Teorijska pitanja za pripremu I kolokvijuma

1. P: Definišite tekuća sredstva i navedite nekoliko karakterističnih pozicija tekućih sredstava u obliku stvari i u obliku prava!

O: Obrtna (tekuća) sredstva prenose u procesu proizvodnje na novi proizvod celokupnu svoju vrednost, gubeći, pri tome, svoj oblik i trošeći se u celini. Npr: materijal, sitan inventar, ambalaža, aut-gume delovi, roba i sl.

2. P: Prikažite shematski pravila za knjiženje na računima čistog stanja i na računima rezultata! O:

Računi čistog stanjaDuguje Aktivni računi PotražujePočetno stanje OdliviPrilivi Saldo za izravnanje

Duguje Pasivni računi PotražujeOdlivi Početno stanjeSaldo za izvravnanje Prilivi

Računi rezultataDuguje Rashodi PotražujePrilivi Odlivi

Saldo za izravnanje

Duguje Prihodi PotražujeOdlivi PriliviSaldo za izravnanje

3. P: Račun predstavlja. . . O:Poseban dvostrani pregled kod koga se na jednoj strani (dugovnoj

ili potražnoj) samostalno evidentira početno stanje i svi prilivi dok se na drugoj strani (dugovnoj ili potražnoj) evidentiraju svi odlivi.

4. P: Navedite osnovne karakteristike ekvivalentnih poslovnih promjena i prikažite ih shematski! O:Sve poslovne promjene mogu se klasifikovati u 8 kategorija osnovih bilansnih promjena.

- 1 -

Prve 4 (ekvivalentne) karakteristične su po tome što djeluju isključivo na stanje aktive, odnosno pasive. Nemaju nikakav uticaj na bilans uspeha, one modifikuju isključivo bilans stanja.

- 2 -

Aktiva (duguje)

BILANS STANJA 1

Pasiva (potražuje)

(-) Smanjenje jedne pozicijeaktive(+) Povećanje jedne pozicije aktive

Bez promjene u pasivi

Zbir bilansa nepromjenjen

Aktiva (duguje)

BILANS STANJA 2

Pasiva (potražuje)

Bez promjene u aktivi

(-) Smanjenje jedne pozicije pasive(+) Povećanje jedne pozicije pasive

Zbir bilansa nepromjenjen

Aktiva (duguje)

BILANS STANJA 3

Pasiva (potražuje)

(+) Povećanje jedne pozicije aktive

(+) Povećanje jedne pozicije pasive

Zbir bilansa se povećava

Aktiva (duguje)

BILANS STANJA 4

Pasiva (potražuje)

(-) Smanjenje jedne pozicije aktive

(-) Smanjenje jedne pozicije pasive

Zbir bilansa se smanjuje

5. P: Definišite stalna sredstva i navedite nekoliko karakterističnih pozicija stalnih sredstava u obliku: stvari, prava, novca! O:Stalna sredstva su sredstva koja u procesu proizvodnje prenose samo jedan dio svoje vrednosti, njihov korisni vijek trajanja duži je od jedne godine. -stvari (zemljište,objekti,oprema) -prava (patenti,licence,koncesije) -novac (novac na žiro računu,gotovina u blagajni,devize)

6. P: Definišite prosto knjigovodstvo! O:Prosto knjigovodstvo predstavlja I stepen modernog knjigovodstva u odnosu na prvobitno (laičko) evidentiranje poslovnih promjena. On predstavlja izolovanu evidenciju tj. nepotpun računski sistem u kome se računi vode samo za pojedine delove aktive i pasive.

7. P: Objasnite pojmove >homogenost< i >integralnost< računa! O: Ukoliko se na račun knjiže samo one poslovne promene koje se na njega odnose onda je raču HOMOGEN. Račun je INTEGRALAN kada se na njega proknjiže sve poslovne promene koje se na njega odnose.

8. P: Navedite osnovne nedostatke izražavanja imovinske situacije putem sukcesivnih bilansa! O:

- Ukoliko bi se posle svake promene sastavljao novi bilans došlo bi do do poteškoća zbog velikog broja promena koje dnevno nastaju,

- Zbog promene dva ili tri bilansna agregata trebalo bi navoditi sve njih na koje nije bilo nikakvih uticaja,

- 3 -

- Sukcesivni bilansi nisu u mogućnosti pružiti podatke o svim prilivima i odlivima na pojedinim pozicijama, raspoloživi su jedino podaci o dejstvu na krajnja salda,

- Nije moguće na adekvatan način sagledavati protekle aktivnosti preduzeća, kao ni pravilno usmerenje preduzeća u budućnosti.

9. P: Navedite osnovne karakteristike neekvivalentnih poslovnih promjena! O:Neekvivalentne poslovne promjene imaju, takođe, dvostrano dejstvo na bilans, ali, za razliku od ekvivalentnih poslovnih promjena, ne uslovljavaju isključivo izmjenu stanja aktive, tj. pasive, već dovode istovremeno i do pojave rashoda, odnosno prihoda.

10. P: U najvažnije interne korisnike računovodstvenih informacija ubrajaju se: O: -direktor preduzeća -upravni odbor -skupština dioničara -radnički sindikat -radnici i sl.

11. P:Objasnite privremeno transformisane račune! O:U praksi se može desiti slučaj da se aktivan račun privremeno transformiše u pasivan račun, kao i obrnuto, tj da se pasivan račun privremeno transformiše u aktivan račun.

12. P:Da bi se moglo izvršiti pravilno kontiranje, neophodno je respektovati određena pravila, i to: O: Pri određivanju računa koji zadužuju treba utvrditi:- na koje račune se odnosi konkretna poslovna promena - u koju grupu računa se obrajaju računi koje tangira odnosna poslovna promena- da li konkretna poslovna promena izaziva prilive ili odlive na tangiranim računima- pri analizi poslovnih promena rezonovati isključivo iz ugla preduzeća za koje se vodi knjigovodstvo.Zbir kolona duguje i potražuje moraju biti jednaki. Zbir prometa u dnevniku mora biti jednak prometu u probnom bilansu.

- 4 -

13. P:Teorija priliva i odliva! O:Kao posebna varijanta četiri niza računa javlja se teorija priliva i odliva i to je najcjeloshodniji nacin za objašnjenje fenomena dvostranosti svega onoga što se u knigovodstvu obuhvata (početno,tekuće i zaključno knjiženje). Polazi od bruto bilansa i ne koristi se termin „smanjenje“ nego povećanje priliva i odliva.

14. P:U prostom knjigovodstvu inventar ima dvije važne funkcije! O: Inventarisanjem se dolazi do stajna svih delova aktive i pasive i onih koji nisu obuhvaćeni u glavnoj knjizi, druga funkcija je da se jedino putem inventara može doći do finansijskog rezultata u ovom knjigovodstvenom sistemu.

15. P: Imovinu preduzeća sačinjavaju... O:Imovinu preduzeća sačinjavaju sva raspoloživa i angažovana sredstva po pojavnim oblicima i finkcionalnoj namjeni, s jedne strane, kao i svi izvori sredstava koji indiciraju na poreklo pribavljanja angažovanih sredstava, s druge strane.

16. P: Osnovna karakteristika materijalističkih teorija računa... O: Kod materijalističkih teorija računa napušta se sistem personifikacije računa pošto se u knjigovodstvu ne radi uvjek o evidentiranju pravnih odnosa već o čisto realnim predmetima. Računom se obuhvata vrednost aktive i pasive, sredstava i izvora sredstava ili rashoda i prihoda. Knjiženje sa materijalne strane tumači se kao povećanje ili smanjenje aktive i pasive, sredstava i izvora sredstava ili rashoda i prihoda.

17. P: Korištenje računovodstvenih informacija podrazumeva... O: ...njihovo zasnivanje odnosno izražavanje na sređenim i obrađenim podacima o poslovnim događajima i poslovnim procesima.

18. P: Strukturu računovodstvenog informacionog sisitema čine sledeći podsistemi... O: ...finansije, istraživanje tržišta, planski, kontrolni, pravni, komercijalni, analitički, operativno-tehnički, konstrukcioni i tehnološki i najvažniji je RIS (računovodstveno informacioni sistem).

- 5 -

19. P: Definišite probni bilans! O: Probni bilans je deo zaključnog lista ima izgled tabele sa sledećim kolonama: redni broj, naziv računa, promet i saldo. Osnovna funkcija probnog bilansa je provjera računske odnosno formalne ispravnosti izvršenih knjiženja na računima glavne knjige prvog stepena. Probni bilans pored gore navedenog omogućava i kontrolu ukupnosti izvršenih knjiženja.

20. P: Navedite osnovne funkcije dnevnika! O: Postoje 3 funkcije dnevnika: 1.da se u njemu izvrše pripreme pre knjiženja poslovnih promjena na računima. 2.kontrolna funkcija. 3.rekonstruktivna funkcija. 21. P: Objasnite potpune, nepotpune I korekektivne racune. O:Potpuni racuni su racuni koji svojim saldom I prometom iskazuju

cjelinu imovinskog dijela(kapital, blagajna…)Nepotpuni racuni – racuni koji svojim saldom ne prikazuju cjelinu imovinskog dijelaKorektivni racuni – racuni koji koriguju stanje nepotpunih racuna.

