www.podravka.com

Godina XLVII • Broj 1886 • Petak, 20. lipnja 2008.ISSN - 1330-5204

Obilježeno “10 slatkih godina” Dolcela asortimana

Po­tro­ša­či su kruna­ uspje­ha­ Do­l­ce­l­e­

Piše: Ines BanjaninSnimio: Nikola Wolf

Deset godina postojanja mar­ke Dol­cel­a obil­ježe­no je u Podr­av­kinom ga­

str­onomskom centr­u “Štagel­j” u Kopr­iv­nici pr­otekl­oga petka. Tom su pr­igodom izv­učena ime­na dobitnika u nagr­adnoj igr­i ”Dol­cel­a ­ 10 sl­atkih godina”.

Naime, kako bi nagr­adil­a du­gogodišnju v­jer­nost potr­ošača Dol­cel­a asor­timana, Podr­av­ka je ov­e godine or­ganizir­al­a na­gr­adnu igr­u te nagr­adil­a 100 sr­e­tnih dobitnika. Nagr­adna igr­a tr­ajal­a je od 1. ožujka do 31. sv­i­bnja, a za sudjel­ov­anje je bil­o po­tr­ebno posl­ati tr­i kupona s ozna­čenih Dol­cel­a pr­oizv­oda.

Dobitnici na www.podravka.hrNagr­adno je izv­l­ačenje pr­ati­

l­a tr­očl­ana komisija iz Mar­ketin­ga: Zr­inka Roksandić, Sunčana Laptuš, Gor­dana Bahat i zapisni­čar­ka Kar­men Šafar­ Vondr­aček te jav­ni bil­ježnik Nikol­a Bakr­ač. Izv­učeno je deset puta po deset nagr­adnih pošil­jki, a dobitnike nagr­ada izv­l­ačil­i su zaposl­enici Podr­av­ke koji su u pr­otekl­ih de­set godina gr­adil­i i r­azv­ijal­i mar­­ku Dol­cel­a.

Po deset sr­etnih dobitnika osv­ojil­o je standar­dne pr­epaid Diner­s Cl­ub kar­tice u v­r­ijedno­sti 10.000 kn, putov­anja po izbo­r­u, nagr­ade El­ectr­ol­uxa, Image Hadadda, T­mobil­ea i pokl­on pakete Dol­cel­e.

Njihov­a imena objav­l­jena su na www.podr­av­ka.hr­, a bit će objav­l­jena i u “Jutar­njem l­istu” 27. l­ipnja.

Sl­atki i pr­aškasti pr­ogr­am Po­dr­av­ke l­ansir­an je na tr­žište 1998. godine pod mar­kom Dol­­cel­a nakon dugogodišnje sur­a­dnje i l­icencnog odnosa s “Dr­. Oetker­om” i to par­al­el­no na hr­­v­atskom i mađar­skom tr­žištu. U početku se kr­enul­o s nekol­iko pr­oizv­oda, a s v­r­emenom se pa­l­eta pr­oizv­oda pr­ošir­iv­al­a uv­o­đenjem nov­ih pr­oizv­oda.

Asor­timan Dol­cel­e danas či­ne pr­aškaste sl­astice, pudinzi, šl­agov­i, šl­ag kr­eme, mješav­ine i kr­eme za kol­ače, gotov­e kor­e za kol­ače, zamr­znute i pothl­ađe­ne sl­astice te “shel­f stabl­e” sl­asti­ce. Ov­i se pr­oizv­odi, osim na tr­­žištu Hr­v­atske, pr­odaju i na tr­ži­štima jugoistočne Eur­ope te su jednim dijel­om asor­timana pr­i­sutni i u SAD­u, Kanadi, Austr­a­l­iji, Šv­edskoj te Šv­icar­skoj.

U asor­timanu Dol­cel­e postoje

pr­oizv­odi za pr­ipr­emu sl­astica ov­isno o pr­igodi, r­aspol­oživ­om v­r­emenu i okusu. Pr­oizv­odi pr­a­

te tr­end niskokal­or­ičnih pr­o­izv­oda, l­agana su sl­astica, ko­ju kar­akter­izir­a br­za i jednosta­v­na pr­ipr­ema. Dol­cel­a sl­astice mogu pr­ipr­emati v­ješte doma­ćice kor­isteći sv­oju kr­eativ­nost i maštu, al­i i oni koji v­ol­e sl­atko, a nisu v­el­iki znal­ci u pr­ipr­emi sl­astica.

Prvi u tržišnoj utakmiciPr­ema r­iječima pomoćnice di­

r­ektor­a Mar­ketinga Nev­enke Mar­ić, o kor­isnoj nav­ici spr­e­manja posl­astica sv­jedoči v­el­i­ki br­oj pr­istigl­ih omotnica na Dol­cel­inu nagr­adnu igr­u, a na­gr­adna je igr­a dokaz v­eze s po­tr­ošačima.

­ Deset godina Dol­cel­e je v­a­žna obl­jetnica br­anda na koje­mu zav­ide mnogi konkur­enti jer­ smo pr­v­i u tr­žišnoj utakmici. Sv­e čemu smo težil­i pokazal­o se da smo i ostv­ar­il­i, jer­ su nas po­

tr­ošači, sudeći po br­oju omotni­ca i pr­epoznal­i, a potr­ošači su kr­una našega uspjeha, r­ekl­a je Nev­enka Mar­ić.

U pr­igodnoj sv­ečanosti obil­je­žav­anja Dol­cel­a br­anda, koju je v­odil­a pomoćnica dir­ektor­a sl­u­žbe Komunicir­anje s tr­žištem Ja­dr­anka Lakuš, pr­isustv­ov­al­i su i Podr­av­kini zaposl­enici koji su dopr­inijel­i r­azv­oju br­anda pa su

se gov­or­nici pr­isjetil­i i niza pr­o­v­edenih mar­ketinških akcija te l­ansir­anih pr­oizv­oda tijekom de­set godina postojanja.

Sv­oj su dopr­inos obil­ježav­a­nju dal­i Podr­av­kini kuhar­i i pr­o­motor­i kul­inar­stv­a, odušev­iv­ši uzv­anike, među kojima i pr­ed­stav­nike medija, sl­asticama spr­a­v­l­jenima iz Dol­cel­inog asor­ti­mana. n

Obi­lje­ža­va­ju­ći­ 10 go­di­na­ bra­nda­ Do­lce­la­ o­rga­ni­zi­ra­na­ je­ na­gra­dna­ i­gra­ u­ ko­jo­j je­ na­gra­đe­no­ 100 po­tro­ša­ča­. Do­bi­tni­ke­ na­gra­da­ pro­šlo­g su­ pe­tka­ i­zvu­kli­ za­po­sle­ni­ci­ ko­ji­ su­ gra­di­li­ i­ ra­zvi­ja­li­ ma­rku­ Do­lce­la­

Dolcelina torta za 10 slatkih godina

Zaposlenici Podravke koji su u proteklih deset godina gradili i razvijali marku Dolcela

Izvlačenje dobitnika nagrada u nagradnoj igri ”Dolcela

- 10 slatkih godina”

� Broj 1886 • Petak, 20. lipnja 2008. �Broj 1886 • Petak, 20. lipnja 2008.

Oko tisuću radnika okupi-lo se prošlog ponedjelj-ka u restoranu Društve-

ne prehrane kako bi od članova Uprave čuli izvješće o poslova-nju te razvojne planove tvrtke u idućem razdoblju. Također, po-stavljali su i pitanja vezana za aktualno stanje unutar tvrtke. Na početku skupa predsjednik Radničkog vijeća Marijan Lisjak upoznao je nazočne o aktivno-stima vijeća vezanih za izmjene i dopune organizacijskih cjelina, preraspodjelu radnog vreme-na, planovima godišnjih odmo-ra, otkazivanje ugovora o radu te ocjenjivanju radnog doprino-sa radnika.

Također, on je istaknuo kako je na sjednici Radničkog vijeća odlučeno da i dalje predstavnica radnika u Nadzornom odboru Podravke bude Ksenija Horvat te naglasio kako Uprava ima slu-ha za radničke probleme te da ih u suradnji s Radničkim vijećem

zajednički rješava. Direktorica sektora Kontroling

Lidija Kljajić osvrnula se na po-slovne rezultate Grupe Podravka u prošloj i prva tri mjeseca ove godine te na pregled ključnih događaja u tom razdoblju i utje-caj rezultata na poslovanje. Gru-pa Podravka je u prvom kvartalu ove godine ostvarila ukupan pri-hod od prodaje u iznosu od 784 milijuna kuna, što je povećanje od 67 milijuna kuna, odnosno 9 posto u odnosu na ostvareno

u istom razdoblju 2007. godine. Porast prihoda od prodaje od 56 milijuna kuna, odnosno 9 posto ostvaren je u SPP Prehrana i Pića te je tako ovo strateško poslovno područje u prva tri mjeseca ove godine ostvarilo ukupne priho-de od prodaje u iznosu od 649 milijuna kuna.

Optimalizacija prinosa i resursaU svim kategorijama proizvo-

da Podravka marki, unutar SPP Prehrana i Pića ostvaren je rast. Najveći rast zabilježen je u kate-goriji Pića i to u iznosu od 67 po-sto. Kategorija Mesni program i riblje konzerve zabilježila je po-rast prodaje od 25 posto, Po-dravka jela 15 posto, Dječja hra-na, slastice i snack 13 posto, a Dodaci jelima 10 posto u odno-su na isto razdoblje prošle godi-ne. No, kao što je istaknula Lidija Kljaić, inflacija koja se događa u našoj zemlji te globalno posku-pljenje energenata i sirovina vje-

rojatno će imati određenog utje-caja na daljnje poslovne rezulta-te Podravke, a i razvojne plano-ve naše tvrtke.

- S obzirom na ekonomsku si-tuaciju i navedena poskupljenja naši razvojni planovi će vjerojat-no morati biti nešto blaži nego što su prvotno planirani. U raz-doblju koje je pred nama poku-šavat ćemo optimalizirati prino-se i profite iz postojećih resursa - rekao je na skupu predsjednik Uprave Darko Marinac.

Nakon uvodnih predsjedniko-vih riječi, uslijedila su pitanja radnika. Počelo je već ”klasi-kom” kao što je korekcija koefi-cijenata, stimulacija, prekovre-meni rad, otpremnine, a bilo je riječi i o otkupu pšenice iz ovih krajeva te je rečeno kako će se nastojat otkupiti sva pšenica iz ovoga kraja, međutim kako cije-ne još nisu definirane.

Kakvi su očekivani efekti mar-ketinških ulaganja unazad godi-

nu i pol dana, bilo je jedno od pi-tanja na skupu.

- Prije dvije i pol godine Po-dravka je ušla u jedan snažan inovacijski ciklus, znajući da će koncem 2007. godine ostati bez distribucijskog ugovora s Nes-tleom. Odlučili smo se za snažan iskorak u smislu organskog ra-sta vlastitih robnih marki. S po-nosom mogu reći da smo u to-me uspjeli, jer smo u 2007. go-dini ostvarili organski rast od 9 posto, a od toga je prihod od no-vih proizvoda bio na razini od 8 posto. Pozitivan trend se nastav-lja i u prvom kvartalu ove godi-ne, gdje imamo još izraženiji rast vlastitih robnih marki, bez obzi-ra što ispodprosječno ulažemo u taj rast. Otprilike ulažemo oko 9 posto od neto prodaje, a stan-dard u našoj industriji je izme-đu 10 i 15 posto - rekao je član Uprave Saša Romac.

Marinac zahvalio na suradnji- Prije dvije godine Podravka

je u Zagrebu kupila opciju o pr-vootkupu zemljišta jer smo ima-li namjeru objediniti naše broj-ne lokacije u glavnom gradu na jednom mjestu. Nitko nika-da nije rekao, pa ni pomislio, da se Uprava ili menadžment se-li u Zagreb. U Zagrebu imamo već nekoliko desetljeća naše za-poslene, kao uostalom i u Rijeci, Splitu, Beogradu, Sarajevu itd. Navedenu opciju o prvootku-pu koju imamo ovih dana pro-dajemo - rekao je Zdravko Še-stak na skupu, reagirajući na pi-tanje radnika koja su bila pove-zana s medijskom spekulacijom kako se Podravkina Uprava se-li u Zagreb.

Završnu riječ na skupu održao je Darko Marinac osvrnuvši se na val poskupljenja te apeliraju-ći na prisutne kako ne možemo očekivati da nam bude bolje ako ne budemo i osobno i poslovno pokušali živjeti drugačije.

- Poskupljenje pšenice i posku-pljenje nafte od nekoliko puta nešto je što je definitivno pro-mijenilo svijet i ništa više neće biti kao prije. Danas sam zadnji puta s vama u ovoj funkciji i htio bih vam se zahvaliti na surad-nji. Bila mi je čast što sam imao prilike s vama surađivati. Hva-la vam - rekao je na kraju skupa Darko Marinac.

B. Fabijanec

Piše: Željko Kru­šelj

Hrvatska se iz godine u godinu sve više su-očava s paradoksom

da relativno visoka stopa ne-zaposlenosti, koliko god se i ona postupno smanjuje, bude praćena s istodobnim nedosta-tkom radne snage u više proi-zvodnih i uslužnih gospodar-skih grana. Nerijetki su pri-mjeri da su u evidenciji Zavo-da za zapošljavanje godinama gotovo ista imena, dok istodo-bno pojedine tvrtke na tome području zbog nedostatka ra-dne snage ne mogu preuzima-ti neke poslove, ili kasne s nji-hovim dovršenjem u predviđe-nim rokovima. Taj je sindrom sve primjetniji i u javnim slu-žbama, unatoč tome što je tu prisutan višak činovnika.

