pčelarima, iako u dijagnostici učestvuje 12 veterinarskih instituta rasporedjenih na celoj teritoriji Srbije. Sadašnje ministarstvo poljoprivrede je donelo propise gde pčelinje bolesti izjednačava sa drugim bolestima životinja, te očekujemo veću pomoć veterinarskih službi. Što se tiče lekova, Srbija ima nekoliko proizvodjača lekova za pčelinje bolesti, čiji kapaciteti višestruko prevazilaze potrebe u zemlji, pa se veliki deo proizvodnje izvozi.

Buran razvoj pčelarstva prati i razvoj opreme. Sve je više proizvodjača opreme koja po kvalitetu zadovoljava svetske standarde. Prizvodjači opreme značajan deo proizvodnje izvoze.

Posebno, značajno mesto u pčelarstvu Srbije zauzimaju pčelarske izložbe, koje se održavaju jednom godišnje u svakom većem gradu i traju 2 do 3 dana. Na pčelarskim izložbama prodaju se pčelinji proizvodi, kao i oprema za pčelare. Propratne aktivnosti izložbi su predavanja za pčelare, za posetioce, okrugli stolovi sa diskusijama na odredjenu temu, posete pčelinjacima, konferencije za štampu, dodele priznanja zaslužnim pčelarima i druge aktivnosti vezane za propagandu pčelarstva

www.pcela.rs

CENE ZA 1kg MEDA (tegliran) U SEPTEMBRU I POČETKOM OKTOBRA 2002 U SRBIJI

Podaci dobijeni na diskusionoj internet grupi pcela@yahoogroups.com na osnovu informacija od strane članova

R.b Mesto Prodajno mesto

Proizvođač Vrsta meda Cena (din.)

Informaciju dostavio

1. Kragujevac Gradska pijaca

pcelar Vidić bagremov 250 S. Antonijević 2. livadski 250

3. pcelar

Čvorović

bagremov 250

4. livadski 250

5. borov 300

6. C market Maja promet cvetni 241,49

7. bagremov 263,95

8. Društvo pčelara

pčelari bagremov 260

9. livadski 250

10. šumski 260 11. Niš Pčelarska

zadruga - bagremov 230 O. Mihajlović

12. livadski 230 13. samousluga

Impex Pčela komerc Svrljig

bagrem 256,60 14. lipa 256,60

15. Mladenović Niš

lipov 266,10 16. šumski 266,10 17. livadski 261,36 18. izložba pčelari svi 250 M.Šljivić 19. Zrenjanin pijaca pčelar bagremov 250 Z. Belča 20. lipov 200 21. cvetni 200

22. supermarket Saturn

Domaći med Torda

livadski 182 23. lipov 191 24. bagremov 204 25. Bačka Topola pijaca pčelar cvetni 180 26. Kraljevo pijaca pčelar 1 bagremov 220 P. Cvetković 27. pčelar 2 šumski 200 28. preprodavac šumski 250 29. lipov 225

30. prodavnica 1 pč.zadruga cvetni med 269 31. lipov 215 32. prodavnica 2 Timomed cvetni 225 33. prodavnica 3 pč. zadruga livadski 255 34. lipov 250 35. Trstenik pijaca pčelar bagremov 230 36. livadski 250

37. p. zdrave hrane

pčelar bagremov 200 38. šumski 200 39. livadski 200 40. prodavnica 1 pč. zadruga lipov 250 41. šumski 252 42. Subotica pijaca pčelar cvetni 180 A. Ifković 43. bagremov 250 44. lipov 250 45. svilenica 200-220 46. kod kuće pčelar - 180-200 47. Beograd Kalenić pijaca pčelar bagremov 250-270 S.

Todorovski 48. livadski 190-220

49. Pekabeta Timomed livadski 234

50. bagremov 252

51. lipov 239

52. šumski 240

53. C market Maja promet livadski 253 54. bagremov 264

55. šumski 253

CENE 1kg MEDA (u teglama) U SEPTEMBRU I POČETKOM OKTOBRA 2002 U CRNOJ GORI, MAKEDONIJI I MAĐARSKOJ

Podaci dobijeni na diskusionoj internet grupi pcela@yahoogroups.com na osnovu informacija od strane članova, uz dodatnu informaciju Momira Vukmirvića

R.b. Mesto Prodajno mesto

Proizvođač Vrsta meda Cena Informaciju dostavio

1. Bar Pijaca pčelar - 6 eura M. Isidorović

samousluga AMB

uvozni Hrvatska

šumski 3,63 eura

bagrem 4,83 eura

lipa 4,83 eura

kadulja (žalfija)

7,58 eura

2. Sutomore kućna prodaja

pcelari razno 8 eura

samousluga uvozni kesten 6,5 eura

kadulja 7,5 eura 3. Berane izložba pčelari - 8 eura M. Šljivić 4. Demir Kapija

(Makedonija) razno - 180-200

din. D. Pavlov

5. Knin (Hrvatska)

kućna prodaja

pčelar sve vrste 4 eura M. Vukmirović

Pijaca pčelar - 3,3 - 4,7 eura

prodavnica - kadulja 5,8 eura

prodavnica - bagrem, lipa, vrijesak

4,1eura

prodavnica - livadski 3,5 eura

6. Mađarska diskonti - bagrem 4 eura A. Ifković

1 euro=60 dinara

CENE OSTALIH PAKOVANJA MEDA U SEPTEMBRU I POČETKOM OKTOBRA 2002

R.b. Mesto Prodajno mesto

Proizvođač Vrsta meda Cena Informaciju dostavio

1. Kragujevac Gradska pijaca

Vidić bagremov sa saćem 1 kg

350 S. Antonijević

2. Čvorović 400

3. livadski sa saćem

400

4. C market Maja promet cvetni 1/2 kg 167,08

5. lipov 1/2 kg 137,60

6. “Nutrexpa”, Španija

cvetni 1/2 kg 102,88

7. Niš samousluga Impex

Pčela komerc Svrljig

livadski 1/2 kg 145,70 O. Mihajlović

8. Maja promet Beograd

bagrem 950 g 270,70 9. šumski 1/2 kg 142,55 10. medoprodukt

Subotica lipov 710 g 251,85

11. Mladenović Niš

bagremov u saću 1/2 kg

237,59

12. Zrenjanin Prodavnica Apis

- livadski na točenje 1kg

160 Z. Belča

13. med od žalfije na točenje 1kg

340

14. Trstenik Prodavnica pč. zadruga cvetni med 710g

220 P. Cvetković

15. Beograd C market Maja promet cvetni 1/2 kg 133 S. Todorovski 16. Pekabeta Maja promet med sa

orasima 250g 68

17. Timomed saće u medu 390 18. Bar samousluga

AMB uvozni Hrvatska

livadski 1/2 kg 2,43 eura

M. Isidorović

Marketing istraživanje meda na teritoriji Novog Sada

(semestralni rad na postdiplomskim studijama marketinga)

Ana Čobrda, dipl. ekonomista

Jasmina Grulović, dipl. ekonomista

[1]

1. UVOD

Med je jedan od prvih pčelinjih proizvoda koje je koristio čovek. Najstariji pisani dokumenti starih Vavilonaca, Egipćana i Rimljana svedoče o vrednosti meda u ishrani i o lekovitosti, smatrajući ga “hranom bogova”. I sam Hipokrit , “otac” medicine je ukazivao na lekovitost meda, pa još niko do danas nije osporio ovu tvrdnju, te medu i savremena zvanična medicina priznaje lekovita svojstva.

Pod medom se podrazumeva gusta, slatka, sirupasta ili kristalasta materija, bledožute do tamnomrke boje, specifičnog mirisa i ukusa, proizvod pčela medarica. Potiče od nektara koji pčele sakupljaju, prerađuju i unose u saće.

Posmatrajući kretanje proizvodnje meda u svetu, brzi tehnološki napredak i urbanizacija doveli su do smanjenja broja pčela u svetu. Pored ovih uzroka, značajno je pomenuti da su veliki neprijatelji pčela sredstva za uništavanje insekata. Stoga se predlaže ograničenje upotrebe insekticida, kao i odgajivanje pčelinjih vrsta otpornih na ova sredstva. U Jugoslaviji je, u vreme SFRJ postojao uvoz i izvoz meda, pčelarski kombinati u Zagrebu i Beogradu su sarađivali, postojali su značajniji statistički izveštaji o proizvodnji meda. Proučavajući literaturu potrebnu za ovo istraživanje došlo se do podataka vezanih za period postojanja stare Jugoslavije. Podaci iskorišćeni u odeljku o proizvodnji meda u Novom Sadu baziraju se na usmenim izjavama privatnih proizvođača. Kontaktirajući pčelare preko interneta širom

Srbije došlo se do saznanja da danas gotovo ne postoje pisani statistički podaci objedinjeni za čitavo područje Srbije i Crne Gore. Pčelarska društva vode evidenciju o broju pčelara njihovog regiona i njihovom broju košnica.

