Plemenit Zivot i Sreca

Download Plemenit Zivot i Sreca

Post on 13-Jun-2015

1.154 views

Category:

Documents

3 download

DESCRIPTION

Moje razmiljanje na temu plemenitosti i njene veze sa ivotnom sreom.

TRANSCRIPT

PLEMENIT IVOT I IVOTNA SREAMnogi trae sreu tamo gde se ona ne nalaziDuboko u oveka, usaena je enja za sreom. Ona je sutinska potreba svakog ljudskog bia i sasvim je normalno da nastojimo da je zadovoljimo. Ali, razliiti su putevi kojim pokuavamo da doemo do ovog cilja. Nije lako izvesti jedan opti zakljuak, ali je injenica da ljudi obino nastoje da sreu izgrade na onome za ta su zakljuili da im priinjava zadovoljstvo. Poimanje sree je subjektivno, ali je nama postalo uobiajeno da se, dok je gradimo, usmerimo prema sebi samima, da sebi priutimo ono to elimo i pokuamo da izgradimo dovoljno visok standard ivota. Oni koji nemaju mogunost da sami sebi obezbede kvalitetnu egzistenciju smatraju da bi postali sreni ako bi mogli da si omogue ono to mi zovemo normalan ivot. Svakako da ovi, a i mnogi drugi faktori (npr. socijalni, psiholoki) utiu na to kako se oseamo. Ipak, mnogi ljudi koji na materijalnom planu imaju sve to ele, esto nisu sreni. Zanimljivo je da to esto nisu ni oni koji imaju sreene porodine odnose, stabilan emotivni ivot i jo mnogo toga drugog za ta se obino smatra da predstavlja temelj za kvalitetnu egzistenciju. Ali postoji jedan izvor prave ivotne radosti koji je svakome dostupan, a koji se esto zanemaruje. Naime, mi moemo postati sreni ljudi, inei druge ljude oko nas srenima, ukazujui im iskrenu ljubav, susreui ih sa osmehom na licu... Verujem da je svako iskusio istinitost ovih rei u veoj ili manjoj meri. Nemogue je ne osetiti zadovoljstvo ako ste uinili neto plemenito za neko drugo ljudsko bie. Negujui takav pozitivan stav prema ivotu i drugima, mi sami sebe inimo zadovoljnim i ispunjenim. S druge strane, suprotna oseanja i postupci, kao to su mrnja, sebinost, zavist i osvetoljubivost, oveka neminovno ine nezadovoljnim i nesrenim. Jo nisam sreo nijednog ovjeka koji mrzi, a da istovremeno sebe smatra iskreno srenim ovekom. Sva ta negativna oseanja se neminovno negativno odraavaju na nau psihu, a i na fiziko zdravlje. Smatra se da vie od dve treine svih bolesti nastaju kao posledica onoga to se deava u psihi jedne linosti - tzv. psiho-somatske bolesti. Profesor Elmar Gotest, psiholog, ispitivao je uticaj psihikog stanja na lezde sa unutranjim luenjem i ustanovio da se negativna oseanja koja gajimo vrlo negativno odraavaju na nas same. On tvrdi da za jedan sat mrnje ovekov organizam proizvede toliko otrova da bi se moglo otrovati osamdeset ljudi. On tu vrstu otrova svrstava meu najjae poznate otrove. Taj otrov je namenjen onima koje mrzimo i na koje se ljutimo, ali ostaje u nama i truje nas. Poznato je da su mnogi dobili gastritis ili ir zbog ovakvih negativnih oseanja. Pre ovih naunih saznanja, Sveto Pismo je progovorilo o ovoj temi: ivot je telu srce zdravo, a zavist je trule kostima (Prie Solomunove 14,30). Doista bezumnoga ubija gnev, i ludoga usmruje srdnja (O Jovu 5,2). Ali, vratimo se onom pozitivnom. Topla re, prijateljski osmeh, mala dela ljubaznosti i uljudnosti e sasvim sigurno ulepati va ivot, a i ivot onih koji vas okruuju. Ljudi oko vas e vas voleti i rado boraviti u vaem drutvu. ivotna vedrina, toplina koja se osea u naim postupcima e neminovno ivot uiniti srenijim. Postoje osobe kojima se ini da je ovakav nain postupanja za slabie i zato nastupaju autoritativno, smatrajui da e im to obezbediti ugled i potovanje. Ali, injenica je da su mnogi veliki ljudi to postali i ostali upravo zahvaljujui tome to su oveka stavljali ispred stvari, plemenitost ispred autoritativnosti, ljubav ispred mrnje, pratanje ispred osvete. Ako su drugi u podreenom poloaju u odnosu na nas, moda emo osigurati

