planirani haos srebrenica, ibrahim mustafić

45
СРЕБРЕНИЦА: ПЛАНИРАНИ ХАОС (1) Терор богова рата Истина о Сребреници пуно је болнија и тежа од Велике Кладуше и Бихаћа, али се цела политичка елита до данашњег дана трудила да Сребреницу прекрије велом тајне и заборава.” Ибрахим Мустафић, аутор недавно објављене књиге “Планирани хаос”, овим речима најављује своје сведочење о ономе што се у ратним годинама догодило у Сребреници и Подрињу. Књига је објављена у Сарајеву у 20.000 примерака (издавач Удружење грађана “Мајке Сребренице и Подриња”) и већ је изазвала оштре реакције и осуде са бошњачке стране. “Планирани хаос” појавио се након готово ослобађајуће пресуде Насеру Орићу у Хагу, а после истраге која је најављена у Босни и Херцеговини за 49 сребреничких Бошњака осумњичених за злочин над Србима. Гледано с те стране, Мустафићева књига могла би да се тумачи и као лична одбрана, јер се и његово име спомиње међу онима који бити ухапшени. О ратним годинама у Сребреници досад је објављено више књига чији су аутори Бошњаци. Прву је потписао Насер Орић, боље рећи његово име нашло се на корицама, а прави аутор је, по свему судећи, неко други. Орићева књига носи наслов “Сребреница свједочи и оптужује - геноцид над Бошњацима у источној Босни април 1992 - септембар 1994.” Дакле, Орић (или неко ко се крије иза његовог имена) већ крајем 1994. године констатује геноцид у Сребреници! Тешко је заиста поверовати да би човек скромног образовања, какав је Орић, истовремено могао да води крвави пљачкашки рат и компетентно анализира Меморандум САНУ, теорије о великој Србији Стевана Мољевића и иступања Добрице Ћосића. Орић се, међутим, не обрачунава само са “српским агресорима”. Он је баражну ватру отворио и по муслиманским првацима у Сребреници. Каже: “Уместо да се ставе у функцију организовања отпора и спасавања, многи су спаковали кофере и склонили себе и своје породице на сигурно”. 1

Upload: sanja-milivojevic-zoran-ribic

Post on 09-Nov-2014

208 views

Category:

Documents


11 download

DESCRIPTION

Ибрахим Мустафић, “Планирани хаос”, Истина о Сребреници пуно је болнија и тежа од Велике Кладуше и Бихаћа, али се цела политичка елита до данашњег дана трудила да Сребреницу прекрије велом тајне и заборава.”Ибрахим Мустафић, аутор недавно објављене књиге “Планирани хаос”, овим речима најављује своје сведочење о ономе што се у ратним годинама догодило у Сребреници и Подрињу. Књига је објављена у Сарајеву у 20.000 примерака (издавач Удружење грађана “Мајке Сребренице и Подриња”) и већ је изазвала оштре реакције и осуде са бошњачке стране.“Планирани хаос” појавио се након готово ослобађајуће пресуде Насеру Орићу у Хагу, а после истраге која је најављена у Босни и Херцеговини за 49 сребреничких Бошњака осумњичених за злочин над Србима. Гледано с те стране, Мустафићева књига могла би да се тумачи и као лична одбрана, јер се и његово име спомиње међу онима који бити ухапшени.О ратним годинама у Сребреници досад је објављено више књига чији су аутори Бошњаци. Прву је потписао Насер Орић, боље рећи његово име нашло се на корицама, а прави аутор је, по свему судећи, неко други. Орићева књига носи наслов “Сребреница свједочи и оптужује - геноцид над Бошњацима у источној Босни април 1992 - септембар 1994.”

TRANSCRIPT

Page 1: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

СРЕБРЕНИЦА: ПЛАНИРАНИ ХАОС (1)

Терор богова ратаИстина о Сребреници пуно је болнија и тежа од Велике Кладуше и Бихаћа, али се цела политичка елита до данашњег дана трудила да Сребреницу прекрије велом тајне и заборава.”Ибрахим Мустафић, аутор недавно објављене књиге “Планирани хаос”, овим речима најављује своје сведочење о ономе што се у ратним годинама догодило у Сребреници и Подрињу. Књига је објављена у Сарајеву у 20.000 примерака (издавач Удружење грађана “Мајке Сребренице и Подриња”) и већ је изазвала оштре реакције и осуде са бошњачке стране.“Планирани хаос” појавио се након готово ослобађајуће пресуде Насеру Орићу у Хагу, а после истраге која је најављена у Босни и Херцеговини за 49 сребреничких Бошњака осумњичених за злочин над Србима. Гледано с те стране, Мустафићева књига могла би да се тумачи и као лична одбрана, јер се и његово име спомиње међу онима који бити ухапшени.О ратним годинама у Сребреници досад је објављено више књига чији су аутори Бошњаци. Прву је потписао Насер Орић, боље рећи његово име нашло се на корицама, а прави аутор је, по свему судећи, неко други. Орићева књига носи наслов “Сребреница свједочи и оптужује - геноцид над Бошњацима у источној Босни април 1992 - септембар 1994.” Дакле, Орић (или неко ко се крије иза његовог имена) већ крајем 1994. године констатује геноцид у Сребреници!Тешко је заиста поверовати да би човек скромног образовања, какав је Орић, истовремено могао да води крвави пљачкашки рат и компетентно анализира Меморандум САНУ, теорије о великој Србији Стевана Мољевића и иступања Добрице Ћосића. Орић се, међутим, не обрачунава само са “српским агресорима”. Он је баражну ватру отворио и по муслиманским првацима у Сребреници. Каже: “Уместо да се ставе у функцију организовања отпора и спасавања, многи су спаковали кофере и склонили себе и своје породице на сигурно”.Међу руководиоце и виђеније интелектуалце, који су се на време склонили из Сребренице, Орић убраја и Бесима Ибишевића (отишао у иностранство) и Ибрана Мустафића (отишао у Сарајево).Реагујући на назовикњигу Насера Орића, Бесим Ибишевић је 1999. године, у Амстердаму, објавио своје сведочење “Сребреница 1987 - 1992.” у којој за Насерово сочињеније каже да је “егоцентрично-пропагандистичко дело”. Овај професор историје, који данас живи у Аустрији, тешко оптужује Орића и његову братију. Ибишевић је у време ратних збивања био председник Скупштине општине Сребреница. Миливоје Иванишевић, аутор “Хронике нашег гробља”, каже да је Ибишевић био узурпирао власт у Сребреници, да је један од оснивача муслиманских паравојних формација и организатор

1

Page 2: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

илегалне набавке оружја. По његовом наређењу са свих функција у Сребреници били су прогнани Срби. Ибран Мустафић је родом из општине Сребренице. Један је од оснивача СДА и организатор многих сукоба на верској основи. Предводио је већину акција против Срба у Подрињу. После првих вишестраначких избора постао је посланик Скупштине Републике Босне и Херцеговине. Био је председник Извршног одбора СО Сребреница.МустафиЋ каже да је за време студија у Сарајеву “начуо да нека група студената, пред Беговом џамијом треба да се види са оним Алијом Изетбеговићем, што је скоро изашао из затвора.” Сарајевска телевизија већ је била објавила да је одржан иницијални састанак за оснивање “политичке организације која ће окупљати народ муслиманског повијесног круга.” Тада је Мустафић први пут срео Алију Изетбеговића, који је на овај састанак позвао десетак Санџаклија. Били су то углавном млађи људи из Новог Пазара, Сјенице, Тутина и других санџачких места. Мустафић тврди да је Алија имао намеру да у Санџаку подигне буну против Србије и зато је позвао на договор највише Санџаклија. Само двојица су била из Сребренице, а међу присутнима он је препознао и Сафета Исовића, чувеног певача народних песама.ОписујуЋи тадашњу атмосферу у Подрињу, Мустафић каже: “И пре мог доласка са конкретним политичким планом, по Поточарима, Сребреници и другим околним местима те регије, пуцала су стакла на шофершајбнама аутомобила са србијанским регистрацијама на којима је била прилепљена слика Слободана Милошевића”.Мустафић истиче да је на његов улазак у партију Алије Изетбеговића пресудно утицало породично васпитање: “Знао сам да су ми ђеду (по мајци) четници заклали и бацили у Дрину, а ђедо (по оцу) и сам је био припадник усташких формација. Поред ђеде, од којег сам правио идола у борби против четничког зла, слушајући кућну историју, моји јунаци су постајали Јуре Францетић, Кадрија Софтић (ратни злочинци из Другог светског рата, прим. Љ. Б.) и други припадници усташких формација Црне легије и 13. СС Ханџар дивизије, који су у очима обичних људи представљали симбол заштите муслиманског народа. Од моје нене, коју сам највише волео, чуо сам песму: “Ој Хрвату, пола брата мога, а Србине, јеби оца свога!”Овај део своје исповести Мустафић закључује: “Кроз цело образовање сам исти: мржња према четницима, презир према партизанима, који су за мене били резервно уточиште за четнике, и убеђење да их није било, граница на Дрини била би Берлински зид између Истока и Запада, који би Босну и Херцеговину и Муслимане заувек одвојио од Србије.”      

2

Page 3: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

СРЕБРЕНИЦА: ПЛАНИРАНИ ХАОС (2)

Алија је издајникНА ОСНИВАЧКОЈ скупштини СДА 26. маја 1990. године, у Сарајеву, владала је “неописиво еуфорична атмосфера”. У трајном сећању Ибрана Мустафића остаће говор др Брозовића из Загреба који је рекао да је “интерес хрватског народа граница на Дрини”. За реч се тада јавио и будући аутор “Планираног хаоса”. Казао је:“Долазим из Сребренице, општине коју су Срби, због њиховог наводног исељавања под притиском, већ прогласише босанско-херцеговачким Косовом. Ја се, уз Божју помоћ, надам да ће СДА одбранити и сачувати то босанско-херцеговачко Косово. Аплауз се проломио.”Осамнаест година касније Мустафић, у “Планираном хаосу” пише: “Боже, тада толико усхићења, а да сам знао са каквим лупежима имам посла, логичније би било да сам донео бомбу и бацио је на тај скуп! Не да не помогоше у одбрани, него напротив, својим односом и директним учешће допринеше да Сребреница буде град геноцида над бошњачким народом, а после геноцида потписаше тапију да је Сребреница ’древни српски град’. Семе им се затрло!”ИБРАН Мустафић играо је једну од кључних улога у оснивању СДА у Сребреници у којој још нема Насера Орића (он ће овде стићи нешто касније). За председника Иницијативног одбора изабран је Бесим Ибишевић, а за потпредседника Ибран Мустафић. Ибишевић каже да су он и Мустафић били “истих година и истих или сличних идеолошко-политичких схватања, родом из Поточара и Добрака, два усташка легла, према вокабулару српских националиста. Ибран је волео говорити велике речи и обећавати много.”Мустафић, међутим, сматра да је својим говором на оснивачкој скупштини СДА у Сребреници одушевио 10.000 присутних и “беспоговорно постао народни миљеник”. Једно му је много криво - Алија није хтео да дође на њихову оснивачку скупштину и никад се није удостојио да посети Сребреницу.На скупу Алинијих присталица у Пећима, Ибран Мустафић је својим говором наелектрисао атмосферу. Рекао је: “Јуче је у Сребреници био шејтан Нијаз Дураковић (председник СДП БиХ). А такве шејтане ми требамо на колац набити, да се не повампире.” И додао: “Ако нам Србија не да пола електране на коришћење, ми ћемо је срушити!”Ево још неколико података из биографије Ибрана Мустафића, које је он о себи оставио: избегао је, каже, четири атентата која су на њега покушали да изврше људи из муслиманских редова због тога што се није слагао са начином на који је

