Planiranje

Strategija

Komunikacija

Javni nastup- priprema

� Priprema za javni nastup obavezno počinje sa 4 osnovana pitanja:

� Šta je tema?

� Ko je publika?

� Koju vrstu poruke želimo da pošaljemo?

� Kako izgleda prostor u kome želimo da pričamo?Pod javnim nastupom podrazumeva se držanje govora na javnom skupu, stručnom skupu

ili prezentacija. Osnovno pravilo za nastup je dobra informisanost o temi o kojoj želimo da govorimo. Bez toga neće biti preneta poruka, niti će biti pogođena ciljna grupa kojoj je poruka namenjena. Pre svakog nastupa dobro je pripremiti teze o kojima želimo da govorimo, ali bez pisanja kompletnog govora. Suvoparno čitanje teksta umanjiće efekat javnog nastupa i sprečiti govornika da komunicira sa publikom.

Javni nastup- priprema

Priprema treba da obuhvati spisak tema po tačkama, kratke teze koje će služiti kao podsetnik da bi se govorilo planiranim redosledom i da se nešto ne bi propustilo. Često se dešava da se zaboravi planirani raspored. Ali nikako se ne sme ući u zamku neprekidnog čitanja, većon treba da posluži samo za podsećanje.

Stručni jezik je poželjan kad su slušaoci kolege iz oblasti, ali prilikom obraćanja široj javnosti ulazi se u zamku sručnosti koja dovodi do nerazumljivosti, što dovodi do neshvatanja suštine, neprenošenja poruke i cilja komunikacije.

Veoma je važan vizuelni utisak koji predstavnik institucije ostavlja, i zatoje važno pribaviti podatke o mestu u kojem ćete imati javni nastup.

Podloga u pozadini

Tv, radio, štampa, kancelarija...

Javni nastup

Javni nastup

Poruka

Da bi držala pažnju publike i postigla željeni efekat poruka mora da bude:

JASNA je ona koja je nedvosmislena, saopštena jedostavnim jezikom i razumljiva svima.

DOSLEDNA jer se ne menja sa vremenom, ili još gore u toku nastupa. PR stručnjaci kažu da poruka mora da se ponovi bar 7 puta u toku jednog nastupa da bi je slušalac zapamtio.

UBEDLJIVA je zato što je dobro argumentovana, stručna. Poruka treba da uliva poverenje slušaocima da je govornik siguran u sebe i stručan da reši neki problem.

Poruka

ISTINITA jer osnovni postulat u PR-u jeste istina. Jednom izrečna lažmože biti kobna. U odnosima sa javnošću bolje je ništa ne reći nego slagati. To se odnosi i na poruku i saopštenje. Samo istinita poruka može biti prihvaćena, zapamćena i usvojena. Ukolilo se vremenom pokaže da to nije, onaj koji je prenosi gubi sav kredibilitet i teško ga je posle povratiti.

BITNA je poruka koja se odnosi na probleme sa kojima se suočavaju predstavnici neke ciljne grupe. Podrazumeva se da je bitna onome ko govori, ali to nije dovoljno. Ukoliko predstavnici ciljne grupe ne shvate da je ta poruka upućena svakom od njih pojedinačno, da rešava njihove lične probleme, neće je ni prihvatiti.

Govor

� Uvod, glavni deo, zaključakU uvodnom delu publiku treba upoznati sa temom. Za privlačenje pažnje

i opuštanje atmosfere poželjno je početi sa nekim interesantnim primerom. Time ćete smanjiti distance prema publici i ona će biti zainteresovanija za govor, očekujući još bolji nastavak. Ipak treba biti obazriv sa upotrebom duhovitosti i pažljivo je koristiti, jer ona može da izazove suprotan efekat od onog željenog. Na kraju uvodnog dela pravo je vreme za slanje glavne poruke.

Glavni deo služi za razradu poruke i pružanje argumenata. Pojašnjavanje i stručno dokazivanje.

U zaključku treba objasniti koristi od predloženih rešenja, pojasniti suštinu i bitnost poruke. Idealna prilika za kraj govora je ponavljanje poruke uspešnim završavanjem i pozivanjem na zajedničku akciju.

Govor

Direktno zainteresovani 1 %

Zainteresovani 5 %

Informisani 19 %

Ostali 75%Nemaju nikakva saznajna niti interesovanja

Govor

Kako publika doživljava govornika?� Govor 35 %� Izgled 58 %� Sadržaj 7 %Posvećivanje pažnje neverbalnoj komunikacijiKako će se reći?Samo koncizna poruka obezbeđuje govorniku da ostvari

osnovni cilj u komunikaciji: da prosledi informaciju koja je značajna za javnost i instituciju koju predstavlja.

Kako nas drugi vide?

