Pitanja i odgovori iz MPP

Pitanja i odgovori iz MPP1. Predmet MPP-- Pod predmetom MPP podrezumevaju se oni pravni odnosi koji su regulisani normama MPP i tu se gleda na predmet MPP kao grane prava, a predmetom se mogu smatrati i same norme koje reguliu odrfeenu vrstu odnosa i tu se na predmeet gleda kao disciplina koja izuava tu granu prava.

- Pravni odnosi koji ine predmet MPP-a, postaju predmet ove grane prava samo ako sadre element inostranosti. Odnosi sa elementom inostranosti su odnosi stanja i sposobnosti fizikih i pravnih lica, imovinski, porodini, nasledni, privredni.... - Kao rezultat razliitih svatanja obima predmeta MPP-a, imamo predmet MPP-a kao nastavne discipline. Prema vladajuoj Francuskoj koncepciji predmet MPP-a, su norme o dravljanstvu, pravnom poloaju stranaca, sukobu zakona i sukobu jurisdikcija.- Predmet MPP-a je sukob zakona i obuhvata kolizione norme, pravila koja merodavno odreuju materijalno pravo za odnose koji se vezuju za vie suvereniteta. Norme o sukobu jurisdikcija su pravila koja reguliu graansko procesne odnose sa elementom inostranosti. Predmet MPP-a ine i pravila o privatnim pravima stranaca.- Predmetom MPP-a, kao discipline koja izuava odreenu pravnu oblast, smatramo norme o odreivanju merodavnog prava, graanskoprocesnim odnosima sa elementom inostranosti i pravima stranaca da u Srbiji stupaju u privatnopravne odnose.

2. Pojam MPP-a

- Meunarondo privatno pravo je grana nacionalnog prava. Koliko autora, toliko i definicija.

- Prema nekim autorima, pojam MPP-a obuhvata norme o sukobu zakona (kolizione norme).

- Prema Kegelu, MPP-o je skup pravnih pravila koja ukazuju na to, privatno pravo koje drave je merodavno.**- Recei MPP-o obuhvata ona pravna pravila koja, u sukobu pravnih pravila dveju ili vie drava, utvruju koje e drave graansko pravo primeniti na neki graansko pravni odnos.

- Prema Jezdiu, MPP-o je grana prava jedne drave koja pravno omoguuje i regulie drutvene odnose koji treba da proizvedu graanskopravne posledice ne samo u nacionalnom, ve i u meunarodnom obimu.- Kada je u pitanju najiri konceptm, pojmu MPP-a se dodaju i odredbe o dravljanstvu.

3. Metod MPP-a- Metod MPP-a ine naini i sredstva pomou kojed se vri prouavanje i regulisanje njegovog predmeta.

- Postoje dva osnovan metoda: posredan (kolizioni, indirektni) i neposredan (materijalni, direktan)- Posredni, kolizioni metod je tipian nain regulisanja odnosa MPP-a. Norme kojima se slui treba da prue odgovor, prema kom pravu, domaem ili stranom, treba regulisati odnos sa elementom inostranosti.

- Neposredni, materijalni metod, direktno regulie odnose ove grane prava, materijalnim ili procesnim normama domaeg prava. Nema mogunosti obraanja na pravo druge drave. Kada je u pitanju neposredno ili direktno regulisanje meunarodnim propisima, idealan nain reavanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti bio bi njihovo neposredno regulisanje i to na mmeunarodnom planu. Ako bi meunarodnom konvencijom bila stvorena jednistvena pravila u pogledu ugovorne i deliktne odgovornosti, jedinstveni uslovi za sklapanje i razvod brakova itd.. , postojalo bi savreno i jedinstveno reenje za one privatnopravne probleme za ije je reavanje zainteresovano vie drava. Ovo je teko ostvarivo zbog razlika meu pravnim sistemima drava, ali ipak postoje odreene konvencije koje su znaajne za regulisanje odreenih oblasti (Konvencija UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe). Neposredno regulisanje unutranjim propisima se pre svega odnosi na pitanje prava stranaca i meunarodnog postupka. Domaa drava neposredno ureuje, putem imperativnih normi, koja su prava dostupna strancima i na koji nain, a koja prava ostaju rezervisana za diomae dravljane. - Direktnu ili neposrednu tehniku regulisanja odnosa sa elementom inostranosti, moemo odrediti kao tehniku, pri kojoj se na injenice primenjuje pravno pravilo, koje svojom primenom injenini odnos pretvara u pravni odnos na taj nain to odreeno ponaanje uesnika odnosa ini obaaveznim.- Kada je u pitanju idnitektan ili neposredan nain, osnovni instrument takvog naina regulisanja su specifine norme kolizione norme. Ova pravila samo upuuju na merodavno pravo po kojem e se ta pitanja raspravljati.4. Privatnopravni odnos sa elementom inostranosti

- Predmet MPP-a kao pozitivne pravne discipline su privatnopravni odnosi sa elementom inostranosti.

- Privatnopravni odnosi danas predstavljaju izraz za zbirno oznaavanje graanskog, porodinog, radnog i privrednog prava.

- Za pojavu meunarodno privatnopravnih problema, nije dovoljno da se radi o privatnopravnim odnosima, ve je neophodno da se u tim odnosima pojavi i element inostranosti.

- Radi se o onim odnosima, koji se preko svojih elemenata, vezuju za vie drava.

- Pored izraza strani elementi , odnosno meunarondi elementi koriste se i termini element inostranosti i meunarodno obeleje.- Zakon o reavanja sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (ZMPP) koristi izraz meunarodni element.

- Strani elemet u subjektu javlja se na bazi dravljanstva kao pravne injenice, ali se moe javiti i na osnovu prebivalita i boravita lica koja stupaju u odreeni graanskopravni, privrednopravni, porodinopravni ili radnopravni odnos. Ovde e postojati strani element i u sluaju kada su u jednom ugovornom odnosu i jedna i druga strana srpski dravljani, ali imaju prebivalite u inostranstvu. Kada su u pitnju pravna lica strani element je izraen u subjektu, ako je bar jedan od uesnika odnosa pravno lice koje ima stranu nacionalnu pripadnost.

- Strani element u objektu se javlja na bazi mesta nalaenja stvari, koja je predmet transakcije, i na osnovu merila pomou kojih se utvruje pripadnost osnovnih sredstava prevoza, kada su ona predmet transakcije. - Strani elemet u pravima i obavezama nastaje ako su strano obeleeni nastanak ili ispunjenje prava i obaveza(ako je posao zakljuen u inostranstvu, ako je deliktna radnja uinjena u inostranstvu).- Da bi se govorilo o pojavi stranog elementa, dovoljno je da samo jedan od subjekata ima strano dravljanstvo ili prebivalite u inostranstvu; da se samo deo stvari koja je predmet ugovora nalazi u inostranstvu.- Strani element pretvara porodinopravne, graanskopravne, radnopravne i privrednopravne odnose u odnosu meunarodnog privatnog prava. MPP-o ne preuzima reavanje tih odnosa u celini, jer nakon to su pravila MPP-a utvrdila pravo koje drave je merodavno, dalje reavanje spornog odnosa je preuzima graansko, porodino, privredno ili radno pravo odreene drave. - Znaaj: tajna je u sadanjosti. Ako obrati panju na sadanjost, moe je poboljati, a ako pobolja sadanjost bie bolje i ono to e ti se kasnije dogoditi. Zaboravi budunost i ivi svaki dan svog ivota prema poukama Zakona.

5. Izvori MM-a

- Dele se na unutranje i meunarodne.

- Postoje razkliiti izvori MPP-a u pojedinim zemljama.- Negde su osnovni izvori zakonski propisi, a negde su sudki precedenti.

- Sudska praksa ima odreenni uticaj i u zemljama u kojima nije priznata kao formalni izvor prava, popunjavajui praznine koje ostavlja kodifikacija ove grane prava.

- Dopunskim izvorom MPP-a smatraju se i obiaji (meunarodni i unutranji).

- U pojednim zemljama, izvore MPP-a predstavljaju i ratifikovani meunarodni ugovori bilateralni i multilatralni.

6. Izvori MPP-a u Srbiji- Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim odnosima 1982. Naziv se menja 1996. godine u Zakonu o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.

- Pre donoenja zakona, norme MPP-a su bile razasute u raznim zakonima.

- Zakon o meunarodnom privatnom pravu stupa na snagu 1983. godine i predstavlja prekretnicu, prikriva obasti u sukoba zakona (odreivanje merodavnog prava) i sukoba jurisdikcija. Ne sadri norme o privatnim pravilima stranaca.

- Ustav je osnovni izvor svake grana prava, pa i MPP-a. Predstavlja posredan i neposredan izvor MPP-a. Odredbe koje predstavljaju neposredan izvor jesu lan 97 Ustava: kojim je ustanovljena nadlenost Republike u oblasti i sistema prelaska granice i kontrole prometa robe, usluga i putnikog saobraaja preko granice, poloaj stranaca i stranih pravnih lica. Neposredan izvor je lan 17: prema kojem stranci u skladu sa meunarodnim ugovorima, u Srbiji uivaju sva prava zajamena Ustavom i zakonom, osim prava koja su iskljuivo rezervisana za dravljane Srbije. lan 85 Ustava predvia da strana lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, pravo na koncesiju i druga prava u skladu sa zakonom ili meunarodnim ugovorom. lanom 84 se garantuje stranim licima na naem tritu tretman jednak onome koje imaju domaa lica. Odredbe koje predstavljaju posredan izvor jesu lan 21 Ustava, zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu ili lan 62, kojim se brak definie kao zajednica mukarca i ene.

Zakoni i podzakonski akt

- ZMPP - Isti zakon ili podzakkonski akt moe da sadri nekoliko normi koje sklapaju u razliite celine meunarodnog privatnog prava.

- Najvaniji pozitivni propisi koji su izvor kolizionih normi su: Zakon o menici 1946., Zakon o eku 1946., Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovodbi 1998., Zakon o obligacionom odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdunom saobraaju 1998.

- Njavii popisi koji su izvor normi o graansko-procesnim odnosima sa elementom inostranosti: Zakon o parninom postupku 2004, Zakon o izvrnom postuku 2004, Zakon o steajnom postupku 2004, Zakon o arbitrai.Bilateralne i multilateralne konvencije

- Ovo je potvreno lan 16 Ustava: opte prihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu sa ustavom.

- Multilateralne konvencije:

Konvencija o graansko-sudskom postupku 1905.

Konvencfija o graansko-sudskom postupku 1954.

Konvencija o sukobu zakona u pogledu oblika testamentarnih odredaba 1961.

Konvencija o privilegijama i imuinitetima UN 1946.

Konvencija o statusu izbeglica 1951.

Konvencija o pravnom poloaju lica bez dravljanstva 1954.

Beka konvencija o diplomatskim odnosima 1961.

Beka konvencija o konzularnim odnosima 1963.

- Bilateralne konvencije ureuju odnose izmeu dve drave vezane za uzajamno priznanje i izvrenje sudskih i arbitranih odluka, pravnu pomo, odreivanje merodavnog prava u statusnim i porodinim odnosima. U pogledu ovih ugovora, vai princip diskontinuiteta, koji znai neprelaznost prava i obaveza u sluaju sukcesije. Strane ne moraju zakljuiti izriiti sporazum o prelazu prava i obaveza, ve se postojanje i primena ugovora moe produiti i konkludentnim radnjama. Konzularna konvencija sa Belgijom 1969., sa Bugarskom 1963., sa Grkom 1974., sa Italijom 1960., sa Kinom 1972.

