podsetnik o plovidbi

5/11/2018 Podsetnik o plovidbi - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/podsetnik-o-plovidbi 1/51

Kapetan unutrasrjje plov idbe Stanisa Pavlovic , dipl. pravnlk

Kapetan unutra~nje plovidbe lIi ja Petrovic, mz.saobracaja

Rez, por. bojnog broda Jovan Curcic, novlnar

Dr Ratomir Ooroskl

PODSETNIKo PLOVIDBI NA REKAMA I MORIMA

DRUGO OOPUNJENO IZOANJE

NISRO "Forum" - Novi Sad



Na osnovu mlslJ enj a Pokraj inskog Sekretarij ata za obrazo.

vanje nauku i kulturu br. 4l3-480na. ad 5. IX. 197a. godine.

Ova brosura je ostobodenj, poreza na promet.

PREDGOVOR

Plovidba rekama i morem nile nimalo bezazlena i laka, mada ponekad

ona mof e na prv; pogled,. tako da izgleda. Recni i morski saobraca] su u

stalnom i sve brfern razvoju. Grade se savremeni brodovi vellklh kapa-

citeta i sve veclh brzina. Istovremeno se naglo razvija i nautlcki turizam.

Vojvodani su vise nego ikada krenuli na reke koje pruhju jedlnstvene

uslove za mir, opustan]e I odmor. Medutim, reke I more imaju svo]e cudl.Treba ih poznavati i savladati, a da bi to mogao da uCln i gradanin koji se

profesionalMo ne bavi plovidborn mora Imati i potrebno strucno znanje.

Pri izradl ovog Prlrucnlka autorlma je upravo to bio ell].

Donosenjem Zakona 0 unutrasn]o] plovidbl (SI. list SAPV br. 1/78)

u SAP Vojvodini se prvi put regu lisu odnosi u plovidbi na unurrasnjim

vodama [rekarna, kanalima, [ezertma). Ovim Zakonom, izmedu ostalog,

regullse se I pitanje obaveznog polaganja ispita za upravljace sportskim

eamcima. Odgovarajutim podzakonskim aktorn regulisani su uslov i,

natln polaganja I program strucflOg ispita prema kojem je i rads n ovaj

Prirucnik.

Gradani koji ce ploviti camcem iskljucivo po unutramjim vodama

nisu dufnl da pclafu i potvrde znanje iz Pravila 0izbegavanju sudara na

moru. Medutim, ukoliko cesvoj camae prevoziti ina more i tame ga upot-

rebljavati obavezni su da imaju polofen ispit iz ove oblasti. Kao ugled za

polaganje ispita za plovid bu na moru posluflo je Prlruc.nik za voditelje

I'amc.a u izdanju Republickog sekretartjara zapomorstvo, saobraca] ;

veze SR Hrvatske i Tehnlcka knjige - Zagreb.

Zelja grupe autora ovog Pr t rucnlka bila je da sadasnjlrn i buduci rn

upravljacirna eamaca pomogne ne sarno u polaganju strucnog ispita,

vet da trn njihovo iskustvo I srruene znanje budu od pcmcci u plovidbi.

AUTORI



PLOVIDBENI PROPISI NA

UNUTRASNJIM PLOVNIM

PUTEVIMA

ZNACENjE POjEDINIH IZRAZA U

PROPISIMA 0 PLOVIDBI NA

UNUTRA~NjIM PLOVNIM PUTEVIMA.

Pojedini lz.razl, upotre bljeni u Zakon u 0 pomorskoj i unut rasnjoj

plovidbi (..Slutbenl list SFRJ", br. 22, od 22. aprIla 1977.), u Zakonu 0

unutrasnjoj plcvidbl ("Slul'beni list SAPVojvodine", br.1, od 20. januara

1978.)i u Pravilniku 0plovidbi na unutrasnjlrn plovnim putevima ("Slut-

beni list SFRJ", br.H, od 2. aprila 1970.) ima]u ova znacl,lnja:

UNUTRASNJOM PLOVIDBOM smatra se prisustvo plovnog objekta

naunutrasn] im vcdarna, bez obzira da lise piovni objekat krece iii stop ..

PLOVNI PUTEVI na unutrasnjlrn vodama su: reke, kanali, vehacka

i prlrodna jezera i druge vodene povrSine na kojima suobezbedeni uslovi

za bezbednu plovid bu.

PLOVNI OBJEKAT je brod, ploveca naprava, ploveca instalaclja,

camaci drugi plovnl objekat koji je osposobljen za plovidbu j ko]i ucest-

vu]e u plovid bl.

BROD je plovnl objekat osposobljen za plovid bu na unurrasnjlm

vodamaeija dufina trupa preko svega iznosi 15 metara iii vise, a najveca

sirina tr upa preko opiate 3 metra iii vise, iii eija je najveca ist lsnina 15

tana iii vise i tegliac i potlsklvac, bez obzlra na njihovu du-

iinu sjrinu i istisninu.

TEGLJAC:ODNOSNO POTISKIVAC je plovni objekat namenjentegljenju odnosno potiskivanju drugih plovnih objekata;

BROD UNUTRA~NJE PLOVIDBE SA SOPSTVENIM POGONOM [e

brod unutrasnle plovidbe koji ima sopstvenl straini ureda] za pogon

broda;

PLOVECA NAPRAVA je plovni objekat unutrafnje plovidb e op-

remljen mehanlcklrn uredajem za vrsenje tehnicklh radova na unutraf-

njim vodama sasopstvenim pogonskim strojnim uredajem iii bez njega;

PLOVECA INSTALACljA je plovilo bez sopstvenog pogona name-

njeno U usluzne, sports ke, rekreacione i 51ienesvrhe (prlstan, dok, starn-

7

-,..-



benl objekat, hangar, plovecl bazen za kupanje, ploveca kuclca, ploveca

radionica, vodenica, pontonskl most, ribarska barka);

CAMAC je plovni objekat, oslrn tegl jaca I potiskivala bez obzira

na njihovu duflnu, sirinu I istisnlnu, namenjen za plovidbu na unutral·

njim vodama eiia du!lna trupa iznosi manje od 15 rnetara, a sirina tr upa

manje od 3 metra, ill eiia najveca istisnina Iznosi manje od 15 tona;

SPORTSKI CAMAC je plovni objekat sa sopstvenlm pogonom iii

bez sopstvenog pogona namenjen za sport.v-razonodu III rekreaciju;

SKELA [e plovnl objekat unutrasn]e plovldbe namenjen za prevoz

llca i stvari sajedne na drugu obalu unurrasnjth voda;

POTISNICA je teretnl brod unutrasnje plovldbe bez sopstvenog

pogona ibez sopstvenog kormilarskog uredaja:

TEGLJENICA je teretnl brod unutrasn]e plovldbe bez sopstvenog

pogona, a kofl ima sopstvenl kormllarskl uredaj;

SPLAY je skuplna trupaca III drugih elemenata medusobno poveza-

nlh nan Oleinkoj i omegucava plovldbu;

TEGL]ENI SASTAV o~nacavagrupu sastavljenu od jednog ill vae

plovnlh objekata koju teglijedan iii vise tegljac.a;POTISKIVANI SASTAV oznacava skuplnu sastavljenu od plovnlh

objekata cvrste vezanih medusobno I sapotlskivai'em koji pokrace sastav:

NOe oznacavaperiod kojl obuhvata vreme Izmedu zalaska I izlaska

sunca :

DAN oznacava period kojl obuhvata vreme izmedu lzlaska I zalaska

sunca ;

KRATAK ZVUK oanacavazvuk eiia duzlna Iznosl oko jedne sekunde;

DUGI ZVUK oznacavazvuk eija du!lna Iznosi oko 4 sekunde, s

tim sto razrnak lzrnedu dva uzastopna zvuka Iznosi oko jedne sekunde;

NIZ VRLO KRATKIH ZVUKOVA oznafava niz od najmanje sest

zvukova duflrie oko jedne cetvrtlne sekunde u razrnaclrna duilne oko

cetvrtlne sekunde.

Staresina plovila

Svakl plovnl objekt, izuzlrnajuci one koji su po proplslma oslobo-

denI posade, mora se nalaziti pod stareslnstvom osobe ko]a je str ueno

cspcsobljena, Sva druga liea koja se nalaze na plovilu rnoraju izvrSavatl

naredenja koja im izdaje starsslna plovila u cilju oezbednosti plovldbe i

brodskog reda,

8

Op!ta obaveza opreznostl

U nedostatku posebnih odredaba Pravilnika 0 plovidbi starestne

provlla moraju preduzeti sve mere opreznosti koje zahtevaju uslcvi bez-

bednostl plovidbe i struena praksadab i se lzbeglo ;

- ugroiavanje Ijudskog iivota;

- prictnjavanje stete na druglm plovllirna, obalama iii gradevlnama

I Instalacijama svlh vrsta koje se nalaze na vodnom putu Iii u njegovoj

'bllzlnl;

- stvaranje smetnji za plovldbu.

Postupak u posebnim okolnostima

U cll]u izbegavanja neposredne opasnosti staresine plovlla moraju

preduzetl sve mere koje nalafu okolnosti, ako bi zbog toga morall i

odstuplti od plovidbenih proplsa.

Najve':i dopuSteni teret i najve':l dopuseenl broj

putnika

Plovlla ne srneju blt l natovarena preko gaza koji odgovara don]o]

ivic] oznakanajveteg dozvoljenog uronjenja. Takode, teretne smedovestl

U opasnost stabilitet plovlla, nltl zaklanjati vldno polje lieu ko[e upravlja

plovilom. Plovila namenjena za prevoz putnlka ne smeju ukrcati yeti

broj putnika od onog koj i jed opusten od strane nadIdnl h organa.

Predmetl koji se nalaze ria plovilu; gubljenje predmeta;

plovidbene smetnje

Zabranjeno Jeda van plovlla strce predmetl koji bi mogli ugrozavatl

bezbednost plovila, ploveclh postrojenja iii instalacija navodnom putu Iii

njegovlj bllzini. Ako plovllo izgubi neki predmet kojl mofe predstavljatl

smetnju iii opasriost za plovld bu, staresina je dulan da bez odlaganjaIzvesti0 tome najbliie nadle!ne organe, sasto tacnijim podacima a mestu

na kome je predmet izgubljen. Osirn togarstar efina je duzan da po rno-

gucnostl obelefi to mesto neklm znakom.

Aka staresina plovlla primeti neku nepoznatu prepreku u vodnom

putu duian je da0 tome, bezodlaganja, obavestl najblif e nadleine organe,

saho tacnijirn podacima 0mestu nakome je prepreka prtrnecena,

Zdtita plovidbenih znakova na vodnom putu

Zabranjeno je koristiti plovidbene znake na vodnom putu zavezl-

vanje iii pomeranje plovnih objekata i kvariti ih iii onesposobiti zanji-

9



hovu namenu. Ako plovilo pomeri nekl plovidbeni znak, iii osteti uredaj

koji sluii za obeleiavanje plovnog puta, stareS ina [e obavezan da 0tome

obavesti, bez odlaganja, najbliie nadlefne organe.

OSNOVNI ZVUtNI ZNACI

dugi zvuk

1 kratki zvu k

2 kratka zvu ka

3 kratka zvu ka

____ 4 kratka zvuka

- - - - - niz vrlo kratkih zvukova

"Pafnja"

"Vozim desno"

"Vozim levo"

"Vozim nazad"

"Nesposoban za manevrisa'lje"

"Neposredna opasnost od sudara"

__ ponavljanje dugih zvukova "znak za opasncst "

... + udarci zvonom

"okrecem preko svog desnog boka"

___ "okrecem pr eko svog levog boka"

SKICE I SIMBOLI KOjl SEPRIMENJUjU

NA SKICAMA .IMAjU SLEDECA

ZNACENjA

c ~<==J

C=:JC3

c:=J

brod unutrasn]e plovldbe sa sopstvenim pogonom

camac sa sopstvenlrn pogonom

potiskivac

skela ko]a plovi slobodno

skela koja ne plovi slobodno

) tegljenica

camac bez sopstvenog pogona

c ~

<---~)

potisnica

neprekidno svetlo vidljivo sa svih strana

neprekidno svetlo vidljivo na luku horizonta od

21S stepeni

oQ

10

neprekidno svetlo vidljlvo na

luku horizonta od 112 stepeni

i 30 minuta

neprekidno svetlo vidljivo

o na luku horizonta od 135 stepeni

••

oneprekidno svetlo vidljivo na

ogran icenom I u ku horizonta

ill ritmic ko svetlo sa prekid i rna

NOCNO OBELEZAVANjE PLOVNIH OBJEKATA

NOCNO OBELE2:AVANjE ZA VREME PLOVIDBE

Brod unutrdnje plovidbe sa sopstvenim pogonom mora istaci

sledeca svetla:

- jarbolsko svetlo bele boje postavljeno na prednjem delu broda;

luk vidlj ivosti je 225 stepeni;- bccna svetla, koja se sasto]e od jed 'log zelenog svetla na desnoj

strani i jednog crvenog svetla na levoj strani, s tim ito svako od ovib

svetala mora biti vidljivo sarno u luku horizonta od 112 10', a moraju

biti postavljena najmanje 1 m ispod jarbolskog svetla i najmanje 1 m

prema krm i; i

- krmeno svetlo bele boje vidljivo u luku horizonta od 135°, ra-

cu na] ucl od nazad.

Napomena: Plovnl objekti, ploveca naprava sa sopstvenimpogo-

nom u plovidbi, tegljac bez tegljenica i porlsklvac bez potisktvancg

sastava koji imaju svojstvo broda, obeleiavaju se signalnim svetltrna na

isti nacin. Takode, iste signalne oznake istice i potiskivani sastav eije

najvece dimenzije ne pre rnasuju 110 m duftne i 12 m sirine.

II



Tegljeni sastavi moraju istael sledet.a svatla:

tegljae: pored jarbolskog svetla i bocnlh svetala koja su navedena

za brod sa sopstvenlm pogonom. jos jedno belo [arbolsko svetlo

vldljivo u istorn luku horizonta a mesto krmenog belog svetla jedno iuto

5 rtlo vidljivo u luku horizonta kao krmeno svetlo ; i

- tegljeni sastav: jedna iii vise tegljenica od kojih je sastavljen

poslednji red tegljenog sastava krmeno svetlo bale boje vidljlvo u lu-

ku horizonta od 1350.

Potiskivani sastavi moraju Istaei sledeca svetla:

- tri bela svetla na prednjem delu sastava Iii na jed nom od plovila

koja se n alaze na eel u sastava. Ova svetla moraju biti rasporedena u cbll-

ku ray nostranog treugla tija je os nov lea vodoravna, a leii u ravn lkoja ienormal na na uzd uin u osovi nu sastava;· .

- bocna svetla (zeleno i crvenc) kao brod sasopstvenim pogonom.

same postavlj ena na najsi rem del u sastava; i

- tri bela svetla na krmenom delu potlsklvaca postavljena u jednoj

vodoravnoj l ini ji.

- 1 - - ~ - = - - = - - = = = - l - - - - - - - - . = 1 I .m ------~-- --~ ~

12 ~ +------

Boeni sastav (ako se tegljenica iii potisnica pravlac: uz bok broda)

mora israel svetla, kao brod sa sopstvenim pogonom. s tim ho Se plovni

objekat koji se prevlal'i obelefava jednim krmenim belim svetlorn vid Iji-

vim u istom luku horizonta kao ostala krrnena svetla. Ako plovnl objekat

zaklanja bccno svetlo breda kojl prevlaci uz bok , to bocno svetlo te se

premestiti na plovnl objekat koji se prevlaei.

Plovn! objekt koji se krece pornocu jedra mora istaei slede-

ca svetla:

_ ako se kr ece same pornocu jedra - jedno bela svetlo, a prilikom

priblihvanja drugih plovila mora is rae l , pored toga, joil jed no belasvetlc na pramcu ; i

- ako plovni objekt istovremeno koristi jed ro i motor, mora lstacl

propisana svetla kao brod sa sopstvenim pogonom kad lrna svojstvo

breda, a ako po dimenzijama ima svojstvo camea, istaci ee ornake propisa-

ne za camae sa sopstven im pogon 0m.

Camac sa sopstvenim pogonom mora lstac] slede':a svet.la- eamac

Sa sopstvenim pogonom eija je d uflna trupa veca od 7 m isto kao brod

sa sopstvenim pogonom. s tom razlikom da jarbolska i bocna svetla

moraju bitt postavljana na istoj visini. tamac sa sopstvenirn pogonom eija

duiina trupa ne prelazi 7 m rnofe umesto svetala prikazanih za camac cijaje dufina preko 7 .m lstacl sarno jedno oblcno bela svetlo. Ovo se svetlo

rnofe istaci sarno prilikom pribllfavanja drugih plovnih objekata.

Ako Camac tegli iii prevlaci uz bok vezane druge camce. mora imati

svetla propisana kao plovni objekat koji je duzi od 7 m (camae sa sopstve-

nim pogonom dufl od 7 m). Zadnji camac u teglju mora lstacl krmeno belo

svetlo.

13



Camac kojl se krece bez motora i bez jedra mora prllikom

priblihvanja drugih plovila istaei jedno obicno belo svatlo.

DOPUNSKO NOCNO OBELEtAVANJE

PLOVNIH OBJEKATA ZA VREME PLOVIDBE KOJI

PREVOZE ODRE£)ENE ZAPALJIVE MATERIJE

Plovni objekti koji prevoze odredene zapaljive materije, pored

nap red navedenih svetala, moraju istaei jedno plavo svetlo na zadnlem

delu, na pogodnom mestu i toliko] visini da se rnofe videti sa svih strana.

Ako se u tegljenom sastavu nalazi jedna iii vise t!!gljenk'lsa za-

paljivim tovarom. onda se pored nap red naznacenih svetala moraju lstaci:

- tegljac: jed n0 pi avo [arbols ko svetlo postavlj eno lspod bellh

jarbolskih svetala, luk vidljivosti kao ostala jarbolska svetla 2250:

- tegljeni sastav : plavo svetlo same tegljenice ko]« su u zadnjem re-

du sastava : ako zadnji red tegljenog sastava lrna Yi~e od dve tegljenlce,

onda se playa svetla pcstavljaju sarno na dve spcljne.

Ako se u potiskivanom.sastavu nalazi jedna iii viSe potisnica sa

zapaljivim tovarernv potisnice nemaju dopunska svetla. U ovom slucaju

obavezna su sledeca svetla: pored tri bela svetla na prednjem delu sastava,

dodaje se jedno plavo svetlo (vidljivo u lstorn luku horizonta) tako da

polofaj tog svetla sa trokutom odtrt bela sve t la stoje u obliku romba i

dodaje se jos [edno plavo svetlo na zadnjem delu potisklvah na pogodnom

mestu i tolikoj visint da se moze videti sa svih strana.

+---~--

DOPUNSKO NOCNO OBELEtAVANJE

PLOVNIH OBJEKATA ZA VREME PLOVIDBE

KOJI PREVOZE ODRE£)ENE EKSPLOZIVNE MATERIJE

Obeleiavanje plovnih objekata i tegljenih i potiskivanih sastava koji

prevoze eksplozivne terete potpuno je lstokao i kod prevoza zapaljivih

materija, s tom razli kom sto j e boja svetala crve na um ssto p lava.

Skele rnoraju istaei sledeca svetla:

- skela koja ne plovi slobodno : jed no jarbolsko bela svetlo vldljivo

sa svih strana, jedno zeleno svetlo vidljivo sa svih strana postavljeno oko

1 m povise jarbolskog belog svetla i jedno belo svetlo postavljeno na kra]

skele koje je okrenuto u srneru kretanja:

1S



- skela koja plovi slobodno: jedno jarbolsko belo. svetlo vidljivo

sa svih strana, jedno zeleno svetlo vidljivo sa svih strana j postavljeno oko

1m povif e jarbolskog belog svetla, bocna svetla, koja se sastoje od jedno~

zel enog svetla n a d esn 0 stran i i jed nog crvenog svetla na levoj str~n I

(Iuk vidljivosti ovih svetala je 1120 30') i krmenog belog svetla (Iuk vld-

ljivcstl 135°).

• +-

-~--

DOPUNSKO OBELEtAVANJE PLOVNIHOBJEKATA NESPOSOBNIH ZA MANEVRISANJE

,Sa plovnog objekta koji je onesposobljen za manevr isan]e, osim

ako nije nasukan iii potonuo, pored propisanih svatala za plovidbu, mora

se po potrebi mahati crvenim svetlom, iii davati propisane zvucne slg·

nale (4 kratka zvuka), odnosno istovremeno vrsiti obe ove radnje.

NOCNO OBELE:t:AVANJE ZA VREME

STAJANJA

Svi plovn i objekti za Heme stajanja moraju istaci jedno belo svetlo

vidljivo sa svih strana. avo svetlo n i j e obavezno:

- ako je plovni objekt sastavni dec grupe plovnih objekata iii sas-

tava u keloma su plovni objekti koji se nalaze na spoljasnjo] strani tegrupe iii sastava obelezeni belim svetlom;

- ako j e ea mac vezan za obal u.

1 .6

Ribarski camei cije se mrele iii druga ribarska oprema nalaze u blizini

plovnog puta a njihov polohj rnofe predstavljati smetnju za plovidbu,

moraju se obeleziti belim svetlima u dovoljnom broju radi oznacavanja

poloiaja.

. Plovni objekti tija su sidra tako oborena da mogu predstavljati

opasnost za p l ovidbu morajuIatacl dva bela svetla postavljena [edno Js -

pod drugog na udaljenosti od oko 1 m. Ako sidra plov';:Cih naprava mogu

predstavljati opasnost za plovidbu, moraju biti obelezena jednim zutim

plovkorn, na kome se nocu nalazi oblcno be 1osvetlo vidljivo sa svih strana,

-

Brod, potisn lea i tegljenica koji prevoze zapaljive materije, pored

belog svetla, obelefavaju s e jednim plavirn svetlom postavljenim na zad-

njem delu i vidljivim sa svlh strana,

17



Brod, potisnica i tegljenica koji prevoze eksplozivne tarete, pore,

belog svetla, obelebvaju se jednim crveni m svetlorn postavljenim okQ

1 m ispod be Iog svetla.

Nasukan iii potopljen plovni objekat i plovece nap rave, kad obav.

Ijaju radove na vodnom putu, rnoraju lstacl:

- sa stran e iii sa strana gde je plovn i put slobod an: jed no crveno i

jedno belo svet!o pri (emU se crveno svet!c nalaal oko 1 m iznad be 1 0 &

svetla: i

- sa strane iii sa strana gde plovni put nije slobodan: je.dno erveno

svetlo,

Ova svetla moraju biti postavljena na tolikoj visini da budu vidljiv,

sa svih strana. Kod potopljenog plovila ona mogu biti postavljena na cameu

iii istaknuta na neki pogodan nacin.

-------

DNEVNO OBELEtAVANJE

DNEVNO OBELEZAVANJE ZA VREME

PLOVIDBE

C!:annci sa sopstveninn pogonom eija je duiina veta od 7m moraju

istaci jednu belu zastavu sa crvenom linijom u sredini.