3

Page 4: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

вођен рат и политика у Сребреници. У јулу 1995. године, заробили су га припадници Војске Републике Српске, у притвору је провео до 1995, када је размењен за српског пуковника Алексу Крсмановића. Онда је стао на чело организације “Мајке Сребренице и Подриња”. Упамћена је његова изјава на спомен-гробљу у Поточарима. Уграбивши микрофон узвикнуо је: “Смрт геноцидној творевини Републици Српској!”На крају Мустафић је написао књигу “Планирани хаос” у којој је из прве руке описао шта се догађало у Сребреници и Подрињу од почетка деведесетих до 1995, и како су Бошњаци страдали од својих вођа и кабадахија.То је прича о царству криминала, зла, немаштине, болештине, неморала и разврата малих богова рата.ПРВУ вест о расколу у централи СДА Ибрахим Мустафић примио са сузама у очима. Каже да је лично осећао да “некоме смета”. Незван, учествовао је на конвенцији СДА у Сарајеву, на којој су се поделили Алија Изетбеговић, с једне, и Адил Зулфикарпашић и Мухамед Филиповић, с друге стране (који су потом основали МБО), мада никада нису међу собом нарушили пријатељство.Тим поводом Мустафић о Алији Изетбеговићу пише:“Изетбеговићу никада нећу прећутати једно умеће у којем је био неприкосновен, а то је превелика мудрост. Мада многи сматрају мудрост врлином, у већини случајева мудрост је величина људске кварности. Усудио бих се рећи да је мудрост одлика мунафика, јер искрени људи не могу бити мудри. Искреност је темељ вере, а мудрост је темељ преваре. Сваки човек који се мисли да бави политиком у којој му је циљ да само задовољи свој сопствени его, нека само проучи Алију. Алија је чудо од човека, да је позитивно, не би се могло платити, али, на нашу жалост, то је негативно чудо које ћемо плаћати у наредних сто година, ако преживимо. Тито је био једини диктатор за којим се плакало, а Алија је био једини ‘демократа’ - издајник, коме се веровало.”О АЛИЈИ Изетбеговић, Мустафић, иначе, мисли све најгоре:“Он је човек који је уништио државу над којом је положио заклетву, са својим пајташима опљачкао је већину средстава донираних за одбрану домовине, разорио је морал као највећу вредност свога народа”.Немилосрдна борба за власт међу Муслиманима у Сребреници добија нову снагу расписивањем вишестраначких избора у БиХ, новембра 1990. Још увек су Срби и Муслимани били заједно на листама. Ибрана Мустафића опомиње пријатељ: “Ја видим да си ти истински вођа народа, али немој да ти то удари у главу!” Бирају га за републичког посланика и он се среће са Алијом у Скупштини Републике БиХ и са њим се одмах сукобљава. Алију поспрдно сматра “србијанским генијем”, који омогућава да у БиХ САНУ и КОС све држе под контролом”. Оптужује га да је радио под београдским менторством! Да би показао колику је моћ тада поседовао, Мустафић наводи претњу коју је упутио Момчилу Мандићу, тадашњем помоћнику министра за криминал у Влади БиХ:“Мандићу, решење које ти пошаљеш у Сребреницу о именовању Србина на место командира полиције, чим се вратим у Сребреницу истог момента ће бити подерано и запаљено пред колективом станице јавне безбедности у Сребреници. И да знаш,

4

Page 5: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

Мандићу, у Сребреници сам ја власт а не ти! Са таквим понашањем и експонирањем, када пођеш у Сребреницу, на Турбету, месту где почиње територија општине Сребреница из правца Братунца, мораш мене назвати и питати хоћу ли ти дозволити улазак! У противном, неће ти нико гарантовати безбедност!”Како Муслимани нису имали свог човека способног да руководи полицијом, после тог догађаја послали су у Загреб 40 момака на обучавање!

СРЕБРЕНИЦА: ПЛАНИРАНИ ХАОС (3)

Ловац на снајпереИБРАН Мустафић пише да су већ у лето 1991, на заседању Скупштине Републике БиХ, Мухамед Ченгић, неки Шаја из Фоче и Асим Јузбашић, посланик из Зворника, разговарали о наоружавању Муслимана. Асим је тада добио 18 цеви, од којих је Ибрану припао аутомат “Томпсон” и пушка М48. Ваљда зато, Мустафић каже да је “агресија на БиХ почела 1991. године.” И додаје:“А када је на једној седници Скупштине РБиХ, Јово Мијатовић, посланик из Зворника, рекао да је “Дрина кичма српског народа”, нисам могао остати дужан, те сам му одговорио “да ће на том организму бити шлагирана лева страна и да ће бити одузета”!”Мустафић пише да је као председник ИО СО Сребреница све више био забринут и уплашен, због неких провокација ватреним оружјем које су долазиле од Срба преко Дрине, из Србије. Једне ноћи ходао је левом обалом Дрине и чуо из правца Србије неку паљбу. Одмах је сазвао Извршни одбор СО, без српских чланова, захтевајући да се сваком Муслиману обезбеди оружје. Извршни одбор у крњем саставу донео је одлуку о дизању резервног састава полиције у СЈБ Сребреница, и послао Влади и МУП-у у Сарајево захтев да и они донесу Одлуку о мобилизацији резервног састава. Основни мотив ових захтева био је да у резервни састав полиције уђе што више Муслимана како би се докопали пушака.Да би обезбедио новац за рад СДА и мобилизацију Муслимана, Ибран Мустафић склапа договор са директором “Сребреницакамена” Абидом Ђозићем. Абид га подсећа да је на нивоу општине Сребреница 1988. године основан Фонд за такозвано додатно запошљавање, за који је средства издвајала сребреничка привреда. Потпредседник тог Фонда био је Абид, а председник Мира Поповић. “Мени треба само одлука ИО СО да се та средства могу користити наменски”, рекао Абид Ибрану. А Мира, шта ће она рећи? “Ко јебе Миру, ја ћу мимо њеног знања завршити посао!” - одговорио је Абид.Мустафић је одмах из Фонда повукао половину новца и кренуо у куповину оружја:

5

Page 6: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

“Наједном вест као гром из ведра неба! На путу Коњевић Поље - Братунац, у месту Кајићи, близу Кравице, из заседе, у ауту убијена двојица Муслимана из Братунца! Ноћ је. У Поточарима ванредно стање. Све је приправно и не спава се. У кафани Мехе Хрвачића већ се распреда о могућим комбинацијама...” Овим речима Мустафић описује страх који је организовано ширен међу Муслиманима сребреничког краја, и увећаван свакојаким дојавама... То бива оправдање за све масовније наоружавање и дизање ратне психозе у народу до пуцања!По речима Мустафића, Ловачко друштво у Сребреници имало посебну ратну улогу: “Поред станице полиције, ловци су били најјача оружана формација. Посебно ми је било значајно да знам ко од ловаца има снајпер...!”Са новцем из Фонда за обнову привреде Сребренице, Мустафић са Насером Орићем и још неколицином поверљивих људи одлази у Фочу да купује оружје.“Нашли смо се, пише Мустафић, у једном скровитом насељуу непосредној близини Фоче. Дошли смо до пред кућу извесног Шљиве. Одмах сам са Шљивом ушао у подрум, који је био закрчен војним сандуцима. Из два сандука смо извадили 10 ПАП-овки, које су биле конзервиране. Седам пушака смо ставили под задње сједиште “реноа 5”, којег је возио Насер (Орић)... Поред пушака, узели смо по 110 комада муниције за сваку пушку. Пушке су плаћане динарски, а њихова појединачна противувриједност је била негдје око 800 ДМ, а са муницијом је отприлике износила око 920 ДМ.После завршеног посла кренули смо за Сребреницу. У Подравању нигде живе душе. Даље кроз Јадар исто тако. Спуштамо се коначно у Сребреницу. У граду мирно. Крећемо за Поточаре. У Поточарима доста људи на улици, иако је три сата иза поноћи. Додуше, много људи је знало да смо отишли за Фочу и једва су чекали да стигнемо...”Пушке купљене у Фочи Мустафић и његови људи продавали су по 1.000 ДМ. Потом се операција понавља. На истом месту Мустафић и његови пајтоси купују нових 10 ПАП-овки и муницију... Због овога и доцнијих радњи око набавке и продаје оружја, Ибрана су Муслимани оптужили за малверзације. О томе је било речи и пред Алијом Изетбеговићем, почетком рата, када је Ибран боравио у Сарајеву. Мустафић овако описује разбуктавање ратне психозе:“После убиства двојице младића у Кајићима и првог дана страха, у Братунцу долази до великих протеста и окупљања народа. Јављено је да ће тај дан у Братунац доћи два члана Председништва Републике БиХ, Ејуп Ганић и Никола Кољевић. Са Хамедом Ефендићем, председником СДА, кренуо сам у Братунац на стадион, на који је претходно слетио хеликоптер са делегацијом из Сарајева. Са њима је дошао и Авдо Хебиб, помоћник министра за полицију и Ибрахим Чолакхоџић, члан Владе. Делегација се упутила у зграду СО Братунац, док је на стадиону било окупљено неколико хиљада грађана који су на све начине искаљивали бес у интересу да се открију починитељи ових убистава...”Атмосфера на стадиону била је врло наелектрисана, а Мустафић је само долио уље на ватру. Ускликнуо је: “Почело је! Ми смо окупирани!”После митинга на стадиону одабрано друштво окупило се у канцеларији председника СО Нијаза Дубичића. Састанак је био у току, пише Мустафић. Једна је прича Ганића, друга Кољевића, бла, бла, бла...

6

Page 7: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

Већ тада сам видио немоћ Сарајева. Уздај се у се и у своје кљусе!... Дефинитивно, убијање је почело. Мора се најозбиљније размишљати о насталој ситуацији”.

ЋОСИЋ НИЈЕ ЧЕТНИКМустафић пише да је био запрепашћен кад је на једном састанку Алија Изетбеговић рекао да ће Муслимани морати да зарате и са Хрватима, јер “све оно што Срби раде јавно, Хрвати раде тајно.” Мустафићу никако није ишло у главу ни Изетбеговићево веровање “да за БиХ иду бољи дани, јер на чело Југославије долази Добрица Ћосић. Он јесте Србин, али није четник”, рекао је Алија.