2. ZNAČAJ PROBLEMA I DEFINISANJE CILJEVA

Marketing istraživanje kao naučna disciplina bavi se prikupljanjem, obradom, analizom tržišnih problema tj. varijabli (istraživanje potrošača, potrošnje, proizvoda, ponude, konkurencije, cena, uvoza-izvoza, distribucije, promocije) i na osnovu toga prognozira mere koje treba preduzeti na pojedinim instrumentima marketinga kako bi planirana strategija mogla da se realizuje adekvatnom taktikom marketinga tj. kombinacijom i doziranjem instrumenata marketinga u odgovarajući marketing mix.

Cilj ovog istraživanja u okviru kojeg je definisan i marketing istraživački problem je da se utvrdi ponuda, potražnja, potrošnja i cena meda u Novom Sadu u 2002. godini, a nakon analize dobijenih informacija donesu marketinške odluke.

Rad i rezultati ovog istraživanja namenjeni su privatnim proizvođačima u cilju planiranja i razvoja proizvodnje.

3. RADNA HIPOTEZA

Med bi trebao da bude pristupačan za svakidašnju upotrebu. On nije samo sredstvo za zaslađivanje, niti hrana, on je izvanredan i nezamenjiv lek. Pod uslovom da se koristi redovno, tj. svakodnevno, ima veliki značaj za razvoj mladog organizma, poboljšava otpornost organizma, radnu sposobnost čoveka – služi kao najbolja zamena saharoze, fabričkog šećera štetnog za zdravlje pri svakom preteranom konzumiranju i predstavlja najpotpuniji izvor zaštitnih materija.

Opšte je poznato da med odlično deluje kod bolesti groznica, bubrežnih oboljenja, lečenja dijabetesa, poboljšanja krvne slike...

Hipoteza ovog rada je da je osnovni razlog konzumiranja meda upravo zdravstveni razlog, te se na taj način stvara navika u konzumiranju meda.

4. IZVORI PODATAKA I METODOLOGIJA RADA

U ovom radu je korišćen istorijski metod koji je uzet iz komparativnog metoda, metod ispitivanja i metod posmatranja.

Primenom istorijskog metoda podaci i informacije su pribavljeni iz sekundarnih izvora odakle se dobijaju informacije o prošlim i sadašnjim stanjima i kretanjima istraživane pojave. Kao sekundarni izvori su korišćene različite publikacije: knjige, časopisi i statistički godišnjak za 2001. godinu.

Do primarnih podataka se došlo metodom ispitivanja. Izvor ovih informacija su bili

potrošači i proizvođači. Ispitivanje je vršeno na 62 domaćinstva iz Novog Sada koji čine kvotni uzorak ispitivanja. Pored ankete primarni podaci o proizvodnji su prikupljeni od samih proizvođača usmenim ispitivanjem.

Pored metode ispitivanja korišćen je i metod posmatranja kao još jedan način pribavljanja primarnih podataka, pre svega činjenica. Posmatranje je vršeno na pijaci, u supermarketu, prodavnicama zdrave hrane i diskontima i na taj način došlo se do podataka o ponudi i cenama meda.

Prilikom obrade prikupljenih podataka, korišćene su standardne matematičko –statističke metode. Rezultati su prikazani u vidu tabela i histograma radi bolje preglednosti.

[2] 5. Osnovni podaci o proizvodnji i potrošnji meda [59K]

[3] 6. REZULTATI ISTRAŽIVANJA (6.1. struktura porodice anketiranih domaćinstava; 6.2. broj članova u porodici; 6.3. broj zaposlenih u domačinstvu) [72K]

[4] 6.4. Učestalost konzumiranja meda; 6.5. Angažovanost članova porodice u kupovini meda; 6.6. Vremenski period najčešće kupovine meda. [46K]

[5] 6.7. Najviše korišćena vrsta meda; 6.8. Mesto nabavke meda; 6.9. Način konzumiranja meda [65K]

[6] 6.10. Uticaj promocije na kupovinu meda; 6.11. Kupovina meda od određenog proizvođača; 6.12. Uticaj životnog standarda na kupovinu meda [22K]

[7] 7. ZAKLJUČAK, Prilog 1 (Anketa), Literatura [39K]

[8] Prilog 2 (Upoređenje cene meda prema mestu nabavke) [158K]

5. OSNOVNI PODACI O PROIZVODNJI I POTROŠNJI MEDA

Prema Koonos-u i Root-u, 1 kg nektara moše odjednom da prenese 22.338 pčela. Ako se uzme u obzir da je veliki broj pčela zaposlenih na unutrašnjim radovima kao i u preradi u košnici, smatra se da 1 kg meda može da proizvede najmanje oko 44.000 pčela, te iz ovoga može se zaključiti da su upravo pčele najveći proizvođači meda, a da je čovek učinio da med postane predmet tržišne razmene.

Najveći svetski proizođač meda su SAD sa 1/3 svetske proizvodnje namenjene tržištu. Zatim slede: Argentina, Australija, Nemačka, Francuska, Novi Zeland i Kanada.

U najveće izvoznike spadaju: Argentina, Meksiko, Kuba, Australija, Mađarska, Rumunija i Grčka.

Proučavajući literaturu vezanu za proizvodnju meda na području Srbije, došlo se do velikog broja podataka o proizvodnji meda u bivšoj SFRJ, a vrlo oskudnih, gotovo nikakvih podataka novijeg datuma, kao što je napomenuto u uvodu rada.

Najpouzdaniji podaci se zasnivaju na statističkom godišnjaku iz 2001. god. o proizvodnji meda od 1965. god. do 2000.god.(videti tabelu br. 1)

Tabela 1. Proizvodnja meda na teritoriji Jugoslavije

godine 1965. 1975. 1985. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. ukupno tona 1372 1663 2961 2111 2032 2390 2508 2276 2482 3023 po košnici kg. 4 4 10 10 11 12 13 12 13 14

Izvor: Statistički godišnjak 2001. god.

Napomena: Podaci iz 1999. i 2000. god izuzimaju područije Kosova i Metohije

Posmatrajući raspoložive podatke vidi se da se proizvodnja meda u tonama povećala od 1965. god. do 1986. god. za 115%, od 1986. god. do 1996. god. je opala za 45,71%, da bi kasnije rasla do danas, iako se nije uračunala proizvodnja na teritoriji Kosova i Metohije u 1999. god. i 2000 god.

Na osnovu podataka dobijenih usmenim putem ispitivanja od proizvođača, elektronskim putem od stručnjaka-pčelara iz Srbije, došlo se do sledećih informacija: da studioznije statistike o proizvodnji meda nema. Orjentaciono, broj košnica u Srbiji je oko 500.000. Ako je prosečan prinos po košnici 10 kg, onda se kod nas proizvede 5000 tona. Ako podelimo ovaj broj sa 10 000 000 stanovnika, to je 1\2 kg. po glavi stanovnika. Izvoza, a ni uvoza nema. Prinos se menja i na više i na niže, što zavisi od različitih faktora, ali na prvom mestu klimatskih. Sprovedeno je ispitivanje najpoznatijih proizvođača meda: Hunjadija, Ružanovića, Vorgića, Šimona i Gomboša. Svakom od njih postavljena su pitanja o broju košnica, prosečnoj količinimeda po košnici, maksimalnom i minimalnom prinosu po košnici, postojanju izvoza i količini meda koji prodaju za godinu dana. Radi bolje preglednosti, podaci su stavljeni u tabelu. Na neka pitanja nije dobijen odgovor.

Tabela 2. Proizvodnja meda privatnih proizvođača

R.b. PodaciHunjadi Vorgić Šimon Med&Med Gomboš

1. Ukupan br. košnica 100 73 60 25 20 2. Prosečan prinos po košnici/kg 50 30 40 30 30

3. Maksimalni prinos pokošnici/kg 60 50 90 50 ne zna

4. Minimalni prinos po košnici/kg 30 25 30 0 ne zna 5. Izvoz/Uvoz nema nema nema nema nema

6. Količina prodatog meda u 1 god./kg 2500 2500 2000 550 400

Izvor: Usmene izjave navedenih proizvođača

Da bi se utvrdilo kakva je potrošnja meda na teritoriji Novog Sada anketirana su 62 domaćinstva, da bi se na taj način utvrdile mogućnosti povećanja potrošnje u narednom periodu.

6. REZULTATI ISTRAŽIVANJA

6.1. Struktura porodice anketiranih domaćinstava

Prvim pitanjem su se dobili podaci o strukturi anketiranih domaćinstava koji su prikazani u tabeli br. 3.

Tabela 3. Struktura anketiranih domaćinstava na teritoriji Novog Sada

Redni broj

Struktura porodice Ukupno članova

Broj domaćinstava

%

1. Bračni par 2 5 8,06 2. Roditelj + 2 dece 3 1 1,61 3. Roditelji + 1 dete 3 16 25,81 4. Roditelji + 2 dece 4 28 45,16 5. Roditelji + 3 dece 5 4 6,45 6. Roditelj +1 dete + 1 osoba 3 1 1,61 7. Roditelji + 1 dete + 1 osoba 4 1 1,61 8. Roditelji + 2 dece + 1 osoba 5 6 9,68

ukupno 62 100,00

Izvor: Rezultati sprovedenog istraživanja iz primenjenog upitnika (videti prilog br. 1.)

