1

Скраћенице:

аор. аорист ар арапски арх. архаична реч аугм. аугменитатив бот. ботанички бр. број буг. бугаризам; бугарски в. види вок. вокатив вулг. вулгарио г глагол ген. генитив геогр. географски термин дат. датив дем. деминутив деч. дечји говор еуф. еуфемизам ж. именица женског рода зам. заменица зб. збирна именица зоо. зоолошки изр. израз импер. императив ирон. иронично итал. италијански ј. једнина 2 лмн. аор. друго лице множине аориста лмн. пре. треће лице множине презента м. именица мушког рода мн. множина несвр. несвршени глагол пеј пејоратив перф. перфекат поет. поетски прид. придев прил. прилог рет. ретка реч с. именица средњег рода свр. свршени глагол тур. турски узв. узвик ускл. усклик

2

фиг. фигуративно франц. француски хип. хипокористик циг. ромски црк. црквени термин шаљ. шаљиво шпанс. шпански

3

А абá, г несврш. троши, користи, употребљава, хаба 1. ("Овеја дреје аби вечем три године...") 2. "троши реч...", рече за сваки случај, покуша да нешто постигне својом напоменом ("Аби си, човек, реч...") абаџија м кројач народног одела од сукна, абе. абен, -а, о прил. дотрајао, ношен, коришћен ("Дрешћете новшће, ама абене.,.") аб'р (абер), м (тур.) порука, вест, глас ("Стиже ми од Јосива аб'р д'идем на славу...") ("Прати му абр да че дојдем у торник...") абре узв. ама, бре ава циг. ево авте, узв. циг. бежи ("Авте, Мико, че ни увану!") авузина - отвор, провалија агалика, ж мераклика ("Невестата му агалика, че си има работу сас њу...") аг'л'к, м (тур.) уживање ("Коди њи богатл'к и агал'к!") аде / ајд (е) - хајде адет, м (тур.) обичај ("Ману се и адет -позаборавише се обичаји") ("Дадомо по пару – тека је адет... ") аздисал, -а, о прил. (тур.) све му потаман, има свега у изобиљу ("Мани га, тија аздисал, па не знаје какво работи!") аир, м (тур.) корист, добробит, добро ("Не виде аир оди туја работу!") ај / ајд / ајде узв. хајде. ("Ај, ај, нече па нече -никако не пристаје") 'ајдук - хајдук ајдук, м, натега за пиће аје, г несврш. хаје, обраћа пажњу, поклања пажњу ("Он си орати, ама ја б'ш не ајем!", "Чујем, ал' не ајем!") ајлук, м (тур.) плата за одређени временски период ("Работи код Ааврама за ајлук од четиресе гроша месечно... ") ајлучар, м (тур.) најамни радник, радник по погодби ("Ма как'в ортак, он је ајлучар при газда Антанаса!") ајман (ајмана), ж. мн (тур.) животиња, стока ајнаџија (инаџија), м особа која тера инат ("Тија голем ајнаџија, главу си оди њег' има вржеш!") ајнаџисћи, прил. у инат, споро, без воље ("Ако си узел да га работиш, не работи га ајнаџисћи!") ак, чобанска плата у натури, за чување сеоских оваца ак′л , памет ака несвр. ака, г несврш. скитати. ("Че ака, ака, па че доака скитаће, - скитаће, па ће се скрасити")1. лута без циља ("Ене га, по цел д'н ака!") 2. удара, мува ("Додек оратиш, она га саде áка поди ребра, да невидим...") акање, с рад без мере; лутање без циља ("Това акање доглаву чему дојде...") аке-аке - лутај, лутај ак'л, ж (ар.) ум, памет. мозак ("Завалија. ич ак'л нема!")

4

ак'лан, -а, о прил. паметан ("Млого њим ак'лно детето, че га давају на занајат...") акнем - свр. ударити акреп, м (ар.) шкорпија; фиг. ружна особа ("Невестицата му асли акреп") ала ж аждаја, оба која служи као негативан пример. ("Але и неведе - лоши и наопаки"). (Алосана ала - ала над алама") алав,-а, о прид. прождрљив, незасит ("Гледам га на славу, млого, бре, алав-бога изеде!") алавужда - пробисвет, преварант алалем (алахуалем), (ар.) сва је прилика, по свему судећи ("Алалем, че мора д'идем у град!″) алали (халали), г несврш. (ар.) 1 . опрашта, прашта ("Че му алалим и што ме увреди преди човеци... ") 2. поклонити, даривати ( Нана њу за свадбу алали две меће мамудије...")("Беше срдит на брата си,ама му после алали...") аламан (аламање), м мн мангуп, нерадник, "неранимајковац"("дојдоше некви аламање, па лом напрајише!" (Порекло речи (појма) "аламан" ("аламање"), највероватније је у француској речи Allemand-Немац, због непријатних искустава Пироћанаца са Немцима у два светска рата...) аламанта - кицош алаџа. ж (тур.-перс.) шарено платно, памучна материја за одећу албатница ж поткивачка радња алев - црвен, тур. Александровац, назив села око Бабушнице алесија, м (грч.) прил. крупан, јак човек, огроман ("Колкава си је овова алесија!") ("Колкава си је алесија на Мечћине момчето! ") али, г несврш. мази, лоше васпитава, учи лошим навикама,навикавати на попуштање ("Млого але детето, че си имају муку ка порастéе...") алипав, а, о који је извитопереног тела или удова алишта, ж мн брука, бруке ("прљав веш") ("Скараше се пред порту, па си изнесоше свата алишта! ") алнем - ударити, улубити, уалити алнут, -а, о прил. ћакнут, са њим нешто није у реду ("Пушти га, тија мал'ко алнут! ") алтав, а, о прил. фаличан, неспретан (в. алча)наказан, који је деформисаних удова или тела. ("Алтави и патрави- наказни и хроми") алч, ач м алчило с бескарактерна (и физички извитоперена) особа алчáк, м (тур.) низак, ниска раста алча, м (тур.) 1.фиг. пропалица, нитков, простак ("Пушти тогајте алчу, ништа оди њега нема!") 1. неспретан, трапав,"алтав'(Тија, па, алча, ништа н'умеје да уработи сам!") аљав - неодговоран, неуредан ама - баш. ама кво / ама какво? али шта? амал (амалин), м (ар.-тур.) носач ("Че идем на занајат, нечу докрај живот амалин да будем!") американ м врста текстилног платна

5

аметом, прил. (ар.) сасвим, потпуно, одреда, све ("Јордан аметом пошашавел! ") амин, прил. право време, одговарајући тренутак ("Епа, 6'ш га потреви у аминат, па затова пристаде! ") аминте, свате изр. да је све добро, пријатељу, уз божју помоћ ам'н узв. аман, побогу; спасавај амнỳ, г сврш. дограби, прогута одједном, зграби ("Овија држеше перашкуту уруће,а Милча му ђу изневрће амну! ") андрав - крив, искривљен андрак. м (перс.) туга, несрећа, јад, ђаво ("Незнам који му је андрак, па се саде кара!") антерија - ж хаљина од чохе, извезена гајтаном, кратак мушки или женски аљетак са рукавима или без њих, постављен памуком; црни гајтани се преко антерије ушивају тек после косовске битке у знак жалости апе, г несврш. уједа, угриза ("Варди се од кучето, апе!") апне свр. грицнути арáм, прид. (ар.- тур.) проклет-а, о ("Арам да ти је лебацат што га коди нас изеде!") арáмија, м (тур.) разбојник, пљачкаш, отимач ("Сас туја арамију немој никакву, работу да имаш!") аран -а, о прил. (ар.) лепо васпитан, добар, особа од части ("Арно момчето на Џинђини!"), прид. добро, баш лепо ("Арно је што си живујете...") араслан , зоо. лав арекше свр. јако се допадати; запасти за око ариже, г поклони, дар без накнаде ("Ујћата му ариза њивчето...") арлија, узв. срећно, нека је са срећом ("Епа, са, ка се додумамо, нек' је арлија!") арнé, прил. јако, снажно, много ("Арне га удари по главу, зашамути га!") арнавутин , шиптар арнејако , подоста артија, артишка ж папир, папирић артишан, -а, о прил. од хартије ("Тури ми бонодне у артишну ћесу...") артишљак - хартија арчи, г несврш. троши, расипа ("Гочка печали, ама си добре и арчи...") аскурђел - шести деда асли, прил. исти као, баш као ("Асли је áла ка седне да једе... ") асна, ж (ар.-тур.) добро, срећа ("Јега види асну од туја работу!") атула, ж истурени део кућног зида или подрума ("Лончето је турено на атулу... ") аџамија, м (ар.-тур.) неодговоран, боем, расипник ("Нема од њега домаћин да буде, голем је аџамија... ") (У арапском, "аџамија"је неискусана, невешта, неупућена особа ("Младо момче, аџамијо!"). И у турском има исто, или слично значење. У пиротском говору "аџамија"се, као што се види, употребљава у нешто другачијем смислу...)

6

ашљак, прил. пропалица. нерадник, мангуп, насилник ("Тија је голем ашљак...") ашчија, ашчика м ж (перс.-тур.) особа која уме да припрема јело, кувар ("На свадбуту куде нас, Севду че окамо да ни буде ашчика... ")

7

Б баба ж ташта; баба бабачко, прид. велико, крупно, обилно ("На свадбу у Коцини беше бабачко једење!") Бабин Кал, назив села око Беле Паланке бабичка, ж баба ("Еј онаја бабичка је на Тодора тетка!") бабуша, прил. иста као баба, личи на бабу, има бабине особине ("Девојчето иста бабуша... ") бавно, прил. споро, успорено, потребно много задржавања ("Работата неје тешка, ама је бавна... ") багаив - са маном , манит багаш м пртљаг багрен м бот. багрем, акација бађева, прил. бадава, џабе ("Продаде кравчето бађева... ") 2. без користи, узалуд ("Бађева идомо на њиву - одма' се упада ћиша...") бађи, прил. бајаги, као бађим, кобађим прил. кобајаги, као да, тобож ("Појдомо к'мто врата, кобађим че си идемо... ") Базовик, пиротско село бајађи, кобајађи, прил. (бађим) , бајаги, као бајћа м старији мушкарац (брат, девер, зет) бакари изр. ценити ("Никој га не бакари - нико га не цени; нико че мари за њега") балавур, м особа са великом главом а са мало памети ("Од тогајте балавура ништа не мож' да одбереш!") балг'за (балдуза), ж (тур) женина сестра, свастика (balduza (тур.)- женина сестра, свастика; у пиротском говору ретко је у употреби) балдисал, -а, о прил. преморен, изгубио дах, клонуо од напора ("Додек поора, беше балдисал!") бамбадава, прил. (тур.-ар.) сасвим бесплатно, без икакве накнаде ("Даде си чезето бамбадава!") бандза, м крупан, дебео, трапав ("Беше вилданес'; а са как'в је бандза...") бандзов, м скитница, неразуман, глуп, тврдоглав, нерадник ("Какво тија бандзов оче оди нашево девојче?!") банем - ући, упасти изненада баница ж пита; гибаница Бањски Дол, назив села око Димитровграда бапка ж, дем. од бáба ж баба барабар, прил. упоредо ("Ако је маненко, на њиву копа барабар сас нас!") баре, -м, мка прил. (тур.) у најмању руку, ако ништа друго ("Не спечалимо ништа, ама си барем одврнумо наште паре!") барење, г несврш. убеђивање, придобијање за нешто баретина , ж, капа од овчије коже, шубара од најфиније јагњеће коже у црној боји и без шиљка Барје Чифлик, пиротско село Барје, назив села око Димитровграда

8

барла, барле ж шубара од нестрижене јагњеће коже басамаци, мн, басамак , м, , степенице Басара, пиротско село Басарсћи камик – највиши врх на старопланинском венцу Видличу изнад Пирота басма, ж шарена памучна тканина-материјал за израду женске одеће зване "з'б'н" басћија, ж (тур.) поклопац од дасака; користи се при изради качкаваља у поступку цеђења сира (Основно значење у турском језику: грубо отесано одсечено танко стабло) батише, г сврш. поквари, поремети ("Ништа не мож' да уработи, а да нешта не батише...") Бачево, назив села око Димитровграда бачија ж велико музно стадо оваца (и коза); више музних стада чије напасање и мужу надгледа један организатор; место пријема млека (на испасишту) бачисћи, ка, ко , који припада бачији баџа, м муж женине сестре (пашеног) баши несвр. тајити, скривати башка, прил. (тур.) одвојено, свако за себе ("Парете си чувамо башка...") башкал'к, м (тур.) посебни, издвојени део имовине (" Това си је на Сотира башкал'к...") башта м отац мн баштеве ("Башта му - његов отац")("У нашу кућу је како башта рече!") башта (стари), м најстарији стриц баштин, а, о очев баштојћа, прил. исти отац, као отац, са очевим особинама, личи на оца ("Развејан унође- прави баштојћа!") б'бне се свр. пасти (уз карактеристичан пљусак) у воду б'бње, г несврш. тутњи ("Ћумбето убаво накладено, па саде 6'бње...") бегање, с обичај да девојка пође - побегне момковој кући ради удаје, упркос противљењу својих родитеља ("Недаваше ђу, па се реши на бегање... ") Бегов-мос', мост у селу Станичењу направљен пола од дрвета, пола од камена (део пута Via Millitaris) беђендисује (бенђедисује), г несврш. симпатише, допада му (јој) се ("Нашијат бенђедисује на Јосћини помладото...") Бежиште, назив села око Беле Паланке бездетка, ж нероткиња, "штирица" ("С'првотога мужа немаше деца, оратеше дека је штирица, а сас друготога добише девојченце...") бездир , м бестрагија; помућена свест бејо бејах Бела, пиротско село Белан део старопланинског ланца између Топлог Дола и Гостуше, са кога се снег касно повлачи белег – црта, обележје

9

бележит, -а, прил. обележен (од Бога) видљивом физичком маном,недостатком ("Ели је бележит, сас њега немј работу!...) белеје се несвр. белити се, одавати белину белилка ж белило за лице; белило за веш белмуж – м врста јела, млечни производ добијен кувањем младог несланог сира у овчијем млеку, уз додавање кукурузног брашна белне се свр. забелити се белоклепав - човек са белом-риђом косом белокожав - беле коже белћим, прил. (ар.-перс.) можда, ваљда, вероватно ("Белћим че дојде, ако па не изл'же... ") белчуг, м, беочуг израшен од гвожђа беља, ж невоља, незгода, проклетство, оно чега се не можеш отарасити терет, мука ("Незнам ешто му таја беља требеше! ") бељосује, г несврш. клевета, окривљује, љага ("Онаја по село саде бељосује снауту... ") бенђедише (некога) свр. допасти се; заволети Берауљ, назив села око Бабушнице бере, г несврш. гноји; иронично: нема користи од нечега, ништа не може да убере ("Бере како пета гној... ") берећет м принос, летина берија, ж (тур.) узбуна, бука, дрека ("Нададе бирију по њега... ") Бериловац, пиротско село Берин Извор, назив села око Бабушнице берла, ж, капа од овчије коже, шубара од најфиније јагњеће коже у црној боји и без шиљка Беровица, пиротско село беше му! готовоје! б'з, бот. м зова ("Додек беомо манечћи, оди б'з прајеомо свиркала...") б'зди, несврш. смрди, заудара ("Кво това б 'зди у подрумат? ") бије си шéгу несвр. спрдати се са неким или нечим бијење, ж туча, батине, батињање ("Јучерка на Клок паде бијење! ") биковит, -а, о прил. укрућен, мало покретан, несавитљив, тврдоглав, лоше нарави, неразуман, непреправљив, својеглав; ("Перча млого биковит... ") билмез, м (тур.) незналица, глупак, будала, неотесан клипан Било, назив села око Димитровграда биљобер - који бере траву - биљке бимбаширин - крупан дебео чо-век бињиш, м, одевни предмет сличан антерији од белог сукна, са капуљачом, дугачак до пета са кратким рукавима до лаката бирка, ж пост. избирачица биров - сеоски позивар Бистрица - лева притока Нишаве бицман, м незграпан, крупан ("Колкав бицман стану!")

10

бича м бик; снажан во биче - дем. од бика, мали бик б'клица ж буклија, мала посуда за вино или ракију, која се носи у џепу благо, слатко, пријатно благол'ж –слаткоречив лажов блажан, на, но мастан блажи несвр. јести мрс, не постити блазне, несвр. саблажњвати блазни, г несвр. изазива саблазан ("На Јосћине девојћета блазни свет...") бланта, г несвр говори без везе ("Мани га, тија бланта..." "Жене, покрите му главу, вану да бланта!...") Блато, пиротско село блашко, поет. од благо слатко, пријатно б'л'г'за, ж женина сестра, свастика ( balduza(тур.)- женина сестра, свастика; у пиротском говору ретко је у употреби) блеј близа, прил. близу близнé, с близанац близнетија, с мн близанци б'лска, г несврш. удара, лупа ("Целу ноч некво 6'лска по двор!") блта несвр. лутати; говорити којештарије б'лшти, г несврш. бљешти (" Очистила плотнуту на шпоретат, па б'лшти!") б'љезга, г несврш. лупета, говори бесмислице, прича свашта ("...Оди Цветана не мож' да чујеш домаћинску реч - саде б'љезга!") богатија ж богатство Богдана. ("Ко Богдана наша - изрека којом се потсећа на анегдоту о некој Богдани Богдановац, назив села око Бабушнице бодљив, а, о који боде Божич - Божић бојарија, ж место у старој пиротској кући, где се остављала обућа бојлија м особа склона тучи бојлија, м (тур.) стасит, лепо изгледа, привлачи пажњу својом појавом ("Нема кво да се орати - момчето њим бојлија(") боклук, с (тур.) ђубре ("Оди боклук њим, у ижуту не мож улезнеш!") болка Бољев Дол, назив села око Димитровграда босотује несвр. ићи бос, не имати обућу ботурачћи прил. гледа несвр. гледати са мржњом, натмурено, баксуски ("Перча гледа ботурачћи... ") ботуришем - сузбити погледом б'пну, г сврш. 1. фиг. одвали нешто ("Тија ћута, ћута, па б'пну!") 2. паде ("Детето седеше на сћемле, па тиће б'пну наземи... ") брабонћа / бробонћа / бробонка ж брабоњак, суви измет овце, козе, зеца брана

11

браник м в. браниште , шума у приватној својин браниште с браник, шума у приватној својини братанац м синовац Братишевац, назив села око Бабушнице Браћевци, назив села око Димитровграда брбољи несвр. рет. брбљати; мрмљати брдак – глинрна посуда брдомитид, м, мутавџијски алат Бребевница, назив села око Димитровграда бревенек м једна од двеју ногавица бревенека, традицијских чакшира од сукна. ("Бревенеци му скројила - испланирала му живот, судбину по свом ћефу бревенеци, м врста панталона, без џепова и шлица, са два отвора на предњем делу; тесне уз ногу; прављене су од пртеница беле боје ("У старо време се носеоше бревенеци....") Брестов Дол, назив села око Бабушнице бржњо - брзо брз′дер, м остаци од конопље после „чукања“ брзак, м нервозна особа, која реагује брзо, без много размишљања, "на прву лопту" ("Неваљаје му што је тол'ко брзак... ") брзга, г несврш. жури при говору или при раду ("Не мож' га убаво уработи , ка толко брзга!", "Тол'ко брзга, дага не мож разбереш какво орати... ") брзгало, с дечја играчка; прави се од "цволиће"; деца се брзгалом прскају пошто га напуне водом брзи, г несврш. јури, гања, тера да се пожури ("Р'гаћете пол'чка работе, па ђи газдата брзи... ") бркне г сврш. завући руку Брлог, пиротско село брљичка (се) г несврш. брчка се ("Несу се купали у љочкушу, саде се малко брљичкаше... ") бробињак, м мрав бробињало, с мравињак б'рцнем - замочити прст у што брчкољ - набор брчкољ-е, м 1. неукусно јело ("Не једе ми се тија брчкољ...") нејасне, компликоване ствари или односи ("Нечу да расправљам његови брчкоље!") буа несвр. ринтати, стално радити тешке физичке послове буав, -а, о прил. отекао, натекао у лицу ("Мал'ко ми како буав, ценим да га је некој добре тепал!") буаљћа / буваљћа ж пракљача, палица за ударање веша при прању на реци буање с непрекидан тежак физички рад буателник - дрвена направа за чукање конопља

12

бува, г несврш. 1. бере орахе млаћењем ("Јучерка бува.мо ореси у лозје...") 2. говори без размишљања, лупета ("Саде бува, нема да чујеш домаћинску орату...") 3. иде без јасног циља ("Море, он бува по цел д'н, ништа не уработи...") буваљћа, буаљћа, в. буаљћа, ж пракљача ("Степале се, богати, па ђу Joрда ударила сас буваљћу!") будалес, ста, сто будаласт будал'сћи прил. глупо буза, ж врста јела; прави се од укисељеног кукурузног брашна и квасца; једе се са удробљеним хлебом; фиг. ("Бистар како боза... ") бука ж бот. буква (дрво) Fagus sp.; део воденице низ који се слива вода на воденично коло букарење, с парење свиња ("Карамо свињчето да се букари...") буклија, ж дрвена посуда за воду Букоровац - Дол, назив села око Беле Паланке булће, ж мн кокице ("Дојду комшиће на посед'к, па си избулкамо булће... ") булумач, м, нонсенс, бесмислица, којештарија, глупост, којешта, ситнице, бесмисао, будалаштине, неважне ствари, безумност, несмисао, неважне ствари, лудост, лудост, непромишљени поступци, бесмисленост буљук м чопор свиња; стадо оваца (и коза) бумбак, м дубок вир ("Не улазете у бумбакат, млого дл'боко!") бупну, г сврш. (в. б'пну) бупће, ж, мн, рупе буриште, с, буре бутнеш - свр. гурнеш буца, г несврш. лута без циља ("Ништа уруће не вача, по цел д'н негде буца...") бучица, с, мала каца, качица бучје с букова шума бучка несвр. бућкати бучка, ж качица у којој се "бучка" масло бучкало, с дрвена справа којом се "бучка" млеко у процесу прављења масла бучумиш, м погрдан израз за неуредну, унакарађену женску особу ("Погледе овуја, асли је бучумиш!") буџак, м 1. део појате за смештај јагњади 2. забачено место ("Селиштето њим у нек'к'в буџак... ") б'цкав – трновит б'цкољ - трн, бодља б'чва ж бачва б'ш, (тур.) баш ("Б'ш за њега заоратимо, ка он тиће улезе!") б'шење, с прикрива се нешто, таји се нешто, жели да нешто сачува од јавности ("Коди народ не помага б'шење!") б'ши, г несврш. крије, прикрива, скривати, тајити (" Овија нешта б'ши!")

13

б'шча ж бошча, овећа платнена крпа за везивање и ношење веша, хране и сл.; башта б'ш'ч'л'к, м девојачка спрема, бошчалук ("Голем б'ш'ч'л'к спремили за кума и кумицу... ")

14

В вáде пиши (ка óди) несвр. ходати искренутим стопалом вáне свр. ухватити; почети. ("Ванули се старити додумују - почели родитељи момка и девојке да се договарају за удају вајда ж корист ваклес, ста, сто који има лепе црне обрве (што је било идеал лепоте) вакло, прил. комбинација беле и црне боје ("Лиле, Лиле, вакло јагње... ") вали, г несврш. хвали, говори похвално о некоме (нечему) ("У В'лковијање, Костадинка вали девојчето... ") Валниш, назив села око Бабушнице Вава, назив села око Бабушнице валуга / валога, ж увала у виду канала ("Пиревинуту што ископамо, врљимо у валогуту...") вамилија, фамилија, рођаци до 8. колена ванђелије му чита изр. (узалуд) саветоватн ване свр. почети ванем - ухватити вантазија ж мн вантазије / вантазје ћакнута особа; маштар ванул, г сврш. ухватио ("Васа ванул једнога другоселца у краџу... ") 2. почео ("Тија ванул да пије... ") варди, г несврш. хранити,брани, чува ( "Дедата варди лозје...") варен - куван врца, ж, канап вареница - чорба од зеља - куваница варенце с дем. од вариво с оно што се кува вари несвр. кувати варка, г несврш. журити, жури ("Куде ли баба Симка свидни варка?") варошанће - грађанке васуљ, м пасуљ Вача инћар изр. говорити како није било и тако лажно представити догађај и сл. вача несвр. хватати. ("Че вача планинската села - удаће се далеко у неком планинском селу ") вача се несвр. хватати се за руке у колу вача, г несврш. хвата ("Неје сви дни т'к'в, ама га час– па па га вача...") вашарује несвр. учествоватн на вашару вашти, те, та ваши век и свет м време, простор, живот вели несвр. говорити. ("Деда велеше - говораше деда") Велигден / Велигдан Ускрс велија, ж кришка качкаваља (сира) ("Напрајимо сирањето, па га исекомо на валије...") Велика Лукања, пиротско село Велики Суводол, пиротско село Велико Бањанце, назив села око Бабушнице Велико Село, пиротско село

15

венчалница – венчаница веранда, ж, избочина на кући у облику покривене терасе одакле се улазило у собу Верзар, назив села око Димитровграда вериђе, ж, мн ,ланац са котаом изнад огњишта у ижи верижњак - мотка о којој висе вериге над огњиштем Вета, назив села око Беле Паланке Витановац, назив села око Беле Паланке веч / вечим / вечима већ вечемка, вечем, прил. већ ("Вечемка је време за легање...") веџа, ж веђа В'зганица, ж подручје на путу Пирот-Висок в'з'д'н. прил. вазда; читавог дана, поваздан, од јутра до вечери, целога дана ("В'з'д'н се разођује..,") видело, светлост, дневна светлост, вијачка - гвоздена направа за стезање запрежних кола вије – суче несвр. изврдавати, покушавати се извући из непријатне ситуације вијење, с штројење стоке "увијањем" вика, г несврш. плакати, плаче ( "Додек бебето не вика, мајћа му сиску не дава...') викање - плакање вилдан м младица; млада воћка; ластар вилица, ж виљушка ("Понапред се неје јело сас вилицу, него си се топило сас петопрсннце...") вилџан м шоља за кафу вираје, г несврш. успева, нормално се развија ("Јовћиното мушкото беше слаб'чко, ама са вираје...") вирјан – вири ветар, промаја виронга, ж завеса ("Богатлк у њи, на пенџерити и виронђе турили...") висле - на рачвастој гранчици у облику грозда нанизане трешње височ'к, чкá, чко прилично висок Височка Ржана, пиротско село Височки Одоровци, назив села око Димитровграда вистан - женска хаљина врзоглавка, повезача за главу,марама витрушка - развигорац виџ! 2 л.ј. импер. од види свр. видети виџева, г несврш. виђати, виђа ( "Виџевам ђу, ама ретко... ") вишек – чаура, фишек Влаковија, назив села око Димитровграда Власи, пиротско село влачење, израз за "забављање" момка и девојке ("Овија па, још се влаче - е што се не узимају? ") влачење, с фаза у преради конопља и вуне ("На седењћу влачимо в'лну... ") влачи г. несвр. вући, теглити; радити тешке физичке

16

послове("Остарело, бре, ама па по цел д'н влачи!") влачопетав, -а, о вуче ноге кад хода, фиг. неспретан, ни један посао не завршава на време и како треба ("Момчето њим влачопетаво... ") влк м мн влцје / влци вук влна ж вуна в'лче, г несврш. (в. влачи) водељак м мн водељаци пеј. од водá ж водурина; велика вода воденично коло - воденични точак воден'ц, м врста крушке водник, м, место у ижи одмах поред врата где се остављају тестије и друге посуде за воду воз м саонице са кабастим товаром од око 300 кт возење, с 1. вожња ("Имамо возење до Крушку...") 2. фиг. одуговлаче, намерно развлачење, оклевање ("Нема ништа оди додумување, товаје саде возење... ") вој, датив од лич. зам. она вој, ву, зам. њој Војнеговац, пиротско село воловодица, ж кретање без реда и поретка; гужва, неред; не зна се ни ко где иде, ни ко шта ради ( "Штом се прибере дома, одма ' се напраји воловодица... ") вочка ж вочће мн- осушени плод неке воћке, кувано суво воће, јело од сувих воћака вр′ца , ж дебљи канап ("Вржи га сас врцу, да не побегне... ") вра ж вршај на гумну вражалица ж врачара вражал'ц, м, вражалци, мн, врач, онај који скида чини ("Беше се млого уплашило, па га водимо у Витановци, коди вражапца, Сента се ока... ") враже несвр. мрдати прстима (болесне руке), правити покрете прстима (дете, врачара); врачати вражука несвр. врачати вражукање, с 1. врачање ("Суска си је јоште оди бабу научила да вражука...") 2. лепо свира на неком инструменту ("Тија синдрак вражука на цоваруту! ") Врандол, назив села око Беле Паланке Враниште, пиротско село Врапча, назив села око Димитровграда вратњица, ж, мала врата на кочини или кокошарнику врви се несвр. непрекидно долазити (као) у колони, на врпци врви, г несврш. 1. ниже једно на друго ("Ете га поди сајван, врви шушпе на низе...") 2. жури, хода брзим темпом ("Видо га коди Клок, врви к'мто средсело... ") врвина, ж стаза ("Беше млого росуљиво, па си идомо по врвину...") Вргудинац, назив села око Беле Паланке вревење – говор, разговор

17

вреви, г несврш. говори, говорити, прича ("Вреви, завалија, ама нема на кога... ") врек – козји глас врека несвр. мекетати (коза) врека, г несврш. мекеће ("Јаренцето врека поди сајва, време му је да сиса... ") Врело, назив села око Бабушнице Вучи Дел, назив села око Бабушнице вречљак м дроњава врећа врже, г сврш. веже ("Кучиштето че здрса некога, мора да се врже!") врз (и) преко, са горње стране врза ж веза нечега ("Купи си па пијац врзу лук... ") врзаљћа, в. врзаница, нешто што је везано у низу на канапу врзан, -а, о прил. везан ("Врзан поп-мирно село!") врзаница, нешто што је везано у низу на канапу врзољ, -и, м мн петља. чвор ("Штом некој умре, одврзују се сви врзољи"). вркљук, м врста јела; у сирће се исецка празилук и засоли; у равничарским селима познато као "таратор" врлина, жица или канап развушен између два стуба за сушење веша врља, г несврш. бацати, баца ("Батиса се месото, па га врљи па кучетијата!") врљачан - брдовит врљи свр. бацати врљиш - сврш. бацити врндало, с чигра; превртљивљ и неморална особа; курва вр'овиње, с ситна паприка са врха стабљике при крају бербе ("Најблађе шушпе су вр'овиње... ") вронцле - ресице виронга, завеса врс ж, м, вршљак; вршљакиња; генерација врскав - врска, манит у говору врта / врча несвр. враћати врта се несвр. враћати се вртка с опаш несвр. вртети репом вртоп, њива у удолини врца, г несврш. једе кашиком вруће јело ("Јанијата се јоште не беше оладила, па бата саде врца и устрдза од жешко... ") врцање, г несврш. вађење (скупљање) меда из кошнице ("Време је за врцање мед из вршкарете... ") врцка се несвр. стнлно се освртати и правити заводљивс покретс (жена). ("Роска Врц - нека Роска која заводи мушкарце покретима тела") врцна, ж намигуша, кокета ("Голема врцна стану на В'лковијање помладото!") врцне свр. рет. окренути врстено при предењу врцне се свр. изненада се тргнути и окренути врча / врта несвр. враћати врча, г несврш. враћа ("Врча му зајем...")

