Pitanja I odgovori za treci kolokvijum iz biohemijeENZIMI1. Na koji nain enzimi vre ubrzanje reakcije?Ostvaruju smanjenjem slobodne energije aktivacije I to putem obezbeenja alternativnih I brzih puteva reakcije.2. Sta su katalizatori?Katalizatori su materije koje menjaju brzinu hemijske reakcije, a da se pri tome one same trajno ne menjaju I ne prelaze u druga jedinjenja.3. Primer reakcije koju katalizuju enzimi?Reakcija hidrolize saharoze na glukozu I fruktozu uz prisustvo enzima saharoze.4. Podela enzima prema sloenosti?Enzimi se prema svome sastavu mogu podeliti u one koji su prosti proteini I one koji su kompleksni proteini. Koji pored proteinske komponente sadre I dr jedinjenja oznaena optim nazivom kofaktor ili koenzim.5. Sta su aktivni centri enzima?Aktivni centri enzima su aktivna mesta na enzimima koja sadre funkcionalne grupe koje uestvuju u reakciji.6. Sta su apoenzim, koenzim, kofaktor, prosteticka grupa I holoenzim?Ceo aktivni enzim se naziva holoenzim I on se sastoji od apoenzima I koenzima. Cesto su metalni joni kofaktori enzima. Kada su kofktori organske materije oznacavaju se uvek terminom koenzim . kada je koenzim trajno vezan za protein govori se o prosteticnoj grupi.7. Podela enzima na osnovu reakcije koju ubrzavaju:Enzimi se klasifikuju u 6 grupa:OksidazeTransferazeHidrolazeLijazeIzomerazeLigaze8. Nacrtati zavisnost brzine hemijske reakcije od koncentracije supstrata9. Sta je Mihaelisova konstanta?Koncentracija supstrata pri kojoj je brzina reakcije jednaka polovini max brzine.10. Optimalna temperatura I pH vrednostSu one vrednosti temperature I pH na kojoj enzim pokazuje max svoje kataliticke aktivnosti.Na temp iznad 50 stepeni vecina enzima se denaturise , a najveci broj enzima optimum nalazi pri pH 5-811. Graficki prikazati odnos izmedju konc enzima I brzine reakcije12. Sta su reverzibilni I ireverzibilni Inhibitori?Ireverzibilni inhibitori uglavnom reaguju kovalentno sa nekom od AK enzima I tako proizvode formu koja je neaktivna.Reverzibilni inhibitori se ne kovalentno vezuju sa enzimom I mogu da budi I otpusteni Ili ponovo vezani. Postoje dva tipa:Kompetitivni I nekompetitivni13. Sta su aktivatori enzima?Agensi agensi ili supstance koje povecavaju aktivnost enzima. Supstrat, enzim I activator cine reaktivni centar.14. Tipovi aktivatora?Specificni I nespecificni , a postoje I aktivatori koji demaskiranjem aktivnih centara pretvaraju proenzime I enzyme.15. Sta su inhibitori enzima?Agensi koji smanjuju aktivnost enzima a mogu biti specificni, nespecificni I kompetitivni16. Aktiviranje enzima jonima metala?Metal moze biti neophodni deo aktivnig centra enzima. Metal moze sluziti kao veza izmedju enzima I supstrata I tako omogucavati vezu izmedju supstrata I aktivnog centra enzima.17. Alostericna regulacija?Podrazumeva se vezivanje nekog drugog jedinjenja na enzim. A nesupstrata ali na posebno mesto koje je udaljeno od aktivnog katalitickog mesta . ona moze da aktivira enzim ili inhibira enzim.18. Sta je pozitivna koperativnost kod enzima?Osnosi se na ubrzanje kataliticke reakcije sa vezivanjem supstrata ili nekog drugog liganta na enzim.UGLJENI HIDRATI19. Podela ugljenih hidrata na osnovu slozenosti structure?Na osnovu slozenosti svoje structure ugljeni hidrati se dele na: monosaharide CnH2nOn ; oligosaharide Cn (H2O)n-1 ; polisaharide (C6H10O5)x20. Sta su monosaharidi?Monosaharidi su jendostavni seceri koji se sintetisu iz prekusora koji su stvoreni u toku fotosinteze iz ugljenih hidrata I vode.Monosaharidi su ketonski ili aldehidni derivati lancanih polihidroksilnih alkohola koji sadrze najmaje tri ugljinikova atoma.21. Kako nastaju monosaharidi?Nastaju od polialkohola tako da se jedna alkoholna grupa dehidrira- oksidise u karbonilnu grupu22. Na koji nacin su razvrstani monosaharidi?Razvrstani su u skladu sa hemijskom prirodom karbonilne grupe I broja ugljeinkovih atoma. Ukoliko je karbolnila grupa aldehidne prirode onda se takvi seceri nazivaju aldozama, a ukoliko je ona ketonske prirode tada su oznaceni ketozama.23. Koji je naziv monosaharida sa 3,4,5,6,7 C-atoma?Trioze, tetroze, pentoze, heksoze, heptoze24. Koliko stereoizomeera ima glukoza I zasto?U molekulu glukoze sve ugljenikovi atomi sem prvog I sestog su asimetricni. Glukoza moze da ima 16 stereoizomera. Asimetrican je onaj atom koji veze 4 razlicita liganda. 25. Sta je mutarotacija?promena specificnog ugla skretanja polarizovane svetlosti.26. Sta su epimeri I dati primer?!Seceri koji se razlikuju u svojoj konfiguraciji samo na jednom C atomu nazivaju se epimeri. D glukoza I D manoza su epimeri prema drugom C atomu. Glukoza I galaktoza su epimeri prema cetvrtom C atomu.27. Koliko stereoizomera ima fruktoza I zasto?