U ispitivanju strukture domaćinstava utvrđeno je da je najveći procenat porodica koje sačinjavaju roditelji sa dvoje dece. Na drugom mestu nalaze se rodetelji sa jednim detetom. S’ obzirom da prva dva mesta predstavljaju više od 50% anketiranih porodica, ostale kategorije neće se posebno obrazlagati, ali se mogu konstatovati iz tabele br.3.

6.2 Broj članova u porodici

Broj članova u porodici, u ovoj anketi obuhvata 4 kategorije, i to broj domaćinstava sa dva, tri, četiri i pet članova.

Tabela 4. Broj porodica prema strukturi – broju članova

Redni broj

Broj članova

Broj domaćinstava

%

1. 2 5 8,06 2. 3 18 29,03 3. 4 29 46,77 4. 5 10 16,13

ukupno: 62 100,00

Izvor: Rezultati sprovedenog istraživanja iz primenjenog upitnika (videti prilog br. 1.)

Na osnovu izračunatih procenata, zaključuje se da je najviše porodica sa četiri člana. Na drugom mestu nalaze se porodice sa tri člana.

6.3 Broj zaposlenih u domaćinstvu

Rezultati ankete pokazuju da većinski deo ispitanika pripada grupi od po dva zaposlena člana i to 61,29%. Na drugom mestu su porodice sa jednim zaposlenim, sa 27,41%.

Tabela 5. Pregled zaposlenosti članova anketiranih domaćinstava

Rednibroj

Broj zaposlenihčlanova domaćinstava

Brojdomaćinstava

%

1. jedno 17 27,41 2. dvoje 38 61,29 3. troje 6 9,67 4. četvoro 1 1,61

ukupno: 62 100,00

Izvor: Rezultati sprovedenog istraživanja iz primenjenog upitnika (videti prilog br. 1.)

Iz dobijenih podataka može se zaključiti da je u svakoj ispitivanoj porodici zaposlen bar jedan član.

7. ZAKLJUČAK

Iz dobijenih rezultata i informacija može se zaključiti da je trenutna situacija na tržištu vrlo nepovoljna. Proizvođači proizvode male količine meda, maksimalno do 2,5 tone godišnje. Naši proizvođači proizvode do 10 vrsta meda što govori o skromnoj ponudi sa obzirom da postoji 35 vrsta meda. Jedan od ciljeva promocije je i edukacija, te bi se u tom smislu promocija mogla zasnivati na upoznavanju potencijalnih potrošača meda sa novim ukusima i vrstama meda, npr. medom od akacije, pitomog kestena, jele, omorike itd.

Što se tiče izvoza, Jugoslavija ima veliki potencijal koji bi mogao da se iskoristi, jer raspolaže velikim prirodnim mogućnostima za proizvodnju meda s’ obzirom da stepen zagađenosti čovekove okoline nije dostigao razmere ”ekološke zabrinutosti”. Najperspektivnije tržište za dugoročni plasman zdravstveno-bezbednosne hrane je tržište EU. Zdrava hrana, koju između ostalog čini med u uslovima ekološke zagađenosti praktično čitavog prostora EU, je najperspektivniji izvozni artikal zemalja nečlanica, koje žele da razviju svoju ekonomsku saradnju sa ovim velikim regionom. Med bi mogao da se izvozi sa deklaracijom zdravstveno-bezbednosne hrane. Svojom relativno niskom cenom bi mogao da privuče inostrane kupce. Bitno je napomenuti da su Srbija i Crna Gora donele prostorni plan privrednog razvoja čime je obezbeđen osnovni institucionalni preduslov za organizovanje proizvodnje biološki kvalitetne hrane. Prema našem mišljenju najbitnije je društveno usmeravanje i kontrola proizvodnje a ne prepuštanje stihiji. Zakonskim propisima treba regulisati proizvodnju i kontrolu po uzoru na zakonsku regulativu EU.

Sprovedenom anketom dobijene su informacije koje mogu poslužiti

proizvođaču da prilagodi svoju proizvodnju potrošaču. Proizvođači treba da porade na jasnom i pozitivnom imidžu putem intenzivnije promocije. Intenzivnom promocijom o lekovitim svojstvima meda uticalo bi se na osvajanje novih tržišta tj. novih potrošača. Promocija treba da bude usmerena na češću upotrebu meda kako bi se ostvario zdravstveni efekat. Po našem mišljenju promocija bi mogla da bude usmerena ka sportistima i i ljudima koji obavljaju teške fizičke poslove. Čoveku koji se ne izlaže velikim fizičkim naporima je potrebno 2400 cal. dnevno, a pomenutim grupama bi bilo potrebno oko 5000 cal. S' obzirom da u 1 kg. meda ima 3320 cal. može se zaključiti da je med visoko kalorična hrana.

Cena je relativno niska i ona ne mora da se menja. Ona pokazuje stabilnost tokom godina i iznosi oko 5 dolara po litri (pogledati prilog br. 2 o cenama u martu 2002 god. prema mestima nabavke).

Ispitivanjem potrošača došlo se do podataka vezanih za: razlog kupovine meda, angažovanost članova domaćinstava u kupovini, vremenski period najčešće kupovine, najviše korišćenu vrstu meda, mesto nabavke, način konzumiranja, uticaj promocije i standarda na kupovinu. Glavni razlog konzumiranja meda je zdravstveni, čime je potvrđena hipoteza ovog rada. U kupovini meda najčešće učestvuju žene, a pakovanje prilagođeno mlađem uzrastu u obliku tuba i malih kutija interesantnog dizajna (u obliku pčelica, cvetova, košnica itd.) i vedrih boja moglo bi uticati na pojavu novih kupaca-dece.

Što se tiče kanala distribucije, od indirektnih kanala predlaže se novi distributer, a to je apoteka. Prodaja putem prodavnica zdrave hrane, supermarketa i privatnih proizvođača treba da bude potpomognuta informacijama dobijenim marketing istraživanjem, kako bi se uskladili instrumenti marketinga u odgovarajući marketing mix i kako bi se adekvatno uticalo na potrošače.

UPITNIK ZA ISPITIVANJE DOMAĆINSTAVA O POTROŠNJI MEDA NA TERITORIJI NOVOG SADA

1. Broj članova porodice?_______

2. Struktura porodice (mogućnost više odgovora): a) živim sam(a) b) sa bračnim drugomc) sa decom, broj _______ d) sa drugim osobama, broj _______

3. Broj zaposlenih? _______

4. Koji je glavni razlog Vašeg konzumiranja meda?

_________________________________________________

5. Koliko često konzumirate med? (zaokružiti) a) svakodnevno b) nekoliko puta nedeljno c) nekoliko puta mesečno d) jednom mesečno i ređe

6. Ko je najviše angažovan u kupovini meda? (zaokružiti)

MUŽ – ŽENA – DECA – NEKO DRUGI – PODJEDNAKO

7. U kom periodu godine najviše konzumirate med? _________________________________________________

8. Koju vrstu meda najviše koristite? (zaokružiti)

a) med od lipe e) neku drugu vrstu meda, koju?_________

b) livadski med f) podjednako koristim sve vrste

c) bagremov med g) nije mi bitna vrsta med

d) šumski med

9. Gde najčešće nabavljate med? (zaokružiti) a) na pijaci b) od privatnog proizvođača c) u prodavnici zdrave hrane d) u supermarketu e) na drugom mestu, gde? __________________________

10. Na koji način najčešće konzumirate med? (zaokružiti)

a) u čaju d) po kašičicu meda (svakog dana) b) kao poslasticu e) kao obrok c) kao sastojak u pripremanju

jela i kolača

f) na drugi način,

koji?________________

11. Da li biste kupovali veću količinu meda ako bi promocija bila bolja? (zaokružiti)

DA – NE – MOŽDA

12. Da li kupujete med od određenog proizvođača? (zaokružiti) a) da, kojeg? ___________ b) ne

13. Da li biste kupovali veću količinu meda ako bi vaš standard bio veći?

(zaokružiti)

DA – NE

Hvala na saradnji.

9. LITERATURA

1. Božidarević Desanka, Salai Suzana, Marketing istraživanje, Beograd, 2001.

2. Kotler P., Upravljanje marketingom, Zagreb, 1989.

3. Dr. Aleksandar Janković, Pčelinji proizvodi, hrana i lek, Beograd, 1979.

4. Filip Šimić, Naše medonosno bilje, Ljubljana, 1980.

5. Statistički godišnjak 2001.

6. Elektronski časopis “Pčelarski vesnik”, 2002. (objavljuje ga sajt www.pcela.co.yu).

TRŽIŠTE MEDA U MAKEDONIJI I SRBIJI U AVGUSTU 2003.

Makedonija. Po izveštaju Peđe Stojkovskog, cena bagremovog meda je oko 200 makedonskih denara, u prodavnicama 215, i 250-300 denara za livadski i šumski med. Pri kupovini više od 10kg, med se dobija za 150 denera a ako se kupuje na veliko, cena je 100 denera. Za 1 evro dobija se 60-61,5 denera.