7. Unutranji izvori MPP-a

- Osnovni izvor MPP-a un svim zemljama, osim u kojima vai precedentno pravo su zakoni. Imamo dva osnova principa:

1. u nekim zemljama postoje posebni zakonici u kojima su ako ne u potpunosti, ali barem najveim delom, sadrana pravila iz oblasti MPP-a. U Evropi poseban zakonik o mpp-u imaju: Albanija, Austrija, Andora, Italija, Hrvatska, Srbija. Posebne propise (zakone) posveene odnosima sa elementom inostranosti imaju: Japan, Juna Koreja, Severna Koreja.2. u nekim zemljmama propisi iz mpp-a se nalaze u raznim zakonima, ugolavnom uz odgovarajue materijalno pravne propise. Npr. norme koje reavaju probleme koji se javljaju usled pojave elementa inostranosti u naslednopravnim odnosima nalaze se u zakonima o nasleivanju, kolizione norme za menicu nalale se u meninim zakonima. (Holandija). U ovoj grupi zemalja mogle bi se izdvojiti kao podgrupa one drave koje u jednom zakonu (koji nije posebno posvee mpp-u) koncentriu najvei deo normi iz mpp-a. Taj zakon je po pravilu graanski zakon, koji sadri poseban blok mpp-ih normi. (Grka, Egipat, Kina).- Uredbe koje uglavnom slue , za popunu pravnih praznina (Francuska, Belg., Holan.,vajcarska). Njima se u zapadnim zemljama obino regulie pravni poloaj stranaca /re je o dinaminoj i osetljivoj materiji/. Sluaj sveobuhvatnog i potpunog gegulisanja problematike MPP Maarska Uredba sa zakonskom snagom o MPP iz 1979. g.- Sudska praksa vezuje se za angloameriki pravni sistem. Zasniva se na sudskom precedentu. U veini drava, sudska praksa nije formalni izvor, ali se sa njom popunjava odsustvo zakonskih propisa za MPP-a. Prednost sudske prakse se ogleda u mogunosti da blagovremeno nadomesti nedostatke, odsustvo pravnih propisa u oblasti MPP-a. 8. Meunarodni izvor MPP-a

- Meunarodni ugovori i meunarodni obiaji

- Meunarodni ugovori su najstariji pisani izvor MPP-a. Njihova prvobitna funkcija jeste omoguavanje povoljnog odnosa, pravnog statusa ili zasnivanje privatno pravnih odnosa za dravljane ugovornica. Meunarodni ugovori postoje deo unutranjeg pravnog poretka posle njihovog potvrivanja (ratifikacije) i imaju primat nad normama unutranjeg prava. Sudovi su duni da meunarodne ugovore i opte prihvaena pravila meunarodnog prava primenjuju neposredno. Ako ugovor samo stvara obavezu za dravu da na odreeni nain izmeni svoje unutranje zakonodavastvo, takva odredba se ne moe neposredno primeniti. - Ukoliko isto pitanje reguliu dva meunarodna ugovora, odgovor zavisi od toga da li su ugovori viestrani ili dvostrani. Sukob izmeu samih meunarodnih ugovora, reava se u korist bilateralnog ugovora. Kada je u pitanju hijerarhija izmeu samih meunarodnih ugovora imamo princip maksimalne efikasnosti ili princip najpovoljnijeg prava. Oba podrazumevaju primenu odredaba onog ugovora koji s obziorm na njihov cilj, obezbeuju najpovoljnije reenje. - Podela meunarodnih ugovora:

1. Prema broju drava potpisnica, dvostrani i viestrani.

2. Prema otvorenosti (mogunosti pristupanja): otvoreni, poluotvoreni i zatvoreni.

3. Prema predmetu: ugovori o meunarodno pravnoj pomoi u graevinskoj i trgovinskoj materiji; trgovinski sporazumi; konzulatne konvencije, konvencije o nastanjivanju.

- Konvencija posveena regulisanju razliitih pitanja MPP-a odrana u Hagu izmeu 12. i 27. septembra 1893. (to je dan osnivanja hake konvencije za meunarodno privatno pravo). Konvencija je 2006. imala 65 drava lanica. Do kraja 2006. je usvojeno 37 konvencija iz oblasti MPP-a.

- Meunarodni obiaji su poslednji u hijerarhiji.

9. Hijerarhija izvora MPP-a- Razliiti meunarodni, razliiti unutranji, meun. unutr., ukupna hijerarhija svih izvora. - Postojanje vie razliitih izvora MPP-a, dovodi u pitanje njihov redosled. - Postoje meunarodni ugovori i obiaji.

- Kod nas, u hijerarhiji iizvora prava, nakon ustava, za primenu dolaze u obzir potvreni meunarodni ugovori, koji ne smeju biti u suprotnosti sa ustavom, a zatim domai zakoni, koji ne smeju biti u suprotnosti ni sa ustavom, ni sa meunarodnim ugovorom.

- Meunarodni ugovori postaju deo unutranjeg pravnog poretke posle njihovog potvrivanja i imaju primat nad normama unutranjeg prava. Postoje dvostrani i viestrani ugovori. Primat imaju dvostrani, jer se u odnosu na viestrani pojavljuje kao specijalni zakon.

- Pri odreivanju hijerarhije izmeu samih ugovora, postoji princip maksimalne efikasnosti i princip najpovoljnijeg prava.

- Oba podrazumevaju primenu odredaba onog ugovora koji s obzirom na njihov cilj obezbeuje najpovoljnije reenje.

- Razliiti unutranji: Primat prema principu leks posterior derogat legi priori; leks specijalis derogat legi generali; odredbe ostalih zakona kojima se regulie materija MPP-a imaju primat nad ZMPP.

- Meunarodni-unutranji; primat meunarodni ugovori. Prema principu pacta sund servanda.

- Ukupna hijerarhija svih izvora:

1. Meunarodni ugovor: bilaterarni sporazum i multilateralne konvencije.

2. Zakoni - unutranji izvor: specijalni i opti.

3. Meunarodni obiaji

10. MPP-o u antikim drava - Antike drave jo nemaju MPP-o u dananjem smislu. Postojanje MPP-a pretpostavlja pored razvijenosti prometa robe i usluga i odreeni stepen saradnje i tolerancije meu dravama. Stranci ne spadaju meu povlaene. Kada su u pitanju prava stranaca u Grkoj, postoji ustanova SILAN. U grkim dravama gradovima za realizaciju nekog potraivanja ili drugog zahteva prema strancu nije bila potrebna odluka pravosudskog organa. Domai graanin je mogao da ostvari svoj zahtev putem neposredne upotrebe sile i taj postupak se zvao SILAN. Kada je u pitanju primena merodavnog prava, nije se razvio princip redovne primene stranog prava u sluajevima kada bi sporni odnos bio povezan sa stranim pravom. Sudovo su primenjivali svoje pravo leks fori. Mnoga pitanja su reava u postupku meunarodne arbitrae. Odluke su esto uklesane u mermerne ploe i stubove. Ovi sporovi su bili imovinske-pravne prirode. Kada se govori o zaecima MPP-a u antikim grkim gradovima, znaajnije su pogodbe koje su nastale u trgovini izimeu Grke i Egipta, i one imaju karakter meunarodno-privatnih normi. U pogodbama je postavljeno pravilo da se mesto suenja odreuje prema jeziku na kojem je sastavljen ugovor. Proksen je lice zatitnih interesa stranaca u Atini. Horpitim privatum institut zatite stranaca u Rimu. Rimsko pravo

- Nema kolizionih normi. Najstarije rimsko pravo, i uz civile predstavljalo je privilegiju rimskih graana, dok stranci nemaju pravnu sposobnost, jer je za to potrebno posedovanje status civitis, tj. Biti rimski graanin. Nakon uspenih osvajakih pohoda, situacija se menja. Status civitis se priznaje sve irem krugu lica. Primenjivao se ius gentium. Strano pravo se u rimu nije primenjivalo. Pretori reavaju sporve izmeu graana i peregrina. MPP o feudalizmu

- U ranom feudalizmu, vai personalni statut.

- Kada je u pitanju prenos dobara (poklona ili kupoprodaj) vai lini statut poklonodavca ili prodavca.

- Naslednopravni odnosi su regulisani prema pravu ostavioca.

- Sposobnost za sklapanjem poslova se cenila po lilnom statutu ugovornika.

- Uslovi za sklapanje braka su se cenili po linom statutu verenika.

- Ius alba imovina preminulog stranca pripada vlastelinu. - Detrakcija- uzimanje dela (1/5) nasledstva umrlog stranca; izuzetak feudalci.

- Ius naufragil pravo vlastelina na tovar potopljenog broda.

- Foris maritagium taksa na sklapanje braka.

11. Italijanska kola statuta - Izmeu 25-tog i 15-tog veka javljaju se ideje koje su od znaaja za razvoj MPP-a. Ugovorom u Konstanci iz 1183., priznata samostalnost gradovima kao to su Bolonja, Firenca, Piza, Milano, Verona. Gradovi poseduju i pravo samostalnog donoenja optih pravnih akata. Ti akti se nazivaju statutima. Trgovina se brzo razvijala meu gradovima. Glosatori i postglosatori ponovo otkrivaju vredosti rimskog prava. Bolonja se razvija u veliki univerzitetski centar. Trebalo je nai kriterijume koji bi odredili kada je opravdano pravo zajednice kojoj jedno lice pripada (personalni princip), a kada je opravdano primeniti pravo zajednice u kojoj se to lice nae. Jedan od poznatih statutista je Bartolo. On je nastojao da utvrdi neka pravila po kojima bi se odreivalo neredovni statut u sluajevima kada je pravi odnos vezuje za vie pravnih podruja. Do tih pravila je dolazio analizom sluajeva, traei uvek ono pravo ije bi primena u datom sluaju bila najloginija. Meu njegovim idejama, treba pomenuti podelu statuta na realne i personalne. - Realni statuti bi se primenjivali na svakoga na teritoriji gde su doneti, ali bi ostajali bez efekta van te teritorije.

- Personalni statuti bi se primenjivali samo na ona lica koja su podanici suvereniteta koju je doneo statut, ali bi se na ta lica primenjivala i kada se ta lica nalaze van granice svoje domovine.

- Personalnim statutima su se uglasnom smatrali svi statuti kojima se postavljaju neke granice slobode ugovaranja: zabrana poklona meu branim drugovima, zabrana zakljuivanja ugovora ili sastavljanja testamenta licima do odreenih godina starosti.

- Personalni je statut kojim se predvia odgovornost roditelja za dugove dece. Realni statuti su oni kojji propisuju zastarelost i odraj.

- Za Bartola se vezuje i pravilo da se za delikte primenjuje pravo mesta izvrenja delikta. Kada su u pitanju ugovori on se zalae za primenu prava mesta zakljuenja ugovora.

12. Francuska kola statuta

- Ovoj koli pripada arl Dimulen i Bertran Darantre. Oni se bore izmeu feudalaca koji ele da zadre svoje privilegije i monarha koji nastaji da ojaa centralnu vlast ograniavajui ovlaenja feudalne vlastele. Tu je i buroazija koja je saveznik monarha.

- Dimulen je pripadnik i zastupnik buroazije. Njegova najznaajnija ideja je koncepcija o autonomiji volje, prema kojoj subjekti mogu sami da odrede merodavni obiaj. U njegovo doba, teritorijalno vaenje obiaja ima primat. Poznat je pravni savet koji je Dimulen dao 1525. u pogledu spora o brano-imovinskim odnosima, i tu je bilo prihvaeno pravo prvog branog domicila.* Njegov sledbenik je bio Gij Kokij. - Darantre je predstavnik feudalaca. Poznata je njegova podela statuta na realne, personalne i meovite. Po njegovom shvatanju u sumnji se uvek pretpostavlja da je re o realnom statutu. Realni su oni koji se odnose na nekretnine i ugovore o nasleivanju. Meoviti se odnose na stvari i lica. Meoviti imaju isti efekat kao i realni, tj. ni oni nemaju eksteritorijalno dejstvo, ne prate linost van odreene teritorije. Samo se personalni mogu primeniti i van teritorije vlasti koje je donela taj statut (norme o poslovnoj sposobnosti). 13. Holadska kola

- Od velikog znaaja su dela Hugo Grocijusa, kao i ideje Bodena. Priznaje se teritorijalni princip. Smatra se da niko ne moe da ogranii suverenu dravu u tome da na svojoj teritorji ini ono to ne eli.

- Od znaaja je i to da je Holandija trgovaka zemlja, bez znaajnijih izvora sirovina i upuena je na saradnju sa drugim zemljama. Holandski statusti su imali zadatak da pronau principe za reavanje sukoba zakona, koji ne bi dirali postulat suverenosti nacionalne drave, a istovremeno bi omoguili onaj stepen meunarodne pravne saradnje koji je neophodan za dalje razvijanje trgovinskih veza. - Najjaa linost ove kole je Huber, kao i otac i sin Fut. Oni su imali u vidu sukobe zakona izmeu drava. Oni nisu smatrali da pravno podruje ima sopstvene norme koje bi odreivale kriterijume za izvor merodavnog prava, ve da su ta merila opta i da imaju vanost svuda.

- Holandski statutisti su izvor univerzalnih pravila o reavanju sukoba zakona videli u meunarodnom javnom pravu. Huber je smatrao da pravilno o reavanju sukoba zakona nastaju preutnom saglasnou naroda. Darantre je imao veliki uticaj na holandsku kolu. - Huber je postavio 3 osnovna principa, koje zove aksionima:

1. Zakoni jedne drave vae unutar njenih granica i obavezuju sve one koji su podvrgnuti vlastima te drave, ali ih ne obavezuju van dravnih granica.