СРЕБРЕНИЦА: ПЛАНИРАНИ ХАОС (4)

Хоџа трампи пушкеНА ПИТАЊЕ где је у лето 1991. године био Насер Орић, Мустафић одговара: “Орић је био константно уз мене, а ја сам већ два пута одлазио у МУП у Сарајево, тражећи да он заснује радни однос са нашим министарством... Инсистирао сам да се Насер пребаци у нашу полицију. Једном сам, након разговора са Хебибом, отишао до Хајрудина Хоџића, који је био један од начелника сектора у МУП-у, и обавио разговор на ту тему. Једном је у МУП отишао и Хамед Ефендић и вратио се са забрињавајућом информацијом. Наиме, Хамед се у МУП-у срео са Асимом Даутбашићем, начелником СДБ-а и он му је рекао да је за Насером расписана савезна потерница. У питању је био криминал.“Хамед је, каже Мустафић, замолио Асима да потерница остане у ладици и не угледа светло дана. Заиста, нисам ниједног тренутка сумњао да то није истина, јер је очито било да је Насер све ређе ишао у Београд, а питање је да ли је уопште и ишао. Како је стално био поред мене, више пута ми је предлагао да би он био спреман да оде на Батајницу у средиште специјалне полиције Србије и да са једном нашом групом покуша обити магацине и украсти наоружање. После неколико дана добили смо информацију да су Насер Орић и његов колега Фахрудин Алић пребачени у наше министарство. Распоред су добили у СЈБ Илиџа и ту су на служби провели нешто више од месец дана. Поново сам отишао у наше министарство, инсистирајући да буду пребачени у Сребреницу. Тако је и било.”Није прошло много времена а Хамед Салиховић Садо саопштио је Мустафићу шокантну вест: “Добио сам депешу из СЈБ Зворник у којој пише да се на простору Сапне догодила пљачка једне кафане, из које су отуђени покер апарати и

7

Page 8: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

аутомобил џип кабриолет, а да је у пљачки директно учествовао Насер Орић.” Мустафић каже да се тих дана све више бавио набавком оружја за Муслимане на подручју општине Сребреница. Уз њега је готово нераздвојан Насер Орић. Као нека врсте конкуренције појављује се у Братунцу Нуриф Ризвановић, председник Муслиманског националног већа. Насер се окреће и према њему, а Мустафић све то тумачи мотивом уносног посла са оружјем.“У том периоду по целом терену општине Сребреница и општине Братунац круже приче о масовној допреми наоружања. Више се не прича о комадима, него о шлеперима”, пише Мустафић.А Сребреница се те 1991. године све више пунила убојним направама. Мустафић каже: “Једну вечер ме је Роко одвео у своју собу и показао неколико пушака ’пумпарица’. На питање одакле му, рекао ми је да углавном долазе из Сребреника, преко нашег главног имама Хасиба Ковача...” Али, “за два дана дојурио је Ахмо Тихић из Скелана. Прича да је Насер Орић долазио на Скелане, довезавши са собом две ’пумпарице’. И уместо да их остави код Исмета Хајдаревића, у кафани, грешком их је оставио у трговини Ахме Тихића. Каже да су пушке биле намењене за продају Србима!”На питање какви су тада били односи између њега и Орића, Мустафић каже: “У том периоду ја сам у Насера заиста имао поверења, јер ме је, колико респектовао, толико и бојао. Био ми је увек при руци и сваки мој задатак је беспрекорно извршавао. Али је исто тако сваку приликукористио да шмугне устрану и одради посао у сопственом интересу, не гледајући да ли је тај посао криминалан и морално оправдан... Иако полицајац, у том периоду Насер брзо око себе окупља момке крајње сумњивог морала, тако да се у ноћима када је Насер на служби често догађају криминалне радње на простору града, од крађе аутомобила, до провала, у које је, очито и сам уплетен. У том периоду украдена су два “голфа” са озбиљним индицијама да је и Орић знао за ту крађу.”Први конгрес СДА одржан је 29. новембра 1991. у Сарајеву. Тим поводом Ибран Мустафић запажа: “Ако се само сетим како је на првом конгресу СДА дочекан реис-ул-улема хаџи Јакуб еф. Селимоски, а како је завршио, сваком треба бити јасно да је СДА била машина за млевење најбољег муслиманског меса. Сарајевској ’халки’ су најбољи Муслимани били само за једнократну употребу. После овог конгреса, СДА је могла комотно променити име у Странку демагошке акције.”Следи прича о прању и преметању хиљада милијарди динара из Сарајева преко Сребренице па опет до Сарајева. Мустафић уговара такве послове са директорима Фонда водопривреде у Сарајеву и неких сребреничких предузећа уз тако невероватне манипулације да их је тешко повезати и разумети! Илустрације ради: “... После свега, Мујо ми је донео 400 милијарди динара у кешу и ја сам сложио новац у акт ташну. Како је уједно била заказана седница Скупштине Републике БиХ, сутрадан сам с новцем кренуо у Сарајево. Кад сам стигао, назвао сам Омера Бехмена и рекао да носим новац. ’Новац треба да предаш Едхему Бичалчићу и Амили Омерсофтић!’ рекао ми је Бехмен. Тако је и било.”Новац је те 1991. највише коришћен за набавку оружја, нарочито из Фоче.Кућа Ибрана Мустафића постала је складиште оружја. Он о томе каже: “У Горњим Поточарима смо камион паркирали непосредно поред прозора моје куће и почели

8

Page 9: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

са истоваром наоружања. У овој пошиљци је било 30 аутомата калибра 7,62 и 9 мм, 14 пушака М48, један пушкомитраљез енглеске производње са 500 комада метака, 12 противтенковских мина, око 30 кг тротила ТНТ и 30 кг динамита. Пушкомитраљези са муницијом су коштали 4.000 ДМ.”Мустафић затим пише: “Иако је комплетно наоружање општинског штаба ТО још 1989. године отела ЈНА, у Фабрици акумулатора је остало око 4.600 цеви само пешадијског наоружања и један противавионски топ ПАТ... Више пута ме је Насер Орић упозоравао да би требало урадити нешто око овог ПАТ-а. Једну вечер отишли смо до Фабрике акумулатора када су на обе улазне капије Муслимани били дежурни портири. Њима сам рекао да вечерас треба бити извезен ПАТ из фабрике и да је њихов основни задатак да ништа о томе не знају...“Насер и Мирсад, каже Мустафић одмах су отишли до фабрике и одшлепали ПАТ у Горње Поточаре. Те ноћи падао је први снег, тако да је камион оставио иза себе трагове који су водили до Насерове куће. ПАТ су оставили у Насерову гаражу и посао је био завршен. После изузимања овог ПАТ-а кренула је несношљива кампања у србијанским средствима информисања, у стилу: ’Масовно наоружавање Муслимана’, ’Срби никад угроженији’ итд.”

СРЕБРЕНИЦА: ПЛАНИРАНИ ХАОС (5)

Обука “зелених беретки”НАОРУЖАВАЊЕ Муслимана поприма све веће размере. Мустафић то овако описује: “Некако у приближно време, када је изузет ПАТ, из магацина ШИП “Дрина” нестала је већа количина експлозива. Претпостављао сам да је то масло Бекира Барака. Упоредо са овим, све је више информација са терена о провокацијама Муслимана од стране Срба. Срби покушавају свим средствима подићи тензије и унети раздор у привредним субјектима Сребренице. Са начелником полиције и другим сарадницима сам отишао на збор радника у “Зелени Јадар”, на којем се окупила већина запослених у “Дрини”. Један шумар српске националности, који је био организатор побуне у руднику боксита, сада се буни што му не обезбедимо услове за рад у шуми. Нисам то могао трпети, тако да сам скочио иза стола и зграбио га за прса, те му запретио да га више не чујем.””Након тог збора, пише Мустафић, креће поново кампања од стране средстава информисања из Србије. Преко целе прве стране “Вечерњих новости” појавио се наслов “Ибран Мустафић најавио клање за Бајрам Србима”! Ја поново апелујам на начелника СЈБ да се диже све што се може дићи у полицији, али могућности су биле више него скромне. Начелник СЈБ Хамед Салиховић Садо поново упућује захтев МУП-у БиХ за материјално-техничку помоћ, али МУП се више бави шверцом. За то време на полигону 1.500 резервиста спремно чека!”

9

Page 10: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

Око набавке и поделе оружја муслиманима не иде све глатко. Један број директора сребреничких фирми није желео да даје новац из касе, у коју су средства издвајали и Срби и Муслимани. На њих се Мустафић обрушавао бескрупулозно. У само једном налету успео је да под притиском добије око 24.000 ДМ.”Иначе, врста наоружања која је нуђена били су “калашњикови”, по цени од 850 ДМ и “упуцани снајпери” словеначке производње, по цени од 1.300 ДМ, али народу је све било мало ”, каже он.ОПИСУЈУЋИ оснивање првог Насеровог логора за обуку муслиманских ратника, Мустафић каже: ”Већ раније сам Насеру Орићу доделио једну просторију АСОФК-е за билдовање, где он окупља око себе групу момака који интензивно тренирају. Насер је у овом периоду стално уз мене. Предлаже ми формирање логора у којем би покушали вршити обуку момака, као саставни део припрема за очито надолазећи рат. Били смо сагласни са том идејом. Прва локација, која се предвиђала је локалитет Равни, на ливади изнад Горњих Поточара. Међутим, логор је уистину заживио у Бујаковачи, ували у кориту потока Рабин. Логор је имао више пропагандни карактер. Али, ипак узаврела србијанска пропаганда је на сва звона ударала да на простору општине Сребреница постоји неколико логора за обуку неколико стотина “зелених беретки”.После многих лажираних “опасних ситуација”, напетости и узбуна, у Сребреници је основан Кризни штаб. Мустафић “иде по народу”, окупља људе у Поточарима и на једном таквом скупу издаје налог да “одмах приступе устројби војне формације величине чете. И да њоме треба командовати Насер”. За Насеровог заменика одређује Мирзу Халиловића.Мустафић бележи: “Бијељина већ гори”, “уДервенти и Босанском Броду рат бесни”, “у Сарајеву почетак хаоса”, “у Сребреници свако хоће оружје”. Он констатује да “већина српског становништва пред мрак масовно одлази да преспава преко Дрине у Љубовији и Бајиној Башти, а ујутру се враћа на посао”.Седнице Савета за народну одбрану одржавају се, још са Србима. “Циљ је био зауставити рат”, пише Мустафић. Горан Зекић је био српски посланик у Скупштини БиХ, и било је неопходно да и он присуствује седници Савета. Ибран каже да је он успео да дозове Зекића, а не председник СО Бесим Ибишевић. Био је то последњи састанак овог савета, иако је, по речима Мустафића, са терена био огроман притисак да Муслимани и Срби изађу у заједничким делегацијама и да заједнички раде на зближавању и међусобном поверењу два народа.Мустафић пише да му је Горан Зекић на растанку рекао: “Ибране, ти си паметан момак! Ти знаш да сам ја рођени Сребреничанин и да живим у Сребреници, а мој брат Зоран у Београду. Никада нећу, по цену било чега, дозволити да он и ја живимо у две државе. Ибране, рат је неизбежан, али запамти - ја и ти смо на две различите стране. Сутра ћемо доћи у позицију да један у другог пуцамо. Упамти оно што ти могу гарантовати - никада ти Горан неће пуцати у леђа!”Мешовити парови муслиманских и српских политичара обилазили су тих вечери, по договору, подрињски крај, да би сагледали стање и смиривали узнемиреност становништва, или појачавали нервозу и страх. МУСТАФИЋ признаје да је тада био врло наелектрисан. Говорећи о заједничком обиласку терена са Миодрагом Јокићем он каже: “Полагано се смркавало. Миодраг

10

Page 11: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

ме је све више пожуривао да идемо. Ухватио га страх. Кајем се што га нисам убио на путу.” Доцније је Мустафић гледао Јокића како на ТВ Нови Сад говори: “Ибран Мустафић био је највећи сребренички екстремиста, који је опљачкао свој народ, а послије с новцем побегао у Турску!” Мустафић тврди да су исту пропаганду против њега водили Јокић, Насер Орић и Омер Бехмен. Мустафић пише да је, по позиву, после проглашења државе БиХ, морао хитно да оде у Сарајево на Скупштину Републике БиХ. Пре поласка није нашао Насера Орића, тако да му није дао налог како да у његовом одсуству контролише ситуацију. Путем су биле постављене барикаде. У Кладњу остаје без возача који се, уплашен, враћа у Сребреницу. Стање у Сарајеву и атмосферу у самој згради Републичке Скупштине овако описује: “Тзв. ’свенародни парламент’ се претворио у једну заблуду. За скупштинском говорницом су се ређали новопечени народни трибуни, који су више подсећали на изнурене наркомане. А, богами, било је много и стварних наркомана. Било ми је јасно да је сала испуњена великом скупином деструктиваца, чија је диригентска палица била у Београду, а главни задатак им је био рушење легално изабране владе независне и признате Републике БиХ. (Мустафић стално форсира претпоставку да је све што се дешавало у БиХ било под дејством Београда и КОС-а. По њему је и Алија Изетбеговић тумач српских идеја и жеља - прим. Љ. Б.).