Srbija. U Srbiji je cena meda ostala uglavnom ista, po izložbama se prodaje tegliran za 250 dinara, a u kućnoj prodaji ide i za 250 dinara bez ambalaže, u pojedinim krajevima (N. Pazar, Sjenica, ali i druga mesta) prodaje se za 300 dinara. na nekim pijacama po Srbiji med se može kupiti i za manje od 250 dinara, za 200, ili 220 dinara. Prodavci nabavljaju i med iz Bugarske, ili neke druge medove, često i sumnjivog kvaliteta i prodaju ih jevtinije. Otkupna cena je oko 150 dinara, a cena koju plaćaju neki preprodavci je višlja, ide do 180 dinara pa i više. Radi orijentacije, za 1 evro se dobija 65 dinara.

http://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/neiskorisceni-potencijali-

%E2%80%93-proizvodnja-meda/

http://www.makroekonomija.org

NEISKORIŠĆENI POTENCIJALI –PROIZVODNJA MEDAJune 12, 2013 Posted by Administrator under 0 Dragovan Milićević, 3 Poljoprivreda 3 Comments

Objavljeno 12.5.2012.

U nastavku analiza neiskorišćenih poljoprivrednih potencijala i povećanja konkurentosti dolazi se do potencijala za izvoz i proizvodnju meda. Med je specifičan proizvod velikih nutritivnih i lekovitih svojstava za čiju proizvodnju je neophodni odredjeni ekološki standardi i preduslovi koji se tiču zdrave ili približno zdrave i nezagadjenje prirodne okoline. Srbija trenutno ima rastući trend u broju košnica uzrokovan izmedju ostalog i tranzcionom krizom i nezaposlenošću gde veliki broj ljudi pokušava da nadje način da zaradi i preživi.

Izvor: RZS, baza poljoprivede

Prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pružaju odlične uslove za gajenje pčela u Srbiji. Medonosni potencijali omogućavaju znatno veći broj košnica, prema proceni stručnjaka i preko 1.200.000.[1]

Godišnja proizvodnja meda u Srbiji kreće se od 3 do 5 hiljada tona (u 2011 je proizvdedno približno 6 hiljada tona) i ona se plasira velikim delom na domaćem tržištu. Godišnja potrošnja meda po stanovniku je oko 0,7 kg. Otkup meda radi izvoza je u poslednje vreme u porastu ali još uvek u malim količinama prema potencijalima.

Svetski izvoz meda je dat u sledećoj tabeli. U prethodnih osam godina svetksi izvoz meda jegotovo dupliran. Najveći svetksi izvoznici su Kina sa oko 140 miliona eura godišnje u proseku, Argentina sa 125 miliona u proseku i Nemačka sa oko 80 miliona u proseku. Proizvodnja ostalih pčelinjih proizvoda ovde nije razmatrana (vosak matični mleč, pčelinji otrov, polen i sl).

Srbija se nalazi u donjoj grupi zemalja prema izvozu meda. Ukupno je izvezeno meda u vrednosti od oko 3.6 mililna dolara u 2011, dok je izvoz u 2010 bio oko 5.3 mililona eura.

Srpski izvoz meda:

Izvor: trademap.org

Nemačka je glavno izvozno tržište za srpski med. Zatim dolaze Crna Gora, Austrija, Makedonija i Italija. Ostale zemlje zauzimaju zanemarljivo mali izvoz u odnosu na nabrojane.

Osnovni trgovinski indikatori kod izvoza meda su prezentirani u tabeli a njihovo objašnjenje je sledeće:

Prosečna cena izvezenog meda u svet je u 2010 godini bila 3.934 dolara po toni ili oko 3 eura po kg. Najbolja izvozna cena se postiže sa Nemačkom i Crnom Gorom oko 4.1 i 4.3 dolara po kilogramu ili 3.2 evra po kg. Koeficijent koncentracije uvozne tražnje kod ovih zemalja upućuje na zaključak da je Nemačko tržište vrlo konkurentno, da je Crna Gora i Makedonija zemlje sa preovladjujućim uvozom meda iz Srbije, Italija takodje ima prilično visok stepen

koncetracije što daje Srbiji nadu da se na istom tržištu mogu postići daleko značajnije izvozne prednosti.

Potencijali izvoza u Nemačku kao glavno izvozno tržište je nekoliko puta veći nego postojeći izvoz. Izračunati su potencijali i za ostale zemlje.

Potencijali proizvodnje meda u Srbiji gledajući prirodne preduslove: klimu, biljni sortiment, ekološki status i sl bi bili oko 600proseku po košnici ili oko 14.000 tona. Izvozni potencijali su oko 12celokupna proizvedena količina.još uvek manje nego Madjarske koja ima lošiji biljni sortiment (livade, bagremove šume i sl.od Srbije.

[1] www.pcela.rs/pcelarstvo

Tags: Potencijali za razvoj i izvoz

3 Komentara na NEISKORIŠĆENI POTENCIJALI

1.

BokiMay 19, 2012 at 8:20 pm

Neznam da li je ko od vas cuo za Krnjevo. Nedaleko od Smederevske Palanke na starom “carskom putu”. Elem preduzece mislim da se zove Cmana Promet ili tako nesto (zapamtio sam da se preduzetnik zove Cmana) je krenulo u izvoz meda u Francusku. Koliko se secato negde oko 2,5 EUR po kg. Takodje secam se intervjua u kome je vlasnik istakao da Kina prodaje med po 1EUR za kg a mi 3Eur za kg i da se nas med koristi da se popravi kvalitet kineskog meda tako

koncetracije što daje Srbiji nadu da se na istom tržištu mogu postići daleko značajnije izvozne

Potencijali izvoza u Nemačku kao glavno izvozno tržište je nekoliko puta veći nego postojeći unati su potencijali i za ostale zemlje.

Potencijali proizvodnje meda u Srbiji gledajući prirodne preduslove: klimu, biljni sortiment, ekološki status i sl bi bili oko 600-700 hiljada košnica sa proizvodnjom od oko 20 kg meda u

14.000 tona. Izvozni potencijali su oko 12-14.000 tona ili praktično Potencijal deviznog priliva je oko 30-40 miliona eura. To je

još uvek manje nego Madjarske koja ima lošiji biljni sortiment (livade, bagremove šume i sl.

ISKORIŠĆENI POTENCIJALI – PROIZVODNJA MEDA

May 19, 2012 at 8:20 pm

Neznam da li je ko od vas cuo za Krnjevo. Nedaleko od Smederevske Palanke na starom “carskom putu”. Elem preduzece mislim da se zove Cmana Promet ili tako nesto (zapamtio sam da se preduzetnik zove Cmana) je krenulo u izvoz meda u Francusku. Koliko se secam placali su sav otkupljeni med odmah (najdalje 15 dana) i to negde oko 2,5 EUR po kg. Takodje secam se intervjua u kome je vlasnik istakao da Kina prodaje med po 1EUR za kg a mi 3Eur za kg i da se nas med koristi da se popravi kvalitet kineskog meda tako sto ga francuzi mesaju u kineski u razmeri od

koncetracije što daje Srbiji nadu da se na istom tržištu mogu postići daleko značajnije izvozne

Potencijali izvoza u Nemačku kao glavno izvozno tržište je nekoliko puta veći nego postojeći

Potencijali proizvodnje meda u Srbiji gledajući prirodne preduslove: klimu, biljni sortiment, 700 hiljada košnica sa proizvodnjom od oko 20 kg meda u

14.000 tona ili praktično 40 miliona eura. To je

još uvek manje nego Madjarske koja ima lošiji biljni sortiment (livade, bagremove šume i sl.)

PROIZVODNJA MEDA

Neznam da li je ko od vas cuo za Krnjevo. Nedaleko od Smederevske Palanke na starom “carskom putu”. Elem preduzece mislim da se zove Cmana Promet ili tako nesto (zapamtio sam da se preduzetnik zove Cmana) je krenulo u izvoz meda u

m placali su sav otkupljeni med odmah (najdalje 15 dana) i to negde oko 2,5 EUR po kg. Takodje secam se intervjua u kome je vlasnik istakao da Kina prodaje med po 1EUR za kg a mi 3Eur za kg i da se nas med koristi da se

sto ga francuzi mesaju u kineski u razmeri od

20%. Elem napravili su i laboratoriju (na zahtev i uz sufinansiranje francuskog uvoznika) a glavna ogranicenja su im postala rezidua od nekih pesticida te neki “kineski med” koji se dobija kad se pcelama daje spokusavali da im prodaju cuvajuci “pravu stvar” za maloprodaju u kojoj postizu znacajno vece cene. Neznam sta se trenutno desava sa njima ali znam da su pricali da “pravi med” mogu po garantovanoj ceni da izvezu u neogra

Reply

2.

mileMay 20, 2012 at 11:07 pm

Dragovane, ne znam da li drzis pcele, ali nije to bas tako jednostavno. Ja ne drzim pcele, ali u mojoj familiji ima nekoliko takvih, Olako porediti cene meda nije u redu, jer nije svaki med isti i razlike u kvalitetu su ogromne. Osim toga, ta cena od 3 eura je niska i verovatno to i jeste razlog sto niko ne izvozi. Po toj ceni moze da izvozi neko konekvalitetan med od suncokreta. Znam da je ranije bilo pravilo da se kilogram dobrog meda prodaje kao kilogram kajmaka.Osim toga, bude godina kada ima meda, a bude i ozbiljnih podbacaja, dosta zavisi od prirode, zato i kazem da stvari nisu bas tako jednostavno.

http://www.politika.rs

Dvesta košnica za sladak životIz sela Krnjeva kod Velike Plane svake nedelje put Evrope kreće po jedan šleper sa 24 tone pčelinjeg proizvoda

Medonosno skladište u selu Krnjevo (Foto M. Ignjatović)

20%. Elem napravili su i laboratoriju (na zahtev i uz sufinansiranje francuskog uvoznika) a glavna ogranicenja su im postala rezidua od nekih pesticida te neki “kineski med” koji se dobija kad se pcelama daje secerni sirup a koji su proizvodjaci pokusavali da im prodaju cuvajuci “pravu stvar” za maloprodaju u kojoj postizu znacajno vece cene. Neznam sta se trenutno desava sa njima ali znam da su pricali da “pravi med” mogu po garantovanoj ceni da izvezu u neogranicenim kolicinama.

