PLJOSNATI CRVIDamnjanović Ivana

Opšte odlike

Žive u slanim, slatkim vodama i na vlažnom zemljištuBrojne parazitske vrste

Aktivno se kreću

Fosili nisu nađeni zbog nedostatka skeletnih elemenata

Do sada je opisano oko 20 000 vrsta

Pljosnato teloDvobočna simetrija-telo se uzdužnom ravni deli na levu i desnu polovinu

Prednji deo tela(glaveni region)

Zadnji deo tela

GRAĐA TELA

Troslojne životinje:-spoljašnji sloj (kožno-mišićni; sadrži

žlezdane ćelije)-unutrašnji sloj-središnji sloj-parenhim (transport hranljivih

i štetnih materija)

Spoljašnjisloj

Središnji sloj

Unutrašnjisloj

PLJOSNATI CRVI

Trepljasti crvi(planarije)

Metilji

Pantljičare

Žive u slanim, slatkim vodama (čistim!) i na vlažnom zemljištu

PLANARIJE (TREPLJASTI CRVI)

Malih su dimenzija, veličine od nekoliko milimetara do nekoliko desetina centimetara (60 cm), koje dostižu neke tropske vrsteObično su jarkih boja, slatkovodne vrste su uglavnom beličaste ili prozračne

Na telu se razlikuje glaveni regionNa njemu se nalaze oči i dva izraštaja oblika pipka na kojima su čulne ćelije

Oči

Izraštaji

Telo je sluzavoNa površini tela se nalaze treplje (kretanje)

Grabljivice

KarnivoriHrane se sitnim račićima i drugim beskičmenjacimaManji broj vrsta se hrani algama

Ishrana

Izbacuju ždrelo kroz usni otvorNa ždrelo se nastavlja razgranato crevo

u kojem se hrana variNesvarenu hranu izbacuju kroz usni otvor

Crevo

Ždrelo

Usni otvor

Hrana

Nesvareniostaci hrane

Razgranato crevo

Vrsta koja se hrani plaštašima

Dišu površinom telaIzlučuju preko posebnog sistema za izlučivanje (ekskreciju)-prvi put u evoluciji!

Ekskretorni kanali

Ekskretorne pore

Vrpčast nervni sistem

Nervne ganglije

Nervne vrpce

RazmnožavanjeBespolno

Polno

Poprečna deoba Hermafroditi Unakrsno oplođenje

Regeneracija

Izvesni eksperimenti su pokazali da jedna vrsta trepljastih crva planarija ne samo što je u stanju da regeneriše glavu kada joj je neko odseče već regenerisani “mozak” uspeva da sačuva sva sećanjaNaučnici su u laboratoriji ispitivali pamćenje trepljastih crva mereći koliko im dugo treba da dođu do hraneIpak, potrebno je još istraživanja da se otkrije gde skladište memoriju i kako su u stanju da regenerišu ceo mozakNaučnici se nadaju da bi to istraživanje pomoglo da se obnove sećanja i ljudi

HVALA NA PAŽNJI!!!