18

врчва - ж врч, земљани суд за туршију вршњак /вршник с сач, гвоздени или земљани поклопац за црепулљу ву дат. и акуз. од лич. зам. она, њу, ју; њој вуждало, м с ж оно што зуји, зврји, особа која је стално у покрету, без јасног циља ("Оди овова вуждало домаћин нема да буде!") вужди, г несврш. хуји ("Штом дуне ветар, кроз коминат ване да вужди.... ") вузга, г несврш. клиза ("Штом падне снег, одма' се вузга по малу...") вузгав - клизав вузгавица - клизавица вузнеш - сврш. оклизнути вукне се свр. брзо се увући, сакрити се одједном вунија – левак за сипање течности вурда - врста ситног посног сира вури, г несврш. добро, обилно једе ("На гледу слаб'чк, ама ка седне уз астал, вури за тројица!") вурња, ж зидана пећ за печење хлеба , фуруна ,објекат у готово сваком домаћинству у пиротском крају, у којем се одређеног дана пекао хлеб за целу седмицу; у тесто се стављао и кромпир, тако да је хлеб ("вурњак") и пет-шест дана наком печења био веома укусан и отпоран на буђ ("У вурњуту си опечемо и по дванаесе 'леба, па ни траји до суботу...") вурњак, м велики хлеб, печен у сеоској пећи ("вурњи") ("Тол'ко огладне, да би изел цел вурњак!") вурунџисћи, ка, ко пекарски вустан, м, претеча данашње хаљине и прави се од фабричких материјала вучија, ж пљоснати дрвени суд за ношење млека или воде (прављен попут мале качице, пљоснате, сличне "товарији") в'шка ж зоо. ваш

19

Г габровина ж, грана граба као батина гади се несвр. грозити се (неке особе, неке хране и сл) газдинл'к м имућан дом гајле. Нема гајле изр. живи без бриге галати, г несврш. грди, критикује, ружи ("Синоч се обави, па га баштаму галати!") галатим - корити, грдити галица гаља, м црномањаст ("Тија гаља-пл'тен ујћаса!") гарђе гарија ж кулук; бесплатан физички рад читавог села на изградњи путева гасарче, с врста лампе, израђене од плеха ("Порано немаомо струју, па си се служимо сас гасарче... ") гачес - гаћан, петао гаћан гачник, м веза, којом се око паса превезује "бревенек"- врста панталона; врста учкура еш ("Леле, на Милојка се отћину гачник у оро, па се, завалија, посм и!") гвит, м, мутавџијски алат г'гње, г несврш. закера, гуњђа ("Овија па - цел' д'н г'гње!") г'грица, м шкртац ("Сват Јордан голема г 'грица!") г'дичкање, с голицање геџа, ж дечја игра у Високу; игра се између две црте, раздаљине 7-8 метара; "геђа"је камена плочица, која се гађа округлим камењем геџар, м онај ко "чува"геџе у игри "геџа" ("Епа,са је на тебе ред геџар да будеш!") г'жви, г несврш. снебива, скањера, устручава, премишља, неодлучно реагује ("Тија се нешпта млого г'жви... ") г'з м в. гуза г'з м тур, део панталона око тура гилицка, г несврш. благо, лагано голица ("Млого обича да гилицка малотога, убаво се смеје...") гине с лош изговор од грне с земљани суд за кување на огњишту гј'не с в. гине главешњак м пеј. од глава ж глава главиште с в. главешњак главњá, е, ж, угарак глаџоше свр. прегладнети; црћи од гладн гледа несвр. бринути, пазити, гајити. ("Гледа с белото - гледати искоса, с мржњом") глед'ц, м око, зеница ока ("Потревил га, богати, сас камик б'ш у глед'цат...") гломотуран , гломазан, кабаст, незгодан за ношење глтни качемаковац м мн изелица (качамака, хране), особа која много једе

20

г'лч, м вика, галама, узбуна ("Синоч се у Ставрини напраји голем г'лч... ") г'лчило с туча; гужва; галама гмецнеш - незгодно пасти гмичка, г несврш. приближно: шљапа; глаголски облик за звучни ефекат који се производи када се хода - гази мокром обућом ("Нагазил у љочку, намокрил се, па му са оп'нцити гмичку. ") гмурнеш - загњурити гнев'н, на, но гневан, бесан, јако љут гњездало с птичје гнездо. ("По гњездала одеше - растурао је птичја гнезда") гњетнем - гурнем, нагурам гњецнеш - изненада пасти Гњилан, пиротско село говедија, с мн говеда говеџи - говеђи глистан, мршав као глиста година с годину си иде одлазити година за годином, старити Гојин Дол, назив села око Димитровграда голем - велики големо госје, свадбени обичај; невестина родбина иде у госте младожењином оцу ("На големо госје че водимо и некојега оди Ранђеловити... ") големоглавес, ста, сто који има велику главу голка, ж сиромашна девојка, жена ("Мани туја голку, нема куче за какво да ђу уане...") головар, м врста јела: у врућу воду издроби се хлеб и посоли (Висок); служи у исхрани сиромашних чобана ("Ка нема друго, натепамо си се и головар!") гологузина - нагог дупета голомејав - голог стомака голомудина - нагих, голих муда голорам м поет. оскудно одевена жена; жена у дроњцмма којој вире рамена голотује несвр. ићи у ритама гољ'ц м гоља, онај који нема шта пристојно да обуче гонил - гонио, јурио Горња Глама, назив села око Беле Паланке Горња Држина, пиротско село Горња Коритница, назив села око Беле Паланке Горња Невља, назив села око Димитровграда Горња Планиница, назив села око Димитровграда Горње Крњино, назив села око Бабушнице Горњи Криводол, назив села око Димитровграда горњи праг м надвратак. ("Горњи праг га ударил - спустио главу, сазрео, освестио се Горњи Рињ, назив села око Беле Паланке горњокрајац м онај који станује у горњем крају села

21

горњомала, сеоски засеок гороломац м, дрвосеча који краде најбоља стабла у шуми горун м врста храста горчи несвр. бити горког укуса горчив - горак Горчинци, назив села око Бабушнице госијанин (госијање), м мн гост ("Готвимо повишће, че ни дојду гоџа госијање!") госјанин - гост госје, м, гост Гостуша, пиротско село гочка, прил. добар број, позамашан број, овећа количина ("Они доста уготвили, а и ми си гочка једнумо... ") гоџа, прил. много, доста, пуно ("На сред село се збра гоџа народ. ") гра м бот. грашак граби песвр. ужурбамо радмти грабнем - шчепати, ухватити Градашница, пиротско село градина - башта градинче , ж дем. од градина, башта Градиње, назив села око Димитровграда Грапа, назив села око Димитровграда Градиште, назив села око Беле Паланке Градиште, пиротско село гранка / гранћа ж грана граска несвр. грепсти (ноктима, метлом при метењу и сл.) граџанин, м варошанин ("Ка се предреши, бије му на граџанина... ") грбина, ж 1. леђа, грбача ("У тогајте има работа - погле кол'ка је грбина!") 2. фиг. носи сав терет ("Завалија, откада си је, носи на грбину свити...") грбиње с поет. леђа гргав, -а, о жгољав, мали, згурен ("Маненко беше гргаво, а са как'в муж стану!") гргурав - таласасте косте гргутав - промукао гре м грех гребенци, м, мн, део прибора за чешање стоке греј - грех греотá ж грехота, грех грижа, ж секирација ("И он си шма некакву грижу... ") грлица ж зоо. врста птице грмада ж громада, гомила камења грман м грм грне с мн грнетија / грнци земљани лонац за кување на огњишту грненце с дем. од грне с мали земљани лонац за кување на огњишту гр'ница ж бот. врста храста

22

грнци м мн грнчарија, керамика грнчар - лончар Грнчар, назив села око Бабушнице гроз м грозд грозан, на, но ружан грозан, па, по ружан. ("У грознете - међу онима које су најружније грозје с грожђе грозотија ж ружноћа. ("Грозотија на свет - изр. особа одвратног изгледа ") грсница ж бот. стабљика конопље; свежањ, стабљика конопље грудник м гвоздени клин који спаја задњи и предњи трап рабаџијских кола грудњак, м, врста мушке зимске одеће од памука без рукава гручка ж грудва (сира, маслаца) грумен ("За руч'к си понесемо гручку сирање у заструдзи...") грцман, м ждрело, грло ("Залетела му трошица у грцман, па се тел задави") грчкав, -а, о прил. гргурав, таласаст ("А коса - да се не нагледаш: дл'га, црна, па грчкава!") гувно, с, место испред економске зграде у сеоском домаћинству гуза / гузица ж задњица, тур; апетит, прождрљивост гузат, -а, о прид. особа са великом задњицом ("Оваја, па каква је гузата!") гузате - са великом задњицом грудник гузачћи, прид. с леђа, отпозади, леђима напред ("Чича па улазп на врата гузачћи...") гузиње с поет. гузица. тур гуз'н - крив, одговоран гузурљив, а, о лен, Гуленовци, назив села око Димитровграда гуличка, зачетни плод шљиве гуљав - ошишан до коже гуња ж дугачак огртач који су носили чобани од чоје (раније се правио од беле вунене пртенице) са рукавима и капуљачом, гуњ густак - густа шума гушка, г несврш. привија се уз некога; тражи топлину, нежност, утеху, сигурност у нечијем наручју или блиском контакту ("Дојди код мен' да се гушкамо!", "Мож' ли се гушкам уз тебе, нешта ме вану с'клет... ") гушне, г сврш. загрли, пригрли ("Дојди код стрину да те гушне! ")

23

Д д', м дах ("Ћима сас матикуту. ћима, па изгуби д'.") дава отоди, фиг. прави се луд, игнорише, не примећује, избегава, заташкава ("Ја му убаво оратим, он дава отоди... ") дава, г несврш. даје ("Умеје и да дава, ама и да узима ка требе... ") давија (дава), ж (ар.) свађа, препирка ("Напраји ми давију, па са не оратим сас комшију!") давијарка, ж женска особа која подстиче - изазива свађу ("Таја невестица голема давијарка... ") дада, ж старија сестра даде, г сврш. да ("Сака муј а. ама он нестеја да даде... ") дако , изр. па нека далаверије - занимације, забаве, разоноде далечан / долечан, чна, чно удаљен, далек; који је из далека, који је из даљине, са стране (човек) далечко, долечко, прилично далеко, подаље дара ж тара дарчин, ж летња хаљина без рукава дваш - два пута двојани, г несврш. близни.роди двојке ("На сват Стоимена снаата двојанила јучерка...") двоји несвр. одвајати; откидати. ("Од душу је двојила - откидала је од уста") двор м двориште, место око куће ограђено дрвеном оградом (плот) или каменом зидом де/áјде узв. хајде! дебело орати несвр. говорити промуклим гласом дебелогуз, -а, о прил. особа са великом стражњицом: фиг. нерадник, лењивац, "лезилебовић" ("Пушти тогајте дебелогуза, оди њег' нема работа!") дева, г несврш. 1. шта ће са собом, где да нађе место ("Куде че се с'га девам ка нестаде бабата?!) 2. ставља, смешта, однесе на непознато место, троши, сакрива ("Куде дева тол'ће паре, никој не знаје... ") деветина, изр. деветодневни парастос девојче с мн девојчетија девојчица; (млада) девојка деждевњак - даждевњак дек (а) где; куда; што; зато што дека је, 1. где је нешто - неко ("Дека је турен ђерђиват?- Дека је шерпето, са га тува остави) 2. да је... ("'Милча ми се закле, дека је и он давал паре да се купи лозјето! - "Сви орате декаје Милан крив...") дел м део; судбина. ("Тија ти је на дел - он је твоја судбина(супруг) ") дела, г несврш. деље ("Еј га поди сајван, дела дрво за с'л'п'ц...") делбедерин м мн делбедерје лењивац нерадник, "тражи мешен, па обешен" ("Голем делбедерин Јован, оди њег' домаћии нема да буде... ") дене, г несврш. прави стогове сена, или "крстине" жита ("Синоч до т'внин денумо крстине...")

24

денка, ж количина од 10-12 погача качкаваља дену, г сврш. нестаде, изгуби се, оде у непознатом правцу ("Куде се дену таја ала, са беше тува!") детинсћи – дечји д'ж м киша дзад, прил. иза ("Пази се, те га кучиштето дзад тебе...") дзагњи, -а, о прил. задњи, последњн ("Летос сви овр'оше, ми и Оћенеткови дзагњи остадомо...") дзагњица, ж задњица, тур дзагњишта (кола) с, мн, задњи трап рабаџијских кола са паром точкова дзвери(се), г несврш. чуди се, ишчуђује се, у дилеми је ("Дзвери се, дзвери какво да работи, па пререши - ч'иде!") дзвизнем - опалим, ударим дзвиска, ж овца која се још није јагњила дз'вни, г несвр. звони, одјекивати, одзвања, одјекује ("Ка га удариш, оно дз'вни како да је железно...") ("Глава му шупља, па дз'вни... ") дз'вник, подрум дзврца, г несврш. боцка, убада дз'д зид дзедза, г несврш. фиг. игра "ситно"у колу дзив м врста црне смоле у грађевинарству, битумен дзид , зид дзипа (дзопа), г несврш. хода "тешким" кораком ("Овија, па, како дзопа, чује се оди порту!") дзипка, ж дечја чобанска игра (еластичан прут, најчешће врбов, учесник у игри удара о подлогу н настоји да прут одбаци што даље...) дз'мба, алат којим се буше рупе (на каишу) дзрнка, г несврш. звони, одзвања дзуну, г сврш. јако удари ("Ка га дзуну, оп удари сас гливу у дирек... " ) ("Дзуну га, та му свитће излетеше!") див, дивја, дивјо дивљи див-диву - дивљи, дивљу Дивљана, назив села око Беле Паланке дигноглавес, ста, сто горд, али без покрића дидза се на грозје, фиг. прави се важан, сам себе хвали, покондирен ("Кво се па тија дидза на грозје, нема куче закво да га уапе...") дидзање, с устајање ("Лети је дидзање сабале - мора на косидбу да се иде!") диза несвр. дизати, подизати дија, г несврш. дише ("Све по мен' иде, дија ми у шију... ") дилинта ж досетка, којештарија дилинтара ж досетљива особа; алапача дира, ж, траг дирек - стуб дисаг м једна од две торбе на бисагама

25

дисадзи, дицадзи , м мн бисаге ("Тури у дисадзи, преврљи преко могаре, па 'ајд' на појату!") дичи се несвр. поносити се д'лби, г несврш. копа, дуби, рије ("Д'лби бунарат, јоште се неје појавила вода...") д'лбок - дубок д'лг дугачак д'н м дан д'н'с данас д'н'с (ка) данас. ("Д'н'с ти је д'н дошло - данас је твој дан") д'нту у току дана д'њаје, г несврш. раздањује ("Отидомо на работу кад ване да д'њаје... ") д'њу, прил. дању, током дана ("Ночу лупа, д'њу спи... ") доóди несвр. долазити; рађати се; пристизати добре добро, баш добро доване свр.дохватити Добри До, (Добродол) пиротско село доване свр. дохватити (в. докачи) довдека, прил. до овде, до овог места ("Довдека је моје, отука његово!") дода ж старија женска особа (сестра, јетрва, снаха, заова) додек (а) прил . докле, догод , док ("Додек одморимо од орање, да поугаримо на даду њивчето") додиви се свр. дотерати се, поправити изглед (одевањем, шминком и сл.) додуман. -а, о прил. спреман на договор додумни, -с, а прил. договорни, споразумни ("Додумни калуђери и на петак блаже'...) додумују, г несврш. договарају, усаглашавају ставове (' Овеја две се нешта додумују...") дожалéје, свр. сажалити се дозори се сазрети; остарети; умрети дозрел, -а, о прил. 1. сазрео ("Морузата дозрела, требе ђу беремо...") 2. фиг. лошег здравља, пред одлазак на онај свет ("Држа се дедата гочка, ама са дозрел...") дојде свр. доћи Дојкинци, пиротско село док би, барем би изр. док бејах. бејах како ваља; лепо сам проживсо докара, г сврш. дотера ("Ако тека работи, Јордан га има докара до илала... ") докарује несвр. дотеривати ("Време до крај докарује – ближи се смрт") докачи, г сврш. дохвати ("Поткачи се на столичку да докачи - доване шушечнчку...") докриве, г сврш. осети жалост због неправде ("Докриве ми ешто мен' не изокаше на веридбу д'идем...") докривеје (некому) свр. ражалити се дол м мн долóве, долови поток, суходолина Дол, назив села око Бабушнице Дол, назив села око Беле Паланке

26

долактица, ж зимска хаљина од сукна, дугачка до земље, одевни предмет сличан антерији од белог сукна, са капуљачом, дугачак до пета са кратким рукавима до лаката долама, (рафте, пафте) ж, појас, рељефно израђен од плеха Долац, назив села око Беле Паланке долечно место, с парцела далеко од села долњомала, део села, засеок домазл'к, м запат домашан, -а, о прил. домаћи, кућни, наши ("Беомо си ни, домашни, и госијање, другоселци...") домишљар, м досетљива особа, вешта у игри речи, повезивању појмова и сл. домће вок. и дем. од дом, ("Домће ле, домће - мој драги доме") Доња Глама, назив села око Беле Паланке Доња Коритница, назив села око Беле Паланке Доња Невља, назив села око Димитровграда Доње Крњино, назив села око Бабушнице Доњи Криводол, назив села око Димитровграда Доњи Рињ, назив села око Беле Паланке дооди, г несврш. долази ("Т 'кми се да дооди нагосје!") дооди, г сврш. долазио је ("Дооди таја ала, и па че се врча!") доод'к - долазак дор / дори / дорима / доримка, догод; све до доримка, речц. чак, већ, још мало па... ("Стануло доримка пладне... ") досаџа се (некому) несвр. замарати се досветује несвр. умрети, завршити живот доседи свр. сачекати до краја, остати, дуже боравнти доскрца, г сврш. дотера до краја ("Деда болува, болува, па доскрца!") досуди, свр. одредити судбину тек рођеном детету (суђаје); пресудити доћине свр. доцепати, докидати (одећу, обућу) доуми се свр. досетити се, схватити суштину, наћи решење дочука, г сврш. (не)успешно заврши посао ("Чука, чука, па дочука - строши ралникат надве... ") доч'чка, г сврш. приведе посао крају ("Мучи се, мучи, па га некако доч'чка... ") Драгинац, назив села око Бабушнице Драговита, назив села око Димитровграда Дражево, назив села око Беле Паланке драка, ж циција, шкртица ("Това је голема драка - динар му се не турчи...") драмка ж циција, тврдица драсне, свр. побећи дрвен, а, о који нема дара за учење моторних радњи дрвја што је с руку садил воћке, руком сађене дрвник, м место у дворишту где се чувају и припремају дрва, место где се

27

секу дрва за огрев; "на дрвник" - обичај (свадбени); кум скида невести венац са главе, кума јој ставља "превес" и "кајицу", млада "сече жеглу" дрезгав. -а, о прил. неугодно, непријатно, нелагодно ("Пројдо н'ч'с покре гробиштата, ама ми мал'ко како беше дрезгаво...") дреја (дрешка), ж одећа ("Зими без 'леб не иди, лети без дреју ", "Дрешка неје тешка... ") дреја ж мн дреје комад одеће.("Дреје да му копамо - да му сахранимо одећу пошто је тело остало на ратишту") дремнина, ж симболична накнада коју будући зет плаћа ташти што је "дремала додек је чувала черку" дремуљћа ж дремљивица дреновица, ж дренова батина дреш, м машина којом се врло жито дрешка ж дем. од дреја ж комад одеће дрешљак - крпљена одећа, рита држи га шашавата памет понаша се неразумно, сулудо Држина, пиротско село дрљав. -а, о прил. крмељив, који има чмичке око очију, неумивен. сањив ("Дотресе се одоцутра, јоште дрљав...") дрндаљћа - штап за растурање вуне дрнка, г несврш. 1. лупа, удара у нешто и прави буку ("Какво овија цел д'н нешта дрнка?" 2. непрестано прича, загомиља, ставља примедбе ("Нумеје ништа ак'лно да рече, саде дрнка... ") дрнкало с клепетуша; брбљива особа дрнчи, г несврш. дира, секира, изазива, зачикава ("Немој га дрнчиш...") дроб, м, јетра дроби, г несвр. 1. разбија на ситне делове, ситни ("За вечеру дроби леб и млеко...") 1. фиг. непрестано прича, прича без везе, наклапа ("Дроби, дроби, а ништа паметно не чујеш...") дробушљак м пеј. од дроб м јетра дрољав - поцепан, прљав, поцепане одеће у дроњцима дроњ'к м мн дронци , рита, дроњав хаљетак, дроњак дрпав, а, о - поцепан, подеран, дроњав дрпав, -а, о прил. поцепан, дроњав ("Врну се изи врент дрпав како најголема сиротиња... ") дрпне, г сврш. украде ("Не мож' да пројде кроз чужду њиву, а да нешта не дрпне''") дрснем - ујести, угристи дрт, -а, о при.1 стар, матор, у годинама ("Дрт је тија, сас дедуми је исписник...") дртавеје, г несврш. стари ("Че ване да дртавеје и он, никој оди това неје побегал...") другар м мн другаре, и друг; брачни друг другоселка, ж из другог села ("Не познаваш ђу, она другоселка...") друђи, га, го други; остали. ("Друђити - они други; остали") друкше другачије

28

друса (друска), г несврш дрмуса, удара, труцка (" Чезето убаво за возење, ама млого друска по лош пут... ") друсна, ж крупна женска особа ("Беше се исцибрило, а са колкава друсна стану!") друснем - дрмнем, ударим, паднем, треснем друство, с друштво, генерација друшка, ж другарица дршка, ж реч која окреће смисао д'ска, д'сће , ж мн даска дуб′к, м, колевка дубар м висок пањ дувало с свињски мехур дувар, м зид дувка / дупка ж мп дувће / дупће пећина; рупа; јама дувћел м поет. од дувка ж рупа, отвор дудук, м 1. фрула ("Додек беше овчар. научи да свири у дудук... ") 2. фиг. незналица, неупућен, необразован ("Тијајте па асл дудук - ништа си не одбира!") дулица, ж њушка, део лица око носа и устију ("Оми на детето дулицу!") дума 1. ж реч; пословица; изрека, зрнце искуства које се преко речи преноси на потомство("Што има дума..."). 2. несвр. говорити("Милан ни дума, пи вреви'") 3. изр. што има дума како каже пословица дунда ж поет. свиња дупиње, с поет. од дупе, гузица, тур дупка, ж рупа ("Дума дупку не праји!") дупни - задубљен камен са рупом Дучевац, назив села око Бабушнице душаме, с део запрежних кола - платформа душанка души. Двојица, тројица, итд. (души) човека

29

Ђ ђевђир, м (тур.) већа кашика за вађење вурде, избушена по целој површини; користи се у процесу прављења качкаваља и у домаћинству за друге потребе. ђезир. м (перс.- тур.) сливник у који отиче отпадна вода ђелберија, ж (тур.) справа за вађење жара из сеоске "вурње" ђепи, г сврш. украде ( "Додек се обрнумо, таја ала га ђепи! ") ђермеч - ђутуре редом газити и не бирати ђи зам. њих, их; њим, им ђи, дат, или акуз. од лич.зам. они; њих, њи ђи, их ("Еј ђи. сватовити, иду... ") ђиђе, ж мн штуле ("Таквоо штркљаво момче, како да оди на ђиђе...') ђижа ж чокот ђиздав - накићен, гиздав, охол, поносит ђине, г несврш. слаби, нестаје ("Оваја овца ману даједе и пол'к ђине... ") ђипи, г сврш. одскочи, скочи ("Штом чу дека оче да га галати, оп се ђипи па беж на врата! ") ђиригуса - дечја игра прстима ђирнем - нагазити, загазити право ђобек, реза за затварање врата ђобек, м производ од млека, сличан качкавалљу; прави се од масе припремљене за израду качкаваља и кукурузног брашна ђол, м, блато, кал ђу дат. или акуз.од лич. зам. она; њу, ју, њој, јој ђу зам. њу,ју;је ђубек, м гвожђе које се набија у стуб; саставни део механизма за затварање врата катанцем или "резом" ђувез, прид. непр. тур. тамно-црвен ђувечарка, ђувеџарка - земљана посуда за справљање јела ђугум, м (тур.) бакарни бокал ђузел / ђуздел непр. прид. леп, а, о; гиздав, горд; поносит ђул м ружа, цвет руже ђурунтија, ж (тур.) гужва, бука, дрека, узбуна ("Какво онија напраише тол'ку ђурунтију? ")

30

Е еве, пок. зам. ево ("Еве ти това , па работи какво очеш!") ега ако, ако Бог да. ("Ега пушти лозице - да Бог да да се разграна породична лоза") еди када си , фиг. ко зна кад ("Било је това еди кадаси!") ејтам, прил. ено тамо ("Остави га ејтам... ") ел / ели или ели, је л' да, је л' тако, зар не ("Не сечаш ли се, ели оратимо њекња за това... ") епа па да, тако је; може епа , али ешто , зашто, због чега, који је разлог ("Ешто не дојдосте на славу... ")

31

Ж жáпка, ж део за везивање опанака кроз који се провлачи вргша (има их више на опанку) ( "Отћину ми се жапка на оп'нак, па једва дојдо до дом'...") жáпка, фиг. женски полни орган ("Че њу тија отпере жапкуту...") жабљак - жабокречина жал м жалост жвањћа, г несврш. прича свашта, ломоти, говори којешта ("Разглавила уста, па по цел д 'н нешта жвањћа!") жваче, г несврш. жвакати, жваће ("Како да не буде дебел, ка по цел д'н нешта жваче!") жега - врућина жегла - дрвени или гвоздени клин којим се затвара јарам приликом упрезања волова (део јарма, од дрвета или метала, којим се јарам "затвара") жежак, -а, о прил. вруће ("Остемо повише да изедемо, ама беше млого жешко!") жежшка, шко врућ жељ'н, на, но жељан жељује, г несвр. бити стално жељан (хране, пића, одеће) жуди за нечим, има неостварену жељу ("Јошкада жељује за кавенце, и нема кој да му купи!") Жељуша, назив села око Димитровграда жена голема, раскрупљала се и телесно сазрела у жену женило с женидба ж женидба, удаја женштина ж женски пол; жена живе си, несвр. слагати се; живети у љубави и слози живеница - болест у виду беснила живо-здраво / здраво-живо с поздрав (блиских) при сусрету живује си, несв.р слагати се, испомагати се жичка, ж 1. линија ("У туја игру, оди се по жичку...") 2. фиг. порекло ("Има си жичку на Расничањете, т'к'в црномањес'...") жл'т, а, о жут жл'теје несвр. жутити, венути (од болести, брига,страха) жл'тица, ж дукат, златник ("На веридбу њу мајћа даде две големе жл'тице!") жл'чка, с жуманце од јајета; жуч ("Тол'ко ме најадови,, да ми стеше прсне жл'чка!") жљеби (се), г несврш. смеје се, цери се, кревељи се ("Какво се па овија жљеби!") жљебине, ж мн десни ("Еве некој д'н млого ме болу жљебине!") жљока, ж врста болести код говеда ж'мбав, -а, о прид. кривих устију изобличених усана; изобличених ивица (суд) ("Који ли че га узне текво ж'мбаво...") жми несвр. жмурити жмичка, г (в. "гмичка")

32

жмичћи жмурећи жмукна / жмукла ж крмељива женска особа; глупача жољав, -а,о прид. мршав, утањио, неухрањен, испијен у лицу ("Било би поубаво да неје толко жољаво...") жуберка, г несврш. ситно жваће, жваће натенане са уживаињем ("Седи си пред колибу у сенћу и жуберка...") ж'цне, г боцне, убоде, дирне ("Не може да га не ж'цне за бијењето у Ржану...") ж'цнем - боцнем

33

З забавил (се), г сврш. закаснио се ("Забави се, а још када отиде!") забаи се / забави се свр. закаснити заб'кну (се), г сврш. збуни се, смете се ("Све знајео кво че речем, ама ка вану да оратим, заб'кну се, па нумеја да бекнем!") заб'н , м зубун, део женске народне ношње, дуга женска хаљина постављена најевтинијим памуком; памучна женска одећа без рукава, забун заб'нче (з'б'нче) с мн заб'нчетија (з'б'нчетија) краћи зубун забол - забио, парни придев од забости забрадим, зашумим - запревезати марамом завадим - обалим, оборим завалија, м (ар.- тур.) несрећан, јадничак, јадник, онај који је за сажаљење, бедни створ ("Разболел се тешко, завалија... ") заватен (заванут), -а, о заузет ("Дал би ти кот'лат, ама заванут... ") завати свр. захватити заведе свр. одвести завезé свр. склизнути у страну (кола, саонице), постати неурачунљив завива, г несврш. завија, кука ("Ете, остаде да завива по двор... ") завивка, ж покривач, прекривач ("Требе ни поголема завивка... ") Завидинце, назив села око Бабушнице завизџија, -ка м ж особа која завиди ("Неје лоша овака, ама голема завизџика...") завије ижу свр. засновати дом завика, г сврш. поче да плаче, заплака ("Не дадему бонбону, па детето завика... ") завира (се), г несврш. завлачи се ("Кво се па тија завира како б'ла у руб?!") завитли, г сврш. затвори рајбером прозор или врата Завој, пиротско село завра, ж посудица од метала, у коју се ставља "вилџан" заврел (се), г сврш. завукао се ("Ене га малијат, заврел се под астал!") заврзан, -а, о прил. 1. везан, завезан ("Коњат врзан у шталу...) 2. фиг. сметен, несналажљив, ћутљив ("Млого зварзан у оратуту... ") заврљен, -а, о прил. забачен, бачен ("Те га сећирчето, заврлено по кошарчее ") заврња, ж парче гвожђа којим се "закачују" предњи и задњи део кола ("прегњишта" и "дзагњишта") заврска, ж канап којим се нешто веже заврча несвр. завртати; увртати завут м замлата завутује се несвр. замлаћује, млати, причати скаредне бесмислице и тако ометати озбиљан разговор других; скретати пажњу на себе мењањем теме и тока разговора; намерно постављати глупа питања, па тако маскирати своју намеру. ("Тија се млого завутује") загажња - мрежа за хватање риба

34

загаља, г несврш. 1 . задиже сукњу, хаљину ( "Онаја се скара сас комшику. па се, да простиш, заголи преди човеци!") 2. јавно износи нечију строго чувану тајну ("Заголи га преди сватнина...") заглавка, ж клин; фиг. незгодан човек, зановетало ("Тија голема заглавка...") заглеџује, г несврш. загледа ( "Момченцето се млого заглеџује у нашуту... ") заглушци, м мн, нешто што је забашурено, о чему се избегава да говори ("Видиш ли га, саде задава заглушци... ") загњете (се) свр. завући (се) заговежда несвр. постити загоди свр. уговоритм, одредити (колнчину, рок, место и сл.) загоди, г сврш. договори, уговори ("Загодимо сас Перчу да ни продаде малко морузу...") загон, м део обора кроз који пролазе овце за мужу, направљен од трња Загорје, Влашко подручје у Бугарској са источне стране Старе планине, па све до Видина и даље, где су Пироћанци масовно ишли у печалбу загради свр. оградити заграца, м ограђен простор загребе свр. захватити (течност, брашно, зрневље) загрози, г сврш. огади ("Ка га видиш како једе, да ти загрози једењето!") загрома свр. почети трескаш, лупати загропци м мн остаци вуне или кучине на гребенцу (оруђе за обраду предива) загубен, прил. изгубљен, нестао без трага; фиг. несналажљива, расејана особа ("Јордан диптеп загубен... ") загулен - наопак, зажуљен задавил (се), г сврш. застао му залогај у грлу задал (се), г сврш. наилази ("Еј га, облакат се задал откуде Басару... ") задз'вни свр. зазвонити; почети одјекивати; тупо одјекнути задзрта, г несврш. загледа ("Цел д'н задзрта по књиђете, очи че га заболу... ") задиљав - неспособан, болестан од кашља задоми се свр. оженити се и почети стварати дом задорица, м онај ко некога дира, зачикава ("Тија голема задорица! ') задува - задувати, заложити ватру задушно, прил. загушљиво ("Жешко беше у ижуту, саде мал'ко задушно...") зађине свр. погинути зажмал, г сврш. зажмурио ("Тол'ко ми се приспа, да бео зажмал...") зажми свр. зажмурити зажмукавел, -а, о прил. ослепео, заслепљен: фиг. изгубио критеријуме, па не види шта му се догађа ("Зажмукавел па га женетината води за нос...") за-зор му дојде свр. уплашити се заима се несвр. радити некоме на зајам, позајмљивати заимање, с узимање на зајам, позајмљивање; помагање некоме у послу,

35

да би му овај узвратио услугу ("Заима се њекња у загртање морузу у Гуљћине...") заире - храна, имовина у пољ. производима зајдо (се), г сврш. зацених (се) ("Ка ми исприча какво је било, зајдо се оди смеј!") зајек м мн зајеци зоо. зец зајел , -а, о г несврш. 1. почео да једе ("Там'н бео зајел, он ме ока д'идемо на работу... ") 2. замерио се, почео свађу, расправу ("Зајел се сас комшију, очи че си поваде!") зајецкује, несврш. замуцкује ("Мож га разбереш какво орати, ако помалко зајецкује...") зајнат - ж угурсуз, инат, инаџија зајре с хлебно жито као људска храна зајтре, неки следећи дан, будуће време заказује несвр. стално запричавати; непрекидно причати не обављајући посао закакво - зашто ("Незнам закакво се расрдил на нас!") закасал, -а, о прил. оптерећен нечим, притисла га нека брига, има тешку обавезу - одговорност ("Закасал сас старци, па немож' се нигде м'кне!") закаше свр. не моћи се спасити невоље закашка, г сврш. запрља 1. ("Улезе сас калљави оп'нци, па све закашка...") 2. фиг. почео неки посао ("Закашка ижљакат, па незнам када че га покријемо... ") закладе (огањ) свр. заложити (ватру) заклал, -а, о г сврш. наложио, подложио, почео да припрема ватру за прело ("Заклала Денка седењћу... ") заклапало, м поклопац ("На свако грне се заклапало пајде...") заклоп м катанац, затвор, поклапање, затварање; закључавање. ("Без заклоп- без врата и кључева") заклопен, -а, о прил. затворен ("Оставимо дома заклопено, па појдомо на седењћу...") заклопка ж заклапало с поклопац закове свр. закуцати (ексер и сл.) закоравел, прил. ухватио кору; фиг. неокупан, нечист, прљав ("Кој знаје када је видел воду - закоравел оди штроку! ) закркује, г несврш. извољева, налази мане ("Постаде досадан, млого закркује...") закуми се свр. окумити се залак м, залогај залати се г несврш. истрчавати се; кочоперити се, залеће, "трчи пред руду" ("Милојко се млого залати - че даде њивуту џабе!") залеби (се) г сврш. капитал, добро му крену ("Откако отвори дућан, залеби се... ) зализан - глатко начешљан заличил га, г сврш. нанео му видну озледу по лицу ("Арне га ударил по лице, па га убавозаличил!")