Plovni objekti (tegljeniee) koji prevoze zapaljive terete

moraju istaci plavi konus okrenut vrhom nadole, postavljen na pogodnom

mestu i roliko] visini da se rnofe videti sa svih strana.

~ZASTAVA

- \ " - - + -Ako se u tegljenom sastavu nalazi jed no iii vise tegljenica sa zapa-

ljivirn teretom, pored plavih konusa koje istieu te tegljenice, plavi konus

nosi i tegljac. Medutim, ako se u potlskivanom sastavu nalazi jedna iii

vise potisniea sa zapaljivim tovarom, sastav na prednjem delu i potiski-

vac, obe Iefavaj u se pi avi m ko nusom.

TKONUS

-- \_1 +_ CLINDAR~ONUS

E~Dopunsko obeleZavanje brodova, tegljenih i potiskivanih sastava koji

prevoze eksplozivne terete je isto kao I za plovne objekte sa zapaljlvim

materijalom, s tom razlikom sto se umesto plavog konusa postavlja

crveni.

Tegljeni sa.stavi: tegljac mora istaci jedan zuticilindar oivicer

sa dye Ilniie na gornjoj i donjoj strani crnom i belom bojom, tako da S~

bele linije nalaze na krajevima cilindra. Cilindar se postavlja verttkal Skele se obelefavaju jednim zelenlm balonom postavljenim na

no na prednjem delu tegljaca, na dovoljnoj visini da se moh videti S' dovoljnoj visini da se mote videti sa svih strana,

svih strana, Plovni objekti kOje treba za~titi od talasa obeleiavaju se jednom

Plovni objekti koji istovremeno koriste jedra i motor rnoraju zastavom eiia [e gor nja polovina crvena, a donja bela, postavljena na

lstaci jedan erni konus sa vrhom okrenutim nadole. pogodnom rnestu i toliko] visini da se rncfe videti sa svlh strana, Zastavu

. mogu zamen it.i dye zastave crven e i bel e boje iii crveno- bel e table.

1KONUS

!CILINDAR . _ 8 : 0 N 1 ; } _ _ = = ~TAVE

t-------::t-~-\C--------t LTABLE

18 -\"------f__ 19



Brodovi i i::amci sa pravom prioriteta (koji putu]u u cilju

prufanja pomocl nekom ugrofenom plovnom objektui brodovi i camei

koj ima su nadlefn i organi daIi prvenstvc prolaskana mestirna na ko] im~

oni odreduju prvenstvo prolaska] rnoraju tsrae: jedan erveni plarnenae

na prednji deo, a postavljen na tol ikoj visini da bude dobro vidJjiv. Po

potreb I ova) znak mofe biti dopunjen proplsanIm zvuenim znakorn

(jedan dug, jedan kratak i jedan dug zvuk).

~ PLAMENAC

-\_.~-.--~+

DNEVNO OBELEtAVANJE ZA VREME

STAJANJA

Plovnl objekri (brodovi, tegljenice, potiskivani sastavt) ko]] prevoze

zapaljlve odnosno eksplozivne terete obelelavaju se plavlm odnosno

crvenirn konusom sa vrhorn nadole, postavljenim na dovoljnoj visini da

se mogu videtl sa svih strana,

Plovni objekti koje treba nititi od talasaobelefa.vajuse naisti naCinkao i piovi la u toku plovidbe koja treba Iahititi od ulan. Ako mrefe i

druga rIbarska oprema dopiru u blizinu plovnog puta i mogu predstavlja-

ti srnetnju za plovidbu, moraju biti cbelefene pomocu zutih plovaka II

dovoljnom bro]u radl oznacavanja njihovog poloiaja. Na isti nacin se

cbelefava]u iobcrena sjdra ko]a mogu predstavljati srnern]u zaplovidbu.

:=~-;20 ---

Nasukan iii potopljen plovni objekat mora istaci: .

_ Sa strane 1 , , 1 sa strana gde Je plovru put slobodan: jednu

rvenu i [ednu belu zastavu iii tablu pri cernu se crvena zastava

~i tabla na,lazi iz.nad bele zastave i table. i .. .

_ Sa strane II I stranagde plovnl put nue slobodan: [sdnu

crvsnv zastavu iii tablu. . . ..Plovece naprave kada obavljaj u radove n~ vodnom putu l~tlCU:

_ Sa strane iii sa strana gde Ie plcvnl put stobodan .[edan

crvenii jedan beli balon, pri csrnu se crvenibaton nalazi oko 1

metariznad belog balona: I

_ Sa straneili sa strana gde plovni put nije slobodan: jedno

ervene 5vello.

Camci lnspekci]e bezbednosti ploVidbe kao znak za raspoznavanje,

pored natpisa .Jnspekclja plovidbe", isticu na prednjem delu sa obe

strane trupa bell romb oivi~en plavom linijom. Pored toga, danju viju

drfavnu zastavu i beli plamenac sa naveden1mznakom aa raspoznavanje

i danju i noey plavo svetlo sa prekidima, ako obavljanje njihovog pcsla to

zahreva.

Znaci za opasnost. Ako se plovllo nalazl U opasnosti i hoee da

traii pornoe, ono moze danlu rnahatl krufno zastavom IIi bllo ko;im po.

godnim precimetom, a noeunekim svetlom. Ovi seznacl mogu zamenitliii dopun ltl zvucnim znacima (ponavljanje dugih zvukava III davanjeznaka zvonom).

2f



OBAlSKI I PlOVECI ZNACI ZA

OBElEtAVANJE PlOVNOG PUTAI

PlOVIDBE.NIH OPASNOSTI

OZNACAVANJE DESNESTRANE PLOVNOGPUTA

Plovecl znacl: svetl ece i nesvetlece bovs, plovci i m otke za desnu

stranu oznacavaju gran ice plovnog puta i njegov pravac: oni obalefavaju

desnu stran u p lovn og p u ta i cpasncstl pored desne obale .

. ... .

svetleca bova

. . . .. . . .. . . .

plovak

nesvetleca bcva

motka

obals ki znad: obalsko svetlo na desnoj oba lioznacava prj bllfno pravacplovnog puta U odnosu na desnu obalu; sa plcveclrn znaclrna ona cbelefa-

va plovni put na mestlrna na kojima se pr lhllfava desnoj oball, a istovre-

meno sluzi i kao orijentaclona tacka.

22

OZNACAVANJE LEVE STRANEPLOVNOGPUTA

Plove':i znaci : svetlece i nesvetlece bove, plovc i i m otke za levu

stranu oznacavaju grantee plovnog puta i njegov pravac: oni obelefavaju

levu stran u plovnog p uta i opas nosti pored leve obale.

svetleca bova

plovak

nesv et Ieca bova

motka

Obalski znaci: obalsko svetlo na levoj obal io znacava pribl iino pravac plov-

nog puta u od nosu na obalu; Sa p lovetim znacima 01'1.0 cbelefava plovni putna mestima na kojima se pr iblifava levoj obali, a istovremeno sluii i kao

orijentaciona tacka. •

23



OZNAKE ZA SPAJANJ.E I RAc!:VANJEPLOVNOG PUTA

Znak za spajanja i raevanJe plovnog puta oznacava spajanje I ra~vanj~

plovnog puta, a osi m t.oga obelefava i plovid ben e cpasncstl koje se nalaze

na plovnom putu, Nlzvednl i uzvodnl brodovi rnogu da produ bilo levo,

bilo desno pored ovog znaka.

svetleea bova plovak

ZNAK ZA PRELAZAK SAJEDNE OBALE NA DRUGU

Znak sa prelazak sa jedne obale na drugu, koji mofe bit.i obi~ni

dvostrukt, oznaCava pocetak i kra] prelaska plovnog puta od jedne ka

drugoj obali.

Znak za prelazak

na desnoj obali

Znak za prelazak

na levoj obali

24

ZNACI ZA REGULISANJ,E PLOVIDBE(osnovni znaci)

GLAVNI ZNACI (mogu se dopuniti iii objasniti pornocnirn zriactrna)

lllliei :Eabrane

Zabrana prolaska (opsti znak). Ovaj znak se postavlja

= =na mestima gde je plovidba zabranjena (na otvorlrnamona u kom je pr:a_ycu-iabranjena plovidba, na pokr~t-

nim mostovlrna, branarna, prevodnicama III posebnirn

u slov irna koj e propise nad lein i organ) .

•• • U sl ucaj u d uh zabrane prolas ka POSlaV Ijaju se dva

znaka jedan ispod d rugog. iii dva crvena svetla

[edno ispod d rugog.

Zabranjenc svako prestizanje.

Zabranj eno susretanje presti zan] e.

Zabranjeno stajanje rra strani plovnog pun na kojoj jepostav Ijen znak (zabran jeno sldrenje i vezivanJe).



26

Zabranjeno je sidrenje j vucenje sidara, ufadi i lanata

po recnorn dnu na strani vodnog puta na kojo] je znak

postavljen.

Zabranjeno vezivanje za obalu na strani vodnog puta

na koj oj je znak postav Ij en.

Zabranjeno okretanje.

Zabranjeno je prouzrokcvati talase iii povlacenje vode.

Zabranjena plovidba brodovima sa sopstvenim pogo-

nom.

Opsta zabr ana plovidbe sportskim brodovima ibrodovima za razonodu.

Znaci obaveze

Zabranjeno skijanje na vodi.

Zabranjena plovidba jedrilicarna.

Zabranjena plovid ba camcima na vesla,

~

<}r

rfo------------->

I ,

Zabranjeno ploviti izvan oznacenog prestora (ovaj

znak se postavlja na plovnom otvoru mosta).

27



Obavazno zaustavljanje (eva] znak se pcstavlla kc,

pok retnih mostova, prevod nica, carl nskog pregleda itd)

Obaveza da sene sme premaSiti brzlna koja jeolnaCenl

u odnosu na obalu,

obaveza davanja IVUcnog signala.

Obaveza da se ne sme uploviti u glavni vodeni put iiipre¢i preko njega, lzuzev ako ova] manevar neee

prinuditi brodove koji plove na ovorn vodnom putu da

promene svoj pravac iii brzl nu.

Znaci ogranicenfa

Postoje ogranicenja u plovidbi; traiit i obaveJtenja.

28

Znac; obaveUenja

Znaci preporuke

Preporucen i'otvor. Postavlja se na 5 red; nl plovnog ot-

vora mosta iii brane. Zriacenje mu je i to daje plovidba

dozvoljeria u oba srnera.

Prepcruceni otvor , Postavlja se 'na sredin; plovnog

otvora rncsta iii brane. Znacenje mu je i to da je plo-

vidba dozvoljena u jednom smeru.

: I

1------,------1

• •reporu ka da se plovi u obele!enom prostoru. Ova;

znak se postavlja na plovne otvore mosta ill brane.

zdusni vod preko vodnog puta,

Prestanak obaveze koja vazi za jedan smer plov ldbe, iii

prestanak nekog ogranlcenja,

2 9



Dopusreno iii se preporul'uje sidrenje na strani plovno8

puta na kojo] je postavljen znak. Pomocni znaciGlavni znaci mogu se dopuniti sledecirn pcrnocnirn znaclrna:

- dodatna tabla koja cmacava odstojanje do rnesta na koje se primenLuje

odredba iii osobenost koju oznacava glavni znak : dodatne tablice postav-

Ijaju se iznad glavnog znaka;

- strellce oznacavaju pravac sektora na koji se odriosi glavni znak; str e-

I ice moraju biti bele boje i postavljaju se pored glavnog znak a :

dodatne tablice kcje sadrze cbjasnjenja iii dopunska obavestenja.

30

Dopu!lteno iii se p reporucuj e stajanj e na stran i vod n0

t k'" k ~pu a na 0101 Ie zna pcstavljen (sidrenje, vezivanje la

obalu)

Oznacavanje mesta za okretan]e.

Dopust eno iii Se preporucuje vezivanje za obalu ni

nrani na kojoj je znak postavljen.

Odobrena plovidba brodovima sa sopstvenim

pcgonorn.

Mesto sa pltkom vodom koja je namenjena brodarima.

Odobrena plovldba jed rilicama. Odobrena p lov idba c arnc irn a na vesla.

Odobreno skijanje na vod i. Opste odobrenje plovidbe sportskim

brodovima i

brodovima za razonodu.

Skel,l.

. . . . . .--------~

31



PRAVILA PLOVIDBE eno oznaeiti optic kim i :rvucnim znacima stranu mimoilazenja, pr i

~re~ druga plovila moraju zadrhti svo] pravac kretanja.

cemBrodov i sa podvodnim kriii ma mimoil aze se medusobno skrecuc i

desno.

ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA CAMCE I

BRODOVE SA PODVODNIM KRILIMAsvaki

1. tamci, kad plove sarnl, I tegljeni i boeni sastavi ko]] se sastoj~

lskljucivo od camaca, ne srneju ometati plovidbu imanevre brodova, niti

smeju zahtevati od njih da im seuklanjaju sputa. Medutim, i zapovedniti

sastavai brodova moraju preduzeti sve mere opreznosti koje zahtevaju

uslovi bezbednosti plovidbe 1 st.rucnapraksa da bi se izbeglo ugrohvanj~

Ijudskih fivota i pricinjavanje hete nad rugim plovnlm objektima (u ciju vila

grupu spadaju i camci). Oplta pra

2. Pravila plovidbe kojih se rnedusobno moraju pridriavati camei 1. Susretanje i ~~~stizanj.eje dopus:eno samo ako .~Iovni put il:'1a

su sledeca: neosporno dovo Ijnus In nu za rstovrern enI prolazak, vodec I ra~una 0SVIm

_ camci sa sopstvenim pogonom moraju se uklanjati sa puta svimlokalnim okolnostima i kretanju druglh plovila.

ostalirn camcima; 2. U slucaju susretanja iii prestizanja plovnih objekata koji se krecu

_ camei koji se ne krecu sopstvenim pogonom, niti pornocu jedra, u pravcima koji iskljuc~.jU sv~.kuopasnost sudar~, plovila ne smeju me-

moraju se uklanjatl sa puta camcima koji jedre; njati svoj pravac na nacm kOJIbi mogao rzazvau opasnost sudara.

- camei koji moraju da se uklanjaju saputa, moraju blagovremeno

skrenuti desno, a ako se ovo pravilo ne mofe primeniti iz nautickih Susretanje sa plovilima vu~enim sa obale

razloga, I'amac koji je obavezan da se ukloni mora blagovremeno i jasno U slucajususretanja izmedu plovnog objekta ko]] se 'lute sa obale I

da ozna?:iodgovarajuclrn manevrom na koju ce se uranu ukloniti; ovu plovnog objekta koji se krece sopstvenim pogonom, drugi plovnl objekat

nameru mofe pokazati i propisanim zvucnlrn znaeima te dva kratka zvukamora ostaviti prvom plovnom objektu slobodno mesto pored obale sa

.. idem levo". Kad se dva camca koja se krecu pornocu [edara pribli- koja se vrsi vuca,

Zavajujedan drugom nanacin da postoji opasnost od sudara, tada se jedan

od njih mora ukloniti drugom prema sledeclrn pravilima: Prestiz:a.nje _ opUe pravilo

a) ako camci jedre rallicitim uzdama (tj. kada camei dobijaju vetar sa Prestizanle le dopustenc samo ako se camac koji vrsi prestizanje

razlicitih strana), camackoji jedri levim uzdama (koji dobija vetar saleve uverio da seova] manevar mole izvrsiti bez opasnostl,

strarie) mora se ukloniti c.amcu koji jedri desnim uzdama (koji dobija

vetar sa desne strane); Zabrana ulaska u meo!fl,lprostor tegljenag sastava

b) ako dva Cameajedre istim uzdama (e]. kada dobijaju vetar sa iste Z b . . I .. d koli dvai . d' da ranjeno je u azrn u me uprostor OJIraz vaJapoje -ne re ove

strane), tada se plovilo koje se nalaz! u privetrini mora ukloniti camcu I'koje se nalazi u zavetrini; i teg Jenag sastava.

c) plovilo koje jedri u privetrini mole prestic! plovilo koje jedri U Uporedna plovidba _ zabrana priblilavanja plovnom objektu

zavetrini.. .. .. . 1. Uporedna plovidba [e dozvoljena samoako plovnl put ima nesum-

Prlvetf!na Je strana koja se nalazl nasuprot glavnom [edru, njivo dovoljnu sirinu, vcdecr racuna 0 svim lokalnim okolnoStima i kre-

Brodovi i camcisa podvodnim krilima moraju sepridriavati odredaba tanju drugih lovnih cbiekata,

~oje se odn~se na cam~e. Prilikom .susretanja b:odov~.sa podvodnim kri· 2. Zabra~ieno je c~mcima da pristaju na plovne objekte koji se

Irmasadruglrn brodovlrna, brcdovl sapcdvodntrn krtltrna rnoraju blago- krecu iii da sevezuju za njih bez izrlcltog odobrenja njihovog staresine.

SUSRETANJE I PRESTIZANJE

Pravila koja se odnose na ~amce

32 33



Zabrana plovJdbe pomotu vodene strujeProla:z:akkro:z:prevodnice

1. Zabranjena je plovidba pomocu vodene struje. Ova zabrana se 0 , Prillkom pribli!avanja pr lstanutlrna prevodnice brodovi i camel

odnosl na mala pomeranja na mestlma za stajanje, niti na manev-, moraju usporiti svoju voinju. Zabranjeno je svako prestlzanje na sektoru

2. Plovni objekti koji se $pustaju pornocu vodene struje pramcen revodnlce, bez posebnog odobrenja rukovodioea prevodnlce. Brodovi

okrenutl uzvodno cljl stroj radi u smeru za nand srnatraju se uzvodn], ~ camci se moraju prldrhvatl sledeclh pravila u prevodnicama:

plovnlm objektlma, a ne plovnlm objektlma koji se kreeu pornocu vOden _ zabranjeno je da se u prevodnieama vuku sldra, uhd I lanei;

, _ ako su na zidovlma komore omacene granlcne lini]e,struje. - ~

brodovi I camci se moraju postaviti Izmedu ovlh Ilnija;

_ Ia vreme punJenja I prafnjenja komore brodovi I camel moraju bitl

vezanl za zld komore, a manevar ufadlma mora se cdvijari na nacln ko-'

Plovni obJektl moraju podesiti svoju brzinu u eilju Izbegavanj iirn se iskljucuje rncgucnost udara plovila u zidove komore:

stvaranja talasa Iii prevelikog povlacenja vode koje bi moglo prouzrok~ I _ zabranjena je upotreba eaklje sa gvozdenim okovom.

vati oStecenja na plovnim objektima kcjl stoje iii se krecu I ostecenja n; Uplovljenje u prevodnicu u redeno je optlcklm znaclrna postavl] e-

gradevlnama. Medutim, plovni objektl ne smeju smanjitl svoju brzinu II nlrn na jednoj Iii na obe strane prevodnice. Ovi znaei irnaju sledeca

pod one koja je porrebna za sigurno upravljanje. Ako nije ugro!ena bel znacenja:

bednost camaca I Ijudskih zivota, plovnl objektl prillkom prolaska porel a) dva crvena svetla postavljena jedno iznad drugog: plovidba je

camaca ne moraju se pridriavati prethodnog pravila. obU5tavljena [obustavljen pogon prevodnlce}:

Prllikom prolaska pored plovnlh objekata koji su obelefeni I t o: danj b) dva crvena svetla postavljena jedno pored drugog: zabranjeno

jed nom zastavom iii tab 10m crveno-bele boje, a noeu jednim crvem- je uplovljenje (prevodnica je zatvorena);svetlom postavljenim oko 1 m iznad belog svetla ( ..zabrana pravljenj c) gasenje jednog od dva crvena svetla pod b): zabranjeno uplov-

talasa"] cstall plovni objekti moraju podesitl svoju brzinu tako da se I; Ijenje (v rata se pripremaju 13 otvaranje); i

b egne stvaranje talasa i povlacen]e vode. Oni se rnoraju, pored toga, 11 d) dva zelena svetla postavljena jed no pored drugog: dozvoljeno

vise udaljlti cd ovih plovnih objekata. Pravo upotrebe ovih znakova ima] uplovljenje.

samo tesko ostecenl plovni objekti III objekti ko]l ucestvuju u akcij i Spl lzlazak iz komore prevodnice ureden je optlekim znacirna na

savanja I plovila ko]a su nasukana, potoplJena Iii nesposobna za manevr slede':i na~In:

sanje. Ove oznake imaju i plovni objektl ko]l poseduju pisrneno odobrenj a) jedno crveno svetlo: zabranjeno isplovljenje; I

od nadle!nih organa. b) jedno zeleno svetlo : dozvoljeno Isplovljenje.

Zaltita ad talasa

Prolazak kraz pokretne mostove PRAVllA 0 STAJANJU

Upravljaci camaca su du'l.ni da se prilikom pribliiavanja i prolask Oplte odredbe: mesta za stajanje. sidrenje i vezivanjekroz pokretne mostove pridriavaju nar edenja koje im u izvesnim slue. Prilikom stajanja (amaca upravljac] su duini da rnesto za stajanje

jevima moie dati osoblje sa mosta u cl lju bezbednostil ured nog odvijanrodrede ito bli!e obali, koliko lrn to dopusta njihov gaz I lokalne okolnosti ;

plovidbe iii ubrzanja prolaska. polofa] Camaca ne srne ometati plovidbu. Javna rriesta za stajanje, sldrenje

Prclazak kroz pokretne mostove mofe blti ureden sledeclm maclmi i vezivanje su obelefena propisanim znacima.

_ jednlm crvenim svetlom, !to znaci zabranu prolaska : Za vreme stajanja camci moraju bitl usidrenilli vezani -n a dovoljno

bezbedan natln, irnajue] u vidu dejstvo vodene struje, talasa I pojavu

'. povlacenja vode koju prouzrokuju d ruga plovlla.

s: Pored toga, camci moraju b Iti tako usld reni il I vezanl da mogu

zdrbti promene vodostaJa.

- pomoeu dva zelena sverla, !itO znaci prolazak je dopusten ; i

- pornocu dva crvena svatla postavljena jedno Iznad drugog,

znacl da je otvaranje mosta obustavljeno.

34 3S



Izuzev sektora na kojima [e opsta zabrana stajanja obeleiena prop;s.,

nim oznakarna, zabranjeno [e : stajanje

- u uskim prolazima i na mestima koja bi postala usk l prolazi ako b

na njima stajall eamci ina prtlazlrna ovim rnestima :

- na usci rna plovn ih P ritoka i na u la,Ii rna u p r l stan isn e baIen~

plovne ru kavce;

- na trasi kojom plove skele;

- na putu koji koriste brodovi radi doplovljenja na pristan iii O t

p lovljenja;

- ispod mostova i elek trlcnih vodova visokog napona, izuzimaJuc

odstupanja ko]a odobre nadlefni organ i.

Zabranjeno [e u cilju vezivanja il i povlacen]a ('amaca sluiiti se pred

merima, koji nisu naroclto za ovu svrhu namenjeni, kao ito su ograde,

direcl, granlcni stubiel i ostalo.