СРЕБРЕНИЦА: ПЛАНИРАНИ ХАОС (6)

Линч у Коњевић ПољуУЗ сву секирацију и бригу за Сребреницу, Ибран Мустафић је остао у Сарајеву пуних седам месеци. Покушавао је да телефонским путем управља Сребреницом.Мустафић пише да су код Крагљивода нађени мртви Мехо Хрвачић и Бахрудин Османовић из Поточара. Он их сматра првим жртвама “агресије на простору Сребренице”. Не даје детаљније податке о њиховој погибији, али каже да је после тога “сам град Сребреница остао готово без Муслимана. Било је и неколико оних који су били спремни да и саме четнике дочекају као ’ослободиоце’, јер је најбитније било спасти своју кућу. Процене говоре да је у самом граду остало око двеста Муслимана, тако да су домицилни Срби, ЈНА и паравојне формације из Србије овладали градом без испаљеног метка.”Мустафић пише да су потом у Сребреницу пристигли “домаћи четници, предвођени Гораном Зекићем, послаником Скупштине БиХ”. Како су му телефоном јавили, у граду “четници редом пале муслиманске куће и убијају

11

Page 12: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

преостале Муслимане, од којих су већина били стари и изнемогли”. “Четници су, закључује Мустафић, успели на простору општине Сребреница да почине брутални геноцид одмах на почетку агресије 1992. године.”У “Хроници нашег гробља” Миливоје Иванишевић, истраживач ратних збивања у БиХ, даје другачију слику тих догађаја:ЕтниЧко чишћење српских територија у општинама Братунац, Милићи, Сребреница и Скелани Муслимани су започели нападом на мале засеоке Гниона у сребреничкој општини и Бљечева 6. маја на Ђурђевдан. Из Сребренице Срби су се иселили 9. маја 1992. године, масовно и готово панично. У граду је остало свега око тридесетак лица која нису Муслимани. Од тада је Сребреница чисто муслиманско место. Највећи број мештана разбежао се по околним, најближим српским селима, у Братунац, Скелане или преко Дрине у Србију.”“Непосредан повод за то”, каже Иванишевић, било је убиство Горана Зекића, народног посланика у тадашњој скупштини БиХ, судије и председника Српске демократске странке у општини. Њега су локални Муслимани сачекали у заседи, на прилазу Сребреници, код села Залазје, и убили 5. маја увече. За тај ’подвиг’ одликовани су ’златним љиљанима’. Тада се коначно видело да су и сва претходна убиства, најчешће из заседе, била не пука случајност, што су власти доказивале, већ део унапред смишљеног плана и почетак оружаног обрачуна и ликвидација што већег броја Срба.”МУСТАФИЋ каже да се “уз велике муке и животни ризик” из Сарајева вратио у Сребреницу. Боравећи у Тузли, чуо је да је “једна група српских бораца заробљена на Залазју и да су после тога ликвидирани. Међу њима је био Бранко Симић, мој школски друг из Гнионе, и његов брат Перо. Поред њих двојице, на списку сам препознао и Слободана Илића, некадашњег судију Општинског суда у Сребреници, Мију Ракића, аутопревозника са Залазја. Била је и болничарка Рада на списку...”“У Тузли сам сазнао, пише Мустафић, да је Кемо са Пала (Кемал Мехмедовић) носио по Сребреници неку одсечену главу и плашио људе. По тим сазнањима сам видио да главно коло у Сребреници воде људи од којих се свашта може очекивати. Од Мирсада сам сазнао да је у Коњевић Пољу лишен слободе и Нуриф Ризвановић, који је летос тамо довео око 500 до зуба наоружаних момака. Сазнао сам и да је НасерОрић постао главни бос!”О томе шта се у међувремену догађало у сребреничком крају Мустафићу је детаљно причао Хамед Салиховић Садо, начелник СЈБ:“Мој Ибро, јебо ти народ! Народ ти је обична стока, која само зна за другим халакати. Нурифу је пресудио народ. Кад смо ухапсили Нурифа Ризвановића и друге, у Коњевић Поље је доведено око три хиљаде људи. Када је Нуриф изведен пред народ на бину и на питање са бине да ли треба издајника убити, сви углас кличу: ’Убити, убити!’ Народ ће те увек јебати. Када Зулфо (Турсуновић) удари тупим делом ножа у главу, народ кличе. Нурифа и његове су у затвору убили на мртво име. Нуриф је на бину изведен у доњем вешу.”Хамед Салиховић Садо рекао је Мустафићу да је одмах после митинга у Коњевић Пољу Насер Орић отишао у акцију на зворничку Каменицу, у којој је “ликвидирано око 120 четника, али знам да је на Каменици погинуло и неколико наших”. Хамеда

12

Page 13: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

је пред крај рата стигла смртна казна од муслиманске братске руке. Убијен је приликом покушаја атентата на Мустафића.По повратку у Сребреницу Мустафић је, каже, установио “планирани хаос”, попут оног у Сарајеву и у читавој БиХ. Свога изабраника Насера Орића видео је у новом светлу: “Насер је увек могао функционисати на принципу филма ’Убиј све и врати се сам!’ Насер је могао да расте само ако га окружује људско ђубре. Око себе је окупио сав људски стајњак, који се слегао у Сребреницу”.У књизи “Планирани хаос” Мустафић говори како су припадници Алијине војске почетком 1992. године одузели оружје Србима у селу Чумавићи. То причу Мустафићев брат Самид, приказујући себе у улози неког ко има “добро и меко срце”.“Једног дана смо се самоиницијативно организовали те отишли у српско село Чумавиће”, каже Самид. Како сам се лично познавао са Милошем из Чумавића, позвао сам га да разговарамо. Милошу сам рекао да смо дошли у Чумавиће да тражимо од њих да предају наоружање. Иако је био блеф, рекао сам му да су Чумавићи опкољени са свих страна са 150 људи и да смо ми одређени да са њима обавимо разговор о предаји наоружања. Наравно, рекао сам му да би то било за њих најбоље решење, а да им заузврат гарантујемо сигурност. После дугог убеђивања, постројили смо жене и децу.”“Већ смо, прича Самид, са убеђивањем почели да губимо живце, тако да је Хајро Бешић из Подчауша извео из строја једну малу девојчицу, одвојио је од мајке и запретио да ће је заклати ако не прихвате ултиматум о предаји наоружања. Знао сам да је Хајро стари кавгаџија и проблем, тако да сам се уплашио да то и не уради.

Пришао сам Хајри и узео девојчицу и вратио је мајци. Мати је одахнула, јер се заиста уплашила за кћерку. После поновних Милошевих консултација са својим комшијама, коначно су донели одлуку о предаји наоружања. Предали су 14 дугих цеви, а Милош ми је извадио и понудио и свој властити пиштољ. Пиштољ нисам хтео да узмем...”

ЗЛОЧИНВОЈНИЦИ Насера Орића 8. августа 1992. спалили су 55 кућа у српском селу Јежестица и убили деветоро мештана. Међу њима су били Анђелко Млађеновић (на слици), његов брат Драган и мајка Савка. Анђелку су одсекли главу коју је по Сребреници славодобитно носио Кемал Мехмедовић Кемо.

СРЕБРЕНИЦА: ПЛАНИРАНИ ХАОС (7)

Јагма за пленом

13

Page 14: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

НАСЕРУ Орићу није било право што он није извео акцију разоружавања Срба у Чумавићима. Зато је одлучио да одмах предузме нешто слично. Са својом екипом одјурио је у село Сијемово и издао наредбу да се оружје преда сутра до 12 часова. Кад је у заказано време дошао да узме плен, каже Мустафић, имао је шта да види. Сви становници Сијемова, који су поседовали оружје, напустили су село. Остао је само старац Милош Зекић. Насерова освета је била сурова. Зекић је убијен, село је опљачкано и спаљено. Сва пшеница завршила је код Насера и неког Екрема.Шта се догодило после разоружавања Срба у Чумавићима? Мустафић у “Планираном хаосу” каже:“Поново је нова екипа кренула тамо. Од Чумављана су запленили још неколико пушака, а после су Чумављани колективно стерани у Поточаре. Пре него што су Чумављани доведени у Поточаре, по Чумавићима су 'оперисали' Џони и Гармиш, наводно скупљајући марке и злато. После транспорта Чумављана у Поточаре, наш хоџа Алија Јусић је постао главни магационер, који се са трактором обрео у Чумавићима.”Кренула је пљачка', пише Мустафић. 'Осетио је хоџа да је рат бољи бизнис од вере. Дошло је и до првих негодовања у 'екипи' око поделе плена. Када су 'опухали' Чумавиће, нашли су у једној кући керамичке плочице. Неко је хоџу упитао да ли да и то товаре, на шта је хоџа узвратио потврдно да ће и плочице затребати. После пљачке Чумавића и Сијемова, цела је Јоховача била пуна стоке. Насер је био незадовољан расподелом плена. У препирци је хоџи опсовао и Бога. Ипак је узео млин, трактор 'Томо Винковић' и вола.”Мустафићев брат овако описује акције Муслимана на повезивању “њихових” територија у сребреничком крају:“Прво на удару било је село Гниона, које није пружило неки отпор, Срби су село напустили и преко Солоћуше побегли према Залазју и Сасама. Следи напад на Виогор, Ораховицу, који су пали без већег отпора, а већина села је попаљена, јер се није знало ни ко пије ни ко плаћа... Ми палимо Гниону, четници пале град. Гори Гниона, гори Сребреница. Комплетан српски живаљ бежи из града према Братунцу. Град остаје сабласно празан и тек после неколико дана једна група нас из Поточара одлази до града. Сребреница није ни ослобађана, остављена је, тако да је испало да смо ја и Сапко и још неколицина, који смо први ушли у Сребреницу, ушли као ослободиоци.”Мустафићев брат Самид прича како су се Муслимани вратили својим кућама, али су били изложени гранатирању са околних брда и дејству авијације! Али, у Поточаре стижу и избеглице са разних страна и настаје пљачка Сребренице:“Неки нису гледали шта је, само да се узме. Цела Бегова њива била је прекривена теписима. И Насерова тераса. Неки су упали у Фабрику акумулатора и масовно носили портабле од компјутера, мислећи да су телевизори. Адем Хабибов је узурпирао теретни 'мерцедес' од Задруге, а његов брат Амир ’мерцедес’ од Цинкаре. Адем се одмах бацио на извлачење нафте из терминала ’Транспорта’ и ’Експреса’. Насеров млин на нафту, који је довукао из Чумавића, меље брашно по целу ноћ.”“Насер рат сматра као играрију у којој се он представља као Рамбо,а другима главе одлијећу, пише Мустафић. Тако је било и у другом нападу на Залазје. Ми ухватили Залазје у пречнику од двестотинак метара, а Насер по Залазју

