Pitanja i Odgovori Iz MPP

Download Pitanja i Odgovori Iz MPP

Post on 02-Sep-2015

60 views

Category:

Documents

8 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

ok

TRANSCRIPT

<p>Pitanja i odgovori iz MPP</p> <p>Pitanja i odgovori iz MPP1. Predmet MPP-- Pod predmetom MPP podrezumevaju se oni pravni odnosi koji su regulisani normama MPP i tu se gleda na predmet MPP kao grane prava, a predmetom se mogu smatrati i same norme koje reguliu odrfeenu vrstu odnosa i tu se na predmeet gleda kao disciplina koja izuava tu granu prava.</p> <p>- Pravni odnosi koji ine predmet MPP-a, postaju predmet ove grane prava samo ako sadre element inostranosti. Odnosi sa elementom inostranosti su odnosi stanja i sposobnosti fizikih i pravnih lica, imovinski, porodini, nasledni, privredni.... - Kao rezultat razliitih svatanja obima predmeta MPP-a, imamo predmet MPP-a kao nastavne discipline. Prema vladajuoj Francuskoj koncepciji predmet MPP-a, su norme o dravljanstvu, pravnom poloaju stranaca, sukobu zakona i sukobu jurisdikcija.- Predmet MPP-a je sukob zakona i obuhvata kolizione norme, pravila koja merodavno odreuju materijalno pravo za odnose koji se vezuju za vie suvereniteta. Norme o sukobu jurisdikcija su pravila koja reguliu graansko procesne odnose sa elementom inostranosti. Predmet MPP-a ine i pravila o privatnim pravima stranaca.- Predmetom MPP-a, kao discipline koja izuava odreenu pravnu oblast, smatramo norme o odreivanju merodavnog prava, graanskoprocesnim odnosima sa elementom inostranosti i pravima stranaca da u Srbiji stupaju u privatnopravne odnose.</p> <p>2. Pojam MPP-a</p> <p>- Meunarondo privatno pravo je grana nacionalnog prava. Koliko autora, toliko i definicija.</p> <p>- Prema nekim autorima, pojam MPP-a obuhvata norme o sukobu zakona (kolizione norme).</p> <p>- Prema Kegelu, MPP-o je skup pravnih pravila koja ukazuju na to, privatno pravo koje drave je merodavno.**- Recei MPP-o obuhvata ona pravna pravila koja, u sukobu pravnih pravila dveju ili vie drava, utvruju koje e drave graansko pravo primeniti na neki graansko pravni odnos.</p> <p>- Prema Jezdiu, MPP-o je grana prava jedne drave koja pravno omoguuje i regulie drutvene odnose koji treba da proizvedu graanskopravne posledice ne samo u nacionalnom, ve i u meunarodnom obimu.- Kada je u pitanju najiri konceptm, pojmu MPP-a se dodaju i odredbe o dravljanstvu.</p> <p>3. Metod MPP-a- Metod MPP-a ine naini i sredstva pomou kojed se vri prouavanje i regulisanje njegovog predmeta. </p> <p>- Postoje dva osnovan metoda: posredan (kolizioni, indirektni) i neposredan (materijalni, direktan)- Posredni, kolizioni metod je tipian nain regulisanja odnosa MPP-a. Norme kojima se slui treba da prue odgovor, prema kom pravu, domaem ili stranom, treba regulisati odnos sa elementom inostranosti.</p> <p>- Neposredni, materijalni metod, direktno regulie odnose ove grane prava, materijalnim ili procesnim normama domaeg prava. Nema mogunosti obraanja na pravo druge drave. Kada je u pitanju neposredno ili direktno regulisanje meunarodnim propisima, idealan nain reavanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti bio bi njihovo neposredno regulisanje i to na mmeunarodnom planu. Ako bi meunarodnom konvencijom bila stvorena jednistvena pravila u pogledu ugovorne i deliktne odgovornosti, jedinstveni uslovi za sklapanje i razvod brakova itd.. , postojalo bi savreno i jedinstveno reenje za one privatnopravne probleme za ije je reavanje zainteresovano vie drava. Ovo je teko ostvarivo zbog razlika meu pravnim sistemima drava, ali ipak postoje odreene konvencije koje su znaajne za regulisanje odreenih oblasti (Konvencija UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe). Neposredno regulisanje unutranjim propisima se pre svega odnosi na pitanje prava stranaca i meunarodnog postupka. Domaa drava neposredno ureuje, putem imperativnih normi, koja su prava dostupna strancima i na koji nain, a koja prava ostaju rezervisana za diomae dravljane. - Direktnu ili neposrednu tehniku regulisanja odnosa sa elementom inostranosti, moemo odrediti kao tehniku, pri kojoj se na injenice primenjuje pravno pravilo, koje svojom primenom injenini odnos pretvara u pravni odnos na taj nain to odreeno ponaanje uesnika odnosa ini obaaveznim.