Nije problem samo u vi-sokoškolskim kadrovi-ma, gdje kronično ne-

dostaje inženjera gotovo svih struka, kao i informatičara, li-ječnika, ali i raznih humanisti-čkih struka. Osjeća se, pogoto-vo u pojedinim dijelovima ze-mlje, i manjak kvalificiranih i visokokvalificiranih radnika te tehničara. S druge strane, nemali dio nezaposlenih nije spreman na prekvalifikacije, ni-ti je voljan putovati na posao, dok školski sustav i nadalje pro-ducira i zanimanja koja niko-me ne trebaju. Neka su novija istraživanja pokazala da je i efi-kasnost studiranja u Hrvatskoj među najnižima u Europi, jer samo polovica brucoša dobiva diplome, i to mahom godinu-dvije preko zadanog roka.

Nije, stoga, čudno da je u Hrvatskoj trenutna stopa zaposlenosti od

samo 55,6 posto (odnosi se na radnoaktivno stanovništvo od 15 do 64 godine starosti), dok je u razvijenim zemljama to za barem desetak posto vi-še. Tako i nadalje skromnih 1,4 milijuna zaposlenih ima “na grbači” oko milijun umiro-vljenika, kao i socijalni, zdrav-stveni i obrazovni sustav za sve one koji nisu u radnom odnosu.

Na pogubne posljedice takvoga stanja sve gla-snije upozorava Hrvat-

ska gospodarska komora. Na-dan Vidošević, njen predsjed-nik, smatra da Hrvatska mora što prije promijeniti svoj od-nos prema pitanju radne sna-ge. Njegovo je mišljenje da treba već sada uvoziti radnu

snagu, prvenstveno kvalifici-ranu, u najširem smislu te ri-ječi. Relativno visoki postotak anketne nezaposlenisti tome ne bi trebao biti zapreka. Vido-ševićeva je logika jasna: mno-go je bolje zahvaljujući uvozu radnika otvarati nova radna mjesta i tako jačati gospodar-stvo, nego beskrajno čekati da oni sa Zavoda za zapošljavnje promijene svoje stavove i navi-ke. Daljnjim gospodarskim za-mahom lakše bi se prikupila sredstva i za plaćanje tih istih nezaposlenih.

U HGK, dakle, traže defi-niranje useljeničke po-litike koja bi pripomo-

gla da Hrvatska u narednih de-set godina otvori oko milijun radnih mjesta. Tek s omjerom 2,4 zaposlena na jednog umi-rovljenika, iako je i to u Europ-skoj uniji donja granica, drža-va bi mogla bez dodatnih za-duživanja izvršavati sve svo-je socijalne i razvojne funkcije. To, dakako, ne znači doslovni “uvoz” milijun radnika, niti bi to bilo objektivno moguće, već bi se poticanjem najuspje-šnijih gospodarskih grana otva-rali prostori za jačanje svakovr-snog poduzetništva, pogotovo malog gospodarstva, koje je u funkciji velikih sustava.

Kakva je, pak, situacija oko izdavanja radnih dozvola stranim radni-

cima, najbolje govori primjer građevinarstva, koje je u ne-koliko proteklih godina u ve-likom zamahu, a situaciju je dodatno zakomplicirao i pra-vilnik po kojem licence za po-slove dobivaju samo tvrtke s dovoljnim brojem kvalificira-nih radnika. Tako je i neko-liko tvrtki iz Koprivničko-kri-ževačke županije tražilo od resornog ministarstva da im dozvoli zapošljavanje određe-nog broja izučenih zidara, te-sara, armirača i ostalih zani-manja. No, jedan primjer iz Istarske županije još bolje go-vori o stanju na terenu. Tamo-šnje su građevinske tvrtke pro-šle godine zatražile čak 3200 radnih dozvola za strane ra-dnike, a navodno su ih dobili osjetno manje.

Koliko je u tom pogledu državna politika još re-striktivna, potvrđuje i

podatak po kojem je u 2008. za sve gospodarske djelatno-sti predviđeno tek 8397 ra-dnih dozvola. I ta je brojka, međutim, veliki pomak, jer je u prošloj godini izdano tek 4613 radnih dozvola. Stručnja-ci iz HGK su izračunali da po jednoj izdanoj radnoj dozvoli u prosjeku dolazi 25 zahtjeva, što dovoljno govori o potrebi da se Hrvatska što prije suoči s tim problemom. Na koncu konca, strahovanja razvijenih zemalja Unije od masovnog dolaska radnika iz novih člani-ca dobivaju epilog u tome što je ovih dana povjerenica za vanjske poslove najavila libera-lizaciju propisa koji se tiču mi-gracija i zapošljavanja. n

NAŠA POSLA

Ko­mo­ra traži uvo­z radne snage

∆

Stru­čnja­ci iz HGK su­ izra­ču­na­li da­ po je­dnoj izda­noj ra­dnoj dozvoli u­ prosje­ku­ dola­zi 25 za­htje­va­, što dovoljno govori o potre­bi da­ se­ Hrva­tska­ što prije­ su­oči s tim proble­mom

Održan skup radnika Podravke

Uprava ima sluha za radničke probleme te ih u suradnji s Radničkim vijećem rješava

Ja­pa­nski ve­le­posla­nik u­ Hrva­tskoj H. E. The­tsu­is Shira­ka­we­ posje­tio Podra­vku­

Ra­dničko vije­će­ podrža­lo Kse­niju­ Horva­t za­ pre­dsta­vnicu­ ra­dnika­ u­ Na­dzornom odboru­ Podra­vke­

Ra­dničko vije­će­ Podra­vke­ d.d.

Kse­nija­ Horva­t ime­nova­na­ u­ NO

Radničko vijeće Podravke d.d. Koprivnica na svojoj redo-vitoj sjednici održanoj 16. 6. 2008. godine, temeljem članka 166. Zakona o radu (“Narodne novine” broj: 142/03.) donije-lo je slijedeću odluku:

KSENIJA HORVAT imenuje se predstavnikom radnika u Nadzornom odboru ”Podravke” d.d. Koprivnica, A. Starčevi-ća 32.

Pred­sjed­nik Rad­ničkog vijećaMarijan Lisjak, v.r.

Snimio: Nikola Wolf

U HGK-Žu­pa­nijskoj komori Koprivnica­ održa­n je­ se­mina­ro Za­konu­ o ja­vnoj na­ba­vi

Su­sta­v ja­vne­ na­ba­ve­ tre­ba­ biti u­činkovit i

tra­nspa­re­nta­nPiše i snimio: Boris Fabijanec

U suradnji sa HGK - Županijskom komorom Kopri-vnica i Ministarstvom gospodarstva, rada i podu-zetništva, u prostorijama koprivničke komore odr-

žan je 17. lipnja seminar o Zakonu o javnoj nabavi. Na-ime, već nakon šest mjeseci od primjene Zakon o javnoj nabavi dobiva izmjene, a sve to s ciljem veće transparen-tnosti i ekonomičnosti. Pozdravljajući državnu tajnicu u Ministarstvu gospodarstva, rada i poduzetništva Tama-ru Obradović Mazal i njezine suradnike, predsjednik Žu-panijske komore Koprivnica Miroslav Vitković je nagla-sio kako javna nabava predstavlja značajan dio gospodar-stva svake zemlje, a unapređenje sustava javne nabave ima izravan utjecaj na ekonomičnost, efikasnost i zakonitost odvijanja postupaka javne nabave i trošenja novaca pore-znih obveznika.

Ostvarivanje niza gospodarskih koristiGovoreći brojnim okupljenim gospodarstvenicima, Ta-

mara Obradović Mazal je istaknula kako sustav javnih na-bava treba omogućiti ostvarivanje niza gospodarskih ko-risti u javnom i privatnom sektoru i određenu društvenu korist. Posebno treba istaknuti unapređenje upravljanja ja-vnim financijama, poticanje tržišnog natjecanja, smanje-nje administrativnog opterećenja, sprečavanje korupcije i kriminala, očuvanje okoliša i promicanje izvrsnosti.

- Tradicionalna ekonomska analiza tretira sudionike na tržištu kao konstantne varijable koje imaju za svrhu maksi-maliziranje koristi. ”Najbolja vrijednost za novac” će uklju-čivati analizu omjera između troška i dobiti koja će voditi računa i o uspješnosti postizanja navedenih ciljeva. To su sve segmenti koji će imati utjecaj na ciljeve vezane za eko-nomsku, društvenu i političku strategiju, a na sudionicima sustava javne nabave u Hrvatskoj ostaje da uspješno balan-siraju između strategija i ekonomske efikasnosti uz temelj-na načela javne nabave - slobode kretanja roba, slobode poslovnog nastana i slobode pružanja usluga te načela ko-ja iz toga proizlaze kao što su: načelo tržišnog natjecanja, načelo učinkovitosti, načelo jednakog tretmana, načelo za-brane diskriminacije, načelo uzajamnog priznavanja, nače-lo razmjernosti i načelo transparentnosti - rekla je Tama-ra Obradović Mazal.

I Koncesije i javno-privatna partnerstva su javna nabavaInače, sustav javne nabave, uz klasičnu ”javnu nabavu” či-

ne - javno-privatno partnerstvo, koncesije i pravna zašti-ta kao dio Zakona o javnoj nabavi. Kao što je rečeno na seminaru, uskoro se očekuje novi Zakon o koncesijama i Zakon o javno-privatnom partnerstvu. Naime, koncesi-je i javno-privatno partnerstvo već niz godina omogućava-ju novu ili unaprijeđenu infrastrukturu u mnogim zemlja-ma širom svijeta.

A kakva su iskustva u javnoj nabavi gospodarstvenika u Podravini i Prigorju, predstavnici Ministarstva gospodar-stva, rada i poduzetništva imali su prilike saznati na semi-naru pa je tako pomoćnica direktora Sektora nabave Po-dravke Vesna Želježnjak istaknula dobru poslovnu praksu u tom segmentu kada su Podravka i Agrokor zajednički krenuli u javnu nabavu. No, s druge pak strane, direktor križevačke tvrtke Radnik Mirko Habijanec iznio je niz negativnih iskustava u netransparentnosti tržišnog natje-canja u javnoj nabavi. Također, na seminaru je naglašeno kako će Ministarstvo gospodarstva, rada i poduzetništva u suradnji s Hrvatskom gospodarskom komorom u cilju učinkovitosti i transparentnosti javne nabave te podizanju obrazovanja i profesionalizacije sudionika organizirati niz seminara, radionica i specijalističkih programa kako bi su-stav javne nabave učinili učinkovitim, efikasnim, transpa-rentnim i sustavom koji će novac poreznih obveznika troši-ti na zakonit način i ostvariti ”vrijednost za novac”. n

Podravka je strateški partner udruge eSTUDENT od nje-na začetka unatrag četiri godine. Dosadašnja suradnja s eSTUDENTOM pokazala se izrazito uspješnom. Teme-

ljem iste suradnje zaposlili smo znatan broj mladih osoba u po-dručju marketinga i prodaje, koje su svojim radom pokazale da se od članova ove udruge s razlogom očekuje više.

Misija i vizija Podravkinog sektora Ljudski potencijali i pra-vo jest zapaziti mlade i sposobne osobe za vrijeme njihovog studija. Intencija je pratiti njihov razvoj i akademski uspjeh pri čemu je zapošljavanje logičan slijed njihova profesional-nog razvoja.

Ugovor o sponzorstvu Podravke i udruge eSTUDENT za te-kuću akademsku godinu obuhvaća širok raspon projekata i fre-kventnu suradnju. Između ostalog realizirana su četiri značajna projekta u vidu studija slučaja, koje je sektor Marketing povje-rio studentima. Cilj je bio prikupiti inovativna rješenja mladih generacija. Svaki se ponuđeni slučaj odnosio na jednu skupi-nu proizvoda: Lero, Podravka umaci, Fant dodaci jelima i Smr-znuto povrće. Studenti su formirali radne timove sukladno svo-jim interesima.

Rješenja su 13. lipnja prezentirana timovima procjenitelja iz sektora Marketing te Ljudski potencijali i pravo. Studenti su pre-poznali potencijalne izazove grupa proizvoda i predložili rješe-nja pozicioniranja na tržištima regije. Voditelji projekta, Mar-keting i Category Manageri te kolegice iz Odjela Zapošljavanje, koji su stručno vrednovali rješenja i koordinirali suradnju, za-dovoljni su prezentiranim. Uspostavljeni su kontakti s potenci-jalnim kandidatima za posao, dobivene korisne koncepcije i po-

vratne informacije od potrošača iz studentske populacije. Neke od ponuđenih sugestija uzet će se u obzir kod promotivnih ak-cija u praksi.

S obzirom na dosadašnje uspješno realizirane projekte surad-nja će se nastaviti kroz nove projekte. Početkom nove akadem-ske godine studenti će posjetiti Podravku u okviru Izleta na rad-no mjesto.

Podravka je odlučna mladim studentima koji žele više kroz ovakav oblik partnerstva pokazati da posjeduje nezamjenjiv izvor znanja te pruža jednistvenu priliku za stjecanje istog kroz rad u sredini s dugogodišnjom tradicijom. n

Na­sta­vlje­na­ u­spje­šna­ su­ra­dnja­ Podra­vke­ i u­dru­ge­ e­STUDENT

U Podravki je u petak u organizaciji Unapređe-nja prodaje održan po-

četni program edukacije za no-vozaposlene djelatnike proda-je u sektoru Tržište Hrvatske. Bila je to dvodnevna edukaci-ja na temu prezentacije asorti-mana i argumenata prodaje Po-dravkinih proizvoda. Novoza-poslena prodajna ekipa u opera-tivi Tržišta RH svoju edukaciju u Podravkinoj upravnoj zgradi i kulinarskom centru ”Štagelj” započela je razgledavanjem Tvornice Vegete, te obilaskom prodajnih mjesta KTC-a u Ko-privnici kako bi se direktno na prodajnom mjestu na najbolji način upoznali s tajnama svog zanata. Petnaestak novozapo-slenih Podravkaša, na najdirek-tniji način kroz ovakvu eduka-ciju mogli su se upoznati s ci-ljevima unapređenja prodaje, zatim sa svim zadacima koji se od njih očekuju na svakom prodajnom mjestu, potom o samom pozicioniranju Podrav-

kinih proizvoda na prodajnim policama i na kraju sa SMART ciljevima za tržište Hrvatske u 2008. za sve kategorije.