2. Smatraju se podvrgnutim vlastima jedne drave svi oni koji tamo stalno ili privremeno borave.

3. Vlade drava iz kurtoazije omoguuju da pravo jedne drave koje unutar svojih granica proizvelo pravno dejstvo, zadri to pravno dejstvo svuda, ako to ne ide na utrb druge vlasti ili graana te druge vlasti.

14. MPP kraj IXX i poetak XX veka; Vehter, Savinji, Manini, Bil, Dejzi

- Zakoni znaajni za MPP-o: 1804. Francuska donosi graanski zakonik Code civil.

- Opti austrijski graanski zakonik 1811. ija reenja preuzima i srpski graanski zakonik 1884.

Vehter

- Znaajna je njegova studija O sukobu privatno pravnih zakona razliitih drava. Prema njegovom miljenju, MPP-o je deo nacionalno pravnog sistema. Postavlja 3 naela za odreivanje merodavnog prava:

1. Sudija treba pre svega da primeni ono pravo na koje ukazuju pravne norme koje vae u njegovoj dravi.

2. Ako u datom sluaju domai zakoni ne sadre jasne indikacije o tome koje bi pravo valjalo primeniti, treba ispitati ta nalae domae pravo, njegove principe i svrhu. 3. Ako ni ovakva analiza ne daje reenje treba primeniti domaa materijalno pravo.

Savinji

- Sledi Vehtera. Jedan je od utemeljivaa istorijsko pravne kole i pisac dela koja su imala uticaj na pravnu teoriju i pravnu praksu. Potvruje da je MPP-o grana unutranjeg prava. Razlike izmeu Savinjija i Vehera postoje u pogledu pitanja kako treba postupiti ako u pravu zemlje suda nema normi koje bi u datom sluaju sluile kao merilo za odreivanje merodavnog prava. On smatra da treba istraiti i formulisati principe koji bi sluili napretku civilizovanih naroda.

- Istie da je ravnopravan tretman trancima sa domaim dravljanima, stvara zajedniku korist i za narod i za pojedince. Ta eljena jednakost ne podrazumeva samo to da se stranac u pojedinim zemljama izjednaava sa domaim dravljanima, ve i to, da pravni odnosi, u sluaju sukoba zakona, budu na isti nain presueni, bez obzira na to da i se presuda izrie u ovoj ili onoj dravi.

- Savinji predlae da se trae pravila koje bi odgovarale zajednice naroda i da treba poi od pravnih odnosa koji se vezuju za vie pravnih sistema.

- Smatrao je da je sedite stvarno pravnih odnosa uvek tamo gde se nalaze stvari. Prihvena je i njegova ideja o jedinstvenoj zaotavtini (na raspravljanje jedne zaostavtine treba primeniti jedno isto pravo).Manini

- Ministar pravosua Italije. Ministar inostranih poslova. Najstavlja ideju Savinjija o postavljanju optih principa. On smatra da je primena stranog prava meunarodna pravna obaveza. Zalae se za univerzalna pravila o tome kada e se primeniti domae, a kada strano pravo.

- Istie tri ideje: nacija, autonomija volje i suverenost. U pogledu statusnih, porodinih i nasledno-pravnih odnosa valja uvek primeniti nacionalno pravo. Ostavio je irok prostor autonomije i volje kada je u pitanju MPP-o, dozvoljavajui strankama slobodu da izaberu merodavno pravou skoro svim oblastima, koje su van domena linih, porodinkh i nastavno-pravnih odnosa. Bil

- Razvio je teoriju steenih prava koja vlada u SAD poetkom XX veka. Sukob zakona se reava pomou kolizionih normi, merodavno pravo se trai kroz teritorijalne kontakte spornog pravnog odnosa i polazi od principa da je svako pravo negde steeno i valja se primeniti ono zakonodavstvo pod kojim je jedno pravo steeno.

Dejzi

- Svako pravo koje je valjano steeno po pravu bilo koje civilizovane zemlje se priznaje i izvrava od strane engleskih sudova. Sutina ove koncepcije je da treba priznati prava koja su valjalo steena u pravu neke strane drave.

- Svako subjektivno pravo nastajeu odreenom momentu, nastaje tamo gde je stvorena poslednja pravna injenica neophodno za njegov nastanak. Npr. prava iz uvogora nastaju u onom momentu kada je ugovor zakljuen. Merodavno je pravo drave gde je ugovor zakljuen, jer su po tom pravu steena subjektivna prava iz ugovora.

15. Pojam kolizione norme

- Koliziona norma je pomou koje treba utvrditi koje e pravo biti merodavno, za regulisanje privatno-pravnih odnosa sa elementom inostranosti odnosa povezanog sa barem dve drave.

- Uloga ovih normi je da upute postupajui organ na merodavno pravo. Npr. ako je re o kupoprodajnom ugovoru, pored dravljanstva kupca i prodavca, uzee se u obzir i njihovo prebivalite. Kao mogui nain vezivanja za neki pravni poredak. Pored mesta zakljuenja ugovora i mesta gde se raspravlja spor, znaaj moe imati i mesto izvrenja ugovora. Zakonodavac e se opredeliti za jednu od ovih veza za koju smatra najjaom.

- Predstavlja pomono sredstvo. Sam in ustanovljavanja kolizione norme je izraz priznanja ravnopravnosti zakona drugih drava (izraz saradnje izmeu drava).

- Koliziona norma je norma koja je vezana za sukob zakona.

16. Struktura kolizione norme - Kolizione norme se sastoje od dva osnovna elementa:

1. pravna kategorija pod kojim se podvodi konkretno pravno pitanje

2. taka vezivanja izdvajanje jedne odluujue veze koje e u konkretnom sluaju dovesti do merodavnog prava.

- Pravna kategorija, odnosno predmet klizione norme jedne na ono na ta se ono odnosi. Postoje ue i ire pravne kategorije. ire bi bile pravni institut (svojina, ugovor), grana prava (porodino pravni odnosi). Ue bi bile kolizione norme za kupoprodajne ugovore i druge ugovore.

- Taka vezivanja je element kroz koji se neposredno ostvaruje dejstvo kolizione norme (u njoj se takom vezivanja izdvaja jedan od moguih oblika vezivanja da bi postojao opredeljujui). Taka vezivanja neposredno odreuje pravo koje drave treba da se primeni kao merodavno pravo. Taka vezivanja je odluujua injenia, odluujua okolnost. Opredeljivanjem za odreenu taku vezivanja omoguava se da konkretan sluaj bude reene po materijalnom pravu odreene. Primena merodavnog prava predstavlja pravnu posledicu kolizione norme. - U jednom sluaju to je subjekat odnosa

- Atribut poput dravljanstva, prebivalita, boravita.

- U drugom sluaju to je stvar kao predmet pravnog odnosa, mesto nalaenja stvari.

- U treem to je teritorija na kojoj je odnos zasnovan drava gde je brak zakljuen. - Najvei broj taaka vezivanja predstavljaju okolnosti objektivnog karaktera.

- Dravljanstvo, domicil, mesto nalaenja stvari. U nekim sluajevima zavisi od volje strana u odnosu (autonomija volje).

17. Vrste kolizionih normi

-Na osnovu naina i obima regulisanja predmeta kolizione norme:

1. jednostrane nepotpune

2. dvostrane opte

- Jednostrane kolizione norme propisuju nadlenost samo domaeg prava. Ne daju odgovor na pitanje kako doi do merodavnog prava u ostavlim sluajevima koji nisu obuhvaeni kolizionim normama. To su norme koje u svakom sluaju vode do primene jednog istog domaeg prava.

- Viestrane kolizione norme su opte norme koje u vidu principa reavaju probleme izvora nadlenog prava zakona.

Primer: poslovna sposobnost ili nasleivanje fizikog lica ocenjuje se po odredbama njegovog personalnog zakona. Forma pravnog akta mora biti u skladu sa zahtevima koja postavlja zakon drave njihovog preduzimanja. Za stvarna prava na nekretninama primenie se zakon mesta nalaenja stvari.

Alternativne i kumulativne

- Alternativne kolizione norme predviaju kao mogunost primenu zakona dve ili vie drava u alternativnom odnosu. Npr. pravna ili poslovna sposobnost fizikih lica procenjuje se prema njihovom nacionalnom zakonu. Ali ako bi jedno lice bilo nesposobno u smislu ovog zakona, smatrae se da je obavezu punovano preuzelo ako je sposobno po zakonu drave u kojoj je do toga dolo.

- Kumulativne kolizione norme odreuju primenu zakona dve ili vie drava.

Samostalne i nesamostalne

- Samostalne su kolizione norme koje ukazuju na merodavno pravo u pogledu stvarno pravnog odnosa na pokretnim stvarima, merodavno je pravo nalaenja stvari.

- Nesamostalne su kolizione norme ija formulacija nije dovoljna da se pomou njih odredi merodavno pravo. One dopunjuju samostalne kolizione norme, tako to sadre objanjenja, uputstva, koja utiu na utvrivanje konkretnog merodavnog prava. Izraavaju stav zakonodavca o optim institutima MPP-a.

- Imperativne kolizione norme su norme koje treba obavezno primeniti, pa i onda kada to ni jedna strane ne trai, ak i kada i jednoj i drugoj strani odgovara da se spor rei po domaem pravu.

18. Vrste taaka vezivanja - Taka vezivanja je deo kolizione norme u kome je izraen stav nacionalnog zakonodavstva o objektivno najpovoljnijem pravu za regulisanje predmeta kolizione norme. U njoj se manifestuje stav drave prema problemima MPP-a.

- Dravljanstvo, domicil, mesto nalaenja stvari, mesto zakljuenja ugovora, mesto iizvrenja, mesto prodavca, princip najblie veze, autonomija volja, mesto izvrenja delikta.

- Podela prema irini ovlaenja foruma:

1. Neposredno vezujue s one take vezivanja kojima je zakonodavac sam izvrio vrednovanje moguih oblika povezanosti jedne pravne kategorije sa raznim suverenitetima izabrao je jednu vezu koja e nas neposredno povezati sa merodavnim pravnom. Ove take vezivanja su vrste i brze, jer ne ostavljaju nikakvu mogunost za procenu toga da li je pravo na koje ukazuju kao na merodavno stvarno u najblioj vezi sa odnosom koji je izraen kroz pravnu kategoriju.

2. Okvirne su one take vezivanja gde zakonodavac samo postavlja odreene okvire i smernice, ali ne utvruje direktno relevantnu vezu. Tako je taka vezivanja princip najblie veze, koji daje samo okvirno uputstvo sudiji da kao merodavno izabere ono pravo koje je najblie vezano sa datim odnosom.

- Dele se na: 1. Proste su one koje nas vode do jednog merodavnog prava

2. Kompleksne take vezivanja su one take vezivanja unutar iste kolizione norme koje nas vode do vie merodavnih prava. Moe da bude postavljena alternativno i supsidijarno.

- Dele se na:

1. Stalne take vezivanja one koje su vremenski i prostorno fiksirane. To su take vezivanja ija je injenina podloga jedan dogaaj, npr. zakljuenje ugovora ili izvrenje delikta.

2. Promenljive take vezivanja su one koje nisu fiksirane ni vremenski ni prostorno, zasnivaju se na injenicama koje se mogu menjati.

19. Dravljanstvo taka vezivanja-Najstarija taka vezivanja. Uvedena u praksi MPP-a francuskim Code civil 1804. Najira primena u Evropi izuzetak Engleska. Problemi se javljaju kod apatrida (lica bez dravljanstva) i bilatrida (lica sa vie dravljanstva).

* Kada se radi o bilatridima i jedno od dravljanstva tog lica je domae, domai organ e ga po pravilu tretirati da ima samo domae dravljanstvo. Ako je dravljanin vie strana drava, treba utvrditi efektivno dravljanstvo, a to je dravljanstvo kojim se lice u stvarnosti slui. Prilikom utvrivanja efektivnog dravljanstv, ispituje se gde lice ima prebivalite, gde je zaposleno. Kada se radi o apatridima, dravljanstvo kao taka vezivanja se mora zameniti nekom supsidijarnom takom vezivanja, a to je po pravilu, prebivalite, a ako ga lice nema onda boravite. * lan 11 ZMPP-a sadri pravila za bilatride, a lan 12 govori o apatridima. Leks fori ako se ne moe ustanoviti domicil ili boravite. - Dravljanstvo predstavlja trajnu vezu jednog lica sa odreenim dravnim i pravnim poretkom. To je javno pravni odnos izmeu drave i lica, u kojem lice stie najiri status, dostupna su mu sva prav koja obezbeuje pravni sistem dotine drave za svoje graane.