- Kada je u pitanju idnitektan ili neposredan nain, osnovni instrument takvog naina regulisanja su specifine norme kolizione norme. Ova pravila samo upuuju na merodavno pravo po kojem e se ta pitanja raspravljati.4. Privatnopravni odnos sa elementom inostranosti</p> <p>- Predmet MPP-a kao pozitivne pravne discipline su privatnopravni odnosi sa elementom inostranosti.</p> <p>- Privatnopravni odnosi danas predstavljaju izraz za zbirno oznaavanje graanskog, porodinog, radnog i privrednog prava. </p> <p>- Za pojavu meunarodno privatnopravnih problema, nije dovoljno da se radi o privatnopravnim odnosima, ve je neophodno da se u tim odnosima pojavi i element inostranosti. </p> <p>- Radi se o onim odnosima, koji se preko svojih elemenata, vezuju za vie drava.</p> <p>- Pored izraza strani elementi , odnosno meunarondi elementi koriste se i termini element inostranosti i meunarodno obeleje.- Zakon o reavanja sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (ZMPP) koristi izraz meunarodni element.</p> <p>- Strani elemet u subjektu javlja se na bazi dravljanstva kao pravne injenice, ali se moe javiti i na osnovu prebivalita i boravita lica koja stupaju u odreeni graanskopravni, privrednopravni, porodinopravni ili radnopravni odnos. Ovde e postojati strani element i u sluaju kada su u jednom ugovornom odnosu i jedna i druga strana srpski dravljani, ali imaju prebivalite u inostranstvu. Kada su u pitnju pravna lica strani element je izraen u subjektu, ako je bar jedan od uesnika odnosa pravno lice koje ima stranu nacionalnu pripadnost.</p> <p>- Strani element u objektu se javlja na bazi mesta nalaenja stvari, koja je predmet transakcije, i na osnovu merila pomou kojih se utvruje pripadnost osnovnih sredstava prevoza, kada su ona predmet transakcije. - Strani elemet u pravima i obavezama nastaje ako su strano obeleeni nastanak ili ispunjenje prava i obaveza(ako je posao zakljuen u inostranstvu, ako je deliktna radnja uinjena u inostranstvu).- Da bi se govorilo o pojavi stranog elementa, dovoljno je da samo jedan od subjekata ima strano dravljanstvo ili prebivalite u inostranstvu; da se samo deo stvari koja je predmet ugovora nalazi u inostranstvu.- Strani element pretvara porodinopravne, graanskopravne, radnopravne i privrednopravne odnose u odnosu meunarodnog privatnog prava. MPP-o ne preuzima reavanje tih odnosa u celini, jer nakon to su pravila MPP-a utvrdila pravo koje drave je merodavno, dalje reavanje spornog odnosa je preuzima graansko, porodino, privredno ili radno pravo odreene drave. - Znaaj: tajna je u sadanjosti. Ako obrati panju na sadanjost, moe je poboljati, a ako pobolja sadanjost bie bolje i ono to e ti se kasnije dogoditi. Zaboravi budunost i ivi svaki dan svog ivota prema poukama Zakona.</p> <p>5. Izvori MM-a</p> <p>- Dele se na unutranje i meunarodne.</p> <p>- Postoje razkliiti izvori MPP-a u pojedinim zemljama.- Negde su osnovni izvori zakonski propisi, a negde su sudki precedenti.</p> <p>- Sudska praksa ima odreenni uticaj i u zemljama u kojima nije priznata kao formalni izvor prava, popunjavajui praznine koje ostavlja kodifikacija ove grane prava.</p> <p>- Dopunskim izvorom MPP-a smatraju se i obiaji (meunarodni i unutranji).</p> <p>- U pojednim zemljama, izvore MPP-a predstavljaju i ratifikovani meunarodni ugovori bilateralni i multilatralni.