POSEBNE ODREDBE

.. kog organa uprave nadlefnog za poslove plovidbe. Ako ne

PokraJ!ns .' da i b I 'db.. takva organi:tacija, obavljan]e pregJe a I sposo nost za p OVI U

PostOJ' . k .., 'Xt P' •. lovece instalacije utvr du]e apataruja pristarus a. 0 izvrsenorncamca I p . I ~. I"" . b

d'zda'le se imaocu ('amca I p ovece rnsta aCIJe uverenja 0 sposo -

preg1e u I

nosti za plovid bu. ,

5 osobnost za plovidbu camca i plovece instalacije koji su u upotrebi

dP . se redovnim i vanrednim pregledlma. Redovnim pregledomutvr uJe d' , - d I ce lnsta

d' se stanje trupa ure aja I opreme carnca 0 nosno p ovec -

uevr ule ' . b" ' ""hova plevna svojstva, Vanrednim pregledom utvrdu]e se sposo -laclle InJ! . .. ,v k 'I'

P'ovidbu camea i plovece lnstalaclje posle rzvrsene poprav e I I

nost za

prepravke. . .... ' .Redovni pregled camca i plcvece lnstalacl]e kc]] se kor istl za sop-

stvene potrebe, vrsi se svake pete godine. ,

Vanrednr pregJed carnea i plovece instalacije vrsi se p~sle ~avarij~

'Ii utvrdenog nedostatka koji utice na sposobnost za plcvldbu carnca I

I lovece Instalacije, posle izvrsene rekonstrukeije iii adaptacije i posle

~aspreme eamea i plovece lnstalaci j e dufe od jedne god ine.

Zabrana pristupa na plovni objekat. Pristu p na tegljeniee iii po.tisnice koje prevoze zapaljlve, eksplozivne i radioaktivne materije zabn Plovidbena doz¥Ola

njen je svirn osobama koje ne pripadaju posadi iii Iicima ko]a nisu slufbent Camac i ploveca lnstalaci ja u plovidbi rnoraju imati plovidbenu

zaposlena.

Zabranjeno je pusenje i upotreba otvorenog plamena iii svetla n ,plovnim objektima koji prevoze zapaljive materije iii koji su prevozil

ove materije u svojim tankovima a nisu oslobodeni gasova.

Zabranjeno je postavljanje u plovni put mre:ie iii druge opreme L

ribaranje na nacin kojim bi se zatvorio plovni put.

CAMCI I PLOVECE INSTALACIJE

namenjeni za sport i rekreaciju

Utvrifivanje sposobnesel za plovidbu famaca i plovetih instala·

cija

Na plovnom putu mogu se korlstlt! camae i plcveca instalacl]a I!

koje se utvrdi da su u pogledu izgradnje I opremljenosti sposobni !l'

plovid bu. Sposobnost camca utvrduje se atestom cvlascenog proizvoda1i

camea. Sposobnost camca koji nema atest prolzvodaca utvrduje se preg·

ledom. Pregled obavlja organizacija udruienog rada koju ovlasti naresinl

36

dozvolu.

Plovid ben u dozvo Iu izda] e kapetanl [a p ristan ista kod ko j e je Camac

odnosno ploveci instalacija upisan.

Plovldbena dozvola mora se nalaziti na c .amcu od nosno ploveco]

insulae;]i i pokazati na zahtev inspektora bezbednosti plovidbe iii drugog

ov Iascenog Ilea.

Camae i ploveca instalaelja upisuju se u upisnik camaca i plovecih

lnstalaci]a kojl vod i kapetanija pristaniha prema menu prebivaliSta cd-nosno sedlsta lmaoca ('amca i plovece instalacije. Vainost plovidbene

dozvole za camce namenjene za sopstvene potrebe vaii pet godina.

Camac I ploveca instalacija brisu se 'iz upisnika na zahtev vlasnika

odnosno nosioca prava u pogledu raspolaganja, korlscenja i upravljanja

camcem iii plcvecorn lnstalacljorn. Imalac camea odnosno plovece instala-

cije d ufan je da pod nese zahtev za b risanje iI up lsn i ka ako je plov n i o bje-

kat unlstan iii je postao neupotrebljiv, odnosno otuden pravnom iii fiziC-

kern lieu sa sedlstem van podruqa kapetanije pristaniSta koja je lzvrHla

upis u upisnik, u roku od 10 dana od dana nastanka bilo kog od ovih

razloga.

37



Oznake za identifikaciju lamaca i plovece instaladje ISPITI

Svaki plovni objekt mora da ima

ime (koje rnofe biti i cznaka), koje se ispisuje na spoljnoj strani program lsptta za zvanje UPRAVLJACA CAMCA sastoji se od sle-

plovnog objekta, ria obe strane, lako citlj ivim i neizbrisivim slovi'll, detih predmeta: . . _ .. .

visine najmanje 10 em. _ lovidbeni prop's, na unurrasnurn vodama,

Ove oznake mogu biti zamenjene iii dopunjene sluibenom oznakoj, _ :ravila 0izbeg:wanju sudara na moru;

za raspozn avan je. _ osnovi nay igaci je; .

_ pruianj e prve pomocl ;

Posada lamca i plovece instalacije _ motoristika; i

Camac namenjen za sport, razonod u i rekreaciju sa sopstv~nill' _ mornarski radovi j vestine.

mehan i'kim pogonskim ur edajem mora imati je dn og u pra vlj ai'a cornea Lice kole se fel; osposobiti na 'upravlja;:a eam:a sarno na unutras-

Camcem odnosno plovecom instalacijom mof e upravljati samo liel !ljim vodama ne polaze predmet pravila izbegavanJa sudar~ na m~ru.

koje je strucno osposobljeno za upravljata camea odnosno rukovaoc~ Komisije za polaganje ispita se organizuju pri kapetanlJama prista-

Camea i plovece instalaclje, ._ odobren]u staresine pokrajinskog organa za poslove plovidbe.

Provera strui'ne osposobljenosti clanova posade camaca odnos-, n"taj a i~~se polaiu pred bilo kojorn ispitnom komisijom na teritorijl

plovece instalacije obavlja se polaganjem strucnog ispita prema progr~. P ~~vodine, a po izboru kandidata.

mu isplta za upravljaca carnca i plovnlh instalacija. SA J

Upravljac camea za sport, razonodu i rekreaciju moZe biti lice k O i t

je navrsilo 16 godina fivota i polofjlo str ucnl ispit La upravljaca camCI.

Lice ko]e je strucno osposobljeno za upravljaca eameo rncf e upr av,

Ijati camcem osposobljenim za prevoz putnika u sportske i rekr-eacion,

svrhe u plovidbi na unutrasrqlm vodama Jugoslavije odnosno obalrun,

morem Jugoslavije bez ogranicenja.

3839



ZASTAVE

• Svaki. brod m~ra od izlaska do zalaska sunca vijati zastavu koja o~,

nacava drzavnu pripadnost broda. Zastava se vije na krmenom kOPlj~

Pored te zast~ve, brod mo~.e vijati i druge zastave (velika imala gala):

Kad brod plovi kroz terrtortju druge drzave (eije suobe obale) iz kurtoa.

zije na prarncanorn delu vije zastavu te pribrezne zernl]e,

AUSTRIJA

MA£lARSKA

_ '-

~

SSSR

JUGOSLAVIJA

BUGARSKA

RUMUNIJA

CEHOSLOVACKA

Camei ne moraju vijati zastavu, ali je mogu vijati, i ona mora biti

odgovarajuce velicine i u urednom stanju.

40

PRAVILA 0 IZBEGAVANJU

SUDARA NA MORU

Davno pre usvajan]a pravila 0 izbegavanju sudara na moru. kojim

su ona u pOjedinim zemljama dobila snagu zakona, postojala je vise il i

manje ustaljena pomorska praksa na osnovu koje su se vladali brodovi

i ocenjivao postu pak zapovednika plovila pri utvrdivanju krivice za

sudar.

Razvtkom plov idbe parn im plov iii ma i znatnim porastom brodskog

saobracajasredinom pros log veka pocela su seuvod iti odredenija pravi Ia.

U Londonu su 1640. godine izdata pravila 0 izbegavanju sudara, koja su se

temeljila nadotadaSnjoj pornorsko] praksi, a 1646. godine cna su u Eng-

leskoj dobila zakonsku snagu.

Engleska i Francuska uvele su 1863. godine pravila koja su bila prth-

vacenaod vecirie pomorskih zemalja. To su bila prva pravila koja sudo-

bila medunarodni karakter. Medutim. vee 1689. godine u Vasingtonu je

odriana medunarodna konferencija na kojo] su bila izrad ena nova medu

narodna pravila. Ona su u Engleskoj 1910. godine bila nesto izmenjena-

aktom parlarnenta, ali su u osnovi ostala na snazi sve do danasnjih dana.Zato secesto i zovu "pravila od 1910. godine".

Na Medunarod noj konferencfji za zastitu Ijudskih iivota na rnoru ,

odrianoj 1929. godine u Londonu, zakljuceno je da se izvrse manje izme-

ne i dopune pravi Ia 0 izbegavanju sudara, ali ova konvencija nije ratifl-

kovana do pccerka " svet.skog rata. Tek na Medunarodnoj kanferencij i

za zast.ltu Ijudskih z ivota na moru, odrhnaj takod e u Londonu 1946.

godine, prihvacene su sve predlozene izmene 1929. god ine i izvrSene

pojedine dopune. Ove izmene i dapune prihvatilo je do januara 1953.

godine 36 pomorskih zernal]a, medu kojima i Jugoslavija, tako da su nova

Pravila 0izbegavanju sudara na rnoru, predloiena1946.

godine. stupila

na snagu1. [anuara 1954. godine.

Konvencija 0 medunarodnirn pravilima 0 izbegavanju sudara na

moru, koja je donesena 1972. godine. ratifikovana je u veeini pomorskih

lemalja, pa i u Jugoslaviji u kojoj se ova Pravila primenjuju ad 3. febru

ara 1979. godine. (PraviIa suobjavIjena u "Slufbeno m Iistu SFRJ" broj 4

od 26. [anuara 1979. gadine).

Ovim Pravilima odredene su mere Z3 izbegavanje sudara namoru, koje

moraju poS:tovati brodovl, ukljucujuc i camce i hidroavione koji plave

morem i vodama spojenim s morem, odnosno rekama i jezerima po ko-

41



Pojed ini izraz! u Pravi lima, Ukol iko n Ij e d ru kCi je od red en 0, irna ju

s ledeta znaeenja:

BROD je svako plovilo (ukljueujucli ona koja plove bez Istlsnine,

kao I hidroavlone), koje se upotrebljava iii se rn c f e upotrebitl kao prevo!.no sr edstvo na moru;

BROD NA MEHANI~KI POGON je svak l brod koji se pokrece

ma~ i nom, motorom i II tu rb i nom;

JEDRENJAK je brodkoJi se pokr ece jed rima, uz uslov da pogonski

ma~ina ko]a je na njernu ugradena nije u upctr ebl:

BROD KOJI RIBARI je svakl br od na r lbaran]u sa bilo kojim rlbar.

sk lrn p rl borom koj I m u ogran leavasposobnost manevr t san j a;

HIDROAVION je sv aka le ttllc a koja moh rnanevrisati po vod t .

BROD KOJI NE MOZE MAN'EVRISATI je brod koji se ne moh

porn e r i ti 5 Puta d r ugom brod u, jer se nji me zbog posebn i h okol n osti

ne moh manevr isati;

BROD OGRANI~ENE SPOSQBNOSTI MANEVRISANJA je brod

kojem je lObog pri rode njegovog posla sposobnost manevrisan [a cgram.

cena, pa se ne moie pomeriti 5 puta drugom brcdu,

Kao brod ogran icen e 5posobnost! manevrisanja srna tra se:

- brod sa ko jeg se polafu, p regledaju i Ii pod izu navigaci [s k e oz naka,

podvodni kablovi iii cevovodi;

- brod na grtanju (jaruianju), merenjuil i podvodnim radovima;

- brod koj i prenos i il i pr ekrcava teret iii Ij ude;

- brod zauzet poletanjem iii sletanjern vazduhoplova:

- brod na mtenju mlna (razminiranju);- brod na tegljenju (s vueom) ito m u cnernogueava skretanje s

njegovog kursa :

BROD KOJI JE OGRANI~EN SVOJIM GAZOM [e brod koji se

pokr ece rnehanlcki I kojem je zbog njegoyog gan u odnosu na dublnu

vode uvellko ogranlcena sposobnost skretanja 5 kursa: Svaki br od mora upotrebljavati sva raspcloflva svetla kojaodgova-

BROD PLOYI ;waci da bred nije usidren, privezan uz obalu iii raju konkretnim okolnostima i stanju kako bi se moglo utvrditi postoja-

nasu kan; nje rlrlka odsu dara, U s lucaj u da posto ji rna i na] manja rnogucnost za

DUZINA I ~IR~INA oznacava dufinu breda preko svega ( vodo ravna sudar treba srnatratl da rlzlk od sudara postoji.

razda ljina izmedu najlscur enije pramca ne i krmene tacke) i najvecu 5i' Srnatra se da opasnost od sudara postoji ako se smerni ugao (kom-

rlnu broda; pasnl snimak) broda koji se pribl.ihva, ne menja. Takva opasnost moie

jima mogu plov!tl pomorska plovl la , U ovom prtrufntku dat je prik.,

Pravila, odnosno ona] njihov deo koji [e bitan za slgurnu plovidbu brodo.

va i camaeai ko] a mora pozna vati svako Ii ce ko] e u pravl [a Camee~

ZNACENJE POJEOINIH IZRAZA

42

SMATRA SE DA BRODOYI VIDE JEDAN DRUGOG ako se jedan

brod moze obi~nim posmatranjem videti s drugog broda;

SMANJENA YIDLJIYOST je svaka prilika u kojoj se vidljivost

srnanjena zbog surnagl ice, rnagle, pescane oluje, padan j a snega, jake cluje

s kisorn i sl len ih uzr cka,

OBAVEZNOST PRAVILA

Nepridrfavanje Pravila 0 lzbegavanju sudara na rnoru ne cslcbadavlasn lka carnea II i zapoved n ika brod a i n j egovu posad u od odgovorn osti

za bi 10 kakav propust u p rl men i Pray i Ia iii m era oprezn est i koj e zahte-

vaju pomorsko lskustvo iii posebne okol nostl s vakog ud esa na moru.

U turnacenju i primeni Pravila 0 izbegavanju sudara n a rncru mora se

uvek vod iti racuna 0 sv irn opasn osti rna p lov id be, posebn imp lev i d ben i m

okoinostima i cgranlcenirn mogucnostfrna pojedinih brodova, ho rnoze

zahtevati da se odstupi od Pravila radl lzbegavan]a neposr edne opasnosti

od sudars.

PLOVIDBENA PRAVILA

Sa svakog brod a u plovid b i' m ora se uvek savesno lzvl dati os matra-

njern i slusanjern, kao i drug i m sredstvima ko]a odgovaraju u odredenlm

okolnostima tstanju kako bi se stekla potpuna procena situacije i rizika

od sudara.

Svaki brod mora uvek p lovi ti b rzinom koja obezbedu j e da se pred uz-

me pravilna I delotvorna radnja radi sprecavanja sudan il i zaustavljanje

broda na potrebnoj udaljenosti, vee prema okolnostima i stanju konkret-

nog slueaja. U odredivanju odgovarajuca (sigurne) brzine mora se voditi

racuna 0 stanju vidljivosti, gustini saobraca]a, rlbarakirn iii bil'o kojim

druglm brodovima, manevarskim osoblnarna vlastitog broda, prisut-

nosti pozadtnsklh svetala u noel, stan]u mora, rnorskirn strujama i

drugim plovidbenim uslovirna i opasnostirna,

RIZIK 00 SUDARA

43



postojati eak i onda kad se smerni ugao (kompasni snimak) vidljivo melli,

pogotovo ako se pr+blifava velik brod iii brod s tegljom (vucam) iii ak;

[e brod koji se priblizava na vrla malo] udaljenasti.

UPRAVLJANJE BRODOVIMA KOJI SU NA VIDIKU

a) Jedrenjaci

Kad'se dva [edr enjaka priblihvaju jedan drugom tako da preti opas-

IZBEGAVANJE SUDARA nost od 5udara, jedan se od njih mora ukloniti drugorn s puta na sledece

Svaku preduzetu radnju radi izbegavanja sudara treba ilVriiti od. naline;

lucno, pravovremeno i onako kako treba da ucinl dobar pomorac ako _ ako svaki od njih ima vetar s razlicite strane, jedrenjak kome vetar

okolnosti to dopustaju. duva u levi bok mora se ukloniti sputa onom drugom (sl. 1);

Pramene kursa iii brzine koje se preduzimaju rad i iZbegavanja SUd,. _ ako oba [edr'enja ka imaju vetar s iste strane, jedrenjak koji je u

ra, ako okalnosti konkretnog slueaja dozvoljavaju, moraju biti dovoljn~ privetrini mora se ukloniti sputa onom kaji plovi u zavetrini (sl. 2);

velike kako bi se s drugog brada mogle odmah uociti, Male i uzastopn, _ ako jedrE"njak kome vetar duva u levi bak vidi drug; jedrenjak u

promene kursa iii brzine moraju se lzbegavati. U slucaju davoljnog pro!. privetrini i ne mofe sa sigurnoscu da utvrdi ima Ii on vetar S levag iii

tora za manevrisanje promena kursa mcze biti veoma uspesna radnja z < desnog boka, prvi se mora ukloniti sputa drugorn.

izbegavanje opasne bliiine dva breda, ali uz uslov da se ona iIvrsi u pray! Kao privetrina smatra se strana suprotna onoj na kojoj se nalazi

vreme, da [e izrazita i da ne dovede brod u opasnu blizinu drugih brodov~. glavno jedro, a kod jedrenjaka s kriznim glavnim jedrom to je suprotna

Preduzeto mimoilafenje radi izbegavanja sudara tr aba da se oba~i strana od one na kojoj su zatezi najveceg letnog jedra.

na sigurnoj udaljenosti od drugog breda. Ova] manevar treba pafljivl

proveravati sve dok drugi brod konacnc ne prode i ne udalji se.

Za izbegavanje sudara iii dobijanje vremena za procenu konkr etn,

sltuaci]e. ako to uslovi zahtevaju, brod treba da uspori pa i prekine voi..

nju zaustavljanjem iii voinjom krmom (unazad),

PLOVIDBA U USKIM K.ANALIMA

Brod iii camac koji plovi u uskom kanalu iii plovnom delu reke, aka

je to sigurno izvodljivo, mora ploviti obalnim rubom kanala iii plovno]

dela reke kojl se nalazi s njegove desne strane,

Brodavi i camci krac] ad 20 rnetara i jedrenjaci ne smeju ometati Lo.------~~.::....-.:..:::---""-t=:::;~:;:=~~;===:;::==::::;prolaz iii plovidbu vecern b radu koji plovi kana 10m iii plovnim delom

re ke. On i takode ne smej u pop re ko p relaziti uski kana I iii plovn ideo

reke ako takvo prelahnje om eta prolaz vecern brodu.

Brod iii camac treba da izbegava sidrenje u uskom kanalu iii plov-

nom delu reke ako to okolnosti dozvoljavaju, a ribarenjem ne sme orne-

tati plovidbu bllo kojern drugom brodu.

Brad iii camac koji se priblifava okucl iii podrul'ju uskog kanala i

pi ovnog del a reke na koj ima se drug i brcdcv! ne mogu vid eti zbog zak-

lonjenosti vidika mora da plovi s posebnom palnjom i oprezncscu

oglasavati se jednim dugim zvucnim slgnalom.

44



b) Preticanje brodova

Svak i b rod koji p r etlce drug i mora se ukloni ti 5 puta dostign Ut()~

brod u na nae in koj i je najsigu rn iii za plov id bu oba breda (5 I. 3).

Brod p re tlce kad se p ri bl iZ a va d rugom b rod u lz srn era veceg ad

22,50iza suboc ice (srne rni ugao od 90°) prema krm i drugog breda, ad,

riosno kad je u takvorn poiofaju prema brodu kojl pretice da mu nOel

vidi sarno krmeno svetlo i ne vidi nijedno njegovo becno svetlo.

Ako za brod postoji bilo kakva S U mnja da pretice drug; bred, d U i a r

j e da sebe srnatra brod om ko j i pret ice i da se pr erna to me pon a~1

Nikakva kasnija promena srnera izrnedu dva broda ne rncze da (

pra vo d a se b rod koj i pret i':e smatra brod om koj i pr eseca ku rs on O n

d rugom: u smislu Pravi l a 0 izb~gavan j u sudara na moru, i ne moze g ,

oslobod 1(;1 cbaveze da se uklonl S puta pr eticanc m br od u sve dok g i

konacrio ne mimoide i dok se ne udalji.

c) Polola; brodova u protivkursu

Kad se dva broda na mehan i~k i pogon prlb I iiavaju jedan d rugom il

suprotn i hili gotovo suprmn ih ku rseva i p reti opasnost od sudara, svak i

od njih mora skrenuti nadesno take da se mogu mimoi':i ievim bokovi-

rn a ( 51 . ~ )_

Srnatrace se da postoji ovakva sttuaci]a kad jedan brod vid'i drugo]

pravo po pramcu iii gotovo pravo po prarncu, a pri orne nocu mot,

46

id ti U liniji iii gotovo u liniji jarbolna svetla, odnosno oba bocna svetla

~ruegog broda, a danju kad vidi odgov~raj_uci izgled d.rugo~ br oda __

Ako brod i malo sumnld U postojanje ovakve srtuacue dufan Ie da

,rna tr,. da on a posto] i, i d'a se prema tom e ponasa.

d) Ukrnanje kurseva

Kad se ku rsevl dva b roda na meh an ick i pogon ukrhaj u tako d'a p ret i

opasnost od suda ra, uk Ion ice se sputa ona] b rodkoj i vi did rugi pr eko

S~og desnog boka i ako j e u kon kretnom slucaju to moguee, on pr i

tom ne srne p resecati kurs ispred pramca tog brod'a (s], 5).

e) Postupak broda koji ustupa put

Brod koj i j e prerna Pray iii rna 0 lzbegavan]u sudara dufan da se uklo-

n i d rugom brod u mora, koll ko j e god' to mogu ce, man ev rlsa t i pravo-

vrerneno i pouzdano da bi se potpuno uklonio sputa drugorn brodu,

f} Postupak broda 5 pravom puta

Kad se jed an od dva b roda mora uklon iti sputa, d rugi brod', od nos-

no onaj ko j i n e treba da se u klon i, mora zad rfati neprom en1en ku rs i

brzinu. Medutim, ta] brod moze ipak preduzeti mere za izbegavanje

sudara vlastiti m manevrom ':im postane jasno da brod koji se mora uklo-

niti sputa ne pr eduzima od'redeni rnanevar koji je u skladu s Pravllirna

oizbegavanju sudara na rnoru.

Ako se brod koj i treba d'a zad rzi ku rs i brzl n u nade iz btlc kojeg

razloga tako biizu b roda koji mora p romen iti ku rs da se sud ar ne moie

izbecl same manevrisanjem broda koji je dufan da se ukloni s puta, mora

i on pred uzeti odgovaraj ucu rad niu koja ce na] bolj e dop ri neti da sesudar izbegne.