- Postoje dva osnovna naina sticanja dravljanstva: pravo krvi i pravo tla. Prema pravu krvi dete stie dravljanstvo svojih roditelja, a prema pravu tla dobija dravljanstvo zemlje u kojoj je roeno.

- Zakon o dravljanstvu RS iz 2004. nain i sticanja dravljanstva:

1. Sticanje dravljanstva po poreklu

2. Sticanje dravljanstva roenjem na teritoriji Srbije.

- Pravo krvi je osnovni. Dete roeno u inostranstvu iji je jedan od roditelja srpski dravljanin moe stei dravljanstvo po poreklo ukoliko do navrene 18 godine bude prijavljeno kao srpski dravljanin u diplomatsko-konzularnom predstavnitvu Srbije i podnese zahtev za upis u matinu knjigu dravljanstva. Zahtev podnosi roditelj koji je srpski dravljanin a uz zahtev se prilae saglasnost deteta starijeg od 14. godina. - Dopunski nain sticanja su:

1. Naturalizacija koja ima tri oblika

a) Obina naturalizacija dostupna svim strancima

b) Naturalizacija u specijalnim okolnostima dostupna srpskim emigrantima, lanovima njihovih porodica, naturalizacija po etnikom principu

c) Izuzetna naturalizacija dostupna samo licima ije je naturalizacija od ineresa za zemlju.

Kod obine naturalizacije prijem moe podneti punoletni, poslovno sposobni stranac, koji je do podnoenja zahteva imao najmanje 3 godine neprekidno prijavljeno prebivalite u Srbiji i koji je dobio dozvolu za stalno nastanjenje.

2. Meunarodnim ugovorom 20. Nacionalnost pravnog lica taka vezivanja

-nacionalnost pravnog lica oznaava njegovu pravnu vezanost za odreenu dravu. - Postoje razna merila:

1. Predlae se da se pripadnost pravnog lica utvrdi prema dravljanstvu lanova glavnog organa. Ovo danas ne moe jer su lanovi glavnog organa esto dravljani raznih drava.

2. Registracija pravnog lica. Pravno lice pripada onoj dravi u kojoj je registrovano, tj. po ijem pravu je osnovano, bez obzira na to da li je stvarno sedite pravnog lica u toj ili u drugoj dravi. Irska, Holandija, vajcarska.

3. Stvarno sedite pravnog licfa. Pod stvarnim seditem se smatra sedite glavnog organa uprave. Austrija, Belgija, Italija, Francuska.

4. Centar ekspoloatacije, tj. centar privredne aktivnosti jednog pravnog lica.

Srbija

-Nae pravo prihvata dravljanstvo pravnih lica kao taku vezivanja za odreivanje merodavnog prava u pogledu sposobnosti pravnih lica. U nekim naim bilateralnim konvencijama (sa ekom, Rusijom) postavlja se kao kriterijum da pravno lice pripada dravi po ijem je pravu osnovano. U sporazumima o pravnom saobraaju sa Maarskom i Poljskom merilo pripadnosti pravnih lica je mesto njihovog sedita. Ako je stvarno sedite u drugoj dravi, a ne u onoj u kojoj je osnovano, i po pravu te druge drave ima njenu pripadnost, smatrae se pravnim licem te drave. 21. Prebivalite-taka vezivanja- Mesto u dravi u kome se lice nastanilo sa namerom da tu trajno ivi.

- Prebivalite ima dva osnovna elementa:

1.Faktiki element se sastoji u prisustvu na jednom mestu

2.Voljni element u nameri lica da trajno ostane u tom mestu.

-Jezdi dodaje trei element poslovne sposobnosti. Lica koja nemaju poslovnu sposobnost imaju zakonski domicil u mestu prebivalita svojih roditelja ili staratelja.

- Pak smatra da faktiki element ima tri komponente: mesto stanovanja, protok vremena i odnos lica prema drutvenoj sredini. Kada se radi o subjektivnom elementu kod nas je izraeno miljenje da se on manifestuje pre svega putem konkludentnih radnji (kupovina kue, stvaranje zanatskih radnji).

Domicil stranaca u Srbiji

- Zakon o kretanju i boravku stranaca iz 1986. godine.

- Stranac kome je odobreno stalno nastanjenje u Srbiji ima prebivalite u mestu u kome je nastanjen sa namerom da u njemu stalno ivi. Davanje odobrenja za stalno nastanjenje je u nadlenosti MUP.

- Prema odredbama ovog zakona stalno nastanjenje se moe odobriti strancu:

1. Kome je neko od lanova ue porodice dravljanin SFRJ (brani drug i dete) ili stranac kome je odobreno stalno nastanjenje u SFRJ.

2. Koji je zakljuio brak sa dravljaninom SFRJ.

3. Koji je Jugoslovenskog porekla

4. Koji je u SFRJ uolio sredstva radi obavljanja privredne i drutvene delatnosti.

- Stranci koji podnose zahtev za odobrenje stalnog nastanjenja moraju podneti i dokaze o tome da imaju obezbeenja sredstva za izdravanjeDomicil kao taka vezivanja u ZMPP Srbije:

- Domicil se koristi kao supsidijarna taka vezivanja

- Ako se po primarnoj taki vezivanja ne moe utvrditi merodavno pravo za dati odnos sa elementom inostranosti, pribegava se supsidijarnim reenjima: kada se radi o porodinom pravu i ugovornim odnosima sa elementom inostranosti.

- Domicil ima ulogu pri odreivanju merodavnog prava za formu testamenta kao alternativne take vezivanja.22. Mesto nalaenja stvari taka vezivanja, leks rej sitaje

- Merodavno pravo e biti pravo one drave na ijoj se teritoriji nalazi stvar koja je predmet spornog stvarnog prava. Spada meu najstarije take vezivanja. Prihvataju je postglosatori u 14. veku.

- kada je re o stvarnim pravima na nepokretnostima, prihvaena je taka vezivanja leks rej sitaje. Nekretnine su deo suverene drave i ne moe se dozvoliti da se njihov status procenjuje prema nekom drugom pravu. Nekretnine danas nemaju onoliki ekonomski znaaj kolike su imale u dobi feudarlizma, kada je taj kolizioni princip nastao, ali njihov znaaj za domau privredu je i dalje velik. Nekretnine mogu biti vane i za bezbednost jedne zemlje (npr. nekretnine u pograninim pojasevima) gde je logino da se nad njima zadrava kontrola domaeg prava. -Stvarna prava na nepokretnostima cene se prema pravu zemlje gde se nepokretnost nalazi. Kada su u pitanju stvarna prava na pokretnim stvarima leks reji sitaje je vladajue ali ne i jedino koliziono reenje. Kao jedno od reenja javlja se princip pokretnosti prate linost, koji dovode do primene personalnog prava (prava dravljanstva ili prava domicila) vlasnika pokretne stvari. U nekim pravima leks reji sitaje je zamenjene u potpunosti ili delimino sa pravom zemlje u kojoj se preuzima pravni posao koji se odnosi na pokretnosti. Princip pokretnosti prate linost javlja se u srednjem veku (Francuska kola statuta).

- Pod stvarima u tranzitu podrazumevamo robu koja je u prevozu i nalazi se na teritoriji drave koja nije ni zemlja odailjanja, ni zemlja opredeljenja, ili se nalazi na otvorenom moru ili u vazdunom prostoru iznad njega. eka i Nemaka predviaju kao taku vezivanja mesto iz koga je stvar poslata. Kod nas je prihvaen princip leks loci destinationis.

23. Mesto delikta taka vezivanja

-Zakon mesta izvrenja delikta. Mesto u kome je preduzeta protivpravna radnja predstavlja odluujuu injenicu za odreivanje merodavnog prava u materiji van ugovornih obligacija sa elementom inostranosti.

- U zavosnosti ta se u nastavku ili u sudskoj praksi uzima kao mesto delikta, zavisie hoe li graansko pravna odgovornost, protivpravnost ponaanja i visina i vrsta tete biti raspravljana po propisima drave u kojoj je radnja izvrena ili gde su se osetile posledice. U veini drava primarno je gde je nastupila okolnost iz koje je nastala obaveza na nadokandu (Francuska, panija, Belgija). Drave koje nemaju zakonski kolizione norme, sud procenjuje kriterijume za izbor nadlenog prava. To je najee zakon drave u kojoj je prouzrokovan tetni dogaaj. 24. Autonomija volje stranaka taka vezivanja -Autonomija volje predstavlja mogunost ugovornim partnerima, da zavisno od procene svojih interesa neposredno odredno nadleno pravo ili sud za presuenje sporova u povod ugovora. Plod je individualistike koncepcije. Idejni tvorac je arl Dimulen.

- Sa gledita pozitivnog pravnog sistema autonomija volje je taka vezivanja, a sa gledita stranaka je subjektivno pravo. U zavisnosti od obima slobode moe biti ograniena i neograniena. Autonomija volje se moe koristiti u svim graanskopravnim i privrednopravnim ugovorima. Ali ogranienja postoje u oblasti meunarodnog transporta, a postavljena su konvencijama koja reguliu meunarodni drumski transport, npr. konvencija o ugovorima o meunarodnom prevozu robe drumom iz eneve 1955.

- Prema ZMPP autonomija volje je iskljuena u onim ugovorima koji se odnose na nekretnine.

- Prema austrijskom Sveznom zakonu o meunarodnom privatnom pravu iz 1978. nee se uzeti u obzir izabrano pravo u ugovorima sa potroaima, ugovorima o korienju nekretnina, ugovorima o radu, ako izabrano pravo ide na tetu potroaa, zakupca, radnika.

- Na osnovu naina izraavanja odluke moe biti izriita, preutna i hipotetika. Izriita je kada stranke izriito odrede koje e pravo biti merodavno. Kod preutne izbor prava ne postoji. Odluku donosi sud na bazi okolnosti iz ugovora (mesto zakljuenja, jezik, izrazi iz ugovora). Hipotetika re je o pravu za koje bi bilo logino da su ga stranke htele. Sud trai pravo koje je najloginije, najee vezano za ugovor.

25. Mesto preduzimanja pravnog akta taka vezivanja

- Lex soci actus.

- Osnovna taka vezivanja kojom se odreuje merodavno pravo u pogledu forme ugovora. Prema zakonu drave preduzimanja pravnog akta odluuje se da li se ugovor zakljuuje u pisanoj formi ili ne, da li je potrebna njegova slubena potvrda od nadlenog organa....

- Postoji izuzetak od ovog kada se radi o ugovorima koji se odnose na nekretnine (Lex reji sitaje). Spada u najstarija koliziona pravila 12. veka. U naem pravu vlada shvatanje da je ovo pravilo fakultativne prirode, a to znai da se forma ne mora ceniti prema pravu mesta zakljuenja ugovora, ve da se moe ceniti i prema nekom drugom pravu. To se deava kada ugovor ne bi bio punovaan to se forme tie prema pravu drave gde je sklopljen.

- Fakultativnost ne vai za imperativne norme. Za procenu punovanosti forme ugovora nai zakoni predviaju jo dva reenja.

26. Lex causae taka vezivanja - Za procenu punovanosti forme ugovora, pored mesta zakljuenja ugovora, nai zakoni predviaju jo dva reenja.

- Prema Zakonu o menici i Zakonu o eku to je pravo zajednikog dravljanstva dunika i poverioca.

- Prema ZPUP i ZOSOVS, to je pravilo lex causae ono pravo koje se primenjuje na ugovor u celini, tj. pravo koje je merodavno za sadrinu, za prava i obaveze iz ugovora. Ovo je prihvaeno i kao opte pravilo u ZMPP. Ugovor e biti punovaan u pogledu forme, ako je punovaan bilo prema pravu mesta zakljuenja ugovora, bilo prema pravu koje je merodavno za sadrinu ugovora.

27. Lex fori taka vezivanja

-Oznaava pravo organa drave koja primenjuju kolizionu normu ili drugu normu MPP-a.

- Lex fori je pravilo u procesno pravnim pitanjima. On je opti procesni statut, ali i statut za pitanja kvalifikacije u MPP, dopustivost uzvraanja i upuivanja ili javni poredak.

28. Pravna priroda kolizione norme

- Svrha kolizione norme jeste da ukae na merodavno pravo.