36

залога, ж парче сукна које се ставља у опанак да би се одржавала топлота и заштитило од влаге; обојак("Да си небео турил залође, теоше ми се смрзну нође!") залок м залогај залолоса (се), изгуби осећај за време ( "Залолоса се наоро, па не дооди...") залолоше, г сврш. замајати се, занети се послом (љубављу и сл.), опчини, зачара ( "Јовка залолоса Милана...") залуав - сметен залудан, на, но беспослен, бадаваџија залулав, -а, о прил. ћакнут ( "Ништа нема оди њег' да одбереш –скроз залулав!") залупен, -а, о прил. на своју руку, приглуп, будаласт, својеглав (в. залулав) залци, м, мн, залогај зал'цка, г сврш. поче да штуца ("Штом некој зал'цка, дај му да пине водицу... ") заљигави, г сврш. убалави ("Место да га изеде како човек, оно га саде заљигави, па га остави...") заљопа, г сврш. упрља га блатом или другом житком масом, залепити житком (блато и сл); фиг. увреди га, баци му увреду у лице, пребаци му за лоше дело ("Коца заљопа Соту пред свадбаре...") замазује (с л'жу поголему) несвр. већом лажи потврђивати претходну лаж замаја, г сврш. нешто му окупира пажњу; посвети се нечему; заузе се око нечега (некога) ("Мислеше да се кара, ама се нешта замаја, па забовари...") замајем - занесем, задржим замајотина, м ж нешто му лако окупира пажњу ("Че дојде, ама је голема замајотина, па се сас некога заоратил...") замасли се свр. замастити се, јако се упрљати зам'гнул', -а, о г сврш. задремао, тек што је задремао ("Т'м'н зам'гну, некво се утропа, па ме пробуди!") замет заметно, прил. тешко ("Заметно ми да това носим до крај село... ") замине свр. заобићи; проћи поред замине свр. проћи; нестати-умрети заминем - прођем поред нечег заминул, г сврш. прошао,заобишао, престигао; фиг. гори од...,бољи од...("Стојан заминул по сћитање и онија ашљаци!") замита, г несврш.вуче једну ногу; заплиће језиком, неразговетно говори ("Пину на појутрину, па вану да замита...") замињује несвр. пролазити-умирати замита (с ногу) несвр. вући ногу храмати замлатен, -а, о прил. занесен, ћакнут, ошамућен, нешто му фали замлатенш'к, шка, шко ирон. дем. прилично ћакнут замлатоја м брбљивац који омета разговор скаредним речима да би

37

скренуо пажњу на себе и замајавати оне који раде, замлаћује се, прича без везе, говори несувислости ("Голем замлатоја - не мож га ни разбереш од какво орати'") замлатотина, м замлата замлачује се несвр. в. завутује се замрсотина, ж замршена ствар, замршени односи ("Гоџа ти требе причам. товаје голема замрсотина!") замутен - замућен, размућен зам'шка, г сврш. запрља занајат м занат занесотина ж замлата заноси се в. завутује се заночи свр. заноћити заобикаља, г несврш. заобилази ("Нечу да ђи сретнем - заобикаљам ђи кад ђи видим... ") заобича, -а, о г сврш. заволе, заљуби ("Заобича на Голомеини девдојчето, па за друђе и не 'аје!") заод, м залазак ("Врчамо се оди копање у заод сл'нце...") заоди, г несврш. зацењује се од смеха ("Млого голема пустосмејица - заоди се штом чује нешта смешно!") запати свр. размножити и почети гајити (пчеле, домаће животиње) запира, г несврш. успоравати (кретање стада), зауставља ("Они си пооде, он ђи запира... ") запитује несвр. запиткивати запиши свр. запушити заплес, м замлата ("Нес'м знал даје тија толћи заплес...") заплита, г несврш. заплиће (ногама, језиком) запне ћоше свр. увући се у ћошак да би се избегле велике батине запојас, м врста игрс - кола, у којој се играчи један другом држе за појас запоје свр. запевати запрај / заправи свр. почети правити; почети се припремати за свечаност (свадба и сл.) запре, г заустави, стаде на пут ("Стеше си одма' отиде, ама ја га запре...") запреча свр. запретати запримчи, г сврш. споји га без всзивања ("Убаво сам га запримчл - иема се л'ко откачи!") запртак м закржљала (једиогодишња биљка) запрти, г сврш. 1. натовари на леђа ("Запрти па грбину, па си сам однесе... ") 2. крене на пут, упути се ка...("Нема кој да ме повезе, па се запрти пешћи... ") запуди, г сврш. баци , одбаци далеко од себе ("Штом видо каква је работа, запуди српат у комшиско... ") запуне, г сврш. запахне непријатним мирисом ("Оди врата се виде даје пинул - запуну на рећију!") запупавел, -а,о прил. није порастао, престао да расте, порастао му

38

стомак ("Абе, откада Ћиринијат тека запупаве...") запустел, -а, о прил. 1 . остало пусто, необрађено, нико о њему не води рачуна ("Њивчето њим запустело... ") 2. врста клетве ("Дабогдаде ти запустело! ") зарада ж стицање; печалба зарани (с нешто) свр. омађијати стављањем нечега у храну зарева, г несврш. пева без слуха, нариче ("Учини ми се некој зарева, оно Петкана поје! ") зарезено, прил. затворено резом, стављена реза (на врата, прозор) ("Порано не закључујеомо, саде оставимо зарезено...") зарипи, г сврш. заскочи, зајаши ("Ако те од први д'н зарипи снаата, нема ђу скоро стуриш оди шију!") зарова, г сврш. поче да плаче, расплака се ("Штом спомену покојну мајћу си, одма' зарова...") зарџавело, прил. зарђало ("Врну ми чуклето, ама оно све зарџавело...") зар'џоса, г сврш. искварио , покварио , олењио ("Вредно, бре , беше, ама се у дзагњи крај зар'џоса! ") засеби свр. присвојити; украсти грло стоке заседела се, девојка која је дорасла за удају, али се не удаје ("Тражише ђу порано ч'к и војна лица, ама она нестеја за њи, па се с'га заседе...") засица, г несврш. почиње да сече, засеца ("Како ретко доодиш, че ванемо сас сећирче да засицамо нади вратата ка улезнеш!") Засковци, пиротско село зас'лне свр. засенити; покрити да се не види засл'ча, г несврш. баца сенку, заклања светлост ("Штом узо игле да плетем, он ми вану засл'ча...") засрте, г сврш.поче неки посао, заузе се се неким послом, поче да ради пипав посао ("Засрте се покре колата, па не видо када дојде пладне! ") застроји (чорбу) свр. зачинити заструдзи, м мн мали суд од издубљеног дрвета (са поклопцем), у којем се чува сир ("У јени'кат турим нож – клепач, комат леб и заструдзи сас гручку сирање, па 'ајд сас овце...") заступи, г сврш. стаде испред њега, претече га у реду, испречи се ( "Ја си идем по пут, он ме одједнуш заступи и вану да се кара...") затавља, г несврш. зацењује се од смеха (в. заоди) затаври се, г сврш. поче да води рачуна о облачењу, поче лепо да се носи ("Беше развлечепо у облачењето, а с'га се затаври!") затавује се несвр. зацењивати се од смеха затепа, г сврш. поче да туче, стаде да бије, добро истући ("Вану га у башчуту, у леју с краставице, па га затепа јоште одма"... ") затисне свр. добро зачепити заткавалник, м "част" која се даје кад почне ткање ћилима ("Јорда јучера доноси заткавалник!") зат'њи, г сврш. истањи ("Че ти дадем конопчето, ама се мал'ко зат'њило...") затова, прил. зато, због тога ("Очу да си убаво живујемо, па си одма'

39

врчам кво сам на зајем узел...") зат'р се / затре се свр. нестати без трага затра, ж узалудан посао, посао без користи, рад без добитка ("Работа у башчу је права затра!") затре, г сврш. изгуби, изгуби се сваки траг, нестаде ("Затре се за њега девојћа!") затрем - изгубити, нестати затрни, г сврш. остаде дужан, не врати дуг, забуши ("Затрни га, таја ала, сас 'иљадо банће паре...") затровен, -а, о прил. изгубљено ("Нема га поди сајван, негде је затровено!") затрупа свр. затрпати; сахранити затрутил, г сврш. уложио напор, уложио труд ("Да се је малко затрутил, било би и за њега, и за нас...") затурен, -а, о прил. изгубљено, нестало, не зна се где је ("Скоро га виџевља, ама са је негде затурено...") заћине свр. почети кидати заћисал, г сврш. засео, не показује намеру да иде, дуто остао (" Заћисал Стратор синоч, не мож' си с бабуту легнемо!") заћити свр. закитити, окитити заћити се свр. окитити се заћулави се свр. покрити чело везивањем мараме, на две воде. заћулавим - запакује, заучује (некога) несвр. почињати некога учити; поучавати зацрни се свр. унесрећити се зачувај - причувај зачувује (си) несвр. чувати, штедети зач'чкује, г несврш. задиркује, зачикава ("Перча па зач'чкује девојчето!") зашмрчкано, прил. написано па замрљано ("Не мож' се прочита - писувано. па зашмрчкано... ") заштрокавеје свр. постати јако прљав заштукне свр. обезнанити се; ићи као омађијан, ошамућен заштупа свр. добро затворити (херметички) зашуми се свр. покрити марамом чело и већи део лица збере се свр. сакупити се; савити се збира несвр. сакупљати збира дом несвр. кућити кућу збирут'к, м сакупљено збрда-здола ("Нема сас њи работа, това је збирут'к оди човеци...") збирштина, ж скуп. сабор, збор, скупштина збитак, м онизак а крупан ("Убавшко, саде нис'чко, збитак... ") з'б'н, м зубун, део старе пиротске ношње збор збира несвр. сакупљати гомилу око себе збрчкан, -а, о прил. зборан, наборан ("Онајајте се млого збрчка одјесен'с...") збутано, прил. тесно, набијено, пренатрпано, има мало простора

40

("Уб'вшка њим кућицата, саде њим мал 'ко збутано...") звизнем - ударим Звонце, назив села око Бабушнице згеган, -а, о прил. неугледан, никакав ("Неје никакво, бе, пек'кво згегано!") зглеџос, м нека врста "корзоа"; циљ је да се "згледају"будући брачни другови и да родбина види "кандидате" ("У суботу ч'идемо на зглеџос у Тијабару - че зглеџујемо Јелку Зајендрину... ") згњетен, -а, о прил. сабијено, набијено, силом нагурано ("Нема место за седење за свити, па ододма беше згњетено... ") згодан, на, но погодан згоди, г сврш. погоди, угоди ("Неје се родил кој је згодил!") згодим - погодити што згоџа, ж погодност, угодност ("Прејдоше у новуту ижу, па си са имају згоџу..") згрваљам - стрпати на гомилу згребаштан, -а, о прил. изгребан ("Степал се нашити сас деца, па се врну згребаштан... ") згребе свр. оштетити гребењем сакупити сено (и сл.) грабуљом згреши свр. погрешити згрне свр. обухватити рукама згуз'н, прил. осећа се кривим, није му мирна савест ("Е што је Јова нешта згуз'н, да ли се па посмеши? ") згуран / згурав, а, о закржљао, погрбљен здавише се, г сврш. почеше да се даве, да се нападају (пси, курјаци, мачке...) здаде се свр. родити се здаден,-а,о прил. створен (саздан) за то, баш за... ("Това момче како здадено за нашу Рајну... ") здрдори се свр. сасушити се (одпосла, година, болести), јако омршавети здригошем - скапати, растурити здрса га, г сврш. изуједа га, поцепа му одећу, повреди га зубима (" Додек да га одварде, кучиштето га све здрса!") здуван, -а, о прил. иструлело, убуђало ("Овуја јесен млого пада ћиша, па грозјето здувано... ") здуши, г сврш. зближи, сложи, нађе заједнички језик ("Караше се караше, па се здушише некако...") зевало - размак између основе за ћилим зевзек - замлата зевник, з'вник, м подрум ("Штом прајиш кућу, одма' си праји и зевник!") зељаник, м пита зељаница зељћа, ж главица купуса земљосан, -а, о прил. 1 . добио земљану боју ("Болникатога ми не вача око - млого земљосан... ") 2. пијан "к'о земља" ("На свадбуту се земљосал... ")

41

зервалица, ж, мутавџијски алат зет'к, мед'к зет је као мед зијавет, м забава, излет у природи, ручак који је, по положеном мајсторском испиту, нови мајстор спремао за чланове еснафа; излет у природу, гошћење на отвореном простору ("Јутре ч'идемо на зијавет сас нашити... ") зјаји, г несврш. 1. не ради ништа, проводи време у нераду, зија ("Место да нешта работи, зјаји по цел д'н преди задругуту!") 2. зјапи ("Вратата се убаво не заклапају, па са зјају... ") з'л, зла, зло зао злак м прва млада пролећна трава, иначе врло хранљива златнач'к, чка, чко дем. од златан, на, но з'лва - ж мужевљева сестра, заова з'лвичич, м, заовин син ("Товаје на Севду з'лвичич!") злињује, г несврш. показује намћорасту природу; зао према другима; намћораст у свакој прилици ("Остаде дома да злињује... ") зобе, г несврш. једе бобице воћа, једе зрно по зрно ("Обичам да си у лозје, покре џижу, зобем грозје...") зобница, торба у коју се ставља зоб па се ставља коњу преко главе зорле, прил. тешком муком, једва, на једвите јаде ("Зорле ожемо у Прасковицу, тол 'ко полегло!") зорњак - зором, рано з'цкало, с зашиљени предмет за боцкање (у дечјој игри)

42

И ибрик, м (тур.- перс.) бакрени суд за воду иворка - удубљење у камену где се сакупља кишница игленица, ж јастучић у који се набадају игле ради чувања игриште, с, место у пољу где расту печурке игроорац, м онај који игра, особа која воли да игра, добар играч у колу ( "Деда Аврам беше голем игроорац.. ") иде по маалé несвр. дангубити по туђим кућама идење.с, с одлазак, полазак ('Млого обича да се засеџује - ка дојде на посед'к, не знаје за идење! ") ижа, ж део куће у којем је огњиште, где се припрема (кува) храна ижљак м пеј. од ижа ж страћара, оронула кућа, (погрдно) стара кућа ("У ижљакат саде што нема оди попа уво..."). ("Ижљакат њим - њихова страћара") ижњина", ж покућанство ("Те, това што прокараше у колата, това њнм је сва ижњина... ") изаби, г сврш. "утроших", похабах; покушах да посредујем, да помогнем ("Изаби си реч, па ако помогне, добро јес'... ") изакан, -а, о прил. истрошсн ("Оди њег' голема работа више нема – изакан јоште ка беше помлад... ") изам се свр. извући се (коњ) из ама изапан, -а, о прил. изуједан ("Нападла га кучетија, па се врну одма изапан!") изарчен, -а, о прил. утрошен, потрошен ("И това што чуваоше за недај боже, изарчено...") Изатовци, назив села око Димитровграда избарабари, г сврш. изједначи, изравна, поравна ("Кол'каво порасте девојчето, избарабари се сас постаруту сестру!") изби-кол'ц м курва избириија, м избирљив, много бира ("О, свао, на тдга се не угаџа л'ко, млогоје голем избирџија!") избува, г сврш. смлати род са дрвета (орахе) избута, г сврш. изгура, избаци ("Проба сас добро, ама га на крај мора избутам!") извадете си око (мозак и сл) шаљиве двосмислице при нуђењу печењем извади свр. извући изварати се свр. преварити се изведе се свр. испилити се изветело, прил. остарело, вето ("Овова више неје за носење -млого изветело... ") изветреје свр. излапети; изветрити извива у-глас несвр. лелекати; ридати извива, г несврш. плаче, кука, нарицати, тужити за мртвим ("Прекара се деда Денча, па са бабата му извива по двор... ") извилнел, -а, о прил. гори од жеље за нечим ("Извилне додек га видо на капију...")

43

извискује се несвр. кикотати се јако (као кад кобила вришти) извлече, г сврш. извуче ("Извлече однегде тојагу...") 2. фиг. погрдно: оде негде, изађе, одлута ("Извлече се оточ до задругу!") Извор, назив села око Бабушнице Извор, пиротско село изврви, г, сврш. извуче конац из ушица игле извреви, г, сврш. рече што је имао, исприча ("Не стеја се карам - она извреви кво има, ја си отћута... ") изврза се, г сврш. скину "цедило"с леђа, скину везани терет с леђа ("Пројде покре порту, изврза се, па седе у ладовинку да од'не... ") изврискује, г несврш. гласно се смеје, подврискује ("Синоч се на седењћу до некој заман изврискуваше!") изврљи, г сврш. избаци ("Вану га за мишће, па га изврљи!") изврндупил, прил. "дигао све четири увис", ленствује, бадаваџисује, беспосличи ("Додек друђи папсаше оди работе, он се изврндупилт и по цел д'н се излегује!") изврне, г сврш. окрене наглавачке, преврне, претури ("Ма, нема њу дадем матичето, па да се изврне наопачћи!") изврнем - преокренем извурил, прил. јео без мере, прејео се, наждрао се ("Јело, јело, па се извурило!") изглбеда си очи заморити се од непрестаног гледања (вољене особе и сл). изглеџује, г несврш. бира, налази мане, дуго посматра ("Нече се тајајте скоро ожени, млого изглеџује!") изгуби се (од смеј) свр. заценити се, обезнанити се од смеха издалечи, г сврш. удаљим, измакне ("Додек не издалечим новинете, не видим словата... ") издејани, г сврш. издржа упркос свему, одржа се уз све напоре ("И без месце иекако издејанимо...") издзвери, г сврш. учуди, запањи, саблазни ("Рипну да се бије, па издзвери комшил'к...") издз'вни свр. одзвонити, одјекнути, јекнути, зајечати издзмби, г сврш. пробушити, избушити (фиг. истуче ударањем у леђа: ("Пударат га вану у краџу и све га издзмби!") издзрну, г сврш. навири, појави се одједпом - неочекивано, ненадано ("Тиће једну вечер издзрну однегде... ")("На славу издзрну и Милча Плашојин... ") издл'бин, прил. из дубине ("Нешта му неје добро – кашље издл'бин...") издл'жил, сврш. опружио се свом дужином ("Издл'жил се на креветат, па се ич не сећирава како че се заврше толће работе...") издруса, г сврш. истуче, изби ("Беше га набрал јад, па га убаво издруса!") издумује се несвр. изговарати оно што не треба (тајну, увреду и сл). изђине, г сврш. 1. погине више људи ("Штом се ване ратује, изђине млого парод... ") 2. фиг. уништи, пострада ("Ако падне слана, лозјето че изђине... ")

44

изеде свр. појести; ујести изедица, м 1. изелица, нехуман, немилосрдан, осион ("Додек беше пуравелпик, народ оратеше дека је бил голема изедица... )2. незасит, много једе ("Саде теквуја изедицу уз астал да немаш!') изел,-а, о г сврш. 1.појео ("Остаде малко оди једењето, ама га деда изел... " ) 2.фиг. у клетви: "Болка га изела! изеџа, ж све што се поједе ("Това неје за изеџу... ") из-земи из земље изида, г несврш. 1.једе, поједе ("Луд, изида два зељаника а по луд кој му дава... ") 2. изједа, нагриза изнутра ("Мука га изида че се разболи... ") изједнуш, прил. одједном. "из цуга", из првог покушаја ("Гаџа зајека јучерка у лов и потреви га изједнуш!") излама несвр. премлаћивати излати, г несврш. залеће се, "трчи пред руду" ("Ка ванете да оратите, немој се много излатиш!") излезе, г сврш. изађе ("Штом ја улезо, он излезе!") излезне свр. изаћи; нићи; порасти (трава, усев) изл'скан, -а, о прил. сијав, угланцан ("Беше у оп'нци, ама изл'скани...") измел, -а, о г сврш. помео ("Т'м'н нана измела, он одма' напрајил ђубре...") измете свр. помести изметну - налик на неког изметнул, г сврш. није као... ("Това дете се изметнуло од башту... ") измије се свр. умити се; окупати се измине свр. проћи, отићи у неповрат измислен - измишљен измићарка, м ж слуга, служавка ("Нечу се женим за богатога, па да му у кућу будем измићарка!") изм'к узв. поет. измакни изм'кне (се) свр. измаћи (се) изм'кнем - склоним, измакнем измори се свр. заморити се, уморити се измоча свр. испишати; потрошити богатство на пиће измочал, -а, о г сврш. испишао ("Беше се уплашло, ама се одма' измочало на камик, па му прошло... ") измуљи, г сврш. навири, појави се ("Нема га, нема па тиће однегде измуљи!") измушљикан, -а, о прил. сврш. избушен, пробушен на више места ("Бревенецити му оди мољци измушљикани на гоџа места...") изм'циња, г несврш. измиче, извлачи, избегава ("Штом види да че је тешка работата, он се ване изм'циља.. ") изнадвор, прил. споља, са спољне стране ("Улезе изнадвор, па унесе студено!") изназаџује, г несврш. иде унатраг, враћа се назад, иде натрашке ("Изназаџује се, додек не удари сас грбину у дзид!") изнаоди г несврш. изналазим, проналазим, измишљам разлоге ( "Изнаоди

45

крајишта да не иде на работу... ") изнаџује, г несврш. очекује, нада се, ишчекује ("Неје скоро писмо доодило оди војникатога, па се овија дни изнаџују...") изневрће прил. изненада, неочекивано изобиколим г сврш. обиђем ("Изобиколим свете њиве... ") изодзад отпозади изоди (се) г сврш. находа. напешачи ("Не уработилкмо много, ама се баремка изодимо... ") изодовуд прил. са ове стране, одавде изока г сврш. позва ( "Синоч ни изока за свадбу... ") изокај - зови изокол прил. около, наоколо ("Не казује дома, него онака. изокол...") изорати, г сврш. наприча, исприча се, наказа све ( "Све ми изорати, да му л'кне на душу... ") из'пну се, г сврш. напреже се да нешто уради; уради нешто нагло, одлучно ("Из'пну се, па га врљи далеко... ") израдује (се) свр. зарадовати се изр'гал, г сврш. нагло порастао ("За кратко време Милан изрга...") изреди свр. редом набројати изрезили, г сврш. обрука, изложи руглу ("Постаријат на Коћини, изрезили целу вамилију!") изренчи, г сврш. удари га јако ("Степаше се, па га онија изрепчи по грбину... ") изрепчим - ударити, изударати прутем изрипи, г сврш. искочи ("Штом се чезата вану преврча, он одма' изрипи!") изрича несвр. изговарати речи при певању изрка, г сврш. упљува; фиг. извређа ( "Срете га на крстопутини и све га изрка, да му врне за онова понапред... ") изрмба, г сврш. са напором урадих, заврших, приведох крају ( 'Једва ме накараше да почнем, ама после некако изрмба... ") изрови, г сврш. нагло се појави, као из земље да изниче, гледајући разгорачено, исколачивши се ("Одједнуш бата Стојан изрови с очи: Епа, не може това тека!', па се рипну и тресну с врата! ") изрупа свр. истући изруча, г сврш. поједе ("Донесо јаблку за Јована, ама ђу Милан изруча... ") изр'чка, г сврш. избоде, измушљика, избуши ("Беше се заврел тија гад у дупку, ама чича узе шиљаво дрво. па га изр'чка... ") из'ткаје свр. изаткати изубави (некога) свр. ирон. добро истући изчука, г сврш. избити, пробити нешто из нечега ("Изчукај га с'чуклето...") икнем - изненада убацити илиџија, м преварант, варалица ("Стога работу да немаш - млого голем илиџија!") илиџисује, г несврш. вара, служи се преварама ("Ване да илиџисује

46

штом почне работата...") иљади несвр. чувати хиљаде брава; богатити се имот, м имовина ("У Џинђини голем имот... ") инаџил'к, м инаћење ("Тува је крив инаџил'к... ") инћар м инат, пркос, супротно понашање од нормалног; лажно престављање онога што се десило. исипало, г сврш. осуло се, избиле га оспе код алергија, богиња, и сл. ("Прво доби ватрицу, па се после исипа по целу снагу. ") исипе свр. преручити; просути искањује, г несврш. оклева, скањера се, одуговлачи ("Овија се искањује како гладан у ћенев... ") искара, г сврш. истера, најури, одјури ("Ка виде дека че ване да праји гужву, он га искара!") искаран - истеран искарување, г истеривање ("Убаво почеше, ама на крај замалко да дојде до искарување!") искарувач, м особа која помаже при мужи искача, г несврш. изилази ("Са младиња искача у сред ноч... ") искашка, г сврш. испрља, умаже, замаже ("Жена убаво орибала, он улезе с м'шкави оп'нци и све искашка!") искоколи, г сврш. исколачи очи, разгорачи очи ("Штом чу кол 'ко овија сака мираз, он саде искоколи!") исколупчи се свр. заоблити се (при изобличавању) искубе свр. ишчупати испеде свр. изаткати педаљ испребива свр. добро истући испросник м просилац истепа свр. истући; побити истрови (се) свр. изгубити (се) истрчи свр. изаћи трчећи изцелива свр. изљубити иш / иша узв. при терању живине иште се несвр. биштати се ишчамреје свр. смаљити испаравањем; постепено изгубити (памет, снагу, здравље, тежину) искорбим - извадити утробу искочи, г сврш. изађе ("Тува беше, ама саде што искочи до задругу... ") Искровци, назив села око Димитровграда искубе, г сврш. почупа, ишчупа из корена ("Пиревина па че порасте, ако се не искубе изземи... ") искуса, г сврш. покуса ("Напраји п'лно котле качамак, он га сам искуса!") ис'не свр. усахнути испестова, г сврш. узгаји, однегова, лепо очува ("Убаво испестоваше лозјето, па са се изврну од грозје!") испит, м део женидбених обичаја, када се утврђује јесу ли будући младенци у сродству

47

испљиска, г сврш. избаци воду (течност); поли некога, нешто ("Нап'лнило се бурето сас воду, па ђу испљиска... ") испљуска се, г сврш. умих се, опрах лице ("Испљуска се одоцутра ка појдо на њиву...") исповрља, г несвр. разбаца исповрте, г сврш. изнесе, даде неочекивано много ("За туја кравицу, на џамбазатога исповрте тријес 'иљаде банће паре!") испола, исполица, ж узимање туђе имовине у закуп за половину прихода који се добије од ње ("Њивуту дадоше на исполу... ") исполџија, м онај који узима земљу на исполу ("Че дојде кночи исполџијата, ралник да узне... ") испрачује, г несврш. прати, шаље ("Постаротога на Сретка у торник че испрачују у војску... ") испуди (га), г сврш. истера га, најури га ("Штом виде да че се сува да крадне, испуди га додома!") исп'шњачим - распорити исрка (се), г сврш. усекну се исрте, г сврш. 1. наради се ("Исрте се гочка, ама заврши работу!") 1. фиг. изгладне ("Одоцутра неје турил залок 'леб у уста, па му са исртел дудукат...") истине г несврш. охлади ("Тол'ко беомо загладнели, да не чекамо ни да качамакат истине!") истомалац, -лци, лће м из исте махале махале ("Млого се дружеоше, јербо су истомалци... ") истришче, с последње рођено дете у мајке ("Сотир је истришче, па га затова тол'ко размазили!") истрка, г сврш. истрља га, опра га, детаљно избриса ("Беше млого м'шкаво, ала га истрка сас рибаћу четку, па стури штрокаквото... ") истровен, г изгубљен истрови, г сврш. изгуби ("Имаше убаву чићију што ђу на панаџур лани купимо, ама истрови ђу негде! ") исћипи, г сврш. преври, испари ("Ако још малко остане на ог'њат, све че исћипи! ") исцерил, -а, о прил. нацерио ( "Кво овија тол'ко исцерил зуби, како да че се с кучетија дави? ") исцибрил прил. смршао, убледео, лоше изгледа ("Јован нешта млого исцибрил... ") исчука, г сврш. истрести, излупати ("Исчука ли поњавуту? ...") ич нимало. ("Ич штоје ич - баш нимало") ишаран, -а, о прил. промућуран, сналажљив ("Нечу си чепим уста-ишарно њим детенцето... ") ишка, г несврш. тера кокошке (живину) ("Ииша, 'бил ви марен! ") ишужбим - извадити плод из хуне ишчува свр. одгајити ишчушка, г сврш. изгура га, избаци га ("Свекратога ишчушка из ижу! ")

48

ишч'чкује, г несврш. инсистира на ситницама, залази у детаље ( "Орати му за това, ама он млого ишч'чкује, па ништа не напраји... ")

49

Ј јeднуш једном ја узв. види, погледај јаболка, јабалка ж јабука јаваш, јаваш, прил. (тур.) полако, без журбе јаглика, ж врста цвећа; женско име ("Неје имала срећу Јаглика да ђу цуне владика! ") јагњишта - јагањци јагњишта, с мн јагњад ("Јагњиштата требе вечемка да одбијемо од сисање... ") јад некога изр. секирати се због јадосује се, г несврш. секира се ( "Не продаде кравчето на пијац, па се са јадосује... ") јадује, г несврш. криво му због нечега, јадикује ("Јадује што не оплеви њивчето њекња, него са паде ћиша, па че још повшиће урасте! ") јајдук / ајдук м лопов; хајдук јајце, с, јаје јајчаник, ж погача која се меси за Велигден (Ускрс); у средини је "живо" јаје; у појединим селима важило је правило: коликодеце - толико "јајчаника" јака, ж оковратник ("Јаката му млого заштрокавела...") ("Погледај га уј аку, да му видиш муку!") јак'ч'к, -а, о прил. поприлично јак, снажан ("На гледу жгољав, ама јак'ч'к...") јал, вез. или ("Јал улази, јал затварај врата!") Јалботина, пиротско село јалија, ж (тур.) отворен простор, ширина ("Излезомо на јалију...") јанија, ж врста јела (чорбастог); лозјарска јанија - ватра на којој се јело кува је од "лозињће" јанџ′к/јенџ'к, м овчарска кожна или козињава торба за ношење хране и др. јапа ја - шта ми би, види мене („Јапа ја кво реко!") јапа он – шта му је, види га („Јапа он кво ми рече!") јапа ти – шта ти је, („Јапа ти кво рече!") јапија, ж грађевина, зграда, кућа ("Сиротња, а колкаву јапију напрајише!")(јапиjа (тур.) дрвени грађевински материјал, грађа) јаралика ж мн јаралиће шљива џанарика ситних и киселкастих плодова јаришта, с мн јарићи јарц м јарац Јасенов Дел, назив села око Бабушнице јасенче - цвет, јесење цвеће јастегач, м низак сто са "столовима", за којим се јело јатка-јатће, ж мн јестиви део ораха или лешника ("Големи оресити, ама њим јатћете суве... ") јебанџијa, м страна особа, "није свој, није наш" ("Неје њим роднина,

50

јебанџија је...") (јабанџија - странац, туђинац (Речник српско - хрватског књижњвног језика, Матица српска * Матица хрватска, Нови Сад - Загреб, 1967.)) јебрик, м ибрик, суд за воду јега, ваљда ће, можда ће, да би ("Јега падне ћишица... ") јегерка, ж кошуља без крагне јегрек, м обор за овце на отвореном простору (њива, ливада) ("Јегрекат че премештамо у Ковачево... ") једн'г, прил. 1. одмах, из ових стопа ("Штом га изока он једн'г дојде...") 2. увек, у свако доба ("Једн'г си њега окају на работу!") једн'га, прил. 1. увек, у свакој прилици ("Тија је добар човек - једн'га че ти помогне...") 2. сместа, одмах ("Једн'га да си се дигал!") јед'нијат један од њих ; онај једини једно-без-друго једни без других једнома, прил. увек, у свако доба, у свако време ("Код Петканини једнома карање...") једноница, ж ускршњи пост за време којег се једе само једном дневно ("Оди јутре је једноница, че си мора водимо рачун и оди једење, и оди пијење... ") једноничи, г понаша се у складу са правилима ускршњег поста, једе једном дневно једноселци, м мн људи из истог села ("Сас Војина смо једноселци... ") једно-уз-друго, једно-за-друго, једно-по-друго, једно-до-друго сви заједно, сложно једно-у-друго једни ка другима једнуш бр. једном, једанпут. ("Једнуш добро - тако добра особа се једном рађа") прил. једном, једном приликом ("Једнуш се видомо на' вашар... ") 2.једанпут ("Једнуш му реко ', по друђи пут нечу!") јеђе, с алат за оштрење- стругање језичан, на, но лајав; који је опаког језика (свађа се, вређа и сл) језичетина ж пеј. од језик м језик; погани језик јез'к!, јазук м (тур.) брука, срамота, штета ( "Јез'к за толће работе!") јела! јел' овам! узв. дођи, дођи овде, ходи, приђи, приближи се, примакни се ("Јел' овам да ти ш'пнем нешта!") јелек, м, одевни предмет без рукава и џепова, дугачак са црним гајтанима на крајевима; прави се од пртеница, без посебних шара јелемче, с справа за намотавање "пређе" при ткању ћилима јелече с мн јелечетија јелек (од сукна, платна, или плетен), прслук без рукава Јеловица, пиротско село јеменије, ж мн врста варошке обуће, од црвене коже, са "опашком" позади јендак - рев. прекоп, шанац јендрца, г, несвр. јако храмати због краће ноге; 1. криви, ћопа, храмље ("Строши њекња ногу. па јендрца...") 2. онемоћао, тешко се креће ("Одртело, једва јендрца!") јенџ'к, м торба од коже или длаке "козињавке", у којој овчар носи храну и друге ствари када је са овцама (нож-клепач, заструдзи, 'леб, цовара...)

51

јер′м, м, јарам јербо, јер, зато ("Дооди овам 'јербо после че се покајеш!") јерган, м, справа за предење козје длаке (козине) која тегли два "бубрега", једно коло-точак, три "бупке" са ћулчићима, черкез, две тач-макаре, један туранчуг, једна кука за предење и две шипке јерђенин, м (тур.) момак, неожењен момак ("На нашити из Ђопин Чивлик младијат, јоште јерђенин... ") јеребас', -та, то прил. шарен јеремик, јеремичка, каиш код опанака јер'м м јарам; брачна обавеза, брак јечмик, м чмичак ("Оди млого нажмикување се дидза јечмик!") јеџ! 2 лј импер. од једи несвр. јести јешан, -а, о прил. доброг апетита, много може да поједе ("Ако је тол'ко жољав. он си је јешан! ") јоште, још, још увек ("Че му речем какво је било, ама јоште неје време!") јувка - врста домаћих резанаца од теста јуже с уже јуклук, нека врста "шифоњера", уграђеног регала, у старим пиротским кућама јулар - улар јутрам, прил. изјутра, у рано јутро ("Јутрам прво надзрнем коди стоку...") јутре сутра( "Јутре сабале ч'идемо у дрва... ") јутред'н, прил. сутрадан ("Јутред'н је допивушка... ") јутрото, с јутро јутрош'њ. -а, о прил. јутрошњи ("Млекото је свеже, јутрашњо...") јучер, јучерка, прил. јуче ( "Јучерка не пада, а за д'н'с че видимо...")

