ROSA MONTEROšpanska književnica,gošca Beograda

INTERVJU:

ROMANI NAS CINE MANJE LUDIM

POD

ww

w.ro

sam

onte

ro.e

sFo

togr

afía

© Iv

an G

imén

ez

ŠTRIKOVE MINI-NOVINEGODINA 1 • BROJ 1 SEPTEMBAR 2019

ROSA MONTEROšpanska književnica,gošca Beograda

INTERVJU:

ROMANI NAS CINE MANJE LUDIM

Prvi put u Srbiju dolazi Rosa Monte­ro. Ćerka je toreadora i domaćice, studirala je filozofiju, književnost i psihologiju, a diplomirala novinarstvo. Sada je jedna od najčitanijih španskih književnica. I jedna od El Paisovih kolumnistkinja.

Opus Rose Montero obuhvata tri­deset dela. Višestruko je nagrađivana i za novinarski i za književni rad, a kritika je opisuje kao svestranu knji­ževnicu, sposobnu da gane i nasmeje svojom sjajnom, brižljivo negova­nom i majstorki napisanom prozom. Dva puta je dobila prestižnu špansku nagradu za književnost Ke ler, 2005.

za Priču o providnom kralju (Štrik, 2016). Pored brojnih priznanja, do­bitnica je i nagrade Hose Luis Sam­pedro, za izvanredan književni rad i humanističke vrednosti koje ga odli­kuju, za posvećeno pisanje o moder­nom svetu, nemirenje s društvenim okruženjem, te zastupanje univerzal­nih vrednosti koje doprinose zbliža­vanju i boljem razumevanju naroda i pojedinaca.

Dela Rose Montero prevedena su na preko dvadeset jezika.

Pred srpskom čitalačkom publikom sada je njen roman Uputstva za spa-savanje sveta (Štrik, 2019).

Da biste bolje upoznali Rosu Mon­ter, Pod Ш pita za vas.

Tri ključne reči kojim biste opisali svoj rad. • Potraga, strast, imaginacija.Kakva je vaša rutina pisanja?• Godinu ili godinu i po dana, što

je otprilike polovina vremena za koje napišem roman, priču razvijam u svojoj glavi i u kratkim, rukom pisa­

nim beleškama. Posle toga, godinu i po dana zapisujem u kompjuter, naj­manje dve verzije, i trudim se da se organizujem tako da mogu da pišem svaki dan, ujutru, po podne ili noću (najviše volim uveče), kad god imam vremena.

Koja je, prema vašem mišljenju, uloga književnosti danas?• Uloga književnosti je uvek bila

ista. Ona je naše tajno oružje u borbi protiv užasa. Romani su ono o čemu sanja čovečanstvo: oni reflektuju ono što je u našoj podsvesti i čine nas mudrijim i manje ludim.

Zbog čega pišete?• Pišem da bih bolu i zlu dala smi­

sao koji inače nemaju.Možete li nam dati barem jedno uputstvo za spasavanje sveta?• Lol. Pokažite empatiju, trudite se

da budete dobra osoba.

ROSA MONTERO, ŠPANSKA KNJIŽEVNICA, GOŠCA BEOGRADA

R O M A N I N A S C I N E M A N J E L U D I MKnjiževnost je naše tajno oružje u borbi protiv užasa

INTERVJUww

w.ro

sam

onte

ro.es

Foto

graf

ía ©

Pat

ricia

A. L

lanez

a

MINI-KJERKEGORKlasici ili moderna književnost?I jedno i drugo.Kolumna ili roman?Roman!!!!Ljubav ili zaljubljenost?Zaljubljenost.Pozorište ili bioskop?Bioskop i opera.Jutro ili veče?Veče.

I O N A T A K O Ð EČitanje poslednjeg romana Nativel Pre­sijado Nobelovac i pevačica, u kome je genijalno prikazan Ajnštajn ženskaroš, nateralo me je da se prisetim mučne pri­če Mileve Marić, srpske fizičarke i mate­matičarke, prve supruge ovog naučnika. Mileva i Ajnštajn upoznali su se 1896. na Politehničkom institutu u Cirihu, gde su oboje studirali. Ona je napunila 21 godinu, on 17. Bila je to ljubav na prvi pogled. Mileva je još kao devojčica po­kazala ogroman talenat, pa je njen otac odlučio da joj omogući najbolje obrazo­vanje. Da bi se razumelo koliko je takav stav bio revolucionaran, dovoljno je reći da je otac morao da traži posebnu do­zvolu kako bi njegova ćerka mogla da studira fiziku i matematiku, dve profesije namenjene isključi­vo mu škarcima. Bio je to svet koji je žene lišavao svega.