47



_ kad su br od g urae i b rod KOj i on gu ra CV"tO pcvezan i u sloten u

. din leu smarraj U se kao brod n a m ehan i CKi pogon i daju zvucn e sig na Ie.Ako nekim pr avtlorn nije drukcije r eceno, brod na rnehanicki pogQn l~opiS3ne za brodov.e na rnehanick i pogon; . '.".

kad p lov l mora se u klon iti sputa: P _ us id re n j b rod mora, u vre rnen sk i m razrnacrm a od n alv Is e Jednog

in uta, brzo da zvon i u zvon 0 otpri like po pet sekund i, Brod d uf i od

~O metara mora da se ogla.sava zvoriorn na pr arncanorn delu i odrnah

osle toga gongom na krmenom delu br oda brzirn udaranjem u gong

~ [rajan iU od oko pet seku nd i, Po red toga, usid re n i brod moie da daje

tr i uza5topna tv u C n a sign a I a, i to jed an kratak. j edan dug i jedan kratak ,

da bi 5krenuo paznju na svo] polof a] i na rnogucnost sudar a sa brodomkoji mu se pr iblifava : .

_ nasU'kani brod mora da daje lvucni signal zvonorn, a ako je pot-

reb no i gongom kao sto j e prop isa n0 za usld ren i brod , Pored toga,

nasU'kani brod mora neposredno pre i pcsle svakcg signala brzirn zvcnje-

UPRAVLJANJE BRODOVIMA PRI SMANJENOJ VIDLJIVOSTI njem da daje jos tr i odvojena i lzrazira udar ca U zvono, a mote da se

oglailava odgcvarajucirn signalorn pornocu Iviida ljke:

Svakl bred za vr erne plcvidbe u podrucju iii blizu podrufja sa sma_ __ bred kraci od 12 metara nije duzan da da]e pomenute signale.

njenom vldljlvoscu mora da, plovi si'gurnosnom brzinom, ko]a je prila .• h mora da daje neki drugi efikasan zvucn: signal u vr ernenskirn razrna-

godena pr eovladujuctrn okolnosti rna i stanju srnanjene vic! ljivcst i, takO'(ima koji nlsu duii od dva minuta;

da pcgonska masi na mora stal no da buds s pr ern na za n epcsr edan mane. _ bel P llotsk i bred v rS i poslove pi l ouie pored signata ,p ro p lsan e

var: ra hrodove na me han icki pogon iii u sid ren e b rodove, rneze d a daj e

Brod koji cuje zvucn i s ignal za maglu drugog broda, za kojismatrj l~ucni s ignal za raspcznavanje koji se sasto] i cd eetiri kr atka zvlzduka.da jeiz srn e ra isp red 5u bee ice (po 90° Ievo : desn 0 od pram ca), i li kOji

ne rnofe spree i ti opasno pri b liia van j e drugom brod u ko j i mu j e isp,red

suboclce, dufan je da srnan]i brz inu najrnanje do One pri KOjOj brod jo!

d rzi ku r5,osi m kad se u tv rd i da ne poste j i opasn ost ad 5udara Ako j.potr ebnc brod mora da se zaustavi i da u svlm j lucajevlrna plovi UI

krajnju oprezriost sve dok opasnost od sudara ne pr ode ..

U pod ru cju il i b Iizu pod ru e] a s man] ene v id Ij l vost i, b ilo dan ju b i10

nocu, moraju se davati sledeci signal]:

~ brod na rnehanicki pogon u plovidbi mora davati jedan dugi

zvucnl signal (zvlfduk) u vr ernensklrn razrnaclrna od najvise dva m inuta:

- brod na mehanick i pogon sa zaustavljencrn rnasinorn ali koji se

jos krece, mora u vr emenskirn razrnacirna od najvise dva minuta da dajedva d uga u za5to p na zvucna s ignaJa odvoj ena intervalomod oko dve se-

Kunde;

- b rod n esposoban za manevar, b rod 'ogran icene , po,obnosti I.a

manevrisanje, brod ogranicen svojim gazom, jedrenjak, ribarski brod

i brod koj i tegl i i gum, u m esto prop isan ih lv ucni h s ignala La b rod'ove na

mehanitki pogon, moraju da se oglase u vremenskim razma(ima od _ bofna svetla su zeleno svetlo na desnom I crYenO svetlo na le-

n ajvise dva min u ta sa t r i uzastopna zvucna 5ign ala, i to jed n im dugi m vom boku broda. Ova svetla SV etl e u lu ku horizonta od 112,5° i Yid e sepropracen im sa dva k r'atka;

_ teglje.ni brod iii ako ima vise tegljenih brodova, sarno poslednji ad uzdufnice (sredisnice) pramca. IBrodovi i camci haci od 20 metara

-brod u teglju, ako ima posadu, mora ra.zmacima koji nisu dufi od dva mogu bocna svetla istkati kao jednu kombinovanu svetiljku koja se

minuta cia daje cetiri uzastopna .~vucna signala, i to jedan dugi propracen postav.lja u raVn i ni uzdufnice(sredisnke) broda;

Sa t ri k ratka, i to ob icno posie zvucn og s ignala koj i daje b r<;ld teglj at;

g) Obaveze ukla!'1i'anja sputa brodova

- brodu keji ne mote marievrlsati :

- brodu ogranicene sposobnosti manevr isanja :

- brodu ko]] rtbarl:

jed renjaku.

Jedrenjak koji plovi mora se ukloniti sputa:

br odu koji ne mote rn anevr lsati ;

- b rodu ogran i ('en e sposobnosti manevrisanja;

- brodu koji ribari.

48

r

SVETLA I ZNAKOVI' ZA BRODOVEI CAMCE

Svetla koja 5U obavezna za po rnors ke brodove i eamce moraj u, bez

obI;ra na v remenske pr+l ike, biti ls taknuta od . za laska do hlaska 5 u n c a.

Za to vreme b rod ovi i c ame l n e 5mej u pckaz l va t i d ruga svet la osi m on i h

koja su prop lsaria il i koja n ece am etat i plov idbu.

Pri ogranlceno] viclljivosti, a po potrebi i u drugim slucajevima, pro-

plsana svet la na brod u iii carncu mora] u se istaknuti i u Hem en u od- izlas3

k3 do zalaska su n ca.

Pojedini lzrazi z a svetla ima]u ova znacenja :

- jarbolno netlo je belo svetlo kaje svetli u luku horizonta ad 225Q

a postavlj eno je u raVn in i uzd ufn i'ee (sred iSH; ee) broda taka da se vid i u

sm eru kretanja broda. Ovo svetlo mora biti naj.manje jedan metar iwad

bocni hsvetal a;

49

p



a) VidIjlvost svetala

Vidljivost svetala odreduje se prerna duiini croda,

Najmanji domet vidljivosti svetala breda kraceg od 12 metara

eamca lznosl za:

- [arbolno svetlo

- bocno svet!o

- krrneno svetlc

- svetlo vidljivo sa svih stranab) Obaveza pokazivanja svetala

2 milje

1 milju

2 milje

2 milje

I. Jedrenjak i lamac na vesla

Jedrenjak kad plovi treba da pokazuje (51. 6);

- bocna svetla

Na jedrenjacija kracirn cd 12 metara svet!a se rnogu kcrnbtnovan

kac jedna svetl Iika koja se posta vlja na vrh if; bl i zu vrha [arbol a odak Ie .,

njena svetla mogu najbclje videti ( 5 1 . 7).

50

Jed renjak kad plovi mote pored boeni h ; k rm e nog svatla da istakn e

( okazuje) na vrhu iii blizu vrha [arbela dva svetla vidljiva sa svlh strana

h~rizon tao Svetla 5U postavl iena jed no iznac d rugog, 5 tim lito ie gorn [ecrvene. a donie zelene boje (51. 8). Ta se svetla ne smeju lstlcatl zajedno

sa kombinovanom sverlljkorn.

Jedrenjak kracl od 7 metara ukollko je u mogucnosti treba da peka-

, zuje dosad oplsarra svetla.a ako nije mora na vreme isnei belo svetlo kako

I bi se lrbegae sudar (51. 9). S Iieno vaii i za camac na vesla, kc] i moze poka-

xivati svetla propisana za jedrenjake, a ako to nije u stanju tada mora

imati belo svetlo koje ee na vre me istaci iii rukom po kazatl kako b i se

t zbegac sudar ( 5 1 . 10).

Brod koji plovi na jedra i istcvrernenc se pokr ece imctorcrn mote

danj u na svom prarncanorn delu, od akle ce se naj bol j e vlderi, lstac] znak

U obli ku kupe s v rh om nadoleIsl. 11). Ovaj bred mora nocu pokazivati

svetla proplsana za brod na mehan icki pogon.

8

11

51

p



_ danju signalni znak od dye kupe postavljerie jedna iznad druge

kO da imse v rh ov i spaja] u : b rod kraci od 20 metara moze umesto

ta g signalnog znaka isuei jednu kosaru:avo d I lhu kretanju po vodi brod pore op sam svetala mora pokazivati

, boena I krmeno svetlo.

Brod duzl od 50 rnetara mora da pokazuje jar bolno svetlo i na krrn! I Brod'koji r lbari , ako to nije kocarenje, mora da pokazu]e ( 5 1 . 15):

nom delu broda. 0'10 svetlo mora biti postavljeno vise od jarbolna. _ dva svetla vidl j iva sa svih strana hcrtzonta postavljena vertikalno

svetla na pramcanorn delu broda (sl . 13). I .dno iznad drugog; gornje svetlo je crvene, a donje bele boje;

Brod, odnosno camac na mehanicki pogon kraci od 7 rnetara kolll, Ie _ danju signalni znak propisan za brod koji koca ri

najveca brzina nije veca od 7 Cvorova (milja na cas)moze urnesto opisanii _ ukoliko brod i rna ispu~tene mrefe (plivarice) Iii d rugl ribolovni

svetala da pokazuje bela svetlo vidl jivo sa svih strana horizonta. ribor koji se protezu vise od 150 metara od breda. tada mora u smeru

Brod, odnosno camac na vazdusnom jastuku kad plovi iznad povrsi. ~ihovog protezanja postavirl jedno belo svetlo .vidljiVO sa svlh strana

ne vode, mora pored svatala propisanf h za brod na rnehanicki pogon dl h~rizonta; danju se u tom srneru istice kupa okrenuta vrhom na gore;

pokazu]e i iuto bleskavo svetlo vidljivo sa svih str ana hor'lzonta, _ u kr etanju po vodi brod pored optsanlh svetala mora pokazivat.i

i boena i krmeno svetlo.

12 Ribarski brad kad ne rlbart mora da pokazuje svetla propi5ana za

~voju vrstu (kategoriju).

2. Brod na mehani lki pogon

B rod na me h an icki pogon kad plov I t reba da pokazuj e (5 I.' 1 2) :

jarbolno svetlo na pra rncanorn delu broda

- bocna svetla

- krmeno svet!o

14

l.Ribarski brod

Ribarski brod koji rtbar: pcregacorn (kccarl), mrefom koja se vue"

kroz vodu iii drugim priborom koji se upotrebljava kao ribolovni, mora

da pokazuje (51.14):

- dva svetla vidljlva sa svlh strana horizonta postavljena vertikalno

jedno izrrad drugog; gornje svetlo je zelene, a donje bele boje;

4. Bradovl koji tegle I guraju

Brod na mehanicki pogon kad tegli mora da pokazuJe (sl. 16);

_ dva jarbolna svetla na prarncanorn delu breda postavllena vertikal-

no jedno [znad drugog; ukol ike [e dufina teglj" (vuce) merena od krme

tegljaca do zadnje tacke teglja (vuce) veta od 200 rnetara, u tom sluCaju

brod mora pokazi.vati tri takva svetla postav I [ana vertikalno jedno iznad

drugog;

52 53



- krmeno svetlo

- 'iuto svetlo za tegljenje (vucu) koje se postavlja vertikalno iznad

krmenog.Ukoliko je dufina teglja (vuee) veta od 200 metara tada danju braQ

koji tegli (tegljac) mora istac! na najvidljivijem mestu signalni znak l

obIiku dvostru ke kupe eije su osnove spojene.

Tegleni brod (u vuei) mora da pokazuje bocna i krmeno svatlc

Ako su gurae i brod kojian gura napred cvrsto spojen i dacine jed nu

slozenu jed inicu, srnatraju se za brod na mehanlckl pogon i moraju pc-

kazivati svetla propisana za brod na rriehanif ki pogon,

Brod na mehanicki pogon. kad gura napred iii tegli

ako cin i jednu slozenu jedinicu, treba da pokazuje :

- dva jarbolna svetla na pramcanom delu broda postavljena verti-

kalno jedno iznad drugog;- bocna svetla:

- krmeno svet!o.

Ako se bilo koji broj tegljenih brodova iii brodova koji se gurajo

u grupi moraju osvetliti kao jedan brod:

- brod koji se gura, a koji nije den sloiene jedinice mora na kraju

prednjeg dela da istakne bocna svetla;

- brod koji [e tegljen bocno mora pokazivati krmeno svetlo i ria

prednjem delu bocna svet!a.

Ako je iz bilo kojeg opravdanog razloga nemoguce da tegljeni brad

iii objekt pokazuje propisana svetta, tr eba preduzeti sve sto je rnoguce

da se on osvetli iii, u krajnjem sluea]u, dasebar ukaze na prisustvo ne-

osvetljenog tegljenog broda iii objekta.

54

.

55



~. Brod koji ?e ":,oie manevrisati iii brod ograni~ene sposob.nostl za manevrlsanJe

Brod koji ne rnofe da manevrise tr eba da poka.:uje (sl. 1'7):

_ noeu, dva crven a svetla vid Ij iva Sa wi h str an a hor. zan ra, pOsta,.

Ijena jedno ;znad drugog: svetla se postavljaju na mesta sa kojih se mogl

najbol je videt i;

_ danju, dye erne lopte iii dva slicna znaka postavljena vertikalno

jedan iznad drugog; znakovi se postavljaju na rnesta sa kojih se mOgD

najbol je videti;- kad se krece po vodi brod mora pored opisanih sverala da pokazu.

je i bocna i k rm eno svet 10 .

Brod ogranicene sposobnosti manevrisanja, osim breda koji cisti

mine, treba da pokazuje (sl. 18):

- nocu, tri svetla vidljtva sa svih strana horizonta, postavljena ver.

tikalno jedno iznad drugog na mesta sa kojih se mogu najbolje videti;

gomje i donje svetlo je ervene, a srednje bele boje;

- danju, tri znaka postavljena ver tlkalno jedno lznad drugog nl

rriesta sa kojih se mogu najbolje videti; gornji i donji znak je u obliku

lopte, a srednji u obliku rornba :

- kad se krece po vodi mora pored opisanjh svetala da pokazuje i

bocna i krmeno svetlo;

- kad je usidren mora pored opisanih svetala i znakova da pokazup

svetla i znakove za usid reni b rod,

S6

Brod koji tegli, a to mu oriernogucava promenu kursa, pored svetala

ropisanih za brod ogranicerie sposobnosti za manevrisanje mora da

pokazuje svetla iii znakove pr opisane za brod koji tegli.

P Brod na grtanju (jaruzan]u) iii podvodnim radovirna, kad rnu je

ogranicena sposobnost z a mane.vrisanje, mora ~ a p ok az uje .sve;la i zna-

kove propisane za brad ograrucene spcscbnosti za manevrrsanje, a ako

ostoji kakva prepreka, pored toga mora da pokazuje :

P _ dva crvena svetla vidljiva sa svlh strana horizonta iii dye lopt e,

ostavljene vertikalno jedna iznad druge da se oznaci strana na kojo]

~ostoi i prepreka;_. dva zelena svetla vid ljiva sa sv i n strana horizonta iii dva dvostruka

c u n ja , p osta v I iena verti kal no jedani mad d rugog da se ozn ac l stran a na

ko]o] drugi brod rnofe da prode :

- kad se krece po vodi, pored svetala propisanih za brod ogranice ne

spo,obnosti za manevrisanje, i [arbolna, bocna i krmeno svetlo:

- kad je usldren pokaz ivace vee napred opisana dva crvena svet la

iii dye lopte i dva zelena sverla iii dva dvostruka cunja urnesto p ropisa-

nih svatala i znakova za usid reni i nasu kani bred.

Ako je zbog velicine broda koji obavlja ronilal'ke radove, praktic-

no cnernoguceno pokazivanje znakova pr opisan i h za brod na grtanju

(jarufanju) iii podvodn im radovirna, mora se pokazivati zastava "A"

Medunarodnog signalnog kodeksa, koja je izradena od ploce cvrstcgrnater ijala visine najmanje 1 metar, tako da je vidljiva sa svih str ana ho-

rizonta.

Bred ko j i je zauze t razrn i n i ra n j em, pored sveta la propisan in za

brod na rnehanlckl pogon, mora da pokazuje tri zeleria svetla vidljiva

sa sv ih s tra na h or iz on ta iii t r i lopt e. Jed n0 od ov i h svetala iii z n a k ov a

mora da se lstakne na v r hu iii blizu vrha prvenog (praml'anog) ja r bola,

a ostala dva na krajevima krifa (krsta) prvenog (prednjeg) jarbola, Ovlrn

brodovima je opasno pribliiiti se 1.000 rnetara od krme iii 500 metara

53 oba boka br oda ko], je zauzet razrniniranjern.

Brod k ra c i od 7 metara nije dufan da pokazu]e propisana svetl a i

znakove za brod koji ne moze manevrisati iii brod cgrantcene sposob-

ncsti za manevr isan j e.

Ovi signali nlsu signali brodova koji su u opasnosti i traie pornoc,

[er oni moraju upotrebljavati propisane signa!e opasnosti.

6. Usidreni i nasukani brod

Us id ren i brod mora inaci na m esto sa kojeg ce se najbolje vid eti

(sl. 19):

- na pramcanom delu broda, nocu jedno belo svetlo vidljivo sa

svlh strana horizonta, a danju jednu emu loptu precnika 60 santi metra ;

-na krrnenom delu breda iii bllzu krme, ali nile od oplsanogsvetla

na prarncanorn delu, jedno belo svetlo vidljivo sa svlh strana hor izonta.

57

Brad kracl ad 50 metara maze da pakazuje samo jedna bela svetlo



vidljiva sa sv i h strana hortzonta.

Nasukani brad mora da pakazuje (sl. 20):

- svetla za usrdrenl brad:

- dva crvena svetla vidljiva sa svih strana harizanta i pastavljen,

verttkalnc jedna iznad drugag; danju is tice tri lapte pastavljene vern.

kalno jedna iznad druge.

Brad, odnosno (amac kraCi cd 7 rnerara kad je usidren iii nasuk"n

- a da to nije u uskom kana lui u njegovaj blizi ni, na plov nom delu rek~

i sidri5tu iii na mestu gde d rugi bradavi plove - nije obavezan da poka,

zu]e svetla il i zna kove propisan e za usid reni iii nasu kan i' brad.

58

19

7. Brad agranicen svojirn gazam

Brod kaji je ogranicen svojim gazom. pored svetala propisanih za

odove na mehanlck: pogon. maze da pokazuje na mestu gde se mogu

~;jbolje videti tri avena svetla vidlj!va sa svih str ana ~orizonta. postav-

rena vertikalno jedno iznad drugog iii znak u oblik u cillndra.

J 8. Pilotski brodovi

Brad koji je zauzet posJovima pi lotaie mora pokazivau:

_ na vrhu iii blizu vrha jarboJ dva svetla vidljiva sa svih str aria hori-

zonta postavljena vertikalno jedna iznad drugog, ad kojih je gornje

bela. a donje crveno:_ u plovid bi pored ovih svatala pokazu]e i bocna i krmena svetlo ;

_ kad j e usi d ren. pored apisanog be log i crvenog svetla mora d <I

pokazu je i sid re~o svetlo.sv et Ia iii znak,. , "

.. Ako pllotski brad nlJe zauzet pcslovirna pdotaze. pokazuje svetla

j znakove prapisane za sliene brodove njegove dufine ,

SIGNALI ZA MANEVAR I SIGNAL! UPOZORENJA

Brodovi na rnehanicki pogon u susretanju moraju dopuStene rna-

nevre, ukoliko do njih dode, aglasavati na slede"'i nac!n :

- jedan kratki zvucnl signal ozriacava manevar "skrec.em nadesno'":

- dva kratka zvucna signala oznacavaju manevar "skrecem nalevc":

- tri kratka zvucna slgnala oznacavaju manevar "maje rnasine voze

krmom".

Sprave za davan]e zvucni h signala mcraju imati svi brodovi dUli

od 12 rnetara, Brod. odnosno carnac kraci od 12 rnatara ne mora imati

sprave za davanje zvucnih slgnala, ali zato ne srne biti bez sredsrava kojima

se male proizvesti zvuk. Ta sredstva mogu biti rog. gong, zvono, zviidalj-

ka iii bilo koje drugo kojim se postlze od gova rajuci zvuk. Kratki zvuk

traje oko 1 sekundu, a dugi od 4 do 6 sekundi.

U uskom kanalu iii na plovnom delu reke brod koji narner ava da

preti;:e drugi brod mora svo] manevar da oglasi sledeclm zvucnirn sig-

nalima:

- d va d uga i jed an krat k i zv ucn i signa I znace "n am eravarn da vas

prestignem s vase desne strane":

- dva d uga i dva kratka zvucna signala zna':e "nameravam da vas

prestignem S vase leve strane".

Brod koji cuje zvucrie signale da ga drugi brod prest.ife i s tim se

manevrom slate oglaSava to jednim dugim, jed nim kratkim. jednim du-

gim i jednim kratkim zvucnim signalom.

S9

_ ist I eanjem cetvorougaone zastave s loptom iznad iii ispod nje;



Ukoliko SU brodovi u susretanju i jedan od njih ne razurne narne-,

iii postupke drugog broda iii, pak, pcsto]! sumnja da drugi brod predu,

zima rn aneva r potreban za izbegavanje sudara, tada On mora svo]u sum.

nju oglasiti sa najmanje 5 kratkih i brzih zvucnih signala. Ovi zvuc~i

signali mogu biti popraceni belim signalnim svetlom eije paljenje trajt

lsto kao i zvuen i signal.

Brod koji se u plovidbi priblitava okucl iii delu kanala iii reke ~ a

kojima drugi brod moie biti zaklonjen nekom zaprekom, mora se ogl •.

siti jednim dugim zvucnlrn slgnalorn. Drugi brod ko]] je u susretu CWosignal, mora odgovoriti takode jednim dugtrnzvudnlm slgnalorn.

Brod rnofe zvucne signale dopuniti i svetlosnlrn u istom znacenju:

- [edan blesak - ,,5krecem nadesno";

- dva bleska - ,,5krecem nalevo":

- tri bleska - "moje masine voze krrnom".

Blenk kao i razrnak izmedu njih treba da traje oko jednu sekundu.

Vremenski razmak izmedu ponovljenih signala ne Sme biti kraCi ad

10 sekundi.

Svetlo koje se upotrebljava za davanje svetlosnog signala mora biti

bela i vidljivo sa svih strana hor lzonta, eiji domet vidljivosti treba da

bude do 5 mil]a.