22. P: Na visok nivo teorije o 4 niza racuna ukuazuju posebno sledece cinjenice…O: -S obzirom na to, da se javlja kao sinteza statickog I dinamickog shvatanja, teorija 4 niza racuna predstavlja neophodnu kariku za shvatanje razvoja savremenog RIS-a;- Razdvajanjem uspjesnih racuna u posebne nizove stvorene su

pretpostavke za obracun finansijskog rezultata preduzeca po tzv. Bruto principu, koji predstavlja neophodnu osnovu za kalkulaciju i kontrolu poslovanja;

- Teorija 4 niza racuna je knjizenjem rashoda i prihoda na posebnim racunima uticala na znacajno smanjenje broja mjesovitih racuna u sistemu knjigovodstvene evidencije, sto je direktno uplivisalo na unapredjenje organizacije knjigovodstva;

- I sa gledista obracuna troskova pomenuta teorija u skladu je sa zahtjevima modernog racunovodstva;

- Pomenuta teorija racuna znacajna je I s aspekta ustrojastva modernih kontnih planova;

- Znakove, plus/(I minus)/, navedena teorija koristi, zaista, u kvantitativnom smislu;

- 6 -

23. P:Strukturu racuna aktive I racuna pasive sacinjavaju… O: Sredstva I izvori sredstava

24. P: O vođenju knjiga u atinskim bankama, u jednoj svojoj besedi demosten kaže…

O: „ Svi bankari, kada im neko lice poveri novac koji treba da bude dostavljen trećem licu, unose u svoje knjige, pre svega, ime polagača i iznos položene sume, najzad, ispisuju sa strane 'Po nalogu tog i tog'.“

25. P: Prikazite shematski vrste kretanja ekon.promjena(sentriptalno, centrifugalno, koncentrricno, periferijsko) kod teorije cirkulacije (materijalisticka teorija 2 niza racuna).O:

CENTRIPETALNO KRETANJE

CENTRIFUGALNO KRETANJE

KONCENTRIČNO KRETANJE

- 7 -

DAktivni racuni

P

DPasivni racuni

P

DAktivni racuni

P DPasivni racuni

P

DAktivni racuni

P

PERIFERIJSKO KRETANJE

26. P: Teorija priliva i odliva razlikuje se od teorije 4 niza racuna po... O: Ono po cemu se teorija priliva i odliva razlikuje od izvorne Burijeve teoreme je cinjenica da ona polazi od bruto bilansa tako da ne koristi kategoriju „smanjenje“. Naime, ova teorija racuna prilikom svakog obuhvatanja poslovnih promjena na racunima „govori“ samo o povecenju bilo priliva, bilo odliva.

27. P: Izvori sredstava preduzeca!O: U izvore sredstava preduzeca ubrajaju se:- obaveze za izvore po osnovu kapitala- obaveze po osnovu dugova

28. P: Evolucija RIS-a! O: Dugo vremena se racunovodstvo poistovjecivalo sa

knjigovodstvom, sto je neodrzivo u savremenim uslovima. Pojam racunovodstvo je siri od pojma knjigovodstvo, a sve njegove

- 8 -

DAktivni racuni

P

DPasivni racuni

P

DPasivni racuni

P

komponente se nisu istovremeno razvile. Prvo se pocelo razvijati knjigovodstvo i do danas je ostalo najrazvijeniji dio racunovodstva.

29. P: Sinteticki i analiticki racuni! O: - Sinteticki (sastavljeni, slozeni) racuni su zbirni racuni

(kolektivne evidencije) pojedinih dijelova A i P.Analiticki racuni (rasclanjeni) predstavljaju pojedinacnu evidenciju o pojedinim dijelovima A i P.Nema ustaljenog pravila koje se odnosi na redoslijed knjizenja u sintetickim i analitickim racunima, a moguce je:- da se prvo knjizi na sint. racunima, a zatim analitickim- da se poslovne promj. obuhvataju prvo na analitickim, a zatim na

sintetickim racunima- istovremeno knjizenje na racunima gl. knjige II stepena

(analiticki racuni) i na racunima gl. knjige I stepena (sinteticki racuni).

30. P: Zakljucivanje i ponovno otvaranje poslovnih knjiga! O: Poslovne knjige u knjigovodstvu nakon isteka poslovne godine, potrebno je formalno zakljuciti, kako bi se u narednom poslovnom periodu one mogle ponovo otvoriti. Na taj nacin bice omoguceno da se u novoj poslovnoj god.u novootvorenim poslovnim knjigama obuhvate samo one poslovne promjene koje se na nju budu odnosile.

31. P: Sledeća sredstva razvrstajte u oblike kojima pripadaju: O: Stalna: transportna sredstva, koncesije, avansi dati dobavljačima za stalna sredstva, pogonske zgrade, lizing, upravna zgrada, patenti, licence, laboratorijska oprema, pogonski inventar, sitan inventar, krupan alat, Obrtna: trgovinska roba, ambalaža, žiro račun, uzorak, kaucije, depoziti, auto-gume, gotovina u blagajni, potraživanja od kupaca, materijal, polu-proizvodi, nedovršena proizvodnja, Vanposlovna: oprema zajedničke potrošnje, građevinski objekat zajedničke potrošnje, potraživanja iz zajedničkog poslovanja.

32. P: Kriticka analiza koristenja racunovodstvenih informacija! O: U dosadasnjem periodu, sistem informacija u preduzecima nije se mogao potpuno razviti i izgraditi posto je vise paznje posvecivano (i jos uvijek) potrebama eksternih korisnika. Neophodno je uciniti

- 9 -

ozbiljan zaokret u pravcu smanjenja broja ponuda i izgraditi efikasne i racionalne informaticke sisteme kako za interne tako i za eksterne potrebe.

33. P: Kritička ocena materijalističkih teorija računa! O: Valjanost ovih teorija zavisi od toga koliko se poznatih slučajeva iz određene oblasti može pod nju pod nju podvesti. Teoriju priliva i odliva, kao varijantu teorije četiri niza računa, okvalifikovali bismo kao najcelishodniju od svih jer ona objašnjava suštinu aktive i pasive kao i prihoda i rashoda. Otale teorije nisu u stanju da na konsekventan način objasne suštinu bilansnih agregata i njihove osnovne delove.

34. P: Kriticka ocjena personalisticke teorije racuna! O: Istorijski zacaj teorije je zadrzavanje obiljeza Duguje (za levu str.) i Potrazuje (za desnu str.) Osnovna zabluda personalisticke teorije racunovodstva je sto knjigovodstvo smatra grafickim izrazom pravnih odnosa medju licima,. Ukoliko bi se zaista radilo samo o knjizenju pravnih odnosa, simboli personalisticke teorije bili bi shvatljivi. Knjigovodstvo ima posla sa ekonomskim odnosima, a svi ekonomski odnosi nisu istovremeno i pravni. Osnovno pravilo knjizenja „ko prima duguje, ko trazi potrazuje“.

35. P: Osnovne razlike izmedju prostog i dvojnog knjigovodstva! O: Dvojno knjigovodstvo omogućava da se putem iskazanog stanja na računima u glavnoj knjizi sagleda ukupno imovinsko stanje preduzeća, u svakom momentu; svaka poslovna promena se istovremeno obuhvata u istom iznosu na levu i desnu stranu jednog ili više računa i time omogućava automatska kontrola formalne ispravnosti.

36. P: Osnovne karakteristike poslovne filozofije koja još uvek otežava i proces otražnjanja i prihvatanja nove poslovne realnosti! O: Osnovne karakteristike poslovne filozofije su: voluntarističko uređivanje uslova privređivanja od strane društveno-političkih zajednica; dugogodišnja dominacija filozofije izbegavanja obučavanja, koordiniranja i kontrole radnika, nagomilani mentalitet oportunizma i ziheraškog ponašanja u privredi, donošenje odluka na osnovu intuicije, ignoriranje menadžmenta i sl.

- 10 -

37. P: Navedite dve relevantne činjenice koje je nužno respektovati pri sučeljvanju sa savremenim preduzećem! O: 1.Savremeno preduzeće ima vrlo prepoznatljiv i moćan centralni organ upravljanja, čija moć se bazira ili na kapitalu ili znanju 2.indicira, da diversifikacija i internacionalizacija poslovanja čine organizacionu strukturu savremenog preduzeće vrlo složenom.

38. P: Navedite prepoznatljive stilove upravljanja u savremenom tržišnom okruženju! O: Stilovi upravljanja su: holding kompanijom je upravljanje sa dominantnom kontrolom kapitala ostali stilovi su strategijsko programiranje, strategijska kontrola, strategijsko rizikovanje, finansijska kotrola i finansijko upravljanje, itd.