Mileva i Albert počeli su da žive i rade zajedno, upr­kos besnom protivljenju nje gove majke. To što ju je vo­ljeni branio pred rođenom majkom trebalo je da kod mlade žene stvori osećaj beskonačne zahval­nosti. I tako, kad ju je profesor Veber pri­mio na doktorske studije, pošto je odbio Alberta jer je smatrao da nije dovoljno spreman, Mileva se povukla da bi Ajn­štajn bio primljen. Bolja matematičarka, Mileva je ispravljala greške svog ljubav­nika; Ajnštajnove beleške pune su nje­nih ispravki: „Ona rešava moje matema­tičke probleme”. Mlada žena bila je opči­njena time da pronađe matematičku osno­vu za transformaciju materije u energiju; delila je s Albertom svoje oduševljenje (ostalo je zapisano u pismima), a Ajn štaj­nu se ideja njegove saputnice učinila in­teresantnom. Te 1900. završili su prvi čla­nak o kapilarnosti; bio je to zajednički rad („dao sam primerak našeg članka pro­fe soru Jungu”, zapisao je Ajnštajn), iako ga je potpisao samo on. Zašto? Zato što je potpis jedne žene degradirao rad. Zato što je Mileva htela da Ajn štajn uspe da bi se oženio njome (on je rekao da to neće uraditi dok ne bude bio u stanju da je ekonomski izdržava). Zbog patološke za­hvalnosti, psihološke zavisnosti i bole­sne poniznosti koju mačizam usađuje.

A onda se na njih, poput zle kobi, sruči­la nesreća. Te 1901. Mileva je oti šla u Srbi­ju da krišom rodi devojčicu o kojoj se vi­

še ništa nije znalo: mora da je završila u nekom sirotištu. Ubrzo potom Ajnštajn se zaposlio u Službi za patente u Bernu, dobijao je platu, pa su se venčali. Prema kazivanju svedoka, dok je Ajnštajn radio svojih osam sati, Mileva je razrađivala postavke o kojima je s njim uve če rasprav­ljala. Uz to, brinula se o kući i čuvala nji­hovog sina Hansa Alberta. „Biću beskraj­no srećan (...) kad pobedonosno završi­mo naš rad o relativnom pokretu” (Ajn­štajnovo pismo Milevi). Godine 1905. u „Analima fizike“ ob javljena su tri ključna Ajnštajnova članka koje je potpisao samo on, iako postoji pismeno svedočanstvo

urednika „Anala“, fizičara Jofea, koji tvrdi da je video tekstove potpisane sa Marić−Ajnštajn.

A nesreća se samo uvećavala. Drugo dete bolovalo je od šizofre­

nije; Ajnštajn je postao sla­van, zaljubio se u svoju ro­đaku, hteo je da ostavi Mi­levu, a ona se bolesno zale­pila za njega. Onda je po­

čelo (sve do razvoda 1914) ne­milosrdno psihičko maltretira­

nje; postoji ugovor koji je Ajnštajn nate­rao Milevu da potpiše, tekst ugovora ropski je ponižavajući. Uprkos tom na­stranom ugovoru, još gore mi izgleda to što je nobelovac uradio s Milevinom za­ostavštinom: spalio je njena pisma, ni­kad nije ni pomenuo njen doprinos nje­govom radu, samo ju je spomenuo u jed­nom redu svoje autobiografije. Ajnštaj­novi zastupnici su pokušali da obrišu svaki trag Mileve Marić. Takođe je ne­stala i Milevina doktorska teza koju je trebalo da odbrani na Politehničkom in­stitutu 1901, a u kojoj se, prema kaziva­nja nekih svedoka, obja šnjava raz voj teori­je relativnosti. Ne kažem da Ajn štajn nije bio veliki naučnik, kažem da je i ona tako­đe to bila. Ali on je dao sve od sebe da je izbriše, što mu je i polazilo za rukom sve do 1986, kad je nakon smrti njihovog sina Hansa Alber ta, pronađena kutija puna pi­sama čiji je sadržaj izazvao velike naučne reperku sije. Uprkos tome, Mileva je i da­lje osta la skrajnuta u senci sjajnog mita o Ajnštajnu. Toliko su tragične posledice seksizma.

U izboru i prevodu sa španskog Vladimira Matkovića Kolumna Rose Montero „Načini života“, El Pais Seminal

KOLUMNA ROSE MONTERO IZ KNJIGA

Kakvo je olakšanje je ponovo biti sam, samo obična šačica atoma, beskrajno malih, beskrajno dugovečnih, beskraj­no čudesnih.

Ne veruj onima koji imaju više odgo­vora nego pitanja.Neke reči su u stanju da sruše svet.