SIGNAl! OPASNOSTI

Upotrebljeni IIi Istaknuti odvojeno iii zajedno ovi signali upozora-

valu na opasnost i potrebu za pruianlem porncel. Brod, odnosno camac,

kad vidi iii cuje signale opasnosti obavezan je da pruii pornoc u granlca-

ma svojih mogucnost! i ukoliko pruianje pornecl ne ugroZava njegovu

sigurnost I Ijudske iivote,

Signali opasnosti se daju:

- neprekidnim zvukom pornocu bilo koje sprave za davanje zvu':,

nih signala;

- ispaljivan)em raketa iii prskalica crvene boje u kratkim vremen-

skim razmacima;

- ispal j ivanjem rakete s padobranom iii rucnom bakljorn crvene

boje;

- pueanjem oruz;a u razmaeima od jednog minuta;

dimnlm signalom narandiaste bole;

paljenjem vatre na brodu iii cameu;

- radlo-Ionljsklm signalom izgovaraiuci rec MAYDAY;

60

_ ponavljanjem laganih pckr eta rafirenlrn rukama odozgo nadole

i dr, Strogo [e zabranjeno ist icanje iii upotreba bilo kojeg,znaka opa.snosti,

U svrhu eznacavanja opasnosti i potrebe za prufanjern pornocl, kao

sem

b b I' 't' kid ih znakova Iii signala ko]l i se za unom mog I zarnenr , s ne rrni rugl ,

signalom opasnostl,

SVETLA I OZNAKE NA PLOVNOM PUTU

Na pomorskim plovnim putevima i na obalarna kopna radi obezbe-

~enja vece sigurnostl plovidbe i zastite Ijudskih, fivora na moru posuv:

reni su svetla i oznake, posebno na mesnrna koja su prlrcdne opasnostl

it zapreke u plovid b i.

Pomorska svetla su sledeca:

- pomorski svetioniei (sl. 21 ) mogu bit i sa svetion, lCar~"_1 iii a~to-

tski a nalaze se na svim vafnijirn plovidbenim putevrrna III rnesnrna

:paasni~ za plovldbu, kao ~t~ s~ usam~ena ostrva, ,grebeni, rtovi, plicaei

i 51; svrha im je da upravljacaca rnca

III zapovednika broda upozore na

postojece opasnosti i cmoguce im pravilnu orijentaeiju radi sigurnog

upravljanja camcem iii brodom; •.

- obalna svetla postavljena su dul obalnog kopnenog pcdrucja na

mesti rna vain im iii opasn im za plovi dbu, kao sto su mala ostrva, greben i,

uski prclazl, kanall, ulazj u luke i 51; ,

- lucka svetla nalaze se na pojedlnim orljentacionim tackarna u lucl,

a slufe laksern i sigurnijem prilazu luci, isplovljavanju iz nje, manevrisa-

nju, pristajanju iii sidrenju brodova ; , ,

- svetlece plutace postavljene su na rnesta radl obelefavanja pli-

caka, nesigurnog plovnog puta iii druge opasnost] za plovldbu, ,

Pomorska svetla su bele, crvene iii zelene boj e. Svetla svetlcnlka su

uglavnom bele boje, velikog dometa, a svetle bleskovlrna iii na, p~_ekid,

Obalna svetla mogu biti bele, crvene iii zelene boje, dometa nalvlse_ do

12 milja, a svetle bleskovima iii na prekid. Lucka svetla su pre,teIno

crvene iii zelene boje, dam eta najvise do 6 r n i l j a , a sver le stalno ill ~Ies-

kovi rna. Gledaj uc i pre ma u lazu u luku II i kanal svetla su tako pcstav II ena

da ie zeleno s desne, a crveno sieve strane, .

Oznake na plovnom putu su: plutace, plovei, zidane oznake I.motk,e.

One cznacavaju opasnost za plovidbu iii zabrane sldr en]a, zadrfavanja ,

fotografisanja, pal jenja vatre i dr.

61

SIGNALII ZNAKOVI ZA PODVODNE RADOVE .e zabranjeno brodovimai carnclrna sidrenje .i zadrhvanje u ovim kanali-



~ira iii ufa rnesta na kojirna se obavljaju podvodni radovi,kao S t(

su snimanja, fotografisanja, istrazivanja mora i morskog dna, ronjenj:

uz upotrebu ron ilacke op rem e, pod vod n i ribolov i slicno, rncra]u b il

oznacana signalima iii znakovima radi izbegavan]a ometanja radov" I

zastlce ljudskih zivota, a i ornogucavanja nesmetana plovidbe, Ovakv,

mesta obe Ieh val u se zastavarna ko j e se ist ieu iii na p lovnorn cb jektw

pornccu .koga seizvode radovl iii na plutacl kojase postavlja na odrede.

noj udaljenosti od rnesta podvodnih radova.Mesta na kojima se oba~.

Ilaju podvodna snirnanja, ronjenja, ribolovi I dr. obelefavaju se narans,

Za5tim iii ervenim balonima na povrsm] vade. Ukoliko ove radove iIV~.

di pojedinac, tada on mora za sobom po povrsini vode da yuh narandzas.

ti iii crveru balon. Mesta izvodsnja radova najavijuju se putem rad ija i

oglasa za pomoree. Brod, odnosrio camac, kad u voznjj ugleda oInacen,

rnesta podvodnih radon mora na vreme srnanjit] brzinu i vczit! na do.

va IIno] udall enosti sa ko] e s e n ece ugroI i ti izvodenje podvod nih rad ova

iii ljudski zivoti.

U k ol i ko up ravljac camea iii zapoved n i k brod a i rna potrebe za sn i rna,

njem, fotografisanjem, istrafivanjern osobina mora i morskog dna i pod.

vodnirn ribolovom On za to mora da ima odobrenje nadlefnlh organa

unutrasnjlh poslova iii organa za ribarstvo. U suprotnom obavllanj!

ovi h radova bez odob re n ja Ina':e p r ekrsa] 13 koj i se ilrice kazna i od UI irn,

sredstvo koj i m se rad i zvod i.

PLOVIDBA BRODOVA I CAMACA U OBALNOM

MORU, LUKAMA I KUPALI~TIMA

Pojedinirn propisima i nar edbarna, kao i odlu kama luckih kapetanijaposebno j e regu llsana p lovid ba b r odova i camaea u pOjed in im delov i rna I

obalnog mora i uz obalu, u lukama i kupaliitima.Ovlh akata obaveznc se

moraju pridri:avati svi zapovednicl brodova ,i u pravljac camea.

A) Plov,idba u pojedinim delovima obalnog mora i uz obalu

U Kanalu .v. Ante (UhI u luku ~ibenik), Pa.smanskom kanalu, kao i

u rekama N eret. i, K rk i i Zrmanji posebno je prop Isan a p lovid ba brod o·

va I camaea. U tim kanalima i rekama dozvoljena je plovidba camaea, ali

uz ogranicen u brzinu i obavezno sklanjanje sputa brodovima. Takod.

62

I . . krna i plovnlm putevrrna re a.

Pr.ilikom plovidbe kroz kanale, tesnace , reena usca i pored nezasti-

ten i h obala i rnesta na koj ima seIzvod e obal n i 11 podvod n i radovi, brcdo-

vi i camei SU obavezru da plove takvorn brzinom da njihovi talasl ne mogu

da ugroze iii rianesu hetu drugim brodovima, Cameima, obalarna, uredaji-

ma na vodi iii oball, kao i obalnimili podvodnim radovirna, Nadlezna

lucka kapetanija odreduje us love i naclne plovidbe brodova i Camaca po-

red u redaja ko j i su usld re n iii i pr.icvrscen i za d no obal nog mora.

Camci i [edrllice u voinji obalnim morem zbog stgurncsn plovidbe

i pomorskog saobracaja, sern u lucl i uredenom iii prlr odnom kupalis-

tu, moraju biti udaljeni od obale :

_ motorni camci i [edrlllce najmanje 50 rnetara :

_ gliser. u voznji najrnanje 200 merara ;

_ Camci na vesla mogu da plove ina rnan]o] udaljenosti od 50 metara.

Gliseri mogu da plove same na podrucjirna na kojima nije oznacenc

da im je voznja zabranjena. Ina odredba val'i i za vucu skijasa na vodi.

Obuka skijasa na vodi rnoze se obavljatl sarno na podrucjlrna koja su

odredena i cznacena propisanirn naclnom. Sva zabranjeria i odredena

podrucja za plovidbu gllsera Iii vucu i obuku skijasa na vodi propisuje i

oznaeava nadlefna lucka kapetanlja,

B) Plovidba ired u lukama

Upravljac eamea obavezan je prilikom plcvldbe, pristajanja, pr lvezi-

vanja i sldr enja u luci veoma pazljivo da postupa kako ne bi naneo stete

worn camcu, kao ni drugim brodovima, carncima, cballl luck irn uredaji -

rna. Plovid born k rOI lu ke n e sme se om etatl j avni saobraca], n iti loviti

riba na luckim podrucjirna na kojirna [e to zabranjeno odlukom lucke

kapetanije. U lucl se camac rnofe prtvezati same za prlvezne sprave, kao

ito su bltve, plutace za vez i karike,a njegovi vezovl moraju biti pravilni

i sigurni. Camae mora polacati svo] vez u slucaju nadolaska i trajanja

nevrernena, a po naredenju kapetanlje cbavezan je da isplovi tz luke i

sklon i se u zavetrl n u, Vezovi i s idea cam ca n e smeju drug im eamei rna i

brodovlma da ometaju plovidbu.

U luei Ie zabran jen 0:

- zakrCiti privezne sprave i pr.istup njlma drugim brodovi.rna;

- premehati, menjati Hi u klanlati velove i sidra drugog breda iii

camea,sem kad je to n eoph od no radi sp reca van ja neposred ne il i oeite

stete iii kada je to u interesu pristajanja broda:

63

- vezatl eamac za plovidbene i druge ozriake iii' ured'aje koji nil, deni za pr lstajanje H l sidrenje brodova ill za plovldbu brodova na rnedu-



namenjen i za privez, kao i penjati se po njirna : arodnom putovanju iii za prilaze brodogradl l fst l rna , i vojnim lukama,

- na skveru zaizvlacenje Camaea drhti Camac na kome se ne izvod! n Camac mora traziti od lucke kapetanije i organa unutrasnjih poslova

radovi iii ostavljatl bile kakav rnaterljal: nadlefnog za kontrolu pr elafenja drl'ayne granice odobrenje za slobo-

- necvlasceno postavljati, premeftat], rnenjati, uklanjati iii oheei. dan saobncaj s obalorn ukollko je bio u fizickoj vezl sa brodom iii cam-

vati p lovid ben e i d ruge ozn ake iIi prlvezn e sprave ; ~em ko]i dolazl it lnostranstva i n ij e jos do bio odobrenje za slobodan

-kupati se, vozltl gliser iii vuei skijase, na vod l : saobracaj 5 obalom.

- loziti vatru na otvorenom ognjistu u cameu in na obali iii prive~. U slu~aju da zbog nepovoljniH vremenskih prilika moie biti ugro-

nlrn ,sprava~m.a. '. ... . , :tena si'gurnost Camea, Ijudi i tereta u njemu, lucka kapetanija mofe daU sluea]u da vezov: camca ornetaju plcvldbu drugih brodova Iii [ abranl da camae uplovi iii isplovi iz luke. Isplovljenje se mole zabraniti

kretanje Ijudi i vozila po obali, obavezno [e na mestu na kome .vez illa'i ~ u slucaju da je Camae ukrcao yeti brojljudi ill yeti taret nego sto je

iz Camca danju istati crv~n~ :astavu, ': nocu crveno svetlo v~dl]iVO SasVih ~opusteno. Zabrana ce trajati sve dok se vis...k Ijudi iii tereta ne lskrca,

strana horizonta. Upravllae ca rnca duzan Je po nar adenju lueke kape t an t . U l uka rna je zabranjeno da se obavljaju r a dov l - koji su opasni iii

!e da dozvoli da se u~ bok njeg"ovo~ camea priveie jedan iii vise camaq mogu biti opasn! za livot i zdravlJe ijudi, koji mogu da ugroze, brodove i

Ida preko I " I J egovog carnca cdrzavaju vezu s obalorn. druge lucke objekte i nanesu im ste,tu iJi mogu da uticu na zatrpavanje

Upravljac camea u cdabiranju rnesta za sidrenje u Iucl mora VOditi i zagattivanje luke.

racunac vee usidrenim brodov lrna i camcirna kako sidrenjem ne bi ugro. lskrcavanje tereta, pogonskog gorlva i drugog tnaterljala ne srne

zio njihovu sigurnost iii ometao plovldbu drugih brodova. Ukoliko u poceti pre nego sto se iskrcaju Ijudi iz camea. Tek posle ukrcaja tereta

luci primeti predmete koji ugrozavaju slgurnost plevidbe iii koji mogu iii goriva dozvoljava se ulazak Ijudi u camae.

da ostete druge i'amce, brodove llfIucke ur eda]e, uprav Ijac camea je Na cameu u lucl zabranjeno je da se obavljaju bilo kakve radnje koje

dufan da 0 tome odrnah obavestl Iucku kapetaniju iii luck; ured i orga. ugrofavaju Ijudske livote iii mogu da prouzr okuju polar i nanesu itetu

niladju koja upravlja lukorn. drugim brodovlrna, lamcima, oball i iuckim uredajlrna,

Neupotrebljivi, nasukanl iii pctonuli camae moze biti u luci sarno

po dopusten] u organizacije ko]a upravlja lukomi uz pristanak lucke ka- C) Plavidba ired u kupaliltima

petanije. Ukoliko takav camae ugrozava slgurnost plovidbe njegov vlas- Motorni Camel ne smeju ploviti na podrucjlma uredenih , prirodnih

nlk je dufan da ga na zahtev lucke kapetanije prernestl tz luke na mesto kupaliSu. Ukoliko motorni camac up I ovi u kupalisce radi ukrcaja iii

koje cna od red i. U s 'U protnom ,I ucka kapetanlja moZe da nared i i d rugom lskrcaja putni ka iii kupaca mora ugasiti motor i do obale doc, na vesla

lieu iii organizaciji da Camae premesti, dok ce rrcsak i rizik snosltl vlas- UI vodenje racuna da pri tom ne ozledi nekogkupaca. Na ure<lenom ku-

nik. Slicno vaii i za camac u raspr eml, koji se moze lzvuci na obalu i pali!tu koje Irna ograden vodeni prostor,izvan kojeg kupaci He smeju

drIati na njo] na podrucju luke samo na mestima koja odredi organlzaci]a plivati, motorni camae mora. ploviti na udaljenosti veco] od 50 metara

koja upravlja lukom i uz pristanaklucke kapetanije. od ograde vodenog prostera. Na podrucju prirodnog kupaliilta, na kome

Ukoliko camac izgubi u luci opremu i l ' i teret iii samO niihev deo, kupaci mogu plivati do 100 metara od obale, motorni camae mora ploviti

upravljac eamea je obavezan da to odmah najkraeim putem prijaYi luckoj naudaljenosti vetoj od 150 metara od obale prirodnog kupalHta. Kupaci

kapetaniji iii njenoj jspostayi. U prijavi se navodi pozicija na kojoj je op· naprirodnim kupalistima mogu plivati i vi~e od 100 metara od obale uko-

rema iii teret izgubljen. koliko pliead, hridi igrebeni onemogutavaju plovidbu brodova i camaca.

Prilikom uplovljavanja u luku camac ne sme ometati p,lovidbu dru'l Bn o~obre~a lu~~e kapetan.'je zabran.jeno, je kup,anje i pl'i~anje u spo~:-

gih brodova koji isplovljavaju izluke. U podrucju luke camae mora plo· skim: Idruglm. :lucl~ama. uS~m tesn~clma I kanahma u kOjlma se odvl)a

viti brzinom kola neee izazvati talase koji bi mogli ostetiti d ruge usidren< plovldba, kao I suncanle na Izgrademm obalama.

IIi Privezane camee. ~amc i ne smeju plov iti delovi cr.a luke koj.! su odre·

64 65

Leva i desna obala se odreduju prema toku reke. posrnatrajuci uvek 0d



OSNOVI NAVIGACIJE NA

REKAMA i tVora prema uicu.

I. OP~TI POJMOVI 0 REel... VrtJozi (Iimani)

Ako vodene rnase koje se krecu od izvora prema uUu u koritu reke na-

idll na kakvu prepreku, stvaraju se vr-tlozl.

"ad reka u svom toku naide na ispupceniji dec obale iii neku drugu

prepreku, ona naglo promeni pravac i izgubi udarnu snagu ko]a se pretva-

ra u vrtlog.

Vrtlozl nastaj u ob ieno kod recn ih u v a l a , kod pre I iv a i nagli h promena u

!irlnl korita. lrna krumlh oblika pri cemu se okrece uvek ista masa vode

itO smanjenom putnom brzinom prema sredini.

Deo vrtloga ko]i se nalazi uz obalu ima suprotan smer od toka reke. Po-

red vrtloga koji se stvaraju usled kakve prirodne iii vestacke prepreke,

u red se pojavljuju protivstrujanja koja nastaju usled izdignutosti dna

korita reke.

1. Jzvor

Pojarn reke obuhvata dva osnovna elementa: vodu i korito. Voda S e

skuplja iz veclh izvora iii vrela. Vodene mase koje izbijaju na povrsinu

zemlje slobod nim padorn teku koritorn, koje su svojim dejstvom stvorlle

na poveSi ni zem Ije.

Prema tome Izvor reke predstavlja.onu ta'cktJ na·zemljlnoj povrslnl gde

podzemne vodene mase Izbijaju iz zemlje I slobodnim padom teku po

povrSlnl stvarajucl svojim dejstvom korito.

Vodene rnase koje teku slobodnim padom od Izvora prema uscu svojirn

dejstvom po povrtlnl zemlje stvaraju recno korito.Obale su granice gde se vodene rnase reke u korltu dodiruju sa zemljom, I

mogu bltl konkavne i konveksne.

Konkavna obala je izdubljena u odnosu prema povrHni reke. Pored ovak- Talofenje nanosa imamo najcesce na krivinama I to po pravilu na konveks-

vih obala su uvek vece dubine i bde strujan]e vode, jer se matlca r eke nlm obalama, usled cega se stvaraju prlobalni sprudovi. Medutlm. talo-

kr ece uz kon kavnu obal u. fenj e nanosa I stvaranj e sp ru dova mofe bitl i na kon kavnoj oba Ii.

Konve ksna obal a je ispu pcena u od n osu prerna pov rsi n i reke. Porec Zavlsno od 51rl n e I konfigu racl j e podvod nog d ela reenog korita nanos

ovakvlh obala uvek su I s labija strujanja vode. usled cega dolazl do stvara- !e moze talofiti u sredlnl korlta usled cega se stvaraju takozvanl poprecnl

nja nanosa, pa samim tim I manjih dublna vode U odnosu na konkavnu sprudovl ko]i dele reku u rukavce.

obalu. ajvece taloienje nanosa Imamo na rnestlma gde se u reku ullvaju druge

5 . fJe~ne krivine

Kada reka u svom toku naide na tvrstu prepreku koju stvara udarnom!nagom I rnofe da pokrene Iii ispere, ona se odbija prema meksern tlu I

tako stvara krlvine.

Oitre nepregled n e krlvl ne otelavaju plovid bu posebno pri susretanj u

brodova na takvlm mestlma.

2. Pad reke

Pad reke predstav Ija nagi b rec nog kori tao od ncsne visi nsku razl iku iz-

medu odr edene-xote na izvoru i u scu reke. To bi blo apsolutan Iii ukupa,

pad reke. Medutim. zavlsnc od predmeta naseg lnteresovanja, pad rek.

se rnofe pcsrnatratl kao: relarlvan, kllometarski i prosecan pad.

Relatlvan pad reke je naglb recnog korita izrnedu dva mesta eija nam je

nad mors ka vlsina poznata.

Ki lometarskl pad ie nagi brei" nog korlta u d uz.in i od jed nog kilo metra.

Prosecan pad reke se i]:racunava na taj naeln ho 5e vlslnska razllka u

. rnestlrna izmedu dy e taeke u matiei reke podeli sa odstojanjem u kilo.

metrima.6. Re~ni nanesl-sprudevl

J. Obale

5vl vodeni tokovi nose odredene kolieine nanosa. Zavisno od [acine vo-

denog strujanja, recnl nanos se dell na sitan (koji lebdl u vodl) I krupan

(koji voda valja po dnu).

Kada vodene rnase naldu na kakvu prepreku u recnom korltu, bllo prl-rodnu iii veitacku. dolazl do slaganja - talczenja nanosa nizvodno od te

prepreke.

66 67

reke, potoci iii bilo kakvi ulivi. Kako se na ovim mestima formiraju .pr 1 - Vodostaj



dovi ko]] po pravilu zadiru duboko u recno korito, to pri prolazu por~U'

ovakvih mesta treba obratltl posebnu pafnju. (

7. Usee

Kretanje vodene rnase od izvora neke reke zavrsava se ulivom u drug

veeu reku iii more. Mesto gde se neka reka ul lva u drugu reku iii mor'. .. !

nazrva se usee,

Imaj ucl u vIdu cinj en le u da [e usce reke naj n iia t acka korlta reke u od no .su na izvor, to [e ova] dec korita najbogatlji vodom, dakle najslri, ali

istovremen 0 sa najv He nanosa koj I se taloii stvaraj uc I sp ru dove i pG

pravllu reka se racva,

Poznato je, na primer, da se usee reke Dunav racva u tri rukavca : Kilij!.

Su llna I Sv. Do r de, Slican je sluca] sa rekom Tisom i druglm rekarna , SVi

rukavci na uscu takvlh reka obifno ntsu plovni, pa u takvim slucaJ·evim·

b. '

tre a obratlti posebnu pafnju I plovidbu usmeriti rukavcem koji i eobelefen za ptovidbu.

II. PLOVIDBA NA REKAMA

1. Plovni put

Plovn i put jed eo voden e povr s In e na kome postoje uslov I za bezbed n u

plovidbu i koji je po potrebi obele!en i u reden za plovidbu.

Ovu definic i j u plovnog puta ne tr eba sh vatiti tako da se pojam p lovno]

puta moi.e poistovet.lti Sa putevirna u drumskom saobraca]u. Plovni PUI

na unutr-asnjlm vodarna ima Sire znacenje, Naime, na rekama su odgova

rajucirn signalnlm oznakama obelafena kritiCna mesta koja mogu bit

opasna za pJovidbu I kojlh se u plovidbi treba pridriavati. Medutim,

nije iskljuceno da se prl vecirn vodostojima p lovidba rnofe obavljati i

mimo rakvih oznaka, ali na sopstveni rizik zapovednika broda, odnosnc

upravljaca < a mea. U svakom sluc,aju bilo da se plovi strogo obelefenin

del om plovnog puta iii van njega zapovednici brodova i upravljaci eama·

ca moraju preuzimati potrebne mere bezbednosti za bezbednu plovidblJ

plov i la, vodecl racu na i 0 upotreb i pro pisan ih zvu en ih i opticki h sign ali

pri susretanju, prestizavanju i u drugim sltuacijarrra,

Da b i se p Iovid ba n a un utrai n jim vod ama mogla bezbed no od v I[ati, pat:

rebna je da svaki ucesnik u plcvldbl, koj i samostalno rukuje brodom II

camcem, ima odgovarajucl stepen strucne osposobljenosti, a izmedu as

talag dobro poznavanje dela plovnog puta kojim plov;'

68

."odostoj [e visina vode izmerena u jed nom trenutku na odredenom vo-

domeru .."odostaj zavisl od: atmosferskih padavina, plime i oseke pri \Iseu reke

~ more, poroznosti terena kroz ko]] reka protice, vegetacije, nanosa,

sliva, vetra i druglh cinilaca. Od navedenih cinilaca na visinu vodostoja

najvise utleu atmosferski talozi, ktsa , topljenjesnega i drugo.