- Vodi se dilema da li su ove norme imperativne ili dispozitivne. Pitanje je da li je sud obavezan da primenjuje ova merila im se u pravnom odnosu javlja strani element, da li je obavezan da po slubenoj dunosti primenjuje i pravo na koje merilo kolizione norme ukazuju, bez obzira da li je to pravo strano ili domae i bez obzira na to da li se meu strane uopte javlja spor oko merodavnog prava.- Ako su kolizione norme imperativne prirode njih treba u svakom sluaju primeniti, ak iako to ni jedna od stranaka ne trai, ak i kada obema stranama odgovara da se spor rei po domaem pravu.

- Ako su kolizione norme dispozitivne prirode ponaanje stranaka, njihovi predlozi mogu da utiu na to da li e sud uopte da primeni svoje kolizione norme u sporu sa elementom inostranosti. U nekim zemljama gde nisu imeprativne prirode sud e primeniti kolizionu normu samo ako to jedna od stranaka trai.

- Do odstupanja od imperativne prirode kolizionih normi dolazi dozvoljavanjem da se kolizione norme ne primene, ako to neko ne zatrai blagovremeno i u odgovarajuoj formi. - Izuzetak je maarska uredba sa zakonskom snagom o MPP-u iz 1979. godine: Ako stranke zajedniki trae da se primeni strano pravo koje bi bilo merodavno ovoj uredbi sa zakonskom snagom, umesto njega primenjuje se maarsko pravo, tj. u sluaju mogunosti izbora prava izabrano pravo. U najveem broju pravnih sistema Evrope kolizione norme su imeprativne (Turska, panija, Austrija, Nemaka).

- Norme ZMPP predviaju imperativni karakter kolizionih normi. To znai da su sudovi duni da primenjuju kolizione norme po slubenoj dunosti, duni su da primene i strano pravo, ako taka vezivanja ukazuje na inostrani pravni poredak. 29. Problem kvalifikacije u MPP - Pitanje je kako postupiti u sluajevima kada se jedno pravno pitanje javlja jo u toku primene samih kolizionih normi, kada jo nije poznato merodavno materijalno pravo. Kvalifikacija uopte predstavlja odreivanje poloaja, mesta, neega u odreenom sistemu vrednosti. - S pravnog aspekta oznaava postupak traenja mesta injenica u svetu pravnih pravila. Prema Katiiu, kvalifikacija je svaka primena pravnih pojmova na injenice. Prema Nidereru, u irem smislu je objanjavanje, tumaenje kolizione norme uopte, a u uem smislu odreivanje pravnog smisla kolizione norme u sluajevima kada se korieni pojmovi razliiti shvataju u razliitim dravama.

- Sa aspekta MPP-a, kvalifikacija je prethodno pitanje koje treba reiti da bi se dolo do merodavnog prava. Problem koji se javlja je sukob kvalifikacija, dilema oko izbora pravnog pojma, odreivanje pravnog smisla kolizione norme u momentu kada merodavno pravo nije poznato i kada materijalna prava, ija primena dolazi u obzir nude razliita tumaenja spornog pitanja.

- Sukob kvalifikacija se javlja u dva vida: kvalifikacija pravne kategorije i kvalifikacije take vezivanja. Kvalifikacije pravne kategorije oznaava podvoenje jednog pravnog odnosa pod kolizionom normom. Kvalifikacija take vezivanja postoji nekoliko taaka koje datu povoda kvalifikaciji mesto zakljuenja ugovora, mesto delikta i domicila. 30. Reenja problema kvalifikacije u MPP

Reenje po lex fori

- Kvalifikacija pojmova, injenica i pravne prirode ustanova treba traiti u pravu drave suda koji je suoen sa problemom.

- Zastupnici ovog su Barten i Kan. Najraireniji je reenje. Najjai argument koji ide u prilog ovog kvalifikaciji nalazi se u injenici da je prilikom kvalifikacije re o razumevanju, tumaenju kolizione norme, shvatiti odreene pojmove po domaem pravu je najlake za sud, do sad nije pronaeno bolje reenje.

- Postoje argumenti i protiv lex fori. Ono dovodi do nametanja vlastitih shvatanja drugih dravama. Prua mogunost za neopravdano proirenje domena primene domaeg prava, stvara pravnu nesigurnost na taj nain to e isti pojam kvalifikovati na razliite naine, problem nepoznatih pojmova.

Kvalifikacija prema lex cause i stepenasta kvalifikacfija

- Kvalifikacija po pravu koje je merodavno za odnos koji se raspravlja u savremenoj doktrini Volf. Pristalice ove metode imaju u vidu kvalifikaciju pravne kategorije, a ne i take vezivanja.

- Prema stepenastoj kvalifikaciji, uvek se pri izboru i tumaenju kolizione norme polazi od shvatanja, od prava drave suda lex fori, dok se na drugoj stepenici ukoliko se ima primeniti strano pravo kao merodavno ono tumai po pojmovima i smislu koje sadre lex cause.

Teritorija autonomnih pojmova

- Rabel, Kastra.

- Prema njemu, kvalifikaciju ne bi trebalo vriti oslonom na jednonacionalno pravo, ve treba sluiti autonomnim pojmovima, nezavisnim od nacionalnih prava. Ti autonomni pojmovi bi se stvarali u meunarodnim sporazumima ili bi ih sud pronalazio putem komparativnih istraivanja.

Ostala reenja

-Kompromisna reenja. Prema Luncu, ne postoje jedinstvena reenja, ve se reenja trae od sluaja do sluaja. Teorija o funkcionalnoj kvalifikaciji po kojoj se pri kvalifikaciji polazi od pojmova sadranih u stranom pravu i pri tom se vodi rauna o funkciji koju odreena ustanova ima u njemu. Kod nas kvalifikaciju treba vriti po lex fori.

31. Renvoi uzvraanje i upuivanje u MPP- Ukoliko poemo od stanovita supstancijalnog upuivanja polazno koliziono pravo e nas direktno uputiti na supstancijalno pravo odreene zemlje. Polazno je kolaziono pravo, a merodavno supstancijalno pravo.

- Ukolik poemo od stanovita kolazionog upuivanja mogue su tri situacije:

1. Upuivanje na strano pravo, strano pravo je merodavno

2. Dolazi do uzvraanja vraanje na poetno pravo

3. Poetka drava upuuje na drugu, a ona na treu dravu.

- Kada su u pitanju termini u naoj literaturi je najire usvojen termin uzvraanje. Uz termin upuivanje na dalje pravo, koriste se i upuivanje na tree pravo ili upuivanje.

32. Pretpostavke za renvoi- Naelno-teorijska pretpostavka treba da prihvati koncepcija po kojoj kolizione norme upuuju na jedno pravo u celini, a ne samo na materijalne norme tog prava.

- U konkretnom sluaju kolizione norme drave suda i kolizione norme drave na ije pravo polazne kolizione norme upuuju treba da budu razliiti.

- Potrebno je da postoji odreeni injenini skup. Takav raspored injenica koji omoguuje da se razliita merila prihvaena u dve ili vie kolizionih normi u datom sluaju vezuju za razliite drave.

33. Razlozi za i protiv renvoi

- Za: teoretiari koji se zalau na renvoa, istiu da se njime iizlazi u susret razumnim oekivanjima stranak, da se izbegava primena prava koja ima slabe veze sa sluajem, ne bi bilo logino primeniti strano pravo protiv volje strane drave dolazi se do primene domaeg prava koje sud bolje poznaje.

- Protiv: kolizione norme drave suda su pozvane da odrede da li e se u jednom sporu primeniti domae ili strano pravo, koje strano pravo; ranvoa dovodi do zaaranog kruga; primenom stranog kolizionog prava se oteava poloaj domaeg sudije i poveava se nezavisnost o ishodu spora. Uzvraanje i upuivanje bi pretstavljalo protivrenost u autonomiji volje, kada stranke imaju pravo svojim sporazumom da odaberu pravo koje e regulisati njihov odnos. 34. Renvoi u naem pravu

- Do donoenja ZMPP status rrenvoi u naem pravu bio je otvoren i sporan. Regulisanje ZMPP prihvata se i uzvraanje i upuivanje.

- Prema Blagojeviu, van sluajevima u kojima je izriito predvien zakon, ranvoa bi za nas bio prihvatljiv ako to nalae opte usvojeni meunarodni obiaji, ali samo ako pravo strane drave propisuje da e u pojedinim sluajevima u prvom redu imati najpre da se primene njihove kolizione norme.

- Emsner smatra da van sluajeva i izriito regulisanih zakonom ili meunarodnim ugovorom, moe se za nae pravo prihvatiti i uzvraanje kao opta ustanova osim kada do stranog prava dolazimo putem autonomije volje kao take vezivanja ili kolizione norme koju sadri meunarodni ugovor u kojem nije izriito predvien ranvoa.

- Prema Jezdiu u sluaju da propisi izriito ne nalau primenu Ranvoa, sud je slobodan da primeni ili ne primeni tu ustanovu, pri emu treba da se rukovodi time da bi putem uzvraanja i upuivanja na dalje pravo doao do pravila koja su naprednija od materijalnih normi prava na koje je uputila koliziona norma zemlje suda. Prilikom ocene koje je pravo naprednije, treba voditi rauna o principima iz povelje OUN.

35. Javni poredak u MPP

- Termin iz francuskog prava

- Postoje vrednosti domaeg poretka od kojih se ne moe odustati ak ni kada domaa pravila MPP-a prihvataju kompetentnost stranih prava, odnosno kada smatraju adekvatnim procesne uslove pod kojima je strana odluka donesena. Te vrednosti predstavljaju javni poredak.

- Pod javnim poretkom se podrazumevaju same osnovne norme domaeg prava koje se u svakom sluaju moraju zatititi. - Javni poredak je i institucija MPP-a koja omoguuje da domai organ ne postupi po uputstvu domae kolizione norme ili ne prizna stranu odluku koja ispunjava ostale uslove za priznanje, a da bi se zatitio domai javni poredak.

- Javni poredak je skup temeljnih principa drutvenog i dravnog ureenja jedne zemlje, koji moraju biti ouvani bez obzira na kolizione norme MPP-a.

- Utvrivanje sadraja i granica javnog poretka su mogua na dva naina.

1. Optom klauzulom krug normi koja ine javni poredak jedne drave se odreuje apstraktnom definicijom. Npr. Zakon o MPP Poljske iz 1966. godine govori o osnovnim principima pravnog poretka Poljske, Nemake i CG.

2. Enumeracijom nabrajanjem normi ili domena u kojima imeprativne norme predstavljaju automatski deo javnog poretka. Pokuaj izrade Kodeksa, koji je predstavljao nacrt unifikovanog MPP-a Latinske Amerike.

- Najee se ostaje pri formulaciji da se nee primeniti strani zakon ili priznati strana odluka ako je protivan javnom poretku.

- Norme o punoletstvu su imeprativne norme. Ne bi bilo logino da se stranama u jednom ugovornom odnosu dozvoli da menjaju granice punoletstva, ali je situacija drugaija ako je re o primeni norme o sticanju punoletstva stranog dravljanina po stranom zakonu. - Blagojevi smatra da treba razlikovati situaciju kada se pravni odnos zasniva u domaoj dravi, od sluaja kada je ve zasnovan u inostranstvu.

- Povredu javnog poretka mogu da prouzrokoju samo meritorni efekti strane norme ili odluke. Strana norma se ne otklanja automatski. Ista norma moe biti kompatibilna sa jednom, a inkompatibilna sa drugom ustanovom lex fori. Prema Lagardu, strana norma ne vrea javni poredak po sebi, ve u sadejstvu sa drugim ustanovama domaeg prava.

- Relevantan moe biti samo javni poredak koji vai u momentu kada se donosi odluka o tome da li e primeniti strano pravo i da li e se priznati strana odluka.

36. Prednosti i negativne strane javnog poretka

- Osnovni nedostatak ove ustanove je u tome to se ni u zakonodavstvima, ni u teoriji, ni u praksi nisu oformili jasni pokazatelji, ntii su jasno opredeljene pretpostavke za primenu te ustanove. Organu koji primenjuje pravo na raspolaganju stoje samo uoptena uputstva, a njegov zadatak je veoma sloen.