14

Page 15: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

пуца као Рамбо из ПАМ-а, тако да је теже преживјети Насеров ПАМ, него четничку паљбу. Мислим да је Залазје однело педесетак момака.”Насер је посебно радио на стварању легенде о себи, па је, после готово сваке акције пуштао глас да је “остао у окружењу”, те се ишчекивало како ће се из обруча пробити.“Баш после једног напада на Залазје, кад је била процурила вест да је Насер опет остао у окружењу, наишао сам на њега и његову екипу како седе за испеченим ражњем”, каже Мустафић и додаје: “У јесен, за један дан наше снаге су узеле читав простор од Факовића до Жлијепца, који је на самој обали Дрине”. (Иза те акције остала су спржена и опљачкана многа српска села и поубијани њихови житељи - прим. Љ. Б.)“Наједном је кроз Сребреницу прострујала вест да су узета планирана подручја, пише Мустафић. Дошао сам преко пута зграде општине и одједном се пуцњава чула са свих страна. Побједаааа! Побједаааа! Одјекивало је на прилазима центру. Одједном се у Сребреници појавила руља, предвођена Насером. Пуцало се и славило. После дефилеа у поворци око Сребренице, заурлао је црни ‘мерцедес’, који је Насер узурпирао од Ибрахима Голубовића. Голубовић је са Нурифом Ризвановићем дошао у Сребреницу, али је после првих неприлика видео да је из Сребренице најпаметније отићи, јер је то најбољи начин да се сачува глава”.У СРЕБРЕНИЦИ је ад хок формирано Ратно председништво које је сменило своју “демократску” власт. Сви који су били уклоњени фактички су осуђени на одстрел. “Зајахали су нови спасиоци, предвођени 'херојем Газдом' и битангама око њега, а крајњи исход остаде геноцид. Наравно, носилац листе људи којима се забрањује све, по одлуци Ратног председништва Сребренице, био сам ја”, пише Мустафић.Док је Насер јурцао у узурпираном црном „мерцедесу“, његови сународници су пљачкали “ослобођене” Сасе. Игран Планић је “заробио” камион “заставу 640”, па је повео Ибрана Мустафића да потраже пшеницу.“На самом улазу у Сасе стање је било хаотично, вашарска атмосфера без музике. Народ је тутњао на све стране. Утакмица је почела. Ко шта уграби, успео је. Осмачани су били поред тенка Т34. То је њихово! У близини, поред тенка окупиле се две супротстављене екипе. Између њих је стајало буре нафте. Један човек је носио џак пун покланих кокоши”, пише Мустафић.“Кућа Бате Ранкића већ је горела. Било ми је драго, каже Мустафић. Био је један од главних коловођа геноцида на простору Саса, одмах после агресије. Један човек је натоварио пун шпедитер столарије, двојица у свађи са упереним пушкама један у другог.”Опис ове пљачке Мустафић завршава закључком:“У Сребреницу је довезен из Саса и један транспортер, мини ВБР, ПАТ-ова и ПАМ-ова је било више него што је требало. Брдски топ је био одавно у функцији, пушкомитраљези М58 нису били толико популарни и престижни, као пушкомитраљези М84. Минобацача калибра 60 и 80 мм било је довољно.”

СРЕБРЕНИЦА: ПЛАНИРАНИ ХАОС (8)

15

Page 16: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

Напад на КравицуНА згради општине у Сребреници освануо је натпис: Преки војни суд! Међу судијама и Зулфо Турсуновић. За овог Насеровог заменика Ибран Мустафић каже: “Зулфо је неписмен, а 1970. и неке у Којиној кафани у Сребреници починио је двоструко убиство. Био је најпре осуђен на смрт, па му је казна замењена за 20 година, а одлежао је 14 година робије.”Насер Орић је Зулфу предложио за одликовање “златни љиљан”. У образложењу је написао да је Зулфи надимак Бато и да је узорни сребренички домаћин. Ево још неколико података о овом судији преког војног суда. Рођен је у Сућески, општина Сребреница. Један је од команданата муслиманских банди овог краја, криминалац осуђиван више пута за убиство. Био је организатор и предводник многих напада на српска села. Поред осталих, напао је и спалио Осредак, 14. маја 1992, Загоне 5. јула 1992. и Кравицу на Божић, 7. јануара 1993. године.Сурово је злостављао цивиле у сребреничком затвору. После једне Зулфине тортуре Љубица Гагић извршила је самоубиство, попила је камену соду. Зулфо је опљачкао имовину многих Срба.У то време, према тврђењу Мустафића, води се општа хајка према неким Муслиманима који нису били по вољи Насеру Орићу. У просторијама Војне полиције њима “пребирају ребра”. “Сребреница је добила Великог газду и мале, ’газдиће’, до рата убогу фукару”, каже Мустафић и додаје:“Док по Сребреници глад и смрт харају, Насер ужива на све начине. Тако смо једном дошли код њега у стан у Лемелама на Панађуришту, где су биле Шехида, удовица убијеног Јакуба, и њена кћи Зијада... Газда је у суседну собу зовнуо Зијаду да га, како рече, мало измасира. Одгегао се Насер и Зијада је кренула са масажом. Имала је већ петнаестак година, тако да је већ била употребљива за масажу, али је проблем што се јадна заљубила у газду... Сазнања да су неки ’јахали’ девојчице за килограм брашна, којима по годинама могу бити дедови, учинила су ме јачим у ставу да никада нисам крочио на било какво окупљалиште...”Описујући патње муслиманског становништва сребреничке општине, Мустафић каже: “Ко је шта имао од стоке, клао је и мењао за брашно. Килограм меса је у почетку био килограм кукуруза, али је цена месу падала. Кило меса за пола кила кукуруза. Не да нико кукуруз за месо. Сто кила пшенице дошло до 2.000 ДМ... Док је народ гладовао, други су се богатили. За поједине команданте је радила вршалица, тако да је цена жита била боља него икада... Поједини млинари су почели да носају златно прстење и златне ланчиће. На Осмачама су жене давале прстење за прегршт кромпира.”“Како је време више одмицало, пише Мустафић, све сам више сретао живе мртваце. За то време Газди је мед био омиљена храна. Понекад је и килограм било његово дневно требовање... Дошло је време да скапавамо од глади. Никада себи не могу одговорити на питање да ли је то нашој хунти било стало да скапавамо од глади? Вечито ме мучила дилема, да ли је њихова логика била да требају уновчити своје новостворене залихе или да глад нема очију, па да је гладног лакше мотивисати за нова освајања.”

16

Page 17: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

МустафиЋ овако описује муслимански поход на Кравицу: “Био је 6. јануар 1993. Бадњевече уочи православног Божића. Ујутро сам сазнао да је раном зором кренула акција, на Кравицу. Са рођаком Кемом кренуо сам и ја према Кравици. На истуреном командном месту на Јаглићу нисмо нашли никога. Када сам погледао према Кравици, талас дима кретао се према Братунцу. Било ми је криво што нисам знао за акцију. Са Јаглића сам јурнуо према Кравици, из које је народ већ куљао као да се враћао са вашара.”“Нико, каже Мустафић, није ишао празан, колона од неколико километара је иза себе вукла све шта је стигла. Највећи сретници били су они који су допрли до белог брашна, пшенице и соли... Како је падао снег, а ноћу су били јаки мразови, главно средство превоза били су капци од шпорета на дрва ’смедереваца’. Када сам видео да један човек из Кравице, узбрдо, по снегу вози бицикл, одлучио сам да се вратим. Могу да замислим да је неко понео детерџент, ракију, па и суђе, али ми ни до данас није јасно да 7. јануара из Кравице по дубоком снегу узбрдо вози бицикл.”Мустафић каже да су после пада Кравице, конвоји са храном испред његове куће према Сребреници дефиловали непрестано три-четири дана. “Кравица очито није ни очекивала напад, него лагодан дочек православног Божића. Занимљиво, тада је у акцији на Кравицу био рањен Веиз Шабић, који је командовао јединицама из Коњевић Поља. Није чудо што је рањен, али је јако чудно што је рањен с леђа!?”Мустафић записује и ово: “На путу из Језештице сретох једног момка из Шушњара са воловском запрегом. Кола су била пуна дасака од разваљене каце и још понеких потрепштина. Видим, за неке је пљачка постала хоби. Продужих даље према центру Кајића. Један изнад цесте, други испод, лежала су већ прилично опузла два тела српских бораца. Нису била ни укопана. Настависмо даље. Кравица је делимично изгорела и девастирана, Сандићи порушени, Лолићи девастирани, Первани изгранатирани, Хрнчићи у мало бољем стању...”Аутор “Планираног хаоса” признаје да се и он прихватио неколико кутија прашка за прање рубља и још неких артикала. “На улазу у саму Кравицу пише Мустафић, сустигао нас је комби, који је ишао из Коњевић Поља. Комби је био пун, тако да смо се једва угурали. Када смо стигли на Авдагину њиву, комби стаде, јер се даље морало пешице. Са нама је изашло и троје заробљеника, које је требало пребацити у затвор у Сребреницу. До сада су били у притвору у Коњевић Пољу. Била су два мушкарца и једна женска особа. Један Жућо, којег су наши борци тако и називали, био је у мало бољем стању, старости око 25 година, а други мушкарац по изгледу је био тек можда пунолетан, као и девојка. Њих двоје су били у катастрофалном стању. Код овог другог мушкарца је врат био као у тукавца (ћурана), ваљда од глади. Код девојке су ноге била као чачкалице.”“Кренула је колона пешице по каљуги, која је и способном била тешко савладива препрека, каже Мустафић. На ногама девојке биле су неке потпећене ципеле, које је једва вукла за собом. Очито да се неко намирио на боље. После скоро два месеца питам шта је било са ово троје спроведених. Не знам праву истину, али изгледа да су побијени - рече ми Хамидовић Салих Садо.”

17

Page 18: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

СРЕБРЕНИЦА: ПЛАНИРАНИ ХАОС (9)

Алија гробар народа ИБРАН Мустафић каже да га је Насер Орић једном послао на положај који се налазио на Чаушу. Тада је читао "четничке летке" бацане из авиона у којима је писало: "Ви сте издати од својих! Ово није ваша планирана територија! На овим просторима немате шта да тражите. Имате рок три дана да прођете до слободних територија без икаквих проблема..."Мустафић пише да је у то време са простора Коњевић Поља и Церске у правцу Тузле отишло неколико хиљада људи. Доста их је кренуло и из Поточара. Тим поводом, он оптужује Алију Изетбеговића да је био у дослуху са ауторима напред наведених "четничких порука", да је био за поделу БиХ и њено уништење."Након свега, пише Мустафић, само менталном слепцу може бити нејасна улога Алије Изетбеговића, човека који је доведен да заврши посао са БиХ и остане забележен као њен последњи председник, који се од председника претворио у обичног трговца бошњачким главама и донатора босанскохерцеговачке груде."Мустафић затим каже:"Агресија и рат, као вешто планирани хаос, додатно су Алији послужили да по целом свету проси на патњи државотворног бошњачког народа, којег треба свести на неку верску скупину, а свом принцу, принцезама и његовим женским и мушким снахама коначно у вене убризга плаву крв. Алија Изетбеговић, као највећи гробар у повести бошњачког народа и његове домовине, уједно се претворио у највећег издајничког Ал Капонеа, чији лик и дело, након што се упокојио, сија најсјајнијим сјајем. Опстанак бошњачког народа је једино могућ ако се његов сјај претвори у таму."Страховладу локалне војне хунте, Мустафић овако описује:"У Сребреници самовоља, иживљавање, малтретирања. Војна хунта је и власт и полиција и тужитељ и суд и извршитељ... Тако сам начуо да је Зулфо Турсуновић (криминалац који је постао судија преког суда - прим. Љ. Б.) премлатио Хасана Бећировића на полумртво име. Једне прилике сам се задесио испред Дома културе у Сребреници, када се један ФАП нагло зауставио, а из њега излетио Зулфо Турсуновић. Дограбио је једну жену и муњевито је претукао да није знала где се налази..."После многобројних апела из Сребренице да се народу помогне да не помру од глади, авиони НАТО почињу да испоручују храну ваздушним путем, пише Мустафић. Најпре изнад Церске, а потом изнад Сребренице спуштају се падобрани са храном. Муслимански војници напуштају борбене линије и иду у потрагу за пакетима. Војна полиција је од раје отимала пакете и наређивала да их предају Штабу. Муслимани покушавају да напусте Сребреницу и околна села, према Тузли,