52

К ка / кад / кадá када кабав, а, о прил. недовољно чврст, млохав ("И тија мије голем муж - зими кабав, лети лабав! ") кабат, прид. (тур.) крив, одговоран ("Тија је кабат што се скарамо сас чичине... ") кабати, г несврш. (тур.) прекорева, љути се, кори, грди ("Кабати га ешто се н'ч'с доцкан врну... ") каве с кафа кавена, ж кафана каверенђија, прид. (тур.) тамно-црвена боја каврак, м врста тканине кавтор, м врста пећи, фуруна од плеха ("Тија како плекано вурунче- брже се загреје, побрже 'ладн! ") кага / кига /к'га /к'д/ ка када кад, м справа којом се диме пчеле кадиве, кадива, с зубун за свечане прилике, женска свечана дуга хаљина, постављена кадифом. ("У това кадиве девојћа била - носила је ту хаљину још кад је девојка била") казаница, ж зграда у којој се пече ракија казувал, г причао, говорио, приповедао ("Деда ми је казувал дека у њигово време тека неје могло да се работи!") каил, прил. (тур.) рад, драге воље, има вољу ( "Он је каил да дојде, ама...") кајица, кајца, ж део женске одеће (врста капе црвене боје) који су носиле удате, богате жене (део старе градске пиротске ношње). Искићена је новцем и имала је дуг перчин од козје длаке, испреплетен косом какалашка, ж окруњен клип кукуруза ("Ка строшимо морузуту, сас какалашћете си кладемо огањ... ") какво шта; какво како да га обрча баба-Марта изр. какав год март био кал, с блато ("Паде ћиша, па са по путиштата кал до гушу! ") калан, -а, о прил. блатњав ("Немој калан у ижу да улазиш!") калаџина, ж ужа страна ствари ("Погаче кашкаваљ се турају на калаџту да се суше... ") калина, ж бубамара ("Калино, малино, покажи ми пут куде че се женим!") калиште, каљиште с, блато("Штрапну у каљиште, па се све угмаца!") калпи, г критикује некога ("Тата калпи бату што неје наранил говедата!") Калуђерово, назив села око Бабушнице калчина, ж, мн, кратке вунене чарапе до чланака стопала; носе се зими преко дужих чарапа каљиште, с, блато, кал камара, ж, пласт сена, стог Камбеловци, назив села око Бабушнице

53

каме, ср мали нож Каменица, назив села око Димитровграда камик, камик'т, м камен Камик, пиротско село камилка, ж обрамица, савијено дрво са кукама на оба краја, за ношење терета преко рамена ("Воду доносеомо од чешму на камилку... ") камилче с младунац камиле камилчи, а, о камиљи камо ви, где сте, јесте ли ту ("Камо ви, бе, још када окам, никој се не јавља!") камо га где је камоте, где си, јеси ли ту ("Камоте, још када се распитујем за тебе! ") камти? где ти је? канарија, канарче, с, памучна или свилена марама у разним бојама. Носе се заденуте за појас, са обе стране кукова; служиле су као украс канате, м мн "крила" (странице) запрежног возила кандз'р, баксуз, особа тешког карактера ("Тија млого кандз'р човек... ") канење с нуђење храном (и сл.) кани, г сврш. нуди ("На кравај ка идомо, кани ни свекрвата сас свашта...") кани, искањује, г несврш. оклева, неодлучан ("Кани се како гладан на...") канто / камто према кантри, г несврш. пење ("Кво се детето кантри на дудат, че падне... ") капа тупача ж шубара са равним врхом и ваљкаста капаклија, ж калаисани тањир са поклопцем капаклије, ж, мн, опанци прављени од бивоље коже капакма (каплама), ж врста јела од крупне парчади говеђег или овчијег меса капка ж кап капоше, г несврш. дуго чека, окапава ("Тега, цел д'н капоше преди задругу!") кара несвр. терати. ("Нек кара, па додека оче - више ми није важно до када ћу живети") ("Караше ме да идем сас њи, ама ја нестеја... ") кара се несвр. свађати се каракаш, м особа са црним веђама караконџула, ж утвара, особа која изазива страх, вештица ("Таја асли караконџула") карлица, ж мало дрвено корито за тесто или за справљање производа од млека кастри,г (в. качи) каталпа, ж врста киселог дрвета катраник - посуда за катран кац′к/кацак, м дуга оплетена коса, плетеница, перчин, вештачки перчин, сплетен од козје длаке и уплетен у женску косу да би је продужио качамиљћа, ж дрвена мотка за мешање качамака

54

качи, г несврш. 1. пење ("Качи се на тлакану да стури сено за говедата... ") 2. дира, задиркује,улази у расправу ("Немој се качиш сас њега, тија је како татабица!") каџаво, врста браон боје кашкаваљ м качкаваљ к'в си / как'в си какав си ква / каква каква квачка ж квочка кво / какво шта кига, када Кијевац, назив села око Бабушнице кик'в, ва, во какав кико како кладе, г несврш. ложнти, ложи ватру ("Јутрам се дидза први да кладе огањ... ") клас м клас; клип кукуруза класињак, (какалашка) м окруњен клип кукуруза ("Сас класињцити си кладемо огањ...") клас'к м дем. од клас м клип кукуруза; клас уопште Клење, назив села око Беле Паланке клецка ж врста игре из пиротског краја клецка, г несврш. скаче на једној нози ("Уби си ногу на њиву, па са клецка...") клечка, ж палидрвце шибице, ивер клис, клиса, м ж врста дечје игре; дрво дужине двадесетак сантиметара, зашиљено на обе стране, удара се тољагом; кад одскочи од земље, играч настоји да га што више одбацн; побеђује онај ко достигне највећу даљину Клисура, назив села око Беле Паланке кл'к м мн кл'кове кук кл'н м бот. клен (дрво) к'лне несвр. клети.("Друђе те у песму са клну - моју песму-клетву друге сад певају по седељкама а не ја ")("Најтешкоје ка те свој клне... ") кл'не с кларинет к'лнем -- кунем/клети клубе с клупко к'лца, г несврш. куца, "ситно" удара ("Преди него што се оди њу праји рећија, крушата се к'лца...") кл'чина, кл'чишта, ж, кучина, вуна од конопље кл'чишта / кл'чина с мн кучина ("У наше време се кошуље прајеоше оди кл'чишта...") кл'чник/ клчник м туч кљештав, а, о јако мршав кљувé несвр. кљуцка, кљуца кљуводрвка, кљувидрво ж зоо. детлић кљуне свр. кљуцнути кљуница ж кљун

55

кључарка, ж, кључ за откључавање тешких дрвених улазних врата направљених од буке или чама к'љ'ци, м мн клица на проклијалом кромпиру ("Компирете у подрум ванули к'љ'ци... ") кночи, изр. вечерас кобилка, ж обрамица, савијено дрво са кукама на оба краја, за ношење терета преко рамена ("Воду доносеомо од чешму на кобилку... ") (од речи кобила; поређење са кобилом због тешког физичког рада) кова ж кофа ковачл'чк м ковачки чанат кове несвр. закивати; поткивати коврждањ м мн коврждање коледарски колачић коди код кожув м мн кожувје / кожуси кожух од овчије коже са глатком површином споља а изнутра је кратко потшишано крзно и без рукава Козја, назив села око Беле Паланке кој ко кој за куде си је свако (да) заузме своје право место кој ли њој је на дел? коме ли је суђена? кој си. изр. ("И не пита те ни кој си, ни какво си, ни што си – смрт не пита ко си и шта си ") кокнеш - удариш, сунеш коколан м мушкарац са крупним (и избуљеним) очима коколес', -та, то прил. буљав ("Убава му женицата. алт малко коколеста!") кокона ж пеј. госпођица или госпођа која се уздиже без основа коконосица ж нонсенс (можда: госпођа) кокоши, г несврш. шепури (се), прави се важан ("Гледе како се овија кокоши!") кокри, г несврш. брине о нечему (некоме), угађа некоме, нагађа ( "Кокре, бе, старцатога како манечко дете!") ("Невестуту овија дни саде кокре...") кокрим - угађати, неговати коларће, ж мн девојке које се налазе у колима са невестом на путу ка кући младожење колесница ж предњи трап рабаџијских кола као посебно возило колија, женска бундица од црног сукна , постављена јагњећом кожом, као део старе женске градске ношње кол'ц м колац комат, м повећи комад (хлеба, сира) ("Појдемо сас краве, понесемо комат' леб и гручку сирање, и това ни је једење... ") коматар, м једе много, а мало привређује ("Севда, завалија, има два коматара дом', а у работе нема кој да њу помогне... ") комин , м ограда око огњишта у ижи кроз који пролази дим, оџак, димњак комињак, м врста пића које се добија сипањем воде у комину после

56

процеса отакања вина ("Уз чварци и преврело сирање, најбоље иде комињак!") комита м особа која лута ноћу (краде, убија и сл) комка се несвр. узимати причешће, причест у цркви после периода поста комто / камто / квмто према, ка комћел ж поет. од комка ж причешће конда (дрта конда), ж одрасла женска особа ("Дрта конда, а мајћа ђу још не пушта саму на седењћу... ") кондура, ж (тур.) врста женске ципеле конренчанин, м , врста ветра у Високу; дува са Копрена консћи, ка, ко коњски коњештип, зоо. ровац копањ, копања, ж дрвени суд у којем се припрема (меси) тесто копачка, ж женска особа која копа на њиви или у градини ("Голема њивата, па мора да окамо по три - чет'ри копачће... ") копиларка, ж мајка ванбрачног детета, она која је родила ван брака ("Пушти туја копиларку, она нашла да се шегује пекоме!") копилд′к , копилдак, м детишњар, још неодрасла особа ("Тија је копилдак, још му цивка блага...") копоран , м, сличан кожуву само са рукавима копр′ља, копраља, ж алатка за чишћење раоника од земље и блата Копривштица, пиротско село кордељ, м остатак од посеченог стабла кукуруза ("Требе јутре да збирамо кордељи на њивуту у Бабину бару... ", "Сас кордељ се чеша. на корзо иде!") коренч'к м дем. од корен м потомак који наставља лозу, фамилију коричка, ж коричће (мн.) кора, корица хлеба („Врљи на мачћете и кучетијата малко коричће...“) корка ж мн корће зелени омотач плода ораха корубина, ж издубљено дрво, служи за проток воде; корито од издубљеног дрвета кос, м, кост косирка, ж српасти ножић на дрвеној дршци; служи при брању грожђа косичњак, м колач омешен у виду "ђеврека"; током свадбе носи се док се игра коло, подиже увис и свако од учесника свадбеног весеља настоји да дохвати комад - залогај, који се једе ради здравља коска ж кост Космовац, назив села око Беле Паланке космурљак, м дугачка, неочешљана и неопрана коса ("Штоли не ошиша тија космурљак!") Костур, пиротско село костурка, ж врста ножа, са корицама од костију котар, м појате где се чувају јагањци коти се (кучка и сл) несвр. рађати; рађати штенад кот'л, м котао котле с мн котлетија котлић (за млеко и сл.)

57

котловарка, ж дрво које на појати служи да се о њега окачи котао - ведро или друго посуђе кочак, м , део обора кочан м петрљак стабла купуса кочина ж кост кочина. ж свињац; фиг. неуредна просторија за човеков боравак ("Ка њим улезнеш у ижу, оно асли кочина!") кочкав, прил. рошав ("Девојчето њим прележа бођиње како бебе, па са мал'ко кочкаво... ") коџа / гоџа много кошара, ж, зимско место за чување крупне стоке кошарина, ж врста примитивне кошнице, направљене од прућа премазаног говеђом балегом кошарче, с врста економске зграде у близини штале; најчешће за одлагање плеве коше с мали кош кошурина ж велики кош у виду двогубе купе за сушење и чување меса кошчинка ж дем. од кошчина ж кост кр'а г несврш. јако кашље ("Деда надзебал па кр'а целу ноч! ") кравај, м обичај да се обилази породиља и новорођенче и да им се носе дарови ("Ч'идемо јутре на кравај у Дорестин; дал њим Богмушко...") кравај, м обредни колач(ић); погачица, колач који се меси у разним приликама, нпр. за сеоску или за породичну славу ("За Светиниколу, че носим колач у цркву...") кравајарка, ж женска особа која иде "на кравај" кравајче, врста малог погаче, лепиња, погачица крадачћи, прил. кријући се од других; да нико не види ( "Излезомо одома крадачћи... ") крадење, с обичај да момак одведе изабраницу својој кући ради заједничког живота, без знања и сагласности родитеља крадне несвр. красти. ("Крадну па прле - краду све, односе као ватра") крајч'к, м окрајак, сам крај краљак / краљ'к (сол) м комад камене соли краставица ж краставац красти / расти (шуму) несвр. кресати лисник кратак, ка, ко поет. сиромашан. Кратко време било - биле су гладне године кратеје, г. несвр. постајати све краћи, скраћује се ("Д'н све повише кратеје... ") кратко, с врста горње одеће кратуна ж врста осушене тикве за захватање и преручивање течности краци, ж мн 1. ноге ("Колкави краци има овова детиште!") 2. фиг. "Одлетешему краци!"- оде без своје воље... краџа ж крађа крека, г несв. кокодаче ("Ка тол'ко крека, неје снела јајце!")

58

кремик, м кремен ("Немаше ћибрит - дуван палеомо сас кремик и труд...") кржаљћа, ж, ситна и веома љута папричица која се у јесен ставља у зимницу крив, а, о хром крив, -а, о прил. хром ("Строши си лани погуту, па са мал'ко криво... ") кривак, м тољага, крива на једном крају ("Немој те орепчем сас кривакат!") криви се (некому) несвр. кезити се, ругати се криво петле с хроми петао криводеља м поет. неправедни судија кривокл'кав, прил. ишчашених кукова и неправилног хода ("Т'к'в кривокл'кав си беше и дедаму...") кривоклскав, а, о који има ишчашене кукове крив'ц", м врста ветра (Висок) кривча м онај што храмље крка, г несврш. са апетитом једе, неумерено једе ("На славу у Џинђини убаво се накркамо!") кркавац, кркавица, кркушка м врста нишавске рибе кркавица, ж тестија са рупицом са стране (кад се из ње пије, чује се „кркање“, клокотање кркавче, с дем. од кркавица крк-крк узв. кре-кре (подражавање жабљег крекета) крмило с крма; со за стоку крн, а, о који има поломљени рог крн, -а, о прил. 1. прћаст ("Саде да неје текво крно, могло би се рече да је убаво...") 2. окрњено ("Стовнето мал'ко крно, паде ми на чешму... ") крндељ, м са поломљеним једним делом, обијен од једног краја, оштећен крунећи се ("Остаре се, па оди зуби остадоше саде крндељи!") крнем - ударим, оборим крну, г свр. налетех, одлучно кренух ("Крну на њега, па кво Бог даде!" ) кројиш јелек, испадне бревенек, изр. не оствариш оно што си хтео већ нешто друго крондир м кондир кросно, с дрвсна направа за затезање пређе при ткању ћилима кротеју, г несврш. мирују ("Овцете д'н'с б'ш кротејаше... кроти, г несв. полако иде, не жури; ногу пред ногу ("Место да поварка, он кроти како на свадбу даје пош'л!") крошња ж корпа крпљак м пеј. од крпа ж крпетина, прљава крпа крсник, м хлеб у облику крста; у разним приликама (најчешће задушнице) износи се на гробље крстача ж дрвени крст (испред погребне поворке) крсташ, м алатка за "разбијање" сира приликом прављења качкаваља крсташ, м погача качкаваља, тежине 1-2 кгр. крстетина, ж крста ("Одоцутра ме утегла крстетина... ")

59

крсти се. ("Од какво сам се крстила – чега сам се највише плашила") крстилница - олтар где се деца крштавају крстина, ж сложено снопље пшенице од укупно 14 или 18 снопова ("Ожемо јучерка шес' крстине... ") крстопутина, ж раскрсница ("Сретомо се б'ш на крстопутинуту... ") Крупац, назив села око Беле Паланке Крупац, пиротско село ; Круп'ц - највеће село изнад Пирота и богато, па привлачно за удаваче крути се несвр. чупати с корељем (и сл.) круша ж крушка крушанка ж поет. од круша ж крушка крши-ребро с поет. оно што ломи ребра крштена несвр. крштавати к'с, а, о кус, кратак к'ска, о поет. кратка, куса к'ткада, прил. одавно, ко зна кад ("Мож' је това било у наше село, ама одавна, к'ткада! ") кубе, с врста пећи израђене од плеха куде куда; где. ("Куде иде да иде - ма где ишао") кудељћа ж смотуљак чешљане вуне припремљен за везнвање на преслицу ("На седењћу испредемо по некол'ко кудељће... ") кужну г сврш. побеже, изненада нестаде ("Додек се обрнумо, он кужну!") кукљача, ж игла за плетење кукуљевд'н, м никада, "мало сутра" ("Че буде, ама на кукуљевд'н...") Куманово, пиротско село куми несвр. молити много и љубазно као кума на свадби куњаје, г несврш. безвољан живи створ, слабога здравља, без довољно животне снаге - енергије ("Старцат куњаје покре кавтор...") купаре, с, купаретија, мн. снопје кукурузовине, сложено у гомилу купов'н, на, но који је набављен за новац, купљен са стране курбан, жртва која се подноси приликом копања темеља куће-станишта курчи, г несврш. прави се важан ("Какво се па овија курчи, ка си га знајемо как'вје...") Куса Врана, назив села око Димитровграда куса лечу, па те нечу јела сам лећу, па те нећу (ругање сиротињи која само лећу једе) куска,о поет. кратка, куса кута, г несврш. крије од других ("Баба мора да кута шићерат оди тија аламање...") кутића ж дем. од кутија ж кутија кутрак, м кутрé, (кутренце), млади пас кучето, с кучетија, -та (мн.) пас, кер кучишта мн од куче с пас кушак, м, велика марама која се везивала око тканице к'ша. м кус. скраћена или одсечена репа; фиг. особа са кратком одећом ( "Тија па у дрејете асли к'ша! ")

60

к'ш'к, м кост четвртастог облика из колена јагњета или јарета, које се одваја из печења и користи у дечјој игри "на к'ш'ци" или 'ћарење" к'шкан, -а, о прил. упрљано, запрљано, замазано, недовољно чисто ( "У ижуту њим к 'шкаво... ")

61

Л лавну, г сврш. 1 . преминуо, умро ( "Болува, завалија, болува, па си лавну!") 2. залаја, кратко залаја ("Кучето саде малко лавну... ") лади несвр. хладити ладовина ж хлад лазење, с пузање ( "Пушти детето, са му је време за лазење! ") лакатник, м врста капице, коју су некада носиле девојке; прављена од ситних сребрних пара - новчића или плочица лалем (алалем), и тако, међутим ("Стеомо да појдемо, алалем бата се забави... ") ламба, ж лампа ламкање, с обичај да се увече, на дан Поклада, устима хвата јаје које виси о концу; конац се на крају пали, уз узвике чланова домаћинства "жива баба, жив деда", да би се "видело"ко ће пре "на онај свет"... ламти, г несврш. иешто жарко жели, много му је до нечега стало ("Ламти да купи вутаркуту... ") ландза, г несврш. скита, хода без циља, вуцара се ( "Не работи му се, па саде ландза патам-навам... ") лапот, м према легенди, обичај убијања стараца (помиње се и у пиротском крају), тако што му се на главу ставља хлеб, уз пропратне речи: "Не убивам те ја, него 'лебацат..." лачоран, прил. прождрљив, незасит, "дрчан" на јелу левтеран, -а, о прил. лаган, необавезан, неозбиљан, ваздушаст ("Много њим левтерно правена кућицата... ") легало, с место које симболише кућу, дом ("Ели имају легало, за друго че се снајду... ") легало, с постеља, легло; лежај за спавање, место где се спава ("Ако га овака не могу најдем, че га ванем на легало!") леден′ц, изр. много хладно, ледено леђен, м(тур.)лавор лези (лендзи), г несврш. смеје натегнуто, подругљиво ("кво се па Перча лендзи, како он да је бољи!") лекну (се), г сврш. отараси се, отресе се (некога, нечега), "скину га с врата" ("Једва се лекну оди туја алу!") лелејћа, ж љуљашка лелече, г несврш. кука ("Цел д'н се тепа сас деца, и цел д'н лелече!") лели (ели), је ли тако, је л'да (је ли да ) ("Ели че дојдеш јутре при нас? ") лелће / леле узв. јао, леле лендзи, г несврш. смејуљи се подругљиво ("Таја ала се саде лендзи!") Ленче - име девојке ленштуга - лењивац, ленчуга, ленштина лењав, -а, о прил. лењ ("Ем грозно, ем лењаво...") лепендек, прил. са маном, са фалинком, неуспело, испод очекивања ("Кад очеш најубаво, испадне лепендек... ". "Кроји јелек, испаде- лепендек!") Лесковица, назив села око Бабушнице

62

лете, летњам, прил. преко лета, током лета ("Летњам си пројдемо саде на тараторч'к...) леча ж бот. лећа, сочиво л'же несвр. лагати л'же на купове несвр. много лагати л'же, па на узелје врзује лагати врло уверљиво л'же, па прли / л'же па маже / л'же, па разл'жује много лагати, па новим лажима побијати предходне л'жипара, ж нема никакву вредност; без вредности; прескупо а не вреди; далеко мање вреди него што је плаћено ("Купи саам у град, оно л'жипара - не работи ни три д'на!") л'ж'ц, м лажов, лажовчина ли ? јел да; пошто, јер; чим; тако ли је?; јел тако? ливор м револвер лизуцка несвр. еуф. лизати лијар, м наноси штету, воли туђе, штеточина ("Говедото му голем лијар... ") Линово, назив села око Бабушнице лис, -а, о прил. обележено светлом пегом лисичов, а, о лисичји лисник, м, исечене гране са лишћем, увезане у нарамке и поређане у пласт; преко зиме служе за додатну исхрану стоке литак, м врста женске одеће од крупније тканог предива, црне боје, са жутим украсним тракама и шљокицама литну, г сврш. полете, одлете, одјури ("Литну, не мож' га с'преш!") литре, ж мн странице запрежних кола, које се користе при превозу сена, снопља, и сл. личан, -а, о прил. наочит, леп, симпатичан, привлачан ("Лично њим девојчето, нема си чепимо уста!") личи си њим леп су пар л'к, л'ка, л'ко лакл'кну ми! ) л'кну му, г сврш постаде му лакше ("Штом видо дека му неје,ништа л'ко оро овде: лако се игра у колу л'к'ч'к, прил. прилично лак, није тежак ("Мож' га и детето однесе, доста је л'к'чко... ") ложица ж кашика ложичњак, м, корпа у којој се чувао прибор за јело ложичњак, м дрвени сандучић за чување прибора за јело (виљушке, кашике) лозињћа, ж прут отсечен (откунут) са винове лозе ("Ка се јанија свари на лозињће, млогоје блага!") лозјар, м онај ко иде у виноград, бави се виноградарством ("Јутре че будем лозјар... ") лозје, с виноград лој м ж маст; лој локмаџија, м онај ко воли да се гости на туђ рачун (воли муфте) ("Чича

63

њу голем локмаџија... ") локме, с парче (комад) меса у јелу локопендра ж велика пијаница и расипник ломоти, г несврш. прича без престанка ("Манечко, ама вану да ломоти...") лочка, (љочка), мала барица на путу ("Згази у љочкуту, све се намокри...') л'ска се несвр. пресијавати се, истерује сјај ("Штом појде у град, л'ска оп'нцити") л'скав, -а, о прил. блиставо, сијаво ("Л'скаво, па убаво! ") л'снинка ж геогр. пропланак л'сно, прил. лагано, ласно, без тешкоћа ("Л'сно збрамо сеното –беше се осушило...") лудејеш - лудујеш луковиње, с листови са главице црног лука; служе и за фарбање - бојење ускршњих јаја (перашће) Луковица, назив села око Димитровграда лупенка, ж љуска, оно што отпадне после љуштења скинута кора лута м поет. луталица, скитница. деминутив од имена Милутин лучник, м чинија за туцање лука л'цка, г несврш. штуца ("Вану да л'цкам, спомиња ме некој...") ("Одоцутра л'цкалм, некој ме спомиња јал оговара! ") л'цнул, г сврш. фиг. умро, представио се, отишао на онај свет ("Орате по село дека је деда Ваца л'цнул... ") л'шти, г несврш. сјаји ("Тол'ко њим је чисто, да се све л'шти!")

64

Љ љаник, м пчелињак љапавица, мокар, влажан снег пре отапања љигав, прил. цури му пљувачка ("Како мож' сви дни да буде љигав? ") љиђе, ж мн бале, вода на устима ("Потекоше ми љиђе...") љизгав, -а, о прил. клизаво ("Пази да се не опрзољиш, надвор млого љизгаво!") љизгоч, м клизавица, лапавица ("Паде ћиша, па се напраји љизгоч!") љиљак - јоргован љопа, г несврш. прича свашта ("Овија Младен стварно љопа какво стигне!") љопнем - ударити шамар, оша-марити љопча - прљав, блатњав љопчуг, ж (в. љизгоч) љосне, г сврш. падне, сроза се ("Ка тија једнуш љосне, нема кој да му помогне да се дигне! ") љоснем - паднем љочка, ж бара ("Штрапну оточ у љочку, па си све укашка") Љубатовица, назив села око Беле Паланке Љуберађа, назив села око Бабушнице љуљћа ж љуљашка љуљћа, ж врста колевке за мало дете - бебу ("На њиву га носим сас мен', у љуљћу...") љуљћа, ж љуљашка која се "везује" за Покладе љуспа, ж љуска ('Невестуљћа нашла јајцата, па саде љуспе остале!" љутеница - салата од сувих црвених паприка скуваних и згњечених са празилуком или црвеним луком са додатком сирећта и соли љуцћи изр. као остали свет, онако како треба

65

М мáрен, м врста болести; појам непознатог значења који се употребљава у клетви ("Пỳшти га, убйл га мáрен!") мáчава, ж маћеха ("Ако њим је мáчава, чỳва ђи пóубаво нéго нéкоја роџéна...") мáшка, ж погодан тренутак, прилика ("Пáде ми јучерка на машку, па му све наказá!"), мéђер, ваљда, па ако је тако, зашто не бих ("Мéђер, да идем јỳтре нáгосје!") мéјур, м бешика, надувани балон мéчћин д'н, м Андрејин дан, који се празнује ради заштите од медведа мéџу, прил. између ("Мéџу њи, не познá ни једногá нáшинца... ") ма мани, мани изр. ма пусти маá, г несврш. махах, одмахувах ("Маá, маá, ама мујете немого да искарам изи ижу!") маанá ж мана, недостатак маанит, а, о који има ману маано клубе с велико клупко предива припремљеног за ткање (и сл) магаричка, м велики кашаљ ("Малијат њим кашље магаричку... ") маглоједина - магла која пије усеве мађилка ж мађилће мн узвишење, уздигнути део површине земље маже несвр. премазивати маз ж м маст мазга, ж сок који се појави када се скине кора дрвета, пролетњи сок дрвета пред пупљење и листање ("Ћеремида мазгу- масло не пушта!") Мазгош, назив села око Димитровграда мазнеж, м уредно, без мане и недостатака ("Отпред мазнеж, одзад гњидеж!") мазненко, м углађен, налицкан, углађена понашања, улизује се некоме ("Тија голем мазненко!") мазни, г несврш. милује, нежно прелази руком, глади ("Прво те мазни, после те удари!") мазно, прил. углађено, нежно, умилно, без грубости, нежно, пажљиво ("Он сас сви умеје мазно...") ("Тија па, како мазно орати!") мазну, г сврш. украде, покраде ("Има убаву матику, ама ми ђу аламање мазнуше!") маије, ж мн састави страна на крову ("Рашетује се како усран голуб по маије!") мајем, г несврш. послује, задржава, ради нешто око...("Еве, одоцутра се мајем покре ижу... ") мајкал, г сврш. умро, преминуо мајћа, ж мајка мајће, узв. међутим, и поред тога, упркос свему ("Мајће. пројде се некоје време. човек се врну... ") мајћуша, ж иста мајка, личи на мајку, као мајка ("Малото њим п'лтена мајћуша!")

66

макаквó (ма каквó) зашто, из којих разлога, ма шта ("Ма каквó си запел, ка чс си това па буде моје!") мал - имовина у стаду мала гуза, стисни гуз изр. штедети храну, мање јести Мала Лукања, пиротско село мала турта у ог'њ изр. нема довољно брашна, па је мала погача у огњишту мала, ж махала ( "Наша мала има повише куће... ") малаксује несвр. малаксавати мале! еуф. и вок. од мама ж мајко! мале! узв. шта то би, куку! ("Мале. какво се товп напраји?!") малеје. г несврш. постајати све мањи; сужавати се (одећа) 1. смањује се, скраћује се ("Дечицата расту, ми малејемо... "), 2. све му је мало ("Свему се малеје... ") малец'к, ка, ко мален малеч'к, чка, чко мали малечко - малено Мали Суводол, пиротско село малк'чко, прил. врло мало, сасвим мало ("Дадоше ни малк'чко, саде да обидемо...") Мало Боњинце, назив села око Бабушнице мами несвр. вабити, позивати живину или стоку мамудија, ж 1. врста златног новца ("На невестуту свекрва даде две мамудије... ") 2. "мека мамудија" - фиг. особа која се претвара, да би остварила неки циљ ("Таја ли, мека мамудија, саде за себе да приграби!") манга м пеј. Циганин манда, г несврш. 1. носи тамо-амо ( "Манда матикуту цел д'н!") 2. манда се - сврш. идох тамо-амо, ходах без јасног циља (бесциљно) ("Манда се по пијац, ама ништа не купи... ") мандзука, г несврш. рашетује, иде тамо-амо без јасног циља ( Мандзука се како жена без кудељу... ") мандра - место где се преко лета прерађује млеко мане свр. оставити манеч'к, манец'к, -а, о прил. мали, низак, онижи ("Ђаволујеше јоште манеч'к ка беше... ") манеч'к, чка, чко мали; који је малога раста мани ми се од-главу изр. пусти ме на миру . мани, немој, остави, пусти, окани се ("Мани га, тија неје сас свуту... ") манисто с мн маниста перла манџа, ж мн манџе, јело ("Леле, кол'ко манџе уготвти овија за славу!") ( 1. mangi, mangiare – (ит.)јело, јести 2. manger- (франц.) јести) манџал'к, ж дрвена полуга, која се користи при прављењу качкаваља, у процесу цеђења сира манџија, м, онај ко налази мане, изглеђује, инсистира на ситницама ("Перчината черка голема манџика... ") мање, с предиво, пређа од вуне ("Спремамо мање за ћилим. ")

67

мањ'к (на мањ'к), прил. мање него што треба, недостаје извесна количина ("Све спремимо за свадбу, ама ни месото на мањ'к...") мањуј се оди њу остави је мањује, г несврш. 1. напуштати, оставља ("Мањује се оди пијал'к..."); 2. растура брак, разводи се ("Мањује се сас жену... ") маовина ж, бот. маховина маовиње, с мн 1. маховина ("На дрвáта се ванỳло маóвиње... ") 2. Маóвиње - паучина на буђавом хлебу ("Л'éбат забуђавéл, ванỳл маоóвиње... ") марисује, г бије, изудара ("Марисује онỳја зáмлату!") масленйк, м 1. посуда за масло ("Масленикат је у ћилер!"); 2. замашћени део одеће ("Јекáта му асли масленик!") мас'лце с еуф. од масло с маслац Масуровци, назив села око Бабушнице матика, ж, мотика матовила / мотавила / мотавилка ж, мотовило матрáк, м (ар. - тур.) тотмак ("тутмак"), тољага; фиг. мушки полни орган ("Ако тека работиш, еве ти матрак!") матрапáз, м особа која тргује (купује и препродаје) коње или другу стоку ("Баштáму бéше голéм матрапáзин- нема вашар на који нéје иш'л... ") матрапазин м трговац стоком мачава ж маћеха мачешћи – мачји мачкáн, м врста јела; качамак (или тврди хлеб), пржен у масти ("У тија богатл'к - свáћи д'н једỳ мачкáн!") маџијáрка, ж врачара; жена која прави црну магију, која се бави магијама ("прáви маџије") ("Пушти тỳја маџијарку, убил ђу Бог!") маџије ж мн маџије, враџбине машá, ж (тур.) жарач; фиг. особа коју неко искоришћава ("Стрáтор је садé машá на Милутина - кво му кáже, товá работи!") маша, ж, метални предмет уз огњиште којим се "џарала" ватра; жарач машалá, машáле ж мн (ар.) бакља, буктиња (на дан Поклада на жицу се наниже трешњева кора, увече се запали и њоме маше - ради растеривања злих сила) машала! м ар. 1. израз чуђења или допадања; израз радости при дочеку госта; 2. машала! м (тур.) са значењем "оно што бог хоће, то и бива." машчица ж дем. од маз м ж маст м'гну, г сврш. задрема на кратко ("Саде што м'гну, опи се уокаше и пробудише га... ") мед'к - слађе од меда Мезграја, назив села око Бабушнице мерише на проћишу несвр. одвратно заударати на ускисло од прљавштине мерник м дрвени суд у облику нискога ваљка за захватање и мерење брашнастог и зрнастог материјала, мерица

68

месáљ, м тканина (најчешће ланена, "пртена") којом се увија тесто или хлеб меса. Рани га сас свакаква меса изр. говорити некоме да поједе гадно (гузицу, полни орган и сл.) месаљ, м, служи за покривање теста у наћвама, направљена од нарочите врсте тканине или кучине или вуне меснице, ж временски период од Божића, до поклада кад се може мрсити месце с еуф. од месо с месо метне се свр. наследити особиие мећишáр, м неотпоран, слабачак, мекушац ("Тија ли мећишáр нéшта да урабóти! ) меџ / меџу / меџи између меџá, ж међа ("Меџỳ покáзују укóпани кáмењé... ") мешес - са великим стомаком мешина, ж трбушна дупља; стомак ("Кад је п'лна мешина, не боли ни грбина!") мешњáк, м велики стомак, трбушина ("Ћира па, колкáв мешњáк нáпраји!") мешчинка ж меснати део мижна ж слепица мизес', -та, то прил. скроман, пажљив, ненаметљив ("Мизесто њим девóјчето, л'ко че си нáјде момчé... ") мије се несвр. умивати се; купати се мије, г несвр. 1. умива ("Мијé лицé штом се дигне из црђете...") 2. купа ("На сỳботу си мијемо и снáгу... ") Милојковац, пиротско село милокурка, ж женска особа која посебно воли секс ("Цéним, ценим, овáја големá милокỳрка... ") мине свр. проћи минџа ж циг. женски полни орган мињỳје, г, несвр. пролазити, пролази ("Време си мињỳје, а он ништа не ỳработи!") мирó, мирóсано дрво, с свето дрво Мирановац, назив села око Беле Паланке Мирковци, пиротско село миска, ж мисће, мн. ћурка мис'л, ж мисао, размишљање ("Све ми това на мис'л...“) мичку пајчину - изокренута псовка миџи - шик, добар мишће ж мн плећа; мишице м'кне, г помери с места на место, помакне; фиг. вуче терет, напорно ради ("Снаата по цел д'н м'кне...") младенчићи, м мн хлепчићи, који се месе за празник "Младенци" ("На Младенци, сабáле мéсимо младéнчичи и нóсимо једнá код дрỳгу, из дом, у дом...") младиња ж омладина; млађе особе

69

младоличес, ста, сто / младоликав, а, о младолик младос изгубил по Загорје, изр. прошла му младост у печалби у Загорју мливо с зрно довежено у воденицу на мељаву (пшеница, кукуруз, овас и сл.) мл'кóм, мл'комачћи, прил. изненада, ћутке, без најаве ("Дзỳну га мл 'комачћи, та се сỳрину!") мл'ска, г несврш. оптерећује се размишљањем ("Мл'ска си глáву сас глỳпости...") мл'сну, сврш. 1. удари јако, тупим ударцем ("Мл'сну га, та га зáтаји...“) 2. изненада заболе ("Одједнỳш ме мл'сну ỳглаву...“) мл'ца, г неснврш. муца, замуцкује млч м тупа и ћутљива особа која гледа са неповерењем и мржњом мљаште, г несврш. мљацка. жваће, прежвакује ("Додек једе, тол 'ко мљаште, да ти се згади... ") м'нечак , ка, ко мали Модра Стена, назив села око Бабушнице модрилћа, ж хемијска материја која се користи при прању рубља (вешплав) модро, с 1. врста одеће (женске), најчешће тамне боје ("Севда се предрешила у ново модро...") 2. пређа за ткање ћилима ("Спремамо модро, че заткавујемо одјутре... ") мој Топли Доле... / Куса Врано... ругање невестама из планинских села Мојинци, назив села око Димитровграда Моклиште, назив села око Беле Паланке Мокра, назив села око Беле Паланке молитвење, с обичај да се породиља "молитви" 24 часа по порођају (кући) и при крају шесте недеље (у цркви), испред олтара; (мушко дете се уноси у олтар) моме! обраћање (младој) женској особи мом'к м момак; слуга (најчешће неожењен) момче с мн момчетија (млад) момак момче, та тутње снажан момак под којим се земља тресе момчурљак, м момчић, одрастао дечак ("Он је станул вечемка момчурљак!") моруза ж кукуруз морузница, ж проја ("У ратат немаше 'леб, па сваћи д'н тепаомо морузницу!") морузничка ж дем. од морузница ж проја мос м мост мосле с дем. од мос м мост мотавилка ж мотовило мотавилче с краће мотовнло моча, г несврш. пиша; фиг. тера инат, ради супротно од очекивања, буни се, противи се ("Обича да моча уз ветар!") мочање, с пишање мрвка по мрвка комадић по комадић

70

мрдач - превртљивац мрдач, м особа која се извлачи, врда, нешто избегава ("Смиљћата голем мрдач, никада на кулук не иде!") мрдогузица, ж 1. особа која изврдава обавезе ("Таја ли мрдогузица нешта да уработи!") 2. немиран, не држи га место, стално у покрету ("Детето њим голема мрдогузица.. ") мрење, с умирање, смрт ("Мрење ни нема замине... ") мречка, ж (в. мрење) мрждори, г несврш. ромиња, пада ситна кишица ("Јоште нема ћиша, саде мрждори...") мрзи га несвр. не волети радити мрзлица, ж мраз, хладно време ("Мрзлицата че опропасти морузете... ") мрзос м мржња мрзосветан -тна, тно прил. 1. мрзовољан, мрзи све око себе ("Јован мрзисветан, никој му не мож' згоди") 2. лењ, не воли да ради ("Снаата њим млого мрзосветна!") мрзосветан, на, но лењ мркам – гони, парити се мрљави, г несврш. 1. лоше ради неки посао ("Саде мрљави ништа не уработи..") 2. једе без апетита ("Ништа не изеде, саде мрљави...") мрмости, г несврш. брбља ("Тајајте по цел д'н мрмости!") мрси, г несврш. 1. запетљава ( "Мачето мрси мањето!") 2. једе масно у време поста(„Сви посте, саде он мрси...“) 3. компликује, усложњава ("Овија га млого мрси!") мрско грозје, с рибизла мрсница, мрсничина, ж херпес на устима настао услед додиривања ствари преко којих је пролазио миш или пацов мрсољ, м запетљано, замршено, тешко решиво ("Напрајише мрсољ, са га не мож' реше...") мрсомуд, м гњаватор, закерало ("Комшија ми голем мрсомуд...") мртвак м мртвац мртвено, с одећа припремљена за облачење мртвог човека ("Това му је и за мртвено и за црквено!") мртвљосан , -а, о прил. 1. преморен ("Чича се врну мртвљосан од работу... ") 2. напио се ("Пило, пило, па се мртвљосало!") мрту, г несврш. овце у хладу, не пасу док не прође врућина ("Додек овцете мрту, ја идем да си наберем дрењће... ") мрчи, г несврш. зуји (у глави) после узимања алкохола или неспавања ("Јучер идомо на славу, пинумо, па ми са мрчи поглаву!") мрчкав, -а, о прил. полумрачан, недовољно светло, нејасан, не види се најбоље ("Беше мрчкаво, па га нес'м видел убаво... ") мршљаци м 1. леш, лешина ("Тамо врљају мршљаци...") 2. много мршав, неухрањен ("Ништа не једе, стану мршљак... ") муа / муја мн мује зо. мува муа несвр. мувати мувтак, део објекта у којем се прави качкаваљ

71

мувте, несвр. без накнаде, џабе мужје, м мн 1.мушкарци, мужеви ("Дојдоше жене сас мужје...", "На Зарезоју иду саде мужје!“) 2. јаки, снажни ("Работише како мужје!")