39. P: Najtipičnije promene privredno-sistemskog, poslovno-organizacionog i finansijsko-računovodstvenog ambijenta koji su stimulans za pristupe pitanjima restrukturiranja preduzeća! O: - u ulozi definisanog investitora, umesto društvene zajednice kao imaginarnog vlasnika, sve više pojavljivati mnoštvo fizičkih i pravnih lica, - uvođenje ekonomskog ambijenta sa preduzetničkim bankama i drugim finansijskim institucijama, - preduzeće kao dobitno orentisana organizacija i slobodni učesnik na tržištu roba, - uvođenje preduzetničke uprave sa novom upravljačkom filozofijom, - implementiraće se poslovno-organizaciono složena preduzeća, - i kvalitativno nova ponuda izvora finansiranja.

40. P: Definišite preduzeće! O: Novo preduzeće se može definisati kao dobitno orentisana tečevinska organizacija, potpuni tržišni subjekt, ali i tržišni objekt, tj, specifična roba koja ima vrednost i cenu i mora biti otvoren sistem, što nužno podrazumeva otvorenost preduzeća za promene organizacine stukture i statusa.

41. P: Koji su modeli restrukturiranja najprimereniji u našoj privredi? O: Najprimereniji modeli restrukturiranja su merdžer, kupoprodaja preduzeća ili njegovog užeg dela (tzv. Akvizicija),

- 11 -

promena vlasničke strukture, organizovanje složenih preduzeća sa statusom holdinga, pribavljajne dodatnog kapitala emitovanjem deonica, definisanje titulara društvenog kapitala putem podele na zaposlene, privlačenje udela drugih pravnih i fizičkih lica, nasleđivanje i likvidacija preduzeća ili nekih njegovih delova.

42. P: Navedite moguće oblike promjene statusa preduzeća prema T.Copelandu i F.Westonu! O: Najpotpuniju sistematizaciju mogućih oblika restrukturiranja i ostvarivanja kontrole preduzeća nalazimo ko T.Copelanda i F.Westona. Pomenuti autori su moguće oblike promjene statusa preduzeća svrstali u četiri grupe i to: strukturu prve grupe promjena tj. ekspanzije preduzeća čine merdžer (spajanje), akvizicija (kupovina) preduzeća, kupovina preduzeća neposredno od akcionara i zajednička ulaganja. Redukcija preduzeća odnosno druga grupa promjena sastoji se iz kreiranja novih pravnih lica od dijelova preduzeća i prodaja dijela preduzeća. Kontrola preduzeća je treći oblik promjena a čine je: otkup akcija, ograničenje investiranja jednog ili grupe akcionara, ograničenje mogućnosti preuzimanja preduzeća i prihvatanje spoljnog predstavnika u bordu direktora. Strukturu poslednje grupe promjena (promjena vlasničke strukture preduzeća čine: zamjena hartija od vrijednosti, kupovina dijela sopstvenih akcija , kupovina ukupne neto imovine(equit) od srane grupe investitora, odnosno reprivatizacija korporativnog preduzeća i napokon preokret u finansiranju značajnim zaduživanjem kod privatne kompanije – LBO (leveraged buyonts)

43. P: Navedite moguće vrijednosti po kojima moze biti zasnovano vrijednovanje preduzeća ili njegovog užeg organizacionog dijela! O: Najrije cemo pomenuti vrijednovanje preduzeća po njegovoj knjigovodstvenoj vrijednosti odnosno istorijskim troškovima pri čemu se polazi od neto sopstvenog kapitala tj vrijednosti čiste imovine preduzeća koja predstavlja razliku između ukupne imovine i obaveza a na bazi redovnog trgovačkog bilansa.Druga mogućnost vrijednovanja preduzeća reprodukciona vrijednost bazira se na pojedinačnom vrijednovanju imovinskih dijelova i obaveze i to po troskovima poslovne proizvodnje tj tekuća vrijednost čiste imovine preduzeća. Ovaj model vrijednovanja je popularan kao aproksimacija gornje granice cijene koju bi eventualni kupac preduzeća mogao da plati jer indicira na približnu cijenu preduzeća kada bi se njegova imovina i obaveze pribavljale u momentu vrijednovanja.

- 12 -

I likvidaciona vrijednost preduzeća takođe proizilazi iz pojedinačnog vrijednovanja imovinskih dijelova zatečenih u preduzeću. Ovaj model vrijednovanja relevantan je samo za odlučivanje o pitanjima diskontinuiteta koji je poslednja mogućnost preduzeća.Vrijednovanje cjeline preduzeća (ili užeg organizacionog dijela) na osnovu budućih dobitaka preduzeća posebno je pogodan oblik za sledeće modele restrukturiranja i to : merdžer, kupoprodaja preduzeća,finansijska sanacija preduzeća i sl.

44. P: Čitav niz faktora podsticajno djeluje na restrukturiranje u u zapadnim ekonomijama.Navedite ih! O: Čitav niz faktora podsticajno djeluje na restrukturiranje i to: turbulencije u tržišnim odnosima, ubrzanje tehnološkog razvoja, skraćivanje životnog ciklusa tehnologija i skraćivanje vijeka eksploatacije pojedinih programa , opšta konkurentnost i sl.

45. P: Koje su to fundamentalne promjene na kojima se mora bazirati proces socijalističkihsistema uređivanja ekonomije? O: Proces transformacije čitave ekonomije mora započeti sa fundamentalnim promjenama i to: napuštanje jednopartijske političke scene, uklanjanje partijske države i uvođenje modernog koncepta države napuštanje svojinskog monizma i implementiranje svojinskog pluralizma, napuštanje administrativne i voluntarističke komandne ekonomije i uvođenje tržišta i sl.

46. P: Tek sa ispunjenjem određenih preduslova može se očekivati značajnije restrukturiranje funkcije računovodstvenog informacionog sistema u preduzeću? O: Aktuelni položaj računovodstvenog sistema u tranziciji kao i gledišta njegove drugačije strukture (sadržajne i organizacijske) neophodno je razmotriti u funkciji afirmisanja tržišne privrede, jačanja prisustva privatnog sektora u njoj kao i ekonomske odgovornosti menadžmenta za upravljanje i rukovođenje korporativnim preduzećem.

47. P: Centralnu i najvažniju funkciju preduzeća predstavlja... O: RAČUNOVODSTVO

48. P: Definišite savremeno računovodstvo! O: Savremeno računovodstvo bi se moglo definisati kao osnovna informaciona djelatnost u preduzeću i o preduzeću kao uređeni sistem

- 13 -

poslovnih informacija koji bazira na 4 informaciona podsistema (dvojnom knjigovodstvu, računovodstvenoj analizi, računovodstvenom planiranju i računovodstvenoj kontroli) a sve upućeno ka brojnim interesenitma (internim i eksternim).

49. P: U strategijskom i poslovnom odlučivanju presudno je djelovanje sljedeće 4 grupe Stockholder-a: O: Od ključnog značaja u strategijskom i poslovnom odlučivanju presudno je djelovanje 4 grupe Stockholdera: akcionara (koji ulažu svoj kapital), menadžera (koji upravljaju poslovanjem) ,zaposlenih u preduzeću i okruženja (kupci dobavljači banka država i dr.)

50. P: U kakvim tokovima mora biti savremeno računovodstvo da bi u procesima trnzicije doprinosilo trnsformaciji preduzeća iz državnog u korporativno? O: Računovodstvo korporativnog preduzeća razgrađivanje ekonomije udruženog rada tj. dosadašnjeg koncepta preduzeća nameće u procesima tranzicije potpuno drugačiji scenarij ekonomsko-finansijskih kategorija, poslovno-finansijskih transakcija odnosno obavezu restrukturiranja.Naime da bi u procesima tranzicije doprinosilo transformaciji preduzeća iz društvenog u korporativno, savremeno računovodstvo mora biti u tokovima razmatranja i oblikovanja strateških odluka o budućnosti a stejkholderima mora biti u stanju pružiti informacije za sutra.

51. P: Identifikujte centre odgovornosti u korporativnom preduzeću! O: U korporativnom preduzeću najčešće je po američkoj literaturi prisutna sljedeća klasifikacija centara odgovornosti i to: troškovni centar, prihodni centar, profitni centar i investicioni centar.

52. P: Čime će u predstojećem periodu biti limitirano restrukturiranje računovodstva preduzeća u tranziciji u našoj privredi? O: Restrukturiranje računovodstva preduzeća u tranziciji u našoj privredi će biti limitirano u prvom redu usporenim tempom vlasničke transformacije društvenog preduzeća potom odsustvom realnog tržišnog ambijenta (naročito finansijskog tržišta) i napokon neadekvatnim tempom reedukacije menadžera i računovodstvenih radnika preduzeća u profesionalne računovođe i revizore.

- 14 -

53. P: Upravljački vidik računovodstva u našim uslovima sužen je usljed nedostatka... O:...softvera pogonskog knjigovodstva, kalkulacija, cash-flow, analiza uzrok posljedica, modeliranja finansijskih scenarija i razvojnih projekcija.

54. P: Definišite upravljačko računovodstvo! O: Upravljačko računovodstvo podrazumeva prikupljanje klasifikaciju, obradu i prikazivanje informacija koje pomažu menadžerima pri donošenju poslovnih odluka.

55. P: Navedite nužan preduslov za uspostavljanje upravljačkog računovodstva! O: Preduslov je prikupljanje podataka iz internih i eksternih izvora, analize, interpretiranja i komuniciranja rezultirajućim informacijama.