J .vodostanje i merenje vodostaja

1I0dostanje je kolebanje nlvoa vode. Posto odliv, odnosno pril iv reke mo-

te biti veei iii manji i nivo vode se menja u zavisnosti od nji h. Vodostanje

se odreduj e vod osta] em.

Vodostaj se meri vodomerom. Vodomeri se postavljaju na postojanim

profil ima uz obalu re~e, zahiceni od verra. talasa i leda I na mestima koja

su pristupacna z a lakie citanje.

Prema polofaju, vodomeri mogu bit i uspravni, kosi i stepenasti. Vodomeri

se postavljaju na vodomernim stanlcarna koje su formirane na celokup-

no ; r nr ef i u nu tr as njl h voda po rnogucstvu na jednakim odstojanjima od

50 do 100 kilometara, kako bi se kompleksno mogao pratiti nadolazak

iii opadanje vade.

4. Prepreke i smetnje za plovidbu

Prepreke odnosno smetnje za plovidbu delimo na prirodne i veStacke.

Prirodne prepreke za pi ovidbu su one smetnje koje uticu na bezbednost

plovid be, a nasta] u pri rod n im putem, ka o ito SoJ: noc, vetar, mag Ia, led

dr.

VestaC:ke prepreke za plovidbu su Ijudskom rukorn izgradene. To su

hidrogradevinski abjekti na unutrasnjlrn vodama, kao sto suo mostovi,

brane, prevodnice, uzdui.ne i popr ecne hidrogradevine na plovnom putu

i drugo.

5. Na~in plovidbe na rekama

Plovidba na rekama datira od najranijih dana ljudskog dru!tva. Sasvlrn

je sigurno da je reeni brod bio prvo prevozno sredstvo kOje je covek

poceo da upotrebl java u savljadivanju ogramnih prostranstava.

U pocetku se plovidba na rekama odvijala primitivnim sredstvima (deb-_

10, splav, jedro i dr.) Neki od tlh naCina plovidbe su zadrfanl j do danas

njih dana. Medutim, sa razvitkom nauke i tehnike. a pre svega pronalas

kom parnih masina, plovidba na rekama dobija s.avremeniji oblik.

69

6 . Plovidbene karte unutraJnjih vodaNe upuhajueise u istorijat plovidbe na rekama, smatramo za POtreb



Plovidbene karte unutrasnjih voda slute : ne kao glavno, vee kao po-

t 0 sredstVO u plovidbi. U ovim kartarna SU ucrtani: plovni put, plov-

roOnbalne signalne o:z:nake za plovidbu, svi h idrogradevinski objekti ,ne I d ., I 'db S '

tovl prevodnice i drugi objekti koji su 0 uncaja za p OVI U. VIroos , 'db' . b I' I- .. odaci mogu posluiiti za orijentaciju u plovl 1 I oqe sna azenje

tI _ P . ka u plovidbi Medutim pOSto na rekama dolazl do cestih koleba-ucesnl . , . .. . • .. de to se I plovni put u zavisnesn od uh kolebanja, vrlo cesto rnenja.Ilja vo '

Nadlelne sluibe za obelebvanje plovnih puteva prate ta.kve p.romene,registruju ih i propisanim signalnim oznak~ma obelefava)~. All kako ~

. dnom plovidbenom periodu ima dosta takvlh promena, to )e tesko kon-

~eovati plovidbene karte, zbog cega ne mogu biti osnovno sredstvo za

navigaciju na rekama. . ,. .. _ .Osim plovidbenih karata, za pornoc i bolju orlJentaequ ucdsnlka II

lovidbi mole posluiiti i daljinar. Daljinar je knjiga u koju su unen ki-p . d .lometarske oznake, naseljena mesta pored obale, mostovi, prevo nl.ce:

pristanlSta, sidrista, zlrnovnlci i drugi objekti koji imaju odr edeni utica)

ta plovidbu plovila. .Treba imati u vidu da se kilometarske oznak e [edne plovne reke

postavljaju od njenog u~':a prema i;zvoru ito pocev od ,,0" pa nadalje.

no da na ovom menu ukafemo na sadasn]! naein plovidbe na unutraSnji~

vodama.

Pre svega, treba reel d a se p lovid bom s rnatra pris ustvo sva kog plovnclobjekta na vodl, bez obzira na to da Ii ono sto]] iii se krece, Ovo zato sI r

srareslna plovila koje obavlja hidrotennicke radove na vodi (bager ko:•se ne krece) iii plovila koja stoji vezan uz obalu ima odredene obaVelt

u pog led u prop isnog obelefa Y~nia bezbed nog izvezivanja i dr.

To drugim reclma znaci da su sva prisutna plovlla na vodl, ukliucujutii camee, ucesnici u plovidbi.

Zavisno od vrste, jac lne, namen e i dr. p lov id ba brodova na re kama Ie

mofe obavljati na sledeci nacin;

- brod sa sopstvenim pegenom, putnick}, tegljac iii potiskivac kadl

plovi sam - separatna plovid ba,

- brod tegljac kada uz bok broda ima jOs neko plovllo-beenl sasta~,

brod tegljac kada na vucniku tegli druge plovne objekte - tegljeni

sastav,

- brod potis klvac kad a ispred sebe potisku] e d ruge plovne objek.

te - potiskivan i sastav.

Ove sastave teglj en i h iIi potis kivani h povorki U p lovid bi treba upoznai,I blagovremeno in razhkovatl zbog toga ho svaki stares ina plovila,

odnosno upravljac camea u datoj situaciji mora preduzeti i odgovara]u,

ee mere bezbedncsrl (uklanjanje sputa uz odgovarajucu obalu, prila,

godene brz tne, davanJe propisanih slgnala i dr.).

P E T R O V A R A D I Nfl£TPOBAPAAMH

(Xl I ( , " J

71

OSNOVI NAVIGACIJE NA MORU



U plovid bi na moru pomorei se koriste terestrtekorn, asrronornskoj-,

i radio-navlgacljorn. Pri tome se stufe pomorskim kartarna, kompasorn.

smernom plocorn, sekstaritom, podvodnim elektricnlm lokatororn.

radarom, radio-goniometrljskim i drugim radlo-uredajlrna. Upravlja(

eamea koji ne mole da irna znanja iz ovih navigacija i u upotr ebt nave.

denih sprava, treba zato da plovi u morskom obalnom podruc]u ukorne

mofe da se oslanja na vldljive obalne objekte, nove. cstrva, svet;onike

i dr. U toj plovidbi on rnofe da se korrstl pomorskim kartama i

kornpasorn, a eventual no i smernom plocorn ukoliko [e ugradena rn

kompasu.

1. POMORSKE KARTE

Pomorska karta je posebna geografska kar-ta koja se upotrebljava

u plovidbi brodova i camaea u odredenim morsklm podrucjirna. One

se dele na generalne, kursne, obalne i karte plariova, Carnac u plovidb i

najcesce upotrebljava obalnu kartu, koja ie u razmeri 1 : 80.000 I ku rsnu

kartu u rumeri 1 : 200.000, a pri uplovljenju u luku i lucke planove.

Pomorska karta je podeljena meridl janima j paralelama. Meridljani

su prikazani kao pravei koji se protefu od severa na jug (u srneru N-S).

a paralele od istoka na zapad (u srneru E-W). Meridijanima se odreduje

geografska dufina, a paralelama geografska sirina. Meridijani se racunaju

od nu Itog (grl nviekog) meri d i jana prema lsto ku i zapad u od 00 do 1800•

Paralsle se racuriaju od polutara (ekvatora) prema severu i jugu od 0

do 90°. Prema tome, ukupno ima 360 meridijana i 180 para lela elja seciSta

oznal'avaju geografske koordinate pornocu kojih se odreduju, poloiaji

(pozlcije) pojed lnih luka, brodova iii eamaca na pcrfiorsko] karti (51. 1).

• ]0' till' 90' 120' 15Ii'( 60'S

72

1

Na pornorsko] karti mogu se nacl svi potrebnl podaei 0 pojedlnom

plovnom podruc]u, kao ho su podaci 0 konf 'iguracl]i obale i morskog dna,

dubinama, pliCinama. svetiorucirna i drugim svetlima I njihovirn karakte-

ristlkama, rnestirna sa podvodnlm kablovima I cevovodlrna, zabranje-

nim sidriStlma, kao I prlkaz] ruf e vetrova i markantnih objekata na obali

kojl mogu da pcslufe za odredivanje polofaja (pozicije) broda.

Pomorske karte, pored svojih ,llcnosti sa ostalim topografsklm kar-

tarna, imaju i posebne oznake, kao sto su : I - luka, c- ostrvo, h - hrtd,

k - kamen, m - mulj, s - sljunak. p - pesak, s k - skoljka, Nm - nauticka

milja, BI - blesak, B - belo, C - crveno, Z - zeleno, obrnuto ucrtano sidro

. zabrana sidrenja, normalno ucrtano sidro - sidrlhe za vellke brodove,

ucrtano sidro sa jednim krakorn - sidriste za manje brodove ( 5 1 . 2) i dr.

Udaljenost I prevaljenl put na porncrskirn kartarna se eita u nautlc-

kim mlljama (Nm), koja Iznosi 1852 metra. odnosno jedan minut geog-

rafske sirine. Ona se deli na 10 kablova (1 kabel ee 185 metara). Geografska

duflna clta se na gornjem i donjem delu okvira, a geografska sirina na

desnom i levom delu okvrra pomorske karte.

73

2. ODRE£>IVANJE KURSA PLOVIDBE I

MERENJE UDALJENOSTI 3



Kurs broda iii camel na moru odreduje Se pornocu kompasa i Pc.

morske karte. Na pomorskoj karti pomocu koordinata (geografske dUii.

ne i sirine) uertaju se polazno i zavrsno mesto putovanja i one se spo'e

ravnom linijom. Ugao izmedu te linije i meridijana daje ugao koji pre~.

stavlja k ur s p lo vid be (k). Utvrdeni kurs plovidbe lzrafen u stepenirna

min ut ima i seku ndama p ren osi se na korn pas na ta] naci n da se prarna~

breda okrece za toliko [uobicajeno] same stepen i dokse ne postavl U

ku rs p lov id be.

Upravl'iacu Came.a je vazno da zna udaljenost od polaznog do zavrs.

nog mesta putovanja, [er na osnovu toga moie da uzme potrebne koliei.

ne pogonskog goriva, da odred i trajanje plovidbe i njenu s lgurnost, uz],

maJuti_ u obzir vre~.enske prilike i dr. Udaljencst se meri sestarom na taj

nacin StO se on rasm izrnedu polazne i zavrsne tack e putovanja. Take

rafir eni sestar prenese se na levi iii desni okvir pomorske kar te na kojima

se ocitava geografska sirina. Broj minuta izmedu krakova raSireneg

sestara oznacava i bro] nauticnih milja (s]. 2).

Ukoliko se zeli da se zna i brzina plovidbe posle z,avr5enog putovanja

onda se bro] prevaljenih nautlcklh milia podeli Sa brojem casova prove-

denih na plovidbi. Time se dobija jed iniea brzine plovidbe u pomorstvu -

evor (ev). Prakticno, akc se za dva easa prevali 20 nauti{kih milja znaci

da smo pi ovi Ii brzi nom od 10 evorova.

l. KOMPAS I NJEGOVA UPOTREBA

Kompas je sprava koja se postavlja na uzdufnici broda (na kcrnand-

nom mestu ) iii camea, a sluii za odredivanje severa. On mcze da bude

magnetski iii iirokompas. Zirokompas deluje na principu zvrka eija je

osa uvek usmerena prema severu. Njega upotrebljavaju vecl brodovi,

jer radi na struju.

Magnetski kornpas (suvi iii likvidni) deluje pernceu magnetske igle

koja je usmerena prema zemaljskom magnetskom poiu. Na magnetskoj

igli nalazi se ruZa vetrova, koja je podeljena na 360°, a srnestena je u

kompasn i kotao koji se nalazi na kardanima. Na taj naein Ijuljanje iii

pes r tanje broda na ta Iasi rna ne del uje da se magnetska ig la i ru Z a vetrova

ne nalaze u vodoravnom polol'aju ( $ 1 . 3 ).

Posto se zemaljski magnetski polovi ne podudaraju sa gecgrafsklm,

dolazi do odstupanja magnetske igle od pravog severa. Ovo odstupanje

zove se magnetska dekl lnac t ja (varijacija), koja je razlicita i zavlsna od

74

polohja broda na pojedinim morima. Na [adr-anskom rnor u magnetska

deklinacija nije velika i iznosi do 1°, ho za eamee nema n eku vel iku

vainost.

Pored zemaljskog magnetizma, na magnetsku iglu uticu i gvozdeni

predmeti u blizini kompasa, a na veclrn brodovima i sam brods ki magne-

nzam koji se stvara u njegovom gvozdenom trupu. To utice na magnet-

sku iglu i njeno odstupanje od pravog severa, kojese u ovom slueaju

naziva devijactja . Ona se otklan]a kompenzaeijom kompasa. Zbog togaupravljac i vlasnlci camaea ukoliko ne postave kompas u bllzinl motora iii

drugi h vecl h gvczd en, h pred meta, mogu pogotovo na d rven im i plas-

ticnim carnctrna da zariernar e devijaciju.

4. PLOVIDBA U OTE::tANIM USLOVIMA

Ukoliko se upravljac Camea u plovid bi nade u nepovoljnim vr ernen-

skim prilikama iii nalde na prirodne prepreke mora veorna pafljivo da

postupa radi izbegavanja opasnos ti j zaStite Ijudskih zivota i camea. Po-

sebno je opasna i teska plovidba za vreme magle. U takvim vremenskim

prilikama najbolje je da se ne krece u plovidbu. Medutim, ukoliko se ipak

isplovi iii se magla pojavi za vreme plovidbe, upravljac carnca je obavezan

da daje zvucne signale bilo kojim odgovarajucirn sredstvom rad i upozo·

renja drugih ucesnika u sacbracaju na svo] Camac. To su dugi zvucnl sig-

nali ko]i se daju u razmacima ne duiim od dva minuta. Oni se daju si-

renom, rogom iii bilo kojim drugim sredstvom za oglasavan]a.

Ovi zvu~ni signali moraju se davati u plovidbi za vreme magie,

slabe vld Ijivosti, jake k ise, susnei ice i snega. Meduti m, i pored davan ja

zvucnlh signala upravljac camea mora ploviti veoma oprezno ismanjenom

brzinom da bi mogao u slucaju bilo kakve opasnosti od sudara da izvede

potreban manevar.

75

5. VETROVII BOFOROVA SKALA ad red ida Ii je u kon kretnl m vrem enski m uslovi rna nj egoy brod sposcban



Vetrovi koji duvaju u primorskim krajevima su:

- trarnontana, koja duva sa severa, Ova] vetar duva na mahov~

(refule), hladan je i donosi kisu, a posle njega se uvek moie ocekiv3ti

bura. U unutrasnjosti zemlje ova] vetar se zove severac;

- bura (grego), koja duva sa severoistoka. To je hladan vetar i duv.

na rnahove:

- levant, koji duva s lstoka, obicno zimi i donosi kisu;

- jugo (siroko, siloko), koje duva sa jugoistoka;

- ostro, koje duva sa juga i obicno je .kratkog trajanja;

- leblc. koji duva sa jugozapada, oblcno posle juga i j ak je vetar ;

- pulenat (ponente), koji duva sa zapada i donosi kisu i nevreme;

- maestral (mistral), koji duva sa severozapada i u letnjim vrucinama

predstavl]a osvezen]e .

Tri najcesca vetra na jadranskom moru su: bura, jugo j maestral.

Bura a je h ladan i suv vetar. Pocinje da duva iznenada i traje, kako

pomo rei kafu, jed an, tri i Ii sedam dana. Uz n asu 0bal u ned lie v eli ke

talase, ali oni su oitri i nepovoljni za plovidbu. Oval vetar nije povoljan za

jedrenje jer duva na mahove, te mofe da izazove prevrtanje jedrilice.Bura najsnainije duv! kod Senja, u Kvarnerskom i Trscanskom zallvu,

kod Solina, Vrulja, Zuljane na Peljescu, Bara i Ulcinja.

Jugo (siroko, siloko) je kisni vetar ko]i donosi tmurne oblake, a duo

va preteino ujesen i zimi. Njegova pojava se najavljuje kapom od oblaka

nad planinsklrn vrhovima ostrva i obale, a zatim se javlja S oblacima koj i

dolaze sa [ugolstoka. U pocetku duva s malom snagom, ali postepeno jata

da bi tek treci iii cetvrt; dan dostigao svoju najjacu snagu. Oblcno tra]e

5 do 10 dana I podlze velike talase , Kada duva svomsnagom more dostlfe

7 do 8 bofora. Zato camel treba na vreme da se sklone dok juga ne dostlg-

ne pu n u snag u. Porad juga sa k isom, koje se naziva ci klona Ino, d u va i

anticiklonalno jugo, a to [e suv vetar koji ne nosi oblake.

Maestral je uglavnom letn]l vetar koji, ukoliko nece biti promene

vrernena. duva od 10 cas Ova pre podne do kasno poslepodne. To je svez

i ravnomeran vetar koji je veoma pogodan za jedrenje. Istina na otvore-

nom moru on moze biti i snaian vetar koji podif e i velike talase. Na

pojedinim delovima nase cbale zbog njene konfiguracije maestral moZe

duvati i sa zapada.

Boforova skala slui; za odredivanje jacine vetra i stanje mora.

Njenim kcrlscenjern rnofe se odrediti brzina duvanja vetra ; stanje

ustalasalosti mora, .Ito je veorna vafno za svakog upravljaea camea da

76

% lI plovidbu iii bi se u sll'caju Isplovljenja izloiio riziku. Ukoliko ustanovl

da snaga vetra i stanie mora predstavljaju opasnost za plovidbu, jedino

resenje je sklanjanje u zaklonjenu luku iii prirodnu uvalu. Ako to vise

nije u moguenosti, mora preduzeti sve mere i pojacatl vezove kako vetar

i more ne bi ohetili iii cak potopili CamaC.

BOFOROVA SKALA

Za vetar Za more

Bofora Opis Brzina krnjh Opis Bolora

0 ti.lina do 1 mirno 0

1 lahor 2 do 6 naborano 1

2 povetarac 7 do 12 sitno talasasto 2

3 vetrlc 13 do 18 sitno talasasto 2

4 umereni vetrlc 1,9 do 26 umereno

talasasro 3

5svez vetar 27 do 3 5 talasasto 4

6 umereno [a k vetar 36 do 44 jace

talasasto 5

7 jak vetar 45 do 54 uzburkano 6

8 vrlo [ak vetar 55 do 65 tes ki talasi 7

9 olujni vetar 66 do 77 teSki talasi 7

10 jaka oluja 78 do 90 vrlo teski

talasi 8

11 . teska oluja 91 do 104 naiteZi

lomovi 9

12 orkan vise od 104 naiteii

lomovi 9

6. PRIRUc!:NICI ZA PLOVIDBU

Za brl:e i lakse snalafenje u plovidbi i potpuniju orijentaciju na po-

jedinim podrucjirna jadranskog mora upravljac Eamea treba da se koristi

i odgovara] ueim pr irucn iei rna, kao .Ito su:

"Peljar jadranskog mora" koji sadrz l podatke 0 m orskom obalnom

pojasu uz prikaz svih luka, sidrista, zaliva, uvala i drugih pomorskih poi-

mova korisnih za plovidbu. U Prirucniku je dat prikaz vremenskih prilika

u pojedinim godisnjim dobima za sva podrucjajadrana, zatlrn prtkaz rnor-

77

~TETNOSTI POVREDE Iskih struja, dubina u luci, pomorskih svetala. mesta za popravak brodo

v



PRUZANJE PRVEPOMOCIi (amaca i dr. a

"Popis sv~t~onika" daje popis svih pomcrsklh svetala i svetleci~

oznaka na oball Imoru. Za sva ova svetla daje se boja, domet, visina 0

cina i ostale karakteristike. ' la,

o "OglaSi;a ~.omoJrce" izlaze jedanput rnesecno i u njima se objavljuju

.zrnene u " ep jaru adranskog mora", "Popisu svetionika" pomorskirn

kartarna i daje prikaz vafeeih radio.-oglasa.

"Nauticki vodlc Jadrana" je popularno izdanje Jugoslavenskog leksl,kogra(skog zavoda 1975. godine u kome su dati izvodi iz vainijih propisa

za plovidbu, uputstva za sigurnost plovldbe, opis luka i svetionika, al.

banske i ltalijanske jadranske obale i indeks geografskih nazlva,

prilikom obavljanja svakadnevnih poslova na razllcltlm plovnim objekti-

rn a brodarci mogu biti iz lofenl mnogobrojnim Stetnim faktorima koji

nepovoljno uticu na njihova zd ravlje i radnu sposobnost.

vee sarno u'crcavanje predstavlja spedficnu situaciju koja mofe usloviti

liveanu naretost, a uz f izicka naprezanja, nepovoljne vremenske uslove,

testO ote:l'an higijenski refirn na brodu, povlac] povecanu opasnost od

bolesti i povreda.

Ljudi zaposlenl na. plovnom objektu zbog ovih i drug ih nepogodnosti

izlozeni su fizickim ozledama, bolestima, psihickim teskocama,- utapanju

u vodi i mnogobrojnim drugim opasnostima po zdravlje i fivot.

Pruzanje prve porncci povredenima predstavlja ne same obavezu svakog

coveka, vet i izraz Ijudske solidarnosti, jer suocavanje sa najrazlicitijim

te,skocama zahreva porncc i spasavanje povredenog i unesrecenog da bi se

izvdio najhumaniji zadatak koji Se pred svakogcoveka postavlja u takvim

teski m sltuaci jarna.

Ozlede i povredivanja predstavljaju najcesc.e Stetnosti keje se javljaju

pri radu na brodu, Ozlede mogu biti mehanicke, toplotne i hemljske.

Mehanifke ozlede nastaju zbog udar ca iii pada pri Izlasku iii ulasku na

plovni objekat, kao i pri radu na samom objektu.

Toplotne ozlede su opekotine koje se mogu javiti pri dugotrajnom

izlaganju koie suncu i pri radu u rnafinskorn prostoru plovnog objekta.