njihovu poslunost, ali iskreno prijateljstvo se moe dobiti samo na jedan drugi nain. Ljubav raa ljubav, poverenje raa poverenje, a mrnja i bezoseajno postupanje prema drugima e kod veine ljudi stvoriti slinu reakciju. Ali, zar nije lepe iveti u dobrim odnosima sa svima, ukazujui i pruajui ljubav? Stefan Grelet bi svetu verovatno ostao nepoznat da nije napisao sledeih nekoliko redaka, koji su kasnije posluili kao inspiracija mnogim ljudima: Ovim svetom u proi samo jednom. Bilo koje dobro koje mogu da uinim ili bilo koju ljubaznost koju mogu da uinim bilo kojem ljudskom biu, elim da uinim sada, ne odlaui to. Jer, ovim putem nikada neu proi ponovo. Zaista, nita iz nae prolosti mi ne moemo promeniti. esto prekasno poelimo da nadoknadimo proputeno delo dobroinstva ili ispravimo neko negativno delo. Neobino je koliko alimo za osobom koju izgubimo, dok kada je pored nas, ne cenimo njeno prisustvo i spremni smo da je ponekad i bezrazlono povredimo. Doe trenutak kada bi mnogi moda promenili i sam stil ivota koji su vodili, upleli bi u njegove niti vie potenja, ljubavi i pozitivne kreativnosti. Ali ljudi koji se trude da ive po naelu koje je istakao Grelet, zaista nemaju zbog ega da ale u ivotu. Pa i onda kada ne dobijemo priznanje od ljudi kojima smo uinili dobro, unutranje zadovoljstvo i mir su najvea nagrada. Iskustvo Norme er, koje je opisano u knjizi Emocije koje lee od Rike Zarai je dobra ilustracija za ovo to smo do sada rekli. Ona je bila udata za bogatog advokata, ivela je sjajnim, ali povrnim ivotom u raskonoj palati sa prostranim belim terasama. Briljiv batovan je njegovao njene rue, a voza u uniformi vozio ju je u kupovine. Ipak, ljubav je nedostajala u ovoj raskonoj slici. Ali, zahvaena vihorom svojih drutvenih obaveza, ona se nije brinula zbog toga. Okruena luksuzom sa svake strane ona je ipak morala samoj sebi da prizna da joj to sve nije donelo pravu ivotnu sreu. Kao i sve njene prijateljice, ivela je opsednuta milju o gojaznosti, o starenju ili o gubljenju povlaenog poloaja. Onog dana kad sam doznala da Vilijem boluje od raka na guterai u odmaklom stadijumu, bila sam kivna na njega; nisam htela da napustim svoj lagodni ivot i postanem bolniarka, i ve je namera da ga napustim sazrevala u mojoj svesti... Ali, pre nego to je ona ita uradila, njen mu je zatraio da se ona odvoji od njega bolesnog. Uzeo je moje ruke u svoje i rekao mi jednostavno: Norma, ja te volim, ali ja u te ubrzo napustiti. elim da nae oveka koji moe da ti prui ivot kakav zasluuje.. Norma je ovako opisala daljni sled dogaaja: "U toku nekoliko sekundi sva moja samouverenost ieznu! Taj omrali bolesnik, potpuno oelavio, izrastao je odjednom preda mnom kao linost s divnom snagom. Bila sam dirnuta. Kad sam ja Vilijemu bila najpotrebnija, on je bio spreman da se rtvuje mislei na moju sreu. Dalje opisujui ono to se u njoj deavalo, snana oseanja koja su ovim inom bila potaknuta, ona pie: Primetila sam da postoji drugo ja, srdanije, plemenitije, koje ne trai nita drugo osim da ivi, da se izrazi... Od tog asa Vilijem je postao moj najvaniji zadatak u ivotu. Izgubio se onaj vetaki ivot, lien pravih oseanja i iskrenih prijateljstava... Zbog plaanja trokova leenja, prodala sam nau kuu, auto, nakit. Zanimljivo, odvajajui se od svih ovih dobara, otkrila sam da malo znae za moju sreu. Zamenili su ih mali stan i polovni auto. Da bih se izdravala, radila sam u trgovini za kolski nametaj, i svako sam popodne odlazila u bolnicu. elim da kaem: nikad nisam ivela tako punim ivotom. Svakog je dana moja ljubav prema Vilijemu krila kamenje koje je zatvaralo izvor koji je izvirao u meni. Moda ranije nisam nikada ni upoznala tugu i bol, ali sigurno nisam znala ta je puno srce i srea. Sada pak, kad sam otvorila vrata uzbuenjima, mogla sam da budem duboko tuna, da iskaem bes protiv sudbine koja nas je pogodila... ali sam osetila 2