May 20, 2012 at 11:07 pm

Dragovane, ne znam da li drzis pcele, ali nije to bas tako jednostavno. Ja ne drzim pcele, ali u mojoj familiji ima nekoliko takvih, pa preko njih poznajem mnoge pcelare.Olako porediti cene meda nije u redu, jer nije svaki med isti i razlike u kvalitetu su ogromne. Osim toga, ta cena od 3 eura je niska i verovatno to i jeste razlog sto niko ne izvozi. Po toj ceni moze da izvozi neko ko ima ogroman broj kosnica i koji preferiria nekvalitetan med od suncokreta. Znam da je ranije bilo pravilo da se kilogram dobrog meda prodaje kao kilogram kajmaka.Osim toga, bude godina kada ima meda, a bude i ozbiljnih podbacaja, dosta zavisi od

zato i kazem da stvari nisu bas tako jednostavno.

Dvesta košnica za sladak životIz sela Krnjeva kod Velike Plane svake nedelje put Evrope kreće po jedan šleper sa 24 tone

Medonosno skladište u selu Krnjevo (Foto M. Ignjatović)

20%. Elem napravili su i laboratoriju (na zahtev i uz sufinansiranje francuskog uvoznika) a glavna ogranicenja su im postala rezidua od nekih pesticida te neki

ecerni sirup a koji su proizvodjaci pokusavali da im prodaju cuvajuci “pravu stvar” za maloprodaju u kojoj postizu znacajno vece cene. Neznam sta se trenutno desava sa njima ali znam da su pricali da

nicenim kolicinama.

Dragovane, ne znam da li drzis pcele, ali nije to bas tako jednostavno. Ja ne drzim pa preko njih poznajem mnoge pcelare.

Olako porediti cene meda nije u redu, jer nije svaki med isti i razlike u kvalitetu su ogromne. Osim toga, ta cena od 3 eura je niska i verovatno to i jeste razlog sto niko ne

ima ogroman broj kosnica i koji preferiria nekvalitetan med od suncokreta. Znam da je ranije bilo pravilo da se kilogram dobrog

Osim toga, bude godina kada ima meda, a bude i ozbiljnih podbacaja, dosta zavisi od

Iz sela Krnjeva kod Velike Plane svake nedelje put Evrope kreće po jedan šleper sa 24 tone

Krnjevo kod Velike Plane – U Krnjevu, pitomom moravskom selu kod Velike Plane, smeštenom tik uz autoput Beograd–Niš, med se ne pakuje u tegle, nego u burad teška 300 kilograma. I svake nedelje put Evrope kreće po jedan šleper sa 24 tone pčelinjeg proizvoda zlata vrednog.

Podneblje Srbije pruža izuzetne mogućnosti za bavljenje pčelarstvom i naša zemlja bi mogla da bude lider u proizvodnji visokokvalitetnog meda, ali mi ne koristimo ni delić onoga što nam je priroda dala, kažu u firmi „Cmana promet“, koja je jedan od najvećih izvoznika meda u Evropu.

Iako je reč o zahtevnom tržištu, porodica Tirnanić, u čijem se vlasništvu nalazi ova kompanija, ne brine za plasman „najslađeg začina“.

– Naš med je vrhunskog kvaliteta i izuzetno je cenjen u Evropi. Veliki prerađivači ga koriste kao začin i mešaju ga sa jevtinim i manje kvalitetnim medom koji stiže iz Meksika, Argentine i Kine. Nisam siguran u proporcije, ali znam da se sa malim količinama našeg meda dobija kvalitet koji odgovara svim evropskim standardima – kaže Goran Tirnanić, vlasnik firme iz Krnjeva.

Med u Krnjevo stiže iz cele Srbije, a u kupažerima firme „Cmana promet“ ove godine će biti prerađeno rekordnih hiljadu tona. Samo manje količine prerađenog i upakovanog meda, pod oznakom „medino“, završe na rafovima domaćih megamarketa, budući da je više od 90 odsto proizvodnje ove firme namenjeno izvozu.

– Naši najveći kupci su u Austriji, Holandiji, Belgiji, Francuskoj, Italiji i, naravno, Nemačkoj koja je evropski lider u proizvodnji meda. Skoro smo razgovarali sa jednom tamošnjom firmom, ali nismo uspeli da sklopimo posao. Ta firma godišnje preradi čak 15.000 tona meda, a mi nismo bili uvereni da možemo da ispunimo njihove zahteve. Proizvodnja meda kod nas još uvek ne ide glatko, malo je velikih pčelara koji se bave industrijskom proizvodnjom i koji mogu da isporuče velike količine kvalitetnog meda. Siguran sam da evropsko tržište može da proguta daleko veće količine od onih koje se danas proizvedu u Srbiji, ali domaći pčelari, nažalost, ne koriste ni 15 odsto prirodnih potencijala – objašnjava naš sagovornik.

Pčelari u Srbiji polako shvataju da se od proizvodnje meda može lepo živeti, ali je neophodno da se uklope u stroge evropske standarde, kaže Goranov otac Radojica Tirnanić, koji je pre deset godina krenuo sa otkupom i preradom meda, šireći delatnost firme koja se do tada bavila trgovinom semenom i poljoprivrednim đubrivom.

– Znam gotovo sve srpske pčelare i mnogi mi se žale kako se proizvodnja meda ne isplati. Kako da im se isplati kad imaju po 30 ili 40 košnica, i tako godinama. Minimum je 200 košnica. Sa tolikim brojem jedna četvoročlana porodica može slatko da živi, pod uslovom da svi rade i napreduju. Važno je da znaju čime treba hraniti pčele, čime ih i kako lečiti. U ovom poslu ne sme da bude improvizacije. Mnoge smo pčelare morali da odbijemo, jer su nam donosili zaražen med. Od takvog meda ne može da se napravi proizvod kakav traže stranci –kaže Radojica, napominjući da je kontrola kvaliteta meda u Evropi izuzetno rigorozna i „komplikovanija od analize krvne slike“.

Srpskim pčelarima danas naruku ide i otkupna cena meda. Do pre tri godine cena bagremovog meda, koji je najtraženiji na evropskom tržištu, bila je svega 1,20 evra. Danas je 2,50 evra, kaže Darko Marinković, generalni direktor firme „Cmana promet“.

– Pre deset godina otkupljivali smo svega od 20 do 30 tona meda, prošle smo otkupili 200, a ove planiramo celih hiljadu tona. Povećanjem otkupa pokrenuli smo tržište i cena je, naravno, skočila. Ipak, u ovom poslu najvažnije je poverenje. Mi moramo da znamo da nam pčelari isporučuju kvalitetan med koji je napravljen po standardima HASAPsigurni da će im sve količine biti plaćene. Niko od naših kooperanata, a imamo ih prekohiljadu od Subotice do Leskovca, ne čeka na novac više od dva do tri dana Marinković.

Pčelarstvo u Srbiji je daleko od mogućnosti, kažu u firmi „Cmana promet“, navodeći da je mala proizvodnja velikim delom posledica naše navike da med koristimo sstanovnik Nemačke svake godine u proseku pojede oko šest kilograma meda, a u Srbiji ne više od 300 grama.

Brane Kartalović

objavljeno: 13.11.2010.

inShare

pošaljite komentar komentari (3)

Poslednji komentari

sasa as | 18/11/2010 13:19

Kartalovicu cuo si samo jednu stranu, preprodavca, pcelare nisi. Pcelarenje je tezak posao. Okruzenje je zarazeno i uprljano. Med je sladak samo trgovcima i drzavi jer nista ne ulazu. I jos nesto u Srbiji je pcela postovana zivotonja a ne samo proizvidna fabrika.