муж'к м дем. од муж м млад муж, прилично снажан мука ж брига мукајет, прил. (ар.) заинтересован, пажљив, обазрив ("Неје бил мукајет да се таја работа завриш... ") мукување, с патња, туга за нечим, психички бол ("Таквоја мукување се нигде неје видело... ") мулећина, ж нешто што је бадава, нешто што се добија без накнаде и противуслуге ("Тија млого обича мулећину!") муљи, г несврш. провирује, извирује ("Скутало се подзад кревет, па саде муљи с главу...") мумсовра, ж постоље на које је некада стављан свећњак мумуљи, г несврш. инсистира на ситницама, досадан ("Тешко че се скоро разберемо, овија га млого мумуљи! ") мунем - ударити лактом мунта, г несврш. замајава, покушава да превари ("Тија га муннта, че му узпе џабе морузуту... ") мурљав, -а, о прил. облачно пред кишу, тмурно ("Времето нешта мурљаво. че пада ћиша... ") мурџа - мрке, црне боје мустак м мн (тур.) мустачи брк. бркови ('Мустачи запушта - већ му расту бркови") мустакат, прил. брката особа мутав, -а, о прил. глувонем; фиг. "мутав" ћутљив, мало говори ("Тија како мутав- ни дума. ни вреви! ") мутавџија, м, изумрли занат; мутавџије су преле козју длаку и од тога правили разне ствари (торбице, зобнице, бисаге-дисадзи, покровци, струњене црге итд.) мути. ("Какд су мутили нека си бистре - њихов глуп избор брачног друга је њихова брига.") мучени, патени и газени они који су трпели, мучили се, патили и били тлачени муштина, ж зб. мушкарци ( "У њину кућу све муштина.,.. ") м'шкав, -а, о прил. прљав, нечист, замазан, умазан ("Немогу да улазим, м'шкав сам од работу!") м'шкољ, м замешано, забрчкано, смандрљано, не зна се од чега је, помешано ( "За једење ни изнесоше нек'в м'шкољ... ") м'шну, г сврш. пипну, започе нешто („Још неје ни м'шмул, они га изокаше... ")

72

Н на узв. ево; узми на пут виси, несвр. дреждати на сокаку на раáт, прил. натенане на с'н излази често некога или нешто сањати наака се, г сврш. налута се ("Нака се доста наака, па са че се смирује-жени се...“) ("Нема му буде жал - како момче се наака... ") наали, г сврш. навади ("Наали се, па сваћи д'н дооди... ") нааће, прил. није лоше, побољшава се, иде на боље, поправља се ("Морузата се беше усукала, а са је нааће!") набeден, а, о прил. 1. оклеветан ("Јордан набеден даје украл на комшију кокошку... ") 2. самозван ("Тија набеден мајстор-ништа не одбира!") набашка, прил. посебно, засебно, одвојено ("У исту су ижу, ама си једу набашка".) наб'бан, прил. напуњен до врха, препуњен, испуњен ("Ка излезе изи њи,јени'кат му паб'бап... ") набели се свр. ставити белило на лице набељосан, -а, о прил. оклеветан, неправедно оптужен ("Набељосаше убавог човека, ни кривог, ни дужног... ") набере свр. изабрати нежељеног брачног партнера набеџује, г несврш. клевета, опањкава, окривљава за нешто ("Млого обича да набеџује некога на правду Бога! ") наблаго, прил. у сласт, са задовољством ("Малко беше, ама га изедо наблаго!") наблизи свр. приближити се наб'лска, г налупа се, исприча глупости (несувислости) набрмчил, г сврш. напућио ("Набрмчил уснице како басаџија... ") набрчкан, -а, о прил. изгужван, изборан навади свр. извадити већу количину (репе, кромпира, злата) из земље; наводњавати навалил, г сврш. ослонио се ("Бео се навалил на колата, а он ме гурну, па тео да паднем... ") навалица ж навала, гужва навану (се), г сврш. прихватих, узех обавезу, обавезах се ("Навану се да кумујем...") навата (вурду, сирење, масло) свр. произвести од млека навача (се), г несврш. прихвата, узима обавезу ("Не навача се тија синдрак тека л'ко... ") навача, г сврш. нахвата , ухвати, упеца ("Навача п'лно рибе... ") наваџија, м проводаџија, наводаџија ("Пратише наваџије у Плашојини...") наваџије - навадаџије наваџика ж проводаџика наваџил'к м проводаџилук наваџисује, г несврш. проводаџише ("Милан наваџисује на Јорду на черкуту, за Митка Плашојиног... ")

73

навезе косу иа перчиње свр. исплести кике и наставити их туђом косом навел, г сврш. сагнуо се ("Навел се к'мто њега и нешта му ш'пче...") навечер, увече Навија-е, ж мн натприродна бића, која, по веровању, сишу крв некрштеној деци навикњује, г несврш. повремено заплаче ("Млого је жалостиван - нема, нема, па навикњује...") навил (шију), г сврш. чврсто одлучио, уинатио се, не одустаје("Навил шију да иде у врент, па га не мож преправиш! ") нависка, г сврш. окачи, накачи ("На дирекат нависка низе сас шушпе... ") навишкам - окачити да виси навлече свр. навући навлече(се), г несврш. навуче навлечем - навучем навл'че се свр. обући се без укуса наводи се, г несврш. сагиње се, нагиње се ("Наводи се, да целива попатога у руку... ") наводу, свадбени обичај да се невеста ујутру, после свадбе, води "на воду" навошта, ж платно које се ставља у опанак ради заштите од зиме и влаге наврел, -а, о г сврш. наслонио, извирио наврза ми напрсти , фиг. изричито је тражио (ла) од мене, обавезао ме, инсистирао ("Наврза ми напрсти бабата да њу купим оп'нци... ") наврљан, -а, о прил. набацан ("Ништа неје средено, саде наврљано једно иадруго...") наврне, г сврш. наврати ("Штом пројде покре пас,он наврне... ") наврчка, г сврш. наниже Навће, Навје, ж, мн. натприродна бића, која, по веровању, сишу крв некрштеној деци, народно веровање у случају смрти новорођенчета ("На онујате, некрштеното дете испиле Навће...") наг'згује г несврш. оклева, дуго се припрема, предомишља, накањује ("Још када га чекамо, он се наг 'згује... " наглавак, м плетени део изнад опанка наглавће (калчина), ж, мн, кратке вунене чарапе до чланака стопала; носе се зими преко дужих чарапа нагмезди (се), г сврш. заседе, угодно седе, заузе место ("Нагмезди се, тија син, па се не помера... ") нагњетем - натрпати, пренатрпати на силу нагњетен,, -а, о прил. нагуран, згуран, набијен на-големо иде несвр. држати се гордо, важно нагоре навише нагрби се свр. погрбити се нагребе свр. захватити (течност, брашно, зрневље и сл) нагузњичав - са већом гузицом дупест нагума (се), г сврш. награба се, засити се, обогати се ("Откако работи у

74

задругуту, нагума се!") надава, г несврш. подиже глас, виче ("Момчил нешта млого надава, сигорно су се па скарали сас невестуту... ") надведе се свр. нагнути се надве-натри, прил. на брзину, једва, овлашно, смандрљано ("Ајде надве-натри да докопамо, па да си идемо дома... ") надвор, напољу надворка, напољу надзадица, ж неуспех, назадак, уназађивање, погоршање стања ("Откако ме срете онаја р'ђа, вану ми иде надзадица!") надзрне свр. назрети, кришом погледати, провирити . надзрта, г несврш. вирити, провиривати, навирује, вири ("Цел д'н надзрта кроз пенџер!") надигнут, -а, о прил. уображен, надмен ("Надигнут, а нема закакво...") надидза, г несврш. галамити (по навици), виче, говори повишеним тоном ("Какво онија тол'ко надидза?") надијан, прил. узет на зуб, прогањан, шиканиран ("...У Доварини још одма' надијали невестуту!") надл'гује несвр. такмичити се у лагању надл'же свр. победити у лагање надокњичав, -а, о прил. прегласан, виче кад говори ("...Неје срдит, он си је т'к'в надокњичав...") надокрајћу, прил. после свега, на крају крајева ("Надокрајћу се погодише...") надолњичаво, прил. стрмо, на низбрдици надорачују, г несврш. натпричавају се, такмиче се у говору ("На сваку седењћу они се иадорачују... ") надрипи, г сврш. надскочи надрндан, -а, о прил. изнервиран, љут ("Дојде си надрндан јоште оди дома!"} надрнди, г сврш. одлучи да крене ("Надрнди се да иде у Чивлик... ") надрусам - на силу напунити надул (се), г сврш. фиг. надурио се, наљутио се ("Кво се тата надул, који га пасећира?") надупчен, -а, о прил. избушен, са пуно рупа надушил, г сврш. намирисао, осетио њухом; фиг. предосетио ("Нањушил он одма' какво очеју, ама неје се стел кара... ") нажалеје (некому) свр. постати жао нажали му се на (некога) свр. сажалити наж'мбен, -а, о прил. кривих устију, спреман да заплаче ("Тија наж'мбен, че ване да вика!") нажмикну, г сврш. намигну нажмикување, с намигивање нажмикује, г несврш. намигује ("Кој нажмикује на девојче, че му се дигне јечмик!") назнава, г несврш. има нека сазнања, зна нешто о томе

75

("Назнавам кво че буде, ама требе се још распитам.-. ) назорњичаво, прил. осећај страха, стрепње, зорта ("Ка овија излезе из т'вницуту, дојде ни малко назорњичаво... ") наикан, прил. прати га лош глас, оклеветан ("Наикали момчето, а ништа неје кабат!") најду се свр. упарити се, одговарати једно другом (о пару) наједнуш, прил. одједном, изненада ("Наједнуш колата појдоше... ") најмалко, најмање најнакрај, прил. на крају, на крају крајева најништа оно што има најмању вредност најубав, а, онај лепши накара, г сврш. натера, утера, присили, принуди ("Он нестеја, ама га баштаму силом накара... ") накарује несвр. натеривати.("Накарувал је стра у-срце - утеривао је страх у кости") наклепа (ковач) свр. истањити оштрицу алатке наковања ж наковањ накокошен, -а, о прил. важан, пун себе ("Спрема се, спрема и тека накокошена појде на вашар...") налајан, -а, о прил. човек на којег је лајао бесан пас или друга бесна животиња наламје, ж нануле налање налезне свр. ући у великом броју налендзил (се), г сврш. насмејао се налети (некога) свр. напасти (вук, пас, човек) налита, г несврш. 1. налеће, прси се, показује агресивност ("И сас поголеми налита на бијење!"), 2. покушава нешто што није у његовој моћи ("Налита да коси, а једва сплита краци!") налови свр. нахватати налудњичав, а, о сулуд наљаје, г несврш. насипа, посипа, залива наљевам - наливати се преко мере намалеје свр. понестати, намањити се намести косу свр. уредити фризуру намешта пупак несвр. посебним поступком масирања ублажити болове у трбушној дупљи намлзе свр. намусти намочам - напишам нам'циња, г несврш. намиче ("Саде нам 'циња бревенецити!") нане, нанће! вок. од нана / мајка ж јао мајко! нанесен - нанешен наницу - мајчицу наноси се (нешто) свр. дуго и с поносом нешто носити нанче - мајку наоди, г несврш. налази, при руци је, ту је кад затреба ("Неје сас њи у

76

кућу, ама наоди њим се ка требе... ") наопачћи, прил. наопако ("Чарапете обу наопачћи, да не вачам наочи..,'") наочи, "вануло наочи", изр. бачене му чини, погледано урокљивим погледом ("Вану њим бебето наочи, па га водише да му Суска баје...") напарасен, -а, о прил. лоше обучен ("Ешто се па Шулејини момчето тека напарасило?... ") напараси се свр. ићи у ритама, ићи дроњав напарасин - запустити се напендушил (се), г сврш. надурио се, наљутио се ("Нешта се бата напепдушил, нече да орати сас нас... ") напиња се несвр. кочоперити се - поносити се на смешан начин, правити се важан напиња, г несврш. надима, притиште ("Таврá га напиња, голочá га с'пиња...") напица (се), г несврш. сунча се, грејс се ("Кучето се напица на с'нце... " наплата, ж гвожђе на точковима запрежних кола нап'лним - напунити напљештал, г сврш. најео се, прејео, преждрао ("Напљештá њекња на славу кáко сироче на задушницу... ") напљунчим - пљувати на оловку напоречћи, прил. испод ока, попреко ("Јучера ме срете и нешто ме погледа напоречћи... ") напочепи, г сврш. намрзе, "узе на зуб" ("Не знам ешто ме тека напочепи...") направити работу свр.уговорити (свадбу и сл) напраји се, г сврш. створи се, претвори се напредица, ж успех, напредак ("Оди лани му појде напредица! ") наприпус, прил. све од реда, не бирајући, одједном, изненада, неочекивано ("Наприпус вану да налати на бијење!") напрчен, -а, о прил. 1. укрућен, штрчи увис ("Некво њим напрчено на колата... "), 2. прави се важан, држи се круто према другима ("Тија на веридбуту беше млого напрчен... ") напуди свр. најурити напудил, г сврш. најурио га, отерао га ("Кучето напуди од појату... ") напурлил (се), г сврш. надурио се, наљутио се наравлија, м има лошу нарав, непредвидив ("Сотир млого наравлија... ") нарани свр. нахранити нарапам - крупно насећи, исећи нараџа изродити нарече свр. одредити судбину (суђаја) нарипује, г несврш. налеће, насрће ("Штом пине, нарипује на бијење! ") нарицаљка ж мн нарнцаљће суђаја, митолошко биће које одређује судбину тек рођеног детета насвије свр.жестоко притиснути, довести некога у безизлазну ситуацију насети свр. осетити; предосетити

77

насмете се свр. погрешити у редоследу потеза насметен, прил. ометен, збуњен, није здраве памети ("На Перчу Јован малко насметен... ") насметко м поет. онај ко сам себе заплиће или не може да се усклади са другима насновем - основати, натаћи настану деца свр. изродити се деца настину, г сврш. назебе, охлади се настовује, г несврш. настојати бити у сваком тренутку на услузи; дворити двори, служи ("Млада требе да настовује на сви дома...") настрашњичав , -а, о прил. застрашујући наступи, г сврш. нагази натедза се несвр. напрезати се (при дизању терета, обављању нужде и сл) натепа - изудара, истуче натисне свр. притиснути натквесим - изнад нечег наслонити нат'кнем - натакнем, навучем натлапа, м наметлљивац, претерано упоран ("Това било голема натлапа!") натопи свр. наквасити, потопити натргне свр. навући натриса, г несврш. облачи, навлачи, надноси ("Младиња не обича да вој се некој натриса надглаву... ") натркан, -а, о прил. натрљан натронтан, -а, о прил. са превише одеће на себи, прсвише обучен ("Надвор жега, а он се натронтал како у сред зиму!") натрскује (се), г несврш. покушава да уради нешто са неизвесним успехом ("И она се па натрскује – че реже лозје!") натртим - окренем наопачке, нагузим натћесил, г сврш. стоји над главом ("Кво си ми се натћесил цел д'н!") натунтен, -а, о прил. натмурен наћисне, г сврш. 1.накиснути, дуго бити мокар, покисне ("Падне ћиша на облак, па човек мора да наћисне!") 2. испуни гневом ("Нешта ми беше наћисло, па појдо да расправимо... ") наузне свр. узети много; узети од свега на-уста га носе само о њему причају нацеди вурду свр. произвести вурду кувањем и цеђењем сурутке нацињћује, г несврш. повремено заплаче, тихо плаче нацрви се свр. накарминисати се начапка, г сврш. намокри, овлажи, навлажи нач'с, ноћас начукан, -а, о прил. закуцано, набијено наџасан, -а, о прил. пун до врха, препуњен нашмуга (се), г сврш. једох на брзину, нежвачући добро ("Бео' загладнел, па се нашмуга како пловка!")

78

нашова (се), г сврш. наједе наштрапа, г сврш. наиђох на нешто, открих нешто, набасах ("Поди вејник наштрапа на сват Величка... ") нашупим - напућити уста нашуту песму ка поју, када певају о нашој љубави Нашушковица, назив села око Бабушнице небце - мало небо, небо неваљаје, прил. не осећа се добро, нешто му фали ("Еве, некоје време бабата ич неваљаје... ") невестата чудо чудесно лепа невеста невестуљћа, ж ласица невиделица, ж нешто тајанствено, без трага, без повратка (" Дабогдаде, све у невиделицу да му отиде!") недача ж недаћа, невоља нед'гав, -а, о прил. неспособан, немоћан, онемоћао ("Нед'гав до нужник сам да си отиде... ") недоварен - недокуван недовиџује, прил. недовољно добро види, има слаб вид, има проблеме са видом, слабо видети недоједе свр. не најести се ваљано (при оброку) недопрајен - недовршен, недорађен недосед, м особа коју не "држи место", кратко је на једном месту ("Това је недосед, нема се наоратиш млого сњега... ") недоспи свр. не наспавати се ваљано недотепан, -а, о прил. фиг. једва се вуче, претучен неиз'ткан, а, о неизаткан неје сас свуту (памет) није при својој памети, сулуд нек позберу сиротињу нека сакупе оно мало што имају да би засновали дом нек си ми је нека ми је некадаран, на, но нејак некосен - непокошен нел (о) него нел / нело да ли; јел да; него ; већ нема какво нема зашто нема ни ора ни разбора никако га не можеш уразумити немајкуде (од немајкуде), изр. немајући друго решење, шта сам друго могао ( "Улезо и ја при њи, од немајкуде... ") немал, а, о перф. од нема несвр. немати немало на кога да се метне ирон. није имао од кога да наследи добре (лоше) особине немаштија, ж сиромаштво, немаштина немка ж немоча, ж немање с пуко сиромаштво немлзен, а, о непомужсн немотија ж оскудица немотиња - немаштина

79

неокрастен - неподсечен неомијен - неумивен неразбран - неразуман неразбран, -а, о прил. тврдоглав, неразуман, не уважава чињенице ("Мушћијат му млого неразбран... ") нес'м - нисам нестеја, г сврш. није хтео нећипут, прил. повремено, с времена на време, понекад ("Нећипут ми дојде углас да извивам! ") нечиста, прил. жена у време менструације ("има на себе") нечу - нећу ни ич, прил. ни мало, ништа ("Оди 'лебат ни ич не остаде!") ни срам ни очи без трунке стида низа ж ниска (дуката, лука, сушених паприка и сл.) никлу - изниклу никога не молише, сами си направише, изр. посвађали се без подстицаја са стране због себичности, грабежи, нарави нисач'к, чка, чко онизак. ("Нисачко теквоа - закржљало створење, креатура") ничћи , прил. ничице. ("Че падне ничћи - имаће велику срећу ") нишан, м део свадбених обичаја, главна просидба нишанџија, м учесник нишана нишне, г сврш. љушне, прошета Нишор, пиротско село ништа човек м ситна и неугледна особа нов'шка, о (нема мушког рода) нова, ново ногата, с нога нож преклапач м мали џепни нож на преклапање ножица / ножница ж футрола носи барјак (по село) главна курва (у селу) ночњам, прил. ноћу, током ноћи, преко ноћи ("Ночњам пе могу да м'гнем оди сећирације!") ночтуту, те ноћи 'нћа, г несврш. говори кроз нос 'нћав, -а, о прил. уњкав н'чви, ж наћве за мешење хлеба н'ч'шањ, прил. од ноћас 1. ("'Лебат је н'ч'шањ... ") 2. пијан још од ноћас ("Тија је н'ч'шањ! ")

80

Њ њекња , прил. ових дана, пре неколико дана, пре неки дан, прекјуче, ономад. ("Че буде, ама њекња - неће никада бити")("Њекња идомо у прошевину! ") њекњавче - прекјучерање њијан, зам. њихов њиното је длго и широко о њима може да се прича нашироко и надугачко њојан, зам. њен њојни / њони / њоњ, а, о њен њокалица, ж носница, дулица, њушка ( "Задева ли се још једнуш. че му строшим њокалицуту“) њон/ њоњ, а, о /њоан, њона, њоно њен њува, г несврш. луња, хода без циља ("Овија сваћи д'н њува по брдата..") њупаџија - халапљивац, прождрљивац њурав, -а, о прил. ћутљив, незаинтересован, мало зна, туњав њури, несвр. неповерљиво се понашати и при том ћутати њурча, м ћутљивко, туњавко, туњав, не зна ништа ("Голем њурча бил онија изи Смрдан!")

81

О оаљћа м неваљао, размаженко ("Голема оаљћа това било!") оастри се несвр. пети се (на плот, тарабе, на стене, дрво и сл.) обавил (се), г сврш. закаснио, задоцнио, стигао са закашњењем ("Тија би се и на своју свадбу обавил... ") обвикне (се), г сврш. привикне, навикне, прилагоди ("Жив човек се на све обвикне... ") обга, ж обђе (мн) кора за питу обгрози (се), г сврш. разби страх (стрепњу) од нечега; проба да се привикне на нешто, покуша да се прилагоди нечему ("Беше ме стра' од т'вно, ама обгрозн се синоч!") обдзрта се несвр. обазирати се, освртати се обђе, ж мн 1. танке коре од теста, од којих се прави пита или пециво ("Нана растрдза обђе, че праји баницу...") 2. неуспешно завршен посао ("Отпаоше обђе на кравајци!") обеле, г сврш. побеле, оседе ("Цона обеле оди муку... ") обелеје свр. оседети обере росуљацити свр. накваси се раном јутарњом росом крадући по њивама, баштама, воћњацима обесрами се свр. ослободити се стида, уздржаности обзидује, г несврш. зида около, зида око нечега обиде свр. пробати, окусити обиде, г сврш.1. проба ("Дојде да обиде манџете што смо готвили за свадбу.."),2. посећује („Чидем у Станичење да си обидем башту и гроб на маћу ми“) обикаља несвр. кружити око, вртети се око обикаља, г несврш. обилази, заобилази, кружи, иде около ("Обикаља како куче окол касапницу!) ("Обикаља како маче жежак качемак... ") обича несвр. волети, воли ("Који одрича, тија обича...“) ("Обича си (га,ђу) волети свог драгана, своју драгу") облагну, г сврш. попустило, отоплило ("Времето облагну, па че искарујемо па бачију") облати, г несврш. облиће око некога (нечега) облатим - облетати, удварати се облекло, с мн одевни предмети („Ништа си немам за облекло“) облизило, г сврш. преко голе коже промилео инсекат, чији трагови изазивају свраб или болест („Све му нацрвела нога-на ливаду га нешта облазило...") обл'че / облече свр. обући обневиди свр. престати добро видети; ослепети обрамица , ж, савијено дрво са кукама на оба краја, за ношење терета преко рамена ("Воду доносеомо од чешму на камилку... ") обранка ж обрамица , савијено дрво са кукама на оба краја, за ношење терета преко рамена ("Воду доносеомо од чешму на кобилку... ") Обреновац, пиротско село обрис м брисани простор

82

обричи, г сврш. обрија обрне свр. окренути обрстим - скинути шуму, обрстити обрча (се), г несврш. освртати се; окретати се, окреће се („Штом појде Јеглика, свакоје момче се обрча по њу...) обрче - окрећи обује свр. назути, навући обућу обуши, г сврш. први пут уради нешто овајдил, г сврш. окористио, имао користи („Купише њивчето, ама се несу млого овајдили... ") овдека (овдева) прил. овде ("Овдека се дедати родил...") овива, г несврш. обилази, кружи ("Овива како куче окол касапницу") овија - овај овикује се (сас), г несврш. плакати удвоје, оплакује, жали за неким (нечим) ("Јорда јоште овикује мужатога...") овило му се јужето окол шију, изр. нема више куд, мора да пристаје (да се жени и сл). ов'ка / овака овако оврча, г несврш. (в. овива) овченик, м овчије млеко кувано на тихој ватри, уз додатак соли и уз постепено хлађење огади свр. загадити; изазвати гађење огаздеје / огазди свр. стећи богатство, обогатити се оглавник м поводац који се везује око врата коња или говечета огледи, м мн део свадбених обичаја; у четвртак, уочи недеље за коју је заказана свадба, "огледници", на челу са оцем будућег младожење, иду у кућу изабранице; младожења остаје у својој кући; носи се "плетеница"... оглеџује се несвр. огледати се, гледати свој одраз у огледалу (на води и сл). огледа , осврће оглоџе свр. оглодати оглувеје свр. оглувити огњило, у комбинацији са трудом, ствара варнице, искре за потпалу ватре ог'њчек, м дем. од огањ м ватра огриба (се), г несврш. 1. огреба (кашиком, виљушком)остатке хране из посуде ("Таја ала огриба сваку шерпу!“ ) 2. узима од других „муфте“ („Милча се огриба од кога стигне“) огрижљак, м огризак огрознел, -а, о г сврш. поружнео („Како стареје, тека грознеје!“ огрубеје свр. поружнети огулен - огуљен од м ход од душу душа нема боље душе од његове, њене. од ижу на ижу од куће до куће одавна одавно одалек / одалеко са даљине, из далека

83

одаљи се свр. удаљити се одар м кревет; лежај за овчара за време док је на појати; најчешћа израда; ногаре са „лесом“ исплетеном од прућа одбира, г разуме, схвата („Ако је болан, одбира све што му се рече“) одварди, г сврш. одбрани заштити, („Одварди га од кучетијата.") одварка, г сврш. журно оде, пожури ("Са пројде, одварка к 'мто средсело...") одве, прил. дупло, дуплирано, двоструко одвива (се), г несврш. открива (се) одвика (се), г сврш. исплака се одвлече (се), г сврш. оде најзад, одвуче се, оде, хвала Богу ("Ели се одвлече таја ала, са че ни л'кне!") одврже (га) свр. јако прднути одвркну, г сврш. побољша положај, стање у односу на дотадашње ("Јован одвркну како му се син'т ожени сас миражџику!") одврљи штроку, изр. фиг. пође му напредак, раскрсти са сиротињом ("Откако му дадоше мираз, он одрврљи штроку!") одврљује, г несврш. одбацује одврча, г несврш. одвраћа ("Одврча га башта да не иде на седењћу. ") одејо. ("Ка ддејо на три нође – још кад ходах уз помоћ штапа") одзебне свр. озепсти од-зем(и) са земље; од земље.("Ни пед од-земи - мале висине, висине педља") одземи, прил. од земље ("Колач'к је, нема га два педа одземи!") одзрне се свр. осврнути се, погледати одзрта (се), г несврш. осврће се, гледа око себе, опрезан ("Одзрта се, да не појде некоје куче...") одзрча се несвр. освртати се оди несвр. ходати оди девојћу, фиг. одувек, одавно, одвајкада ("Море, тија си је замлата оди девојћу!") оди њиву, па све оп'лзал") 2. оневесељен, сневеселио се због нечега ("Дојде домо оди збор - оп 'лзал... ") одири, г сврш. пронађе, нађе, уђе му у траг ("Даде си сито, па га једва одири...") одједнуш, прил. изненада, неочекивано, одједном ("Одједнуш се рипну-че с'иде...") од-како памтим и од-како знам од када сам почео да памтим и мислим од-крај од почетка одлати, г несврш. непрестано поскакивати у колу, игри, јури тамо-амо ("Ене га, по цел д 'н одлати!") одманда, г сврш. оде негде, одскита ("Нема га дома, јоште одоцутра одманда се к 'мто град...") одмете свр. отићи у смрт као метлом однет одм'циња, г несврш. одмиче, помера, склања (од нечега, некога) ( „Не

84

обича ђу - одм циња се, штом ђи туре заједно да седу... ") од'не г сврш. одмори, предахне („Једва чека да од'не“) одовдека, прил. одавде, са овог места („Одовдека че појдемо, па докуде стигнемо“) одозад - иза, позади одоздол - одоздо одокне свр. одговорити на дозивање одокује, г несврш. позива, дозива („Заспал, богати, не мож' га одока“) одом од куће одома од куће одоми се свр. закућити се, засновати дом одотле одавде одоцутра, прил. од јутрос одреже свр. одсећи; грубо пресећи разговор увредом, претњом и сл. одрипи свр. одскочити одрипује, г несврш. одскаче („Играје у-оро, дорим одрипује одземи!“) одрича несвр. порицати одрљавеје свр. постати крмељив, неуредног лица одс'лне, г сврш. не заклања више светло одумрел – изр. одумро од'чћи, прил. ходајући од'шиња, г несврш. испушта ваздух ожали се свр. пожалити се ожег, м лопатица за згртање пепела, жарач, ватраљ ожени се свр. оженити се; удати се ожмал, -а, о прил. покуњио, није му ни до чега ("Мачката се нешта ожмала, немож ђу искараш из ижу, а поганци уши че ни изеду“) ожољавеје свр. омршавити ожољавим - тешко сећи тупим предметом озгор, прил. одозго оздол, прил. одоздо ("Озгор небо, оздол земља...) оиде, пробао га ("Обиде сирањето на сол... ") ојати несвр. подр. од орати несвр. говорити ока ж мера за тежину нешто већа од килограма ока, г несврш. звати; називати; позивати; викати, грдити; дозивати 1. зове, позива ("Ока ви нана па вечеру...) 2. зове се, име му је ("Ока се Јордан...") окање с вика, галама, велика грдња или свађа , дрека ("Одоцутра изиде окање у Ставрини!") ("Окање, па карање, кароње, па бијење - стална свађа и туча") окат, а, о који има оба ока; који има макар једно око, који није слеп оклапина, ж добијање нечега без накнаде; узимање "за џабе", узимање без противуслуге ("Тија млого обича оклапину!") оклоснави, г сврш. повреди ("Удари га, та га оклоснави!") оклоснавим - осакатити, повредити окљембесим - пресамитим, оклембесим

85

окне свр. викнути окове се свр. постати бесмртан. ("Никој се неје оковал па овија свет - нико се није од смрти отео") окомузил се, прил. нерасположен, потиштен ("Окумузил се како зет преди бабу!") окусеје / ок'сеје свр. остати без репа окучи се (кучка, вучица) свр. оштенити се олажи, г сврш. конзумирах масно у време поста; прекидох пост ("Јучерка се облажи сас чварци...") олалија, ж ракљасто дрво са сламом међу ракљама; пали се на Покладе, у предвечерњим часовима оластри, г сврш. 1. остави без подршке; остави на милост и немилост; оставити без помоћи ("Оластри болнога човека, а она си отиде коди мајћу... ") 2. исећи гране на дрвету ("Оластри тополете у Врбак...") оластрим - оставити на цедилу самог оле-мале, прил. како-тако, површно ("Напраји га тека, да личи оле- мале!") олечи свр. излечити омаáм - очистити да га нема, омлатити омава, г сврш. 1. зачас поједе, за трен нестаде, брзо поједе ("Омава 'лебат додек трепну") ("Омава једењето додек речеш коврждањ!) 2. украде ("Омава си сећирче у сред д'н!") омаја, г (в. омава) омалел, -а, о прил. смањило ("Израсте, бре, па му све омалело!") омали се свр. намањити се омаџоше свр. омађијати омашљак, м батина, тољага ("Ћимну сас голем омашљак, теше га утепа!") омеси свр. умесити омије се свр. умити се; окупати се омита, г несврш. рашчишћава, оставља без ичега, темељито тамани ("Тија омита све што се тури преди њега.“ ) ом'кне свр. побећи главом без обзира ом'кнем - омакнем ом'кну (се), г сврш. паде од..., паде са... ("Ом 'кну се оди чандије, па се све утепа") омрзиња, г несврш. омрзне досади, "изађе из воље" ("Убава жена и убаво време никада не омрзињу!" омрзне (си) свр. доћи у сукоб; почети се мрзети омудина, ж (в. оклапина) ом'циња г несврш. 1. пушта, спуста ("Дрвата ом'циња низбрдо...") онај (а) она (тамо) онај д'н, прил. онога дана, тога дана ("Онајд'н ти орати... ") онака онако онаџује, г несврш. нада се, ишчекује ("Онаџује се, че њу дојдудецата... ") он'г, прил. онога пута, онда, тада, ономад, пре неки дан ("Он'г немого

86

дадојдем...") ("Са че ти све речем, он'г не мога... ") онеј (а) оне тамо онија онај онија, онаја, онова, зам. онај, она, оно онова оно оноде, онодење, г разноврсног значења, замена за глаголе који означавају све врсте радњи ("Њекња идомо на њиву да онодемо...", "Онодеше нешта покре сајван...", "Кво ли оноду тол'ко по дворат?") (онодити, - им. несврш.1. радити, чинити Вук Рј. 2.зановетати, досађивати Вук Рј. (Речник српско-хрватског књижевног језика, Матица српска * Матица хрватска, Нови Сад - Загреб, 1967.)) опалосеница ж проклетница (ракија) опанџак,( долактица, бињиш), м, одевни предмет сличан антерији од белог сукна, са капуљачом, дугачак до пета са кратким рукавима до лаката опаш, опашка, м опашка ж реп; превртљивац опепељћаш - појести на брзину опиња несвр. затезати, вући опкаља, г несврш. обилази, заобилази, окружује оплен, м предњи део запрежног возила оп'лзал, -а, о рил. 1. мокар, покисао ("Падагла ћиша ка се врчал па све оп'лзал...") оплит м вез оп'нак м мн оп'нци опанак оп'нџак, м овчарска кабаница, прављена од сукна, без рукава опознаје свр. упознати опомену (се), г сврш. сети се, присети се ("Опомену се дека дугује на Момчила... ") оправан -а, о прил.1.сналажљив, бистар, промућуран ("Оправно њим момчето..."); 2. са лакоћом, без тешкоћа, све сређено ("Све спремили за кућу, па њим оправна работа!") опрај (некога) свр. преваспитати; усмерити у послу; задовољити коитусом (жену) опраји се свр. почети лако чинити, уредити се оправно са лакоћом, без тешкоћа опрегљача, ж кецеља опрешка - кецеља, прегача, прави се од вуне или каквог другог материјала опрзољи (се), г сврш. оклизну се ("Штрапну на некво љизгаво, па се опрзољи... ") оприча свр. испричати опсети, г сврш. најзад се сети ("Мислеја се, мислеја, па се опсети када је било... ") орањавило (се), г сврш. израњавило се ("Не купу га сваћи д 'н, па се орањавило!") ораспија ж курва; зла жена ората ж ората, ж говор. 1. причање, разговор ("Ората њим је главна работа...") 2.