18

Page 19: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

али их њихово вођство држи као таоце". Мустафић о томе пише:"Стекао сам дојам да би четници били у стању мало и зажмирити и пуштати народ да полагано цури из Сребренице, али дојучерашњи хероји и букаџије су знали да би то био њихов пораз, тако да је у том моменту најбоље било људе држати као таоце... Комплетна Церска се покренула према Коњевић Пољу. Од непосредних сведока сам чуо да су неке куће у Церској почеле да горе и пре продора четника из тих села, а као потенцијални палиоци су се спомињали управо они који су из Сребренице дошли као појачање..."Срби су тада кренули да поврате своја села и огњишта, а Муслимани су пред њима бежалиу Коњевић Поље, па у Сребреницу. Стиже генерал Морион. Мустафић каже да су се четници све више примицали небрањеној Сребреници, а Муслимани гинули по околним селима, у хаосу и неорганизовани. Ево његовог описа тих догађаја:"Кад сам отишао до Сребренице, видео сам како су убијеног официра ЈНА натоварили на неки шпедитер и возали по граду, не би ли додатно дали неки морал војсци, али катастрофи и поразу није било спаса. Четници су навалили преко Прибићевца и Кварца на град Сребреницу. Прпа је ухватила 'хероје' и парадере и већ је група са Газдом (Насер Орић) на челу спаковала своје основне ствари и новац, те увелико правила план за бежање према Тузли.""У Сребреници је настао општи хаос, каже Мустафић. Град пун људи, а гранате туку са свих страна. Након свега, у Сребреницу улази генерал Морион, а људи својим телима блокирају његов одлазак. И Фатиму Хусејновић су активирали да, као предводник, изводи пионире на улицу. Тако наше незајажљиве команданте и хероје, на крају, морају да бране тела изнемогле деце. Док се народ смрзава на голој равни, Насерови послушници у узурпираним становима бораве као најновија сребреничка аристократија"."Почела је камионима да стиже хуманитарна помоћ, а у повратку ти камиони су извлачили народ. 'Хунта' је, пише Мустафић, одлучила да излазе само жене и деца. Ипак, да би се послали жена и деца, најсигурнији је начин био платити. Наравно, зна се коме, с обзиром да је на прилазу камионима 'хунта' направила праву цензуру. Ко је хтио да се на силу домогне камиона, знао је примити и батине, а наводно је једну жену Зулфо Турсуновић бацио са камиона, тако да је жена умрла".ОписујуЋи долазак канадског батаљона у Сребреницу, Мустафић каже:"Донета је Резолуција УН којом се Сребреница проглашава заштићеном зоном. Ником није јасно шта је то. На сарајевском аеродрому генерали Ратко Младић и Сефер Халиловић потписују Споразум о демилитаризацији. За то време власт и 'хунта' напале су сребреничку робну кућу и магацине. Народ је сваког дана бројао колико ће проћи њихових дуплих камиона... Увек је улазило између тринаест и османаест камиона, који су довлачили у просеку по петанест тона којечега... Након толиког прилива хуманитарне помоћи, шверц и црно тржиште, које никад није ни престајало, само су се укрупњавали. Сребреничка мафија се, поред бизниса са хуманитарном помоћи, бацила на забаве, теревенке, ражњеве, уз пиће и музику. А народ гладује!""У Сребреници, пише Мустафић, посебан статус су имали 'насеровци', који су у град стизали са свих страна. Станове су покупили и неки из месне заједнице

19

Page 20: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

Поточари, углавном сеоске битанге, које су се привиле уз Насера, а које су до рата биле скоро па бескућници. Насерови бојовници, који су били заштитни знак робне куће у Сребреници, постали су градска елита..."

ПОСЛЕДЊА ЦИГАРА" ПОНОВО је, пише Мустафић, једног дана одјекнула гадна вест у Сребреници. Емир Халиловић је упао у Зекин стан и убио њега и његову непокретну мајку. Зеко је био Србин, који је после уласка наших снага у Сребреницу остао у њој и са нама преживео све страхоте. Са сваким је делио последњу цигару. Халиловић их је убио тако што им је кундаком од пиштоља измасакрирао главе."

СРЕБРЕНИЦА: ПЛАНИРАНИ ХАОС (10)

Једно, па друго окоПОСЕБАН одељак у књизи "Планирани хаос" Мустафић је посветио "лику и делу" сребреничког хоџе Алије Јусића, који је био "главни ратни магационер". Преносимо најзанимљивије делове тог одељка:"Своје теревенке мафија је полако почела замењивати тевхидима (основни принцип тевхида је да осим Алаха не постоји други Бог - прим Љ. Б.) и мевлудима (хвалоспеви Мухамеду) по локалним џамијама... Поточарска џамија је (једном приликом) била дупке пуна. После мевлуда, следила је худба (величајућа проповед) хоџе Алије Јусића. Никад до тада нисам чуо у џамији толики излив бласфемије, поганлука и неверништва. Комплетан говор хоџа је посветио 'лику и делу Насера Орића', поистовећујући га са, неузибилах Мухамедом. Из мене је киптело.""Алија Јусић се осамдесетих 'довукао' у Поточаре за нашег имама, пише Мустафић. Пре тога је службовао негде у околини Мостара. Иначе је родом из Церске. Средином осамдесетих је доживио нервни слом и требало је да иде у превремену пензију, али нама није сметао ни луд хоџа. У том периоду су му главни саговорници и пријатељи били људи из службе безбедности или сеоски доушници. Чим се заратило, Јусић је постао главни магационер, а затим и главни имам за Сребреницу.""Непосредно после серије Јусићевих мевлуда, каже Мустафић, у Сребреници је дошло до спонтаног протеста испред зграде општине. Окупила се гомила жена и деце, а способни мушкарци нису смогли храбрости за борбу против локалне мафије... 'Лопови, пљачкаши, ви сте банда', одјекивало је из масе. Неке жене насрнуле су и на председника Ратног председништва, Авдића. У масу се умешао и неки Билал дајући јој отворену подршку. Исте вечери у сами акшам, Билал је убијен на простору Клисе са три метка у главу. Народ је после тога ухватио огроман страх..."- Ибран Мустафић каже да су на њега у Сребреници први пут покушали да изврше

20

Page 21: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

атентат његови непријатељи из Орићевог окружења. Било је то 25. маја 1993. године, пред зору:"Одјекнула је страховита детонација. Из сна сам скочио сав избезумљен. Ноћ је била мрка, али је моју собу обасјавао жар... Мама је трчала да нас штити својим телом, али и да гаси ватру у мојој соби. Из мог стопала је текао млаз крви. Соба је била сва демолирана. У свитање смо изашли и пронашли остатке гранате. Дефинитивно смо дошли до сазнања да је на моју собу испаљена кумулативна мина из ручног бацача ПЛГ."Мустафић зна да је једини такав минобацач припадао Насеровој поточарској бригади. Када је Зулфо Турсуновић сазнао да је на Ибрана пуцано, одбрусио је: "Шта ако су пуцали? И ја бих га убио!"Мустафић пише да му се потом чинило како иза сваког дрвета вири снајпер. По Сребреници се кретао као да је на фронту. Скупио је храброст и отишао у међународну полицију да пријави атентат: "Дословно сам им рекао да у Сребреници комплетну ситуацију у рукама држи банда, мафија и кољачи, на челу са Насером и Зулфом. Када сам изашао из зграде, испред мене се већ препречио Насеров ауто. Инсистирали су да се сретнем са Насером, да одем код њега у стан."МустафиЋ се томе опирао, али кад је видео даје враг однео шалу, пристао је:"Насер ми је својим начином опхођења покушавао ставити до знања да је он, ипак, Газда, неприкосновен, суверен, према којем се треба понашати као према божанству. Понудио нас је "марлбором". Кад су цигаре биле у питању, није било достојанства. Запалили смо са слашћу, а цигара ми је поправила расположење. Насер је покушавао иронично ставити до знања да он не стоји иза атентата." (Мустафић је доцније сазнао од неких момака са Браковца да их је Насер отворено наговарао да га ликвидирају, а заузврат им нудио "све, од станова до свих других могућих повластица што се могло замислити у Сребреници за те прилике.")ДА БИ оставио што јачи утисак на Мустафића, Насер му је испричао како је заклао судију Слободана Илића. Ево те приче:"У Тузли, вели Насер, сада важим за легенду, тако да сам постигао свој циљ! А када смо ону екипу заробљених на Залазју и из затвора поново повели према Залазју и кад је почело клање, мени је допао Слободан Илић. Попео сам му се на прса. Био је брадат и чупав као животиња. Гледао је у мене и није проговарао ни речи. Извадио сам бајунету и директно га ударио у једно око, а затим провртео ножем. Није ни запомагао. Затим сам га ножем ударио у друго око. Нисам могао да верујем да не реагује. Искрено речено, тада сам се први пут уплашио, тако да сам га одмах после тога преклао!"Мустафић је био убеђен да је Насер овом причом хтео да га добро заплаши, па му је рекао: "Човече, знаш ли ти да је Савет безбедности формирао Хашки трибунал? Свако ће за своја дела одговарати! Знаш ли да постоји Конвенција о ратним заробљеницима? Како то смеш мени причати? Можда једног дана ја будем сведок!"Насер му је одговорио: "Боли ме курац! Ја сам одлучио да се науживам док год могу, а после шта год буде, апсолутно ме не занима!"За друга зверства слична убиству Слободана Илића, Мустафић је сазнао од свог стрица Ибрахима."Једног дана каже Ибрахим, дошао је Насер и рекао ми да се одмах спремим и

21

Page 22: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

кренем са 'заставом' пред затвор у Сребреницу. Кад сам тамо дошао, извели су све заробљене са Залазја и наредили ми да их повезем према Залазју. Кад смо дошли до депоније, наредили су ми да зауставим и паркирам камион. Измакао сам се на пристојну даљину. Кад сам видео њихово дивљање и кад је почело клање, пребледео сам као крпа. Кад је Зулфо низ груди саставио болничарку Раду, при том је питајући где јој је радио-станица, више нисам имао храбрости да то гледам. Пешке сам са депоније дошао у Сребреницу, а они су после довезли камион. Каросерија је била сва крвава."

ЗЛОЧИН КАО УНОСАН ПОСАО"НЕКИ старац српске националности, пише Мустафић, залутао је на простор заштићене и демилитаризоване зоне. Ухваћен је и приведен у Сребреници. Завршио је у болници, да би после тога у болницу упао Емир и у по бела дана га убио у болничкој постељи... Емир је завршио у холандском затвору, али је касније пребачен хеликоптером у тузлански затвор... Овај рат је показао да је злочин уносан посао. Пребацивањем у Тузлу, Емир је за злочин награђен."

СРЕБРЕНИЦА: ПЛАНИРАНИ ХАОС (11)

Паре за мафијуШТА се догодило после демилитаризације Сребренице? Ибран Мустафић у књизи "Планирани хаос" пише:"У Сребреници заиста није било никакве војске у наредних шест месеци. Канађани су професионално обављали свој задатак, тако да су нашој мафији биле главне занимације - теревенке, шверц и швалерација. Почели су, међутим, сукоби у врху, јер је настала општа борба ко ће задржати примат над хуманитарном помоћи, која је стизала у изобиљу, а народ је све више стезао каиш".У том периоду, наглашава Мустафић, дефинитивно је настала потпуна Насерова доминација. Мафија је до танчина разрадила план како људима узети и последњу марку. Девизе су се тада разним каналима сливале у Сребреницу. Широм Европе разлетели су се емисари да прикупе помоћ за гладне. Новац је дотиран преко особља Унпрофора. Новац су слали рођаци угрожених. Неки промућурни Мехмед дошао је на оригиналну идеју. Он се скрасио у Загребу и преко њега новац се могао слати у Сребреницу. Али, Мехмед је скупо наплаћивао своје услуге. Прималац је добијао много мању своту од уплаћене. Таква трансакција ишла је преко Тузле, а конто за мафију изван Сребренице бивао је све већи."Црно тржиште, пише Мустафић, било је изричито у рукама сребреничке мафије. Насерова мајка Хата постала је главни сребренички благајник. Сребреница је у људској повести једно од ретких места у којем је убуђало брашно из хуманитарне помоћи завршавало у градској депонији, док је народ гладовао, а једини разлог је био тај да се задржи рејтинг цене на црном тржишту."