Stefan Pejcic | 14/01/2011 21:47

Postovani, zanima me otkup meda, jer prodajem osim meda i kosnice sa pcelama.Nadam se da ce te mi u najskorijem roku odgovoriti radi dalje saradnje.

naum | 02/05/2012 12:35

U Evropi je cena tegle meda u prodavnicama oko 8 Evra pa navise. Izgleda domaci "izvoznici" prilicno dobro zaradjuju na pcelarima a u poredjenju sa njima ne rade skoro nista. Tuzno!

Izvoz meda u NemačkuOctober 27, 2014 Posted by Administrator

Pre deset godina otkupljivali smo svega od 20 do 30 tona meda, prošle smo otkupili 200, a ove planiramo celih hiljadu tona. Povećanjem otkupa pokrenuli smo tržište i cena je, naravno,

Ipak, u ovom poslu najvažnije je poverenje. Mi moramo da znamo da nam pčelari isporučuju kvalitetan med koji je napravljen po standardima HASAP-a, a oni moraju da budu sigurni da će im sve količine biti plaćene. Niko od naših kooperanata, a imamo ih prekohiljadu od Subotice do Leskovca, ne čeka na novac više od dva do tri dana – navodi

Pčelarstvo u Srbiji je daleko od mogućnosti, kažu u firmi „Cmana promet“, navodeći da je mala proizvodnja velikim delom posledica naše navike da med koristimo samo kao lek. Jedan stanovnik Nemačke svake godine u proseku pojede oko šest kilograma meda, a u Srbiji ne

Kartalovicu cuo si samo jednu stranu, preprodavca, pcelare nisi. Pcelarenje je tezak posao. Okruzenje je zarazeno i uprljano. Med je sladak samo trgovcima i drzavi jer nista ne ulazu. I

cela postovana zivotonja a ne samo proizvidna fabrika.

Postovani, zanima me otkup meda, jer prodajem osim meda i kosnice sa pcelama.Nadam se da ce te mi u najskorijem roku odgovoriti radi dalje saradnje.

U Evropi je cena tegle meda u prodavnicama oko 8 Evra pa navise. Izgleda domaci "izvoznici" prilicno dobro zaradjuju na pcelarima a u poredjenju sa njima ne rade skoro nista.

Izvoz meda u NemačkuAdministrator under 3 Poljoprivreda, Robna razmena 1 Comment

Pre deset godina otkupljivali smo svega od 20 do 30 tona meda, prošle smo otkupili 200, a ove planiramo celih hiljadu tona. Povećanjem otkupa pokrenuli smo tržište i cena je, naravno,

Ipak, u ovom poslu najvažnije je poverenje. Mi moramo da znamo da nam pčelari a, a oni moraju da budu

sigurni da će im sve količine biti plaćene. Niko od naših kooperanata, a imamo ih prekonavodi

Pčelarstvo u Srbiji je daleko od mogućnosti, kažu u firmi „Cmana promet“, navodeći da je amo kao lek. Jedan

stanovnik Nemačke svake godine u proseku pojede oko šest kilograma meda, a u Srbiji ne

Kartalovicu cuo si samo jednu stranu, preprodavca, pcelare nisi. Pcelarenje je tezak posao. Okruzenje je zarazeno i uprljano. Med je sladak samo trgovcima i drzavi jer nista ne ulazu. I

Postovani, zanima me otkup meda, jer prodajem osim meda i kosnice sa pcelama.

U Evropi je cena tegle meda u prodavnicama oko 8 Evra pa navise. Izgleda domaci "izvoznici" prilicno dobro zaradjuju na pcelarima a u poredjenju sa njima ne rade skoro nista.

1 Comment

Немачка је, уз Италију, најважније тржиште за извоз из Србије. Укупна вредност извоза из Србије у Немачку износила је 1.307 милиона евра у 2013 години, у 2014 години расте по стопи од 8,9%, те до краја 2014 може достићи нову рекордну вредност од преко 1,4 милијарде евра. У односу на 2008 годину, извоз из Србије у Немачку у 2013 години био је већи чак за 68,6%.

У 2013. години било је 104 групе производа четвроцифрене царинске класификације код којих је вредност извоза била већа од једног милиона евра, Међу ових 104 група производа било је 16 из пољопривредно-прехрамбеног сектора, а међу ових 16 група производа најслађе податке представља извоз природног меда у Немачку, који је износио 4.562 хиљаде евра у 2013 години, а био је само 82 хиљаде евра у 2008 години.

Док је извоз природног меда из Србије регистрован је прошле године у 21 земљу, чак и у веома удаљене земље, у 2006 години постојао је само у Црну Гору, док је у 2007 години кренуо извоз и у Немачку, Италију, Македонију и Босну к Херцеговину. У 2013 години продато је меда из Србије у вредности већој од милион евра, осим Немцима, још и Италијанима (2,4 милиона) и Норвежанима (1,2 милиона).

И Немачка је извозник меда и то у вредности од 101 милион евра у 2013 години, који највише пласира у Саудијску Арабију, Холандију,Француску, Швајцарску и Аутрију.

Ипак, Немци више воле да засладе „са стране“, него да продају сопствену сласт у виду природног меда, те им је увоз износио чак 242 милиона евра, о долазио је махом из мање развијених земаља, највише из Мексика (42 милиона евра), а онда приближно једнако из Шпаније (19 милиона евра), Аргентине (18,3), Румуније (18) и Бугарске (17,7). Србија се у 2013 години нашла на 15 месту, тик иза Пољске са готово идентичном вредношћу. Када се очитају земље одакле Немци купују мед, а пре Србије су још и Мађарска, Украјина, Италија, Чиле, Кина, Куба, Тајланд и Уругвај, изгледа као да се радио о некаквом имиграционом списку, а не о робном увозу.

Светско тржиште природног меда је мало, али је брзо растуће, укупан светски увоз меда износио је 1.505 милиона евра у 2013 години, а највећи увозници били су САД (375 милиона евра), Немачка (242), Уједињено Краљевство (95), Јапан (87) и Француска (85 милиона евра).

Највећи извозници меда су Кина (185 милиона евра), Аргентина (160), Нови Зеланд (104), Немачка (101), и Мексико (85), а Србија се нашла на високом 27 месту у свету, испод Кубе, а испред Аустрије, Турске, Данске и Холандије.

Велика вредност извоза природног меда Мађарске (72,4 милиона евра), Румуније (41) и Бугарске (35 милиона) упућују нас на велики потенцијал за даљи раст извоза, док нас листа увозника упућује на земље где био он могао да буде повећан: у САД, УК, итд.

Из Србије је у 2013 години меда пласирано на светску пијацу у тежини од 3.368 тона (пет пута више него у 2008 години), а по просечној цени од 3,3 евра по килограму. У Немачку је пласирано 1.455 тона меда по цени од 3,1 евра. Норвежанима, Французима и Италијанима мед је продат по цени од преко 4 евра по килограму.

Tags: Poljoprivredno prehrambeni sektor, Robna razmena

Jedan komentar na Izvoz meda u Nemačku

1. Srbija 27. izvoznik meda na svetu | Biznis i FinansijeOctober 27, 2014 at 2:47 pm

[...] Nemаčkа je, uz Itаliju, nаjvаžnije tržište zа izvoz iz Srbije. Ukupnа vrednost izvozа iz Srbije u Nemаčku iznosilа je 1.307 milionа evrа u 2013 godini, u 2014 godini rаste po stopi od 8,9%, te do krаjа 2014 može dostići novu rekordnu vrednost od preko 1,4 milijаrde evrа. U odnosu nа 2008 godinu, izvoz iz Srbije u Nemаčku u 2013 godini bio je veći čаk zа 68,6% prenosi portal Makroekonomija.org. [...]

Srbiju proglasiti za region bez GMO!July 31, 2013

Posted by Administrator under 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda

2 Comments

Genetski modifikovana hrane u svetu se gaji u 25 zemalja na 134 miliona hektara. Ovom proizvodnjom bavi se oko 15 miliona farmera. Proglašenjem i sprovodjenjem rezolucijeo zabrani gajenja GMO Srbija bi bila prva zemlja u Evropi koja bi brendirala svoju proizvodnju

U vreme kada se u Srbiji vodi rasprava za i protiv genetski modifikovanih organizama, stav Privredne komore Srbije (PKS) je da naša Zemlja treba da ostane region gde se ne gaje GMO biljke, jer je to preduslov za boljee pozicije naših poljoprivrednih proizvoda na tržitšima širom sveta, kaže potpredsednik PKS dr Stojan Jevtić.

Dakle, jedan od načina da najbržee izađemo iz krize je ako Parlament donese odluku da se agrasr proglasi za stratešku delatnost, a cela Srbija za region bez GMO. To je PKS predlagala Vladi i u vreme kada je ministarka poqoprivrede bila dr Ivana Dulić Marković. Ona je taj predlog odbila uz obrazloženje da nećemo donositi zakone za tu oblast, ali ćemo tako raditi. Tada je podršku PKS dao i Zadružni savez Srbije koji je predložio da se donese Rezolucija po kojoj se teritorija Republike Srbije proglašava područjem bez proizvodwe genetički modifikovane hrane za stočnu i ljudsku ishranu. Za to postoji i Ustavni osnov za donošenje takve Rezolucije, a to je član 97. Stav 1. tačka devet Ustava Republike Srbije, kojim je utvrdjeno izmedju ostalog, da Republika Srbija obezbedjuje sistem zaštite i unapredjivanje životne sredine, zaštitu i unapredjenje biljnog i životinjskog sveta.