Hemijske povrede mogu nastati usled izduvnih gasova koji se stva-

raju radom rnctcra (kad nije obezbedena ventilacija) prilikom degazacije

brodova (kod nesrr ucncg cis(enja tankova koji prenose naftu i njene

derivate), izlivanjem kisel ine ;z akumulatora i dr.

Ovde spadaju i ujedi raznih insekata, rlba i drugih iivotinja u vodi (moru)

i na obal i.

NajceUe ozlede su posekotine, koje mogu lzazvati krvar enje i prelomi.

Krvarenje je istlcan]e krvi iz krvnih sudova i moze biti:

- arterijsko (veoma opasno, jer se za kratko vreme mofe izgubiti mnogo

krvi; lako se prepoznaje jer krv istice u isprekidanom mlazu isto-

vremeno sa kontrakcijama srca):

- vensko (manje je opasno, jer krv istice spor i]e, ali neprekidno) i

- kapilarno (javlja se pri manjim posekotlnarna i nagnjecenjima nekih

tkiva i to u vidu sitnih crvenlh tacklca)

7879

Krvarenje se zaustavlja stavljanjern prvog zavoja iii sterilne gaze, previ.

janjern rane, a II' slucaju jakog krvarenja prtriskom prsta na krvni sUd~od zatvorenog preloma rebara grudni koi se ~vrsto previje odozdo



iznad rane pre ma na] bl iioj kosti i to ria sled eel nac in;

Krvarenje glave se zaustavlja pritiskom krvnog suda liz vratni deo kic.

menog stuba (slika 1) na onoj strani n a kojoj rana krvari;

Krvarenje Sa obe strane glave zaustavlja se naizmenicnim pristikom jed.

ne pa d ruge strane vrata (n ikako obe strane vrata istovr ern eno, j er b i se

prekinuo dovodkrvi u glavu) (sl. 2);

Krvarenje n ad lak tlca s e zaustavl ja p ritiskom p ataca obe sake II v rhu p azu ].

ne jame (sl. J);

Krvarenje na nozi se zaus tav lja p ritiskom palaca obe sake iii pesnicom na

nogu U vls in.; prepone, ( 5 1 , 4).

PoSto se krvarenje zaustavl stavlja se kompresivnl zavo]. Osobu koja je

izgubila mnogo krvi tr eba pololici sa glavom nanife, ruke i noge podici

uvls i najhitnlje, nakonstavljarqa zavo[a, uputiti u najblifu medicinskuustancvu,

Povrede zglobova i kostiju

Veoma se cesto [avljaju pri radu na plovnim objekti rna.

Ozlede zglobova mogu biti uganuca i isi'asenja. Pri prutanju prve po.

moe: najvafnije je irnoblllsati povredeni zglob II polofaju koji [e najmanje

bolan po povred enog i uput iti ga Iekaru, Kod uganuca otecen zg lob se

previje hladnim oblogom, a povrederu mora mirovati.

Prelomi kostiju mogu biti otvoreni i zatvorenl. Kod otvorenih prelorna

potrebno je prvo zaustaviti krvar enje, ranu nikako ne dirati, imobiltsati

povredeni dec tela, ruku iii nogu i najhltnlje uputlti povredencg u bol-n l cu ,

Kod zatvor enlh preloma se vrsi sarno imobi l tzacqa (oslguravanjs nepo-

kr etnostl susadnln kostiju) i to specilalnlrn udlagarna i sinama, Hi impro-

vizacijorn trouglastorn rna r amom i p ri rucn im sredstvl rna (veslo, sup,zdrava noga i dr. - 5 1 . 5).

80

prema gore pri cemu ozledenl treba da sedi.

5

opekotine

Takode se cesto iavljajupri radu na brodu I veoma je vafno brzo ukazlva-

~je prve pcrnoci da ne bl dosl 0 do te11h pO!>ledica (gubltka te~no.st i, po-

visene temperature, infekcije, [aklh bolova i st.), Razlikujemo tri stepena

opekotina.

I stepen [e najlaksi i zahvata sarno povrslnskl deo kofe. Opeeene rnestc

treba staviti pod min hladne vod'e oko 5 minuta, a zatim staviti hladan

oblog (voda i malo alkohola), koji se skida posle 15-20 rnlnuta.

II stepen vee zahvata potkofno tk lv o, v e or na brzo se stvara ju beli pli kovi.

I ovde j e potrebno h lad iti opecen e povrii ne mlazom hlad ne vode, a kas-

nije staviti ster-ilnu gazu. Ako SU cpecene ruke, sa njih treba skin uti sat,

, n a r uk v l ce i osta le metalne predmete, Povredenom tr eba dati da piJe

(ecnoni, a ako su zahvacene vece povrs ine od rnah ga uputltl u boln leu,

III stepen predsta vlja veorna teske opekoti ne ko]e mogu dopreti I do

; kcsti, U nes reeenog treba najh itn iie odneti II bel nlcu.

Suncanlc:a

Nastaje kad se covek dufe izlaie 5 IIncu, iako su m ikrokl i matski uslovi

prilikom plovidbe dosta povoljni [st rujanje i vlafnost vazcuha), Suncanlca

nastaje usled toplotnog dejstva suncevih zraka na rnofdane opne koje

reaguju tako da bolesnik oseca glavobolju, vruelnu, temperaturu, vrto-

glavicu, a ponekad i povracanje . i .Takvu osobu treba odrnah ukloniti od

sunca, davati ios dosta tecnosti, a ake je koh opecena od su n ca treba je

mazatl belancetom, kiselim mlekom iii specijalnim mastlma protiv ope-

ketlna.

Toplotni udar

Predstavlja veoma opasno stan]e koje se najeeite javlja II' masinskom

prostoru i kuhinjama, gde je vazduh pregrejan, a prlrodna iii ve,stacka

81

ventilacija nedovoljna, iii je uop.ite nema. Ako se na avo nadovefe na,

poran misiCni rad, dolazl do porernecaja termoregulacije organizma.It usta, a pod leda postavi srriotuljak ad odece. Spasilac legne sa leve



Trovanje hranom

U uslovi ma ish rane na brod u zbog ne p rid rfavan]a osnovni h higij ensklh

uslova cuvanja, uskladistenja lako kvarljivih fivotnih namirnica, cesto

dolazl do trovanja hranom. [edan od uzroka tr ovanja su i komervlrane ] L . . . . . ....1 . . . J . . . ----I

iivotne narni mice, jer se c:esto d e.sava da se nakon otvaranja konzerve

p recstala h rana iz nj e ne izvad i, Ho vrlo lake izaziva kvar te n am i rn i ce i

trovanje njorn,

Znacl rrovan j a h ranorn su [ak i bolov i i grc:evi u stom aku, povr acanje i

p roliv. Z bog g ubitka teenosti mofe doci do pada p ritis ka, n esvestice,

glavobolje i dr. . rr"'__"~..-:"'IFrva pornoc pri trovanju hranorn je mirovanje, dijeta, slani napiei, a u

teflrn slucajevirna potrebno [e i ispiranje felu.ea u najbliioj zdravstvenoj

ustanovl.

D.avljenje (utapanje) predstavl]a rnehanlcko zatvaranje (zapusenje] Sredstva za prufanje prve pomoci

disajnih puteva teenos.:u . Za pruzan]e prve porncci na plovnom objektu mora postojati ormar prve

Prva pornoc spasenom utopljeniku sastoji se u oiivljavanjll. Aka je unes- pornoci u kome moraju biti:

reeen i bez svesci, tr eba na] h itn i je uci n iti sl ed ece: ski n u ti mu odelo, dati zavoj n i materija Ii (I za vo], kom presivn i zavoj, trouglasta ma rarna, steril-

vehacko disanje i spoljasnu masafu srca, na gaza i vata),lekovi za ublahvanje bolova, makaze i leukoplast (flaster),

Unes retena osoba se polofi na leda, odstran ieventualn i sad rhj h r ane alkohol, arne n ija k, apotekars ki benzi ni d r.

Kod Iakse forme toplotnog u d a ra bolesn i k oseca malaksalost, mu ku ,

gadenje, ubrzano dise, a poneki put mu j e povlsena i, temperatura. KOd

teie forme dolaz! uz porn en u te znakove do privrem enog gu bltka Sve~ti

uz naglo povacanje temperature (39-40°C).Kod teske forme unesre<eni

pada kao pokosen, bez svest i [e, veoma brzo povrsnc dise, kola mu i~suva i vrela. Stan je se naglo pogorsava, lice pos taje bled o-plavo, a tem,

peratura prelazi41°C

i ubrzo nastupa srnrt.

Prva pornoc kod toplotnog udara se mora ukaza ti brzo i veoma energicn.

Kod srednje forme udara bolesnika treba odneti u hladnu prostoriju

pctpuno ga 5 ki n uti i rnasl rati mug ru d I sa [ako v laznom krpom. Kod

te!ke forme tr eba od rn ah dati. vestacko d is an ] e i u n e sr ecenog n a] h itn i le

pren eti u bol n ieu.

Ujed insekata

Prl plovidbi rekarna najcesce su ujedi on, pcela, strsljena i pauka , Ube.

d eno meStO treba namazati am 0n ij akcrn, a posl e toga staviti hladan ob.

log.

82

stran e, zabaci un esrecenom glavu u nazad, zapu~i munos, u dahne vazd u h ,

a tati m ga, preko gaze, udahne u usta u nesr ecenog. Pri u bacivan] u vaz-

du ha treba gled ati da lise gru d n i kos u nesrecencg nad ima.

I/estacko dlsan]e pritiskom na leda unesrecencg primenjuje se u slucaju

otled e usta i nosa.

Spoljasnja masaza s rca j e n eophod n a kad se ne mogu cuti otkueaj i srca,

niti opi pati pu Is na vratno iii i. SpasHae postav] unesrecenog na leila,

klekne sa leve srrane, stavl dian na donju trecinu grudne kostl u sredlnu,i dlanom druge ruke pritiska grudni kos (60-80 prltisaka, a kod novo-

rodenceta i do 100 u minuti).

Ako u o fl v lj a va n ]u ucestvuju dv e osobe, [edna ubaeuje vazduh kroz usta

(16 do 20 u d isa ja u m inu til, a d ruga osoba ritm itki masi ra src e (po pravl lu

60 do 80 pritisaka u mlnuti) .

Tehnika vestaC:kog disanja, spol jn]a rnasafa srca i ukazivan]e oornocl ad

stran e dye osobe pri kazana je na s] i kama od 6 do 11.

83

Ormari,; mora lrnatl elva kljuca, [edan kod zapovednlka broda, a dr~ . MOTORISTIKA



kod lica ko]e je osposobljerie za prul'anje prve pornocl. gl

Ako se ukaze patreba, bolesnik iii unesreceni ce Se po dolasku u prista,

niite up.ut~ti u zdravstvenu ustanovu. U teiim slucajevima prekinuce !~

purovan]e Ibolesnik najhitn ije uputlti lekaru.

1. MOTORI SA UNUTRA~NJ1M SAGOREVANJEM

Motod sa unutr asnjlrn sagorevanjem su jedna od maslna u kojo] iii

pomocu koje se hemijska energija neke vrste goriva pretvara u toplot-

nU , a od nje u rnehanlcku.

Motore sa unutrasnjlrn sagorevanjem prema obliku ciklusa kojim se

proces sagorevanja obavlja dele se uglavnom na

- eksp lozivne iii tzv, benzi nce- dlzel-motore iii tzv. naftase.

Prema broju cilindara motori se dele na:

- jed noei Iind ricne i

- vi~ecilindricne.

U eilindru motora nafta ill benzin sagorevaju i time izazivaju eksplo-

%iju, ko]a usled nastale ekspanzlje plinova prouzrokuje pravollnljsko po-

kretanje klipa, koja se preko transmisije pretvara u krufno kretanje.

Ako se sagorevanJe pogonskog goriva u cilindru dogada pri svakom okre-

taju metora, tad a takve motore nazivarno dvotaktnim. Aka se pak ove

sagorevanje dogada pri svakom drugom okretaju, onda takve motore na-

rlvarno cetvorotaktn im.

2. PROCES RAOA MOTORA

Svi motori rade na tstorn principu. Medutim, u radu eksplozlvnih I

dizel-mctora postoje razllke u naclnu paljenja, srnese i osrvarlvan]a rad-

nog ctklusa, Radi lakseg shvatanja advljanja radnog ciklusa u motoru,

razrnotricemo pojedinacno ove sisteme.

Benzinski motor

Kod eksplozivnog-benzlnskog rnotora zapaljiva smda goriva i vaz-

duha (rasprsena benzinska para) ostvaruje se izvan eilindra motora u

zasebnom uredaju-karburatoru. Srnesa se pall elektrRncm varnicom, tj.

spoljnom energijom, dovedenom u odredenom trenutku radnog ciklusa,

odnosno na kraju kompreslje prl konstantnoj zaprernlnl,

Ovaj nalin rada je bitna karakteristika benzinskih motora.

Oizel-motor

Dizel-motori su oni motorl kod kojih se cilinder puni cistim vazdu-

hom, ko]i se sabijanjem dovodi na visi pritisak i temperaturu. U tacno

odredenom tr enutku, pornocu naroclte pumpe visokog pritiska ubrlzga-

va se u kornpreslonl prostor eilindra odredena kelicina goriva, koja se

8485

usled vlsokog pritiska rasprsl u fine kapljice i vrlo brzo izmeh sa Iagreja_

nlrn vazduhorn u cilindru. Usled dodira rasprsenog goriva Sa vrehrn va~_

Za vreme vofn]e treba kontrolisati rad motora, posebno podmazi-

~anje i hlacenje.



duhom, on Se pretvara u paru, upall i sagori tokom delimicnog Sirenja.

tako da se ornogucava teorijska pretpostavka da gorivo sagoreva Prl

konstantnom pritisku. Ova pretpostavka i ostvarenje samozapaljenja

ubrizganog goriva glavne su karakrer lstike dizel-motora.

3. PRIPREMA MOTORA ZA POGON

Motor treba pripremiti za pogon pre startovanja - paljenja motora,

pa u vezi stirn treba obavlu sledece radnje:

1. proveriti sistem napajanja motora gorlvorn. t], da Ii u rezervoaru

ima dovoljno goriva, a zatirn kod benzinskih motora potlsnuti gorivo

od rezervoara do raspltnjaca purnporn za gcrlvo (kod dizel-motora gori-

vo se potiskuie posebnom pumpom, sve dok ne osetimo "skripanje" na

prelivnom ventllu):

2. proveri ti s is tem pcdmazlvanja:

3. proveriti slstem hladenja.

Kada smo izvrsili sve ove navedene radn]e, motor [e spreman za

pogon i tada moiemo pristupiti startovanju, odnosno u klju~ivanju u

pogon.

4. PU~TANjE MOTORA U POGON

Po obavl j en im pri pre mama motor Sf! rnofe p ustiti urad startova.

njem pcrnoeu startera. Postupak startovanja benzinskih motora je isti

kao i kod automobilski h ben zinski h motcra,

Pre upucivanja motora mora Sf! na rasplinjacu dati "cok", ti. bogatija

srnesa za pocetni start. Aka motor odmah ne upali, (ok moramo vratiti

da ne bi usia preYise goriva u cilindar i nakvasilo svsctcu. Ako motor

upali, cok treba vratiti, a rad rnotora preuzeti regulatorom za ga.s. Mo-

tor koji ima uredaj za regulisanje hoda motora za napredI na.zad - spoj-

ku, pre starta spojka mora biti u poloiaju "slobodno".

Kod dizel-motora pre pustanja rnotora u pogon treba nekoliko puta

motor lagano okrenuti da gorivo dode u ~trcaljku, a kod dizel rnotora

.s grejaclma treba cilindre zagrejati pcrnocu , .cigarere" i ii e lektricnog

grejaca. Nakon Zavrsenih tih priprema motor [e sprernan za puStanje

u pogon.

Nlie prepcrucljtvo hladnim motorom kretati pod veclrn opterece-

njem. Poieljno je da motor radi pod malim "g3som" u mestu dok se ne

zagreje.

86

Nakon zausravljanja motor treba da radi jOs neko vreme s rnanjlrn

, a s om• kako bi dobio norrnalnu radnu temperaturu. Ovo [e pose~~o

potrebno ako je motor radio pod vecim oprereceniem. odnosno s vecrrn

brojem obrta]a.Ako vanb rod ski motor skldarn 0 preko noel s tru pa camca, potreb no

ie pre zaustavljanja rada motora prekinuti dovod goriva iostaviti ga da

radi sve dok ne potrosi gorivo u rasplinjacu-karburatoru. ,

Ako se tako ne bi postupllo, onda bi se gorivo koje je ostalo u raspli-njacu razl i10 u cl lin dru, pa sl edece p ustanj e motora u pogon neb i bi10

lako, iii bi se pak razhlo po motoru i tako stvorilo mogucnost za polar.

Nakon prestanka rada motor-a treba zatvor it.i vent lle za dotok vode

u trup camea, pregledati izduvnu cev, a zatim pokriti motor ako nije u

zatvorenom prostoru.

5. HLAOENjE J PODMAZIVANjE MOTORA

Svaki se motor za vreme rada mora hladiti.

Za hladenje motora postoje tzv, dva sistema:

_ sistem direktnog hladenja, odnosno hladenje vazduhom, I

_ sistem zatvorenog hladenja odnosno hladenje vodom.Kod direktnog, odnosno vazdusnog hladenja, toplota sa zagr ejanlh

delova motora direktno se odvodi strujom vazduha uz porno': ugrade-

nog propel era (ve nti latora) ko j i Sf pckrece pernecu samog motora p u-

tern prenosnog kal!ia-remeniee iii direktno.

Ako se motor hladi vodom. onda mora postojati posebna pu mpa

koja prima vodu direktno i z mora iii reke i tera [e kroz motor. Na mestu

gde voda ulazi u camaC Iz mora iii reke postoji jedan ventll koji treba da

bude otyoren za vreme dok motor radi.

Nakon zaustavljanja motora, ovaj venti! treba zatvoriti.

Na ova] venti! treba obratiti posebnu pafnju kada napustamo ':amac _na

dufe vreme [er ie veliki broj plovila bio potopllen upravo zbog toga sto

po prestanku rada rnotora ovaj ventil nije bio zatvo~en. . .

Motor se podmazuje uljern. Ulje za podmaalvanje mora bltl odrede-

ne gustoce (viskoziteta), koja se menja zavisnc od njegov~ te_mperature.

Ulie za podmazivanje treba menjati zavisno od brolll cas ova ra~a

motora, najrnanje jedanput godi~nie aka [e ulje multigradno, a ako ru] e

onda svakih 6 meseci.Spacljalnirn rnastlrna treba povremeno podmazivati pojedlne de~ove

motora, kao ho su: esevlna, pumpa za vodu, rnne zaptivke-brtve Idr.

87

6. OTKLANJANJE MANJIH KVAROVA NA MOTORU

M i smo vee rekli do. SU pre puStan]a mot ora urad potrebne odred~_

ne priprem e i pred rad nj e .. Ako su ov_eobavl j ene, po prav.lu ne bi trebal

Motor se sam zaustavio

Potrebno je proveriti gorlvo, odnosno dovod za gorivo, ulje, fazu



ado. dod e do toga do. motor n eee do. se pokren e iii u toku voinj e pre k id ~

rad (gasi se). U takvirn slucajavlma, ako kvar nije ozbi.ljniji, upravljai'

eamce m mofe sam otk Ion itl manje kvarove. No. primer:

Motor neee da se pokrene ill se pokrece vrlo tefko

Potrebno je detaljnije pregledatl dovod goriva do raspllnjaca, od.

nosno rasprskj vaca, oeistiti i proveriti elektrod e svacica, jer one mogubiti prebllzu iii predaleko. Treba proveriti do. Ii su spojevi od akurnu la ,

to.", iii magneta do svecica prltegnuti i da lije osiguran dovod struje.

Zatim proveriti paljenje, pa ako je prerano, postaviti go. u kasniju fazu,

Motor je pokrenut, ali ne vufe, odnosno ne poveeava okretaje

Tada je potrebno proveriti kornprestju, do. Ii nema necistoca iii

vode U sapnici, iii rasplinjacu. Kad izostaje Iskra no. sv e clcl treba zarne-

niti sveelcu, a kad je slab dcvoo struje, odnosno lzolacija propusta, tre-

ha zamen iti vodove struje (kablove) Iii i h obav iti izolacijskorn vrpcom.

Motor se pregrejava

Potrebno je proveriti iskru no. svecicarna, paljenje goriva, kvalltet

i kollclnu ulja u gorivu [;Ii karteru.

Motor lupa

Potrebno je proverit.i. ima Ii dovoljno ulja u benzinu iii u karteru,

kvalitet tog ulja, zaurn paljenje srnese, te do. Ii gorivo odgovara tome rnc-toru.

tUje se pucketan!eutasplinjalu

Potrebno [e dC:iStiti rasp+injac, jer u njemu mo'Ee biti vode iii neeis-

toce, proveritj dolazi Ii Iskra redovno na sveclcu, j kakvo je paljen]e, jer

pucketanje u raspllnjacu nastaje i zbog ranijeg paljenja.

Izlazl'li pli,novi su erni

Potreb no i prcverln sisal] ku za gorivo, rasprsk ivac kvalltet, od-

nosno mebvi n0 goriva, te ocistiti filter za vaz.d uh.

88

pal jenja, akumul ator, od nosn 0magn et, Ii Ite r za gorivo iii vazd uh i elektri-

In e kablove.

1. ODRtAVANJE AKUMULATORA

Bez dobrog i ispravnog akumulatora nema ni rada motora. Zato je

potrebno posvetiti istcvetnu paznju odrzavanju akurnulatora, kao i odr-

iavan j U motors.Akumulator tr eba do. Stoji ria suvorn rnestu, odnosno da bude uvek

xahicen od vode i vlage, Spojevi za str'uju moraju bit; dobro pritegnuti.

Povremeno eve spcjeve treba oeisti ti i pod mazat].· Posebn u pafnj 13treba

obratiti na nivo vode u celijarna akurnulatora, Celije treba povremeno

kontrolisati i doli.vati isklju':i'vo cistu destilisanu vodu. Akumulator mora

biti uvek dobro napunjen elektricnom strujorn, da bi mogao u svako

doba pokrenuti motor. Zbog toga je potrebno povremeno kontrollsatl

punjen]a akurnulatora,

8. VRSTE GORIVA

Za pogon motorn ih ':amaca u potreb ljava se benzi n, . pi insko u Ii.e

(nalta) iii pak rnesavlna benzina i ulja, Koje ce se od ovih gorlva upotrebl-

ti zav is i od tipa, od nosn 0 vrste motora. .

Za ,pogon sporrskih camaca upotrebljava]u se specijalna. gorlva.

Sva gorin su lake zapaljiva i zbog toga je potrebno obratiti posebnu

painju pri tankovanju iii, b ilo kakvorn pretakan]u g~riva no. cam~~. Tr~ba

paztti da tom pril i kom u bllzln i ne bud e otvoren I plamen Iii lsk r a, ler

bi u torn slucaju moglo doci do pctara. . .

