pjesme i prie

Download PJESME I prie

Post on 11-Jul-2015

1.617 views

Category:

Documents

4 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Desanka Maksimovi PJESME I prie SADRAJ: BUENJE PROLEA DEJE PESME KNJIGE RAZBIBRIGE ARENA TORBICA BUENJE PROLEA MALI JAHAI U GOSTIMA JUTARNJA PESMA PELA UMSKA LJULJAKA LIVADSKO ZVONCE BLII SE, BLII LETO KIA NA LIVADI NAMERNIK VONJA BELA VRANA MURA JARE I VUCI HVALISAVI ZEEVI JESEN KO JE VEI LIM I DRIM SNENI GOLUBOVI PTIIJA NOVA GODINA SKRETNIAR DETINJSTVO NAD KNJIGOM BAJKI BAJKA O LABUDU VETAR DADILJA ORAII-PALII PATULJAK KUKURUZOVI MEDVEDOVA ENIDBA MACAN-BRACAN PRIA O RECI BAJKA O LABUDU KI VILINOG KONJICA TRI PATULJKA LEPO JE BITI DETE BILJEKA O PISCU Frame2 frame end Frame1 frame

Desanka Maksimovi PJESME Desanka Maksimovi POEZIJA I PROZA ZA DJECU (izbor) BUENJE PROLEA DEJE PESME Ove deje pesme, neka deca znaju, ula sam od esme u rodnome kraju; od livadskih trava pred no kad umore. od bia to cvrkuu, ute, zuje, zbore; od zemljaka mrava kad s milion unuka, sitne dece ute, krene se na pute; i od maka stara, unuie svoje kada iza pei tiho razgovara; od starica aba

u suton kad abice na spavanje zovu; od deda i baba; od roda na krovu; od sunanog zraka; bauka i mraka; i od poderanih, starih igraaka. KNJIGE RAZBIBRIGE Prodala je baka daleko u gradu pet kila kruaka. Pa se misli stara to bi deci kupila za to malo para. Da li igraaka? Igrake se lome, zaalila baka. A eernog leda? to e deci eer kad imaju meda. Da li opanaka? Omalo je novaca,

pomislila baka. Kupicu im knjiga odluila stara, za to malo para. Moe kraj praia knjigu svoju itati moj obanin Mia. Moe moja Mara, kad poslove sredi, da se razgovara. Nedeljom i baki moi e iz knjige proitati unuci razne razbibrige. ARENA TORBICA Ide ai u kolu, o ramenu torbu svaki as zagleda: tu je boja zelena kao mlada penica da bujaju deica uz nju nikla crvena, da detetu kola

sva na radost bude; pa modra k ljiva, da se ari ude; pa k dunja uta, da se ai zvezda i sunaca seti koliko god u nju pogledao puta. BUENJE PROLEA Govorila stara Matica svim pelama kraljica: "Pogledajte, keri, napolje, kree li se vreme nabolje, jesu li se noi skratile, jesu li se laste vratile, jesu li s reka pali okovi, uju li se gorski tokovi, rumeni li prue ivice, zelene li mlade njivice, kukureci da li stasae, da vas pustim jutros na pae." MALI JAHAI Rasla su dva drebeta,

dva drebeta zelenka, pokraj uma i vrela, uivala u sjaju leta, u slasti biljnog mleka; oko njih mora cela livada i panjaka od jutra pa do mraka. Jahala dva deaka, unuci deda-Veljka, do dva mlada zelenka, tutnjalo od njinih koraka, brdo, polje i reka, od vetra jurili bre; tek uje izdaleka pevaju naglas deaci a drebad radosno re. U GOSTIMA Pozvao je maj sve bube na aj, od ose do pele, da se provesele, tihe bubamare, leptire, bumbare,

i livadske popce, i rudare rovce. Spremio je maj sudove za aj, izneo u polje raznobojne olje, pozlaene kupe, uturice skupe, i rumene zdele, i krage bele. Sipao je maj svakom med u aj u crvene lale, u zvonie male, u hajduku travu, peruniku plavu, u ute ljutie, da zasladi pie. Popio je svak, i leptiri lak, aja pola litre, zasvirale citre, zaula se truba