- Poznati su sluajevi suprotstavljanja javnog poretka ropstvu; Isticali su se razlozi zatite javnog poretka radi omoguavanja razvoda, ali i da bi se odbilo priznanje razvoda; Javni poredak se koristi i radi otklanjanja i ouvanja normi koje su sankcionisane diskriminaciju prema rasi, nacionalnosti, polu, poreklu. Javni poredak je ustanova bez koje MPP-o ne bi mogao da postoji. 37. Posledice primene ustanove javnog poretka

1. Neprimena stranog prava

- Ako je strano pravo inkompatibilno sa domaim javnim poretkom efekat ustanove javnog poretka se ogleda u tome to se otklanja primena stranog prava. Postojae supsidijarna primena lex fori i u sluaju kada se strano pravilo jednostavno otklanja i ne zamenjuje se konkretnom domaom normom.

- U nekim sluajevima umesto norme stranog prava koja vrea domai javni poredak, treba primeniti drugu normu istog stranog prava.

2.Nepriznanje strane odluke

- Ako se ustanova javnog poretka stavlja u desjtvo u postupku preispitivanja strane odluke strana odluka se nee primeniti niti izvriti na domaoj teritoriji. - ZMPP posveuje 3 lana javnom poretku: 4, 91, 99. Oni propisuju da se primenjuje strano pravo ako bi njegovo dejstvo bilo suprotno ustanovom utvrenim osnovama drutvenog ureenja. 38. Reciprocitet u MPP

- Temelj MPP-a. To je najoptiji i najstariji princip u odnosima izmeu drava, odnosno izraz tenje da se osigura ravnopravna saradnja meu suverenitetima. Njegova osnova se nalazi * daj da bi dao. Reciprocitet omoguava slabijim da sarauju sa jakima. Kroz uslov uzajamnosti stvara se i odreena meuzavisnost prava pojedinim drava.

- Reciprocitet je instrument usaglaavanja pravnih sistema bez neposrednog odgovora. Uslov reciprociteta u pravnotehnikom smislu znai konkretno uslovljavanje primene stranog prava, priznanje strane odluke ili nekog prava stranaca, istim postupanjem * strane drave prema naim graanima, naem pravu i naim odlukama. 39. Vrsta reciprotiteta u MPP. 1 .Prema nainu nastanka

- Diplomatski nastaje neposrednim sporazumevanjem drava na bilateralnom ili multilateralnom planu. Dve ili vie drava se dogovore da u meunarodnom ugovoru postave principe uzajamnog tretmana graana ili sudskih odluka zemalja ugovornica. Prava koja se na taj nain ine dostupnim, mogu biti posebno nabrojana ili mogu biti garantovana optim klauzulama. Postoje 4 klauzule:

a) Klauzula nacionalnog tretmana * - na bazi koja se uzajamno izjednaava poloaj dravljana drava sa kojima se zakljuuje ugovor sa domaim dravljanima. b) Klauzula materijalne uzajamnosti

c) Klauzula neposredne uzajamnosti u kojoj se taksativno navode prava koja se meusobno garantuju

d) Klauzula najpovlaenije nacije u kojoj se dravljanima drave saugovornice garantuje tretman koji je dat, ili e biti dat, dravljanima neke tree drave koja ima status i zove se najpovlaenija drava.

- Zakonski nastaje kada se u nekoj dravi dostupnost odreenih prava stranaca garantuje u domaem zakonu i time odreuju prava stranaca u odreenoj pravnoj oblasti, tj. dostupnost nekog prava strancima u domaoj dravi. Npr. Zakon o nasleivanju RS iz 1995. godine: Strani dravljani u RS imaju pod uslovom da uzajamnosti, isti nasledni poloaj kao i domai dravljani, ako meunarodnim ugovorom niije drugaije odreeno.

- O faktinom se radi kada sticanje odreenih prava od strane stranaca nije garantovano ni meunarodnim sporazumom, ni zakonima, ali se faktiki obezbeuje u praksi.

2. Prema pravnoj sadrini: formalni i materijalni

- formalni se bazira na principu obostranog nacionalnog tretmana: kada su stranci kod nas izjednaeni sa domaim dravljanima, a istovremeno su nai dravljani u posmatranoj stranoj dravi izjednaeni sa dravljanima te drave. Garantuje se ravnopravnost u tretmanu, a ne u specifinim davanjima, tj. iskljuuje diskriminaciju po osnovu dravljanstva, ali ne garantuje punu meunarodnu ravnoteu u pogledu uivanja pojedinih prava.

- materijalni znai pruiti strancu ona prava koja na dravljanin ima u stranevoj dravi. Domae sudske odluke se moraju izvravati pod istim uslovima. 40. Retorzija u MPP

- Predstavlja protivmeru koju je jedna drava preduzima kada ustanovi da druga drava ne pokazuje dovoljno uivanja njenih graana ili odluka i akata sudova i drugih organa. Retorzija uspostavlja ravnoteu u odnosima izmeu drava. Zato se pojavljuje kao neka vrsta negativne uzajamnosti.

- Polje primene retorzije: graanska prava stranaca, norme o sukobu jurisdikcija, retka pojava primene u domenu kolizionihi normi

41. Reciprocitet i retorzija i odreivanje merodavnog prava - Strano pravo na koje ukazuje domaa koliziona norma primenie se samo u sluaju ako se u dotinoj stranoj zemlji u simetrinom sluaju primenjuje pravo Srbije. Ako to nije sluaj, neemo ni mi primeniti strano materijalno pravo.

- U naem kolizionom pravu retorzionu meru su predviali naslednopravni propisi Zakon o nasleivanju iz 1965.

- Retorzija je retka pojava u praksi odreivanja merodavnog prava, a nema podrke ni u teoriji. Svaka drava sama odluuje do koje e mere i u kojim e situacijama da uiva strano pravo, strane odluke, tj. koje e prava uiniti dostupnim strancima.

- Postavljanje uslova reciprociteta i primene retorzionih mera nemaju opravdanja u domenu odreivanja merodavnog prava. ZMPP ne priznaje uslov reciprociteta i retorziju u oblasti odreivanja merodavnog prava.

42. Reciprocitet i retorzija i sukub jurisdikcija

- Ovde se reciprocitet i retorzija javljaju pre svega u vezi sa priznajem i izvrenjem stranih odluka. Osnovna je ideja da domai organi priznaju strane odluke samo u sluaju ako se u zemlji porekla takoe priznaju nae odluke. Postavlja se pitanje na kom nivou konkretnosti treba traiti paralelno priznanje odluka.

43. Reciprocitet i retorzija i prava stranaca

- U uporednom pravu se po pravilu ne uslovljavaju sva prava stranaca reciprocitetom. U mnogim pravima ne postoji opte pravilo o reciprocitetu u vezi sa pravima stranaca, ve se samo odreena prava uslovljavaju reciprocitetom. To praktino znai, da se pojaava uloga zakonodavca, a smanjuje se ili eliminie uloga organa uprave, u proceni kada treba i kada ne treba traiti reciprocitet kao uslov da bi neka graanska ili porodina prava bila dostupna strancima. Reciprocitetom su uslovljena samo ona prava stranaca koja zakonodavac tako odredi.

44. Unutranji sukob zakona

- Problem odreivanja merodavnog prava nije samo problem izmeu drava, jer je zakonodavna aktivnost prepoznatljiva i na nivou teritorijalnih jedinica, pa su mogui sukobu zakona izmeu tih jedinica. - Pored sloenih drava, sukob zakona je karakteristian i za meusobne odnose metropole i kolonije, za teritorije pod starateljstvom i dr. Prisutan je sukob zakona koji se vezuje za razliite grupe ljudi unutar iste drave. U bivoj Jugoslaviji su bili sukobu zakona izmeu federalnih jedinica.

- U nekim zemljama kao to su anglosaksonske i panija, norme MPP-a istovremeno slue i za odreivanje merodavnog prava unutar drave, a kao izuzetak postoji manji broj pravila koja su postavljena posebno i iskljuivo za reavanje unutranjih sukoba zakona. Meunarodna i unutranja

- Meunarodna i unutranja koliziona sfera nisu i ne mogu biti potpuno odvojene. Isti pravni odnos moe da pokrene i meunarodni i unutranji kolizioni mehanizam istovremeno i tu se postavlja pitanje njihovog razgranenja. Postupak se pokree ukazivanjem kolizione norme na pravo sloene drave.

45. Reenje unutranjeg sukoba zakona

- Postoje dva osnovna reenja: pravila MPP-a neposredno biraju merodavnom pravom ili se konaan izbor preputa kolizionim normama drave sa sloenim pravnim sistemima.

- Barten smatra da samo kolizije meunarodnog karaktera ine predmet MPP-a. Izbor prava unutar granice jedne drave treba prepustiti zakonodavstvu te drave. A to smatra da norme MPP-a neposredno biraju merodavna pravila i on je protivnik dvostepenosti u izboru pravila jedne federalne jedinice. Nacionalna zakonodavstva pokazuju veu naklonost ka dvostepenosti, tj. preputanju konanog reenja unutranjim kolizionim normama sloene drave (Austrija, Egipat, Italija). - Prema Zakonu o MPP-u Austrije iz 1978. godine: (ukoliko se strani pravni poredak sastoji iz vie odvojenih poredaka, treba primeniti pravo onoga od njih na koji ukazuju postojea pravila stranog pravnog poretka). U sluaju da takvih pravila nema merodavno je pravo dela nejedinstvenog pravnog poretka s kojim postoji najtea veza. Postoje razlozi koji nameu jednostepenost kao reenje.

- Preputanjem reenja unutranjim kolizionim normama drave na koju je ukazala norma MPP-a ostae se bez reenja, jer je mali broj drava sa sloenim pravnim sistemom koje imaju jedinstvene unutranje kolizione norme. I da ima jedinstvene kolizione norme, pojavljuje se nereivi problemi, kroz postojanje razliitih taaka vezivanja.

- Celishodnije da norme MPP-a neposredno biraju merodavna pravila i u sluaju kada to nisu jedinstvene norme jedne drave, ve norme jedne federalne jedinice. Kada je re o lex nationalis, ona se zasniva na elementu koji se neposredno vezuje za dravu, a ostale take vezivanja imaju povezanost sa jednim mestom. Prihvatljivo je meovito reenje: ako je pravo dravljanstva pravo sloene drave, merodavno pravo unutar te drave odredie njene unutranje kolizione norme. Ako nema unutranjih kolizionih normi primenie se pravo teritorijalne jedinice sa kojim je lice u najblioj vezi.

- Prema ZMPP ako je merodavno pravo drave iji pravni poredak nije jedinstven, a pravilo ovog zakona ne upuuju na odreeno pravno podruje u toj dravi, merodavno pravo se odreuje po pravilima tog pravnog poretka. Ako se ovako ne moe utvrditi, merodavno je pravo podruja u toj dravi sa kojim postoji najblia veza.

46. Odreivanje merodavnog prava u oblasti pravne i posloven sposobnosti fizikih lica- Pravna sposobnost je sposobnost licada bude nosioc prava i obaveza u jednom pravnom odnosu. Poslovna sposobnost je sposobnost lica da svojim pravnim aktima stie prava i obaveze.

- Nae pravo prihvata lex nationalis kao osnovu taku vezivanja u pogledu pravne i poslovne sposobnosti fizikih lica. - Kada je u pitanju pravna sposobnost dravljnstvo je jedno od taaka vezivanja. Tekoe se javljaju kada se pita da li lex nationalis vai i za komorijente. Kod njih se najee problem javlja kada se radi o meusobnom nasleivanju ili osiguranju, pa tekoe nastaju ukoliko su komorijenti razliitog dravljanstva, a prava zemalja ijeg su oni dravljanstva sadre inkompatibilna reenja: npr. oba lica nadivljavaju jedno drugo. Kada ne postoji specijalna koliziona norma za pitanja komorijenata u domaem pravu, smatra se da bi to trebalo reiti po lex nationalis (lex nationalis Zakona dravljanstva, nacionalni zakon).

- Kada je u pitanju opta poslovna sposobnost merodavno je lex nationalis, dopunjeno sa lex loci actus. Poslovna sposobnost jednog lica cenie se po normama prava zemlje iji je dravljanin, a ako po tim pravilima to lice ne bi bilo poslovno sposobno, smatrae se ipak poslovno sposobnom, ako bi bilo sposobno po pravu zemlje gde je nastala sporna obaveza.

- Lex loci actus kao dopunsko reenje dolazi u obzir samo ako je re o utvrivanju neije poslovne sposobnosti u ugovornim odnosima. Kada je u pitanju odreivanje merodavnog prava za proglaenje nestalog umrlim, prema ZMPP, merodavno je pravo drave iji je dravljanin bilo to lice u vreme nestanka. 47. Odreivanje merodavnog prava za materijalne uslove zakljuenja braka

-Uporedno MPP-o poznaje dva osnovna principa pri postavljanju kolizionih normi. Prvi pristup odreuje kao merodavno pravo zemlje u kojoj se brak zakljuuje, a drugi personalno pravo buduih branih partnera.