Verbalna komunikacija

� Ritam treba varirati ritmom da bi se zadržala pažnja i da bi se naglasili najbitniji stavovi.

� Intonacija promena intonacije doprinosi energičnosti nastupa i izbegava se monotono izlaganje.

� Pauze zastajanjem pre ili posle izgovaranja bitnih reči dodatno se ističe njihov značaj.

� Energija nije poželjno spuštati glas na kraju rečenica. Svaki put kada se završava govor glavu treba držati uspravno, a pogled ka publici.

� Artikulisanost jasnoća nije poželjno mumlanje ili gutanje reči.

� Izbegavati poštapalice ovaj, onaj, znači, mislim, aaa...

Neverbalna komunikacija

� U neverbalnu komunikaciju se ubrajaju: kontakt očima, izraz lica, gestikulacija, stav, pokreti tela, oblačenje, pauze...

� Poželjno je sagovornike gledati u oči. Najveća je greška gledati u papir ili pod. U slučaju nastupa u tv medijima uvek se gleda novinar, a ne objektiv kamere.

� Izraz lica treba da bude vedar, veseo i prijatan. Blag osmeh je poželjan ali u zavisnosti od teme. Ukoliko je tema ozbiljna izazvao bih suprotan efekat.

� Gestikulacija je veoma bitna. Publika najduže pamti energiju koja se prenosi putem nastupa. Gestikuliranjem dobija se na energičnosti, ubedljivosti...ali ne treba preterati jer to mora biti u skladu sa funkcijom nastupa i prenošenjem poruke, jer u suprotnom samo će odvratiti pažnju. Ruke treba pokretati u visini i širini ramena. Prilikom nabrajanja treba koristiti prste jer će tada biti upamćeno koliko je stvari nabrojano. Ukoliko postoji problem sa neadekvatnom upotrebom ruku držanje olovke je idealno rešenje.

� Stav treba da bude uspravan, opušten, ne previše krut.� Nesvesno slanje poruka.

Neverbalna komunikacija

Neverbalna komunikacija

Govor tela

Znaci

Pojava

Službeno Neslužbeno

Saopštenje za javnost

� Najčešći vid komunikacije. Brz i efikasan način komunikacije kojim se prenosi informacija medijima u formi kojoj želimo da se ona objavi. Prilikom pisanja saopštenja treba imati u vidu novinarski stil pisanja. Mediji dnevno dobijaju stotine saopštenja za javnost i ukoliko vaše nije napisano kako treba, može završiti u korpi, i ako sadrži bitnu vest. Ukoliko onaj koji piše saopštenje nije dovoljno vešt u oblikovanju teksta namenjenog medijima, dolazi do toga da novinar zbog nejasnoća, traženja suštine u vesti i slično, oblikuje vest tako da joj se izmeni suština. Urednici cene kada je ispoštovana dobra forma saopštenja i pravila novinarske profesije, jer time stiču uverenje da je vest važna i da zaslužije da bude preneta.

� Novinarski stil podrazumeva jasnu strukturu. Saopštenje treba da ima 3 dela i da ne prelazi jednu “šlajfnu” 32 reda, ili jednu stranu papira A4 formata. Lid, bekgraund i zaključak su u osnovi dobrog saopštenja.

Saopštenje za javnost

LID mora da sadrži poentu vesti i da da odgovor na 5 osnovnih pitanja u novinarstvu: KO, ŠTA, GDE, KADA i ZAŠTO. Često se ova pitanja dopune i šestim KAKO. Lid treba da bude napisan u jednoj ili dve rečenice i da jasno kaže šta je to novo i bitno za publiku medija kome je saopštenje namenjeno.

U njegovom oblikovanju najvažniji su izbor i redosled navođenja odgovora na 5 pitanja, pa se preporučuje da se na prvo mesto stavi ono što je najvažnije.

Saopštenje za javnost

BACKGROUND jeste drugi deo saopštenja, u kome se širi priča iz LIDA, i pruža više informacija. Širi se slika o vesti, citiraju adekvatne osobe i daju objašnjenja zašto je to sve važno za publiku. Citiranje daje boju tekstu i čini ga uverljivijim. Poželjno je ne navesti sve detalje i podatke u saopštenju, već izazvati interesovanje novinara da vas direktno kontaktiraju. Dobro napisan bekgraund se uklapa u tekst prirodno i ne sme da izgleda kao dodatno smišljeni deo bez koga se ne može.

Saopštenje za javnost

� ZAKLJUČAKU završnom delu saopštenja navode se kontakt osobe

zadužene za odnose sa javnošću i spremnost da se izađe u susret novinarima za pružanje dodatnih informacija.

IzbegavatiStručnu terminologijuSuvišne rečiPrideve i pasivno gramatičko stanjeRečenice duže od 20 rečiDuge pasuse i nikako se ne sme pretpostavljati da je čitalac

već upoznat sa nečim.