sviraica buba, iz oblinjeg buna zapevala una. JUTARNJA PESMA PELA Valja meda skupiti, valja kuu kuiti opet iz poetka. Vi, Osice, do kosice, gde bagrenje raste! A vi, Mlade, na livade, travicu popaste! Vi, Mazice, na stazice, do cvetnih kruaka! Vi, Krilate, pobirajte slasti sa ljivaka! Valja meda skupiti, valja kuu kuiti opet iz poetka. UMSKA LJULJAKA Zaspala je malo paukova mama, a on u umu klis! Ljuljaku istiha

splete pa se njiha: uvis, uvis! Gledale ga ptice tako na vrh ice, zastao im dah. Gledali ga mravi u zelenoj travi pa ih bilo strah. Opazi ga cvee kako kroz zrak ee, zaplaka uglas: ta e, ta e biti, ako prsnu niti, a paui tras! LIVADSKO ZVONCE Bim-bam, udaram, ve je dan, ve je dan. Mrav poao na put ran: pela poljem trai stan.

Bim-bam, udaram, da se budi cvet i kam, da trepavice dremljivice bude sram. Bim-bam, udaram, mili ve i pui sam, i mi slepi, bunovan, pobegao na tavan. Bim-bam, udaram. BLII SE, BLII LETO Blii se, blii leto; u dui ve ga slutim. Pomalja zlatnu kosu u zrelim njivama utim. Zrikavci su mi rekli koje u putu sretoh:

"Blii se, blii leto." Blii se, blii leto. Pomalja usne rujne u bulkama crvenim. Miriu livade bujne, i polja i umarci koja u putu sretoh: "Blii se, blii leto." Blii se, blii leto. Kao sjajna carska kruna zlatna mu svetluca kosa rumenih svitaca puna. Svi su mi oni rekli kad; ih u putu sretoh: "Blii se, blii leto." KIA NA LIVADI Umijte, umijte dobro oi, govorila livada deci-cveu, dok kia ovako iz neba toi i pere krovove, krune drveu. Umijte, umijte dobro lice, dok pljusak ovako iz neba lije, umijte rumene trepavice,

da budu jo rumenije. Umijte se, perunike, dok jo kia plaha ne susta, ivanjska travo, rasplei kike, kosa je u tebe duga i gusta. Ima danas kiice mlade, da se okupa sto livada, rastoite se, bele rade, dokle ovako sneno pada. Perite rupce arene, ute, govori livada kerima redom, perite bele rukave, skute, po celom polju, nedogledom. Ima danas na nebu vode, da se okupa sto panjaka. Umijte se! Da, ive zgode: kia je tako bujna i mlada. NAMERNIK Vraao se mrav sa puta, pa omrko na stazi kraj maslaka uta u tom kolibicu starog pua opazi.

Dobro vee, mravak ree. Putnik neznan izdaleka, pred vratima tvojim eka, moe li ga primiti. Kad bi sama guja ljuta omrknula nasred puta, ja bih i nju primio. Ui samo, no prespavaj, namernie premio. VONJA Vozimo se. Pokraj puta razasuta sela lee. Ko potoci posle bure konji jure, lete, bee. Vrh potoka i ipraga topla, blaga veer pada. Vozimo se. Sanja cvee:

miris slee sa livada. Gle, seoske kue bele, kao strele tek prolete. Pored puta stabla vita, iblje, ita, lete, lete. Gle, poinju i svetlaci, lete zraci, da se pale, i iz magle trepte sive kao ive zvezde male. Po beskrajno nenom, mekom, i dalekom nebu plavu nasmejani mesec bludi to na ljudi lii glavu. Vozimo se. Pokraj puta razasuta sela lee.

Ko potoci posle bure konji jure, lete, bee. BELA VRANA Neka vrana samohrana razbole se sred planine; nigde sina, nigde snahe; to imala od rodbine, otilo joj u mornare i monahe. Leila je seniica, milosrdna, mala ptica; poloi je u postelju, lie suho, poskida joj crno ruho i obue isto, belo, golubije; ukuva joj gorke trave, da ih pije. Sretnete li u planini na proplanku, ili stazi,

belu vranu kako gazi, to je vrana samohrana, u belome ruhu hoda, nije htela da ga skine i kada je ozdravila posle nege seniine. MURA Igraju se mure more i planina od davnih davnina. Uvee se gora iza magle skrije. More, pronai je! A more se zlatnim zaogrne platom. Potrai ga, goro, ako vlada matom! Ponekad planina do oblaka segne. Tri za njom, vodo, da ti ne pobegne. A nekad se more