22

Page 23: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

Мустафић закључује: "Није било разлике између сарајевске и сребреничке мафије. Народ је за њих био стока која се не једе, али јој се крв пије."МустафиЋ каже да је једна делегација из Сарајева у Сребреницу донела новац који је требало поделити породицама погинулих бораца. "Мислим", пише он, "да је нешто и подељено. У Сребреницу, у коју није никад ушао ниједан комерцијални конвој, у град у којем је продавница била мисаона именица - шаље се новац. Другог закључка нема, него да је сарајевска издајничка халка, која је све полуге у БиХ држала у својим рукама, свесно, слањем новца, радила на додатном развоју криминала у Сребреници."У овом граду, који Мустафић назива "концентрационим логором", одржаване су олимпијске игре, "љиљанијаде". Људи су се такмичили у разним дисциплинама - трчању, рвању, фудбалу... Насер Орић је увек био најбољи рвач, а неки Смајо Манџа тркач. Њих нико није смео да победи.Омиљене су биле коњске трке у којима је награду увек односио Насеров коњ. Није ни чудо. Његов коњ је, каже Мустафић, пред трку јео врећу шећера из хуманитарне помоћи, а такмичио се с рагама храњеним само травом. Из тог времена потиче и ова анегдота. Питали неког дечака шта би волео да буде кад порасте, а он је, као из топа, одговорио: - Волио бих да будем Насеров коњ!Мустафић каже да му је пуковник америчке војске Мекејн рекао да он зна да је, у почетку, у Сребреници, "деловала једна прилично јединствена мафија, која је била изричито под ингеренцијом Насера Орића,а потом су настале три: Насерова, Зулфе Турсуновића и Хакије Мехољића. Њихов главни задатак је била контрола црног тржишта."Али, већ у јесен 1993. године, сребреничке "ратне легенде" почињу да бледе и копне. Показују се као обични криминалци и трговци људском муком."Једина шанса за њихов опстанак био је страх. Након што су се довољно изшвалерали, јебавајући под уценама и малолетнице, пошто су се накупили девиза, почели су поново да раде на организацији војске. У почетку је пријава у војску била јако лоша, али како је завладала немаштина, људи су се у војску почели пријављивати масовно. За многе је једини мотив био како лакше доћи до којег литра зејтина и килограма брашна, шећера, соли, обуће..."Мустафић напомиње да су у то време повремено знале уследити "ситне четничке провокације, али како је мафија знала да страх од четника потискује и глад, знала је и да намерно изазива инцидент на линији раздвајања, да би дошло до пуцњаве". У многим случајевима те пуцњаве су се кобно завршавале. Једном приликом почело се исељавати комплетно становништво у Слаповићима. Људи су поверовали да је на њихово насеље почео четнички напад. То је, тврди Мустафић, користила мафија да се поново експонира као спасилац.У то време оснивају се оружане формације Босне и Херцеговине. Насер Орић постаје командант, добија чин бригадира, а очекивао је генералски. Он, "танки средњошколац, са завршеним полицијским курсом", пише Мустафић, имао је неписмене сараднике, приучене зидаре, грађевинске техничаре... Затим су за "заслуге" у Сребреницу почела да стижу одликовања - "златни љиљани", "златне полицијске значке".Рад политичких странака у Сребреници био је забрањен. Скупштина општине није функционисала. Покушај групе људи, међу којима је био и Мустафић да оживе

23

Page 24: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

политички рад, дочекан је забраном. Мустафић каже да су то учинили "Насерови керови"."Насер је, пише Мустафић, отворено затражио ко би се добровољно јавио да нас ликвидира. Јавио се само један човек. И док се мафија бави заседама, по Сребреници ноћу ничу пароле и прогласи, прилепљени по граду у којима се народ позива на отпор пљачки и терору. У поточарској бригади долази до тешких размирица. Насер се нашао у незавидној ситуацији. Све више је остајао сам, са шачицом полтрона и бандита. Појавиле су се информације да би он могао напустити Сребреницу и да га треба заменити Зулфо Турсуновић."Многи састанци СДА у Сребреници одржавани су у кафанама. Мустафић каже да је он био често на удару критике. Орић и његова ордија оптуживали су га да као председник општинске владе није извршавао своје обавезе и да је "мувао" с оружјем.На једном од тих састанака Орић је почео да прича о потерници коју је против њега подигао ССУП Југославије, док је још радио у МУП Србије. Насер је, каже Мустафић, тада рекао:"Тачно је да је за мном била расписана савезна потерница, али то је било због тога што сам у Београду директно учествовао у убиству Белог, вође 'Белих орлова'!"

СРЕБРЕНИЦА: ПЛАНИРАНИ ХАОС (12)

Разврат у казаматуСРЕБРЕНИЦОМ је харало неколико група које су носиле имена по својим вођама - “насеровци”, “хакиновци”, “зулфиновци”. Групу коју је предводио Мустафић звали су “ибрановци”. Кад је Мустафићевог припитог брата у једној крчми ударио неки “Насеров бандит и злочинац”, он се заклео да ће му се осветити. Све оне који нису били с њим, Мустафић оптужује да су “народ одвели у геноцид”, да су “геноцид дебело уновчили”, а “Србе, као директне извршиоце геноцида, наградили државом”.“Иако је Сребреница”, пише Мустафић, “поготово њена околина, била увек конзервативна, сребреничка банда је у том казамату посејала све могуће негативности које прате једно друштво. Поред пљачке, убистава, угњетавања људи на разне начине, једна од главних карактеристика постали су неморал и разврат. Почели су се поново женити они који су цели живот били привржени породици, поготово они који су своју закониту жену и децу послали у избеглиштво, али је пристизало информација да има доста и супруга по Тузли, Словенији, Аустрији,

24

Page 25: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

Немачкој, које узвраћају истом мером.”“Око банде”, наставља Мустафић, “кретала се већа група конкубина и љубавница, тако да је на основу једне такве групе Сребреница постајала све више средина општег разврата. Ишло се чак дотле да су организоване приватне оргије. Двојица тинејџера из Поточара, које смо у рату прозвали “креје”, у Сребреници су имали прилику да воде љубав са две сребреничке офајле, а те је призоре директно посматрао Насер Орић. Сребреница је, што је био коначан циљ издајничке политике у Сарајеву и сребреничке издајничке мафије, постајала босанско-херцеговачка Содома и Гомора, нова Атлантида у којој треба да заувек умре живот.”За ондашњу, али и данашњу Сребреницу, Мустафић каже: “Овај преостали котар постаје једино место у коме има више богомоља него истинских верника. Истински верници беже од џамија, јер када виде верске структуре и новопечене џематлије, при самом уласку у џамију, изгубе абдест. Ово је једино место у свету у којем има више дроге и проституције него у државама у којима је овај порок озакоњен. Ово је једино место у свету где више часних људи има у затвору него у власти и верским институцијама, тако да институције све више личе на куплераје. Ово је једина држава на свету у којој су на највећем наму (угледу) момци којима је прва прочитана књига била саобраћајна књижица од најскупље марке аутомобила.”О томе ко је и како сребреничку трагедију искористио за стицање богатства и привилегија, Мустафић каже: “Из сребреничке енклаве су носиоци борачких пензија постајали они који су због сребреничког геноцида морали висити обешени, власници станова су постајали они који ни кућу нису имали. Сребреница је једино место где је власт учинила све да се побијена деца законски третирају као борачка популација, инвалиди су постајали и они које метак није огребао, а шехидске породице су постајале оне којима је члан фамилије умроприродном смрћу.”А на питање ко је и како могао да за време рата изађе из Сребренице, Мустафић даје овај одговор: “Иако су се многи патили гладујући са својим породицама, њихов образ и част није могао нико упрљати. Довољно је само споменути Азема Бајрамовића са двоје деце и супругом. Наиме, након пада Сребренице, Азем је, као и већина људи са којима сам био у најближим односима, кренуо преко шуме. Успео је прећи све препреке, али ипак није успео преживети. Иако се докопао слободне територије, убијен је оног момента када је ступио на слободно тло. Вероватно нећу никада сазнати чији је метак угасио Аземов живот, али сигурно знам - четнички није. Очито, онима који нису били повлашћени за прелаз из Сребренице, ако су успели избећи све четничке и све заседе и замке сребреничке мафије, пресуђивало се кад су дефинитивно мислили да су дошли до слободе.”Локална мафија је све чинила да “сребренички концентрациони логор” држи под својом контролом.После сукоба и прегањања око избора новог начелника полиције, Мустафић је на седници Скупштине општине Орићу изрекао следећу претњу: “Насере, ради како хоћеш, али знај да ће све ово проћи. Упамти, кад се све ово заврши и кад се буду полагали рачуни, доћи ћеш до Хага! Видећемо се тамо. Ти ћеш бити у стаклу, а ја иза стакла. Када ти сви окрену леђа, спашћеш поново на то да те ја морам

25

Page 26: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

бранити!”На ове речи, “Насер је само мало поцрвенео и иронично се смешкао”.Било је то време кад је у Сребреници успостављена каква-таква власт. Мустафић тај тренутак овако описује: “Иако је дошло до одређених промена, стање у енклави је остало исто, са тенденцијом погоршања. Народ је само размишљао о одласку из Сребренице, на било који начин, тако да је једног момента процурила вест да постоји могућност да четници пусте народ из Сребренице. Комплетне породице су се кретале према Луци, а затим под планину Радаву, надајући се да ће се указати повољан моменат да крену из сребреничког џехенема. Неки су знали остати и по месец дана, али од организованог одласка није било ништа. Али је већ 1994. године дошло до честих самоиницијативних напуштања Сребренице. Нема броја несталих на том путу, али се знало догађати да цела група нестане без трага.”“Неки су се”, каже Мустафић, “успели домоћи слободних територија. Други су кретали преко Дрине у правцу Србије, како би се докопали Санџака, а после Косова и Македоније. На том путу су стигли и до Албаније, а после, преко Италије, до неких земаља Запада. Они који су свој спас тражили у тајном одласку преко Србије, пре су стизали на своје коначно одредиште. Они који су успели да дођу до Тузле, били би изложени шиканирању, притварању и испитивању. Многе су третирали као дезертере, што је био очити доказ да је сребреничка банда требало да буде само чувар сребреничког тора “стоке” припремљене за надолазеће клање! О несталим нико није водио рачуна...”(Наставиће се)

СРЕБРЕНИЦА: ПЛАНИРАНИ ХАОС (13)

Масакр по сценаријуМУСТАФИЋ пише: "Једна истина, боли до кости, а речена је од стране Алијиног 'кувар-генерала' Расима Делића. Он рече, па остаде жив 'да се неочекивано велики број Сребреничана успео пробити до слободних територија! 'Њима је то заиста био