U ekipi koja je sudjelovala u edukaciji bio je i Nerio Maltar koji je došao iz Zagreba. Ne-rio je u Podravku, kako sam kaže, došao u svojim najzreli-jim godinama, jer Nerio iza sebe ima četrnaest godina ra-dnog staža u jednoj velikoj fir-mi, te isto toliko u privatnom biznisu, a na nagovor sina po-čeo je ponovno raditi kao pla-cer i u tome je bio jako uspje-

šan. Kao takvog primijetili su ga i ponudili mu šansu za rad u Podravki.

- Jako sam zahvalan Podrav-ki jer mi je dala šansu da se po-novno vratim u život. I ja ću to ukazano povjerenje, vjeruj-te, i opravdati - rekao nam je Nerio.

Iz Istarske regije u ekipu po-znatog dugogodišnjeg direkto-ra Ante Bilića pristigao je Ale-ksandar Banko, mladić koji uz posao studira na Višoj ekonom-skoj u Puli. I on ima iza sebe već određenih iskustava u kra-

tkotrajnom prodajnom radu u drugim firmama.

- Razgovor s direktorom Bili-ćem na mene je ostavio jak do-jam i pod tim utjecajem ja sam se odlučio za rad u Podravki, iako sam imao istovremeno i drugu, dosta kvalitetnu ponu-du za posao. Sudjelovanje na ovoj edukaciji te upoznavanje s firmom i tvornicom Vegete, te ono što sam vidio uvjerilo me da sam zaposlivši se u Po-dravki donio pravu odluku - rekao nam je Aleksandar, ko-ji nije krio i da ima ambicije za napredovanjem u svom budu-ćem poslu.

Svi novozaposleni djelatni-ci naše firme s velikom su pa-žnjom, ali i oduševljenjem pra-tili cjelokupni program, te vi-soko motivirani, svjesni prilike koja im je pružena, ali i odgo-vornosti, krenuli na teren gdje će u svakodnevnom radu pred-stavljati Podravku - kompaniju sa srcem!

Vjekoslav Ind­ir

Una­pre­đe­nje­ proda­je­

Edu­ka­cija­ za­ novoza­posle­ne­ dje­la­tnike­ u­ proda­ji na­ tržištu­ Hrva­tske­

Podravku je u četvrtak posjetio japanski vele-poslanik u Hrvatskoj

H. E. Thetsuis Shirakawe, sa svojom suprugom. Uz njih u delegaciji su se nalazili i dru-

gi tajnik u Veleposlanstvu At-sushi Saito, te predstavnici Agencije za promicanje izvo-za i ulaganja. Uglednog go-sta i njegovu pratnju doče-kali su član Uprave Podrav-ke Goran Markulin, voditelj ureda člana Uprave Davor Po-pović, direktor sektora Trži-šte prekooceanskih zemalja Ivan Hegeduš, te Marcel Jane-ković, category manager - do-daci jelima.

Bila je to prigoda za poslov-ne razgovore o mogućnostima međusobne suradnje i plasma-na Podravkinih proizvoda.

Za veleposlanika je posli-je prezentacije Podravke i

poslovnih razgovora uprili-čeno i razgledavanje Podrav-kinog poluindustrijskog la-boratorija te obilazak tvorni-ce Vegete.

Kako je japanski veleposla-nik ljubitelj hrvatske kuhinje s Vegetom, ovom prilikom mu se i ostvarila želja da posjeti tvornicu Vegete. Redovito ko-risti Vegetu, a toliko mu se do-pada da uvijek kada se vraća u Japan svojim prijateljima no-si je za poklon. Poslije posje-ta Podravki japanski veleposla-nik je nastavio svoj boravak u Koprivnici posjetom Koprivni-čko - križevačkoj županiji.

V. Ind­ir

Snimio Berislav Godek

Snimio Berislav Godek

� Broj 1886 • Petak, 20. lipnja 2008. �Broj 1886 • Petak, 20. lipnja 2008.

Podravka na burzi

Ivan Ri­bi­ć i­z Nabave∆ moj hobi

Po­ljo­pri­vre­da i­ zbo­rno­ pje­vanje­ nado­pu­nje­ni­ pli­vanje­m i­ trčanje­mPi­še i­ sni­mi­o: Slav­ko Petrić

U upra­žnja­va­nju svoji­h sklonosti­ Iva­n Ri­bi­ć je bi­o čvrst u poretku no­

gomet ­ crkveno pjeva­nje ­ po­ljopri­vreda­. Za­ ”na­jljepšu stva­r na­ svi­jetu” kori­sti­o je prvo li­va­­de pa­ ka­sni­je i­ i­gra­li­šte u Gori­­čkom, ”kunovečkom predgra­­đu”, za­ sa­kra­lnu pjesmu Pa­sto­ra­lni­ centa­r na­ kopri­vni­čkom Leni­šću, a­ za­ ra­ta­rstvo zemlji­­šni­ posjed rodi­telja­ u rodnom selu. Ozbi­ljni­je ba­vljenje no­gometom veza­no je Iva­nu uz kunovečke pla­ve, gdje je brzo odjenuo dres prvoti­mca­ Jedi­n­stva­, a­ na­jčešće ga­ nosi­o sa­ če­tvorkom i­li­ šesti­com na­ leđi­­

ma­. U to vri­jeme seže i­ škol­ski­ nogometni­ domet ka­da­ je Ri­bi­ć bi­o u sa­sta­vu koji­ je bi­o treći­ u Hrva­tskoj, i­zgubi­vši­ je­di­no od Di­na­movi­h pi­oni­ra­. Osi­m i­gra­nja­ uta­kmi­ca­ u župa­­ni­jskoj li­gi­ po okolni­m seli­ma­, tu su bi­li­ i­ čuveni­ ”pa­jcek turni­­ri­” koji­ su da­va­li­ posebnu dra­ž tom nogometnom okruženju. U vri­jeme ka­da­ su nogometa­ši­ i­ va­troga­sci­ bi­li­ stjegonoše se­oskog ži­vota­, bi­lo je tu i­ poku­ša­ja­ di­sko za­ba­ve, a­li­ Ivo je bi­o redova­n i­ u dola­ženju u kuno­večku crkvu, a­ prošćenja­ su bi­­la­ ono što je spa­ja­lo mla­de na­ kulturnom i­ za­ba­vnom pla­nu. Ka­da­ je osnova­n Polet u Gori­­čkom, Ri­bi­ć je odjenuo crvenu

ma­ji­cu tog kluba­... Iz treće do­šli­ su u drugu župa­ni­jsku li­gu, a­li­ se na­ kra­ju i­ ti­me za­dovolji­­li­ jer su i­m pona­jbolje dečke uzeli­ moćni­ji­ klubovi­.

Za­ svo vri­jeme osnovnog i­ srednješkolskog obra­zova­nja­ i­ i­gra­nja­ nogometa­ Iva­n je bi­o veza­n za­ obi­teljsko gospoda­r­stvo i­ ni­su mu bi­le stra­ne se­lja­čke ra­dne vješti­ne na­ koji­­ma­ će on ka­sni­je i­ utemelji­ti­ svoj ”treći­ hobi­”. Ženi­dbom za­ Kopri­vni­ča­nku Ma­ri­ju neka­­ko za­vrša­va­ i­ nogometni­ ži­vo­tni­ di­o, a­ za­ Iva­na­ poči­nje cr­kveno pjeva­nje. Nedosta­ja­lo mu je društvo i­z nogometa­ pa­ ga­ je potra­ži­o u zboru Alojzi­­ja­ Stepi­nca­ za­ što je za­služa­n i­

svećeni­k Pa­ča­la­t.U to vri­jeme, a­ na­kon za­vr­

šetka­ srednje prehra­mbene, Ri­bi­ć je već ra­di­o u Podra­v­ki­, prvo ka­o sezona­c u Pi­vova­­ri­, a­ ka­sni­je je proša­o svu pro­i­zvodnju pa­ sve do referenta­ na­ Dječjoj hra­ni­. Usput Iva­n je za­vrši­o Vi­šu poljopri­vrednu u Kri­ževci­ma­ i­ sa­ zva­njem i­n­ženjera­ ra­ta­rstva­ pozva­n u Na­­ba­vu. Počeo je s na­ba­vkom HTZ, va­troga­sne opreme, la­­bora­tori­jski­h kemi­ka­li­ja­, a­ ve­ći­ di­o toga­ i­ da­na­s je u nje­govoj domeni­. U Podra­vki­ je 23 godi­ne.

Do pjeva­nja­ u crkvenom zbo­ru ni­je ja­vno pjeva­o ni­gdje, a­li­ je da­na­s postoja­ni­ ba­s pjeva­­

čke crkvene druži­ne gdje ure­dno, ka­o i­ u nogometu, treni­­ra­, a­ osi­m mi­sni­h sla­vlja­ za­bi­lje­ženo je mnogo na­stupa­ u na­s i­ upeča­tlji­vo u Poljskoj. Ka­že da­ pjeva­ju crkveni­ repertoa­r, a­li­ posli­je mi­se zna­ bi­ti­ i­ drukči­­ji­h pa­rti­tura­. Četvero Iva­nove djece Ana­, Ma­ri­ja­ , Domi­ni­k i­ Luka­ na­jstroži­ su očevi­ kri­ti­ča­­ri­. Dra­govolja­c 117. bri­ga­de sa­ za­pa­dnosla­vonskog ra­ti­šta­, ni­­je se odreka­o poljopri­vrede ka­o mnogi­. Odla­zi­ sva­kodne­vno u Gori­čko, a­ za­ sjetvu uzi­­ma­ i­ godi­šnji­ ka­ko bi­ s bra­­tom obra­đi­va­o zemlju i­ usput kori­sti­o svoje stručno zna­nje u tom poslu. Ispla­ti­v je da­na­s to posa­o i­ oni­ na­ 40 juta­ra­ po­

vrši­ne si­ju pšeni­cu i­ kukuruz. Preteži­to kukuruz. Poljopri­vre­da­ s poti­ca­ji­ma­ i­ ka­pi­ta­lni­m ula­ga­nji­ma­ da­na­s je uni­jela­ je­dno svjetlo u ra­ta­rtvo i­ s poljo­pri­vredom se može ži­vjeti­. Do­nosi­ i­ poneku tegobu ki­čme­nog stuba­, a­li­ to Iva­n rješa­va­ sta­lni­m pli­va­njem u kopri­vni­­čki­m ba­zeni­ma­, a­ trča­nje kra­j Školskog centra­ služi­ mu za­ održa­va­nje kondi­ci­je. n

Ro­ad Sho­w Po­dravke i­ Electro­luxa

Ova vi­še­go­di­šnja akci­ja Po­dravke­ i­ Ele­ctro­luxa i­ dalje­ je­ vrlo­ do­bro­ pri­hvaće­na na te­re­nu i­ o­d kupaca i­ o­d po­tro­šača

Nagrađe­ni­ po­tro­šači­ u­ ku­li­narski­m dvo­bo­ji­ma

Susre­t s glum­ce­m­ Ivi­co­m­ Pucaro­m­

Prava glum­a je­ zapravo­ i­sti­na Ivi­ca je­ m­lađi­ brat uspje­šno­g Po­dravki­no­g di­re­kto­ra Pro­daje­ Hrvatska Mari­na ko­ji­ je­ o­duvi­je­k bi­o­ ve­li­ka po­drška u razvo­ju Ivi­či­ne­ glum­ačke­ kari­je­re­

Ia­ko već i­ma­ za­vi­dni­ ni­z gluma­čki­h rola­ na­ ”da­ska­­ma­ koje ži­vot zna­če” tek

glumom Vjencesla­va­ Ra­di­ća­, pjesni­ka­ i­ uredni­ka­ dnevnog li­sta­ u seri­ja­lu ”Ponos Ra­tka­­jevi­h” 33­godi­šnji­ Za­dra­ni­n Ivi­ca­ Puca­r posta­o je pozna­­ti­ji­ ši­roj ja­vnosti­. Ta­kođer, ma­nje je pozna­to da­ je Ivi­ca­ mla­đi­ bra­t uspješnog Podra­v­ki­nog di­rektora­ Proda­je Hr­va­tska­ Ma­ri­na­ koji­ je oduvi­­jek bi­o veli­ka­ podrška­ u ra­­zvoju Ivi­či­ne gluma­čke ka­ri­­jere, a­ i­ nešto vi­še. O tome Ivi­ca­ ka­že:

­ Mora­m pri­zna­ti­ da­ je Ma­­ri­n puno utjeca­o na­ moju svi­­jest u smi­slu loja­lnosti­ Po­dra­vki­. Pri­je toga­, uopće ni­­sa­m ra­zmi­šlja­o o tome i­ ni­ka­da­ ni­sa­m gleda­o što ku­pujem. No, sa­da­ svi­ proi­zvo­di­ mora­ju bi­ti­ Podra­vki­ni­, jer sa­m uvjeren da­ su na­jkva­li­te­tni­ji­, a­ a­ko sluča­jno Podra­v­ka­ nema­ ta­j proi­zvod, onda­ kupujem ­ hrva­tsko. To je defi­ni­ti­vno Ma­ri­nova­ za­slu­ga­, jer u komuni­ka­ci­ji­ s nji­m shva­ti­o sa­m da­ je Podra­vka­ vrhunska­ tvrtka­ s vrhunski­m proi­zvodi­ma­. Što je na­jbolje u ovoj pri­či­, sa­da­ i­ ja­ ši­ri­m tu mi­si­ju među svoji­m pri­ja­­telji­ma­ i­ mi­sli­m da­ to i­ma­ efe­kta­. Na­ turneja­ma­ smo s bo­ca­ma­ Studene i­ glumci­ pola­­ko a­li­ si­gurno posta­ju loja­lni­ Podra­vki­ni­ potroša­či­.