,,Republika Srbija raspolaže sa 5,1 miliona hektara relativno malih poljoprivrednih površina u kojima su oko 3,3 miliona hektara oranične površine na kojima se uspežno može organizovati proizvodaaj hrane bez GMO organizama. Istovremeno po stanovniku Republika Srbija ima dvostruko veće oranične površine u odnosu na prosek u EU pa to treba valjano iskoristiti. Globalne klimatske promene su izazov za selekcionare i oplemenjivače, koji selekcijama kodkonvencionalnih proizvoda, treba da omoguće njihovo uspešno zadržavanje u postojećem prostornom obimu proizvodnje, kao i širenje na nove teritorije’’, rekao je (2007. godine) eks ministar poljoprivrede u Vladi Srbije dr Stojan Jevtić.

Gajenje genetički modifikovanih organizama nedvosmisleno dovodi do promena u ekološkom sistemu, pri čemu se stvaraju nove jedinke, koje kao takve ne postoje u prirodi i za koje se još ne poznaje uticaj na ravnotežu uspostavljenog eko sistema. Još se precizno ne ne može znati

koji i kakvi problemi proizilaze iz proizvodnje i potrošnje GMO, odnosno proizvoda, što treba da bude strateški cilj za dalje povećanje proizvodnje i naša velika šansa za izvoz.

Proglašenjem i sprovodjenjem ove rezolucije Srbija bi bila prva zemlja u Evropi koja bi brendirala svoju proizvodnju, a sa izrazitim mogućnostima povećanja izvoza u EU tradicionalnih proizvoda i proizvoda organske proizvodnje. Po njegovim rečima Zabranom proizvodnje genetički modifikovanih organizama omogućavamo nesmetano širenje i povećanje organske proizvodnje.

Istovremeno se ne zabranjuje uvoz i potrošnja GMO hrane samo za ljudsku ishranu i time se ne krše pravila i odrednice STO u pogledu prometa proizvoda. Na ovaj način genetički modifikovani organizmi ne bi ulazili u lanac ishrane životinja. Genetički modifikovana hrana u prometu mora biti vidno obeležena u skladu sa strogim propisima o prometu ove vrste hrane.

Treba reći da još od 1986. godine od kada datira genetička modifikacija biljaka, započete su žustre polemike o posledicama gajenja i korišćenja u prehrani genetički modifikovanih biljnih i životinjskih organizama. Prognoze su bile da će u svetu već 2010. godine GM biljkama biti zasejano 150 miliona hektara, što je i premašeno. Protivnici GMO hrane ističu da se njen uzgoj ne može pravdati ni činjenicom da će čovečanstvo ostati gladno, Zemlje EU i deo sveta doneli su odluke o obaveznom obeležavanju hrane od GMO organizmima.

GMO hranu danas u svetu proizvodi 25 zemalja. Ukupan vrednost u 2009. godini bila je 130 milijardi dolara. U svetu je danas GMO kulturama zasejano 154 miliona hektara, a od čega na zemlje u razvoju otpada trećina, a najviše takvih useva je u Brazilu, Argentini, Indiji i Kini. Oko 90 odsto farmera koji proizvode GMO hranu je siromašno i nalazi se u zemljama u razvoju. Gajenjem GMO hrane u svetu bavi se oko 15 miliona farmera.

Tags: Poljoprivredno prehrambeni sektor

2 Komentara na Srbiju proglasiti za region bez GMO!

Ekološka svest u Srba, Case Study, zaselak Orašje u opštini DespotovacDecember 18, 2014

Posted by Administrator under 0 Miroslav Zdravković, Sela

No Comments

Да у Србији постоји вишевековна свест о екологији и здравој животној средини доказ је Орашје у општини Деспотовац. Дуго сам тражио ово насеље преко гуглмапс-а, оријентишући се при томе картом у књизи одакле је текст који следи. Не знам, коме од именованих села као заселак статистички припада, али ћу се засигурно потрудити да га у слободне дане једном и обиђем, и да приложим слике из овог еколошки чистог и удаљеног насеља на развођу Ресаве и Млаве. Чисто да се уверим: да ли су чистија села Плажане и Грабовица којима су ови давно сметали, или Орашје у клисури и нетакнутој природи. А и да се распитам код сељака, има ли данас сличних проблема, или је еколошка свест задржана на високом нивоу.

ОрашјеСело је на Орашју до брда Вуковца. Кроз источни део села протиче Плажанска Река.

Имања су у Ђурисовици (где су и грабовичка имања).

У селу има око 30 кућа а 3 рода.

Село је некада било над селом Плажанима, у реци, и сматрало се као заселак тог села. Плажанци су их одатле отерали у Грабовицу, због тога што су им поганили воду у реци. У Грабовици су се опет населили више села у реци, па пошто су и ту поганили воду, Грабовчани их нагнају, да се одатле преселе на данашње место.

У селу су родови:

Шумадинци (10к, Петковица), дошли из Шумадије.

Драгомировићи (15к, Св. Арханђел), доселили се из Хомоља.

Бузулановићи (5к, Св. Арханђел), дошли из Црне Реке пре 65 година.

Сеоска је слава Ђурђевдан, а заветина Спасовдан.

„Resava“ Stanoje Mijatović, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 26, 1930. Službeni glasnik i SANU.

Криза повећава број кошница у СрбијиБЕОГРАД -

Годишња производња меда у Србији креће се од 3.000 до 5.000 тона, док би природни предуслови, према проценама стручњака, омогућили да она достигне око 14.000 тона.

Потенцијали производње меда у Србији, ако се узму у обзир природни предуслови -клима, биљни сортимент, еколошки статус били би око 600.000 до 700.000 кошница са производњом од око 20 килограма меда у просеку по кошници, наводи се у анализи коју је урадио сарадник сајта макроекономија. орг Драгован Милићевић.

Он истиче да се мед великим делом пласира на домаћем тржишту, где је годишња потрошња по становнику око 0,7 килограма. Извозни потенцијали су око 12.000 до 14.000 тона или практично целокупна произведена количина, а потенцијал девизног прилива је око 30 до 40 милиона евра,.

Србија тренутно има растући тренд у броју кошница узрокован између осталог и транзиционом кризом и незапосленошћу, где велики број људи покушава да нађе начин да заради и преживи. Тако је само у прошлој години произведено је приближно 6.000 тона меда.

med kosnice pcelarstvo

Мед је специфичан производ великих нутритивних и лековитих својстава за чију производњу су неопходни еколошки стандарди и предуслови који се тичу здраве или приближно здраве и незагађење природне околине.

Природни услови, умерена континентална клима и богатство биљног света пружају одличне услове за гајење пчела у Србији, а медоносни потенцијали омогућавају знатно већи број кошница, према процени стручњака и више од 1,2 милиона.

У претходних осам година светски извоз меда је готово дуплиран. Највећи извозници су Кина са око 140 милиона евра годишње у просеку, Аргентина са 125 милиона у просеку и Немачка са око 80 милиона у просеку.

Србија је у доњем делу лествице међу земљама извозницама. На иностраном тржишту је у 2011. укупно продато меда у вредности од око 3,6 милиона долара, док је извоз у 2010. био око 5,3 милиона евра.

Немачка је главно извозно тржиште за српски мед, затим следе Црна Гора, Аустрија, Македонија и Италија, док остале земље имају занемарљиво мали удео.

Просечна цена извезеног меда у свет је у 2010 години била 3.934 долара по тони или око три евра по килограму.

Најбоља извозна цена се постиже са Немачком и Црном Гором око 4,1 и 4,3 долара по килограму или 3,2 евра по килограму.

Коефицијент концентрације увозне тражње код ових земаља упућује на закључак да је немачко тржиште врло конкурентно, да су Црна Гора и Македонија земље са преовлађујућим увозом меда из Србије.

Потенцијали извоза у Немачку као главно извозно тржиште је неколико пута већи него постојећи извоз.

Италија такође има прилично висок степен концентрације, што Србији даје наду да се на истом тржишту могу постићи далеко значајније извозне предности.

Србија може добро да заради на медуБЕОГРАД - Србија има око 30.000 пчелара, годишње произведе од 3.500 до 5.000 тона меда и по просечним приносима по кошници спада у значајније произвођаче меда у Европи, изјавио је сарадник у Привредној комори Србије Бранислав Гулан.

Домаћа просечна производња меда по кошници је 16 килограма, док је у Француској 12 килограма, а у Немачкој 11 килограма, казао је Гулан и додао да се највише меда извози на тржишта Италије, Уједињених Арапских Емирата, САД и Канаде, а увози из Швајцарске и САД.