26

Page 27: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

превелики број, јер очито да им сценарио није успео до краја!' По њиховој замисли, очито да нико честит није смео доћи до Сребренице, мада су учинили све да се, после почаствованих, нико не пробије до слободне територије и да су све одрадили да четници, након што су отворили коридор за банду, поново коридор затворе, да би на Баљковици могли преко три хиљаде људи одсећи и потпуно опколити. Масакр се по сценарију морао догодити!" (Имајући у виду наводни договор између Изетбеговића и Клинтона да ће Америка бомбардовати српске положаје и насеља ако у Сребреници буде убијено 5.000 Муслимана, "масакр по сценарију" није без основа - прим. Љ. Б.)."Четничких провокација, пише Мустафић, било је повремено, али веома ретко. Као да су се и они заситили убијања. Али, како је глад поново почела да хара, а људе све више хватала жеља за одласком, најбоље је било људе држати страхом. Повремено су, по саветима ужих кругова, групе од два-три човека одлазиле на положаје и отварале ватру по четничким линијама. Само је било потребно изазвати инцидент. Након тога би се екипа удаљила према 'Циганлуку', како је Садо све више користио термин за град Сребреницу, а народ би био изложен деловању четничке ватре. Тако би народ од новонасталог страха од четника заборављао своје животне проблеме. И сам Насер је знао отићи на линију у Бујаке и са својим кодошима направити инцидент такве природе.""Услед јаког незадовољства, каже Мустафић, почело се повремено причати да се из Сребренице спрема акција, као неки блиц-криг, којим треба успоставити коридор са Тузлом. Сазнао сам да такав предлог долази из Тузле и Сарајева. Тада сам видео да смо ми за оне ван Сребренице само покусни кунићи и да спас морамо тражити сами. Још тада смо ми од политичке и војне власти у Сарајеву и Тузли могли добијати само зло."Описујући формирање 28. дивизије Алијине војске, састављене од пет бригада и једног самосталног брдског батаљона, Мустафић каже:"На папиру је било око 5.500 војника. У пролеће наједном је дошла наредба да се око целе Заштићене зоне ископају траншеје. За време рата нико није копао траншеје, чак су и ровови били реткост, наједном копање траншеје око целе Заштићене зоне. Шта сада то треба да значи? Ни Холанђани се нису бунили, само су немо посматрали копање. Очито су једва дочекали да део одговорности скину са себе и комплетну заштиту Сребренице препусте нама. Сваки пунолетни становник требало је да ископа десетак метара траншеје. Али, ја нисам хтео ни по коју цену, знао сам да ће оне служити само као параван, а ако дође до најгорег да нам неће бити потребне..."И тако, "док су једни гладовали и копали траншеје други се нису престајали женити. Тако је једног дана прострујала вест да се Насер оженио. Како је био господар смрти и живота, мислио је да у Сребреници може преврнути сваку. На крају му је за око запала нека Злата из Каменице, код Зворника. Цура није хтела да се швалерише,али је хтела да се уда. Како другог избора није имао, Газда се оженио и довео је кући. Након проспаване ноћи, отерао је Злату..."Мустафић тврди да је неколико чланова сребреничке мафије имало своје магацине, који су се, некако баш после завршетка копања траншеја, знатно увећали. У томе су им помогли многобројни летови хеликоптера, који су доносили наоружање,

27

Page 28: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

муницију, униформе и друге ствари. Процурила је информација да је приспело и више од 300.000 ДМ! У повратку, према Тузли, хеликоптери су одвозили "момке наводно на војно дошколовавање".Из Сарајева је стигла наредба да и Насер напусти Сребреницу, али се њему баш и није журило. После неколико дана проведених у Жепи, у ишчекивању одласка, Насер је морао да се врати у Сребреницу, јер су избили неки проблеми."Један момак из Глогове запалио је неки стан, па је зато био притворен. Онда су наводно Глоговци пробали напасти неки затвор и ослободити свога саборца, тако да је Насер нашао разлог да се врати у Сребреницу. Када се ситуација смирила, Насер је продужио за Жепу, па за Тузлу... Коначно смо остали без Газде", пише Мустафић.Размишљајући накнадно, Мустафић закључује да му је постало "апсолутно јасно да је официјелна државна, политичка и војна клика свесно извела Насера из Сребренице, само са једним циљем - додатно од тога гилиптера правити још јачу харизматичну личност, али се, ето, догодио геноцид, а све би било другачије да је он био у Сребреници!"ТреЋи покушај атентата на Ибрана Мустафића догодио се на мосту надошле реке Крижевице. Мустафић се са Хамидом Салиховићем Садом и Хамедом Ефендићем враћао са једног састанка. Била је ноћ и налетели су на "професионално испланирану заседу":"Три аутоматске пушке су по нама бљувале рафале, каже Мустафић. Осетио сам да сам погођен на више места, а најизраженији су били болови преко мојих прса. Готово је, мора се мрети, закључио сам... Аутоматске пушке су јечале и даље без престанка. Дозивао сам у помоћ. Наједном се према мени зачуо топот корака. У рукама силуете зликовца, изнад моје главе, указао се врх аутоматске пушке на одстојању од тридесетак центиметара. Убица је узвикнуо: 'Ево ти у помоћ, мајку ти јебем!' Одјекнуо је пуцањ у моју главу. Пред мојим очима се ухватила потпуна тама... Када ми се почела враћати нада у живот, видео сам да вреди покушати пронаћи спас."Ибрану Мустафићу живот су спасла два младића испред чије је куће тешко рањен. "Негде око један сат после поноћи, на цести изнад куће чула се бука транспортера. У кући су се појавили војници и медицинско особље Холандског батаљона..."Те ноћи убијен је Мустафићев пријатељ Хамид Салиховић, а Хамед Ефендић је прошао без озледе. Мустафић каже да су неки покушавали да случај припишу "четницима", али то није истина. Све је било планирано, каже он. Након рата се у то уверио. Једном приликом, у истуреном сребреничком штабу у Тузли, јадао се Хајрудин Авдић из Сребренице Изету Хаџићу: "Највећи проблем нам је Ибран. Не знамо како да га се решимо. Изузетно нам је опасан". "Ако немате друго решење, ликвидирајте га! И ми смо то радили када је требало", узвратио је Изет.

СРЕБРЕНИЦА: ПЛАНИРАНИ ХАОС (14)

28

Page 29: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

Наредба из Сарајева Напад Муслимана на српско село Вишњицу, по речима Ибрана Мустафића, представља један од кључних момената у сребреничкој трагедији. Он то овако описује у књизи “Планирани хаос”.“Био сам шокиран вешћу на Срни која је гласила: Данас су јединице сребреничких екстремиста упале на српске просторе и извршиле напад на српско село Вишњицу, којом приликом је погинуло неколико српских цивила. Село је спаљено, а након тога сребренички муслимански екстремисти су га опљачкали и вратили се у заштићену зону!”“Знао сам, каже Мустафић, да су (у тој акцији) из Поточара, са позиција командних места, учествовали Екрем Салиховић и Ибрахим Манџић Мрки. Одмах ми је било јасно да је сребреничка мафија одлучила да заврши са Сребреницом и да се комплетно становништво сребреничке енклаве стави под четнички нож. Сутрадан, иако сам се једва кретао, отишао сам у Поточаре и тамо затекао једну групу момака у маскирним униформама, а међу њима је био и Мрки. Почео сам на сав глас хистерисати: ”Јесте ли ви уопште нормални! Ви свесно стварате алиби четницима да нападну Сребреницу! Ви нисте у Вишњици убили само две-три бабе, ви сте у Вишњици убили муслимански народ!”“Мрки је, каже Мустафић, покушао да смири ситуацију рекавши: 'Нисмо ми самоиницијативно ишли у акцију. Ми смо добили наређење из Сарајева!’ Више несам имао дилеме. Ми смо жртвовани! Сарајево тражи преко својих издајника у самој Сребреници алиби за напад на недужни народ заштићене зоне. Они директно стављају до знања да Сребреница није демилитаризована. Након свега сазнајем у Сарајеву да је наредбу за нападе око Сребренице потписао ’ђенерал’ Енвер Хаџихасановић!”МустафиЋ каже да су после Вишњице “уследила” свакодневна четничка гранатирања, док нису коначно кренули у заузимање појединих пунктова Унпрофор-а. Једне вечери из правца Киселице, вероватно користећи руднички тунел према Сасама, једна четничка јединица је упала у сребреничко насеље Видиковац и извела брзу терористичку акцију. Тада је погинула једна жена и једно дете. Ескалација напада после овог инцидента је била толико видљива да је наставак директних напада на Сребреницу било само питање дана. Као да су четници само чекали наредбу из неких виших војних центара моћи. За наредбу из Београда није требало ни сумњати, али сам увек сматрао да је и сам Београд био у тесној корелацији са појединим владама најутицајнијих земаља света и рукодоством УН.”Даљи расплет догађаја, Мустафић овако описује: “Када су у правцу Сребренице уследили први директни напади, ослабила је контрола над народом од стране сребреничке мафије, тако да је једне вечери народ кренуо да пљачка препуне магацине са храном, које је, наводно, сребреничка мафија чувала као залихе. Како се напад на Сребреницу ближио, народ је све више био безвољан. Неки су говорили: Шта чекају више, што не упадају!”“Сребреничка мафија, наставља Мустафић, толико је припремила народ на

29

Page 30: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

безвољност за животом, да то не би успеле ни обавештајне службе најорганизованијих земаља. Иако су, наводно, покушавали да организују одбрану, команду нико није зарезивао ни као мали нокат, па су почели да стимулишу борце тако што су им делили прехрамбене артикле и нешто новца. Наводно, како је било неких наводећих ракета за уништавање тенкова,почели су да дају 10.000 ДМ за један уништени тенк. Чуо сам да су некима и фиктивно давали тих 10.000 ДМ, иако нису ни покушали да учествују у одбрани.”Мустафић каже: “Кроз двоглед смо посматрали продор четничких формација. Са једног усека са Прибичевца деловали су тенкови по Сребреници, а из правца Љубисавића су се виделе четничке формације које су освајале терен... У општини је већ одржан састанак на којем је договорено како да банда напусти Сребреницу. План за себе и опљачкани новац од сребреничке сиротиње већ су били спремни. План за одбрану Сребренице у новонасталој ситуацији није постојао. Тада, на папиру, командант 28. дивизије био је Рамиз Бећировић, најпознатији по томе што је на почетку агресије у Сућеској, први на кров своје куће извисио белу заставу и што му је супруга велики део новца, донетог из Сарајева, ’бацила у контејнер’, при паду Сребренице!”Мустафић пише да је ноћ између 10. и 11. јула 1995. протекла релативно мирно.“Некако смо мало дремнули, каже он. Како је дан одмицао, гранатирање Поточарске долине је било све израженије. Наишла је и група Глоговаца која је била у саставу Глоговског самосталног брдског батаљона. Питали су ме шта би било најбоље радити. “Нема нам друге, једино нам преостаје да се бранимо. Како смо засрали, тако сада морамо и испаштати, упорно сам објашњавао, али сам схватио дефинитивно да у Сребреници нема духа за борбу, јер је банда већ била сагласна са нестанком Сребренице. Тога момента нисам знао да су општинска назовивласт и штаб били на Чумавићима, спремни да се дохвате Тузле, док је већина наших момака, најнаивнијих и најхрабријих, још увек бранила прилазе Сребреници...”Мустафић је видео “да је сваки покушај да се људи зауставе и ставе у одбрану само губљење времена и живаца и да је завладао општи хаос, у којем је сребреничка банда само за себе знала шта треба чинити. Када се сети човек да су људи до последњег дана жели пшеницу и да су пожњевене снопове млатили, само да би последњи хљеб испекли, дефинитивно је било јасно да је наступио крај”.Тога дана у 15 часова Мустафић слуша вести на Радију БиХ и чује нешто што му је “убило душу”: “Данас је у Зеници, на челу са председником Изетбеговићем, заседао Главни одбор СДА, проширен командантом, члановима Генералштаба Армије БиХ и командантима корпуса. Разговарало се о стању у армији и будућим активностима!”Након вести, пише Мустафић, оплеле су севдалинке. Окаменио сам се и дефинитивно био свестан да у геноциду у Сребреници учествује комплетан врх СДА, на челу са Изетбеговићем и војни врх Алијине војске, која апсолутно није имала ниједан атрибут Армије БиХ. Било ми је апсолутно јасно да је Алија намерно изашао из Сарајева и сазвао седницу Главног одбора СДА у Зеници, те позвао на једно место комплетан армијски врх, само из једног разлога: да нико ништа не предузме док се геноцид у Сребреници не заврши".“Алија и СДА, закључује Мустафић, државни су издајници и кољачи сопственог

30

Page 31: Planirani Haos Srebrenica, Ibrahim Mustafić

народа у Сребреници, исти као и Караџић, и Милошевић, и Младић. Играч САНУ и Милошевића за БиХ (Изетбеговић) дефинитивно је себе оголио до костију. Никад нико у повести није имао на челу више убица сопственог народа. Овакву савршену издају и превару историја још није забележила...”

КРАЈ

31