- Merodavno pravo zemlje u kojoj se brak zakljuuje - predstavlja jednostavno koliziono reenje, ija je dobra strana u tome da nadleni organ primenjuje domae pravo koje najbolje poznaje. Zamerka kod ovog reenja je to to ona otvara vrata izigravanju zakona i tako omoguuje zakljuenje brakova protivno uslovima koje propisuju personalna prava buduih branih partnera.

- Personalno pravo buduih branih partnera postavlja se pitanje dravljanstvo ili domicil; kumulativna primena ili primena svakog prava posebno. Merodavan je zakon dravljanstva. Ovakvim reenjem se eli izbei sklapanje brakova koji ne bi bili valjani u sredini jednog od branih partnera. Zbog toga je prvo pravilo da treba potovati materijalne uslove propisane pravom one drave iji su dravljani lica koja ele da zakljuuju brak. Imamo kumulativnu primenu nacionalnog zakona buduih branih partnera i primenu dela lex fori

- Postoji obina i distributivna kumulacija.

1. Obina podrazumeva obavezu verenika da ispunjavaju uslove oba prava.(misisipi)

2. Distributivna podrazuma ispunjavanje uslova propisanih samo svojim pravom i ima veu podrku u teoriji i praksi.

- Kada su u pitanju brane smetnje, jednostrane smetnje su okolnosti koje nisu prepreka braku, ako se ne nalaze na strani nupturijenta po ijem zakonu bi one bile smetnje (brak izmeu dravljanina Srbije sa 18 godina i dravljanke Amerike sa 30 godina. Dravljanin Srbije koji po amerikom zakonu ne ispunjava uslov brane zrelosti sa 18 godina). Dvostrane smetnje spreavaju punovano zakljuenje braka, ma sa koje strane dolazile u koje su ubrajaju epilepsja i polne bolesti. Postavljene su radi zatite oba partnera. Prema ZMPP, merodavno je za svako lice pravo drave iji je ono dravljanin u vreme stupanja braka.

- Lex fori: u nekim pravima javni poredak, tj. primena lex fori javlja se u permisivnom vidu (dozvoljava se zakljuenje braka s pozivom na javni poredak, iako se prema merodavnom pravu taj brak ne bi mogao zakljuiti), a u drugim pravima u prohibitivnom obliku (ne dozvoljava se zakljuenja braka s pozivom na javni poredak, iako bi se prema merodavnom pravu mogao zakljuiti taj brak).

- Prema ZMPP iako prema nacionalnom zakonu odreenog lica postoje uslovi da to lice zakljui brak, nadleni organ u Srbiji to nee dozvoliti ako postoje smetnje: postojanje ranijeg braka, srodstvo, nesposobnost za rasuivanje.

48. Odreivanje merodavnog prava za formu braka

-Osnovni cilj i reenje sukoba zakona u ovoj oblasti jeste obezbeivanje pravne sigurnosti i dostojanstva. Postoje dve situacije vezane za formu brakova sa elemntom inostranosti. Prva zakljuivanjem brakova pred domaim organom kada se element inostranosti javlja u subjektu. Druga se odnosi na priznanje brakova koji su zakljueni u inostranstvu, kada se element inostranosti javlja u pravima i obavezama. Prvi sluaj je vezan za odreivanje prava za formu, a drugi se odnosi na odreivanje merodavnog prava vezano za priznanje brakova koji su zakljueni u inostranstvu.

- Osnovno koliziono reenje u pogledu forme braka sa elementom inostranosti je mesto zakljuenja braka izraeno kao pravo mesta sveanosti. Postoji alternativno reenje nacionali zakon, kada se radi o brakovima stranih dravljana koji se zakljuuju na teritoriji domae drave. Prema ZMPP, za formu braka merodavno je pravo mesta gde se brak zakljuuje.

- Kada je u pitanju merodavno pravo za priznanje brakova sklopljenih u inostranstvu, vai princip brak punovaan u mestu zakljuenja, punovaan je svuda. U domaim brakovima nadleni organ uestvuje u postupku zakljuivanja brakova i postula na nain koji je propisan u domaem pravu. Neke drave imaju dopunska pravila u pogledu priznanja inostranih brakova i one se odnose na brakove stranih dravljanina koji su zakljueni u inostranoj formi, a treba ih priznati u domaoj dravi i na brakove domaih dravljana koji su zakljueni u inostranstvu.

- Diplomatsko-konzularni brakovi u MPP-u smatraju se domaim brakovima poto se zakljuuju pred ovlaenim organom domae drave i na eksteritorijalnom delu domae drave. Da bi diplomatsko, konzularno predstavnitvo moglo pristupiti obavljanju zakljuivanja brakova, mora ga za to ovlastiti funkcioner koji rukovodi organom uprave nadlenim za inostrane poslove. Da bi brakovi zakljueni pred ovlaenim diplomatsko-konzularnim predstavnitvima bili punovani u dravi prijema, potrebno je da se ta drava ne protivi tome da strana predstavnitva na njenoj teritoriji obavljaju aktivnost koja ne spava u redovnu nadlenost tih organa. Pristanak strane drave se izraava meunarodnim ugovorom, najee bilateralnim. 49. Odreivanje merodavnog prava za razvod braka-Postoje tri osnovna reenja:

1) Drave common law sistema primenjuju lex fori bez obzira na to da li su oba brana partnera strani dravljani ili je jedan domai. Lex fori opredeljuje da li je razvod uopte dozvoljen i da li je osnov na kome je zasnovan zahtev dovoljan da bi se izrekao razvod (Rusija, Kina). 2) Lex domicili - moderno reenje koja afirmie primenu prava drutvenog centra ivota branih partnera. Problem se javlja ukoliko brani partneri imaju prebivalite u razliitim dravama.

3) Lex nationalis garantuje veu stalnost i pravnu sigurnost. Problem se javlja kada postoje razliita dravljanstva, i tu supsidijarna reenja mogu biti razliita: poslednje zajedniko dravljanstvo, dravljanstvo mua, dravljanstvo tuioca, pravo dravljanstva onog branog partnera koje je povoljnije za razvod, lex fori ako je jedan od suprunika dravljanin drave suda, pravo drave sa kojom su suprunici u najblioj vezi.- Prema ZMPP za razvod braka merodavno je pravo drave iji su dravljani oba brana druga u vreme podnoenja tube. Ako su brani drugovi dravljani razliitih drava u vreme podnoenja tube, za razvod braka merodavna su kumulativna prava obe drave iji su oni dravljani. 50. Odreivanje merodavnog prava za usvojenje

-Pristuan je lex fori i personalno pravo najee u formi prava dravljanstva.

- Lex fori je tradicionalno reenje drava common law sistema. Van njih ovo vai za vajcarsku. Uslovi usvojenja se cene po lex fori, za ponitaj usvojenja zasnovanog u vajcarskoj merodavno je vajcarsko pravo, a usvojenje zasnovano u inostranstvu moe da bude poniteno samo ako postoji razlog za ponitaj i po vajcarskom pravu.

- Personalno pravo pravo dravljanstva usvojioca uz saglasnost prava usvojenika u pogledu saglasnosti za usvojenje, i kumulativno pravo usvojenika i usvojioca. Kumulacija moe da bude obina i distributivna. - MPPO Srbije u pogledu zasnivanja i prestanka usvojenja predvia merodavnost prava dravljanstva usvojioca i usvojenika u veme zasnivanja, odnosno prestanka usvojenja. Ako su usvojilac i usvojenik dravljani iste drave merodano je pravo njihovog zajednikog dravljanstva; Ako su dravljani razliitih drava merodavna su kumulativna prava obeju drava; Ako su brani partneri zajedniki usvajaju merodavna su kumulativna prava drava iji je dravljanin usvojenik i prava drava iji su dravljani i jedan i drugi brani partner. Zasnivanje usvojenja ima cilj da se izmeu usvojioca i usvojenika uspostavi odnos roditelja i dece.

51. Kolizione norme za stvarno pravne odnose

- Izbor prava u oblasti stvarnopravnih odnosa jedan od najznaajnijih problema u MPP.

- Reenje problema uslovljeno injenicom postojanja dva osnovna tipa svojinskih odnosa: privatna i dravna svojina, kao i da li je re o pokretnim i neporketnim stvarima.

- Osnovni i ujedno najstariji princip regulisanja odnosa povodom nepokretnosti je lex rei sitae. Datira jo od italijanskih statutista XII i XIII v /postglosatori ga prihvataju u XIV veku/. Danas vrlo iroko prihvaen princip u sferi nepokretnosti, a uz izvesna odstupanja u oblasti pokretnih stvari. Jedinstvenost statuta stvari je prisutna u savremenim kodifikacijama MPP. Primena statuta mesta - drave nalaenja stvari proizvod je injenice neposrednog kontakta drave sa njom i, shodno tome, izraenog interesa za njegovo regulisanje.- Razlozi primene lex rei sitae u sluaju nepokretnosti: nepokretnost je nerazluiv deo dravne teritorije, moe predstavljati izuzetnu vrednost, moe imati poseban interes za nac.bezbednost, te da je specifian izraz suvereniteta drave. Lex rei sitae opti realni statut mnogih drava/ ali ne u svim/

- U sluaju pokretnih stvari vai: lini statut vlasnika ili zakon drave sklapanja posla - lex loci actus. Pokretnost prati linost mobilia sequitur personam jo u srednjem veku.

Zakon drave preduzimanja pravnog akta vezuje se za anglosaksonsko pravo. Nije dovoljno zaiveo. U SAD danas se primenjuje princip najtenje povezanosti.

- Ostali elementi odnosa vezani za nepokretnost procenjuju se:

Lini statut = poslovna sposobnost.

Lex loci actus = forma pravnog akta / ili lex causae/.

Na zakon mesto nalaenja stvari.- Stvari u prevozu mali broj drava regulie ovo pitanje zakonom. Sloenost problema zbog njihove ''pokretljivosti''- Stvari u prevozu /res in transitu/ podrazumeva robu koja je u prevozu i nalazi se na teritoriji drave koja nije ni drava odailjanja izvoza, ni drava opredeljenja uvoza ili je na niijem prostoru. - Dva reenja : - mesto odailjanja /panija, SSR/.

- mesto opredeljivanja destinacija /Port.Belg.SRB/.

- Doktrina je vie priklonjena principu lex destinationis- Osnovna sredstva prevoza zakon zastave.

52. Odreivanje merodavnog prava za naslednopravne odnose

- Postoje dve osnovne koncepcije. Prema jednoj, najvanije je da se na raspravljanje zaostavtine primenjuje jedno pravo, bez obzira na to da li se razni delovi zaostavtine nalaze u raznim dravama i bez obzira na to da li zaostavtinu ine pokretne ili nepokretne stvari. To je princip jedinstvene zaostavtine. Usvajanje principa jedinstvene zaostavtine, znai po pravilu primenu prava dravljanstva ostavioca.

- Kada se radi o principu podeljene zaostavtine, razliita prava u zavisnosti da li je re o pokretnim ili nepokretnim stvarima. Postoje odstupanja od principa jedinstvene zaostavtine, kada se radi o zaostavtini bez naslednika. Prema nekim konvencijama takva zaostavtina pripada dravi iji je dravljanin ostavilac. A prema nekim, je predviena da e se u odsustvu naslednika, nasleivanje pokretne imovine vriti prema nacionalnom zakonu ostavioca, a nasleivanje nepokretne prema zakonu zemlje gde se nekretnine nalaze.

- Prema ZMPP, za nasleivanje merodavnog pravo drave iji je dravljanin bio ostavilac u vreme smrti. Ako je ostavilac imao vie dravljanstva, relativno je ono koje je imao u momentu smrti. Ako je u momentu smrti imao vie dravljanstva, srpskim dravljanstvom e se smatrati onaj bipatrid, koji ima pored nekog stranog dravlljanstva i dravljanstvo iz Srbije. Bipatrid koji ima dva ili vie strana dravljanstva, smatrae se da je dravljanin one drave u kojoj ima prebivalite, a ako ne to, onda dravljanin one drave sa kojom je u najblioj vezi. Ako ostavilac u momentu smrti nije imao dravljanstvo ni jedne drave, nacionalni zakon kao taka vezivanja se zamenjuje lex domicil, ako ne, merodavno je pravo njegovo boravite.