28. Koje su najznacajnije aldoze, a koje ketoze?Aldoze: gliceraldehid, riboza, glukoza, manoza, galaktozaKetoze: dihidroksiaceton, ribuloza, fruktoza29. Kako nastaju ciklicne forme aldoza I ketoza?

30. Sta je piranoza, a sta furanoza?Reakcijom sa OH grupom na C5 nastaje sestoclani prsten piran, pa svi seceri s ovim prstenom su piranoze. Znaci, piranoze su zajednicki naziv za uglj hidrate koji imaju hem strukturu koja poseduje sestoclani prsten koji se sastoji od 5 C atoma I 1 kiseonikovog.Ako je OH grupa na C4 nastaje petoclani prsten furan- seceri furanoze. Znaci, furanoza su uglj hidrati koji imaju hem strukturu petocl. Prstena sa 4 C atoma I jednim kiseonikom.31. U cemu je razlika izmedju alfa I beta stereoizomera ugljenih hidrata?Alfa- anomer ima OH supstituent anomernog ugljenika na suprotnoj strain od CH2OH znaci sestog uglj atoma u prstenu.Ova je grupa vezana za peti uglj atom koji predstavlja asimetrican atom I u vezi sa cijom konf se odredjuje D ili L isomer datog secera.Beta- anomer ima OH supstituent anomernog ugljenika na istoj strain kao sesti uglj atom u prstenu CH2OH- beta forma.32. Koja jedinjenja nastaju oksidacijom aldehidne grupe aldoza?Oksidacijom aldoze menjaju svoju aldehidnu grupu u karb grupu I nastaju kiseline koje se nazivaju aldonse kis.- glukonska kis npr.33. Kako nastaje glikozidna veza?Anomerna grupa secera moze da se konvenzuje sa alkoholom I da obrazuje alfa I beta glikozide koji su ciklicni acetali ili ketali. Veza kojom su spojeni anomerni ugljenik I alkoholni kiseonik je glikozidna veza.34. Sta su oligo I polisaharidi?Oligosaharidi se sastoje od 2-20 gradivnih jedinicaPolisaharidi- preko 20 gradivnih jedinicaOligosaharidi nastaju spajanjem 2 ili vise monosahrica uz izdvajanje molekula vode (disaharidi,trisaharidi,tetrasaharidi), najznacajniji su disaharidi.35. Sta je maltozni tip veze?Vezivanje monosaharida u molekul oligosaharida moze biti na dva nacina. Jedan od njih je Maltozni tip veze. Ako se veze poluacetalna grupa prvog C atoma sa OH grupom 4 ili 5 C atoma nastaje maltozni tip veze 14. Ostaje slobodna OH grupa na prvom C atomu drugog monosaharida tao da ti oligosaharidi imaju izrazena redukujuca svojstva (maltoza, laktoza, celobioza)36. Sta je trehalozni tip veze?Ako se monosaharidi u molekulu oligosaharida medjusobno spajaju tako da reaguju OH grupe sa prvog C atoma onda je to TREHALOZNI tip veze 11 ili 12. Oni nemaju redukciona svojstva jer su obe OH karbonilnih grupa vezane. (saharoza, trehaloza).