</p> <p>6. Izvori MPP-a u Srbiji- Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim odnosima 1982. Naziv se menja 1996. godine u Zakonu o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. </p> <p>- Pre donoenja zakona, norme MPP-a su bile razasute u raznim zakonima.</p> <p>- Zakon o meunarodnom privatnom pravu stupa na snagu 1983. godine i predstavlja prekretnicu, prikriva obasti u sukoba zakona (odreivanje merodavnog prava) i sukoba jurisdikcija. Ne sadri norme o privatnim pravilima stranaca. </p> <p>- Ustav je osnovni izvor svake grana prava, pa i MPP-a. Predstavlja posredan i neposredan izvor MPP-a. Odredbe koje predstavljaju neposredan izvor jesu lan 97 Ustava: kojim je ustanovljena nadlenost Republike u oblasti i sistema prelaska granice i kontrole prometa robe, usluga i putnikog saobraaja preko granice, poloaj stranaca i stranih pravnih lica. Neposredan izvor je lan 17: prema kojem stranci u skladu sa meunarodnim ugovorima, u Srbiji uivaju sva prava zajamena Ustavom i zakonom, osim prava koja su iskljuivo rezervisana za dravljane Srbije. lan 85 Ustava predvia da strana lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, pravo na koncesiju i druga prava u skladu sa zakonom ili meunarodnim ugovorom. lanom 84 se garantuje stranim licima na naem tritu tretman jednak onome koje imaju domaa lica. Odredbe koje predstavljaju posredan izvor jesu lan 21 Ustava, zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu ili lan 62, kojim se brak definie kao zajednica mukarca i ene. </p> <p>Zakoni i podzakonski akt </p> <p>- ZMPP - Isti zakon ili podzakkonski akt moe da sadri nekoliko normi koje sklapaju u razliite celine meunarodnog privatnog prava. </p> <p>- Najvaniji pozitivni propisi koji su izvor kolizionih normi su: Zakon o menici 1946., Zakon o eku 1946., Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovodbi 1998., Zakon o obligacionom odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdunom saobraaju 1998.</p> <p>- Njavii popisi koji su izvor normi o graansko-procesnim odnosima sa elementom inostranosti: Zakon o parninom postupku 2004, Zakon o izvrnom postuku 2004, Zakon o steajnom postupku 2004, Zakon o arbitrai.Bilateralne i multilateralne konvencije</p> <p>- Ovo je potvreno lan 16 Ustava: opte prihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu sa ustavom.</p> <p>- Multilateralne konvencije: </p> <p>Konvencija o graansko-sudskom postupku 1905.</p> <p>Konvencfija o graansko-sudskom postupku 1954.</p> <p>Konvencija o sukobu zakona u pogledu oblika testamentarnih odredaba 1961.</p> <p>Konvencija o privilegijama i imuinitetima UN 1946. </p> <p>Konvencija o statusu izbeglica 1951. </p> <p>Konvencija o pravnom poloaju lica bez dravljanstva 1954. </p> <p>Beka konvencija o diplomatskim odnosima 1961. </p> <p>Beka konvencija o konzularnim odnosima 1963. </p> <p>- Bilateralne konvencije ureuju odnose izmeu dve drave vezane za uzajamno priznanje i izvrenje sudskih i arbitranih odluka, pravnu pomo, odreivanje merodavnog prava u statusnim i porodinim odnosima. U pogledu ovih ugovora, vai princip diskontinuiteta, koji znai neprelaznost prava i obaveza u sluaju sukcesije. Strane ne moraju zakljuiti izriiti sporazum o prelazu prava i obaveza, ve se postojanje i primena ugovora moe produiti i konkludentnim radnjama. Konzularna konvencija sa Belgijom 1969., sa Bugarskom 1963., sa Grkom 1974., sa Italijom 1960., sa Kinom 1972. </p> <p>7. Unutranji izvori MPP-a</p> <p>- Osnovni izvor MPP-a un svim zemljama, osim u kojima vai precedentno pravo su zakoni. Imamo dva osnova principa:</p> <p>1. u nekim zemljama postoje posebni zakonici u kojima su ako ne u potpunosti, ali barem najveim delom, sadrana pravila iz oblasti MPP-a. U Evropi poseban zakonik o mpp-u imaju: Albanija, Austrija, Andora, Italija, Hrvatska, Srbija. Posebne propise (zakone) posveene odnosima sa elementom inostranosti imaju: Japan, Juna Koreja, Severna Koreja.2. u nekim zemljmama propisi iz mpp-a se nalaze u raznim zakonima, ugolavnom uz odgovarajue materijalno pravne propise. Npr. norme koje reavaju probleme koji se javljaju usled pojave elementa inostranosti u naslednopravnim odnosima nalaze se u zakonima o nasleivanju, kolizione norme za menicu nalale se u meninim zakonima. (Holandija). U ovoj grupi zemalja mogle bi se izdvojiti kao podgrupa one drave koje u jednom zakonu (koji nije posebno posvee mpp-u) koncentriu najvei deo normi iz mpp-a. Taj zakon je po pravilu graanski zakon, koji sadri poseban blok mpp-ih normi. (Grka, Egipat, Kina).