- Merodavno pravo za testamentalnu sposobnost je personalno pravo ostavioca. Merodavno je pravo drave ije je dravljanstvo imao zavetalac u trenutku sastavljanja testamenta. Testament je punovaan u pogledu oblika ako je punovaan po: pravu mesta gde je sastavljen, pravu drave iji je dravljanin bio zavetalac, pravu zavetaoevog prebivalita, odnosno boravita. Forma testamenta: Haka konvencija u sukobu zakona u pogledu forme testamenta iz 1961.; Haka konvencija o jednoobraznom zakonu o obliku testamenta iz 1973.

53. Odreivanje merodavnog prava za ugovorne odnose

- Ugovorni odnosi spadaju u red najbrojnijih i najznaajnijih odnosa u MPP-u. Ugovori su osnovni instrument pravnog uoblienja prometa robe i usluga, kako unutar iste drave, tako i na meunarodnom planu. Za uesnike u ovom odnosu je bitno da znaju prava i obaveze, kao i mogue posledice pojedinih radnji. - Sigurnost i predvidljivost se moe postii na dva naina: Meunarodnom unifikacijom materijalnih pravila koja bi regulisala meunarodni promet robe i usluga; Preciziranjem i razradom normi koje e ukazati na merodavno nacionalno ugovorno pravo.- Unifikacija materijalnog prava dovodi do identinog sadraja materijalnopravnih normi u svim zemljama, to dovodi do takvih posledica, da bi sudovi svih zemalja ije je materijalno pravo unifikovano morali donositi ista reenja. Iskljuen je sukob zakona, dolo bi do smrti kolizionog prava. - Unifikacija kolizionog prava dovodi do primene sadrinski iste kolizione norme, to isto dovodi do posledica, sudovi svih zemalja primenie materijalno pravo jedne te iste zemlje za reavanje konkretnog sluaja. Unifikaciju kolizionog prava izvrila je Haka konferencija za MPP-o u Hakoj konvenciji o merodavnom pravu za ugovore o meunarodnoj prodaji robe.

54. Odreivanje merodavnog prava za vanugovornu odgovornost

- Vanugovorna odgovornost brojna pojava u meunarodnoj zajednici, pratea tehnoloka pojava. Reavanje pitanja lex loci delicti, - mesto delikta. Strane mogu izabrati merodavno pravo za vanugovornu obavezu nastalu prouzrokovanjem tete nakon nastupanja tetnog dogaaja ili pre tetnog dogaaja, pod uslovom da stranke obavljaju privrednu delatnost. Izbor merodavnog prava ne utie na prava treih lica i mora biti uinjen na izriit nain. - Ako merodavno pravo nije izabrano, a odgovorno lice i oteeni imaju uobiajeno boravite u istoj dravi u trenutku nastanka tete, za vanugovornu odgovornost za tetu merodavno je pravo te drave. Ako stranke nisu izabrale merodavno pravo, a nemaju uobiajeno boravite u istoj zemlji, merodavno je pravo drave u kojoj je nastupila teta. - Postoje neka odstupanja:a. Mesto van jurisdikcije odreene drave /otvoreno more - brod/.

b. Zbog jae veze sa nekom drugom dravom /a ne sa onom gde se dogaaj odigrao/.

4. Duga tradicija principa lex loci delicti

a. U najveem broju drava ovaj se princip primenuje i na ocenu protivpravnosti ponaanja i na vrstu i obim odgovornosti, pa i na procenu deliktne sposobnosti aktera ponaanja

b. U manjem broju drava odvojeno se regulie izbor merodavnog prava za procenu protivpravnog ponaanja i odgovornosti uesnika

Primer:

Maarska i Engleska protivpravnost cene po lex fori, a deliktnu odgovornost po lex loci delictic. Nae pravo odvojeno regulie merodavno pravo za vanugovornu odgovornost i protivpravno ponaanje. U oba sluaja se predvia nadlenost prava gde je radnja izvrena ili gde je nastupila posledica, ali se u sluaju odgovornosti sudu daje pravo izbora onog zakona koji je povoljniji za oteenog /princip favor victimae/6. Korekcija izuzeci:

- vajcarska - zajedniko dravljanstvo /tetnik i i oteeni/ ili boravite.

- Poljska - zajednilki domicil

- Brodovi ili vazduhoplovi - nacionalnost sredstava prevoza kumulativno/ reenje problema razliitih nacionalnosti plovila u sluaju problema kumulativne primene reenje u primeni sopstvenog prava SAD, V. Britanija/.

- Obeteenje rtava po principu izbora najpovoljnijeg prava

7. Kriterijum ''najtenje veze'' Turska i Haka konvencija o drumskom saobraaju iz 1968.g.

a. Sluaj kad je teko utvrditi gde je mesto graanskopravnog delikta /protivpravnio ponaanje i mesto nastanka tete je u razliitim dravama/. 55. Privatna prava stranaca

- Istorijski posmatrano, element inostranosti se prvo pojavio u subjektu, prisustvom stranaca na stranoj teritoriji. Prema analitikim shvatanjima stranac je bio neprijatelj, lien svih prava i gledali su na njega kao na orue koje govori. Stranac je svako ko nije domai dravljanin. Tu spadaju i apatridi. Privatna prava stranaca su brak, starateljstvo, nasleivanje. - Priznanje pp prava na osnovu me. ugovora ili kroz instituciju patronatstva /Rim hospitum privatum, Grka proksenija/- Danas brojna ogranienja - posebno u oblasti tzv. javnih i politikih prava.a. Stranac ne moe biti advokat, belenik, zapovednik broda i sl.

b. Radna i socijalna prava - predmet ogranienja /uzrok nezaposlenost/.

PP prava se formalno priznaju kao domaim dravljanima

- Direktna ogranienja, obino kroz fomulaciju ''osim onih koja su im izriito uskraena'' druga se priznaju.

- Ogranienja propisima iz sfere javnog prava /fiskalna, administrativna/.

4. Kolizione norme u ovoj sferi direktno reguliu odnose u pitanju /moe ne moe/

5. Opti pravni reim Specijalni pravni reim /ustanovljen me.ugovorom/- Pojam stranca

1) Negativno odreenje: stranac je svako fiziko lice koje nema srpsko dravljanstvo.

2) Pozitivno odreenje: stranac je svako fiziko lice koje ima dravljanstvo neke strane drave, ili je apatrid.

- Bipatrid, ije je jedno od dravljanstava srpsko tretiraju se, na srpskoj teritoriji i za potrebe primene srpskih propisa, kao domai dravljani. - Pripadnost pravnog lica se odreuje po pravu drave u kojoj je osnovano, osim ukoliko ima sedite van zemlje svog osnivaa, a drava sedita ga smatra domaim.

56. Dostupnost privatnih prava stranaca - Mogunost stranaca da budu titulari privatnih prava i obaveza je razliita u razliitim dravama. Laka dostupnost je prava na brak, obligaciona prava, prava u oblasti imovinskih prava (neka). Tee dostupna su prava na nepokretnosti, nasleivanje, porodina prava (starateljstvo). - Prema dostupnosti dele se na opta, relativno rezervisana i apsolutno rezervisana prava. Opta su ona prava u kojima su stranci izjednaeni sa domaim dravljanima, koja su im bezuslovno dostupna. Tipino opte pravo je pravo na zakljuenje braka. Relativno su rezervisana ona prava koja su strancima dostupna, ali su uslovljena nekim dodatnim uslovom (reciprocitet, domicil i odobrenje) koje ne vai za domae dravljane. U ovu grupu spada pravo na sticanje svojine na nepokretnostima. Apsolutno su rezervisana ona prava koja su strancima nedostupna (pravo na obavljanje javnih funkcija). 57. Zatita privatnih prava stranaca

- Davanje privatnih prava strancima, podrazumeva i pravo zatite istih. Stranaka sposobnost je svojstvo nekog subjekta da moe biti stranka u sporu, tj. nosilac procesnih prava i dunosti. Parnina sposobnost je spobnost stranke da preduzima punovane procesne radnje u parnici, kao i da prema njoj budu preduzete punovane parnine radnje koje imaju procesno pravna dejstva. Stranaka i parnina sposobnost stranca, fizikog lica, ceni se prema pravu njegovog dravljanstva. - Pravo stranaca na obraanje sudovima svetski standard dignut na nivo meunarodne obaveze. Procesna nesposobnost po nacionalno pravu, ne osporava mogunost preduzimanja parninih radnji pred stranim sudom.

58. Aktorska kaucija cautio indicatum solvi i siromako pravo

- Institut MPP, tj. obaveza stranca koji se javlja u sporu kao tuilac, da poloi odreeni iznos kao kauciju za obezbeenje parninih trokova druge strane, tuenika. Ovo pravilo se postavlja kako bi se spreila zloupotreba. Prvi put formulisan u code civil. - Da bi dolo do polaganja kaucije za obezbeenje parnikih trokova, dva uslova se moraju ispuniti:

1. prvi uslov je da je tuilac stranac, ili lice bez dravljanstva koje nema prebivalite u Srbiji. To moe biti i fiziko i pravno lice.

2. drugi uslov je da tueni istakne zahtev za polaganje obezbeenja. - Sud ne moe da obavee stranog tuioca na polaganje kaucije po slubenoj dunosti. Osiguranje parninih trokova moe traiti svaki tueni, bez obzira na dravljanstvo illi prebivalite. - Tubeni zahtev za polaganje kaucije moe se i usmeno postaviti na zapisnik kako bi se ograniila mogunost manipulisanja i zloupotreba, zahtev se moe postaviti samo na pripremnom roitu, ili ako se ono ne odrava, na prvom roitu za glavnu raspravu, pre nego to se tueni upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. Izuzetno, zahtev se moe postaviti kasnije, ako tueni tek naknadno sazna da postoje pretpostavke za traenje kaucije. Tada se zahtev mora podneti odmah, a najkasnije do okonanja prvostepenog postupka. Kaucija se daje u depozit suda, u novcu ili drugim vrednostima i njome mogu biti obuhvaeni samo trokovi postupka do pravosnanosti. O zahtevu za kauciju sud odluuje reenjem, slobodan je prilikom odreivanja obezbeenja, a jedino je limitiran visinom postavljenog zahteva (ne moe se dosuditi vie nego to je tueni traio). Odluka o aktorskoj kauciji jednom doneta, moe se u toku postupka izmeniti, ako se izmene okolnosti, nee postojati obaveza za polaganje kaucije ako je re o branom sporu, o utvrivanju ili osporavanju oinstva ili materinstva, o sporu koji se odnosi na zakonsko izdravanje, o tubenom zahtevu koji se odnosi na potraivanje tuioca iz radnog odnosa u Srbiji, o protivtubi, o tubi za izdavanje platnog naloga, o meninoj ili ekovnoj tubi. - Siromako pravo stranka ima pravo da bude osloboena plaanja parninih trokova, ako ne bi bila u mogunosti da snosi te trokove bez tete po svoje nuno izdravanje ili po nuno izdravanje svoje porodice. Osloboenje moe biti delimino (osloboenja od sudskih taksi) i potpuno (osloboenje od svih trokova). Siromako pravo se priznaje strancima koji imaju prebivalite u Srbiji pod istim uslovima kao i domaim dravljanima. Stranci koji nemaju preibalite u Srbiji, moraju da ispune uslov uzajamnosti. Zahteva se uzajamnost u faktikom obliku. Besplatna sudska pomo rezervisana je za fizika lica. Da bi stranac bio osloboen od ovih trokova, mora podneti domaem sudu uverenje svog nadlenog organa o imovnom stanju. 59. Pravna i poslovna sposobnost stranaca

- Jedna od velikih tekovina ljudske civilizacije je generalno priznanje subjektiviteta pojedincu, nezavisno od njegove nacionalne pripadnosti. Mogunost stranca da realizuje svoj pravni subjektivitet zavisi od propisa domae drave. - Pravna sposobnost je sposobnost lica da bude subjekt prava i obaveza. Stie se roenjem, a gubi smru.

- Eksteritorijalan karakter pravne sposobnosti ne zavisi od njegove nacionalne pripadnosti, priznaje se i neroenom detetu. Neki od uslova za sticanje pravne sposobnosti su: da je dete roeno ivo (Nemaka, vajcarska), da je sposobno za ivot (Francuska), da je ivo 24 sata (panija).

- Poslovna sposobnost je sposobnost jednog lica da svojim pravnim aktima realizuje svoju pravnu s