Pitanja i odgovori iz lutkarstva

1. Sta je scenska umetnost?

Scenska umetnost je zajednicki naziv za umetnicki izraz govorom, gestikulacije, muzikom, zvukom, i drugim sredstvima koji se neposredno prezentuju publici-najcesce na sceni.

2. Nabrojte vrste scenske umetnosti.

Opera, balet, pantomima, drama i komedija.

3. Sta je drama?

Drama je zanr u knjizevnosti, koji je nastao u petom veku pre nove ere, za vreme anticke Grcke, koji se i danas razvija. Drama je knjizevno delo, koje uglavnom sluzi javnom izvodjenju u pozoristu. Podvrste drame su: tragedija, komedija i drama u uzem smislu.

4. Sta je komedija?

Komedija je vrsta drame, odlikuje se veselim sadrzajem crta smesne strane ljudskog zivota i ljudi, ismejava njihove nedostatke i mane. Komedija se kao i tragedija razvila u antickoj Grckoj.

5. Koje vrste smeha postoje u komediji i njihove karakteristike?

- humor je najblazi oblik smeha, a karakterise ga osecaj simpatije ( smeh kroz suze )

- ironija je diskretna poruga koja se sastoji u kazivanju reci cije je znacenje suprotno sto se zaista misli. Ironija je prikriveni nacin podsmeha i poruge, cesto se koristi u komediji, a pogotovo u satiri.

- satira je smeh koji se upotrebljava u situacijama kada su negativne crte neke licnosti toliko jake da unistavaju ljudskost u coveku, pa koristeci ovaj oblik smeha autor u potpunosti negira lik koji ismejava.

- groteska je ekstremno neprirodno izrazavanje. Karikaturalno fantasticna i iskrivljena slika stvarnosti, koja izaziva komicne reakcije, ali moze i da zastrasi. Pozorisni komad ili scenski prikaz koji preuvelicava i karikira odnose i likove u dramskom zapletu su fantastike. Koristi se u svim oblicima scenskog izrazavanja.

6. Sta je tragedija?

Tragedija je vrsta drame u kojoj glavni lik ili ideje za koje se on bori propadaju- ishod je tragican. Nastao je u antickoj Grckoj.

7. Koja su obelezja tragedije?

- tragicni junak je centralni lik tragedije, koji umire ne zbog vlastite krivice, vec sudbine koja mu je donela nesrecu.

-tragicni sukob je sukob tragicnog junaka sa ostalim likovima koji imaju razlicita uverenja od njegovih.

- tragicna krivica je krivica zbog koje tragicni junak trpi.

- tragicni kraj je trajni rasplet tragedije u kojem junak tesko strada: ubijaju ga ili se sam ubija, biva prognan i slicno.

- uzviseni stil je ton kojim je pisana tragedija, specifican po svojoj uzvisenosti, kojoj je uloga radnje tragedija uciniti jos dramaticnim.

8. Sta je vodvilj?

Vodvilj je uz farsu, grotesku i satiru, vrsta komedije i to laka, zabavna komedija koja je prosirena kupletama. Kupleti su saljivi monolozi i prizori u kojima se izvode popularne melodije.

9. Sta je opera?

Opera se moze definisati kao drama ukojoj glavni akteri uglavnom pevaju vecinu svoje uloge. Smatra se jednim od najkompleksnijim oblika umetnosti. Kombinuje pevanje, glumu, orkestralnu muziku, kostime, scenario a cesto i balet kao vrstu plesa.

10. Koje su karakteristike baleta?

Balet je teatreski oblik igre koji je poceo da se razvija u zapadnoj Evropi tokom renesanse. Baletska tehnika se sastoji od stilizovanih pokreta i stavova koji su razvijeni tokom vekova u tacno odredjeni, iako donekle promenljiv, sistem nazvan akademski balet. Sama rec balet oznacava i muzicko delo u kojem se koristi igracka tehnika kao glavni nacin izrazavanja radnje. Ovakva dela su cesta, ali ne i uvek, pracena scenografijom i kostimima.

11. Navesti karakteristike azijskog pozorista?

Azijsko pozoriste je najstarije i razvijalo se u Kini, Japanu, Indiji. Maska, sminka, pokretna scena i zavesa koja odvaja izvodjaca od publike. Podeljena je na cinove, a najstariji oblici su: pozoriste senki i lutaka. Glumci su muskarci, nisko drustvenog statusa.