56. P: Današnji menadžer mora imati aktivna znanja iz oblasti računovodstva poslovnih finansija i revizije. Zašto? O: U uslovima stalnog procesa rasta i razvoja preduzeća , prema vremenu, funkcijama, internom i eksternom okruženju i opštoj organizaciji privrednih i pravnih subjekata , menadžment preduzeća kao sistem savremene tržišne ekonomije u upravljanju, rukovođenju i koordinaciji resursima preduzeća,zahtijeva konstituisanje određenog oblika organizacije računovodstva, poslovnih finansija i revizije, kao i njihovu međusobnu uslovljenost i povezanost, kako u cjelini menadžmenta preduzeća, tako i po posebnim poslovnim funkcijama preduzeća.

57. P: Kada se i pod kojim pojmom javila nova filozofija rada, privređivanja, upravljanja resursima i rukovođenja ljudima u procesu rada? O: U prvim decenijama XX vijeka razvoj tržišne ekonomije iznjedrio je novu filozofiju. Tridetih godina ovog vijeka saglasno navedenom ova filozofija se javlja pod imenom menadžment.

58. P: Pod pojmom management danas se podrazumijeva... O:...sistem kojim se upravlja kadrovskim, materijalnim, finansijskim, informativnim, tehničkim, prostornim i drugim potencijalima i resursima, zbog ostvarivanja ciljeva preduzeća, odnosno maksimiranja dobiti uz minimiziranje negativnih spoljnih i unutrašnjih uticaja i poremećaja.

- 15 -

59. P: Navedite osnovne faktore koji su imali presudnu ulogu u stvaranju menadžment sistema u preduzeću,kompaniji,finansijama,nauci,kulturi i drugim oblastima! O: Presudnu ulogu u stvaranju menadžment sistema ( i njegovom razvoju počev od 30-tih godina do danas, najprije u SAD, a potom i u ostalim zemljama visoko razvijene tržišne privrede) u preduzeću, kompaniji, finansijama, nauci, kulturi i drugim oblastima, odigralo je nekoliko osnovnih faktora, zajedničkih za većinu zemalja. Sistematizovaćemo ih na sljedeći način i to: Visok nivo demokratskog razvoja; visok nivo razvijenosti privrede koja se oslanja na veliki kapital; oštra tržišna konkurentska borba (unutrašnja i spoljna); impozantan razvoj nauke, tehnike i tehnologije;vrlo visok nivo naučnog i aplikativnog kadrovskog potencijala;razvoj sistema štednje novca i njegovog aktiviranja kroz akcije i bankarski sistem u investicije i sl.

60. P: Pomenite najvažnije teorije o menadžmentu! O: Tejlorova,

Fajolova,Veberova,Robert Ovenova,Daglas Mekgregorova,Japanska teorija menadžmenta.

61. P: Navedite osnovne karakteristike japanske teorije menadžmenta! O: Karakteristike Japanske teorije menadžmenta su: osobena po postojanju malih inovativnih grupa u kompanijama koje se međusobno povezuju I skladno deluju.

62. P: Po čemu su osobene američka i evropska teorija, a po čemu japanska praksa menadžmenta? O: Američka I evropska praksa menadžmenta osobene su po: kratkom zadržavanju zaposlenih u 1 kompaniji, individualnom odlučivanju, individualnoj odgovornosti, brzom napredovanju u službi, mehanizmima direktne kontrole, specijalizovanoj profesionalnoj kontroli I selektivnoj brizi za zaposlene. S druge strane japanska teorija menadžmenta osobena je po: doživotnom zaposlenju, kolektivnom odlučivanju, kolektivnoj odgovornosti, postepenom napredovanju u poslu, indirektnoj kontroli, nespecijalizovanoj profesionalnoj karijeri, brizi o svim ljudima u kompaniji.

- 16 -

63. P: Istorijska digresija nastanka menadžmenta? O: U hijerahiji menadžerskog položaja formiraju se 3 nivoa:

Menadžeri I nivoa (poslovođa), organizuju I kontorlišu posao neposrednih izvršilaca na random mestu. Za ovaj nivo posebno su bitna tehnička znanja I veštine.

Menadžeri II nivoa (rukovodioc pogona, robne kuće, radionice, laboratorije, službe, servisa), sarađuju sa menadžerima I nivoa, daju im poslovne zadatke I organizuju poslove u pogonu kao celini. Za ovaj nivo, pored tehničkih znanja I veština, potrebna su znanja iz planiranja, organizacije I kontrole efekata rada.

Menadžeri najvišeg nivoa (direktori, generalni direktor), pored ostalih maraju posedovati I koncepcijske sposobnosti usklađivanja različitih resursa, znanja iz finansija, računovodstva, marketinga I sl. Navedeni nivo predstavlja osovinu menadžmenta preduzeća, koji je odgovoran za savremenu primenu znanja, rasta I razvoja firme I svakog njenog dela.

64. P: Objasnite, u kratkim crtama, odnose između trgovine i knjigovodstva! O: Trgovci su oduvek imali potrebu da registruju svoje poslove koje obavljaju. Smatra se čak, da je trgovina I otac I mati knjigovodstva. Istorija knjigovodstva je dakle vezana za trgovinu. Njen razvoj prati u stopu razvoj trgovine.

65. P: Objasnite čvrstu kauzalnu vezu između računovodstva i menadžmenta! O: S obzirom na to, da se računovodstvo istorijski razvijalo sa razvojem tržišne privrede I menadžmenta, knjigovodstva trgovine, knjigovodstva proizvodnje u računovodstveni informacioni sistem (u kome svaki podsistem ima svoj sadržaj, metodologiju I produkt izražavanja konstituisan zakonskim propisima, teorijskim uopštavanjima, savremenom praksom I kodeksima računovodstvenih principa I standarda, koje propisuju profesionalne organizacije računovođa), sasvim je logična čvrsta kauzalna veza između računovodstva I menadžmenta.

66. P: U čemu se ogleda uloga računovodstva u motivaciji menadžmenta? O: Računovodstvo i menadžment su svakodnevno povezani procesi, iz kojih se formiraju podaci i informacije o poslovnim transkacijama prihoda, rashoda, novčanog toka sredstava, stanju imovine – kapitala,

- 17 -

odnosno daju informacije o zarađivačkoj sposobnosti preduzeća, na osnovu ovih računovodstvenih informacija menadžerski tim donosi odgovarajuće poslovne odluke o cenama, troškovima, obavezama i kreditnim karticama, i sl.

67. P: Objasnite sinhronu povezanost između finansijskog i upravljačkog računovodstva! O: Finansijsko i upravljačko računovodstvo nisu u koliziji, već u sinhronizovanoj, gde su mnoge upravljačke računovodstvene informacije, u suštini finansijske računovodstvene informacije, prilagođene potrebama menadžera. Ne bi smelo da bude poslovne odluke koja nije zasnovana na računovodstvenim informacijama.

68. P: Objasnite funkciju računovodstva preduzeća u tranziciji! O: Funkciju računovodstva u tranziciji neophodno je razlikovati od organizacije računovodstva u već transformisanom preduzeću. Tako, računovodstvo preduzeća u tranziciji mora biti osposobljeno za istinit iskaz vrednosti preduzeća, ne samo po nominalnoj, već i korigovanoj knjigovodstvenoj vrednosti, po tržišnoj i prinosnoj vrednosti, uz identifikovanje latentnih rezervi i skrivenih gubitaka, projekciju novčanog toka za narednih 8 do 10 godina i analitički komentar finansijske situacije, uz svaku alternative vlasničke transformacije.

69. P: Objasnite funkciju računovodstva u korporativnom preduzeću! O: Funkcija računovodstva u korporativnom, tj. Transformisanom preduzeću je modeliranje kompleksne računovodstvene funkcije, sa svim sadržajima i kao osnovne i centralne informacione delatnosti internog (upravljačkog) računovodstva u preduzeću i o preduzeću, odnosno za potrebe eksternih i internih stejkholdera, sa razvijenim smislom za personifikaciju ekonomske odgovornosti.

70. P: Klasifikacija računovodstva saglasno vrsti objekta čije ekonomske aktivnosti opisuje? O: Prema vrsti objekta čije ekonomske aktivnosti opisuje računovodstvo se uobičajeno deli na nekoliko širokih područja, i to:

Državno računovodstvo Računovodstvo neprofitnih organizacija Računovodstvo profitnih organizacija Računovodstvo banaka i sl.