uuri i ljone. Pojuri ga, goro, dokle ne potone. JARE I VUCI Igrala se koza s belim jaretom, svojim detetom. Jarence, jarence, burence, burence, ba si debelo! Da ne dou samo vuci u selo. A u blizini, iza bunara, uala strana dva vuka stara, pa se zaklee: Glave nam stare, ukraemo joj belo jare. To uli lovci negde iz mraka pa pripucali

iz puaka. A vuci od straha, deco draga, pobegli u no bez glasa i traga. HVALISAVI ZEEVI Hvalili se zeevi u zelenoj travi. Jedan rek: Tako mi ne otpala ruka, ne bojim se vuka. Drugi rek: Majka da me iva ne gleda, ne bojim se medveda. Trei rek: Tako mi kupusova struka, ne bojim se lisice, popca ni bauka. Uto neto unulo

negde ispod grana, razbegli se zeevi na stotinu strana. JESEN Ide, ide jesen. Jadne lipe mlade, ta li e da rade! ta li e da rade srebrnastosive kraj potoka ive! ta li e da rade visoke topole kad ostanu gole! im e da se brane hrastovi u gori kad jesen zahori! Kad jesen zahori, im e da se brane stare bukve grane! im e da se brane od jeseni stroge umice uboge! KO JE VEI

Pae patki do lanaka, patka koki do pazuha, koka petlu do grudnjaka, pet urki sve do uha, guska s guskom podjednaka, tele kravi do vimena, drebe konju do stremena, jagnjad ovci do srdaca, prase jagi sve do runa, a do njuke kuci maca, vrabac vorku ispod kljuna, vorak svraki do kolena, svraka vrani do kovije, abac bari do okreka, rai reci do kamena, do obale njivi reka, mravak cvrku do gudala, cvrak puu do rogova, mii maci do brkova, jela zvezdi do oiju, mesec suncu do plamena, dete majci do krioca, mama tati do ramena.

LIM I DRIM Tekle reke Lim i Drim, jedan drugom pobratim. Pa ta s tim? Neka samo dalje teku Lim i Drim. A u Limu ivi rak i s njim sitni mrmorak. Pa ta s tim? Nek o tome brine Lim. Pokraj Drima vazdan uka belouka. Pa ta s tim? Nek o tome brine Drim. A u Limu ptica trk ribicama masti brk. Pa ta s tim? Nek o tome brine Lim. Pokraj Drima skae strinka gatalinka. Pa ta s tim? Nek o tome brine Drim. A u Limu ima dom

mali som. Pa ta s tim? Nek o tome brine Lim. SNENI GOLUBOVI Spazila dva goluba prava: u vrtu, u jutro rano, jato snenih golubica spava kao omaijano. Prolo i podne, i no stigla, spavaju, ne miu se s mesta; nijedna krila da bi se digla od njih stotinjak, dvesta. Gledaju: golubovi pravi, ivi, udom se samo ude, ne moe nijedan da se nadivi ta li e to da bude. I poletjeli s krovova niice do jata golubjega, kad tamo, na grani nisu ptiice ve bele grudve snega. PTIIJA NOVA GODINA Godina e nova, a senice Senke i gugutke Sive, golubice Belke,

ostale bez jelke. Imaju u umi i jele i smreke, ali bez ukrasa, bez sveice neke, bez srebra i zlata i bez igraaka kojim jelke kite deci mama, baka. I no utom pade. Kad eto ti uda, umom divne jelke zasijae svuda. Ne od lanog srebra i lanoga zlata, pravih su ih zvezda okitila jata. A na vrhu svake stoji srp meseca, kao na jelkama to imaju deca. arobnjak je valjda to u umi bio i za ptice mesec jasni umnoio. Iz neba vedroga domamio neno srebrnasto inje i pahulje snene. Poveao ptije igrakice razne: iarke, irove, puje kue prazne. I ja sam vam bila sa senicom Senkom, i gugutkom Sivom, golubicom Belkom, pod njihovom jelkom. SKRETNIAR Stojte, automobili, stojte, brzi tramvaji,

taljige voa pune, sad e iz kole da grune aia nado