Домаћи мед је изузетног квалитета, али ће Србија на путу ка ЕУ морати да усклади ту производњу са европским прописима, односно да региструје сваку кошницу, уведе систем квалитета ХАССП и да региструје објекте за извоз у ЕУ и САД.

Према његовим речима, потенцијали за производњу меда су много већи јер је пчеларство у Србији најчешће хоби, а за даљи интензиван развој пчеларства неопходно је обезбедити одговарајући биолошки материјал, који ће представљати основу развоја појединачних пчелињака и целокупног пчеларства у Србији.

Гулан: Упетостручити селекцију матица

У том циљу потребно је да се годишње финансира селекција од 50.000 до 60.000 матица, односно 100.000 матица уколико се планира значајнији извоз, рекао је Гулан и додао да Влада Србије годишње финансира селекцију од 10.000 матица.

Он је навео да пчеларство може постати добра шанса за ново запошљавање радника који су остали без посла јер производња од 50 кошница може да осигура издржавање четворочлане породице.

Срби мало користе мед

Србија спада међу најмање потрошаче меда у свету и годишње се троши 400 до 600 грама по становнику, што није ни кашичица дневно. Потрошњу на нивоу Србије има Бугарска, али она веће количине производње извози јер је испунила све захтеве ЕУ за његов пласман.

У Немачкој се троши четири килограма по становнику годишње, у Јапану шест килограма, а у Мађарској више од једног килограма.

Гулан је додао да је Немачка и велики увозник меда и она годишње потроши око 100.000 тона меда, а произведе петину те потрошње. Остали увозници су САД, Јапан, Кина, Италија и Француска.

Вареова кошница - добра, а није скупаНОВИ САД - Пчеларима је својствено да, макар и са скромним искуством у бављењу својим послом, посежу за мањим или већим корекцијама у конструкцији кошница. Вредан помена по иновацији јесте, код нас мало познат, пчелар Абе Емил Варе, који је током 50 година пчеларења експериментисао на преко 350 различитих типова кошница.

Вођен огромним искуством, развио је кошницу која је задовољавала услове минималних интервенција, лаког медобрања и проширивања, као и производњу уз минималне трошкове рада и материјала.

Назвао ју је "Народна кошница", а изворе и развој, израду и свој вишегодишњи рад, описао је у књизи "Пчеларење за све", која је до сада имала бројна издања.

Омиљена у Француској и Белгији, кошница је претрпела неке ситније измене. Вареова кошница састоји се од низа једнаких наставака са сатоношама, али не и са рамовима.

Основне карактеристике

Унутрашње димензије наставака су 300 пута 300 пута 210 милиметара. Осам сатоноша широких 36 милиметара распоређено је тако да је преостали слободни простор међу њима 24 милиметра. То су само сатоноше, али рамова нема.

Као стартер користе се само воштане траке на свакој сатоноши, али не и сатне основе. Подњача је равна плоча, и сечена у дужини 120 милиметара за отвор лета.

Кров - мало одигнут Наставак на врху кошнице покривен је изнад сатоноша грубо тканим платном. Због висине од 100 милиметара, омогућава смештање природног утопљавајућег материјала као што су слама или пиљевина, чије упадање у кошницу спречава платно.

Мало одигнути кров обезбеђује довољну вентилацију, али спречава да се туда увуку мишеви.

Одозго наниже

Пчеле граде природни сат у првом (горњем) наставку и проширују градњу наниже у следећим наставцима. Нови наставци додају се подметањем одоздо.

Један или више наставака пуних сакупљеног меда, одузимају се одозго узимањем наставака с врха.

Зимовање

Пчеле зимују у два наставка у којима је похрањена храна, у минималном износу од 12 килограма (у европским климатским условима).

Мед се добија исисавањем или класичним центрифугирањем сатова.

Ваљало би је испробати и у нашим условима, те време док пчеле зимују, пчелари могу искористити да направе своју прву кошницу типа Варе.

Еколошка пчеларска производња-велика шанса за СрбијуБЕОГРАД -

Србија има шансу да створи бренд "органски мед", чиме се отварају и нове перспективе за пласман меда и пчелињих производа на инострана тржишта, као што је немачко, речено је данас на седници Групације за органску производњу Привредне коморе Србије (ПКС).

Током пролећног прегледа, кошница се проширује додавањем једног или више наставака у којима су сатоноше с почетним тракама или готовим, извученим саћем.

У сваком случају, занимљива конструкција кошнице умногоме је заснована на захтевима еколошког пчеларења - много година пре него што ће оно постати светски тренд.

Органско пчеларство у нашој земљи тек је у повоју и Србија има велики потенцијал за развој те производње, мада се њом тренутно бави свега неколико пчелара, сложили су се учесници скупа.

Председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) Родољуб Живадиновић казао је да у Србији постоји пар сертификованих произвођача органског меда, а неколико њих је ушло у процес конверзије.

"Органска производња је нешто од чега смо сви у прошлости бежали, рачунајући да немамо коме да продамо наше производе, али времена се мењају и полако долазимо у ситуацију да имамо неке нове шансе", истакао је он.

med pcela

Живадиновић је нагласио да је недавно у Србији отворена фирма која послује и у Немачкој, а која ће и најмањим произвођачима омогућити да своју робу пласирају на тржиште те земље, која је највећи потрошач меда на свету, као и велики потрошач органског меда.

Пут развоја органске, односно, еколошке пчеларске производње у Србији биће дуг и за то су потребне деценије, али уколико се крене озбиљно у тај посао, наша земља има све шансе да се добро позиционира на тржишту, закључио је он.

Професор Пољопривредног факултета Небојша Недић упознао је детаљно присутне пчеларе, којих је било око 150, са условима за бављење органским пчеларством, наглашавајући да је циљ произвести здравствено безбедни пчелињи производ, који ће бити природни и еколошки.

Он је рекао да је неопходно водити рачуна о заштити биодиверзитета пчела и природне средине, што мањим отварањем кошница и манипулацијом пчела, уз вођење рачуна да оне унесу све неопходне материје, као што су нектар и полен.

Према подацима ПКС, у Србији се годишње из око 440.000 кошница произведе око 5.000 тона меда. Вредност пчеларске производње годишње износи око 80 милиона долара, а извезе се робе за око три до пет милиона долара.

Комора: Уз државну подршку дуплирати производњу медаБЕОГРАД -

Производња меда у Србији могла би да буде дуплирана, а извоз значајно повећан, уз одговарајуће мере државне подршке, удруживање пчелара у откупу и јединствен наступ на тржишту, речено је данас на седници Групације за пчеларство и производњу меда Привредне коморе Србије.

У креирању мера у пољопривредној, а пре свега биљној производњи, пчеларству мора

да се посвети посебна пажња, јер се утицај пчела на приносе и квалитет у воћарству креће и до 70 одсто, нагласио је председник Групације Србислав Видојевић.

"Држава мора да схвати значај пчеларства које има веома важну улогу у обезбеђивању квалитетне хране и количине", додао је он.

Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је у 2010. години било око 320.000 кошница, а некада смо баратали са око 400.000 кошница, навео је Видојевић.

"Лане је у Србији произведено 4.479 тона меда, а та производња могла би бити дуплирана", истакао је Видојевић и додао да би сав тај вишак могао да се извезе, уз јако добар финансијски ефекат.

"Наша грана нема потреба ни за каквим увозом, те би све чинило позитиван извозни биланс", указао је он.

У 2010. извезено две хиљаде тона

Прошле године је из Србије извезено готово 2.000 тоне меда за 7,68 милиона долара, а 1999. године вредност тог извоза била је свега 11.738 долара, навео је Видојевић и истакао да је такво повећање искључиво заслуга самих извозника.

Он је указао и да мора бити повећан извоз финалних производа, односно меда у теглицама, јер је тренутно доминантан извоз сировина.

Истичући да су у последњих неколико година држава и влада предузеле мере да побољшају услове у пчеларству путем субвенција и регреса, и то за производњу матица, ројева, као и набавку пчеларске опреме, Видојевић је оценио да "то није довољно, већ су само први кораци".

Шеф одсека за сточарство у Министарству пољопривреде и трговине Ненад Терзић изјавио је да нису тачне тврдње да се сточарство налази на маргинама када је реч о законодавним, институционалним и мерама подршке.

Област пчеларске производње у потпуности је дефинисана Законом о сточарству из 2009, прошле године су донета три правилника, а ускоро треба да буде донесен још један правилник, и то о квалитету меда, рекао је Терзић.

Он је нагласио и да то што још не постоји независна контрола меда, односно што Лабораторија за испитивање квалитета меда није почела са радом, "није кривица министарства", јер је оно од 2005. године издвојило чак 40.000 евра за тај систем.

Терзић је казао да је Пољопривредни факултет у Земуну добио та средства, а да је "крајње време да се утврди због чега та лабораторија још увек није акредитована".

У сточарству је само за мед извозна субвенција у 2011. повећана у односу на лане, а лане је 17 милиона утрошено за субвенционисање пчелињих матица.

За опрему и механизацију до сада је исплаћено 3,7 милиона динара, казао је Терзић, најављујући да ускоро треба да буду донесене и уредбе за ову годину.

http://www.rtv.rs