- 18 -

71. P: Klasifikacija računovodstva korporativnog preduzeća saglasno osnovnim ciljevima koje računovodstvo treba da realizuje? O: Prema osnovnim ciljevima koje računovodstvo treba da realizuje. Računovodstvo korporativnog preduzeća se deli na:

Finansijsko računovodstvo (Financial Accounting) Upravljačko računovodstvo (Menagement Accounting) Troškovno računovodstvo (Cost Accounting) Računovodstvo poreza (Internal Auditing)

72. P: Komparirajte osnovna obeležja između finansijskog i upravljačkog računovodstva! O: Osnovne razlike između finansijskog i upravljačkog računovodstvaOsnovna obeležja finansijskog računovodstva

Osnovna obeležja upravljačkog računovodstva

Obavezno po zakonu Nije obaveznoFormalizovan sadržaj računovodstvenih izveštaja

Neformalizovan sadržaj računovodstvenih izveštaja

Bazirano (obavezno) na dokumentacionoj osonovi o istorijskim događajima

Bazirano na podacima i izveštajima iz eksternog računovodstva, kao i relevantnim informacijama koje ne moraju obavezno biti dokumentovane

Akcenat je na preciznosti informacije

Akcenat je na brzini inforamcije

Ne uzima u obzir buduće poslovne transkacije

Uzima u obzir buduće poslovne transkacije

Jednobrazno Formira se po slobodnom izboruUsmereno prema eksternim korisnicima i menadžerima

Usmereno prema menadžerima, a za eksterne korisnike, pa čak i deoničare, uglavnom nedostupno

Vreme sastavljanja računovodstvenih izveštaja propisano zakonom (godišnje, tromesečno, mesečno)

Vreme sastavljanja računovodstvenih izveštaja, po potrebi

Objekat izveštavanja, preduzeće u celini

Objekat izveštavanja preduzeće i svi njegovi organizacioni delovi, proizvodne linije, smene, razine vrste aktivnosti itd.

- 19 -

73. P: Definišite savremeni sadržaj internog računovodstva! O: Savremeno interno (upravljačko) računovodstvo se može definisati kao primena određenih koncepcija, procesa, tehnika, interdisciplinarnih aplikacija i specijalnih istraživanjau pribavljanju, obradi i interpretaciji istorijskih i prepostavljenih finansijskih informacija o nekom entitetu (uključivši i uporedne podatke o performansama drugih entiteta).

74. P: Kroz koje četiri faze se, prema Willsonu & Chua, može posmatrati razvoj modernog upravljačkog računovodstva! O: Razvoj modernog upravljačkog računovodstva danas se, prema Willsonu & Chua, može posmatrati kroz sledeće 4 faze, odnosno 4 perioda:

Faza naučnog menadžmenta Faza menadžerske kontrole Faza decentralizovane menadžerske kontrole Faza savremenog razvoja

75. P: Objasnite fazu menadžerske kontrole! O: U fazi menadžerske kontrole, koja je trajala od 1950. do 1960. godine, Upravljačko računovodstvo koristi matematiku, socijalnu psihologiju, podatke finansijskog računovodstva prilagođene potrebama menadžera, računovodstvo u sebe asimiluje postulate marginalne analize dajući joj oblik direct – costing-a.

76. P: Objasnite prvu fazu razvoja modernog upravljačkog računovodstva! O: U fazi razvoja modernog upravljačkog računovodstva, koja je trajala do sredine XX veka, žiži interesovanja bili su proizvodni troškovi i postupci njihovog racionalizovanja, pri čemu je preovladavao apsorpcioni prilaz troškovima. Naročit akcenat se stavljao na kontrolu troškova direktnog rada i kontrolu materijalnih troškova, na osnovu kojih je kasnije razvijena kontrola primenom standardnih troškova.

77. P: Objasnite fazu decentralizovane menadžerske kontrole! O: U okviru faze decentralizovane menadžerske kontrole, koja je trajala od početka 60-ih do početka 70-ih, započinje razvoj računovodstva odgovornosti, razvijaju se kibernetika i veliki kompjuterski sistemi koji omogućavaju razvoj menadžerskog

- 20 -

informacionog sistema, sa dominantnom ulogom informacija internog računovodstva.

78. P: Navedite elementarne karakteristike poslednje faze u razvoju savremenog menadžerskog računovodstva! O: Faza savremenog razvoja, početkom 70-ih godina zasnovana je na razvoju računara i softwera i ravijanju metoda kontrole poslovanja u skolpu Upravljackog računovodstva.

79. P: Razvoj upravljačkog računovodstva prema Scholenfeld-u? O: Svoju viziju razvoja upravljačkog računovodstva, u 3 glavne dimenzije dao je Scholenfeld:

Razvoj kvantitativnih metoda (visoki stepen sofistikacije unutar tradicionalnih metoda analize)

Razvoj adaptivnih analitiških metoda i modela za organizacione jedinice i specifične potrebe menadžerske hijerarhije (veći stepen znanja o biheviorističkim sučeljavanjima podataka)

Specifične potrebe menadžerske hijerarhije i razvoj kvalitativnih metoda (uključivanje novih disciplina kao što su ljudsko ponašanje, teorija verovatnoće, agencijeske teorije, primena znanja iz psihologije…

80. P: Etimološko poreklo reči bilans? O: Reč bilans potiče od latinskih reči bilanx libra, što znači vaga sa 2 tasa. Figurativno prikazano bilans čine 2 tasa, koji neprestano balansiraju (bilansiraju). Etimologija upućuje, dakle, na formalno bilansno svojstvo koje bazira na računskoj jednakosti ili ravnoteži njegovih sveju strana, bez koje nema bilansa.

81. P: IZMEDU INVENTARA I BILANSA NE MOZE SE STAVITI ZNAK JEDNAKOSTI! ZASTO? O: Bilans prikazuje salda i stanja računa u formi dvostranog pregleda dok inventar egzistira nezavisno od knjigovodstva i nije njime uslovljen; on je stvarni popis postojećih imovinskih delova, potraživanja i obaveza. Bilans je jedan rezime inventara i u isto vreme, kako njegovo ime pokazuuje to je jedan balans tj. jedna vrsta opšteg izvoda svih knjiženja u preduzeću, koji pokazuje kolone koje balansiraju.

- 21 -

82. P: PROTUMACITI LEVU STRANU BILANSA STANJA (ETIMOLOSKO POREKLO RECI AKTIVA: SADRZINA AKTIVE PREME STATICKOM I DINAMICKOM SHVATANJU BILANSA)! O: LEVA STRANA BILANSA OZNACAVA SE TERMINOM AKTIVA (ETIMOLOSKI, POREKLO VODI OD LATINSKE RECI ACTIVUS STO ZNACI DELATAN, RADAN, KOJI RADI).PREMA STATICKOM SHVATANJU BILANSA, SADRZINU AKTIVE PREDSTAVLJAJU POJEDINACNI IMOVINSKI DELOVI. ZATIM POLAZECI OD NOVIJEG STATICKOG SHVATANJA SADRZINE BILANSA AKTIVU CINE PREGLED UPOTREBE KAPITALA TJ. RASPORED KAPITALA PREMA KONKRETNIM OBLICIMA. NAPOKON S GLEDISTA DINAMICKE TEORIJE BILANSA, SADRZINU AKTIVE CINE SVE VISECE ILI LEBDECE POZICIJE KOJE PREDSTAVLJAJU ODLOZENE TROSKOVE, ODNOSNO NEKONVERTIRANI RASHODI ILI POTENCIJALNA SNAGA, POTRAZIVANJA I LIKVIDNA SREDSTVA.

83. P: OBJASNITE CILJ BILANSA SA EKONOMSKOG I SA PRAVNOG AKTA, PREMA FRANCUSKOM AUTORU FARAGI VICTORU. O: FRANCUSKI AUTOR FARAGI VICTOR KOJI JE PRVI ISTAKAO RAZLIKE IZMEDJU DVA TIPA BILANSA. POSMATRANO SA EKONOMSKOG ASPEKTA CILJ BILANSA JE PRACENJE KRETANJA VREDNOSTI IZNALAZENJE USPEHA U PREDUZECU (DINAMICKO SHVATANJE). S PRAVNOG ASPEKTA CILJ JE DA SE TRECIM LICIMA PREZENTIRA SADASNJA IMOVINSKA SITUACIJA PREDUZECA (STATISTICKO SHVATANJE).

84. P: PROTUMACITI DESNU STRTANU BILANSA STANJA (ETIMOLOSKO POREKLO RECI PASIVA: SADRZINA PASIVE PREMA STATICKOM I DINAMICKOM SHVATANJU BILANSA)! O: DESNA STRANA BILANSA OZNACAVA SE TERMINOM PASIVA (ETIMOLOSKO POREKLO VODI OD LATINSKE RECI PASSIVUS, PASIVUM, STO ZNACI KOJI NE RADI, NEAKTIVAN, NEDELATAN).RADI SE DAKLE O BILANSU KOJI OBUHVATA PREGLED STANJA DUGOVA TJ. OBAVEZA (PREMA STARIJEM STATICKOM SHVATANJU BILANSA): OPSTI PREGLED O IZVORIMA KAPITALU, ODNOSNO ULAGANJE KAPITALA U

- 22 -

PREDUZECE PREMA VRSTI I VISINI (PREMA NOVIJEM, TJ. RAZVIJENOM STATICKOM SHVATANJU BILANSA): SVE UNAPRED NAPLACENE PRIHODE, BUDUCA IZDAVANJA (OBAVEZE) I KAPITAL (PREMA DINAMICKOM SHVATANJU BILANSA).