Saopštenje za javnost

� Dobro napisana saopštenja za javnost treba da stanu i budu odštampana na formatu A4, sa zaglavljem i logotipom. Tako pripremljeno saopštenje je spremno za slanje medijima i novinarima.

� Za ovakve aktivnosti koje se često obavljaju, korisno je napraviti bazu podataka medija, urednika i novinara koji prate oblast koju vi pokrivate.

� Poželjno je slati elektronskom poštom na redakciju i još bolje ukoliko imate direktan kontakt uredniku, jer će to učvrstiti poverenje i vas kredibilitet pouzdane osobe.

Konferencija za novinare

� Vid dvosmerne komunikacije u uspostavljanju odnosa sa javnošću. One su efikasan način prenošenja informacija preko različitih medija.

� Samo kada postoji važna činjenica koju treba saopštiti i kada smo sigurni da će ona izazvati interesovanje medija i mnogo pitanja, a saopštenjem je nemogućeodgovoriti na sva.

� Odabrati povoljunu lokaciju, oderditi datum.

� Obratiti pažnju na navike i način rada novinara.

Konferencija za novinare

� Nije poželjno organizovati KZN ponedeljkom ujutru i petkom popodne.

� Preporučuje se organizovanje KZN utorkom, sredom, četvrtkom sa početkom u intervalu od 11 do 13 časova.

� Mora se znati i to da se izdanja štampanih medija zatvaraju do određenog vremena i da se samo nešto što je veoma bitno može napisati i izaći u sutrašnjem izdanju dnevnih novina.

� Pripremiti dobar poziv koji treba uputiti svim medijima bez diskriminacije.

Konferencija za novinare

� Poželjno je da KZN, vodi osoba zadužena za odnose sa javnošću koja je upoznata sa temom. Konferansije bi trebalo da bude upoznat sa pitanjima na koja će se odgovarati.

� Otvaranje, davanje reči govornicima, pitanja novinara.� Obratiti posebnu pažnju na pitanja van teme, jer mnogi

novinari dolaze na KZN, i kad ih tema ne zanima, jer tada imaju priliku da pitaju određene osobe nešto što njih interesuje. U tim situacijama treba biti oprezan, dozvoliti ta pitanja, ali do odeđene granice. Ne sme se doći u situaciju da KZN, izmakne kontroli i odvede temu u drugom pravcu.

Konferencija za novinare

Intervju

� Medijski nastup jedan na jedan sa novinarom.

� Dobra priprema, povod, izbor medija, trajanje, kada će biti emitovan ili štampan.

� Oceniti raspoloženje novinara prema vama.

� Pretpostavite sva negativna pitanja pre intervjua.

� Imajte pozitivan stav kad odgovarate na pitanja i nemojte se plašiti da kažete da ne znate.

� Izbegavajte da kažete: bez komentara.

� Objasnite zasto ne može te da odgovorite na pitanja.

Držanje intervjua pod kontrolom

Neke od fraza za premošćavanje mogu biti:� Drago mi je da ste to spomenuli pošto je to problem. Slažem se da i to

ima uticaj na ono što sam upravo hteo da kažem...� Postoji još jedna stvar vezana za ono o čemu pričate...� Hajde da to pogledamo iz druge perspektive...� Postoji podjednaka briga i za...� To je dobro pitanje, ali voleo bih da se na to vratimo kasnije, ali samo

da se na trenutak zadržimo na vašem prethodnom pitanju o...� Da to je svakako jedna od zanimljivih stvari vezanih za ovu temu, ali

moje mišljenje je da postoji još jedna veoma bitna...� Svakako ne sme izgubiti iz vida problem koji se svuda provlači...� Nisam ekspert u toj oblasti, ali znam da je...� Nije to pravi problem, problem je...� To jeste najčešće mišljenje, ali u stvarnosti...

Tv panel

� Televizijska emisija sa više učesnika odnosno gostiju. Potrebno je saznati ko su učesnici, kakvi su njihovi stavovi o temi, kakav je odnos novinara prema njima.

� U toku nastupa treba poštovati druge učesnike i njihovo vreme za izlaganje.

� Držite se svoje poruke.

� Ne dozvoliti da budete uvučeni u svađu.

� Pozivati učesnike na zajedničku akciju.

Komunikaciona strategija

Svaka institucija koja ima cilj da efikasno i uspešno komunicira sa javnošću mora da u jednom trenutku kreira svoju komunikacionu strategiju. KS je sredstvo kojim se definišu ciljevi koje institucija želi da ostvari u komunikaciji sa javnošću. Ona predstavlja osnov za izradu plana aktivnosti koje će se sprovoditi tokom jedne ili više godina kako bi se pružile sve neophodne informacije, unapredila efikasnost rada i podigao nivo poverenja javnosti u vašu instituciju. Uspešno definisana strategija u komunkaciji sa medijima može doprineti većoj otvorenosti i boljem razumevanju građana, kao i tačnijem izveštavanju medija.