87

могући неспоразум, могућа расправа ("Немој си после чујемо орату!") ("Она лије за орату - откуд њој право да говори") (orator – м (лат.) говорник) оратаџија (оратаџика), м ж много воле да причају, непрестано причају, стално нешто брбљају ("Нашити, малијат, млого оратоџија че буде...") оратење, с разговор, прича орати несвр. говорити оратница, ж (в. олалија – за време Поклада) ор'бљак, м поломљено, старо, оштећено, изгубило својство ("Ножат ви асли ор'бљак... ") ореј м бот. орах Ореовац, назив села око Беле Паланке Ореовица, пиротско село ори м мн хорски гласови (у цркви) ор'л м мн орли / орлове зоо. орао орлеца, г несврш. скитати; курвати се, лута, луња, иде без циља ("На Петкану постаријат, по цел д'н орлеца!") Орља, пиротско село оро, с (грч.) коло ороигриште, с сеновито место на отвореном простору ("Појата се не дзида на ороигриште... ") оро-оро! узв. повици у колу да се убрза игра, праћени јаким ударима стопала ортакл'к -ортаклук осакати свр. упропастити осамеје свр. усамити се; остати без брачног друга осем осим, или ако осиљ м мн осиљи иглица на плевици житарица оскубе, г несвршено, очерупати паперје са живине („Че те оскубем како кокошку ка те дованем!“) Осмаково, пиротско село основа, ж пређа за ткање ћилима, прекривача или простирки особина, ж сопствени, лични део имовине у породичној задрузи, наслеђен или добијен на поклон, са којим је слободно могло да се располаже осота, ж течност жуте боје из животиње коју је "облазила скрапа"(загадио је инсекат који изазива оток, осип или затрованост) осотони, г сврш. замађија, опчини ("И тека, онаја ороспија ни момченцето осотони!") осотоњи свр. омамити, помутити некоме памет оспи се свр. оспавати се остај / остаји свр. оставити остањује несвр. остајати Остатовица, назив села око Бабушнице остел / отел / стел / тел перф. од оче несвр. хтети остел-ла, ло, хтео, имао жељу ("Остел је он њу, ама опа нече њега...") остину, г сврш. охлади се ("Одма' напрајимо качамакат, ама чекамо та

88

малко остину... ") ост'н, м, остан, дугачка орачева мотка са бадом на тањој страни и копраљом на дебљој подужи прут, орачева мотка зашиљен на врху, којим се "терају" говеда, штап дужине око један метар за подбадање волова који је на једном крају имао металну оштру матичицу изгледом слична грађевинској шпахли и служио је када се њива оре воловима да се плугови, када се окрећу, очисте од блата острижен, -а, о ошишан ("Абе, видосте ли, Ранђел острижен како овца!") острило, с, камени оштрач за косу; носи се за појас када се коси острога, ж рачвасто дрво о које се, на појати, окачују судови острушка, ж алатка за стругање теста са "копање" из наћви, и сл., гвоздена справица дугачка око 1 метар, на једном крају истањена и изоштрена као мотичица а на другом савијена као срп осуд м усуд, онај који одређује судбину отаросује се несвр. ослобађати се нежељемог (личности, муке, предмета, брава) отароше се свр. отарасити се от'га, прил. од тог времена ("От'га сас њега не оратим!") отедза се, г несврш. безвољно чинити; нерадо прихватати, отеже се, одупире, вуче на страну ("Кво се отедзаш како вол у јер'м!") отел,а,о види остел отепа (нешто) свр. појести са апетитом отепа се (некому) свр. добро истући отиде (снаа, жена) свр. преудати се откако, откада, одувек. ("Од како си је, теко си је - не мења се, одувек је такав") откамто, са стране од откара, г сврш. отерати; одвести, отера ("Саде што откара овцете у обор!") отколка се свр. откотрљати се отл'ца, г сврш. повреди се ударцем врхом прстију у тврд предмет, саплете се ото / отидо 1 лј аор. од отиде свр. отићи отоде, г несврш. одлазе отоди несвр. одлазити; умирати отод'к, м одлазак ("Мајћа и черка си убаво поорате на отод'к, ка се испрачују...") оточ, оточка, прил. малопре, пре неколико тренугака ("Оточ беоше у нас, па си отидоше... ") отпладне поподне отпоје свр. отпевати отпрозољим - оклизнем отрадија, ж отворен простор, ширина ("Ен ђи, играју се на отрадију... ") отрза несвр. одмицати посао; имати добар учинак отриша, г несврш. отреса; фиг. скида са себе одговорности одриче се

89

отрка, г сврш. опра, очисти детаљно површину нечега отркаља се свр. откотрљати се отрти - нагузи отсуче свр. грубо одговорити отуши, г сврш. врати му мило за драго, освети му се ("Најде га на сред село, па му се отуши!") оћебасим - тромо ићи, заостајати, отромити оћесил (се), г сврш. клонуо, није добре воље, забринуг "потонуле му све лађе" ("Ене га покре кавтор, нешта се оћесил...") оћесим - опустити, овисити оцепљак, м особа чудне нарави, специфичан тип ("Голем оцепљак мушћијат на Доресини!") оц'тарка, ж 1. посуда у којој се чува сирће ("Донеси оц'таркуту изи шпајез!") 2. винске мушице ("Напило се на свадбу, па му са лету оц'тарће окол главу!") оцутра (одоцутра), прил. јутрос, одјутрос ("Одоцутра се па морамо дидзамо порано...") оче несвр. г хоће, жели, хтети. ("Он њу оче, она њега нече ") ("Да оче да сам жива - када бих могла да поживим још мало очевадник, м особа лошег карактера, безосећајна особа, особа без милости и разумевања ("Голем очевадик стану откако га избрамо за кмета!") очепљак м негативан узор; остатак откинуте или поломљене гране на дрвету очи си повадише, љуто се посвађати очила - наочаре очука се (некому) свр. добро истући очукан, -а, о прил. 1. смлаћен, омлаћен ("Очукан орејат у лозје... ") 2. бијен, тучен, добио батине ("Бата се врну очукан оди седењћу!") офингер м, вешалица за одећу ошав, м мн воће ошедно још једно ошљак м шкарт (особа); примесе у семењу житарица ошљак, м пропалица, мангуп ("Голем ошљак и тија стану..." ) оштрбеје свр. остати без зуба оштурело, изр. полудело ("Оштурело да би га'' –клетва) ошужбен, -а, о 1. извађен из махуне ("Ошужбише васуљат... )2.све покрадено ("Ошужбен бостанат до ич." )

90

П па (к) , поново, опет павте, ж мн метални украс за појас, рељефно израђен од плеха падал, г сврш. пао ("Он мен' че л'же, како изи крушу да сам падал!") падалиште, део села, засеок пазуварка, ж унуграшњи џеп капута пазука -ће ж мн 1. пазуха, фиг. интимни простор испод одеће која покрива предњи, грудни део човековог тела ("Парете тури у пазуће, да ми ђи некој не украдне...") 2. интимни делови женског тела изнад појаса, груди; дојка ("Не давај, чере, по пазуће да ти бркају на седењћу!") пај / пак / па опет пајанте, ж мн диречићи који служе за подупирање-ојачавање свих врста стубова Пајеж, назив села око Беле Паланке пајсторћиња ж пасторка Паклешница, пиротско село пакос, м ремећење реда, наношење штете ("Децата улезла у градинчето, па праје пакос... ") пакошџија, м онај ко прави штету ("Детето њим голем пакошџија...") пак-пак ипак некако палавери, несврш. (неко) говори, ("Кво ли, па овија, палавери...") палавра, ж м алапача, особа "дугог језика", торокуша, опајдара ("Комшика ми голема палавра, ништа да њу не казујеш!") раlawrа, (шпан.) – реч палаврисује, г несврш. оговара, отрцава палаш м ловачки кер палаш, палашка м кер, ловачки пас; 2. палаш, фигуративно: послушник, веран као пас ("Овива окол њега како палаш... ") палевина, болест код оваца (кад влажну овцу "ухвати" јако сунце) пали-гаси м ж поет. особа која изазива свађе, а затим мири посвађане палта, ж (фр.-грч.) кратки капут капут, сако памета-та њена / његова памет памуклија, ж врста горњег дела мушке зимске одеће, постављене памуком без рукава панаир, м панађур, вашар панајур / панаџур м вашар панаџуриште с вашариште пангла, ж (нем.) део инвентара обућарске радионице - радни сто паница, ж дубљи земљани суд пањкало с особа која клевета папљосан - уморан, балдисао паприца, ж гвожђе на воденичном камену папсал, -а, о прил. преморио се од физичких напора ("Иде д'н'с на косење, па папсал! ) папци, м, мн. плетене вуњене наглавке за стопала

91

паралија ж део инвентара у ижи - низак дрвени сто, за којим се ручава, трпеза у виду широке и дуге даске на кратким ногама параман, м, ковчег, дрвени сандук за чување одеће парач, м радник који пари сир у процесу прављења качкаваља парчал′к, м , мутавџијски алат парцав, -а, о прил. дроњав, поцепан, одрпан ("Как'в је парцав, не може ли се предрешиш? ") Пасјач, пиротско село Паскашија, назив села око Димитровграда паспáљ, м (грч.) "паучина", сачињена од праха брашна, која се може видети у воденици патаци , м мн врста обуће коју су некада носила деца патерице, ж други дан славе патило с патник; искусна особа патрав, -а, о прил. неспретно хода; са маном при ходању, шепав, хром, деформисаних удова пафте, м, појас, рељефно израђен од плеха пачавра, ж стара, исцепана и изношена одећа или крпа која сада служи за брисање прљавштине ; фиг. особа лошег карактера ("Това било голема пачавра – преварил' би и роџеног башту!") пашал'к, м накнада коју добија овчар за чување сеоских оваца (у натури, у новцу, или комбиновано) пашитан, -а, о прил. коњ који служи само за послове вршидбе; крава која се не користи за мужу или вучу пашкуљ, м, 1. мала количина вуне која остане после ткања или чишћења ћилима, или при предењу ("Збери пашкуљат, па врљи у кавтор!") 2. изр. за одећу и обућу ("Збирај пашкуљети, па си иди...") пед м педаљ педана ж поет. жена која је у току дана изаткала педаљ на разбоју педи пед несвр. ткати по педаљ дневно пежењушка, ж обичај да се плаћа симболична накнада ако се не поштује редослед женидбе или удаје у породици пејар, м посуда израђена најчешће од издубљеног дрвета, за захватање брашна пејде свр. подр. од прејде свр. прећи (јело при кувању), искипети пеленче, с 1. дете у пеленама, мало дете ("Једно њим детенце јоште пеленче, другото пошло у школу..."), 2. недорастао, детињаст, неозбиљан ("Мани га, тија је како пеленче... ") пембаво, -а, ружичасто пембелија, ж ружичаста боја пендуши (се), г несврш. срди се, дури се ("Еве некој д'н, снáата се нешта пендуши...") пенџер, м (тур) прозор пенџера тур.ж прозор пенџерче с прозорче пењави (се), г несврш. галами, "пада у ватру" ("Кво се па Цива пењави")

92

пепел - пепео пеперуга, ж, пеперушће, мн. лептир пераст, -а, о прил. шарано крупним шарама ("Шарено, па перасто") перашка, ж обојено ускршње јаје перваз, м (тур.) дрвени оков за врата или прозор пердашење, с 1. равнање малтерисане површине ("Остаде саде мајсторат да испердаши дзидовете... "), 2. оштро укоравање, прекоревање, "држање лекције" ("Убаво пердашење паде јучерка - тата се расрдил па бату... ") пердашка, ж летва која служи за равнање свеже малтерисаног зида перде , с (тур.) прозорска завеса перђиш, м тамно - црвена боја перушиње, с мн перје живине перчаци, м мн плетенице од косе ("Севда Милћина носеше перчаци доримка доземи!") перчин, м, кика песка, пешчица, ж гомилица пожњевеног жита, неколико рукохвата ("Остаде да дожњемо јоште некол 'ко пешчице... ") пес'н ж песма, певање ("И у најтешку работу, по пољето се чујеше пес'н!") песнопојац, м певач, онај који лако и радо пева, онај ко воли да пева ("На Јордана најстарити голем песнопојац!") пестује, г несврш. негује, гаји, води рачуна ("Децата б'ш пестују баштуси...") Петачинци, назив села око Димитровграда петина, ж бр. петоро; пети део 1. петорица ("Дојдоше па свадбу петина њи..") 2. пети део нечега ("На свакога се паде по петина. ") петине, ж, мањи купови везаног пожњевеног жита пет'л м петао петличко, м особа увек спремна на свађу и тучу ("Тол'ко маненко, а петличко...") петопрсница, ж са пет прстију, узимање хране без коришћења кашике и виљушке ("Ми си одма топимо сас петопрсницу... ") Петрлаш, назив села око Димитровграда Петровац, пиротско село печенка, ж бела тиква (дулек) пешћи, прил. пешице ("На свадбу си идомо пешћи... ") пешчица, ж део њиве са којег није убран плод ("На њиву ни остаде за жетву јошј една пешчица... ") пивне свр. попити гутљај-два пижљав, -а, о прил. неразвијен, закржљао, малог раста, мршав ("Помалото њим млого пижљаво... ") пиздарам - псовати пијал'к, м пиће ("Једење имаше гочка, ама пијал'к беше на мањ'к") пијење с пиће пикљав, -а, о прил. мали, неугледан

93

пиле с мн пилишта / пилетија /пилетића /пиличи птица; пиле пиле, с половина рабуша пилетаја / пилишта / пиличи мн од пиле с, пиле; птица; птичје младунче пилећина, прил. фигуративно: слаб физички, без снаге пилишта, с мн пилићи пилиштар, м онај који чува пилиће ("И оно помага дома – оставе га да буде пилиштар...") пине свр. понапити се пипер м паприка (биљка, махуна, туцана паприка) пиперница ж дрвена посуда за туцану паприку пипка, ж 1. кокошја болест ("Кокошћете њим ванула пипка!"); фиг.болест човекова, непознатог порекла ("Кој га знаје, вану га некаква пипка...") пиргуљ пирчи, г несврш.спреман за свађу – расправу, спреман за тучу, супроставља се, буни се ("Какво се па това копиле пирчи, нема га пед одземи...") писано, с предодређено, судбина ("Какво се може-тека му је писано...") пис'к, м део свирале у који се дува пискуљав, а, о прозукао писује, г несврш. пише питује, г несврш. пита, распитује, питати; просити девојку пишерме (пишурма), ж накнада која се плаћа лекару за лекарске услуге пиши, г несврш. запушавати, затвара отвор, рупу, пукотину ("Бурето пушта нај едно место, па га мора пиши... ") пишман стане свр. предомислити се после погодбе пиштава ж кукњава, плач уз кукњаву; ридање пишту црвачћи, жале се, кукају ("У Плашојини оди најмладуту снау писнули црвачћи!") пишчу - јешчу и пишчу изр. поет. јешћу и пићу пладне с подне; подневни оброк у пољу плакни (проплакни), г несврш. сврш. 1. испире од нечистоће (" Проплакни кантуту оди млеко...") 2. овлашно пропере ("Мртав'ц се не купе, саде се проплакни... ") " пламик, м пламен пламти, г несврш. 1. гори, види се пламен ("Ог'њат још пламти. ") 2. прил. узнемирен, узбуђен, гори од нестрпљења ( "Пламти, једва чека ка че појду нагосје!") Планиница, пиротско село плевња, ж помоћна економска зграда за одлагање плеве и друге хране за стоку, плевница, шупа за плеву (сено и другу кабасту храну) плек -плех племенце дем. од племе с ирон. лош сој плесне свр. јако ударити целом површином (врата, даске, длана) плетара плетеница, ж хлеб ишаран по површини, искићен гранчицама шимшира и

94

јабукама, пободеним на прутиће, као и фигурама птица од теста; носи се за време свадбеног обичаја "огледа" плетка ж плетиво; мустра за плетење п'л'н, а, о , пун пл'њене шушпе, пуњена паприка, пиротски специјалитет; исушена (може и свежа) паприка пуни се млевеним месом, у којем је извесна количина пиринча, црног лука, алеве паприке, бибера и других зачина плочка, ж, мали камени речни облутак плочастог облика плот, м, тараба, ограда исплетена од прућа (плет – плот) пл'тен, прил. исти као..., личи на... ("Син'т њим пл'тен баштојћа!") пљамка, г несврш. лупета, говори свашта, прича неодмерено, говори глупости ("Товали че буде домаћин, саде пљамка!") пљеште, г несврш. пеј. јести, једе, гласно мљацка пљиска, г несврш. замахом избацује течност из посуде ("Манџата беше проћисла, па ђу пљисну преди свињете... ") пљисне , свр. пљуснути, просути пљоска, ж плоска, пљосната посуда за ношење ракије у џепу пљунка, ж пљувачка п'нћа, г несврш. гун,ђа, приговара ("Дедата седи покре кавтор и цел д 'н п 'њћа!") п'њ м дем. п'њ'к с пањ по ђавол од њег , изр.лукавији је од њега поóде, г сврш. полази ("Поóде ли, за мен' да доóде? ") поален, а, о размажен поварка несврш. пожурити повече, прил. више ("Даде оди јабл'куту на свити, ама на Севду повече него на другата деца... ") повира (се), г несврш. снебивати, без посла, без јасног циља, без учинка ("Ка останем сама дома, саде се повирам и ништа не уработим...") повише више, мало више пововка / повивка ж пелена повој м повој. ("С црн повој си ме, мајчице, повила - грешком си ме, мајко, када сам се родила, повила црним повојем, па си ми тако одредила злу судбину") поврне се свр. повратити се; освестити се повртеник, с дете које је једном одбијено од сисе, па поново почело да сиса поврча се несвр. повађати се (женка у време парења) поганац, м миш Поганово, назив села око Димитровграда поганштрак, м 1. мишји измет ("По амбар чудо поганштраци најдомо...") 2. ништа од човека, никакав човек ("Тија асли поганштрак!") погачка ж дем. од погача ж обредни колач; погачица; мала погача поглеџује, г сврш. повремено гледа, загледа ("Нема нема , па поглеџује к'мто нас!") погоден, м ангажован да ради неки посао ("Погодимо Јована Сусћинога

95

да ни буде овчар...") погоре-подоле узв. којим се подражава шибање шибом, каишем, дланом) под нишан испрошена девојка ("Маните туја, она је под нишан!") под ћесим, под закуп ("Дадамо њивуту у Врбе под ћесим!") подава се несвр. попуштати. ("Не подава се - држати се усправно, не давати се") подбегује, г несврш. избегава, бежи, удаљава се ("Незнам ешто момчето оди нас подбегује... ") подбрање, с надевање надимака ("Нашетога дечишта подирају Цивкан...") подбутују, г сврш. 1. гура, гурка ("Колата подбутује узбрдо...") 2. имају лош однос према некоме, не поштују некога ("Дедуту саде подбутују натам-навам... "), подбутнем – подгурнем подгушњак, м подвратник, подваљак ("Откако ману да иде на работу, запушти подгушњак!") подева, г несврш. задиркује ('Голема задорица, саде се подева сас другорете!") поди, испод ("Поди голем камик, најголема риба!") подидза несвр. подизати подира несвр. изазивати, пецкати подицкује се несвр. често се подизати; покушавати устати подлажа, подлаза, ж прва посета једном дому лица које није члан породице на Игњатовд'н или на Божић ("Одоцутра ни подлази деда Милан, че видимо каква мује подлажата!") подлази, г сврш. први дође у кућу на дан коледе ("Јега ни подлази Јордан. онје добар човек... ") подлошка ж подметач у опанку подмрчкује, г несврш. врда, избегава некога (нешто), забушава ("Требеше и он да појде на копање, ама нешта подмрчкује... ") подношка, ж део разбоја за подметање ногу подобар - бољи подојница ж дојиља (овца, коза) која је изгубила своје младунче подокне свр. подвикнути подокује, г несврш. 1. стално виче, стално подиже глас ("Какво овија цел д 'н подокује!? ") 2. зове, позива ("Подокува ме некол'ко пута за славу... ") подрипује, г несврш. подскакује ("Мисли да играје убаво, а он саде подрипује!") подритује (некога); г, несврш. омаловажава, не поштује, гурати у страну; ритати ("Откако се старцат прекара, Косару снаата саде подритује... ") подруч'к, м доручак ("За подруч'к прајимо кач'мак... ") подсисујем - користити кришом неког подћенак, м (види под ћија) подћија, м помоћник "ћије", "ћијара", главног чувара оваца на бачији

96

подш'кне, г сврш. подговори, наговори ("Млогоје л'к - саде ли га некој подш'кне, на крај свет че отиде!") пожени се свр. преудати се пожен'ц, -ци м мн особа које су се два и више пута женила -удавала ("И Јорда, и Јован поженци, па си не паоде ману... ") пожењушка - женидба по други пут пожмали, г сврш. затворили очи, не виде ништа, немарни због нечега ("Детето њим се промангупира, а они иишта - свити пожмали...") позажми свр. мало затворити очи, почети гледати полузатвореним очима позар / пазар м пијаца, тржиште позарани (некога) свр. ухранити позаседи свр. престарети за женидбу, удадбу позбере свр. прикупити позине свр. отворити уста до пола и тако их задржати позинул, г сврш. немаран, не води рачуна, не обраћа пажњу ("Ижата наглаву чему падне, а оно позинуло па саде сћита!") појата издвојени објекат за чување стада оваца и сл. поје несвр. певати. ("Поје, па разноси - земља се тресе од његовог (лепог) певања") појутрина, ж подушје сутрадан после сахране покара, г сврш.повести; потерати 1. понуди, позва ("Нечу си чепим уста, покара ме, човек, на славу!") 2. прате малери, незгоде једна за другом ("Нешта му се покара у дзагњи крај - њекља му разбише бостан, са му обрали јабл'куту!") поклапало с поклопац поклаџује несвр. славити покладе поклопи свр. прекрити (даском и сл) покре, прил. поред, уз ("Покре суво, и сирово гори!") Покревеник, пиротско село покрива, ж коприва покров'ц, -и, м, груба платна од козије длаке за покривање крупне стоке пола, ж део одеће ("Једна љу пола пократка... ") полани, прил. претпрошле године пол'г'чка, прил. полагано, лагано, без журбе ("Она вредн'чка, ама све работи пол'г'чка...") половинсветан, на, но полуспособан, инвалид; који је ментално заостао полоше, прил. горе, још горе, горе него што је било ("Удри лоше, оно полоше!", "Оди лоше има полоше!") пољак м чувар поља пољ'ц м житељ из пољских села (где се хлеб рађа), становник равничарског села ("И кол'ц да је, ама пољ'ц да је!") помазен, -а , прил.размежен ("Леле, кол'ко су њим дечицата помазена...") помазотина, ж размажена особа помеџу - између помија ж / помије ж мн сплачине помине свр. проћи; проживети (у оскудици и патњи) свој век, проживети

97

некако, проживети животни век са што мање невоља помину, г некако прође, преживе без последица ("Никада немаоше паре, ама она па сас децата некако помину...") помињује несвр. преживљавати пом'кнем - макне, помакнем помочко, м попишанко("Таквог помочка имамо и под пут и над пут...") пом'тавел, прил. потамнео у лицу, убледео, посивео ("Ешто си тол'ко пом'тавел?") пом'циња, г несврш.помиче,помера мало понадвор, (иде) несвр. м вршење велике или мале нужде ("Т'м'н седомо, на мојега се прииде понадвор...") понадвор, прил. напољу, у дворишту, на отвореном простору ван куће понадворица, ж пролив понадоле (нешто) ниже понамири (стоку) свр. нахранити и напојити стоку- обавити све послове око стоке понапоље, с велика и мала нужда ("Отиде оточ понапоље... ") понапред, раније понапупуреје свр. јако се заруменити (као пупољак) при пићу понатам, прил. тамо даље, мало даље, подаље, нешто даље, касније, други пут ("Пом'кни се малко понатам, има место!") Понор, пиротско село поод'к, м полазак ("На поод'к испимо још шуле рећију... ") поорати свр. попричати попара ж врста јела од тврдог пареног хлеба зачињеног паприком, сољу, каткада и зејтином, или уз додатак сира попарим - опарити врућом водом попиште с пеј. од поп м поп попове манковице ж мн нонсенс , глупости попол'к, прил. лакше, успореније, безжурбе попосле, прил. касније, мало касније, не одмах попрекара се свр. поизумрети попритегне свр. притегнути. ("Да попритегнеш оп'нцити - да се припремиш на далек пут у смрт") попричека свр. сачекати попрчкује несвр. повремено прдети, прдуцкати попушка, папушка, попошка ж махуна паприке (пасуља и сл.) пор м зоо. твор; смрдљива особа (склона крађи) порано, прил. 1. некада раније, у своје време ("Порано се стареја поштујеше...") 2. раније ("На работу појдомо порано..") порасћисне се свр. навлажити се; набубрети у влази; размрзнути се пораџа се иесвр. поређати се порева г несврш. покушава да повраћа порезаница ж половина славског колача која припада попу порешчија м порезник поринуло (се) г сврш. нападало, плод отпао са стабла ("Поди крушуту се

98

после спријуту беше поринуло!") порта, ж, капија од дрвета или исплетеног прућа пос, пост Парасиње, назив брда на северу села Станичења; виноградарски крај због целодневног сунца посака г сврш. потражи, затражи (" И ка му не нудиш, он си сам посака...") посамусебе, (в. понапоље) посветује свр. проживети ваљано посвиде (му се - њу се) г сврш. покаја се ("Штом виде да је преплатил, посвиде му се па си оче тражи парете...)" посврне се свр. опоравити се; освестити се посед'к, м необавезан и дуг разговор (уз рад); прело, слободно време проведено у друштву ("Беше напразњичаво, па отидомо на посед'к...") поселарка, ж женска особа која мало ради а време проводи по туђим кућама ("Од њу млого аир нема да виде, таја голема поселарка!") поскурник, м печат од дрвета, са урезаним крстом, који се утискује у поскурницу поскурница, м хлепчић мешен за задушницу посмето (се), г сврш. збуних се, начиних грешку, засметах сам себи ("Вану се качим на сл 'бу, посмето се и падо... ") посмеша, ж брука, ругло, бламажа, срамота ("Това је била голема посмеша ") посмеши (се), г свр. обрукати се, обруках се ("Штоми би да оратим, саде се посмеши!") посработи свр. завршити главне послове постат, м површина коју на њиви обрађује копач или жетвар у једном правцу ("Ја искарам по два постата, а он јоште неје стигал до пола!") постегне се свр. сакупити се донекле; стегнути се мало постече свр. стећи довољно да се оснажи дом постилак, -лци м мн пелена постиљћа ("ниско"), ж застрто место у соби, на којем се некада спавало постог ж захват радне групе при жетви, прашењу усева и сл. пострушка, ж остатак теста у наћвама или посуди, нпр. копањи, у којој се меси хлеб посћита се свр. поскитати се; нестати без трага међу људима посумља свр. посумњати пот'внеје свр. потамнити, изгубити боју лица због брига, страха, болести пот'внел, -а, о добио тамну боју, смрачио се ("Видо га њекња, пот'внел оди муће...") потепа свр. побити; испребијати потикан, -а, о прил. (в. загубен), изгубљен, несналажљив, изгубио оријентацију ("Мијалко Трајков скроз потикан!") поткарује несвр. подстицати, давати снагу потпира, г подупире, придржава потпор м потпорка ж подупирач (плота, зида и сл).