85. P: DEFINISITE BILANS USPEHA ! O: BILANS USPEHA SE MOZE DEFINISATI KAO IZDVOJENI I OSAMOSTALJENI DEO BILANSA STANJA (SOPSTVENOG KAPITALA) CIJI JE OSNOVNI ZADATAK DA OBRACUNAVA SVE RASHODE I PRIHODE U POSMATRANOM OBRACUNSKOM PERIODU I DA ISKAZE OSTVARENI PERIODICNI REZULTAT. 86. P: GLAVNI ZADATAK RACUNOVODSTVA U VEZI SA IZRAZAVANJEM REZULTATA ? O: GLAVNI ZADATAK RACUNOVODSTVA, DAKLE, U VEZI SA IZRAZAVANJEM REZULTATA, JESTE ALOCIRANJE TROSKOVA I PRIHODA ODGOVARAJUCIM VREMENSKIM PERIODIMA. DA BI SE OVAJ ZADATAK REALIZOVAO NEOPHODNO JE SE POSLUZITI SA DVA RACUNOVODSTVENA AGREGATA, TJ. BILANSOM STANJA (PREUZIMA DEO STRUJE TROSKOVA I PRIHODA KOJI SE ODNOSE NA NEKI OD BUDUCIH SUKCESIVNIH PERIODA) I BILANSOM USPEHA ( NA CIJE RACUNE SE SLIVA DEO STRUJE TROSKOVA I PRIHODA KOJI IMAJU KARAKTER TEKUCIH RASHODA I PRIHODA, CIJIM SE SUCELJAVANJEM I DOLAZI DO PERIODICNOG REZULTATA.

87. P: PRIKAZATI GRAFICKI BILANS STANJA, PREMA TUMACENJU DINAMICKE TEORIJE BILANSA! O:

AKTIVA BILANS STANJA PASIVALIKVIDNA SREDSTVA SOPSTVENI KAPITAL

Buduca Primanja

BuduciRashodi

Lebdece pozicije jos nedospjele za bilans uspjeha

Buduca Izdvajanja

Buduci Prihodi

Lebdece pozicije jos nedospjele za bilans uspjeha

- 23 -

88. P: Objasnite termin lebdeće pozicije! O: Lebdeće pozicije su pozicije gde će se u budućnosti dogoditi sledeće promene; buduća primanja će se pretvoriti u novac, za razliku od budućih izdvajanja koja indiciraju na buduće smanjenje gotovine, budići rashodi i prihodi će biti preneseni u bilans uspeha a njihova razlika će povećati ili smanjiti poziciju sopstveni kapital u pasivi.

89. P:Koje sve komponente čine kompletan set finansijkih izveštaja? O: Tri glavna izveštaja su: Bilans stanja, Bilans uspeha i Izveštaj o tokovima gotovine.

90. P: Navedite u kojim sve slučajevima se sredstvo kvalifikuje kao tekuće. O: Kada mu je rok trajanja kraći od jedne godine, kada se postepeno troši i bitnije menja oblik a u proizvod ulazi svojim sadržajem.

91. P: Navedite u kojim sve slučajevima se obaveze kvalifikuju kao tekuće. O: Obaveze za koje se očekuje da se izmire u toku redovnog poslovnog ciklusa pravnog lica ili da dospevaju u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja nazivaju se tekućim obavezama.

92. P: Navedite poslovne situacije u kojima pravno lice treba da nastavi da dugoročne obaveze sa kamatom klasifikuje kao dugoročne (čak i kad one dospevaju u roku od 12 dana od dana bilansiranja). O: Ubrajaju je se kamatonosne obaveze pruzete na dugoročnoj osnovi za finansiranje poslovnog ciklusa a da ne dospevaju za izmirenje u roku od 12 meseci ili kada im je ugovorom rok plaćanja duži od 12 meseci ili ako se reprogramiraju.

93. P: Navedite informacije koje se prezantiraju na prvoj strani bilansa stanja. O: Prikazuju se sve pozicije aktive (stalnih, obrtnih, vanposlovnih sredstava), sve pozicije pasive (kapitala i finansijski rezultat, kratkoročnih, dugoročnih i vanposlovnih izvora sredstava), ukupni zbir aktive i pasive koji je jednak.

94- P: Objasnite kada i dodatne stavke, zaglavlja i podsume trebaju biti prikazane na prvoj strani bilansa stanja.

- 24 -

O: Kada je to zahtevano po međunarodnim računovodstvenim standardima ili kada je ovakva prezentacija neophodna da prikaže fer poziciju preduzeća.

95. P: Koje se informacije prikazuju na prvoj strani bilansa uspeha. O: Bilins uspeha prikazuje sve prihode, rashode, ostvareni finansijski rezultat i ukupni zbir svih prihoda i rashoda koji je jednak.

96. P: Objasnite kada i dodatno navedene stavke, zaglavlja i podsume treba da budu prikazana na prvoj strani bilansa uspeha. O: Uslučaju kada to zahteva međunarodni računovodstveni standard ili kada je to neophodno za pošteno prikazivanje poslovanja preduzeća.

97. P: Kao posebnu komponentu svojih finansijskih izveštaja preduzeće treba prikazati izveštaj koji prikazuje.., a u zabeleškama ili u okviru izveštaja preduzeća treba da prikaže... O:

98- P: Navedite strukturu zabeleški finansijskih izveštaja. O: Opšte zabeleške (informacije o preduzeću, naziv, sedište, datum sastavljanja izveštaja i period na koji se izveštaj odniosi, karakteristike poslovnih aktivnosti), značajne računovodstvene politike i napomene uz finansijske izveštaje treba da obuhvate korišćene metode bilansiranaja, da objave informacije prema zahtevima međunarodnih računovodstvenih standarda a koja nisu već obuhvaćena drugim izveštajem.

- 25 -

PRVI ZADATAK:

Preduzece „Una“ imalo je na dan 01. 12. 2004. godine sledece bilansne pozicije:

-dobavljaci za tekuca sredstva 292.888 -gotovi proizvodi 256.800 -potrzivanja od kupaca 292.800 -trajni kapital 1.954.800 -dobavljaci za stalna sredstva 175.600 -ziro racun 156.400 -kratkorocni krediti za tekuca sredstva 240.400 -dugorocni krediti za tekuca sredstva 143.000 -proizvodnja u toku 97.200 -blagajna 5.928 -materijal 112.760 -dugorocni krediti za stalna sredstva 462.040 -ambalaza 21.840 -stalna sredstva 2.594.800 -kratkorocni krediti za stalna sredstva 270.000 *

Na osnovu odnosnih podataka sastaviti bilans stanja, potom, stanje iz bilansa zavesti u poslovne knjige, a, nakon toga, izvrsiti hronolosko i sistemsko knjizenje sledecih poslovnih promena, nastalih u decembru tekuce godine:

1. Menadzment „Hipo Adria banka“ Brcko je pozitivno odgovorila na nas zahtev, tj. otpisala nam je deo dugorocnog kredita za tekuca sredstva u visini od 28.080 KM, s ciljem nase finansijske konsolidacije.

2. Isplatili smo kamatu na koriscene kredite u visini od 2.790 KM.3. Za kupljene auto-gume dobili smo fakturu od preduzeca „Auto“

Mostar u visini od 3.690 KM.4. Izvrsili smo transfer sredstva sa ziro racuna na racun Izdvojena

novcana sredstva za investicije u visini od 40.000 KM. 5. U elementarnim nepogodama doslo je do dtete na gotovim

proizvodima u visini od 8.910 KM. 6. Obavezu prema dobavljacu „Auto“ Mostar, izmirili smo sa ziro

racuna. 7. Kupili smo masinu u vrednosti od 40.000 KM. Preduzece „Alfa“ je

ispostavilo fakturu. Obavezu smo izmirili sa izdvojenih novcanih sredstava za investicije.

8. Naplatili smo redovnu proviziju za izvrsene intelektualne usluge, u visini od 7.900 KM.

- 26 -

Sastaviti probni bilans; utvrditi karakter finansijskog rezultata; uravnoteziti bilanse; menadzmentu dostaviti informacije o visini neto obrtnog fonda i o likvidnosti; ponovo otvoriti knjige u sledecoj poslovnoj godini.

RESENJE:

Bilans stanja preduzeca „Una“ od 01.12.2004.

Princip opadajuce likvidnosti i rastuce rocnosti

Aktiva (duguje) Pasiva (potrazuje)1.Blagajna 5.928 1.Dobavljaci za tekuca

sredstva292.888

2.Ziro racun 156.400 2.Dobavljaci za stalna sredstva

175.600

3.Potrazivanja od kupaca

292.800 3.Kratkorocni krediti za tekuca sredstva

240.400

4.Gotovi proizvodi 256.800 4.Kratkorocni krediti za stalna sredstva

270.000

5.Ambalaza 21.840 5.Dugorocni krediti za tekuca sredstva

143.000

6.Proizvodnja u toku 97.200 6.Dugorocni krediti za stalna sredstva

462.040

7.Materijal 112.760 7.Trajni kapital 1.954.6008.Stalna sredstva 2.594.800

3.538.528 3.538.528

Napomena: Zbir Aktive u zadanom zadatku je bio manji od zbira Pasive stoga sam vrednost Trajnog kapitala umanjio za 200KM pa umesto 1.594.800KM iznosi 1.954.600KM.