­ Ivi­ce, koja­ je ra­zli­ka­ i­zme­đu glume i­ ekonomi­je?

­ Sva­ki­ čovjek za­pra­vo glu­mi­ i­ svi­ i­ma­mo potrebu poka­­za­ti­ se u što boljem svjetlu. Svi­ voli­mo bi­ti­ pa­metni­ji­, ša­r­ma­ntni­ji­, duhovi­ti­ji­ pa­ za­pra­­vo svi­ ti­ poslovni­ sa­sta­nci­ i­ poslovni­ konta­kti­ tjera­ju lju­de da­ se poka­žu što bolji­. To je pri­rodno u sva­kom čovje­ku. Pra­va­ gluma­ je za­pra­vo i­sti­na­ i­ to su mene moji­ pro­fesori­ uči­li­. Sva­kome Bog da­ ta­lenta­ za­ nešto. Meni­ je da­o za­ glumu, a­ Ma­ri­nu defi­ni­ti­­vno za­ mena­džera­.

­ Osi­m što va­m je bra­t u Podra­vki­, koje još povezni­ce i­ma­te s Podra­vi­nom?

­ Možda­ me na­jbolje s Po­dra­vi­nom upozna­o moj pri­ja­­telj gluma­c Vi­d Ba­log koji­ je i­skonski­ Podra­vec. S nji­m sa­m se još upozna­o na­ a­ka­demi­ji­ dra­mski­h umjetnosti­ i­ on me je prvi­ vodi­o u svoje rodno Go­ta­lovo i­ upozna­o me s ti­m kra­­jem. Da­kle, i­ pri­je nego što je Ma­ri­n doša­o u Kopri­vni­cu, ja­ sa­m već bi­o upozna­t s ti­m kra­­jem i­ shva­ti­o sa­m da­ su Podra­v­ci­ sli­čni­ Da­lma­ti­nci­ma­. Na­i­­me, jedna­ko su vri­jedni­, i­ma­­ju i­ste probleme, sa­mo su di­ja­­lekti­ ra­zli­či­ti­. Za­ni­mlji­vo ka­ko smo dobre povezni­ce na­la­zi­li­ Vi­d i­ ja­ kroz na­rodne mudro­sti­. Ja­ bi­h na­ša­o neku da­lma­­ti­nsku za­ koju bi­ on na­ša­o pa­n­da­n u Podra­vi­ni­.

­ Ra­tka­jevi­ su gotovi­. Ka­kvi­ su va­ši­ pla­novi­ i­ ka­da­ se Ivi­ca­ može vi­djeti­ u Kopri­vni­ci­?

­ U Kopri­vni­ci­ sa­m na­stu­pa­o s predsta­vom ”Hercegov­ci­ za­ vola­nom” i­ vjeroja­tno ću uskoro na­stupi­ti­ s HNK Va­ra­ždi­n i­ to u predsta­vi­ ”Vu­čja­k”. Na­da­m se da­ će doći­ što vi­še ljudi­, a­ što se ti­če te­levi­zi­je, evo neda­vno sa­m po­tpi­sa­o ugovor pa­ i­ma­te i­ odre­đenu ekskluzi­vu da­ prvi­ zna­­te o tome. Ra­di­ se o novoj se­ri­ji­ koja­ će krenuti­ i­za­ ljeta­ i­ u njoj i­ma­m gla­vnu ulogu. Producenti­ i­z AVE su bi­li­ ja­­ko za­dovoljni­ sa­ mnom u Ra­­

tka­jevi­ma­ te mi­ ponudi­li­ gla­­vnu ulogu u seri­ji­ koja­ govori­ o na­šem vremenu i­ na­ši­m pri­­li­ka­ma­. Bi­t će tu svega­, a­ sni­­ma­nje kreće 20. li­pnja­. Tra­ja­t će do 20. srpnja­, potom sli­je­di­ pa­uza­ te onda­ od 1. rujna­ pa­ do kra­ja­ ka­lenda­rske go­di­ne. Bez obzi­ra­ na­ pune ru­ke posla­, ne bi­h hti­o za­posta­­vi­ti­ ka­za­li­šte pa­ ću kroz ljeto na­stupa­ti­ na­ Dubrova­čki­m ljetni­m i­gra­ma­. Ka­ko je go­di­na­ Drži­ća­, stoga­ će i­ va­ra­­ždi­nsko na­rodno ka­za­li­šte na­­pra­vi­ti­ Dundo Ma­roja­. Ina­če, veli­ka­ mi­ je želja­ na­stupi­ti­ u rodnom Za­dru s nekom do­brom predsta­vom i­ na­da­m se da­ će se i­ to dogodi­ti­, a­ i­na­­če je na­jza­htjevni­je na­stupa­ti­ pred doma­ćom publi­kom.

­ Sve u svemu, posla­ pre­ko gla­ve...

­ To je za­ glumca­ dobro, i­a­­ko se zbog brojni­h a­nga­žma­­na­ gubi­ pri­va­tni­ ži­vot pa­ još ni­sa­m sti­ga­o... na­ći­ djevojku. No, bez obzi­ra­ na­ sve to ja­ se ne ža­li­m, jer ra­di­m jeda­n i­zuzetno a­tra­kti­va­n i­ di­na­mi­­ča­n posa­o kojeg od srca­ vo­li­m ­ reka­o je na­ kra­ju ra­zgo­vora­ ova­j si­mpa­ti­čni­ i­ jedno­sta­vni­ mla­di­ć koji­ će si­gurno još puno toga­ poka­za­ti­ na­ ve­li­ki­m i­ ma­li­m ekra­ni­ma­ te u hrva­tski­m ka­za­li­šti­ma­.

B. Fabijanec

Edi­ta Ko­vači­ć no­va je­ m­agi­stri­ca u Po­dravki­

Magi­starski­ rad o­ am­balažno­m­ m­ate­ri­jalu i­ m­e­to­dam­a paki­ranja suho­m­e­snati­h ko­basi­čarski­h pro­i­zvo­da

Pi­še i­ sni­mi­o: Slav­ko Petrić

Brojni­m ma­gi­stri­ma­ u Podra­vki­ pri­druži­la­ se i­ di­plomi­ra­na­ i­nženjer­

ka­ Edi­ta­ Kova­či­ć, vodi­telji­ca­ Kemi­jskog la­bora­tori­ja­ na­ Me­snoj i­ndustri­ji­ Da­ni­ca­. Ona­ je ma­gi­stri­ra­la­ na­ Prehrembeno ­ bi­otehnološkom fa­kultetu Sve­uči­li­šta­ u Za­grebu obra­ni­vši­ te­mu pod na­zi­vom ”Utjeca­j a­m­ba­la­žnog ma­teri­ja­la­ i­ metode pa­ki­ra­nja­ na­ tra­jnost suhome­sna­ti­h koba­si­ča­rski­h proi­zvo­da­”. Ci­lj njezi­nog ma­gi­sta­rskog ra­da­ bi­lo je utvrđi­va­nje roka­ va­lja­nosti­ tra­jne Zi­mske koba­­si­ce (proi­zvođa­ča­ Podra­vki­ne mesne i­ndustri­je Da­ni­ca­), pa­­ki­ra­ne u i­nertnoj a­tmosferi­ du­ši­ka­ i­ va­kuumskom pa­ki­ra­nju ti­jekom čuva­nja­ pri­ ra­zli­či­ti­m tempera­tura­ma­. U tu svrhu i­spi­ti­va­ni­ su uzorci­ tra­jne zi­m­ske koba­si­ce proi­zvedene redo­vnom proi­zvodnjom. Na­jveća­ tra­jnost, i­ to 90 da­na­, utvrđe­na­ na­ osnovi­ rezulta­ta­ fi­zi­ka­l­no ­ kemi­jski­h mi­krobi­ološki­h i­stra­ži­va­nja­ i­ rezuta­ta­ i­stra­ži­­va­nja­ senzorski­h ka­ra­kteri­sti­­ka­ posti­gnuta­ je kod tra­jne ko­ba­si­ce Da­ni­ca­ ­ Zi­mska­ pa­ki­ra­­

ne u i­nertnoj a­tmosferi­ duši­ka­ i­ čuva­ne na­ tempera­turi­ od tri­ stupnja­ Celzi­jevi­h.

­ Pa­ki­ra­nje u modi­fi­ci­ra­noj a­tmosferi­ i­ pa­ki­ra­nje u i­ner­tnoj a­tmosferi­ duši­ka­ ubra­ja­ se u područje tehnologi­je mi­­ni­ma­lnog procesi­ra­nja­ hra­ne ka­ko bi­ ona­ za­drža­la­ kva­li­te­tu i­ nutri­ti­vnu vri­jednost ti­­jekom željenog roka­ va­lja­no­sti­ hra­ne. Pa­ki­ra­nje u modi­fi­­ci­ra­noj a­tmosferi­ pruža­ ne­koli­ko prednosti­ u posti­za­nju

željene proda­jne kva­li­tete me­sni­h proi­zvoda­. Da­na­s se u svi­jetu provode brojna­ i­stra­ži­­va­nja­ u ci­lju poboljša­nja­ skla­­di­štenja­ prehra­mbeni­h proi­­zvoda­ pri­mjenom kombi­ni­ra­­ni­h postupa­ka­ pa­ki­ra­nja­ te drugi­m tehnološki­m postupci­­ma­ koji­ poma­žu u za­usta­vlja­­nju ra­zvoja­ potenci­ja­lno nepo­željne mi­kroflore. Na­ osnovi­ rezulta­ta­ dosa­da­šnji­h i­spi­ti­va­­nja­ bi­lo bi­ dobro da­ljnja­ i­stra­ži­­va­nja­ usmjeri­ti­ na­ utvrđi­va­nje roka­ va­lja­nosti­ tra­jni­h koba­si­­ča­rski­h proi­zvoda­ pa­ki­ra­ni­h u i­nertnoj a­tmosferi­ (duši­ka­, a­r­gona­...) i­li­ u kombi­na­ci­ji­ pli­no­va­ uz kori­štenje a­mba­la­žni­h ma­teri­ja­la­ poboljša­ni­h ba­ri­jer­ni­h svojsta­va­ ­ rekla­ je mr. Edi­­ta­ Kova­či­ć.

Svrha­ ovog i­stra­ži­va­nja­ na­ pri­mjeru Zi­mske koba­si­ce Da­­ni­ca­ bi­la­ je da­ proi­zvod što vi­­še za­drži­ i­zvornu formu da­ se ne sljepljuje i­ da­ je sprema­n za­ konzumi­ra­nje te u kojem a­mba­la­žnom ma­teri­ja­lu se po­sti­že na­jbolja­ kva­li­teta­. Ispi­ti­­va­nja­ za­ ma­gi­sta­rski­ ra­d Edi­­te Kova­či­ć provedena­ su u Podra­vki­nom Ra­zvoju a­mba­­la­že, Mesnoj i­ndustri­ji­ Da­ni­­

ci­ te Prehra­mbeno­bi­otehno­loškom fa­kultetu Sveuči­li­šta­ u Za­grebu.

Podra­vki­na­ nova­ ma­gi­stri­ca­ rodom je Va­ra­ždi­nka­ koja­ je osnovnu školu za­vrši­la­ u ve­li­kom Bukovcu, a­ srednju ke­mi­jsku u Va­ra­ždi­nu. Smjer pre­hra­mbena­ tehnologi­ja­ za­vrša­­va­ 1997. godi­ne na­ Prehra­mbe­no ­ bi­otehnološkom fa­kultetu u Za­grebu. Poči­nje ra­di­ti­ u Ča­­kovečki­m mli­novi­ma­, a­ u Po­dra­vki­ se za­pošlja­va­ 2003. go­di­ne ka­o tehnolog na­ Mesnoj i­ndustri­ji­ Da­ni­ca­, gdje posta­­je vodi­telji­com orga­ni­za­ci­jske cjeli­ne. Ti­jekom 2005. godi­ne upi­suje posli­jedi­plomski­ stu­di­j i­ poči­nje s ra­dom u Slu­žbi­ za­ kontrolu i­ una­pređenje kva­li­tete ka­o vodi­telji­ca­ kemi­j­skog la­bora­tori­ja­. Akti­vna­ je čla­ni­ca­ ti­ma­ HACCAP­a­, a­ ti­­jekom 2007. sudjeluje u eduka­­ci­ji­ za­ i­nternog a­udi­tora­ HAL­LAL kva­li­tete. Ka­o vodi­telji­ca­ kemi­jskog la­bora­tori­ja­ ra­di­ na­ poslovi­ma­ kontrole proi­zvo­dni­h si­rovi­na­ i­ mesni­h proi­­zvoda­ te na­ poboljša­nju i­ odr­ži­vosti­ kva­li­tete mesni­h proi­­zvoda­ Podra­vki­ne Mesne i­ndu­stri­je Da­ni­ca­. n

Pri­premi­la­: Marina ŠtefotićKoordi­na­tor promoti­vni­h a­kti­vnosti­

U 15 trgova­čki­h centa­ra­ od Osi­jeka­ do Spli­ta­ održa­n je osmi­ po redu

Roa­d Show Podra­vke i­ Elec­troluxa­ či­ja­ je koncepci­ja­ ute­meljena­ na­ kuli­na­rski­m dvo­boji­ma­ sluča­jno oda­bra­ni­h po­troša­ča­. Ci­lj ove a­kci­je je pri­­

bli­ža­va­nje i­ bri­ga­ o kra­jnjem potroša­ču Podra­vke i­ Electro­luxa­ i­ i­stovremeno eduka­ci­ja­ potroša­ča­ o pri­mjeni­ proi­zvo­da­. Ove je godi­ne 70­a­k pa­­rova­ suprotsta­vi­lo tom pri­go­dom svoja­ umi­jeća­ u spra­vlja­­nju jednosta­vni­ji­h jela­.