Dobre žene se mole. Ja pišem. To je mo­ja najveća pobeda, trijumf i dar kojim se dičim.

Bićemo među senkama koje se gube kad pogledaš u njih, u neočekivanom hladnom povetarcu koji ti usred leta miluje oznojena leđa, u moćnom do­bovanju života koje se čuje u tišini na­ših glava, u najdubljim kucima našeg bića. I vratićemo se, i biće nas milioni.

O ROMANU

UPUTSTVA ZA SPASAVANJE SVETARosa Montero

L I K O V I

Matijas Danijel Serebro Fatma

S I M B O L I I M O T I V I

P O R U K A I I D E J A

Kako je čudan trenutak u kojem žive; u najgorem slučaju, čak će se pokazati istinitim priča o klimatskomzagrevanju i o tome kako se nalazimo na rubu apokalipse. Na kraju krajeva, zar Danijel nije osećao kako u

njemu sve tone? A najčudnije od svega, pisalo je u novinskoj vesti, bio je to što su pčele radilice masovnonapuštale maticu. Nešto što pčele, izgleda, nikada nisu radile. Danijel je pomislio na te sirote ostavljene

matice, genetski nesposobne da žive same, koje su milijardama generacija uživale u vernoj naklonosti svojihradilica. Kako li su stravičnu napuštenost morale osetiti probudivši se u praznim košnicama. Svuda je

pobeđivao nedostatak ljubavi, tako je to bilo u svetu.

Nauka je do sad dala odgovore na mnogo pitanja koja su mučila ljudski rod. Ali može li da nam kaže kako da spasemo svet koji se nalazi na ivici katastrofe i

ljude koji su u tom svetu usamljeni i prazni?Ovaj život je pun raznih ubica sreće, ali odgovor ne leži u sklanjanju od njega i

bežanju u neki drugi, virtuelni svet. Nauka kaže da je odgovor u malim dobročinstvima koja možda niko i ne vidi, ali

se ona prkosno suprotstavljaju mraku koji nam preti. Svet je haotičan, a uputstvo kako da u tom haosu uspostavimo harmoniju leži u

nama.

Usamljenost od koje pate junaci traži svetlo jer je jednaka mrakuiz kog se ne vidi izlaz. U romanuje izuzetno jak simbol svetlostikoja nam svima treba jer nasčuva od tame i drži nemir na

odstojanju.

Nauka kakvu poznajemo je punaformula i jednačina. Ovde nauka

dobija obličje bajke, upravo zato štoona i jeste bajka i objašnjava nam

stvari za koje smo mislili da sunemoguće.

Smrt je nešto što povezuje svejunake na više načina - svako od

njih je jednom bio toliko usamljenda je poželeo da umre. Dok

ulicama šeta serijski ubica sanadimkom ubica sreće, svaki od

likova ima čudan san da ubija nekog.

Radnja se dešava u zimu, ali jeveoma neobično to što je izuzetnotoplo. Motiv globalnog zagrevanja i

klimatskih promena je tu da naspodseti da je svet na ivici

katastrofe i da moramo brzo da gaspasavamo kako znamo i umemo..

Gušter kog Fatma čuva je tu danas podseti koliko smo krhki i

ranjivi, ali i da ipak preživljavamosve oluje koje nas snađu.

Preživljavamo ih uz pomoć ljubavikoju dobijamo i koju dajemo

drugima. Svako od nas je tu danekog drugog voli i čuva - to čini

nas živim, a svet lepšim.

c i t a t

FESTIVAL

Izdavačka kuća Štrik organizuje drugi po redu Festival novog stvaralaštva „Nje­na zemlja“, koji će se održati u UK Stari grad (bivši Parobrod) i Institutu Servan­tes, 26. i 27. septembra.

Ovogodišnji festival nosi naziv VIVA LA VIDA i zasniva se na predstavljanju umetnosti i književnosti zemalja špan­skog govornog područja. Govorićemo i gledati dela autora i autorki koji, slaveći umetnost, slave život.

Gošća festivala je Rosa Montero, ugled­na španska književnica, čija su dela me­đu najčitanijim u Španiji.

Pored predstavljanja novih knjiga, to­kom festivala biće otvorena i izložba foto­grafija „Frida i Dijego: osmeh na pola pu­ta“. Zahvaljujući ljubaznosti Ambasade Meksika, publika će videti izbor fotografi­ja iz života Fride Kalo i Dijega Rivere.

urednica Ljubica Pupezin • saradnice Slavka Vlalukin, Zorana Karapandžin, Vladimir Matković • priprema za štampu Pop Lab • Copyright © Štrik

autorka Zorana Karapandžin