12. Navesti karakteristike pozorista u Grckoj?

Zapocinje svoj razvoj pojavom Grcke drame, odnosno tragicnih i komicnih predstava koji se javljaju u Grckoj, u petom veku pre nove ere. U drevnoj Grckoj odrzavale su se godisnje svetkovine povezane sa poljoprivredom, sa bogom prirode Dionisom na kojima su se prikazivale tragedije. Na svecanostima su se pojavljuju razni muzicari koji sviraju na razlicitim instrumentima. Slusaoci padaju u trans i tako dolaze u dodir sa bozanstvom.

13. Karakteristike pozorista srednjeg veka?

U srednjem veku razvoj pozorista se zaustavlja zasta je postojalo vise razloga: monoteizam i poziv crkve asketizam, a pre svega verovanje da je pozoriste ostatak pagonskog, neokulturnog. Borbu protiv paganskog pozorista crkva vodi stvaranjem pozorista obreda, ociscenja-liturgijskih drama. Izvodjenje u obliku dijaloga na latinskom jeziku. Pozoriste je religiozno i komicno. Najznacajniji pozorisni oblici su misterije ili mirakuli, verski komadi koji se izvode u crkvenim portama ili pijacima na narodnom jeziku.

14. Karakteristike pozorista u XVII i XVIII veku?

Karakteristike Francuskog pozorista XVII veka ogleda se u klasicizmu ciji je najynacajniji predstvanik Molijer. U to vreme po prvi put zene izlaze na scenu. Pravila svake dobre drame u to vreme u Francuskoj su bila:

1. jedinstvo mesta-nepromenjena scena kroz sve cinove predstave

2. jedinstvo radnje-radnja se zasniva na jdenom sukobu, postojao je jedan glavni dogadjaj bez sporadnih radnji

3. jedinstvo vremena-vreme od jednog dana i jedne noci

4. pravilo istinitosti i uverljivosti-sve je moralo izgledati kao pravo

5. pravo dolicnosti-na sceni se nije smelo prikazivati nista nepristojno.

Posle Molijerove smrti nastaje comedieFrancaise. Najznacajniji glumci tog perioda su Luj Leken i Kler Kleron koji uvode novine i kostime kombinacija dvorske toalete i elemenata istocnjackih kostima najcesce kineskih i turskih. U XVIII veku nastaje bulevarsko pozoriste, drugorazredno pozoriste u smislu kvaliteta. Koristilo je tehnicke novine, opticke efekte. Najznacajniji autor je Volter. U to vreme pozorisna umetnost se razvija u Spaniji i Nemackoj. Autori u Spaniji su: Migel Servantes i Lope De Vega.

15. Karakteristika pozorista XX veka?

Novine u pozoristu XX veka uvodi Nemacka kroz politicko pozoriste. Putem pozorisnih predstava vrsena je propaganda klasne borbe proleterijata. Najvece ime bio je dramaturg, pisac, reditelj Bertolt Breht. Van Evrope, koja je do XX veka dominirala u kulturnom razvoju, pozorisna umetnost se, kao i ostale umetnosti siri na druge kontinente, a pre svega u Ameriku. Najznacajniji autori americkog pozorista XX veka bili su: Judzin O nil, Artur Miler, Tenesi Vilijams.

16. Sta karakterise pozoriste senki?

Pozoriste senki je oblik lutkarstva u kome pljosnate figure prolaze izmedju jake svetlosti i providnog zastora. Figure za pozorisne senke mogu biti napravljene od kartona, lima ili koze, mogu se praviti od obojenog providnog materijala.

17. Sta je lutka?

Lutka je slozen predmet od drugih predmeta i raznih materijala. Lutka zivi svoj zivot na sceni sve dok je u pokretu. Svaka lutka ima svoj karakter i svoj izgled. Odeca lutke ne sme sputavati u kretanju a izbor materija ce doprineti efektu pri hodanju.

18. Nabrojte lutke koje imaju okrugle figure?

- rucne lutke

- lutke na stapu

- marionete

19. Karakteristika ginjol i grand ginjol lutke?

Ona ima cvrstu glavu i ruke i siroko otvoreni kostim. Animator ubaci saku u kostim, kaziprst stavlja u glavu, a srednji prst i palac u ruke. Stoji iza zastora i drzi lutke iznad. Glava i ruke lutke obicno su sacinjeni od drveta, ali kako je ono dosta tesko, sada se ponekad prave od kasirane hartije koja je veoma laka i izdrzljiva. Nedostatak rucnik lutaka je u tome sto su pokreti ograniceni na trzanje covekovih prstiju i sto je jedan izvodjac ne moze izvesti vise od dva lika istovremeno. Velika prednost rucnih lutaka je u tome sto se prave jednostavno i bryo, lake su i pokretljive.