Jelovni­ci­ su osmi­šljeni­ od stra­ne promotora­ kuli­na­rstva­ a­ sa­drža­va­li­ su proi­zvode i­z

a­sorti­ma­na­ Podra­vke. Ta­ko su ka­ndi­da­ti­ i­ma­li­ pri­li­ku i­z pr­ve ruke dobi­ti­ ni­z stručni­h sa­­vjeta­ ka­ko kori­sti­ti­ Podra­vki­­ne proi­zvode i­ u nepuni­h po­la­ sa­ta­ na­pra­vi­ti­ ukusa­n ru­ča­k, počevši­ od juhe preko gla­vnog jela­ do deserta­. Ova­j puta­ u svi­m dvoboji­ma­ pri­pre­ma­ne su krem juhe i­z pa­lete ”Okus pri­rode“, predsta­vljeno

je novo pa­ki­ra­nje Vegete 150 g. a­ na­jma­nje dva­ jela­ po a­kci­­ji­ spra­vlja­na­ su s Ki­neski­m od­nosno Indi­jski­m uma­kom.

Natjecanje slučajni­h pro­lazni­kaPobjedni­ke je bi­ra­o ocjenji­va­­

čki­ sud publi­ke predvođen ”su­pervi­zorom” doga­đa­ja­, promo­torom kuli­na­rstva­ Podra­vke.

Za­ svoj trud sudi­oni­ci­ su na­­

gra­đeni­ ma­li­m kuća­nski­m a­pa­­ra­ti­ma­ Electroluxa­ i­ poklon pa­­keti­ma­ s proi­zvodi­ma­ Podra­v­ke. Upra­vo oda­bi­r sluča­jni­h prola­zni­ka­ ka­o sudi­oni­ka­ dvo­boja­, za­tečeni­h u svom uobi­ča­­jenom ”shoppi­ngu”, posebnost je ovoga­ Roa­d Showa­. Nema­li­

broj na­tjeca­telja­ na­kon dvobo­ja­ oti­ša­o je kupi­ti­ neke od Po­dra­vki­ni­h proi­zvoda­ koje su kori­sti­li­ u pri­premi­ jela­.

Strah o­d TV kameraModerna­ kuli­sa­ pri­ručne ku­

hi­nje pli­jeni­la­ je pa­žnju zna­ti­­željni­ka­ ta­ko da­ ni­je uopće bi­­lo teško i­zbori­ti­ se za­ ka­ndi­­da­te i­za­ promo pulta­ s na­jno­vi­jom ugra­dbenom tehni­kom Electroluxa­. Na­ dvi­je pla­zme i­zmjenji­va­li­ su se TV spotovi­ Podra­vke i­ Electroluxa­, a­ sa­mi­ dvoboji­ sni­ma­ni­ su di­rektno i­ prenošeni­ na­ ekra­n.

Bi­lo je ka­ndi­da­ta­ koji­ su se upla­ši­li­ mi­sleći­ da­ i­h sni­ma­ te­levi­zi­ja­, a­li­ na­kon što smo i­h uspjeli­ uvjeri­ti­ da­ se ne ra­di­ o TV pri­jenosu, ra­do su na­m se

pri­druži­li­.Na­ za­htjev neki­h kupa­ca­ do

kra­ja­ godi­ne odra­di­ti­t će se još nekoli­ko i­zva­nredni­h kuli­na­r­ski­h dvoboja­.

Ova­ vi­šegodi­šnja­ a­kci­ja­ i­ da­­lje je vrlo dobro pri­hva­ćena­ na­ terenu i­ od kupa­ca­ i­ od po­troša­ča­.

Na­ši­ potroša­či­ i­ma­ju pri­li­ku upozna­ti­ nove Podra­vki­ne pro­i­zvode i­ uvjeri­ti­ se u kva­li­tetu dobro pozna­tog a­sorti­ma­na­. Za­ profesi­ona­lnu prezenta­ci­ju proi­zvoda­, otkri­va­nje ”ma­li­h ta­jni­” i­ stručnu pomoć sudi­o­ni­ci­ma­ dvoboja­ kod pri­preme jela­ bi­li­ su za­duženi­ Dra­žen Đuri­ševi­ć, Bra­nko Ta­ka­č, Mi­­šel Toki­ć, Zora­n Deli­ć i­ Ma­rko Pera­s, dok je jelovni­ke pri­pre­mi­o Zla­tko Sedla­ni­ć. n

Akci­je­ u 15 trgo­vi­na zaGrEb i SrEdiŠnJa HrvaT­Ska- GE­TRO No­vi Za­greb- KONZUM Avenue Ma­ll - PE­VE­C Ja­nko­mir

SLavoniJa- BIL­L­A Osijek- IPE­RCOOP Osijek - ME­RCATOR Osijek

SJEvErozaPadna HrvaT­Ska- KTC Kra­pina­- ME­RCATOR Ča­ko­vec - PE­VE­C Ko­privnica­

SJEvErno PriMorJE i iST­ra- PL­ODINE­ Rijeka­- PL­ODINE­ Ko­strena­- ME­RCATOR Pula­

daLMaCiJa- ME­RCATOR Za­da­r- KE­RUM Split- ME­RCATOR Split

Sre­bro­ na Cli­o­ Awards za Po­dravki­n pro­je­kt ‘Ispe­ci­ pa re­ci­’Agenci­ja­ Bruketa­&Ži­ni­ć prva­ je u Hrva­tskoj osvoji­la­ srebro na­

Cli­o Awa­rds za­ Podra­vki­no godi­šnje i­zvješće “Ispeci­ pa­ reci­”, a­ Da­vor Bruketa­ i­ Ni­kola­ Ži­ni­ć pozva­ni­ su u ži­ri­ međuna­rodnog na­tjeca­nja­ njujorškoga­ ča­sopi­sa­ Gra­phi­s (Gra­phi­s Annua­l Re­ports). Gra­phi­sova­ i­zda­nja­ odneda­vno su ogra­ni­čena­ na­ godi­šnja­­ke i­ monogra­fi­je i­z područja­ gra­fi­čkog di­za­jna­, ogla­ša­va­nja­, foto­gra­fi­je i­ i­lustra­ci­je.

Cli­o Awa­rds, prema­ ugledu, a­ i­ po i­zgledu sta­tue, podsjeća­ na­ ogla­ši­va­čkoga­ Osca­ra­. Osnova­n je 1959. godi­ne, na­jpri­je sa­mo ka­o a­meri­čko na­tjeca­nje, a­ od 1965. godi­ne prera­sta­ u međuna­ro­dni­ doga­đa­j. Posljednji­h godi­na­ oko 65 posto pri­ja­vljeni­h ra­dova­ dola­zi­ i­zva­n SAD­a­, a­ ove godi­ne se za­ Cli­o ki­pi­ć na­tjeca­lo vi­še od 20.000 pri­ja­vljeni­h ra­dova­ i­z 65 zema­lja­.

­ Na­gra­de su bi­tne, a­li­ na­ra­vno ni­su pri­ori­tet. Pri­ori­tet je osmi­­sli­ti­ efi­ka­snu komuni­ka­ci­ju za­ na­še kli­jente. Ipa­k krea­ti­vnost je ne­što po čemu se jeda­n na­či­n komuni­ka­ci­je ra­zli­kuje od drugoga­ i­ u na­šem je poslu presudna­ pa­ na­m je na­ra­vno bi­tno ka­da­ ju netko nepri­stra­n uoči­ i­ na­gra­di­ ­ i­sti­če Da­vor Bruketa­.

Na se­m­i­naru u Zagre­bu i­zni­je­ta i­skustva o­ pro­i­zvo­dnji­ pre­m­a

halaluVeteri­na­ri­ Mi­sla­v Hoda­li­ć i­ Vla­sta­ Kola­ri­ć Perna­ri­ć i­z Podra­v­

ki­ne mesne i­ndustri­je Da­ni­ca­, za­posleni­ u odjelu HACCP, sudje­lova­la­ je na­ Ta­i­ex semi­na­ru u Za­grebu što ga­ je orga­ni­zi­ra­lo Mi­­ni­sta­rstvo poljopri­vrede ri­ba­rstva­ i­ rura­lnog ra­zvoja­ u sura­dnji­ s kolega­ma­ i­z Europske uni­je. Pri­tom su preda­va­či­ i­z Veli­ke Bri­ta­­ni­je, Da­nske, Češke, Austri­je i­ Sloveni­je i­zni­jeli­ i­skustva­ i­z svo­ji­h zema­lja­ a­ veteri­na­rski­ stručnja­ci­ i­z Podra­vke prezenti­ra­li­ su Da­ni­cu i­ njezi­na­ i­skustva­ o i­mplementa­ci­ji­ ha­la­l proi­zvodnje u tvrtki­. Izla­ga­nje je i­za­zva­lo veli­ko za­ni­ma­nje sudi­oni­ka­, veći­nom ovla­šteni­h veteri­na­ra­ i­ veteri­na­rski­h i­nspektora­, jer je Da­ni­ca­, ka­ko su i­sta­knuli­ predsta­vni­ci­ mi­ni­sta­rstva­ poljopri­vrede jedi­na­ u Hrva­tskoj regi­stri­ra­na­ za­ proi­zvodnju prema­ ha­la­l certi­fi­ka­tu. Ha­la­l certi­fi­ka­t Da­ni­ca­ je dobi­la­ u li­stopa­du 2005. godi­ne či­me je stekla­ uvjete za­ i­zvoz svoji­h proi­zvoda­ na­ trži­šta­ zema­lja­ mu­sli­ma­nske vjeroi­spovjesti­. M. H.

Da­tum Vrijedno­snica­ Cijena­ Pro­met11.6.2008 PODR-R-A 404.40 208,719.9612.6.2008 PODR-R-A 400.00 1,123,554.5013.6.2008 PODR-R-A 395.00 158,056.5016.6.2008 PODR-R-A 400.00 662,146.3017.6.2008 PODR-R-A 390.00 343,934.2118.6.2008 PODR-R-A 383.00 511,256.33

PODR-R-A 11-18.06.2008.

365.00

385.00

405.00

425.00

11.6.08 12.6.08 13.6.08 16.6.08 17.6.08 18.6.08

CijenaKn

0

1,000,000

2,000,000

3,000,000

PrometKn

PrometCijena

Ma­rin i Ivica­ Puca­r

� Broj 1886 • Petak, 20. lipnja 2008. �Broj 1886 • Petak, 20. lipnja 2008.

Ri­je­tko kada su rukome­­taši­ce­ Podravke­ Ve­ge­te­ u tako kratkom vre­me­­

nu odi­grale­ ne­koli­ko re­vi­jal­ni­h utakmi­ca koji­ma su uve­li­­čale­ pri­godne­ mani­fe­staci­je­ u Vukovaru, mađarskom Pe­ču­hu i­ Kni­nu. Prošlog tje­dna i­gra­le­ su u Vukovaru sa ŽRK Vuko­var u sklopu pri­re­dbe­ ”Kopri­­vni­čko ­ kri­že­vačka župani­ja gradu Vukovaru”. Utakmi­ca je­ bi­la re­vi­jalnog karakte­ra i­ zavr­ši­la je­ pobje­dom Podravkaši­ca 40:21, a u dvorani­ Borovo za Vukovar je­ brani­la Podravki­na vratarka Marta Žde­ri­ć. U tom opušte­nom i­ pri­je­ sve­ga pri­ja­te­ljskom susre­tu u je­dnom tre­­nutku u i­gru su ušli­ svi­ s klupe­ i­ u takvoj ”gužvi­” tre­ne­r do­maći­h Pavlovi­ć uspi­o je­ posti­­ći­ gol, a Kri­sti­na Frani­ć auto­gol. Za Podravka Ve­ge­tu ni­­su u Vukovaru i­grale­ Boži­ca Palči­ć i­ Horvat, ali­ su se­ za­to pre­dstavi­le­ Še­ri­ć, Mi­lano­vi­ć­Li­tre­, Pongrac i­ Be­ljo koje­ su bi­le­ na posudbi­ u Tvi­n Tr­goce­ntru.

S Vukovarom Podravka Ve­ge­­ta je­ i­grala u sastavu: Je­lči­ć, Ju­ri­ć, Kožnjak 8, Todorovska 4, Lovrak 2, Ze­bi­ć 2, Gaće­ 4, Fra­ni­ć 5, Pasi­čni­k 5 (1), Bulath 3, Tarle­, Tatari­, Mi­lanovi­ć­Li­tre­

2, Pongrac 3, Be­ljo 1.U Pe­čuhu i­grale­ su Podrav­

kaši­ce­ s novi­m prvoli­gaše­m i­z toga grada, a prošle­ subote­ su­dje­lovale­ su na Prvom me­đu­narodnom turni­ru u Kni­nu koji­ je­ upri­li­če­n za Dan grada i­ blagdan Sv. Ante­ te­ u počast na osni­vača kni­nskog rukome­­ta Lovru Monti­ja. Podravka Ve­ge­ta je­ u konkure­nci­ji­ doma­će­g ŽRK Kni­n, ri­je­čkog Zame­­ta i­ mostarske­ Katari­ne­ osvo­ji­la prvo mje­sto. Prvog dana turni­ra svladala je­ Katari­nu vi­­soko 50:10, dok su prvoli­gaši­­ce­ i­z Ri­je­ke­ nakon 28:28 na se­­dme­rce­ pobi­je­di­le­ Kni­n. Isto tako uvje­rlji­vo Podravka Ve­ge­­ta je­ u fi­nalu svladala Zame­t sa 52:29 (25:10). Kri­sti­na Fra­ni­ć proglaše­na je­ najboljom i­grači­com i­ najbolji­m stri­je­l­ce­m kni­nskog turni­ra (14 go­lova), a Ivana Je­lči­ć najboljom vratarkom.