i iskustvo prave ljubavi, mogla sam da osetim istinske trenutke nenosti koje smo Vilijem i ja krali od bolesti. Norma je ovako zavrila svoju priu: njen mu je umro od raka. Posle nekoliko meseci potpune nemoi, polako se vratila u ivot. Ma koliko da je bila tuna, njen ivot je opet dobio smisao. Uprkos nestanku voljenog bia, Norma je u sebi sauvala ono to je stekla kroz taj poslednji period. Ona je u sebi izgradila ljubav, koja e joj, ona je u to bila sigurna, ubudue dati snagu da se otvori prema drugima i prema ivotu. Norma er je osnovala udruenje za pomo enama koje su posle smrti mueva ostale bez prihoda. Ovo udruenje danas ima oko 8000 lanova koji upravljaju obdanitima za decu, predlau bankovne kredite i nude posao. Koliko bi se drugaije zavrila ova ivotna pria da Norma nije odluila da u svom ivotu izabere put ljubavi. Bez obzira na bogatstvo koje neko poseduje, drutveni poloaj, inteligenciju ili neki drugi faktor kojim se meri ovekov ivotni uspeh, ostaje injenica da onaj koji mrzi ili zavidi, u sebi gaji oseanja netrpeljivosti, onaj ko je pun sebe i sa potcenjivanjem posmatra druge prvenstveno negativno utie na sopstveni ivot i onemoguuje sebe da doivi sreu koja bi mu inae bila dostupna. Ali ne samo zlo, ve i odsustvo stvarnog dobra moe biti uzrok praznine u ivotu. Zato su ponekad i ivotne krize dobre jer nam ukazuju na sutinu ivota, na prave, ali i izmiljene vrednosti, kao to se to vidi i iz Norminog iskustva. Ustajala bara koja samo prima vodu, a nikada ju ne daje, na svojoj povrini skuplja abokreinu. Sa druge strane, kako je divan pogled na dolinu jedne iste tekue reke koja natapa zemlju i sve oko sebe ini jedrim i zelenim, na ijim obalama svako moe da pronae osveenje i utai e. Slino je i sa ljudima. Postoje oni koji ele da u ivotu svoje vreme, svoje prirodne obdarenosti kao i sve ono to poseduju iskoriste samo za sebe. Ako smatraju da oni od neega nee imati direktne koristi, trude se da to izbegnu. Ali, tu su i ljudi koji su nauili da svoju radost pronau u plemenitom ivotu, u injenju drugih ljudi srenima. Oni su spremni da se i rtvuju za dobrobit drugih, a kola ivota nas ui da takvi ljudi nisu osobe koje treba saaljevati jer ih svi iskoritavaju, ve naprotiv, to su oni koji znaju ta ele u ivotu i ije je vreme ispunjeno. Prava dobrota esto nije lako ostvariva oveku koji se nalazi pod pritiskom okolnosti koje esto kao da pozivaju na drugaiji nain delovanja. Prosto nam je postalo normalno da burno reagujemo na nepravdu, da na prvom mestu zatitimo sebe i svoje interese. Upravo zato je potrebno znati da mi nismo produkt sluaja, nastali u borbi za preivljavanje, ve da smo svi deca nebeskog Oca, da su nam drugi ljudi braa i da ih trebamo voleti uprkos njihovim manama i pogrekama. Upravo na taj nain emo im pomoi da postanu bolji ljudi. Kada osetimo da nam nedostaje snaga za takvo postupanje, setimo se da je izvor svakog dobra Bog; kroz molitvu mi moemo da zatraimo njegovu pomo. Zanimljivo je da su odnosi u porodici upravo takvi da oveka usmeravaju ka dobrim karakternim crtama. Majku ne treba uiti da voli svoje dete, to je za nju normalno. Takoe je prirodno da mu iskreno voli svoju enu i nastoji da je uini srenom. Zaista, ljubav je najprirodnija osobina u domu. A osobe koje naue da uivaju u slatkom miru i veselju koje prua jedan ovakav dom, obino se slino ponaaju i prema drugima sa kojima dolaze u dodir. Da li je mogue da je Bog upravo eleo da se ljudi, jo od svog najranijeg detinjstva pouavaju dobroti kroz lekcije radosti u lepim i prijatnim odnosima doma? Zar je zaista normalno da svi volimo malu decu i da im inimo samo dobro, a da istovremeno smatramo da je u redu drugaije se ponaati prema onima koji su odrasli, samo zato to 3