- 27 -

Dnevnik za 2004. godinuStrana 1

Broj poslovne operacije

Stav za knjizenje(opis)

Duguje Potrazuje

0 Blagajna Ziro racun Potrazivanja od kupaca Gotovi proizvodi Ambalaza Proizvodnja u toku Materijal Stalna sredstva

Dobavljaci za tekuca sredstva Dobavljaci za stalna sredstva Kratkorocni krediti za tekuca sredstva Kratkorocni krediti za stalna sredstva Dugorocni krediti za tekuca sredstva Dugorocni krediti za stalna sredstvaTrajni kapital

za stanje po bilansu

5.928156.400292.800256.800

21.84097.200

112.7602.594.800

292.888175.600

240.400

270.000

143.000

462.0401.954.600

1 Dugorocni krediti za tekuca sredstvaVanredni prihodi

za otpisani deo kredita

28.08028.080

2 Dugorocni krediti za stalna sredstvaZiro racun

za placenu kamatu

2.7902.790

3 Auto-gumeDobavljaci za tekuca sredstva

za kupljene auto-gume

3.6903.690

4 Izdvojena sredstva za investicije Ziro racun

za transfer sredstava

40.00040.000

5 Vanredni rashodiGotovi proizvodi

za steta na got. proizvodima

8.9108.910

6 Dobavljaci za tekuca sredstvaZiro racun

za izmirenu obavezu

3.6903.690

- 28 -

Strana 27

7/a

Masine Dobavljaci za stalna sredstva

za kupljenu masinu Dobavljaci za stalna sredstva

Izdvojena sredstva za investicije za izmirenu obavezu

40.000

40.000

40.000

40.000

8 Ziro racunRedovni prihodi

za naplaceno preko ziro racuna

7.9007.900

9 Blagajna Ziro racunPotrazivanja od kupacaGotovi proizvodiAmbalazaProizvodnja u tokuMaterijalAuto-gume MasineStalna sredstvaIzdvojena sredstva za investicijeVanredni rashodi

Dobavljaci za tekuca sredstvaDobavljaci za stalna sredstvaKratkorocni krediti za tekuca sredstvaKratkorocni krediti za stalna sredstvaDugorocni krediti za tekuca sredstvaDugorocni krediti za stalna sredstvaTrajni kapitalVanredni prihodiRedovni prihodi

za formalno zakljucenje knjiga

5.928117.820292.800247.890

21.84097.200

112.7603.690

40.0002.594.800

08.910

289.198179.290

240.400

270.000

114.920

459.2501.954.600

28.0807.900

UKUPNO 7.257.226 7.257.226

- 29 -

Glavna knjiga preduzeca za 2004. godinu

Duguje Blagajna Potrazuje(0) 5.928 (Sº) 5.928

5.928 5.928

Duguje Ziro racun Potrazuje(0) 156.400 (2) 2.790

(8) 7.900 (4) 40.000(6) 3.690(Sº) 117.820

164.300 164.300

Duguje Potrazivanja od kupaca Potrazuje(0) 292.800 (Sº) 292.800

292.800 292.800

Duguje Gotovi proizvodi Potrazuje(0) 256.800 (5) 8.910

(Sº) 247.890256.800 256.800

Duguje Ambalaza Potrazuje(0) 21.840 (Sº) 21.840

21.840 21.840

Duguje Proizvodnja u toku Potrazuje(0) 97.200 (Sº) 97.200

97.200 97.200

Duguje Materijal Potrazuje(0) 112.760 (Sº) 112.760

112.760 112.760

Duguje Masine Potrazuje(7) 40.000 (Sº) 40.000

40.000 40.000

Duguje Auto-gume Potrazuje(3) 3.690 (Sº) 3.690

3.690 3.690

- 30 -

Duguje Stalna sredstva Potrazuje(0) 2.594.800 (Sº) 2.594.800

2.594.800 2.594.800

Duguje Dobavljaci za tekuca sredstva Potrazuje(6) 3.690 (0) 292.888(Sº) 289.198

292.888 292.888

Duguje Dobavljaci za stalna sredstva Potrazuje(7/a) 40.000 (0) 175.600

(Sº) 179.290 (3) 3.690(7) 40.000

219.290 219.290

Duguje Kratkorocni krediti za tekuca sredstva Potrazuje(Sº) 240.400 (0) 240.400

240.400 240.400

Duguje Kratkorocni krediti za stalna sredstva Potrazuje(Sº) 270.000 (0) 270.000

270.000 270.000

Duguje Dugorocni krediti za tekuca sredstva Potrazuje(1) 28.080 (0) 143.000(Sº) 114.920

143.000 143.000

Duguje Dugorocni krediti za stalna sredstva Potrazuje(2) 2.790 (0) 462.040(Sº) 459.250

462.040 462.040

Duguje Trajni kapital Potrazuje(Sº) 1.954.600 (0) 1.954.600

1.954.600 1.954.600

Duguje Vanredni rashodi Potrazuje(5) 8.910 (Sº) 8.910

8.910 8.910

Duguje Vanredni prihodi Potrazuje(Sº) 28.080 (1) 28.080

- 31 -

28.080 28.080

Duguje Redovni prihodi Potrazuje(Sº) 7.900 (8) 7.900

7.900 7.900

Duguje Izdvojena sredstva za investicije Potrazuje(4) 40.000 (7/a) 40.000

(Sº) 040.000 40.000

Probni bilans

- 32 -

R/BNaziv

RacunaPromet Saldo

Duguje Potraz. Duguje Potraz.1.2.3.4.5.6.7.8.9.

10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.

Blagajna Ziro racunPotraz od kupacaGotovi proizvodiAmbalazaProizvodnja u tokuMaterijalAuto-gumeMasineStalna sredstvaIzdv sred za investDobav za tek sredDobav za staln sredKratk kr za tek sredKratk kr za stal sredDug kr za tek sredDug kr za stal sredTrajni kapitalVanredni rashodiVanredni prihodiRedovni prihodi

5.928164.300292.800256.800

21.84097.200

112.7603.690

40.0002.594.800

40.0003.690

40.000──

28.0802.790

─8.910

──

─46.480

─8.910

──────

40.000292.888219.290240.400270.000143.000462.040

1.954.600 ─

28.0807.900

5.928117.820292.800247.890

21.84097.200

112.7603.690

40.0002.594.800

0───────

8.910──

───────────

289.198179.290240.400270.000114.920459.250

1.954.600─

28.0807.900

UKUPNO 3.713.588 3.713.588 3.543.638 3.543.638

Aktiva (duguje) BILANS STANJA Pasiva (potrazuje)1.Blagajna 5.928 1.Dobavljaci za tekuca 289.198

- 33 -

sredstva2.Ziro racun 117.820 2.Dobavljaci za stalna

sredstva179.290

3.Potrazivanja od kupaca

292.800 3.Kratkorocni krediti za tekuca sredstva

240.400

4.Gotovi proizvodi 247.890 4.Kratkorocni krediti za stalna sredstva

270.000

5.Ambalaza 21.840 5.Dugorocni krediti za tekuca sredstva

114.920

6.Proizvodnja u toku 97.200 6.Dugorocni krediti za stalna sredstva

459.250

7.Materijal 112.760 7.Trajni kapital 1.954.600

8.Auto-gume 3.690 8.DOBITAK 27.070

9. Masine 40.000

10.Stalna sredstva 2.594.800

11.Izdvojena sredstva za investicije

0

3.534.728 3.534.728

Rashodi (duguje) BILANS USPEHA Prihodi (potrazuje)1.Vanredni rashodi 8.910 1.Vanredni prihodi 28.0802.DOBITAK 27.070 2.Redovni prihodi 7.900

35.980 35.980

Dnevnik za 2005. godinu

- 34 -

Strana 1Broj

poslovne operacije

Stav za knjizenje(opis)

Duguje Potrazuje

0 Blagajna Ziro racun Potrazivanja od kupaca Gotovi proizvodi Ambalaza Proizvodnja u toku Materijal Auto gumeMasineStalna sredstvaIzdvojena sredstva za ivesticije

Dobavljaci za tekuca sredstva Dobavljaci za stalna sredstva Kratkorocni krediti za tekuca sredstva Kratkorocni krediti za stalna sredstva Dugorocni krediti za tekucasredstva Dugorocni krediti za stalna sredstvaTrajni kapitalDOBITAK

za pocetno stanje (otvaranje racuna)

5.928117.820292.800247.890

21.84097.200

112.7603.690

40.0002.594.800

0289.198179.290

240.400

270.000

114.920

459.2501.954.600

27.070

Glavna knjiga preduzeca za 2005. godinu

- 35 -

Duguje Blagajna Potrazuje(0) 5.928

Duguje Ziro racun Potrazuje(0) 117.820

Duguje Potrazivanja od kupaca Potrazuje(0) 292.800

Duguje Gotovi proizvodi Potrazuje(0) 247.890

Duguje Ambalaza Potrazuje(0) 21.840

Duguje Proizvodnja u toku Potrazuje(0) 97.200

Duguje Materijal Potrazuje(0) 112.760

Duguje Auto-gume Potrazuje(0) 3.690

Duguje Masine Potrazuje(0) 40.000

Duguje Stalna sredstva Potrazuje(0) 2.594.800

Duguje Izdvojena sredstva za investicije Potrazuje(0) 0

Duguje Dobavljaci za tekuca sredstva Potrazuje(0) 289.198

Duguje Dobavljaci za stalna sredstva Potrazuje(0) 179.290

Duguje Kratkorocni krediti za tekuca sredstva Potrazuje

- 36 -

(0) 240.400

Duguje Kratkorocni krediti za stalna sredstva Potrazuje(0) 270.000

Duguje Dugorocni krediti za tekuca sredstva Potrazuje(0) 114.920

Duguje Dugorocni krediti za stalna sredstva Potrazuje(0) 459.250

Duguje Trajni kapital Potrazuje(0) 1.954.600

Duguje Preneseni dobitak Potrazuje(0) 27.070

DRUGI ZADATAK:

- 37 -

Bilans stanja preduzeća „Ibar“ od 01.12.2004.