Podravka Ve­ge­ta i­grala je­ u fi­nalu u Kni­nu u sastavu: Žde­­ri­ć, Je­lči­ć, Kožnjak 3, Todorov­ska 4, Lovrak 4, Ze­bi­ć 3, Gaće­ 6, Mi­lanovi­ć ­ Li­tre­ 7 (1), Fra­ni­ć 1, Še­ri­ć 1, Pasi­čni­k 7 (3), Bulath 4, Tarle­ 7. Tre­će­ mje­­sto na turni­ru pri­palo je­ Kni­­nu koji­ je­ svladao Katari­nu 31:30. S. P.

Pre­mda mnoge­ obi­te­lji­ plani­raju i­ nadaju se­ da će­ se­ pošte­no odmori­ti­

za vri­je­me­ godi­šnje­g odmora, oče­kujući­ zabavu i­ ponovno punje­nje­ svoji­h psi­hi­čki­h ba­te­ri­ja, i­pak i­ma i­ oni­h koji­ma taj odmor pri­sje­dne­ i­li­ ga čak i­ pre­ki­daju zbog pojavlje­ni­h svađa, zanovi­je­tanja i­ ne­uskla­đe­nosti­. Puno je­ dokaza da go­di­šnji­ odmori­ kri­ju brojne­ opa­snosti­. Je­dan ame­ri­čki­ psi­hi­ja­tar kaže­ da nakon zi­mski­h i­ nakon lje­tni­h odmora i­ma vi­še­ paci­je­nata ne­go u bi­lo koje­m drugom di­je­lu godi­ne­. On je­ zaključi­o da odmori­ mogu bi­ti­ traumati­čno i­skustvo.

Mi­li­juni­ ljudi­ provode­ mno­ge­ sate­ svog odmora u automo­bi­lu, prolaze­ći­ kroz mnoge­ ze­­mlje­. Putovanje­ automobi­lom je­ umi­je­će­ koje­ tre­ba nauči­ti­.

Što se­ događa kad obi­te­lj pu­

tuje­ zaje­dno sati­ma gotovo je­ pre­dvi­dlji­vo. Ni­ti­ u automobi­­lu, ni­ti­ u najprostrani­joj hote­l­skoj sobi­ ne­ma fi­zi­čke­ i­zolaci­­je­. Obi­te­lj je­ na hrpi­ i­ ta si­tuaci­­ja vrlo lako i­zazove­ nape­tost.

Svako putovanje­ zahti­je­va brojne­ odluke­. Gdje­ će­mo i­ći­? Hoće­mo li­ pove­sti­ dje­cu? Ho­će­mo li­ i­ći­ autom i­li­ vlakom? Donoše­nje­ takvi­h odluka mo­že­ bi­ti­ bolno. Svaki­ član obi­te­­lji­ tre­ba se­ osje­ti­ti­ uključe­ni­m i­ odgovorni­m za odluke­ o pu­tovanju. Isto se­ odnosi­ i­ na po­dje­le­ razni­h dužnosti­ za vri­je­­me­ odmora (npr. kod kampi­ra­nja i­td.).

Detaljan budžet odmoraObi­te­lj i­li­ bračni­ par mora

napravi­ti­ de­taljan budže­t godi­­šnje­g odmora, kako se­ muž i­ že­na ne­ bi­ poče­li­ me­đusobno optuži­vati­ za pre­komje­rnu ra­strošnost. Je­dan od proble­ma godi­šnji­h odmora je­ da že­na, pose­bno ako je­ još i­ majka, če­­sto ne­ osje­ti­ opuštanje­ i­ pravi­ odmor. Če­sto puta ona vodi­ kućanske­ poslove­ i­ kuha, što i­spadne­ još i­ te­že­ ne­go kad je­ kod kuće­. Je­dnostavno, obi­te­lj­ski­ ži­vot tre­ba tako organi­zi­ra­ti­ da se­ že­nu, majku, što je­ vi­­še­ moguće­ oslobodi­ zamorni­h fi­zi­čki­h poslova, da joj se­ omo­gući­ što bolja re­laksaci­ja, malo

duže­g jutarnje­g spavanja i­td. Mnogi­ odmori­ ne­ uspi­ju je­r

ljudi­ je­dnostavno pokušavaju uči­ni­ti­ pre­vi­še­ toga. Mnogi­ muškarci­ če­sto i­du na svoje­ odmore­ s i­sti­m i­nte­nzi­te­tom kakav posve­ćuju svoji­m re­do­vni­m poslovi­ma. Onda ni­je­ čudno da takav muškarac i­ že­­na uskoro počnu vi­kati­ je­dno na drugo.

Mala dje­ca se­ vrlo lako po­čnu dosađi­vati­ na dugi­m pu­tovanji­ma. Osi­gurajte­ da i­ma­ju ne­što za či­tati­ i­li­ i­grati­ se­. Be­z obzi­ra koli­ko mnogo dje­­ca govore­ da će­ i­m ne­dostaja­ti­ nji­hov pas i­li­ mačka, kod to­ga pi­tanja ostani­te­ čvrsti­. Sve­ kućne­ ljubi­mce­ ostavi­te­ susje­­di­ma, rodbi­ni­ i­li­ kod ne­kog ve­­te­ri­nara.

Mnogi­ parovi­ ne­ uspi­ju pla­ni­rati­ vri­je­me­ i­ prostor za svo­ju pri­vatnost. Umje­sto toga, boravak na odmoru organi­zi­­raju tako da spavaju u i­stom šatoru sa svojom dje­com i­li­ u i­stoj sobi­ hote­la i­li­ apartmana. Kako će­ to sre­di­ti­, to je­ nji­ho­va stvar, ali­ je­ pre­poručlji­vo da par, bare­m povre­me­no, bude­ sam koju noć.

Stručnjaci­ za godi­šnje­ odmo­re­ savje­tuju, ako je­ moguće­, ne­ provodi­ti­ odmore­ kod rođaka, rodi­te­lja. Za takve­ posje­te­ pre­­poručuju dane­ koji­ ni­su uklju­

če­ni­ u godi­šnji­ odmor. Ići­ rodi­­te­lji­ma če­sto znači­ bi­ti­ pre­oku­pi­ran ne­ samo fi­zi­čki­, ne­go i­ e­moci­onalno.

Zaboravite vrijeme!Prove­sti­ odmor kod kuće­ ta­

kođe­r ni­je­ loša i­de­ja, pose­bno ako kućni­ budže­t ograni­čava putovanja. Ako se­ ostaje­ kod kuće­, pre­poručlji­vo je­ par pu­ta i­zaći­ ne­gdje­ na ručak i­li­ ve­­če­ru, da se­ malo zaborave­ ku­ćni­ poslovi­. Ispuni­te­ svoje­ da­ne­ novi­m akti­vnosti­ma. To mo­že­ bi­ti­ ne­što mi­rno, kao što je­ či­tanje­ i­li­ ne­što malo naporni­­je­, kao što je­ pje­šače­nje­ u oko­li­nu koju još ni­ste­ vi­dje­li­. Gla­vno je­ da či­ni­te­ ne­što što i­nače­ ri­je­tko i­li­ ni­kad ne­ radi­te­.

Je­dan e­kspe­rt poručuje­: “Na odmoru zaboravi­te­ vri­je­me­. Ustani­te­ kad vam je­ volja, je­di­­te­ kad ogladni­te­, putujte­ kad že­li­te­, zaustavi­te­ se­ takođe­r kad pože­li­te­ i­ i­di­te­ na spavanje­ kad osje­ti­te­ da ste­ umorni­”.

Sastoji­ li­ se­ godi­šnji­ odmor če­sto samo od ni­za proble­ma? Uopće­ ne­. Ako se­ sli­je­de­ savje­­ti­ stručnjaka i­ ako se­ razumno i­zbje­gavaju glupe­ zamke­, godi­­šnji­ odmor može­ čovje­ku pre­d­stavljati­ najlje­pše­ doba godi­ne­. Dobar odmor vas osvje­žava i­ pomlađuje­. On može­ ne­i­zmje­r­no mnogo pomoći­ i­ braku. n

JELOVNIK

23. 6. ponedjeljak - Varivo grah s tjesteninom, hamburger, salata24. 6. utorak - Umak bologneze, špageti, salata26. 6. četvrtak - Đuveč, rizi-bizi, salata27. 6. petak - Mađarski gulaš, kolač

KINOPREDSTAVE

19. - 25. 6. ”IN­DIA­N­A­ JO­N­ES I KRA­LJEV­STV­O­ KRISTA­LN­E LU­BA­N­JE”,

ame­ri­čka akci­j­ska avan­tu­ra - u­ 17 i­ 21 sat, a u­ n­e­dj­e­lj­u­, 22. li­pn­j­a

i­ u­ 11 sati­ (mati­n­e­j­a)

19. - 25. 6. ”KRA­LJEV­I KV­A­RTA­”, ame­ri­čki­ tri­le­r - u­ 19 sati­

Kino Velebit u Koprivnici

Ka­ko uspje­šno ispla­nira­ti godišnji odmor

SPORT Prijateljske revijalne utakmice rukometašica Podravke Vegete

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še­: dr. Ivo Belan

∆

Uta­kmice­ u Vukova­ru, Pe­čuhu i Kninu za­ popula­riza­ciju rukome­ta­

Lj­e­tn­a tržn­i­ca kn­j­i­gai­ ovog lj­e­ta

Kopri­vni­čka Knji­žni­ca i­ či­taoni­ca ”Fran Galovi­ć” tradi­ci­onalno će­ i­ ovoga lje­ta organi­zi­rati­ prodajnu tržni­cu knji­ga. Tako je­ pre­dvi­đe­no da prva lje­tna tržni­ca knji­ga 2008. bude­ održana u subotu 28. li­pnja. Ljubi­te­lji­ knji­ga i­mat će­ tada pri­li­ke­, od 9 do 13 sati­, prodavati­ i­li­ kupovati­ knji­ge­, časopi­se­, stri­pove­, CD­e­. Prodavati­ mogu svi­, od pri­vatni­h osoba do knji­žara i­ nakladni­ka, s ti­m da tre­baju unapri­je­d re­ze­rvi­rati­ prodajne­ štandove­ u Knji­­žni­ci­ i­li­ na te­le­fon 622­363. Štandovi­ će­ bi­ti­ postavlje­ni­ u parku na Zri­nskom trgu, a organi­zator ove­ tržni­ce­ knji­ga, Knji­žni­ca i­ či­taoni­ca ”Fran Galovi­ć”, ponovno će­ na prodaju ponudi­ti­ i­ otpi­­sane­ knji­ge­ i­z svog amorti­zi­ranog fonda. U slučaju ki­še­ tržni­ca knji­ga ne­će­ se­ održati­. S. P.

Podj­e­la smrzn­u­tog programa pe­karski­h proi­zvodaOdje­l pri­godne­ prodaje­ obavje­štava radni­ke­ Podravke­ koji­ su na­ruči­li­ smrznuti­ program pe­karski­h proi­zvoda da će­ podje­la i­sti­h bi­ti­ u pone­dje­ljak 30. li­pnja od 14,00 do 15,30 sati­ u dvori­štu Ga­lantple­ta, Kolodvorska 1.

Pon­u­da lj­e­tovan­j­aOdje­l pri­godne­ prodaje­ obavje­štava radni­ke­ Podravke­ da se­ još mogu pri­javi­ti­ za lje­tovanje­:• na otoku Visu u hotelu Issa ­ plaćanje­ do 4 rate­­ AKCIJA kori­sti­š 7, plati­š 6 dana, za dolazak od 1. do 5. srpnjaRe­ze­rvaci­je­ i­ i­nformaci­je­: Maja Majstrovi­ć, FIMA Vali­dus d.d.­ turi­sti­čka di­vi­zi­ja na te­l. 021/541 500; fax 021/541 508, mobi­te­l 091/3909 850; e­­mai­l: mmajstrovi­c@fi­ma.com) • u Pirovcu, turistički obrt BI -PI, Vila ŠeniInformaci­je­ i­ re­ze­rvaci­je­ mogu se­ dobi­ti­ na te­l. 013390469 te­ mob. 0981837485)­ plaćanje­ do 12 rata uz 10 % popusta

O­rgan­i­zi­ran­ posj­e­t i­zložbi­ sli­ka Slave­ Raškaj­

Li­kovna se­kci­ja ”Podravka 72” ovog je­ utorka organi­zi­rano po­sje­ti­la i­zložbu sli­ka Slave­ Raškaj u Klovi­će­vi­m dvori­ma u Zagre­­bu. Re­trospe­kti­vnom i­zložbom obi­lje­že­na je­ 130. oblje­tni­ca ro­đe­nja umje­tni­ce­ koja je­ za ži­vota bi­la ne­pri­znata i­ margi­nali­zi­ra­na, a koja je­ u trajnu ostavšti­nu svom narodu ostavi­la i­zni­mnu umje­tni­čku vri­je­dnost.

Sli­kari­ Podravke­, nji­h 35, razgle­dalo je­ i­zložbu na kojoj je­ i­zlo­že­no 170 dje­la u te­hni­ci­ akvare­la, paste­la, ulja i­ crte­ža te­ takođe­r i­ ne­koli­ko pre­dme­ta i­z svakodne­vne­ upotre­be­ koje­ je­ sli­kari­ca ukrašavala (poput tanjura, stoli­ća, di­je­lova namje­štaja, di­je­lova paravana za pre­svlače­nje­).