Komunikaciona strategija

Samo institucije koje su spremne da komunikaciju sa predstavnicima medija pretvore u dvosmeran proces koji se zasniva na adekvatnom odgovoru potrebama javnog mnjenja mogu imati uspeha u kreiranju sopstvene pozitivne slike. Da bi se to ostvarilo komunikaciji treba pristupiti strateški, tako da ne reagujemo na pritužbe stranaka i loše natpise u medijima, već plasiramo informacije u skladu sa potrebama javnosti koje smo unapred predvideli.

Komunikaciona strategija

� KO SU CILJNE GRUPE?

� KOJE INFORMACIJE SU IM POTREBNE?

� KAKO PRUŽITI INFORMACIJE?

� KOLIKO ČESTO IH TREBA PRUŽATI?

Komunikaciona strategija

� Dobro formulisana komunikaciona strategija i plan aktivnosti koje će se sprovoditi u određenom vremenskom periodu osiguraće da se jednom dogovorene i realno planirane aktivnosti sprovode tokom odeređenog perioda bez obzira na svakodnevne probleme koji se javljaju u radu svake institucije.

� Saradnik za odnose sa javnošću - PRO

� Portparol

Partnerski odnos medija i institucija-

državnih organa

� Dajte narodu činjenice i država će biti slobodna-Abraham Linkoln

� Pravo građanina da zna je standard u demokratskom društvu, a dostupnost, otvorenost i javnost postaju merilo njegove demokratičnosti.

� Javnost kao skup pojedinaca koji dele zajednički interes, formira stavove na osnovu informacija i ličnih iskustava u interakciji sa njima.

� Afirmacija osnovnog prava građanina da dobije istinitu, proverenu i tačnu informaciju kojom se jačaju temelji pravne države CILJ

Partnerski odnos medija i institucija-

državnih organa

� Pažnja predstavniku medija

� Interesovanje reakcija na aktuelne dogañaje

� Objašnjenje udubljavanje u problem

� Želja da novinar sazna više nakon dobrog objašnjenja

� Konačan utisak kreiranje pozitivnog utiska

Krizne situacije� Centralizacija� Sistematičnostprimer: razmere zainteresovanosti javnosti za slučajeve iz

sudnica svakako su dobile najdramatičniji oblik u predemetu Država Kalifornija protiv O.J. Simpsona, koji se vodio 1995. godine. Ovaj slučaj pratilo je 142 milona ljudi, 91% celokupne tv-publike SAD. Naročito interesantan podatak je da je preko 70% ljudi prepoznavalo Simpsonovog prijatelja Kelina, a istovremeno samo 25% tadašnjeg predsednika SAD. Po nekim procenama američka privreda pretrpela je gubitak od 25 milijardi dolara zato što je zaposlenima ovaj slučaj odvlačio pažnju od poslova koje obavljaju.

5 zlatnih saveta kriznog PR� Pripremite krizni plan

� U vreme krize odmah izađite pred javnost, ali samo sa onim što znate

� U vreme krize najbolji način delovanja je da budete predusretljivi i iskreni i uradite sve da se realizuje novinarska priča. Mediji će ionako napisati ili emitovati- sa ili bez vaše pomoći

� Obavestite svoju internu publiku

� Ažurirajte

Zakon o slobodnom pristupu

informacija od javnog značajaČlan 2:

Informacija od javnog značaja, u smisli ovog zakona, jeste informacija kojom rasolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Član 7:

Organ javne vlasti ne sme stavljati u bolji položaj nijednog novinara ili javno glasilo, kada je više njih uputilo zahtev, tako što će samo njemu ili njemu pre nego drugima novinarima ili javnim glasilima omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja.

Zakon o slobodnom pristupu

informacija od javnog značaja Član 9:Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacija

od javnog značaja, ako bi time:1 ugrozio život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo dobro nekog lica;2 ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za

krivično delo, vođenje predkrivičnog postupka, sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne ili koji drugi pravno uređeni postupak ili fer postupanje i pravično suđenje;

3 ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost ili međunarodne odnose;

4 bitno umanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji ili bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa;

5 učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na osnovu zakona određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji;

Zakon o slobodnom pristupu

informacija od javnog značajaČlan 14:

Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija lično odnosi, osim:

1 ako je lice pristalo.2 ako se radi o ličnosti, pojavi, dogadjaju od interesa za

javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je ta informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši.

3 ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje situacije.

TOMO ZORIĆODNOSI SA JAVNOŠĆU

HVALA NA PAŽNJI