99

потпре се свр. подупрети се потрдза, г несврш. потеже потриса, г несврш. узнемирава, узбуђује ("Тата се ич не потриса што ни Коца преорал меџу...") потрчи свр. растрчати се; потрчати потуме, прил. на основу здравог разума, напамет, по сопстевеном осећању ("Беше се ств'нило, па си одма дојдо поуме... ") поукоре уљудно, пажљиво (како не би заслужио прекор или ругање) поуме, прил. на основу здравог разума, напамет, по сопстевеном осећању ("Беше се ств'нило, па си одма дојдо поуме... ") поурани свр. утовити почитује, г несврш. поштује, уважава ("Стареја се у кућу почитује!") пошла тешка, г затруднела прави несвр. чинити. ("Какво не правише - шта све не чинише") праг у ижу/дирек у кућу особа на којој кућа лежи праји , г несврш. прави, чини праскова ж, ситна виноградарска бресква прасне - тресне прати, г сврш. пошаље, посла, послати прача несвр. слати Прача, назив села око Димитровграда прашчина мн од прасе с прасе, прасад првенче, ц прворођено дете ("Перча њим је првенче, Верка истриче!") први заврзак м први плод преапа г сврш. 1. прегризе, угризе, покида ("Ши, ши, па преапа кон'цат...) 2.. у последњем тренугку не рекох ( "Тео си га речем ама у дзагњи момен'т преапа језик! ") пребрка свр. претрести џепове превес, м вео, део невестине опреме; танка прозирна тканина која се ставља преко лица преврже се свр. везати се око струка преврљи, г. свр.пребацити преко преврне - окрене преврча, г несврш. окреће, превртати прег'лну, г сврш. фиг. уздржах се од одговора ("Стео му све накажем, ама прег'лну!") преглтне свр. прогутати; поднети увреду без гунђања прегњак, м, шлиц; предњи део панталона прегњица, в. прегњак прегњишта с мн предњи део рабаџијских кола са рудом и паром точкова прегрби се свр. погрбити се пред кога че је, по кога че је, изр. пре кога и после кога ће умрети преде окол њега несвр. умиљавати се некоме; вртети се око драге особе предза (говеда, коња) несвр. упрезати преди пре него што

100

преди, прил. 1. испред ("Тури сено преди кравете...") 2. пре ("Дојде одоцутра преди с'вињало!") предне свр. еуф. (мало) испрести предреши (се), г сврш. обући се (свечано); преобући се, промени одећу, удеси се, дотера се ("Идеше дрпав, ама се с'га предреши. "Ј предуцка несвр. еуф. прести (уз честе прекиде) прежмавкује, г несврш. повремено склапа очи през, прил. 1 . кроз, за, протеком времена ("През некоје среме, они дојдоше...") 2. преко ("Запуцал, па през средину ливадуту прооди... ") прејде свр. искипети (јело, млеко и сл.) прекаже свр. испричати (све о нечему) прекара, г сврш. претерати. ("Оваја је земља млого прекарала - на овој земљи је много људи живело и одживело") 1. претера, превезе ("Сас комшију прекара снопјето. ") 2. преврши сваку меру ("Оно иде, иде, ама овија га прекара!"), прекарам - претерати прекачи, г сврш. прескочи, прође преко.("Беше затворена портата, па се мора прекачим преко плотат... ") прекор, м надимак ("Право му је име Недељко. а окамо га Дела " ) прекрши се свр. погрбити се прекукљи се свр. погрбити се прележи свр. преноћити преличил (се), г сврш. променио се у лицу, не личи на себе ("Ка га видо, немого га познајем-он се скроз преличил!") прељаје, г несврш. прелева, прелази преко ивице премена / пременка ж одећа; свечана одећа, веш; преобука 1. ("Понесомо си у тетћини и премену...")2. Фиг. враћа се кући повремено, ради обиласка чланова породице ( "Дооди једнуш недељно на премену... ) премениш - преобући се у чисто и ново одело премењује се несвр. преоблачити се; свечано се облачити премењује, г несврш. облачи ново одело премета се несвр. превртати се (преко главе и сл.) премисли се свр. размислити, промислити премита (се), г несврш. замењује чињенице - податке; мисли на једно, говори о другом меша чињенице, греши, брка ствари ("Вану да расказује за ратовити, ама дома' видо да се премита... -"Ама, премитам се - това је било у понеделник, а неје у торник!") премлаз, м дан мешања оваца ради одласка на бачију премунта, г сврш. превари ("Пази се, тија оче да те премунта!") преночи свр. преноћити преоди, г несврш. прелази препише свр. поклонити (непокретну имовину) по уговору о издржавању препладни се свр. проћи подне преповување, певање на прелу уз помињање девојке и младића који се

101

желе да доведу у везу ("Убава Јовће-ле, још поубав Стеван до тебе!") преправи се свр. обавити се (обичај) прерипи, г сврш. прескочи ("Штом је затарабено, он си прерипи и улезне...") прерипује несвр. прескакати (из залета) прерубени, прил. исте висине ("Ако несу једногодци, исто порасли- како прерубени!") преруби свр. пресећи до исте висине ("Они су ко прерубени - исте су висине") Пресека, назив села око Бабушнице пресили свр. принудити прескочи пут (некому) свр пресећи пут некоме; не освртати се на срећу других прескрца, г сврш. преживе ("Беше погледал попа убраду, ама даде Бог та прескрца...") прес'л - пресушио Преслап, Панор, Кукла испасишта у атару Росомача преспи свр. преспавати престањује несвр. престајати престилка, престиљћа, ж кецеља престури (премену) свр. преобући (се) претворим - променити, изменити претече свр. претећи претича несвр. престизати претрдза, г несврш. 1. помера с места на место ("Ене га у подрум, претрдза плакаријуту!") 2.труди се, улаже напоре ("Тија се млого не претрдза на работу.,.") претупа, г превари ("Ама га Милутин претупа за парете!") пречека свр. угостути како ваља преџа ж пређа прзаљћа, ж клизалица прзаљћа, изр. случај кад момак остави девојку (или обратно) и потражи другог патнера за брак или за "забављање ("Ама па Ранђел напраји прзаљћу на девојчето на Гацићи!") при код, при, уз ("При њу – код ње") прибере (некога) свр. узети к себи (Бог); прихватити прибира несвр. прихватати приварди свр. причувати привати (некога) свр. прихватити привој м кожна веза у облику осмице која спаја руду и јарам привре (се), г сврш. некако пронађе место, нађе простор за себе приврте, г сврш. приви, приближи се некоме (нечему), нађе станиште ("Лута од јвдног, до другог, па се, на крај, приврте код старуту черку...") приглеџује несвр. бринути о неком (немоћном) пригрне (некога) свр. загрлити приде свр. прићи

102

призети свр. довести у дом домазета, постати домазет призетњак (призетко), м домазет, лице које после женидбе прелази у кућу таста прииде се некому на улице (понадвор) свр. имати потребу за великом нуждом прикажљив, прил. комуникативан, отворен за разговор ("Момчето прикажљиво...") приказује несвр. приповедати прикара (некога) свр. принудити (мала или велика нужда) прилега, г сврш. лепо стоји, пристаје уз, личи, одговара некоме или нечему ("Таквеја дреје си му и прилегају...") прилегат, прил. допадљив, симпатичан, леп прилегатан, на, но наочит, који је лепог стаса или лица, складан прим'к - изм'к, г сврш. чека на готово, готован, лењ ("Коди њега важи саде прим'к - изм'к... ") прим'кне свр. привући, примакнути примрачи се, свр. почети се смркавати прим'циња, г несврш. примиче, прилази ближе, приближава, приближавати се ("Штом вану да тропају тањирете, он се ване прим'циња к 'мто асталат! ") принесе свр. поставити сто, трпезу припари свр. почети горити (пара, зрачење) припари, г сврш. приближи, примакне ("Не давају њу ни да припари до седењћу...") припне. г сврш. притера припрди се свр. имати потребу за испуштањем ветра п'ри-п'ри! узв. при вабљењу оваца припрт, -а, о прил. тесан, узак ("У домат њим малко припрто...") природен, а, о који је дете из другог брака присади - позади, иза, посади Присјан, пиротско село присмрди свр. засмрдети, непријатно замирисати приспи се (некому) свр. приспавати се пристањује несвр. прихватати нечију жељу прит'вни се свр. смркавати се притрн, -а, о прил. приљежан, одан послу ( "Невестата много притрна за работу...") притрчује несвр. притрчавати (у помоћ и сл.) приши-ђелди, м (тур.) устура се, "прикалемљује се", долази незван у сватове", долази непозван ("Јоса па свуде приши-ђелди...") пришљамчи се, придружити се у друштву непозван прли несвр. прљити (ватра); красти. ("Прли куде стигне и куде сретне - односи све до чега дође, као ватра") прљ, м, воденичарева палица за набијање брашна, полуга за подизање камена и сл. Проваљеник, назив села око Бабушнице

103

провирица ж начин ношења великог терета удвоје дрвеном полугом провре, г сврш. провуче ("Јега се провре кроз порту... ") провреви свр. проговорити прогон, м пут - стаза којом пролази стока (овце) прогорел - прогорео, сагорео продзукал, -а, о прил. промукло говори продишњак (камик) м камен са спруда (прудишта) продума, г сврш. проговори, прозбори, каже реч, ставити примедбу ("Оди њу, човек не мож' реч да продума!") прозевушка ж прозевање пројде свр. проћи. ("Пројде ли- када прође") прокара, сврш. појести и попити наслеђено и стечено 1. проћерда ("Перча прокара на башту си имањето...")2.протера, ("Са свињарат прокара свињете кроз средсело...") проклетија, дрво пободено на раскрсници, око којег се баца камење и куне: ("Проклет даје тија који украде!") проклетија, ж проклетство, нешто што је проклето ("Он се и не усели на теткуту у кућу- това проклетија!") проклне свр. прокуне прокорбим - пробости, извадити утробу проландза, г (в. "промаје") пролети, (упрóлет) прил. у пролеће, на пролеће ("Пролети, одма' излазимо у поље... ") промаје, г сврш. прошета да прође време ("Додек чека Тривуна, промаја се по село... ") пром'кне свр. провући промрмљује несвр. повремено гунђати (себи у браду) проорати свр. казати нешто, проговорити пропалавери, проговори пропас м бездан пропртил, г сврш. направио стазу, прокрчио пут ("Беше нападал голем снег, па тата пропрти, да мож' да излезнемо но капију... ") пропуди, г сврш. најури, прогна ("Беоше се наалили скорци на грозјето, ама ђи деда пропуди сас тракало!") пропушњак, м много једе, али му се то не види прореже свр. просећи проскубено петле с петлић кога су заклали, попарили и скинули му перје просте, на проста м мн 1. обичај опраштања од покојника ("Идомо код покојног Липу, на простí!"), 2. обичај да се одређеног дана у години (Покладе) одлази код кума и од њега тражи опроштај речима: "Прости куме". Одговара се: "Не ' ти је просто!' прости. ("Да простиш - извини због грубе речи") протедза, г несврш. протеже ("Рано се дигал, па се саде протедза... ") Протопопинци, назив села око Димитровграда протрдза се несвр. истезати се; расти проћисал - прокисао, ускисао

104

проћисне свр. ускиснути проц'втел - процветао проц'вти свр. процветати прочудњак м особа која одевањем и понашањем изазива згражавање и сажаљење прошевина, ж свадбени обичај, после "наваџисувања" први званични контакт породица будућих супружника; друкчије -"големи нишан" ("Јутре ч'идемо на прошевину у Оћепеткове... ") прошљак м просјак прош'пче свр. прошаптати прт! узв. при вабљењу коза пртен, -на, но прил. 1. изаткано од кудеље ("Кошуљћата му пртена оди кл'чишта); 2. фиг. скоројевић ("Тија пртен граџанин...") пртушинка ж пртљаг (невесте) пртушиње, с мн одевни предмети, све своје ("Врну се при башту и мајћу и однесе си пртушињете... ") прцањ,(пр'цањ), м 1. дроњак, неупотребљиво парче тканине ("Најдо нек'в парцањ за брисање оп'нци...") 2. поцепани део одеће, поцепана одећа ("Нечу да облачим тија парцањ...") прч м јарац прчав, а, о који има јако прљаву одећу прчав, прил. нечист, прљав, неопран ("Ем сцепен, ем прчав!" ; Истина – крпенкó, ама неје прчаво...") п'си дни м мн пасји дани, зло време пув м зоо. пух пувалник, м једна од цеви на гајдама пудрилка ж пудер пуздер, поздер м отпадак од конопља ("Пуздерат не врљамо, чувамо га за потпалу...") пукне се свр. родити се. ("Од ко се пукал - још од када се родио") пуњеница, ж, економска зграда (плевња) чији су зидови пуњен блатом пупав - мали, онизак, запртак пупак, назив за део погаче качкаваља у процесу њеног прављења пупакат - пупак пупонћа, ж, дем. од пупољак пупуле, с иглица са округлим врхом у боји пупурка, ж пупољак, фиг. лепа млада женска особа ("Погледе га, асли пупурка!") пус, пуста, пусто обесан; проклет; враголаст пустињаци, одећа покојника, која је остала после сахране ("Пустињаци се врљају, не давају се никоме... ") пустоод, м скитница, луталица; хода без одређеног циља ("Овија пустдод се не прибира дома!") пуцаљћа, дечија играчка (в. пушкало) пуцвалт, м, памучни отпад у облику густо тканог конца

105

пушкало, с дечја играчка; прави се од "цволике" са "мецима" од сажвакане кучине, који се избацују потискивањем "арбијом" пуште – пусти п'ца, м особа нискограста ( Тија па п'ца налати на бијење!")

пцета с мн пси. од п'с м пас пцета, с мн пси ("Пцетава па сву ноч лајаше!") пцување - псовање пчел'ц м (наводно) мужјак пчеле пчешка сорта ж псећи род пчешљак, м пас, куче ( "На Драмлијте пчешљакат ме стеше здрса њекња...") пчешћи, ка, ко , прил. псећи п'шкав, а, о који пушта ветрове, који заудара на нечисто п'шкав, прил. гњио, труо у распадању ( Крушете њим беоше п'шкаве...") п'шче, стење, дахће ("Наједомо се на кравај па саде п'шчемо...")

106

Р раáт, прил.(тур.) на миру, угодно, натенане ("Одоцутра на рáат испимо по каве...) рабаџија, м, врста заната; превоз робе запрегама рабаџисује несвр. превозити терет запрегом работа ж рад. ("Последња работа - смрт; последња брига") работан, на, но радан, вредан рабуш, м, мотка за мерење количине млека и сира у поступку прављења качкаваља; парче дрвета за обележавање пређе код бојаџија Рагодеш, пиротско село Радејна, назив села око Димитровграда Радиндол, насеље западно од Пирота Радињинци, назив села око Бабушнице Радосињ, назив села око Бабушнице Радошевац, назив села око Бабушнице ражени (се), г сврш. разведе ("Кадá се узеше, кадá се раженише!") ражењује се несвр. разводити се раживи (се), г сврш. посвађа, више није пријатељ ("Толће године другуваше, а са се раживише!") ражљебен, -а, о прил. размажен, помажен ("Детенцето њим убаво, ама млого ражљебено... ") ражљебим - раскречити, раскршити разбере, разберем свр. схватити, разумети разбира, г несврш. разуме, разабире, схвата разварди свр. раздвојити завађене развика се свр. расплакати се развиси се свр. почети ићи дроњав развлачи крајишта изр. непрекидно брбљати, па причање изгледа као размотавање клупка развредни се, свр. ужурбати се; постати вредан разврзује, г несврш. развезује (нешто, некога); фиг. развезује причу ("Ка разврза, прича ни до сред ноч!") разврљује, г несврш. разбацује ("Кудé нема пару за 'леб, оно се по кавене разврљује сас 'иљадарће!") разв'ртен - продубљен, проширен развртотина ж замлата разглаве се уста свр. халапљиво јести разглетавн се свр. постати тестаст (хлеб. погача, глина, сир) раздума, г сврш. одговори, одврати да учини оно што је намеравао ("Беше запел да се кара с њега, ама ја га раздума... ") разђелдисује несвр. настојати сазнати нечију тајну или појединости разједе се свр. почети јести са апетитом разландси груди свр. раскопчати кошуљу тако да вире (маљаве) груди разљигави се свр. постати балав размиждим - растурити размине, г сврш. мимоиђе ("Саде што се разминумо преди Јонћини!")

107

размирица ж буна, рат, немир размита, г несврш. рашчишћује; фиг. доказ о непожељности ("Иди, она б'ш размита за тебе!") разм'циња, г несврш. размиче разнемагује (се), г несврш. отеже, не жури, намерно одуговлачи ("Чекам га саат време, он се разнемагује.., ") разокав, -а, о прил. разрок ("Куде се па загледа у таквоја разокаво!") разокај (га) , изр. прекинути туђу расправу ("Де, разокај кучетијата да се не даве више...") разорли косу свр. стршати коса као перје на орлу разотиде си (народ и сл.) свр. разићи се разотне (некоји) свр. одвојити сукобљене у тучи разоџује (се), г несврш. шета горе-доле без јасног циља ("Еве, од одоцутра се разоџује како уоноден голуб по мајие... ") раз'пне свр. разапети раз'рган - разваљен, растурен Ракита, назив села око Бабушнице Раков Дол, назив села око Бабушнице Раљин, назив села око Бабушнице рамену или на леђима рана ж храна рани (прасе, свињу, дете) несвр.хранити расврља несвр. разбацати расипа, г сврш. просу ("Т'м'н извеја васуљат, опа га расипа у шушљакат!") раскаже свр. распричати; испричати свуда и свима расказује несвр. дуго причати о свему раскарује, г несврш. растерује ("Прати детето да раскарује кокошће из лејете у башчу... ") раскостим - одвојити од костију раскубавен, а, о прил. рашчупан, неочешљан ("Е што излази преди народ тека раскубавена? ") Расница, пиротско село расов, а, о ж рачва, рачваст распаранда, м дроњав, неуредно обучен ("Распаранда му неје раван како на пут излезал!") распаранда, м неуредно обучен, аљкаво одевен, виси све на њему ("Овова момчиште асли распаранда!") распивка ж гостовање кумова и најближе родбине у кући младожење на крају свадбе, последњи дан свадбе в. распивушка в распивка распиздрен - растурен распичкам - растурим распомера свр. преместити; преуредити простор распрати свр. разаслати

108

распрачује, г несврш. шаље на све стране ("Седи дома и саде распрачује абрдве...") распре свр. распорити; разапети распрцавен, -а, о прил. дроњав, поцепан ("Неје га срамота оди народ да оди тека распрцавен!") расп'рцавим - поцепати, исцепати распуца, г несврш. добије наступе беса ("Немој се тија распуца, има си видимо работу после!") растакаљћа, ж оклагија растика, г сврш. растера на све стране, погуби ("Имаше неколко кокошће по дворат, ама ђи негде растика... ") растовит, а, о који је високог раста растока, растука - део запрежних кола, греда која спаја предњи и задњи трап запрежних кола расточим - растурим, расипам растрви, г сврш. растури на све стране растукаљћа, ж дугуљаста, равна дрвена справа за развлачење "обги" при прављењу пите растури-кућа ж распикућа рафте, м, појас, рељефно израђен од плеха растурњак, м дан када се завршава слава или свадба ("Најубаво једење и пијење је на растурњак... ") расћисло - прокисло, укисло расћисне, г сврш. раскрави, размрзне ("Че турим оп'нцити у воду да се расћисну...") расц'втел – расцветао расц'вти се . расцветети се, понапити се расцрви се свр. заруменити се раштумело (се), г сврш. распало се, добро варено - печено ("Пекомо месото у вурњу, оно се раштумело!") " раштумим - прекувати, преквасити, распасти рашчовечљак м лош човек; човек мимо света р'гне, г сврш. попричати насумице; налетети нарупу препреку и сл., убоде, удари (" Р'гну га сас кол'цат, теше му очи искара!") ргнем - гурнути, мунути рђосал се, олењио се, ништа не ради, покварио се, искварио се ("И понапред не беше млдго работан, ама са се диптен рђоса!") ревене - подједнако ревуљћа, ж део грозда, мали грозд („Идомо у лозје и изедомо по некоју ревуљћу...“) редови, ж, мн, комад платна за продужење перчина који се уплиће у перчин; употребљавао се и конац алеве-црвене боје резил - срамота резили, г несврш. осрамоти, обрука ("Пази какво работиш, немој ме па резилиш по народ!") резил'к, ж брука, срамота ("Това што си напрајил је резил'к!")

109

ремичка ж дем. каиш на опанку ремник, м, каиш ресло, сарачки алат Ресник, назив села око Бабушнице ретишка ж папирић рећија ж ракија рецељ, м, пекмез од тикве; кува се у слатком вину реч. ("С реч - отровном речи") речи - кажи, говори рид м геогр. коса, косина рине, г несврш. чисти, избацује ђубре, чисти шталу (стају) од балеге ("Ја прво ринем, па после мл'зем...") рипа, г несврш. скаче; фиг. "рипа уштрапачћи"-скаче висбко из места рипне, г сврш. 1. скочи ("Штом се говедата уштркљаше, он рипну из колата... " 2. скочи увис из места ("Од радос', риппу уштрапачћи!") рипнеш - скочити рипни - скочи ритнем - шутнем р'ка, г несврш. хрче ("Тол'ко ночу р'ка, да јутрам говедата од стра' секну с'млеко!) р'кољ, р'кољак м испљувак р'њавица - који хрња, говори на нос р'њћа, ж ноздрва ("Раширил р'нћете, тија се млого расрдил!") робиња, ж ракљасто дрво којим се придржава котао док се кува качамак ров м трап (за кромпир и сл.) ровање, м плач ("Штом му га нема мајћа, бебето удари у ровање!' рове несвр. ридати; гласно плакати; урлати; рикати (говече, магарац) ровне свр. јако заплакати; рикнути, заридати роговат, а, о рогат роднина, с рођак ("Тија ми је роднина оди треће колено... ") рожница, ж држач за "литре" на сеоском запрежном возилу рокну свирће свр. јако засвирати (музика) ромбав, -а, о прил. нераван, неизглачан ("Мајсторат га рендиса, рендиса, оно си па остаде ромбаво... ") ромче, г несврш. бучно жваће тврд јестиви предмет ("На вашар изромчамо по некол 'ко бонбоне!") Росомач, пиротско село Рсовци, пиротско село рт м геогр. коса, косина р'тишка с хартијица руба ж рубље; одећа; девојачка спрема. („Што је јела, у мешину / Што је руба, на грбину - све што има појела је и обукла") рувунка, ж рупа у зиду подрума, изнад "атуле" Рудиње, пиротско село рујаво, црвено, румено руката с рука

110

рукатка ж земљани суд са дршком, ручконоша, земљана посуда за ношење јела у поље ("Манџу за на њиву, понесемо си у рукатку...") румче, ромче несвр. грицкати са уживањем (коцку шећера, бомбону и сл.) рундзав, -а, о прил. длакав, зарастао у длаку ("Мог'л би се поуљуди, да неје так 'в рундзав… ") рус, м трун руцало, с део гајди, цев на гајдама, који инструменту даје специфичан звук руце - плачи, ридај р'чка, г несврш. забада оштар предмет, боде оштрим предметом, завлачи предмст у удубљење ("Какво ли р'чка по радијото ка не разбира, че га батише још повшие!") р'чнем - сунути, пробости р'џав, -а, о прил. зарђао р'џосал (се), г сврш. покварио , искварио, олењио, постао рђав ("Понапред неје бил лош, са се нешта р'џоса!")

111

С сáат, м сат, сати (мн.) ("Кол'ко је саáта?") сéко, сестрице...браце, брале... лепа имена која деверима и заовама даје невеста, како би их придобила са / с'га / с'г сада. ('Са че ни буде - изр. није више тако страшно, преживећемо") саáн, м (тур.) метални тањир сабале, прил. рано изјутра, рано ујутру, у зору, пред зору ("Дигомо се сабале требе се одрано ване бере... ") саваџа (се), г несврш. сагиње ("Саваџа се цел д'н, па ме са замајало углаву...") саде, само ("Све че уработимо, саде н'ч'с ћиша да не падне!") сажваче свр. сажвакати саир / сеир м брука, срамота; прилика за забаву подругљиваца саја, ж врста женске одеће од белог платна, опшивена црвеним гајтаном сајван, м, настрешница изнад економске зграде сака, несвр. тражити; просити; изнуђивати непрекидним тражењем сака, г несврш. тражити, хоће, жели ("Комшика сака шићер на зајем... ") саланџак, м врста колевке салтина, ж средњи део тикве самовила ж митолошко биће, вила саможивник, м, себичњак, саможивац ("Од теквога саможивника нема кво да сакаш... ") самоча ж самоћа; живот без брачног друга самун / сомун м бели хлеб сане, санће ж мн саонице сантрач, м издубљени камен или рам од дасака, који се ставља на бунар санџак, м, метални подметач за судове саплита се месвр. саплитати се. ("Од меп се саплитају – саплићу се од мене прескачући ме") сар'ц, м мотка за ношење снопља пшенице сас двете обема рукама сас - с, са сас кво чиме; у шта сас силе Бога једва; уз божју помоћ сасве сасвим; са целокупним пртљагом ; заједно са (теретом и сл.) сасети се свр. накнадно се сетити, присетити се саскаса свр. разнети (жртву ), искидати зубима сас-сву душу свом душом Саставци – саставак, ушће реке Нишаве и Темштице састигне свр. сустићи сат, м сат, часовник саче, прил. сад ће, ускоро, одмах, само што није ("Неје још дош'л, ама-саче...") с'блез, м сабласт, страшило, особа која изазива чуђење, особа чуднога изгледа ("Како се това облекло- асли с'блез!")

112

с'бра, г сврш. сакупи ("Преди да си појдемо, чича с'бра кво је падло из дрвото... ") свáа, ж прија, женска особа на свадби, са невестине или младожењине стране ("Млого убаве свáе беоше у невестини..." ) свадбина, ж све што се припреми за свадбу ("Това што виде јучерка, това није све свадбина...") свадбини м мн дом у коме је свадба свари свр. скувати свата сва. ("Нек му је това свата маанá – нека му је то једина мана") сватнина, м мн веза између родбине младе настала после женидбе ("Беомо си и онака другаре, са смо сватнина... ") све куде свуда где свезе се свр. спустити се клизећи (и сл.) свекрве ж мн група жена која после склопљене веридбе иде у кућу младе (из младожењине куће) с'весан / ч'весан, на, но свестан свет светује светује живети свој животни век, проводити живот светá. Неје ко света није како ваља; није као остали свет Свети Седи-па-једи изр. празник дангуба који траје целе године Свети Спасе, зелен класе изр. око Спасовдана ће почети класање пшенице Свети-Ћорђа коња кове Ђурђевдан се већ спрема, поткива свога коња за пут светлицкује несвр. светлуцкати свечата догорела истекло је моје време с'вива, свива, г несврш. савија; фиг. халапљиво једе ("Загладнело оди трчање по игре, па ка дојде на руч'к, саде с'вива!") свидни, прил. свакога дана, увек ("У туја кућу богатл'к - свидни једу мачкан!") свилено парче ми се претвара преслијавати се лепо као свилена тканина с'виња (се), г , несврш. свиће, раздањује се, свитати ("Дидзе се бе, који заман стану- с 'виња се!") с'вињало, с свитање ( "У село појдомо у с 'вињало... ") свињћа, врста дечје игре; играчи, поређани у круг, стоје крај малих удубљења - "пликова" које чувају тољагама; у средини је "свињар"; циљ је да се "свињћа" (парче дрвета или округли камен)утера у "плик..." свирка ж/ свирће ж мн музика свирће свире несвр. чути се музика свирће, ж мн музика ("Изи Л'жљини се чују свирће, сигурно че жене Стојана!") свирџија м свирач с'вити, прил. сви, сви заједно, сви скупа ("Кад требе да се работи, нема ђи, а за једење се зберу с'вити. ) свлада свр. савладати с'вне се свр. сванути. ("С'вни, ст'впи" освани, замркни)

113

сводење, с свадбени обичај да кума води младенце на прву брачну ноћ свозидба, изр. воловским колима се ишло од њивњ до њиве и утоваривало пожњевено снопље с'врé(се), г сврш. нађе место, углави пригура ("Искараше га одома, па се с 'га с'вре коди сестру си...") с'вре се свр. наћи уточиште; наћи кров над главом сврљишћи чорапок м тешка и велика вунена чарапа из сврљишког краја сврне (некога) свр. усмерити; довести у посету сврне се свр. повратити се, освестити се, доћи себи сврне, сврнем, г сврш. свратити, навратити ("Дóјде ли у село, он сврне и коди нас...") сврта се несвр. боравити око (куће, села), не удаљавати се од куће сврти, г сврш. 1.скупи, запати ("Не мож' му се сврти домазл'к!") 2. нађе стално место боравка ("Никако да се сврти наједпо место!") свртина, ж место где се речна вода окреће и прави вир (˝ Гмурамо се коди свртинуту...˝) свртиште, с место где се борави ( "И тија си најде свртиште!") свртка, ж место где се може да скраси, свратиште, уточиште ( "Добре, ели најде свртку коди черкуту! ") сврча (некога) несвр. освешћивати болесника свскрови м мн просиоци, наводаџије с'г/ с'га , прил. сада ("С'га че ти покажем од какво се дрво ложице праје!") с'глам, прил. (тур.) добро, онако како треба ( "Дрејете му с'глам напрајили!") с'г'шањ, -а, о прил. садашњи, нов, свеж, управо направљен -спремљен ("Лебат је с'г'ишњ, јоште жежак... ") сега буг. сада, убрзо седењћа, ж посело, прело ( "Збирете се друшће на седењћу...") седењћар, -е м учесник седењће ("Седењћарат се врну дома у с'вињало...") сед'к, м боравак на једном месту ("Тија како да има циганску пепел у теквојајте - не вача га нигде сед'к!") сек, секне свр, омањити се ниво (јачина, бол и сл.) селó напоји части кога стигне пићем селиште, изр. место где се праве куће село-то - то , селава мн село; његово село сељање м мн од сељак м сељак семењача ж плод краставца, тикве, диње и сл, остављен за семе семка, ж семенка, фиг. порекло, гени ("Таква си мује семката, затова домаћин нема да буде!") семчица ж дем. семенка Сенокос, назив села око Димитровграда сенћа, ж сенка , хладовина ( "Боја се и оди сењћу па башту си...") сенћар, м лењивац, највише воли хладовину, избегава посао голем је ("Оди тога работа нема – голем је сенћар!")

114

серне свр. (мало) посрати серт, прил. (тур.) нервозан, свадљив, прек ("Неје лош човек, ама, саде малко серт...") сестрица ж млађа заова сестричич, м сестрино дете, сестрић сећира ж секира сећирљив -а , о прил. осетљив,брижан, осећајан ("Сећирљиви човеци несу за свакакву работу...") сеца, г несврш. вући, теглити, радити тешке послове. 1. вуче ("Свакој сеца к'мто себе...") ради тежак, напоран посао ("По цел д 'н сеца...") сецам - вући сечко, сечина, м део зиме од Божића до средине фебруара, најхладнији део зиме сика, г несврш. жури, хита ("Ка уванемо постат, она сíка, не мож' ђу стигнеш") сикање, с журба ("У сваку работу сикање неје добро... ") силав, м кожни појас у који се задева оружје, појас од коже са тајним преградама за чување новца, нешто као мекани кожни коферчић од неколико слојева који имају посебне просторе у који се стављају различите ствари симид, м бели хлеб синдрак, м враголан, ђаволаста особа, отресит, зна шта хоће ("Ја тија синдрак какво остел ") синија, ж постоље од дрвета или бакра, које се поставља на ногаре и служи као "совра" синочка, прил. синоћ, прошле вечери ("Синочка си рано легомо, јербо одоцутра ут'внин појдомо на работу. ..") синџир м, ланац, вериге Сиња Глава, пиротско село Сињац, назив села око Беле Паланке сипаница - пролив сипкав - ситан трошан колач сипује несвр. преручивати, пунити житком, течном или зрнастом масом сиренце с еуф. од сирење с сир сирењар - мајстор за израду сира сирењице в. сиренце сириште с преджелудац преживара и његов садржај као маја за потсиравање млека сировак, м 1.сирово дрво ("Збрамо сироваци да покријемо колибуту... ") 2. неваспитана особа ("Голем сировак бил тија човек... ") сировица ж цепаница; сирова грана као батина сиромаштија ж сиромаштво; беда. Сиромаштијата - сиромаштво из кога не можемо изаћи, наше сиромаштво сиротиња м сиромаштво; сиромашак сисће, ж мн виме, женске груди

115

сиџимка, ж врпца, врста канапа ("Врза кучето сас сиџимку и одведо у двор...") скак'ц - скак'ци м мн скакавац скаменил се свр. окаменити се скапа, скапоса, г сврш. 1. сруши се од умора, седе преморен ("Врну се оди риљање и скапоса се...") 2. смири се, седе прекину са активностима ("Беснеја, беснеја по двор, па се скапа...") скапано, прил. покварило се, иструлело ("Пада ћиша, па се грозјето све скапало...") скара (се), г сврш. посвађа ( "Толко си убаво живуваше, на крај се скараше...") скашкан, -а, о, прил. угњилело, иструлело, распало ("Крушете зреле, зреле, па са скашкане...") с'кво, са чим ( "С'кво ч'идемо јутре у чаршију?" ) с'к'кво, са чим, чиме ("С'к'кво че дочекамо госијањето? ") склада ж велико и право дрво погодно за градњу; клада с'клет, м (тур.) непријатно осећање, осећај муке ("Ка видо како се пати, стану ми с'клет!") ск'лне, г сврш. узме под своје, пригрли ("Детенцето се беше све смрзло, па си га баба ск 'лну...") склопак м жбуње или стење које се наднело преко пвпиа пута склоцкан, прил. уситњен, сажвакан ск'лцам - стуцати, истуцати скок'лне, г сврш.изненада задеси (почне), стегне, спопадне ("Све си беше убаво, ка ме изневрће скок'лну мешина!" скокот, м голицање ("Штом га пипнеш, ване се ребече, јербо га млого скокат...") скокотљив, -а, о прил. голицав, фиг. шкрт ("Тешко че му извлечеш пару, млого је скокотљив...") сколупка, ж мн зализак, зулуф ("Овија па, колкаве сколупће пуштил!") скомина, ж осећај нелагодности у устима после конзумирања неког јела ("Штом турим гуличку уста, вану ми иду скомине..."); фиг. зазубице ("Пројде ли убава женá, појду му скомине... ") скорње м мн кожни заштитници ногу до колена од кише, снега, блата, хладноће скор'ц, м чворак ("Нема ни д'идемо у бербу грозје- скорци све обрали преди нас...") скор'шањ, прил. одскора, од недавно ("Мазат је скор'шањ, њекња кламо раљеницуту.") скоси свр. покосити скрапа, ж врста инсекта Скрвеница, назив села око Димитровграда скрежило, прил. смрзло по површини ухватило скраму ("Н'ч'с стегал студ, па малко скрежило ") скрене (с памет) свр. шенути, полудети скришно, прил. скровито("Чекмеџето скутамо на скришно место... ")

116

скроч, м корак, мера за дужину или површину ("Закво ли је дал толће паре за њивчето, оно нема ни два скроча!") скрца, г несврш. шкрипи ("Застуде, па ни снегат скрца поднође... ") скрчав, -а, о шкрт, себичан, тврдица, шкртица ("Чивличање ем добри човеци, ем несу скрчави!") скубав, -а, о прил. рашчупан, неочешљљан скубе, г несврш. 1. чупа, вади из земље ("Отиде на њиву да скубе пиревину...") 2. фиг. превише прича, досадан ("Овија млого скубе... ") скувиче, г несврш. скичи скута се свр. сакрити се скута, г сврш. сакри, одложи на сакривено место ("Баба мора да скута шићерат – децата га све искусаше!") ск'шка (се), г сврш. изгуби основни облик; распаде се, иструну, претвори се у житку масу ("Не напрајимо баницу оди тиквуту, и она се ск'шка од стајање...") слабеје. г несврш. мршави, губи снагу ("Ручка си убаво, ама не знам ешто слабеје... ") слаботелесан, на, но, слабуњав, слабог телесног склопа слаботиња, м нема ништа од снаге, слабачак слабужњав, а, о болешљив, слабуњав Славиња, пиротско село слага се несвр. живети у љубави и разумевању слази несвр. силазити сл'ба, ж мердевине слеже / шљеже, с, мн, слежина /шљежина / шљежета / слежета, шиљеже, младо грло овце од одабирања за приплод до првог припуста слезе, г сврш. 1. сиђе ("Слезе оди таван...") 2. оде према ... ("Слезе одоцутра у град....") слезне свр. сићи слеп'ц, м, део запрежних кола, држи "литре" и "канате" слепута, г несврш. лута без циља ("Јосћинити цел д'н с лепута по путиштата!") с'лза - суза сл'зи, г несврш. насузио, теку му сузе; фиг. пуста сокове ("Резамој учерка лозје, оно вечемка сл'зи... ") слива ж бот. шљива сливеница, ж врста јела од шљива (Висок) Сливница, назив села око Димитровграда слинка ж слина сл'нце с сунце слнчосал, -а, о прил. изложен јаком сунцу, ухватила га сунчаница ("Леле, ка си окол' пладне опече, тата беше слнчосал!") слободија ж слобода; опуштеност међу својима и у свом простору с'лпка, ж, поломњена грана са дрвета сл'п'ц, м део кола којим се придржавају "канате" слунча, м неразуман, тврдоглав, приглуп ("Немож' на тогајте слунчу да

117

докажеш ништа!") слушка ж слушање; послуживање; обављање (женских) послова у кући, редовање по кући смандросан - подеран, поцепан смеље свр. самлети сметана м покожица на млеку од млечне масти Смиловци, назив села око Димитровграда смита несвр. сметати см'кљав, -а,о прил. шљампав ("Овова девојче млого см'кљаво...") см'кнут - аљкав, неуредан смота, г сврш. украде, присвоји туђе ("Улезе у и бостанат и смота пајголему лубеницу!") смотан, -а,о , прил. несналажљив, сплетен смр'зал - прехладио смрдел невеста ж пеј. непоштена невеста смуца, г несврш. лута, скита, луња ("Незнам куде је, смуца се негде по село...") см'циња, г несврш. 1. скида, свлачи, повлачи наниже ("Вану да см'циња бревенеци...") 2. фиг. краде, одузима од других ("По пољето см'циња све какво му падне подруће...") см'шка (се) свр. запрљати (се) додиром с'н м мн с'нове сан снаá ж снаха. Снаа ми - моја снаха снаоди (се), г несврш. сналази се ( "Јоште се неје научил, ама се снаоди...") снавел (се), г свр.п. сагнуо се, сагао се ("Како се снаведо, оно ми се замаја у главу..) снагá ж стар. тело, У-снагу добра - складнога тела снајде (се), г сврш. снађе се с'нд'к м сандук с'нд'че, сандуче с'не, г несврш. суши се, губи на тежини ("Откако њу се онова деси, она вану да с'не...") с'ништа, ни са чим, без ичега ("Това 'ајдук - с'ништа га немож' уплашиш!") снове, г несврш. део припрема за ткање ћилима. простирки или платна ( "Ока ме дада да њу помагам додек снове за ћилим ") с'нце - сунце с'њит, -а, о прил. сањив, тек се пробудио ("Ка улезо у собу, он јоште беше с'њит...") с'њује несвр. сањати соблачи несвр. скидати одећу соблече свр. скинути одећу собује се свр. изути обућу соблечеш - свучеш, скинути одескараш, посвађати собујен -а, о прил. изувен, скинуо обућу ("У туја кућу се собујен улази!") совељћа / савељћа, ж чунак на разбоју на разбоју за ткање, врста алата