20. Karakteristike lutke i marionete?

Kada se uvezbaju u vestini i okretnosti marionete mogu reprodukovati skoro svaki ljudski pokret. Okrugla lutka kojom se upravlja iznad pozornice. Prave se od drveta. Razlikuju se po velicini, od 12-18 inca za domacu upotrebu i od 2-3 stope za javno izvodjenje.

21. Karakteristike lutke na stapu?

Lutka na stapu je nastavak rucne lutke, zaokruzena dugacka figura koju podupiru stapovi odozdo, pomocu kojih se upravlja. Pokreti su cesto spori i ograniceni, ali kontrola je potpuna i moguce je ostvariti veoma lepe pokrete ruku. Najcuvenije i najlepse lutke mogu se naci na javi.

22. Lutka u radu sa decom mladjeg predskolskog uzrasta?

U radu sa decom mladjeg predskolskog uzrasta ( od 3-4 godine ) kreacija i animacija lutke je vise u domenu vaspitaca nego dece. Moglo bi se govoriti o uticaju na razvoj i usvajanju lepog i animiranju lutke kao igracke. Tek u drugoj polovini radne godine moze se pokusati da deca u ovom uzrastu sama kreiraju lutku. Mora se voditi racuna o psihofizickoj sposobnosti te grupe a zatim i o tome koliko se u prethodnom periodu u fazi saranja radilo sa decom. Dete u ovom uzrastu najcesce razgovara sa lutkom stavljajuci u situaciju u kojoj je ono bilo neposredno pre dolaska u vrtic. Cesto se u igri i pri pokusaju u animaciji lutke na stapom moze cuti decije pevanje samo na-na-na i ljuljanje lutke. U radu sa decom posebnu paznju treba voditi o fizickom vaspitanju jer je ono veoma vazan faktor u fizickom i psihickom razvoju dece.

23. Lutka u radu sa decom srednje predskolskog uzrasta?

Deca ovog uzrasta ( od 4-5 godine ) vec mogu nacrtati lik za plosnu lutku, napraviti lutku na stapu, varjaci i oblikovati glinu i plastelin. Isto tako mogu napraviti lutke od raznih plodova kao i ginjolke od kasiranog papira. Vaspitac moze koristiti lutku kao sredstvo prilikom ucenja teksta i melodija nove pesme, primeri pesmica crta, crta djokica. Isto tako, deca ce lakse shvatiti i zapamtiti razliku izmedju likova i tela ako u lutkarskoj igri vide kvadrat i kocku, krug i loptu.

24. Lutka u radu sa decom starijeg predskolskog uzrasta?

Deca ovog uzrasta ( od 5-7 godine ) vec mogu sami da kreiraju lutke na osnovu nekog teksta sa vise likova, bilo da su jednolicne ili trodimenzionalne ili da od prirodnog neoblikovanog materijala naprave lutke i animiraju ih. Pored lutaka na stapu i ginjolke, veoma vesto i animiraju i vece lutke u saradnji sa svojim drugarima. Vaspitac moze koristiti lutke kao sredstvo i metod rada prilikom slusanja muzike, ucenja novih pesama.

25. Muzika i lutka igri?

Gotovo da nema posebnih radova o muzici u lutkarskom pozoristu. A ipak, to je sasvim posebna, veoma specificna oblast pozorisne muzike. Znam samo dva clanka o ovoj temi. Prvi od njih je prikaz predstave kralj-jelen, drugi clanak pojavio se u casopisu sovjetska muzika. Ponekad se u lutkarskim prikazima predstavlja dve-tri opste fraze. Treba da se razlikuje jer ni muzika u lutkarskom pozoristu ne moze se uvek nazvati lutkarskom. Naravno, kada je u pitanju lutkarski karakter muzike tesko je govoriti o zakonima. Mnogi zavise od licnog ukusa, od skole kojoj pripada, i sa cijih pozicija se zakljucuje. Svaki znacajni reditelj ima svoj nacin rada i ne moze se odrediti koji je bolji i pravilniji. Neko jos u pocetku veoma jasno vidi osnovni oblik predstave i prenosi je kroz sav rad na probama, ne izgubivsi nista, a odbacivsi sve suvisno.

26. Sta je animacija?

Animacija je postupak stavaranja iluzije, kretanjem modela ili bezivotnim stavrima. Najpoznatiji metod prezentovanja animacije jesu pokretne slike ili video program iako pored ovih postoje i druge metode. Animacije se moze napraviti sa rucno crtanim crtezima, kompjuterskim generisanim slikama, trodimenzionalnim objektima ili kombinacijom ovih tehnika.

27. Funkcija lutke?

Lutka je animirana slozen predmet od raznih materijala. Lutka zivi na sceni. Svcaka lutka ima svoj karakter.