imaju vie godina? Zar ne bi bilo idealno, ako bi se ljubav koja postoji meu decom i prema deci, nastavila ukazivati i dalje u ivotu i izmeu odraslih ljudi? Ne bi li ivot tada za sve bio mnogo lepi? Zato su se obino iz stabilnih brakova, u kojim je ljubav bila vladajue naelo i u kojem su lanovi porodice odvajali potrebno vreme jedni za druge, razvijali i stabilni lanovi drutva, ljudi koji su se svim silama zalagali za dobrobit ljudskog roda? Sa druge strane, istraivanja psihologa vrlo oevidno pokazuju da je veina onih koji su se okrenuli nasilju, kriminalu i raznim devijacijama na moralnom podruju, odrasla u domovima u kojima nisu imali nijednog roditelja ili su imali samo jednog roditelja, ili su iz rastavljenih brakova, ili pak da roditelji nisu imali vremena za njih, ili, jo gore, da su se roditelji ponaali vrlo bezoseajno prema svojoj deci, emu je neretko bio uzrok alkohol. Statistiki posmatrano, oko 80% onih koji ponu da se bave kriminalom, potiu iz rastavljenih brakova, ili porodica sa vrlo loim porodinim odnosima. Ovo bi mogao da bude samo jedan u nizu od pokazatelja da je vrlo mudra Boja namera, da brak, u kome e postojati meusobna odanost i ljubav, bude osnova drutva. Pa ipak, utena je misao da ljudi iz ovakvih nesreenih domova nisu osueni na pogreno ponaanje, da se mogu promeniti i postati napredni lanovi drutva. Porodini odnosi nas ue da je prirodno stanje oveka stanje u kojem on eli dobro onima koji ga okruuju i da takvi odnosi uveavaju nau sopstvenu sreu. Mnogi ivotni primeri potvruju ovaj opti princip. Sledei izvjetaj koji se nalazi u biografiji Dona Rokfelera pokazuje kako se na odnos prema drugima direktno odraava i na nae sopstveno zadovoljstvo i sreu: Dok je bio deak, bio je veoma dobrog zdravlja, vrst i nabijen. Vrlo rano je odluio da e nastojati da se obogati kad odraste. U 33-oj godini je zaradio svoj prvi milion dolara. U 43-oj, upravljao je najveom kompanijom na svetu, a u 53-oj godini je postao najbogatiji ovek na svetu - milijarder. Ali, tada se razbolio od bolesti koja se zove alopesija. Njegov biograf kae da je njegova kosa opala, a takoe i obrve i trepavice. Veoma je oslabio i bio je mrav kao mumija. Njegova nedeljna plata je bila milion dolara, ali je mogao da jede samo mleko i kvekere. Bio je toliko omraen u Pensilvaniji, gde je iveo, da su ga njegovi telohranitelji morali danonono uvati. Vie nije mogao da spava, prestao je da se smeje i nije uivao ni u emu. Lekari su utvrdili da nee iveti vie od godinu dana. Rodbina je ve bila pripremila posmrtnicu u sluaju hitne potrebe. Meutim, besane noi su naterale ovog ovek na razmiljanje. Shvatio je da na drugi svet ne moe da ponese ni jedan cent. Jedne noi odluio je da svoj ivot preda Bogu. Posle te noi, kada je odluio da svoj ivot preda Bogu, on je bio drugi ovek. Njegov biograf kae da je poeo da deli svoj novac razliitim dobrotvornim organizacijama i crkvama, osnovao je Rokfelerovu fondaciju ija istraivanja su na polju medicine su otkrila penicilin i druge korisne lekove. Don je poeo ponovo da spava i da se raduje ivotu. Doktori su predvideli da nee iveti vie od 54 godine, a doiveo je 98 godina. I danas se u petoj aveniji u New York-u nalazi Rokfelerov centar. Ovo je jedan od sluajeva koji se nee uvek ponoviti na isti nain. Ali uvek kada ovek dopusti Bogu da ue u njegovo srce, deava se udesna promena. Mnogo godina ranije, princip koji je Rokfeler praktino osetio u svom ivotu bio je zapisan u Svetom Pismu: Milostiv ovek ini dobro dui svojoj, a nemilostiv udi svojem telu. (Prie Solomunove 11,17) Uprkos mnogim dobrim primerima, na Zemlji je postojala samo jedna osoba koja je ivila savreno plemenitim ivotom. Milionima, ona je postala inspiracija da ive slino. Ta osoba je Isus Hristos. Za svako pojedinano delo koje je On uinio, moemo slobodno rei da je za svoju osnovu imalo ljubav. Svaki Njegov dan je bio ispunjen teenjem alosnih, leenjem bol...