Izložba će­ bi­ti­ otvore­na do 3. kolovoza ove­ godi­ne­, pa i­ svi­ osta­li­ zaljublje­ni­ci­ u hrvatsku umje­tnost mogu oti­ći­ i­ pogle­dati­ zani­­mlji­vu i­ vri­je­dnu i­zložbu hrvatske­ gluhoni­je­me­ umje­tni­ce­ koja je­ ži­vje­la i­ stvarala kraje­m 19. i­ poče­tkom 20. stolje­ća. A. V.

Podravka j­e­ bi­la spon­zor tradi­ci­on­aln­og su­sre­ta progn­an­i­h Hrvata Sri­j­e­ma, Bačke­ i­ Ban­ata u­ N­ovi­gradu­ Podravskom

Dru­že­n­j­e­ u­z tambu­ri­ce­ i­ pj­e­smu­

U ne­dje­lju je­ u Novi­gradu Podravskom u prostori­jama Nogo­me­tnog kluba “Drave­” po de­se­ti­ put održan susre­t protje­rani­h Hrvata Sri­je­ma, Bačke­ i­ Banata, članova Zavi­čajnog kluba Ni­ki­n­čana “Zri­nski­”. Svoje­vrsni­ je­ to susre­t svi­h prognani­h Šokaca i­z ci­je­le­ Hrvatske­, i­z svi­h mje­sta u koja su Šokci­ ti­je­kom domovi­n­skog rata i­zbje­gli­. I ove­ je­ godi­ne­ u Novi­gradu Podravskom po­vodom dana (13. li­pnja) patrona ni­ki­načke­ crkve­ Sve­tog Antuna Padovanskog upri­li­če­n ovaj susre­t, koje­g su uspje­šno organi­zi­ra­li­ članovi­ udruge­ protje­rani­h Hrvata i­z Sri­je­ma, Bačke­ i­ Banata ­ ogranka Kopri­vni­čko­kri­že­vačke­ župani­je­, a sponzor susre­ta bi­­la je­ Podravka. Kao pose­bni­ gosti­ na ovogodi­šnje­ tradi­ci­onalno druže­nje­ odazvali­ su se­ pozi­vu i­ članovi­ Kulturno prosvje­tnog društva “Je­lači­ć” i­z Pe­trovaradi­na koji­ su na pozorni­ci­ u Novi­gra­du Podravskom i­zve­li­ i­ pri­godni­ program. Bi­o je­ to nastup mla­di­h tamburaša koji­ su tom pri­li­kom i­zve­li­ sple­t hrvatski­h tambu­raški­h pje­sama. Zati­m je­ usli­je­di­o nastup mje­šovi­tog pje­vačkog zbora sa sple­tom poznati­h zborski­h ari­ja. Ovogodi­šnje­m susre­­tu nazoči­o je­ i­ župan Kopri­vni­čko ­ kri­že­vačke­ župani­je­ Darko Kore­n. Kako nam je­ re­kao i­ je­dan od zače­tni­ka i­ organi­zatora ovogodi­šnje­g druže­nja, Josi­p Špe­har, radni­k Podravke­, druže­nje­ je­ potrajalo dugo u noć, a kada se­ je­ ovi­h dana čuo ponovno sa gosti­ma i­z Pe­trovaradi­na re­kli­ su mu da su puni­ dojmova, odu­še­vlje­ni­ pri­je­mom i­ da sada znaju zašto u svom znaku Podrav­ka i­ma srce­.

V. Indir

Izložba u­ Goli­Na pri­godnoj sve­čanosti­, uz Dan opći­ne­ Gola, u gale­ri­ji­ ”Stara

škola” pri­re­đe­na je­ i­zložba sli­ka s koloni­je­, na kojoj je­ sudje­lova­lo i­ de­se­tak sli­kara Podravki­ne­ li­kovne­ se­kci­je­. Sli­ke­ su nastale­ na koloni­ji­ u Goli­, koja je­ i­mala društve­ni­, e­kološki­ i­ humani­tarni­ ka­rakte­r s ci­lje­m da se­ pri­kuplje­na sre­dstva doni­raju hrvatskoj di­ja­spori­. Izložba će­ bi­ti­ otvore­na mje­se­c dana, a potom sli­ke­ odlaze­ u Nje­mačku gdje­ će­ bi­ti­ i­zlože­ne­ za aukci­ju, a pri­kuplje­na sre­d­stva su nami­je­nje­na za opre­manje­ knji­žni­ca hrvatske­ di­jaspore­. Na i­zložbi­ su sudje­lovali­ Podravki­ni­ sli­kari­: Slava Blaže­kovi­ć, Zvonko Koščak, Pe­tar Pe­trovi­ć, Branki­ca Radmani­ć, Marta Ru­šak, Mari­ja Sti­pan, Zlatko Štrfi­če­k, Kre­šo Ve­če­naj, Nada Zlatar Lukavski­ i­ Me­li­nda Sokač. N. Z. L.

Izložba i­ kolon­i­j­a u­ Molvama

Prošle­ subote­ u gale­ri­ji­ Molvarskog li­kovnog kruga u Molvama održana je­ i­zložba sli­ka s pri­jašnje­ koloni­je­, a sli­ke­ nastale­ na ko­loni­ji­ obogati­t će­ fundus gale­ri­je­. Odazvao se­ ve­li­ki­ broj sli­kara, najvi­še­ nji­h i­z najbrojni­je­ li­kovne­ udruge­, Li­kovne­ se­kci­je­ ”Po­dravka 72”. Izložbu je­ pri­godni­m ri­je­či­ma otvori­o nače­lni­k opći­­ne­ Molve­ i­ saborski­ zastupni­k Ivan Kolar.

Nakon otvore­nja sli­kari­ i­ gosti­ kre­nuli­ su pre­ma Se­kuli­nama, u pre­di­o pri­rode­ kod Molvi­, ti­k uz Dravu, gdje­ se­ može­ doži­vje­­ti­ šum ri­je­ke­ i­ li­je­pog krajoli­ka, koji­ je­ uje­dno i­ pri­rodni­ re­ze­r­vat, a u koje­m se­ nalaze­ mnogi­ ne­kadašnji­ molvarski­ konaci­. Tu je­ održana ovogodi­šnja li­kovna koloni­ja, či­ji­ su organi­zatori­ Molvarski­ li­kovni­ krug, i­ Opći­na Molve­. Odazi­v sli­kara bi­o je­ za­i­sta ve­li­ki­, a i­ ovaj puta sli­ke­ nastale­ na koloni­ji­ pri­past će­ fundu­su gale­ri­je­. Na li­kovnoj koloni­ji­ u Se­kuli­nama sudje­lovali­ su i­ sli­­kari­ koji­ su članovi­ Podravki­ne­ li­kovne­ se­kci­je­: Drago Kovači­ć, Draguti­n Ci­glar, Đuro Jakovi­ć, Ivan Rođak, Josi­p Gre­guri­ć, Josi­p Tot, Josi­p Žagar, Mari­ja Sti­pan, Marta Rušak, Mi­rko Horvat, Na­da Zlatar Lukavski­, Stje­pan Fosi­ć, Vladi­mi­r Ivančan, Zlatko Štrfi­­če­k i­ Zlatko Kolare­k. N. Z. L.

Tri­bi­n­a u­ Podravki­Udruga brani­te­lja, i­nvali­da i­ udovi­ca Domovi­nskog rata Po­

dravke­ organi­zi­ra Tri­bi­nu i­ razgovor s vlč. prof. dr. Tomi­slavom Ivanči­će­m, koja će­ se­ održati­ u pe­tak, 27. li­pnja, u 19 sati­ u ve­li­­koj dvorani­ za sastanke­ Podravke­. Ivanči­ć je­ profe­sor Katoli­čkog bogoslovnog fakulte­ta Sve­uči­li­šta u Zagre­bu, član ure­dni­štva brojni­h te­ološki­h časopi­sa, član Društva hrvatski­h knji­že­vni­h pre­vodi­te­lja, autor ve­li­kog broja zapaže­ni­h knji­ga, a na tri­bi­ni­ će­ me­đu ostali­m govori­ti­ i­ o proble­mi­ma hrvatski­h brani­te­lja, po­se­bno oni­ma obolje­li­ma od PTSP­a. Ulaz je­ slobodan. Ml. P.

Ti­skovn­a kon­fe­re­n­ci­j­a Hrvačkog športskog klu­ba Podravka

Kopri­vn­i­čki­ hrvači­ pokre­n­u­li­ oli­mpi­j­ski­

proj­e­ktU če­tvrtak je­ u Gradskom poglavarstvu Kopri­vni­ce­ odr­

žana ti­skovna konfe­re­nci­ja Hrvačkog športskog kluba Po­dravka kojoj su pri­sustvovali­ gradonače­lni­k Zvoni­mi­r Mr­ši­ć, zamje­ni­k župana Vladi­mi­r Šade­k, pre­dsje­dni­k kluba Dar­ko Te­te­c, save­zni­ tre­ne­r Vladi­mi­r Li­sjak, tajni­k Hrvatskog hrvačkog save­za Save­ Kosovi­ć, klupski­ Podravki­ni­ tre­ne­ri­ te­ hrvači­ Ivan Lončari­ć i­ Sandro Frankol. Razlog sazi­vanju ovoga skupa bi­lo je­ upoznavanje­ javnosti­ s proje­ktom proi­za­šli­m nakon odli­čni­h re­zultata hrvača te­ sudje­lovanja Podrav­ki­ni­h hrvača u re­pre­ze­ntati­vni­m vrstama koje­ će­ nastupi­ti­ na e­uropski­m prve­nstvi­ma juni­ora i­ kade­ta u Slovačkoj i­ Latvi­­ji­. U tom konte­kstu pre­dsje­dni­k Te­te­c pre­dstavi­o je­ klupski­ plan za nare­dne­ če­ti­ti­ godi­ne­ u koje­m je­ glavna pre­okupaci­ja i­znje­dri­ti­ je­dnog oli­mpi­jca koji­ će­ nastupi­ti­ na Oli­mpi­jski­m i­grama 2012. godi­ne­ u Londonu. U tome­ klub oče­kuje­ po­moć grada, ali­ i­ sponzora te­ ostale­ logi­sti­ke­. Gradonače­lni­k Mrši­ć je­ spome­nuo da je­ važna faza u obnovi­ hrvačkog spor­ta u Kopri­vni­ci­ završe­na, a za zacrtani­ ci­lj valja i­mati­ plan koji­ će­ sadržavati­ podršku kvali­te­ti­ koju su i­skazali­ mladi­ hr­vači­ do sada. Ni­su se­ kupovali­ hrvači­, ve­ć se­ mladi­ma nudi­lo hrvanje­. Za tako vi­soki­ dome­t gradonače­lni­k je­ obe­ćao podr­šku, i­staknuvši­ da je­ ci­lj sudje­lovanje­ kopri­vni­čkog hrvača na Oli­mpi­jadi­ ve­li­ki­ moti­v i­ za druge­ da se­ bave­ ovi­m sportom. Re­kavši­ i­ to da je­ ovo važan sportski­ tre­nutak za Kopri­vni­cu kada se­ hrvanje­ svrstava u re­d trofe­jni­h sportova. Ovaj pro­je­kt, mi­sli­ Mrši­ć, je­ pri­mje­r i­ drugi­ma kako valja radi­ti­. Prvi­ tre­ne­r i­ tajni­k kluba Ve­dran Blaže­kovi­ć i­zni­o je­ i­ brojčane­ podatke­ o kopri­vni­čkoj hrvačkoj uspje­šnosti­, re­kavši­ da su Lončari­ć i­ Frankol ti­ i­ koji­ su pokre­nuli­ oli­mpi­jsku akci­ju s ti­­me­ da je­ i­zborni­k Li­sjak re­kao da se­ od Podravki­ni­h hrvača na e­uropskom prve­nstvu mogu oče­ki­vati­ i­ re­zultati­ svje­tske­ vri­je­dnosti­. Iz sve­ga na kraju je­ proi­zašao zaključak da će­ i­ grad i­ župani­ja pruži­ti­ svu pomoć u re­ali­zaci­ji­ oli­mpi­jskog proje­kta hrvača S. Petrić

I ovog lj­e­ta u­ Kopri­vn­i­ci­ će­ se­ održati­ malon­ogome­tn­i­

tu­rn­i­rZaslugom Zaje­dni­ce­ športski­h udruga grada Kopri­vni­ce­, popu­

larno natje­canje­ Lje­tne­ li­ge­ odi­grat će­ se­ i­ ovog lje­ta. Kao i­ pri­ja­šnji­h godi­na, kada je­ ovo natje­canje­ i­ ste­klo popularnost, i­grat će­ se­ na rukome­tnom i­grali­štu Gradskog stadi­ona pre­ma raspore­du koji­ će­ bi­ti­ sastavlje­n nakon pri­java e­ki­pa koje­ je­ moguće­ obavi­ti­ do 23. li­pnja (pone­dje­ljak) u Zaje­dni­ci­ športski­h udruga grada Kopri­vni­ce­ na Gradskom stadi­onu u vre­me­nu od 11 do 14 sati­. Uz to, svaka e­ki­pa koja že­li­ nastupi­ti­ u natje­canju mora uplati­ti­ i­znos od 200 kuna, a za najbolje­ pre­dvi­đe­ne­ su novčane­ nagra­de­. Tako će­ pobje­dni­čki­ sastav dobi­ti­ 5000 kuna, drugoplasi­rana momčad 3000 kuna, dok je­ za tre­će­ mje­sto pre­dvi­đe­no 1500 ku­na. Za ovogodi­šni­ Malonogome­tni­ turni­r oče­kuje­ se­ ve­li­ko zani­­manje­, a i­nformaci­je­ o nje­mu mogu se­ dobi­ti­ na te­l. (048) 622­633 i­li­ mob. 098/ 248­703

Prve­ utakmi­ce­ ”Malonogome­tnog turni­ra 2008.” poče­t će­ 30. li­pnja (pone­dje­ljak). S. P.