- Uredbe koje uglavnom slue , za popunu pravnih praznina (Francuska, Belg., Holan.,vajcarska). Njima se u zapadnim zemljama obino regulie pravni poloaj stranaca /re je o dinaminoj i osetljivoj materiji/. Sluaj sveobuhvatnog i potpunog gegulisanja problematike MPP Maarska Uredba sa zakonskom snagom o MPP iz 1979. g.- Sudska praksa vezuje se za angloameriki pravni sistem. Zasniva se na sudskom precedentu. U veini drava, sudska praksa nije formalni izvor, ali se sa njom popunjava odsustvo zakonskih propisa za MPP-a. Prednost sudske prakse se ogleda u mogunosti da blagovremeno nadomesti nedostatke, odsustvo pravnih propisa u oblasti MPP-a. 8. Meunarodni izvor MPP-a</p> <p> - Meunarodni ugovori i meunarodni obiaji</p> <p>- Meunarodni ugovori su najstariji pisani izvor MPP-a. Njihova prvobitna funkcija jeste omoguavanje povoljnog odnosa, pravnog statusa ili zasnivanje privatno pravnih odnosa za dravljane ugovornica. Meunarodni ugovori postoje deo unutranjeg pravnog poretka posle njihovog potvrivanja (ratifikacije) i imaju primat nad normama unutranjeg prava. Sudovi su duni da meunarodne ugovore i opte prihvaena pravila meunarodnog prava primenjuju neposredno. Ako ugovor samo stvara obavezu za dravu da na odreeni nain izmeni svoje unutranje zakonodavastvo, takva odredba se ne moe neposredno primeniti. - Ukoliko isto pitanje reguliu dva meunarodna ugovora, odgovor zavisi od toga da li su ugovori viestrani ili dvostrani. Sukob izmeu samih meunarodnih ugovora, reava se u korist bilateralnog ugovora. Kada je u pitanju hijerarhija izmeu samih meunarodnih ugovora imamo princip maksimalne efikasnosti ili princip najpovoljnijeg prava. Oba podrazumevaju primenu odredaba onog ugovora koji s obziorm na njihov cilj, obezbeuju najpovoljnije reenje. - Podela meunarodnih ugovora: </p> <p>1. Prema broju drava potpisnica, dvostrani i viestrani. </p> <p>2. Prema otvorenosti (mogunosti pristupanja): otvoreni, poluotvoreni i zatvoreni. </p> <p>3. Prema predmetu: ugovori o meunarodno pravnoj pomoi u graevinskoj i trgovinskoj materiji; trgovinski sporazumi; konzulatne konvencije, konvencije o nastanjivanju. </p> <p>- Konvencija posveena regulisanju razliitih pitanja MPP-a odrana u Hagu izmeu 12. i 27. septembra 1893. (to je dan osnivanja hake konvencije za meunarodno privatno pravo). Konvencija je 2006. imala 65 drava lanica. Do kraja 2006. je usvojeno 37 konvencija iz oblasti MPP-a. </p> <p>- Meunarodni obiaji su poslednji u hijerarhiji. </p> <p>9. Hijerarhija izvora MPP-a- Razliiti meunarodni, razliiti unutranji, meun. unutr., ukupna hijerarhija svih izvora. - Postojanje vie razliitih izvora MPP-a, dovodi u pitanje njihov redosled. - Postoje meunarodni ugovori i obiaji. </p> <p>- Kod nas, u hijerarhiji iizvora prava, nakon ustava, za primenu dolaze u obzir potvreni meunarodni ugovori, koji ne smeju biti u suprotnosti sa ustavom, a zatim domai zakoni, koji ne smeju biti u suprotnosti ni sa ustavom, ni sa meunarodnim ugovorom. </p> <p>- Meunarodni ugovori postaju deo unutranjeg pravnog poretke posle njihovog potvrivanja i imaju primat nad normama unutranjeg prava. Postoje dvostrani i viestrani ugovori. Primat imaju dvostrani, jer se u odnosu na viestrani pojavljuje kao specijalni zakon. </p> <p>- Pri odreivanju hijerarhije izmeu samih ugovora, po...</p>