Princip opadajuće likvidnosti i rastuće ročnosti

Aktiva (duguje) Pasiva (potražuje)1.Blagajna 1.800 1.Dobavljači za tekuća

sredstva569.800

2.Žiro račun 280.000 2.Dobavljači za stalna sredstva

640.000

3.Potraživanja od kupaca

530.000 3.Kratkoročni krediti 800.000

4.Gotovi proizvodi 480.000 4.Dugoročni krediti 408.0005.Ambalaža 6.000 5.Trajni kapital 1.982.0006.Proizvodnja u toku 450.0007.Materijal 522.0008.Stalna sredstva 2.130.000

4.399.800 4.399.800

Dnevnik za 2004. godinu

Broj poslovne operacije

Stav za knjiženje(opis) Duguje Potražuje

0 Blagajna Žiro račun Potraživanja od kupaca Gotovi proizvodi Ambalaža Proizvodnja u toku Materijal Stalna sredstva

Dobavljači za tekuća sredstva Dobavljači za stalna sredstva Kratkoročni kreditiDugoročni kreditiTrajni kapital

1.800280.000530.000480.000

6.000450.000522.000

2.130.000569.800640.000800.000408.000

1.982.0001 Ambalaža

Prizvodnja u toku 3.000

3.000

- 38 -

za vraćena ambalaža u skladište2 Dobavljači za tekuća sredstva

Vanredni prihodiza smanjena obaveza zbog bonifikacije

4.3004.300

3 Žiro računRedovni prihodi

za naplaćena kamata

3.7803.780

4 Vanredni rashodiStalno sredstvo

za oštećeno transportno vozilo

7.2907.290

5 Kratkoročni kreditiDugoročni krediti

za konverziju kratkoročnog kredita

180.000180.000

6 Redovni rashodiŽiro račun

za plaćenu kamatu

16.20016.200

7 AmbalažaDobavljači za tekuća sredstva

za kupljenu ambalažu

10.00010.000

8 Dobavljači za tekuća sredstvaŽiro račun

za plaćenu obavezu

10.00010.000

9 Dobavljači za tekuća sredstvaDobavljači za stalna sredstvaKratkoročni kreditiDugoročni kreditiTrajni kapitalVanredni prihodiRedovni prihodi

Blagajna Žiro računPotraživanja od kupacaGotovi proizvodiAmbalažaProizvodnja u tokuMaterijal Stalna sredstvaVanredni rashodiRedovni rashodi

565.500640.000620.000588.000

1.982.0004.3003.780

1.800257.580530.000480.00019.000

447.000522.000

2.122.7107.290

16.200

- 39 -

za formalno zaključenje knjigaUKUPNO 9.037.950 9.037.950

Glavna knjiga preduzeća za 2004. godinu

Duguje Blagajna Potražuje(0) 1.800 (Sº) 1.800

1.800 1.800

Duguje Žiro račun Potražuje(0) 280.000 (6) 16.200(3) 3.780 (8) 10.000

(Sº) 257.580283.780 283.780

Duguje Potraživanja od kupaca Potražuje(0) 530.000 (Sº) 530.000

530.000 530.000

Duguje Gotovi proizvodi Potražuje(0) 480.000 (Sº) 480.000

480.000 480.000

Duguje Ambalaža Potražuje(0) 6.000 (Sº) 19.000(1) 3.000(7) 10.000

19.000 19.000

Duguje Proizvodnja u toku Potražuje(0) 450.000 (1) 3.000

(Sº) 447.000450.000 450.000

Duguje Materijal Potražuje(0) 522.000 (Sº) 522.000

- 40 -

522.000 522.000

Duguje Stalna sredstva Potražuje(0) 2.130.000 (4) 7.290

(Sº) 2.122.7102.130.000 2.130.000

Duguje Dobavljači za tekuća sredstva Potražuje(2) 4.300 (0) 569.800(8) 10.000 (7) 10.000(Sº) 565.500

579.800 579.800

Duguje Dobavljači za stalna sredstva Potražuje(Sº) 640.000 (0) 640.000

640.000 640.000

Duguje Kratkoročni krediti Potražuje(5) 180.000 (0) 800.000(Sº) 620.000

800.000 800.000

Duguje Dugoročni krediti Potražuje(Sº) 588.000 (0) 408.000

(5) 180.000588.000 588.000

Duguje Trajni kapital Potražuje(Sº) 1.982.000 (0) 1.982.000

1.982.000 1.982.000

Duguje Vanredni prihodi Potražuje(Sº) 4.300 (2) 4.300

4.300 4.300

Duguje Redovni prihodi Potražuje

- 41 -

(Sº) 3.780 (3) 3.7803.780 3.780

Duguje Vanredni rashodi Potražuje(4) 7.290 (Sº) 7.290

7.290 7.290

Duguje Redovni rashodi Potražuje(6) 16.200 (Sº) 16.200

16.200 16.200

Probni bilans

R/ /B

NazivRačuna

Promet SaldoDuguje Potraž. Duguje Potraž.

1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.

Blagajna Žiro računPotraž od kupacaGotovi proizvodiAmbalažaProizvodnja u tokuMaterijalStalna sredstvaDobav za tek sredDobav za staln sredKratkoročni kreditiDugoročni kreditiTrajni kapitalVanredni rashodiVanredni prihodiRedovni rashodiRedovni prihodi

1.800283.780530.000480.00019.000

450.000522.000

2.130.00014.300

─180.000

──

7.290─

16.200─

─26.200

───

3.000─

7.290579.800640.000800.000588.000

1.982.000─

4.300─

3.780

1.800257.580530.000480.00019.000

447.000522.000

2.122.710─────

7.290─

16.200─

────────

565.500640.000620.000588.000

1.982.000─

4.300─

3.780UKUPNO 4634370 4634370 4403580 4403580

- 42 -

Aktiva (duguje) BILANS STANJA Pasiva (potražuje)1.Blagajna 1.800 1.Dobavljači za tekuća

sredstva565.500

2.Žiro račun 257.580 2.Dobavljači za stalna sredstva

640.000

3.Potraživanja od kupaca

530.000 3.Kratkoročni krediti 620.000

4.Gotovi proizvodi 480.000 4.Dugoročni krediti 588.0005.Ambalaža 19.000 5.Trajni kapital 1.982.0006.Proizvodnja u toku 447.0007.Materijal 522.0008.Stalna sredstva 2.122.7109.GUBITAK 15.410

4.395.500 4.395.500

Rashodi (duguje) BILANS USPEHA Prihodi (potražuje)1.Vanredni rashodi 7.290 1.Vanredni prihodi 4.3002.Redovni rashodi 16.200 2.Redovni prihodi 3.780

3.GUBITAK 1541023.490 23.490

Dnevnik za 2005. godinu

- 43 -

Broj poslovne operacije

Stav za knjiženje(opis) Duguje Potražuje

0 Blagajna Žiro račun Potraživanja od kupaca Gotovi proizvodi Ambalaža Proizvodnja u toku Materijal Stalna sredstvaGUBITAK

Dobavljači za tekuća sredstva Dobavljači za stalna sredstva Kratkoročni krediti Dugoročni krediti Trajni kapital

za početno stanje (otvaranje računa)

1.800257.580530.000480.00019.000

447.000522.000

2.122.71015.410

565.500640.000620.000588.000

1.982.000

Glavna knjiga preduzeća za 2005. godinu

Duguje Blagajna Potražuje(0) 1.800

Duguje Žiro račun Potražuje(0) 257.580

Duguje Potraživanja od kupaca Potražuje(0) 530.000

Duguje Gotovi proizvodi Potražuje(0) 480.000

Duguje Ambalaža Potražuje

- 44 -

(0) 19.000

Duguje Proizvodnja u toku Potražuje(0) 447.000

Duguje Materijal Potražuje(0) 522.000

Duguje Stalna sredstva Potražuje(0) 2.122.710

Duguje Preneseni gubitak Potražuje(0) 15.410

Duguje Dobavljači za tekuća sredstva Potražuje(0) 565.500

Duguje Dobavljači za stalna sredstva Potražuje

(0) 640.000

Duguje Kratkoročni krediti Potražuje(0) 620.000

Duguje Dugoročni krediti Potražuje(0) 588.000

Duguje Trajni kapital Potražuje(0) 1.982.000

- 45 -