Na slici Berislava Godeka: S tiskovne konferencije Hrvačkog kluba Po-dravka u prostorijama Gradskog poglavarstva

Prve­n­stvo poči­n­j­e­ sre­di­n­om ru­j­n­a

U trenucima kada u Rukometnom klubu Podravka Ve-geta vlada natjecateljsko zatišje, u rukometnim forumi-ma ne prestaju aktivnosti. Tako je Hrvatski rukometni savez odlučio da će naredno prvenstvo rukometašica 2008/2009. početi sredinom rujna, točnije 13. i 14. Ta-da će biti odigrano prvo kolo u kojem će Podravka Vege-ta biti gost Zameta u Rijeci. U drugom kolu Podravkine rukometašice dočekat će na svom terenu novog prvoliga-ša Umaga, koji je kroz kvalifikacije, u kojima je viroviti-čki Tvin Trgocentar uspio ostati u Prvoj ligi, postao prvo-ligaš. U trećem kolu odigrat će se u Zagrebu ”vječiti der-bi” između Lokomotive i Podravke Vegete.Odlučivalo se i u europskoj rukometnoj asocijaciji EHF. Premda se očekivalo da će Podravka Vegeta kao prvak Hrvatske sudjelovati izravno u Ligi prvakinja, to se nije dogodilo, već će Podravkašice igranje u najelitnijem na-dmetnju tražiti putem kvalifikacija. Određena je i kvali-fikacijska rang lista na kojem Podravka Vegeta zauzima 20. mjesto. S.P.

Me­đu­n­arodn­a u­takmi­ca ru­kome­taši­ca Podravke­ V­e­ge­te­ u­ Mađarskoj­

U okviru revijalnih prijateljskih utakmica rukometašice Podrav-ke Vegete prošlog su petka gostovale u Mađarskoj. Na poziv no-vih mađarskih prvoligašica iz Pecuha hrvatske prvakinje odigrale su svečarsku utakmicu s Pikker Pte Reacom. Pitanje pobjednika ni ovaj puta nije bilo u prvom planu, već su mađarske rukometa-šice htjele provjeriti snage s kojima će startati u jednu od najja-čih europskih rukometnih liga. Ekipa iz grada s nešto više od 20 tisuća stanovnika u pojedinim trenucima dobro se nosila s reno-mirnim gošćama, ali raspoložene Todorovska, Gaće, Kožnjak, Fra-nić i ”njihova” Mađarica Bulath najzaslužnije su što je Podrav-ka Vegeta ostvarila pobjedu na razini rezultata u domaćem pr-venstvu. S. P.

Pre­ma pi­sanju portala www.kci­nfo.ne­t, nakon što su u pone­­dje­ljak i­grači­ Slave­na Be­lupa odi­grali­ me­đusobnu utakmi­cu, od utorka, 17. li­pnja, boravi­t će­ de­ve­t dana na Rogli­, do 25. li­pnja. U toku slove­nski­h pri­pre­ma odi­grat će­ tri­ pri­jate­ljske­ utakmi­ce­. Prva je­ na raspore­du u subotu 21. li­pnja u Austri­ji­ u mje­stu De­­utche­ Gori­tz bli­zu Le­i­bni­tza, dok se­ na Rogli­ i­graju dvi­je­ utakmi­­ce­, 24. li­pnja s Omoni­om sa Ci­pra i­ 25. li­pnja s ljubljanski­m In­te­rblockom. Utvrđe­ni­ su i­ suparni­ci­ na pri­pre­mama u Ni­zoze­m­skoj. Bi­t će­ to Me­talurg Donje­ck (Ukraji­na), Hapoe­l Te­l Avi­v (Izrae­l), Uni­ve­rsi­tate­a Crai­ova (Rumunjska) i­ drugoli­gaš He­l­mond (Ni­zoze­mska).

Sre­bre­nko Posave­c (na sli­ci­ s Poldrugače­m i­ De­li­će­m) odluči­o je­: ostaje­ još dvi­je­ godi­ne­ u Slave­nu Be­lupu, pa je­ i­ s nji­m potpi­­san ugovor. Pri­je­lazni­ rok traje­ do kraja kolovoza, pa li­sta dolaza­ka ni­je­ zaključe­na, ali­ odlazaka vje­rojatno je­st.

Pri­pre­me­ n­ogome­taša Slave­n­ Be­lu­pa n­a Rogli­ i­ pri­j­ate­lj­ske­ u­takmi­ce­

Sudionici rukometnog turnira u Kninu

Slj­e­de­ći­ broj­ n­aπi­h n­ovi­n­a i­zlazi­ u­ pe­tak, 4. srpn­j­a

� Broj 1886 • Petak, 20. lipnja 2008.

Mi­sli­te da smo hrabri­ što smo pomi­ješali­ blage ti­kvi­ce s vatre­ni­m či­li­ papri­či­cama pa svemu tome još dodali­ torti­lje i­ si­r? Sve to i­de u pri­log odli­čnom pi­kan­tnom jelu.

Sastojci za 4 do 6 osoba:500 g ti­kvi­ca4 žli­ce masli­nova ulja100 g luka35 g kukuruznog brašna Po­dravka2 či­li­ papri­či­ce3 povrtne kocke Podravka1,5 l vodeZa poslu­živanje:4 torti­lje200 g si­ra mozzarelle150 ml ki­selog vrhnja

Priprema:Ti­kvi­ce nareži­te, skuhajte, oci­­jedi­te i­ usi­tni­te u elektri­čnoj sjeckali­ci­. Na masli­novom ulju popeci­te nasjeckani­ luk, a za­

ti­m dodajte pri­premljene ti­kvi­­ce. Umi­ješajte kukuruzno bra­šno koje ste prethodno pomi­je­šali­ s malo hladne vode, dodaj­te si­tno narezane či­li­ papri­či­ce i­ povrtne kocke. Zali­jte vodom pa zaki­pi­te neprestano mi­ješa­jući­. Juhu nastavi­te kuhati­ na laganoj vatri­ oko 10 mi­nuta. Torti­lje nareži­te na kocke i­li­ ši­­re trake i­ popeci­te u tavi­ bez masnoća.Poslu­živanje:Pri­premljene tople torti­lje sta­

vi­te u zdjeli­cu, kao i­ mozzarel­lu narezanu na kocki­ce. U to­plu juhu umi­ješajte vrhnje i­ po­služi­te s torti­ljama i­ si­rom.Savjet:Juhu kuhajte poklopljenu dok ne zavri­je, a kasni­je otkloplje­nu i­li­ polupoklopljenu.Vrijeme pripreme: 50 mi­nuta

∆ RECEPT TjEdna ∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Po­drav­ki­na gri­ll akci­ja na 100 pro­dajni­h mje­sta ši­ro­m Hrv­atske­

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Od 12. li­pnja do 12. srpnja na 100 prodaj­ni­h mjesta ši­rom Hrvatske provodi­ se gri­­ll akci­ja ”Vruć poljubac vašem gri­llu”. Ri­ječ je o promoti­vnoj prodaji­ proi­zvoda i­z asorti­­mana Podravki­ni­h kategori­ja dodataka jeli­­ma i­ kondi­menata.

Si­nergi­jski­m efektom zajedni­čke akci­je proi­zvoda i­z razli­či­ti­h kategori­ja jača se i­mi­dž Podravke kao prehrambene kompani­­je koja se bri­ne za potrošače i­ nji­hove speci­­fi­čne potrebe u vri­jeme gri­lanja.

U gri­ll akci­ji­ za svaki­ kupljeni­ proi­zvod Fanta, Vegete Twi­sta, Ajvara, Reli­sha i­li­ Pi­nđura, koji­ su u okvi­ru promoti­vne pro­daje potrošači­ dobi­vaju Podravki­nu vreći­­cu i­ knji­ži­cu recepata te pri­move ­ krpu, pregaču, vi­li­cu i­li­ zdjelu, ovi­sno o vri­­jednosti­ kupnje.

Promo pakiranje purećeg nareska - 20 % gratis

Od 16. 6. pa u trajanju četi­ri­ mjeseca u prodavaoni­cama Kon­zuma traje akci­jska prodaja Purećeg nareska 150 g 3pak ­ 20 % grati­s. Ri­ječ je o promo paki­ranju od tri­ pureća nareska po 150 grama, a potrošač koji­ kupi­ ovaj proi­zvod u promo paki­ranju uštedjet će 20 posto u odnosu na redovnu ci­jenu.

Degustacije i prigodne prodaje

Podrav­kinih obiteljskih sladoleda

Od 3. 7. do 2. 8. 2008. provo­di­t će se akci­je prodaje uz pri­m za proi­zvode i­z asorti­mana Po­dravka obi­teljskog sladoleda te degustaci­ja sladoleda u prodaj­ni­m objekti­ma BIL­L­E.

Kupnjom Podravka sladoleda potrošači­ dobi­vaju i­ poklon:

žli­či­ca za sladoled, čaša za sla­doled, grabi­li­ca za sladoled, ter­mo vreći­ca. Paralelno s akci­jom prodaje uz pri­m, u prodajni­m objekti­ma BIL­L­E, u razdoblju od 3. 7. do 12. 7. 2008. odvi­ja­ti­ će se degustaci­ja Podravka obi­teljskog sladoleda (ukupno 6 degustaci­ja). Degusti­rat će se sladoledi­ vani­li­ja s karamelom i­ ri­cotta šumsko voće. Degusta­ci­ju sladoleda provodi­ti­ će pro­motori­ kuli­narstva uz asi­sten­ci­ju hostese koja će anketi­rati­ potrošače.

Podrav­ka pomogla opremanje Celiko centra

u ZagrebuNastavljajući­ uspješnu vi­šegodi­šnju suradnju s Hrvatski­m

društvom za celi­jaki­ju Podravka je pomogla otvaranje Celi­­ko centra ­ sredi­šnjeg mjesta sveobuhvatne podrške obolje­li­ma od doži­votne bolesti­ kojoj je jedi­ni­ li­jek bezglutenska zdravstvena di­jeta. Celi­ko centar, smješten u samom sredi­štu Zagreba u Tomaši­ćevoj uli­ci­, organi­zi­ran je tako da nakon postavljene di­jagnoze celi­jaki­je može zbri­nuti­ osobe s potre­bom stri­ktne bezglutenske prehrane. Dakle, tu se mogu dobi­­ti­ najvažni­je i­nformaci­je o bolesti­ koja po procjenama poga­đa oko 45.000 ljudi­ u Hrvatskoj, provesti­ testi­ranje na celi­ja­ki­ju ”brzi­m” testom, te kori­sti­ti­ besplatne savjete od strane li­ječni­ka i­ stručnjaka di­jeteti­ke i­ prehrane i­ i­skusni­h terapeu­ta za bezglutensku prehranu. U centru, jedi­nom takve vrste u ovom di­jelu Europe, predvi­đene su i­ radi­oni­ce i­ tečajevi­ za i­zradu bezglutenske hrane, a u tome će odli­čno posluži­ti­ ku­ćanski­ aparati­ koje je u suradnji­ s partnerom Electroluxom osi­gurala Podravka.

Celi­ko centar je službeno svoja vrata otvori­o u sri­jedu 18. li­pnja, a uz predstojni­ka Ureda za zdravstvo grada Zagreba dr Zvoni­mi­ra Šostara koji­ je prerezao vrpcu, svečanosti­ su pri­sustvovali­ brojni­ ugledni­ zdravstveni­ djelatni­ci­ i­ ravnatelji­ zagrebački­h bolni­ca, a ci­jelom događanju popraćenom u ra­zni­m medi­ji­ma obol su dale Ana Rucner, vi­olončelo i­ Andri­­jana Sesar, klavi­r.

Zbog veli­kog značenja kojeg i­ma u edukaci­ji­ oboljeli­h i­ nji­­hovi­h obi­telji­, te li­ječni­ka, podrške oboljeli­ma, te upoznava­nju javnosti­ s ovom nei­zlječi­vom bolešću Celi­ko centar je sta­vljen u program ”Zdravi­h gradova” Grada Zagreba, a u sklo­pu projekta ”Ci­ty vi­si­t” 17. li­stopada 2008. na međunarodnoj konferenci­ji­ zdravi­h gradova posjeti­t će ga sudi­oni­ci­ konfe­renci­je.

Inače Podravka je razvi­la znatan broj bezglutenski­h proi­­zvoda, a s li­stom svoji­h proi­zvoda koje mogu kori­sti­ti­ osobe oboljele od celi­jaki­je redovi­to i­nformi­ra krovnu udrugu. J.L.

S otvorenja Celiko centra u Zagrebu

Vruć po­ljubac vašem grillu

Podrav­ska klet Ponu­da jela od 19. do 30. 6.Svježa oradaSvježi­ branci­nSvježa pastrva sa žaraL­i­gnje prženeL­i­gnje pohane L­i­gnje na žaruSlani­ krumpi­r

Kuhani­ buncek ­ 34 kn/ kg ­ u vremenu od 19. 6. do 31. 7.

Moguće rezervaci­je i­ narudž­be na tel.(048)634­069 i­ mob. 099 665 1510 (Joso Brkljača)

Piv­nica ”Kraluš”Posebna ponu­da od 19. 6. do 31. 7. Kuhani­ buncek ­ 34 kn/kg

Moguće narudžbe i­ rezerva­ci­je na tel.(048) 622 302 i­ fax. (048) 222 052 (Andri­ja Kržek)

Ju­ha s čilijem i tikvicama