Sprem iste za gorivo-rezervoar mora biti ispravno. Gorlvo. I.Z re.zer-

voara n e srne cu riti. A ko pak cu ri treba ga isp r azn iti i os p osob m, d. ISCU-

relo gorivo pok '0 pi ti, ... ;.

Rezervoar ne sme sta] ati na suncu iii ubi izin i, toplotnog rzvora, ler bl.U

tom slucaju moglo doc: do isparivanja u samom r e zervoaru, deferrnaci]e

i·pueanja rezervoara.

9.POSTUPAK KOD GASENJA POtARA

Ako iz bilo ko jlh razlcga na Cameu dode do pozara. bllo da se zapalio

motor, s p remiite z a gorivo, iii ko] i d rugi dec eamea, treba od mah zausta-

89

viti motor, prekinuti dovod gorrva i pristupiti gasenju pozara, POlar

treba gasiti specljalnlrn hemljskim sredstvima srnestenlrn u aparatu zaMORNARSKI RACOV ••



gasenje poiara. Ako takvlh aparata nema, pofar treba gasiti bilo kakvom

tkaninom koju valja prethodno pokvasiti i njom pokriti zapaljeno meHo.

Na ova] naeln se sprecava dovod kiseonika do plamena pa ce se tako vatraugasiti.

Pozare u spremisn, za gorivo iii na samom motoru ne treba gasiti

vodom, [er takvo gasenje nema nikakvog efekta.

9( J

VE~TINE

tAMe I

Camaea imarno vise vrsta, Podela camaea se vrsi u zavisnostl od na-

mene, materijala gradnje, pogonskog sredstva itd.

Pre rna narnenl, camel se dele na camee za privredne svrhe (za pre-

voz tereta, putnika, ribarskl eamei, pornccni plovni objektl za Izvodenje

hidrogradevlnskih radcva, ronilackl Camei Id rugi) i camel za zabavu sport-

ske i rekreacione svrhe odnosno camci za vlastite potrebe.

S obzirom na pogonsko sr e dstvo kojirn se camae pokr ece, razhku-

jemo: motorne (amee, koji se pokrecu mehanicklm pogonskim ur eda-

jem, koji mogu bitl ugradeni iii vanbrodski motor; ('amac na jedra, kame

kao pogonski ureda; slufe jedra; camae koji istovrerneno kao pogon ko-

riste motor i jedra; I c amac na vesla, kame kao pogon slufe vesla pornocu

kojih se pokrece po vodi.

Prema rnater ljalu gradn;e, camce delimo na: celiene, alurnlnijumske,

plasrlcne, od vodonepropusnog spera i drvene. Osim pomenutih mater}-

[ala, camei se grade i ukomblnacl]i drveta, celika, plastike itd.

Drv6 za igradnju eamea najcesce je hrastovina, camovina, tikovina,

brestovina, grabovlna, dudovina, mahagonij, bor ovina, kedrovina i ja-

senovina, Sva su ova drva cvrsta, zilava idosta t rajna.

Prema nacinu gradnje drvenih camaea razlikujemo: dodlrni, pre-

klopni i dijagonalni sistern gradnje.

a) Dodirni sistem gradnje. Daske (Iajsne) se dodiruju svojim rubcvl-

ma. Ova] sistem gradnje je najzastupljeniji kod izgradnje recnih tamaca.

b) PrekJopni sistem gradn]e, Daske (Iajsne) se preklapaju na

svojim rubovima.

c) Dijagonalni sistem gradnje. Oplata [e s astavljena od dva sloja

dasaka (Iajsni) izmedu kojih [e plat no. Daske se postavljaju [edna premadrugo; dijagonalno.

Radi trajnosti i du!eg veka trajanja camac treba redovno odriavati.

Nacin odrfavanja camea zavisl od materijala gradnje. Camee izgradene od

metala iii drveta tr eba redovno bar [sdnorn godisnje bojlti. Pored

toga, podvodni dec treba redovno cistlti ad naslaga trave i drugih mate-

rija koje se prlljubljuju na podvodni deo eamea. Van sezone, naroclto

zlrnl, camee treba izvlacit; iz vade.

91

KONOPI - UtAD

Uhd nam slufe za rune potrebe na camcu, a redovno kao osnovno



sredstvo za sidrenje ; privez cam ea.

Uhd mogu biti izradena cd ; konoplje, mantle, lana, najlonskih

vlakana i lelicnih niti. ~elicnu uzad 'I1azivamo "celik-celo".

Od ufad i se mogu pra viti uzlovi za ra zl icitu svrh u i n amen u na 1:am-

cu. Najcesce se upotrebl.javaju sledeci uzlovi: obicnl uno, osrnica, mUski

uzao, zastavnl uzao, pasnjak, vrznl UIaO, UIaO za sidro i UIaO za bovu

(plutacu). Pored nabrojanih uzlova ;ma i drugih, al i njihova upotreba na

camcu nije cesta .

D b ie n ; u z co

O s m i c a

Musk ; u zc o

92 Vr zn; uz oo U za a z c plut(J(u

Z o s t a v n i UlOO

U zon z o sid ro

SIDRA

Za sidrenje camaca upotrebljava se sldro, koje rnofe bttl: admi-

ralitetno, patentno [zglobno] i macak iii recno sidro.

a) Admiralitetno sid ro lrna dye "sape" i na gornjem delu pokretnu

motku. Retko se upctrebljava na camcu,

b) Patentno (Iglebno) sldrc najcesee se upotrebljava za sidrenje

camaca, lrna dye pornfcne "sape" i pornccu Igloba se krece u odnosu na

dilcik za 450 na jednu iii drugu stranu.

c) Malak je sidro sa eetiri kraka, Najvise se upotrebljavalo nareci.

Danas se upotrebljava tIV. "patentni rnacak". To je komhlnaclja patentnog

sidra i macka,

KORMILO I KORMILARENJE

Kormilo je uredaj koji sluii za davanje odnosno odredivanje smera

plovidbe camea i broda. Kormilo se sastoji od: pera kormila (list korrnlla},

rude (jarma) kormila iii kvadranta, transrnistje odnosno prenosa sa kor-

milarskog tocka na pero kormila i upravljackog mehanlzrna-kcrrnilar-

skog tocka, Okretanjem kormilarskog tocka udesno iii ulevo camae ,sledi

skretanje u smeru okretanja kormila.

Na malim camcima, naroclto na reci, za kormilarenje sluil i veslo ,

tIV. krrnlca, Camci koji za pogon upotrebljavaju vanbrodski motor nerna-[u kormilo, vee se kormilarl samim motorom.

Delovanje pera krme-kormila je najvece kad se iskrrnl pod uglom

od oko 35° u odnosu na uzdumu osu camea. Krug skr etan]a zavisl cd

povrslne pera kermila, brzine kretanja carnca i oblika uronjenog dela

eamca. Kad se Ieli izvrsiti okret sa camcem, potrebno je da se pre ister lva-

nja kormila ustranu brzina kretanja srnan]l i do 30%, kada se i tada camac

nagne i to na suprotnu stranu od skretanja kormila. Takode, nije prepo-

rucljlvo naglo skretanje .korrni!a, jer se moze dogoditi da camac zahvari

vodu narcclto ako na strani nagiba eamca sede osobe iii [e tamo pcstav-

93

ljen izvesni teret . Preporucuje se svakorn upravljacu camea da ispita tua.,

nevarske osobine svog plovnog cbjekta u raznlrn rezimima plovidbe i

tacke u zd uinog plana, u kl iuc u j u ci ko rm i la i prope Iere. R a ~I iku jem a mak-

s i rnalan gal (T ) i gal praznog camea (Tv)



korrn llarenja,

STABILITET ~AMCA

Stabi litetorn srnatrarno nagi njan]e Camea do od reden i h uglova nag iba,

eija velieina zavlsi od jacine spoljnih slla koje uzrokuju naginjanje camea.

Te sile mogu bit'; vetar, valovl, centrifugalna sila ked ekretanja carnca,

neravnomerno rasporeden teret i putnlcl i dr. Naginjanje carnca traje

sve do momenta dok se ne uspostavi tzv. statlcka ravn oteza, od riosno

po prestan ku pom enuti h s i la carnac se v raca U p rvobitn i normaln i polo-

z~j. ~naci,. stabili tetom se srnatra naginjanje carnca pod dejstvom spol]-

nih slla I rstovr emeno odupiranje camea dejstvu tih st!a, t j . . sposobnost

carnca d a se po prestan ku dejstva si la vratl u prvobitni polofa], Razl lku-

jemo statlckt (kad su slle jednaklh [aetna i deluju u [ednakirn vremenskim

intervalima) i dinarnlck: stabilitet (kad su sile 'lejednakog intenziteta i

vre menskog in tervala),

Stabi I itet camea zavisi od:

~ obi i ka pod vod nog dela ('amea. (od nos 5iri ne prema d uzi n i i gazu) ; i

~ rasporeda tereta ria cameu,

Kod nestabilnih plovila stabilitet mofemo poboljsatl na nekoliko

'lleina:

~ ugradnjom evrstog balasta, sa teii!tem Seo nif.im (postavljanjem

na dna plovlla teret sa velikom specif'Icnorn tefinorn};

~ proiirenjem plovila u podrucju vodene llntje, postavljanjem bl is-

tera; i

~ proSirenj e m broda po celoj visin i.

Kod p.-vog naclna povecava se gal'enje, a ono cesto ne sm e b i ti pre-

koracano. Kod drugog naclna gafenje ostaje nepromenjeno, ali se

poveeava otpor koji utice na smanjerije brzlne plovidbe. Ovo se od-

nos] i ria tree] slueaj.

SLOBODNI BOK (NADYODE), GAZ I DIMENZIJE CAMCA

Siobodni bok [e razrnak .izmedu gornjeg ruba palube do teretne vo-

dene linije (do linije najveceg dozvoljenog gazenja).

Gaz camea [e rnera do koje je camae uronjen u vodu, a meri se od plov-

ne ravni (teretne vodene linije) do donje iviee kobiliee iii do najnife

94

Oimenzije earnea:

- duii'la Camca (najveta duztna carnca L) meri se izme du dye prave ,

koje se p ostav lja ] u upravno na plovnu r avan, kroz kra jn je tacke c a rnc a

(krme i prarnca):

- i iri na iii najveca si r i na cam ea (B) me ri se n a najs irem de lu cam Co

od bob do boka : i

-v isina i'amea se me ri na polov in i d u ii n e i to na boku od spol j n e ivlce dna

/'amea do gorn]e ivice ralasnjace:

NACIN VEZIVANJA PLOYILA

U zavlsnostl ad n amen e. vezivanj e pi ov i Ia se rnof e pod el i ti na tr i

naclna : p'-ivelivanje (naein kad se plovila koja plove u br azdi vazuju

jedno za druglrn}: povezivanje kao noein vezivanja je kad se dva iii vise

plovila vezuju bok UI bok : i lzvezlvan]e {nacin vezlvanja plovila za

obalu).

Kod svihoblika vezlvanja (privezivanje, povezivanje i izvezivanje)

potr ebno je vodit! rae u na da Iva u lad sa ko j ima se vrsi vezivan j e pod-

jednak o trpe opterecenja (da sva podjednako "nose") [er samo u tom

sl ucaju neee doc i do trzaja i k idan [a ul'ad i, Takod e , kad se za i zvezlvan j e

za obaiu istovremeno koriste uzad i vrsi sidrenje plovila, treba voditi

raeu na da sid ren i Ianac i pr arncano ul'e ko je j e dato n ac bal u b ude u St 0

ohrijem uglu, te da podjed nako trpe naprezanja.

PLOVIDBA I PRIST.AJANJE CAMACA U MIRNO], I TEKUC:OJ

VOOII LIMANU

Upravljac camea je duran da se pre ukljucivanja u plovidbu upozna

sa maritivnim svojstvima svoga carnca, tj. da ispita sva njegova dobra,

a i lcsa svojstva (srabi I itet, maneva rs k e oso bi n e, brzl n u, vodoneprop u st-

Ijivost). Sve je to potrebno da upravljac camea to unapred zna, jer za

vre me p lovid be maze n astu p iti sl ucaj da manevar tr eba p red u zet i brzo

i odlucrio, kako bi se pravovremeno moglo izbe':i iznenad'no nasula

opa.snost u p lovidbL 95

Upravljac camea [e duhn da se pridrfava Pravilnika 0 plovidbl na

unutrasnjlm plovnim putevima kad plovi rekom, kanalima i jezerima,

za ukrcavanje iii iskr cavan]e putnika i ter eta, na mestima na kojima se

odvijaju hid rcgradevlnskl radovi i na svim drugim mestima na kc] lrna



a kad obavl]a plevldbu morem, treba da se prldrfava Pravila 0 lzbegava.

nju sudara na moru.

Pravila 0 plovidbl na unutrasnjirn plovnim putevlrna i Pravila 0 lzbe-

gavanju su dara na m oru data su u poseb nom poglavlj u ovog p rirucn ika.

Upravljac carnca je duhn da za vreme plovidbe motri iu pravcu kra-

tanja i sa obe strane camca, naroclto kad se krete u blizini prirodnih iii

uredenih kupallsta, u prtstanistu, ispred pristantsta, u rukavcima, napodrucjirna na kojlrna je promet camaca vrla fiY, kad se nalazi u plovnom

putu na kome su krivine, tesnacl, itd.

~amci se ne smeju u punoj voinj! priblifavatl obali, uplovljavati iii

isplovljavati i2 pr-lstanlsta. nlti se priblihvati podrucju kupalista. Lice

koj e u pravlja gHseram pri Iikom pro men e pra Yea k retanja mora pail j ivo

postupati, jer zbog velike brzine I naglog skratanja mcfe biti lzbacen

u vodu, a I druga osoba koja se nalazi na gliseru. Glisiranje je opasno u

nevremenu, odnosno na talasima i vetru, jer se moze desiti da se gliser

prevrne iii P ukne n a talasi ma.

Osnovno pravilo kod manevra pristajanja na tekucoj vodi je da

se pristajanje uvek vrlii u uzvodnorn pravcu, ito znaci da ce takav

manevar pr istajan]a izvrsiti i camac kc]i plovi nizvodno, stirn sto ce

pre' p rlstajanja izvrsiti manevar okr etan]a, N ije potrebno da se ovog

pravila pridrfava]u camei koji vrie prist.ajanje u mirnoj vodi (na

jezeru, kanalu, itd.).

Odstupanje od prednjag pravila je pr istajanje u Iimanu, [er je struja

vcd e su p rotna od smera toka re ke. Kod prlstajan [a u Iimanu u pray Ijai:

earnca mora preduzeti posebne mere predostrofnosti i, ako je to pot-

reb no, izvrsice manevar pristajanja u nizvod norn pravcu.

Kod prlstajanja upravljac camca, pored prethodnog pravila, treba

da preduzme potrebne mere predostrofnosti u cilju uspeinog i bezbed-nog manevra, kao sto su : da pri priblifavanju obali u cllju pristajanja iii

izvezivanja smanji brzinu kr etanja, kako b i 'se bez itetnih posledica mogao

zaustaviti uz obalu; preporucljlvo je da carnac Sa motornim pogonom

iskljuci motor i manevar pristajanja izvrsi vesllma, a obavezan je da, kad

pristaje uz obalu u podr ucju kupallsta, ne dozvoh uskakanje iii iskakan]e

iz carnc.a II toku voinje iii manevra i da prilikom pristajanja ne ometa

plovldbu drugihcamaca.~amac ne sme prtstajatl niti se privezivati na mes

tima cdredenlrn za pristajanje brodova, niti na mestima koja SII odredena

96

je zabran] eno pristajanje camei ma.

Ako upravljac camca namerava cia carnac usidri, mora voditi racuna

da sidro ne strei u plovni put, odnosno da svojim poloiajem ne ometa

plovid bu brod ova i camaca i da ne sm e vrs iti sidrenje na mestima na

kojima je to zabranjeno,

79

SADRZAJ

PLOVIDBENI PROPISI NA UNUTRASNJIM PLOVNIM



PUTEVIMA

Znacenje pOjedinih izraza u pr opls irna 0 plovidbi naunutrasnjirn plovnirn putevima.Staresina plovilaOpsra obaveza opreznostiPostupak u posebnim okotnostima

Najveci dopustenl terel i najvecl dopustem broj putnikaPredmetikoji se nalaze na plovilu; gubljenje predrne ta:plovidbene smetnjeZastita plovidbenih znakova na vodnom putuOsnovni zvucru znaciSkice i sirnboli koj se primenjuju na skicama imajusledeca znacen]a:Nocno obeleiavanjeNocno obeleiav::mje za vreme plovidbeDopunsko nocno obele.l'avanje plovnih objekata zavreme plovidbe koji prevoze odredene zapaljive materijeDopunsko nocno obeleiavanje plovnih objekata za

vreme plovidbe koji prevoze odredene eksplozivnematerijeDopunsko obelefavan]e plovnih objekata nesposobnihzs menevrisanjeNocno obeleiavanje za vreme stsnjaDnevnc obeleiavanjeDnevno ooetezavanie za vreme plovidbeDnevno obalazavanje za vreme stajanlaObalski iploveci znaei za obeleiavanje ptovnog pula iplovidbenih opasnostiZnaei za regulisanje plovidbePravita plovidbeSusretanje i prestizavanjePravila 0 stajanjuPosebne odredbePropisi 0 carncirna

lspltl

ZastavePRAVILA 0 IZBEGAVANJU SUDARA NA MORU

Znacenje pojedinih izrazaObaveznost pravilaf>lovidbena pravilaRizik od sudaraIzbegavanje sudara

7

7

8

9

10

11

14

15

16

18

20

22

25

32

33

35

36

39

40

41

42

43

44

Plo~idba u uskim kanalimaUpravljanje brodovima koji su na vidikuUpravljaoJ€ brodovima pri smanjenoj vidljrvosti

44

4 5

48

83

85Sredstva za pruianje prve pornociMOTORISTIKA1. Motori sa unutrasnj irn sagorevanjem



Svetla i znakovi za brodove i camceSignal i za manevar i signa Ii upozorenjaSignali opasnostiSvetla i oznake na plovnom putuSignali i znakovi za podvodne radove'Plovidba brodova i carnaca u obalnom moru. lukama ikupalistirna

OSNOVI NAVIGACIJE NA REKAMAI. Op~ti pojrnovi 0 reci1. Izvor2. Pad reke3. Obale4. Vrt lozi ( limani)5. Retne krivine6 Retni nanosi-sprudovi7 UseeII. Plovidba na rekama1. Plovni put2. Vodostaj

3. Vodostanje i merenje vodostaja4. Prepreke i smetnje za plovidbu5. Natin plovidbe na rekama6. Plovidbene karte unutrasnjih vodaOSNOVI NAVIGACIJE NA MORU1 Pomorske karte2. Odredivanje kursa plovidbe i merenje udaljenosti3. Kompas i njegova upotreba4. Plovidba u oteianim uslovima5. Vetrovi i boforova skala6. Prirucnici za plovidbuSTETNOSTI POVREDE I PRUZANJE PRVE POMOel

Ozlede i povredivanjaMehanicke ozlede

Toplotne ozledeHemijske povredeKrvarenjePovrede zglobova i kostijuOzlede zglobovaPrelomi kostijuOpekotineSuncanicaToplotni udar

49

59

6061

92

9394

66

2 Proces rada motora3. Priprema motors za pogon4. Pustan]» motora u pogon5. Hladenje i podmazivanje motora6. Otklanjanje manjih kvarova na motoru7. Odriavanje akumulatora8. Vrste goriva

9. Postupak kod gasenja poiaraMORNARSK I RADOVII VESTIN E

GameiKonopi - uiadKormilo i kormilarenjeStabilitet camcaSiobodni bok (nadvode), gaz i dimenzije camcaNacln vezivanja plovilaPlovidba i pristajanje carnaca u mirno] i tekuco] vodi i

limanu

95

8&

8 7

88

89

91

67

68

69

71

12

74

75

76

77

79

Stampa .Forum", Nov; Sad, 20. 09. 1979.

80

8 1

NI$RO "Forum" - Novi Sad

t;ocijalli;ti&a Antono""", PoJaajina Vojvodina

Pokrajinski sekretartjBI za saobr.i t&oj i veae

KAPETANIJA PRISTANI$TA NOVl SADbr. 342-15-24178-01

9. Zabranjeno je kupacima pribliiavanje ipenjanje na brodove

iostale plovne objekte iskakanje sa istih.



9. Bvgust 1978. godine

NOVl SAD

Kapetanija p:ristan:iSta Novi Sad, na osnovu a. 11, 113, 119 i~20. ~ona 0 ~~traSnjoj plovidbi (sluZbeni list SAPV br, 1178)1cl.}9 1~2:Pravilnika 0plovidbi na unutraSnjim plovnim putevima(sluzbeni list SFRJ br. 14170), a u cilju zastite Ijudskih Zivota na

kupaliStima, pristaniMima, sidriSiima, rukavcima, zimovnicima ipriobalnom pojasu za vreme letnje sezone, izdaje sledeeu

NAREDBU

1. Zabranjeno je kretanje svih sportskih eamaca, motornibcamaca, jedrilica i glisera na mestima gde se nalaze kupa.liSta;

2. Na svim ostalim plazama uz obalu ina sprudovima zabra-

njeno je kretanje motomim camcima na udaljenosti manjoj ad 30metara ad obale;

3. Motomim camcima se maZe prie] iblizeod 30 metara adobale pod uslovom da se ugasi motor, a za uplovljenje koriste vesla;

4. Zabranjena jevoinja g1iserim.a u brzoj plovidbi kao i skijanjena vodi n. a udaljenosti manjoj ad 200 metara ad obale;

5. Zabranjeno je glisiranje i skijanje na vodi u pristaniStima

sidriStima, zimovnicima, rokavcima, kanalima, vikend naseljmu;

pored vode, mestima na privez camaca ina drugim mestima gde se

dovodi u opasnost Zivot lica iimovine,ocinosno ometa uredno obav-ljanje plovidbe;

6. State§ine, odnosno upravljaci glisera iostalih camaca morajupaziti n. a saobraea] putujucih brodova, ida se blagovremeno ukla-njaju sa plovnog puta, kako ne bi ometali bezbednu plovidbu;

7. Zabranjeno je pribliZavanje ipristajanje glisera iostalihsportskih eamaca na brodove iostale plovne objekte u plovidbi

iu stajanju;

8. Zabranjeno je kupanje iplivanje u pristanistima, sidriStima,

na mestima gde se obavljaju bidrogradevinski radovi ina plov-

nom putu;

Skreee se pafnja zapovednicima brodova, stareSinama plovilaglisera iostalih camaca, kao idrugim licima, da se u interesu bez-

bednosti ljudskih Zivota iimovine, kao i nesmetanog obavljanja

plovidbe, strogo pridriavaju odredaba ove Naredbe, U protivnom

protiv prekrsilaca odredaba ove Naredbe podneee se zahtev za

pokretanje prekriajnog postupka, odnosno od.govaraju~ dela.

Ova naredba stupa na snagu danom oglaSavanja na oglasnojtabli Kapetanije pristaniSta Novi Sad.

KAPETAN PRlSTANISTAllija Petrovic

podsetnik o plovidbi

Documents