118

- помагала при ручном ткању ("Са суну совељћу, са совељћа нема!") соја ж горња женска хаљина из старе градске ношње соларче, с, посуда за со, сланик соленица ж дрвсна посуда за задржавање соли сомужљак м, мушкобањаста женска особа соплете се свр. саплести се Сопот, пиротско село сопуљ м слина сопуљан, -а м балавац,слинавко, фиг. још му теку слине ("Тија ли сопуљан че се па жени? ") сопче, ж собица соспа, ж гомила снега коју је нанео ветар, снежни нанос ("Једва дојдомо додома - по путат соспе једна, до другу!") спандросан, -а, о прил. поцепан, распао се, није више за употребу ("Оп'нцити што купи на вашар, све спандрдсани... ") с'пет, -а, о прил. спутан, неспретан, незграпан, који тешко ради ручне радове; који као да има везане удове. С'пета у рућете - неспособна за ручне радове и рад у кухињи ("Момченцето њин млого с'пето уруће... ") спечалил, -а, о г сврш. зарадио, спечалио ("Спечали гочка додек у врент беше, ама све прокара за кратко време...") спи, г несврш. спава с'пиња, г несврш. кочи, закочује, не дозвољава да иде напред ("Тавра га напиња, голоча га с'пиња!") с'пира, г несврш. задржавати, зауставља, успорава (" Теомо се степамо, ама ни бата вану с'пира...") с'плетњичав, прил. неспретно хода, несигуран на ногама ("Нешта млого с'плетњичав, дали се па напи?") спл'ти се свр. наследити исте особине спогледају се 3 л.мн. през. погледати се; сагласити се прећутно гледањем у очи спотурим - спотакнути се, тетурати спрам, прил. према некоме - нечему ("Спрам њега је она убавица!") с'пре свр. зауставити, задржати с'пре, г сврш. заустави ("Он си теше појде, ама баба га заустави... ") спредзање, с вид испомоћи код пољских послова; два власника "спарују" стоку (коње, говеда) ради завршавања одређених послова - орање свозидба, и сл. ("Сас сват-Душана че спредзамо у свозење жито... ") спржа, ж производ од отпадака свињског меса спроти прил. према; насупрот спрчи, г сврш. (в. сукну) спуну (се), спуне (се), г сврш. спласну, спаде оток, смањи се оток ("Јучерка се беше надуло; са се спуну малко... ") сп'шка, г иструли, поквари, претвори се у житку масу ("Штом узо јаб'лкуту уруће она се сп'шка... ") срамове (га) једу несвр. трпети срам

119

срамужљив - стидљив срамује се несвр. стидети се; устручавати се срамује, г стиди, ("Снáа се оди свекра срамује... ") срба, г несврш. срче док једе течну храну ( "Тија кол'ко срба!...") срти, г несврш. брижљиво ради посао, ради детаљно, изглећује ситнице ("Одоцутра срти покре ралникат! ") средорек – место у пољу где је некад протицала река сретне свр. сусрести Срећковац, пиротско село среча ж сусрет. ("Да му неси ни у-сречу ни у-смечу - да му ниси ни на путу ни на сметњи") среча, ж сусрет; врста поздрава ("Добра среча!") сригоса (се), г сврш. падох, скљоках се од умора, седох после напорног рада ( "Штом се врнумо оди копање, одма ' се сригоса у кревет... ") сркме, м, широка мрежа за хватање риба на чијим се крајевима налазе оловни тегови срма ж врста јела од виновог листа, лука, меса, пиринча сртан, на, но в. срткав сртка, м, ж, вредна особа, ради нервозно ("Беше си сртка јоште оди девојћу...") срткав, -а, о прил. пипав за (ручни) рад, тежак за ручни рад, сложен за рад ("Неје голема работа, ама срткава... ") срчано, прил. брзо, хитно, без оклевања ("Незнам кво би, нешта срчано отидоше к'мто град! ") срчкаше (се), г сврш. посвађаше, дође до неспоразума, дође до кошкања ("Јучерка се за ништа срчкаше!") с'-с', Сусе ритмичко понављање речи при једној игри без музике (на саме} с'сипе, г уложи великн труд ("С'сипа се окол' њега, ама он па неје задовољан...") с'с'ска, г сврш. напујда, изазива псе на лајање ("Штом пројде покре нас, оп с'с'ка кучетијата...") с'т м мн с'тове пчелиње саће стане свр. постати Станичење, пиротско село станов'н камик м камен станац стареја, м најстарији члан породичне задруге - домаћинства; најугледнији, са највећим овлашћењима у домаћинству ( "Стареја се у руку целивал! ") стареје несвр. старити старко, м најстарији стриц ("стари башта") старојћа м стари сват; м жена старог свата; ж жена као стари сват, важна личност у свадбеним обичајима, по рангу одмах иза кума старојчиница / старојћиница ж жена старог свата; жена као стари сват старострижа м момак који је прешао двадесету годину; престарео момак ст'виња (се), г несврш. пада мрак, смркава (се)

120

ст'вињало, с предвече, време када пада мрак („Оди њиву се врчају ст'вињало…“) ст'вни (се), г сврш. паде мрак, смрачи се ("Време је за отод'к, ст'вни се вечемка...") ст'внину, прил. још док је мрак, пре сванућа ("Плашојини се дидзају ст'внину! ") стел, г сврш. хтео, показивао жељу, имао намеру ("Стел је да дојде, ама има гоџа работу.") степа се свр. потући се са неким стидза несвр. долазити, пристизати стијове. ("На стијове му дооди - ћудљиво се понаша, долази му на махове") стиска, г несврш. 1. стишће, притиска ("Тија много стиска руку ка се здрави!") 2. штеди, шпара, води рачуна о сваком издатку ("Обогати се затова што млого стиска!") ст'лца свр. стуцати; уситнити стовна ж тестија стовна, оц'тарка - тестија у којој се држи оцат - винско сирће стог, м, пласт сена стојечћи, стојећи Стол, назив села око Бабушнице столове, м мн ниске столице око "паралије" ст'пкам - згазити, изгазити ст'пкан, -а, о згажен, утабан, поравњан гажењем ("Копамо лозје по ћишу, па све ст 'пкамо... ") стра – страх странсћи, ка, ко инострани страч стр'вим - остављати труње, губити нешто стреви, г погоди, задеси ("Стреви га голема невоља- запали му се плевња...") стреја ж стреха, део крова који штити спољне зидове од падавина Стрелац, назив села око Бабушнице стрижач, м онај ко шиша овце стрижба, ж обичај симболичног шишања при крају треће године мушког детета; чин стрижбе (плетиво, застругивање) обавља кум; шишање; скидање вуне са оваца Стрижевац, назив села око Бабушнице стркаља, г сврш. откотрља стркан, -а, о прил. истрљан, детаљно опран стрњиште, место без великог растиња строшен - поломљен строши свр. сломити строшиш - сломити строшљак м духовита особа; поломљени предмет ван употребе струњеница, ж торба од козје длаке

121

струцкам - стругати у нешто нечим стршељ м зоо. стршљен Студена, назив села око Бабушнице стунти, 1. наоблачи, смрачи ("Стунти се откуде Комарицу, че се расипе ћиша!"), 2. онерасположи, расрди, љути ("Какво је тата од синоч стунтил веџе? ") стура, г несврш. скида („До преди врата ка дојде, стура оп'нцити“) стури се свр. скинути се; скинути (одећу) сћемлé, с мала столица на којој се седи поред совре испред пећи - огњишта, итд. сћине се свр. покидати се; дочекати крај животног века сћине, г сврш. покида, поцепа, откида ("За једно лето сћине по двоји оп'нци...") сћита, г несврш. скита сћуну, г сврш. паде на памет, сети се, доби жељу ("Незнам кво му па това сћуну!") сува (се), г несврш. маши руку према нечему (некоме) пружати се, пружати руку ("Сува се да доване 'лебац...") суворукав, а, о који је неспособан да било шта уради рукама сугреб-је, м мн трагови које остављају пси, мачке и звери гребањем по земљи; веровало се да самим гажењем по тим траговима човек може да разболи („Нешта му неје добро – штрапнул је, белћим, на сугребје...") суде / свуде / свудека / судека свуда. Суде редома баш свуда (и стално) суђеница ж мн митолошко биће које одређује судбину новорођенчету, суђаја сукаљћа (растукаљћа), ж оклагија сукар, м смотуљак, намотуљак, савијутак пите, прављене од ручно развучених кора („Изедо доримка цел сукар тиквеник...“) сукно, с, слично хаљини, носи се углавном лети и зими. Прави се од црних плетеница, у висини прса је оивичено и извезено гајтанима мрке или жућкасте боје. сукну, г сврш. јурну, примора, натера ( "Да га небеше сукнул да поварка, неби завршил работу...") Суково, пиротско село суне свр. провући чунак кроз зев основе при ткању сунем - превучем, пружим суноч, прил. сву ноћ, преко целе ноћи ("Суноч одим, ништа не украдо...") Сурачево, назив села око Бабушнице сурдукнем - сјурим, сручим сурија, ж група, дружинна, гомила ("Положил наоро из њину малу-голема сурија! ) сурину (се), г сврш сруши се, стровали се, паде („Морузата се сурину од тлакану..“.) суринут, -а, о прил. оборен, срушен ("Дува н'ч'с ветар крстинете су, белћим, све суринуте!")

122

суртук, м 1. бескорисна особа, нерадник, скитница ("Оди тога суртука нема работа!"), 2. стока од које нема вајде ("Купи на пијац прасе, оно суртук-рану науста нече да тури!") сурца, г несврш. 1. вуче по земљи ("Дл'га њу сукњата, па једва сурца..."), 2. вуче-води са собом ("Невестата га не попушта -све си сурца с њега...") суска, ж неугледна, лоше, неукусно обучена женска особа ("Какво се па Јорда натресла у туја алаџу, асли је суска!") сутрин буг. сутрадан изјутра с'уче, г сврш. јурне, изврши притисак, натера на нешто ("Ми се отедзамо да идемо на копање, ама ка ни башта с'суче, нема мрдање!") сучка, ж притисак, напад, зорт ( "Удари на р'гаћете сучку, па зач 'с докопаше!") сушина, ж место које не кваси киша или друга атмосферска падавина ("Истоваримо сеното поди сушину... ") сцепен, а, о свр. дроњав; поцепати, Сцепи девет-чивта - поцепати девет пари сцепи свр. поцепати с'што буг. исто

123

Т т′лчњак, м, тучњак, од трешњевог дрвета за туцање алеве паприке. Још се зове и чутура тáпа, г несврш. лагано удара, лагано удара дланом о длан ("Маненко, ама умеје да тапа сас ручице!") табак, м особа која се бави штављељем коже табана, м радионица у којој се штави кожа тавање м мн од таван м таваница тавра / тавроча ж свечана одећа, кицошење тавра. ж мода, дотеривање, кицошење ("Тавра га напиња, сиротиња с'пиња... ") тавралија, м онај ко прати моду, дотеран углађен момак тавчим - да те сломим као тигањ таја - та так'в - такав таквоја, прил. такво, слично ("Таквоја беше и нашто матиче...") такши, -а, е прил. слабијег квалитета, лакши ("Родило и са, ама такше...") талалица ж добош. На талалнцу - распродаја уз добош таландза, ж кантар, вага ("паландза") талас'н / талас'м м врста утваре там'н баш када треба; по мери; таман, сасвим одговара там'н за главу ирон. према (тупој) памети Тамњаница, назив села око Беле Паланке там-потам, прил. даље од..., што даље... ("Каква је ала, там-потам оди њега!") тамте-овамте, прил. тамо-амо, нема куд ("Ка га затеко у нашто лозје да бере, он, тамте-онамте, остави крошњето и отиде си...") тарак-брдомитид, м, мутавџијски алат таралеја - надимак особе таранчуг - м, овчија мешина у коју се ставља козина (козја длака) користи се у мутавџијском послу таратор, м ситно насецкани краставац и бели лук, у води са сирћетом - освежење за пољопривреднике током летњих радова ("Толће работе, а пројдемо си саде на таратор!") тарашује, г несврш. послује, нешто ради ("Епе га нт гувно, нешта тарашује...") тарашујем - тражим, лутам тарлаишем - распоређивати што на сунцу тарпош, м, врстаженске капе таслица ж крај рукава уз шаку тваше, твасује, г несврш. дозрева, сазрева; фиг. спрема се за одлазак на онај свет ("Ене га, завалија, лежи си и твасује...") т'вни се несвр. смркавати се т'вно, прил. мрак, мрачно, тама ("Ка се заврчамо оди свадбине, вечемка беше т'вно... ")

124

тврд'ц , м врста траве т'г (а) / т'гај / тагај прил. тада ("Штом водата проћипи, т'га сипемо брашанце...") т'г / т'га / т'гај / тегај / тегаја тада, онда тега, ево га, то је тај ("Тега тија што питува за њега!") тегај, прил. тада ("Штом он ћимну, тегај и ја поче да се браним...") тегли несвр. пратити нечије певање певањем без речи тека и тека тако и тако тека тако. ("Тека са нејé - више није тако") тек'в је од-ко се здал, такав је од рођења тек'в -такав текви(ја) такви; слични текво , такво теквојајте - то, такав, такво текнé, с дрвено корито за мешање малтера или теста ("Учи, дете, да не сецаш текнето!") тел , ж жица; (,,Изврза га с'тел...") тел / тејал / остел / остејал / стел / стејал перф. од оче несвр. хтети; хтео ("Неје тел, ама те, десило се...") телечи, а, о телећи Теловац, назив села око Беле Паланке телчина мн од теле с теле, телад темерутин, м (ар.) тром човек, сметењак, неспособан или неподобан за физички рад ("Тија голем темерутин!") Темска, пиротско село тена, ж нема гужве, комотно, на тенане ("У дућанат немаше никој, па си на тену сас даду све прегледамо!") тенеће-тија, с мн перс. лим, плех; посуда од лима (плеха) тенџер, тенџера, ж (тур.) суд прављен од глине ("Изедомо једну тенџеру ћисало млеко... ", "Позинул како тенџера") тепа, г несврш. бије, туче ("Много обича да се тепа сас друга деца... ") тепање, с туча, батине ("Овдева не мож' да пројде бези бијење!") терајеж м зоо. јеж тератор м врста јела од воде и ситно исецканог лука, уз евентуални додатак ситно исецканог краставца и соли терзија, м, трговачки занат терсене - баксуз, набусито, љутито тесник, м узани пролаз ("Једва се провремо кроз онија тесник!") те-ти ево тетин, м теча тешка жена, трудница ("Не може вечем да иде на копање, јербо је тешка жена..") тија - тај тија, таја, това мн тија тај тимарим - чешљати, гладити тинтара - глава ошишана

125

тиња ж муљ тиома, прил. тихо, да нико не чује, без буке, истиха ("Примакну се тиома, и вану га за јеку...") тисадзи в. дисази тиће / тићем / тићема прил. 1. тек, одједном, изненада ("Тиће се упада ћиша...") 2. тек тако, без разлога "(Вану си се тепа сас другоселци, тиће тека!") т'ићеж, прил. танко, неквалитетно, не испуњава захтеве ("Убаво на око, ама сије онака т'ићеж!") тиће-тека, прил. тек тако, без разлога и повода ("Дојдо си тиће-тека...") тиче ж мн тичи /тичичи птица, птичица тканица ж ткан појас, део народне ношње од конопље и ишаран разним бојама ткање с разбој у току ткања т'к'в, прил. такав ("Т'к'в си му и башта беше...") т'кми г несврш. 1. спрема, припрема, удешава ("Т'кми се за седенћу...) 2. показује намеру, има намеру, има жељу ("И дада се т'кми сас њи д'иде!") т'л 'с'н, м вампир ("Какво целу ноч одиш како т'л'с'н! ") тлаји, г несврш. тиња, гори без пламена ("Ог'њат се јоште неје угасил- тлаји...") тлакана, ж део економске зграде за чување и сушење сена и друге сточне хране; најчешће изнад штале са стоком тл'сто, прил. премасно, пуно масти или лоја ("Небеше њим лоше печењето. саде млого тл'сто!") т'лценм - туцати у главу тлче несвр. тући тл'чник м туч тл'чњак, -ци м мн тучак за туцање алеве паприке или жита; фиг. глуп ("Асли је т'лчљак, ништа не одбира") т'нак, ка, ко танак, мршав това / това , пок. зам. то, ето то ("Това је на снауту сестра!") товарија ж дрвена посуда у облику диска за ношење воде у руци или на коњу тогова генитив показне заменице тија тај тојага ж тољага толкав, -а, о прил. толики, оволики ("У Јеловичку реку вати толкаву рибу!") топи несвр. присмакати топка, -ће ж мн подметач за судове, израђен од глине Топли До, пиротско село топне свр. присмакнути, утопити залогај (у масло, зејтин, маст и сл.) топну, г сврш. замочи парче хлеба у јело ("Ништа неје јел, саде топну једнуш- дваш...") Топоница, назив села око Беле Паланке топрв / топрв(а), прил. 1. тек сада ("Топрва ли се на работу дооди?!") 2. тек смо...("Топрва смо почели работу!")

126

топче несвр. одлично играти у колу. Коло топче – најбоље игра у колу т'пче, г несврш. тапка; помера се нестрпљиво са ноге, на ногу ( "Чека сватовете, па саде т'пче...") 2.или једно, или друго ("Ћев ти камик, ћев ти цигла!") тракло с трака на цедилу или љуљашки, која спаја два суседна угла четвртастог платна Трнски Одоровци. назив села око Димитровграда трапов'н, на, но ошамућен; сањив трапша, прил. неспретан, трапав ("Куде па тогајте трапшу пратише да ни помага!") тргне свр. понапити се треви свр.погодити трендавнл м бот. ружа , Rosa sp. трепка ж мн трепће трепавица трепче, г несврш. трепће ("Трепче како сврака на југовину!") Трешњанци, назив села око Беле Паланке тријем - таманити, затрти трилетница, ж маларија; фиг. саставни део клетве ("Трилетница те ванула!") трице ж мн мекиње; небитно, оно што није права ствар тричњак, м хлеб омешен од мекиња ("У њину кућу саде се тричњак једе... ") трка, г несврш. трља тркаља, г несврш. ваља, котрља ("Видо га на средсело- тркаља некво буре...") тркам - трчати трклет, прил. несташан, немиран ("Трклето њим детенцето... ") тркољи свр. оборити, учинити да се откотрља трлица, ж справа за прераду конопља; осушена биљка ставља се једном руком на "процеп" између две даске, а другом удара по конопљу дрвеном дршком док се не издвоје влакна и не отпадне "пуздер"; дршка је једним крајем фиксирана трлиште, с постор где се "трле грснице" трљавица, ж стомачна болест трљак, м тор где се чувају овце трмка, ж пчела; кошница вршкара трнка, в. трмка трнокоп, м алатка за копање, слична пијуку (крампу) само са једном страном трнорез, м алатка за сечење трња и вишљих грања, сечиво је у облику полумесеца трњак, м, место обрасло трењем трњаче с поет. трњак; жбун трњеница, ж врста јела од воде и брашна (Висок) троношка, ж, троножна столичица тропа, г несврш. 1. лупа, удара ("Овија цел д'н тропа...") 2.лупета,

127

говори несувислости ("Перча саде тропа, нема нешта домаћинсћи да рече...") троптина, ж талог који остаје после прављења масла троснем - звекнути, ударити у нешто трошица, троа, ж мрвица, мрва ("Млого голема чистунка-недава троа наземи да падне... ") трти (се), г несврш. кани, накањује да уради нешто што је његових - њених могућности ("Трти се че подигне џакат а он поголем оди њега!") труби несвр. ридати; урлати труд, м кресиво за паљење цигрета труди несвр. стварати тешким физичким радом трујало с отров трунка ж трун,мрвица труп м трупац трупуљес', прил. дебео, здепаст ("Угојил се, па станул трупуљес... ") тубим - да те увијем у тубу тува, прил. ту, на том месту ("С'га тува беше, куде ли се џевоса? ") тувек, део "вурње" где се сакупља жар при печењу хлеба ("Најблаг је кравај који се испече на тувекат... ") тужице мајћо (у-среду)! вапај ћерке за мајком тужно дрво с крај животног пута туј' , туја, зам. ову, ту ("Туј жену видо на пијац!") ("Туј беше оточ, некој га је померил!") тука, прил. (в. тува) ту тулум'ц , м веће звоно, које се ставља на овце и на краве тумара несвр. настојати,трудити се да се посао обави како треба тумба-лумба подражаваље бубња тунти, г наоблачује ("Вану се тунти, че пада ћиша!") туњи свет м тужина тупа несвр. ударати у бубањ, топтати ногама; лупати ритмички песницама тупача, ж шубара са тупим (равним) горњим делом тупица - алатка са дрвеним или гвозденим зупцима и дршком којом ћилимарке уткавају пређу у жице ћилима тупица ж камичак или парче ћерамиде у игри тупица тупча - туп, глуп, човек, тупав тура, г несврш. ставља , намешта ("Штом ог'њат загасне, бабата тура дрво у кавторат... ") туранчуг, м, овчија мешина у коју се ставља козина (козја длака) и користи се у мутавџијском послу турим - метнути турло, с 1. облак прашине или дима ("Кво се това турло дигло?") 2. гужва, галама, џумбус, дрека ("Некво турло иде по Влковијање... ") турта / турка ж кравај м в. кравај тутав, прил. несналажљив, трапав ("Млого, бе тутав младожењата!") тутмак, м (в. тутумеја)

128

тутнем - метнути на брзину, увалити, стругнути, побећи туту узв. рет. вабљење оваца и коза тутулица - посудица привезана за ногу косача у којој се држи оштрило за косу тутумеја, м незналица, глуп, необразован ("Штоли турају текви тутумеје пуравелници да буду?!") тутун - дуван тутунчес', -ста, сто прил. неодређеног облика - незграпно, гломазно, изазива страх ("Незнам какво да работим, тајо работа млого тутунчеста... ")

129

Ћ ћавкало - кевтало, кевтати ћар, м корист, вајда ("Работи, работи, изгрбави се, ама ћар не видо...") ћев, м 1. воља, симпатија, жеља, мерак ("Имам ћев на онуја девојћу!") 2.или једно, или друго ("Ћев ти камик, ћев ти цигла!").. ћевлија, прил. мало припит, добре воље под дејством пића ( "Неје пијан, садеје малко ћевлија! ") ћевну (му), г сврш. паде му на памет ("Тиће му ћевну - че купује чезу...") ћезве - џезва за кафу ћелберија ћелеме, с незрео, недорастао ("Товали ћелемемен 'че орати! ") ћелепар, ћелепир м добијено без накнаде, добијено "на лепе очи", ''незарађено ("Све овова што донесе је ћелепир... ") ћелепошник, м замашћена, прљава, изношепа капа ("Турило наглаву нек'в ћелепошпик... ") ћенар кошуља ж свечана кошуља од квалитетног памука ћенев (ћенифа, кенев), м (ар.) клозет, нужник ћентри, г несврш. пење ("Ене га, ћентри се по тлакану...") ћерамида ж , врста црепа, керамида ћерена, ж, затворена, пространа и дугачка (величине 10x2 метара) просторија за предење козје длаке (козине) ћереп м мост; аквадукт у виду дугог корита изнад пута или потока ћерпич - већа пољска цигла са сламом ћеса ж кеса (са новцем) ћесер, (кесер) м (тур.) врста чекића, тесла, тесарска секира ћесија в. ћеса ћибрит, м (ар.) шибица ћивка, несврш. кевће ("Кутрето њим по целу ноч ћивка... ") ћивче несвр. кевтати ћид м рет. оно што се кида, отпада (снег и иње са грана и сл) ћидрав - штрокав, прљав ћија / ћиа / ћеја / ћеа м главни овчар у групи овчара, одговоран за стадо, прераду млека и људе ћија, ж ( тур.) врста пецива округлог облика, са сиром ћијавица - кашаљ, кијавица ћиј'ц, м ђуле на кантару, део кантара, у облику ђулета ћилажа м (одговарајућа) тежина ћилер, м (лат.-тур.) остава ћило с килограм ћиломудавим - искилавим ћиломудоња - килавко ћилча - јетрак ћима (ћимка), г несврш. махати, маше, клима главом или рукама ("Проодим покре Џинџне, ка видим некој ми ћимка... ") ћине пекљу несвр. пресецати петљу; одлучивати; завршавати озбиљан посао

130

ћине, г несврш. 1. кида. откида ("Ене га, ћине јаб'лће...") 2. фиг одриче се од некога ("Њиговити ћину полу оди снауту.. ") ћипел'ц, м врло вруће, превруће ("Преди што туриш прасето да га шуриш, водата требе да буде ћипел'ц") ћипеч прил. врело, превруће ("Сипни малко студену, оваја вода ћипеч!) ћипи воду несвр. загревати воду до кључања ћипи, г несврш. ври, кипти ћипнем - скувати ћипче, с, мрежа за хватање рибе квадратног облика закачена на дугачку мотку ћиреч, м креч ћириш - свећњак ћирлак, ж бела капа, платнена или вунена, која се носила испод шубаре ћисалица ж компот од неосушених плодова шљиве без додатка шећера ћисало - кисело ћисало зеље с кисео купус ћиселица ж бот. дивља јабука ћис'ц - онај који виси, залудан без посла ћитка ж кита цвећа. ("Ћитће на пазуће - са обе стране невестиних груди по једна кита, од којих је једна девојачка, а друга кита жене, знак прелаза из девојаштва у зрело доба") ћиша ж киша ћишир, лепак ћишкав, -а, о прил. осећа слабост, болешљив ("Ћишкав тата, па не мож' на славу да дојде... ") ћовте - врста јела, ћуфте ћорлук, (перс.-тур.) инат, пркос ("Немој на ћорлук да работиш!") ћорнем - украсти ћорпиш, м не види добро, слабог вида ћорћутук, прил. (перс.-тур.) трештен пијан ("Ка се врнуше од свадбу, он беше ћорћутук... ") ћосем м ован са вештачки подешеним роговима из сујеверних разлога ћотек, м батине ( "За това што напраји, изеде добар ћотек!") ћоше с мн ћошетија угао, ћошак ћошка, ћошак; покривена тераса на ћошку куће ћубе - кубе, врста примитивне пећи од плеха ћувало с ћук; сова ћувало, с погрдан израз за неозбиљну жену која се "прави "важна"; глупа и ћудљива женска особа ("Пушти това ћувало, нема од њег кво да одбереш!") ћувик - место на ветрометини ћулавка, ж кеса од хартије ( "Бонбонете ми умота у ћулавку... '') ћумбе, с, мала гвоздена пећ за загревање собе ћумур м дрвени угаљ ћуне, г сврш. 1. не показује знаке живота ("Нече да ћуне!") 2. паде му на памет ("Ћунуму- че иде у лозје!")

131

Ћурђа га бере, пребира / Спасу га дава, предава Ђурђевдан га одабира и Спасовдану га предаје ћусћија - гвоздена полуга ћускија ћута - шут без рогова ћутук, ћут'к, ћутучка, м (извађени) пањ 1. корен дрвета који се користи за огрев ("Не мого да исцепим овија ћутук"); 2. придев за глуп ("Овијате па, глуп к'о ћутук")

132

У уален, -а, о, прил. размажен уапан, -а, о прил. уједен, повређен од уједа ("Улезе у двор коди кучето, ама излезе добре уапан!") уапе свр. ујести убав, а, о леп; који одговара убавенко, -а ж 1. лепа особа, девер, лепотан ("Куде најде таквога убавенка?"). 2. снаха тако ословљава девера ( "Сас убавенка ч'идемо јутре у град на пијац... ") убавило, убавиња, лепотија, лепота убавица ж суф.(млађа)заова убавица, ж лепотица ("Каква беше Јовка, теква убавица се у околину неје видела!") убавш'к, -а, о прид. лепушкаст ("Сиротињско, ама убавшко ") уб'здел, -а, о прил. непријатно замирисао, засмрдео, базди убива, г несврш. жуља ("Убива ме оп'накат ") убичил, -а, о прил. испрсио се, укрутио се ("Кво се па тија убичил како селсћи кмет?") убра (га-ђу), г сврш. изврши притисак. нападе, поче да убеђује ("Убраше га да купи њивчето у Врбе... ") убринчи свр. понети велики терет убута, г сврш. угура ("Једва се убута у колата... ") уб'цка се свр. убости се увало / уало с, олучасти део на ивици посуде, подешен за сипање течности уварди, г сврш. сачува, одбрани ("Пударат уварди грозјето оди лопови и ћосавци!") увива несвр. замотавати; врдати у разговору, избегавајући јасан одговор увива, г несврш. 1. покрива ("Увива целу ноч бебето да не одзебне... ") 2. кревељи се док говори ("Какво, па оваја тол'ко увива с'уста!") увлече, г сврш. увуче ("Нестеја човек да улази, ама га Јосив увлече!") увредни сс свр. постати вредан уврже (се) свр. везати велики терет на плећа (бреме, љуљашку, цедило) уврзан, -а, о прил. на леђима носи "цедило" увртен - ћакнут угаџа, г несврш. угађа, чини му по вољи ("На дедичкуту свити угаџају...") углен м мн углење дрвени угаљ углеџује, г несврш. 1. усмерава пажњу, обраћа посебну пажњу ("Ешто се овија углеџује у тату?") 2. посматра са лошом намером ("Јосив се углеџује у чичу, че буде бијење!") углумен, -а, о прил. зарасло у шибљак, грање, траву ("Еве две године не копамо лозјето, па са углумено у траву!") угмацан, -а, о прил. замазан гацањем по блату угоди свр. погодити; угодити; ускладити

133

уготви, г сврш. скува, припреми , скувати јело ("Јорда све уготви за преславу... ") удари на голем радос обузме је велика радост удзвери (се), г сврш. унезвери (се), зину од чуда, запањи (се), зачуди (се) ("Ка видо кво се работи, удзвери се!") удзврцка (се), г сврш. унервози, уплаши, "дојде му за зор" ("Пчешљакат вану да рипа к'мто њега, па се момчето удзврцка... ") удзир, м брука, негативан (лош) пример, служи за прекор, лош узор. Асли за удзир - пример за згражавање ("По Смрдан служи за удзир! ") удзрли се једно-у-друго стално се гледају, заволели се удзрта (се), г несврш. пиљи, обраћа посебну пажњу ("Подстрижи космурљакат, че се ване народ удзрта у тебе! ") удипли (се), г сврш. укрути, умудри, ућута ("Ешто се момчето тека удипли - ни дума, ни вреви?") удрвандзил (се), г сврш. премрзао, укругио се од хладноће ("Иде у дрва по снегат, па се удрвандзил!") удрвим - учврстити, управити удропан, -а, о прил. ублатњавен, умазан, попрскан блатом ("Врну се дома удропан...") удума (се), г сврш. пристаде, прихвати понуду, даде сагласност ("Чича се удума да појде јутре сас нас на ливаду... ") удурише свр. одредмти судбину тек рођеном детету (суђаје) удуришњак м мн удуришњаци суђаја, мит. биће које одређује детету судбину одмах по рођењу ужмуткам - изгужвати узбујаје свр. побеснити од снаге, обести, бујне младости узгледа свр. погледати зачуђено уздригос на сланинос изр. ругање сиромашном (као да се прејео сланине, па подригује), при чему се изопачују речи да би се нагласило ругање узел м мн узелје чвор (на конопцу, дрвету и сл). у-зем(и) накара натерати у земљу од срамоте узни - узми узну се свр. венчати се, ступити у брак узорњичав, а, о плаховит, брз човек који се уноси у свађу брзо узреје свр. сазрети; угњилити; престарети уилан. -а, о прил. смеран, ћутљив, невесео ("Девојчето му млого уилно!") уј, м дугуљаста креста изнад ћурановог кљуна, која се смањује и повећава; петлова креста; фиг. мушки полни орган ујем м ујам ујет, -а, о прил. неспретан, сплетен, везаних руку ("Добро, ама мал'ко како ујето...") ујћа, м ујак укачи (се), г сврш. попети се ("Не може одземи да доване, па се укачи у црешњуту!")

134

укорњује се / укоросује се свет с њега изр. сви га наводе као лош пример укоросује, г несврш. 1. прекорева (га) ("Кол 'ко човек да га укоросује, ништа не помага!") 2. да се на њему покаже како нешто није добро ("Цело село се укорбсује с'њега!") укрпи свр. закрпити са много крпа укумзим - укрутити се на једном месту укумрим - стајати замишљен, забринуто улав, -а, о прил. глуп,неспособан, сакат ("Старијат њим малко улав...") улезне - уђе у-леле узв. јао. леле улизује - умиљава улити се свр. углачати се улови свр. ухватити улогав, -а, о прил. непокретан због тешке болести, не може без туђе помоћи ("Чувају га улогавога има пешес' месеца...") улож'н, на, но паралисан, одузет улубен - згњечен, улубљен улупа се свр. почети (јако) лупати уљопам - упрскати, ублатити умажем - упрљати уџвркам - имати пролив упитовим - приптомити упредем - упрести упрчим - подићи увис уринем -склонити уљопан, -а, о прил. 1. упрљан нечистом течношћу ("Пројдоше кола кроз љочку, па сам сá све уљопан!") 2. нанете му тешке увреде, тешко извређан ("Од збор у задругу, Милан излезе уљопан...") умазан, на, но запрљан умаломочи, г сврш. умори, угњави, "извади му душу" ("Тајајте ала умоломочи човека!") умаломочим - угњавити, измерити умејатан, на, но вешт; умешан у ручним радовима умеје несвр. умети умилкује, г несврш. умиљава ("Кол'ко му се оваја умилкује- че сака нешта...") умирачка, ж смрт, умирање умит м груба метла од гранчица ум'к узв. поет. привуци умоча, г сврш. умокри, упиша ("Тол'ко се беше напил, да се, да простиш, на крај умоча...") умргује/ умрдује се, г несврш. прави гримасе, мрда устима у знак омаловажавања – подсмеха, правити гримасе померањем уста у страну а са циљем да се неко ћутке омаловажи ("Додек оратеомо, онаја роспија се саде умргује! ")

135

умусил (се), сневеселио, тужан, инису му све козе на броју", забринут ("Ешто си се тека умусил? Далн што че те женимо? ") ум'шка свр. запрљати, упрљати уока (се), г сврш. поче да виче, нададе дреку; почети викати уплашаче свр. поет. уплашити се упл'ти (се), г сврш. упиљи, угледа, усмери пажњу, не одвоји (оптужујући, окривљујући) поглед, ("Уп'лти се, богати, у момче, па че му очи ископа!") упрчи, г сврш. укрути, подигне увис, усправи у'п'шка се прднути, пустити гасове у'п'шче се задихао се урасте (некој) свр. постати космат (због дугог небријања, нешишања) уреди (невесту, жену) свр. успешно обавити (први) коитус уреди се (човек) свр. умити се,обријати и обући урече се свр. прихватити; дати реч, пристати урипи, г сврш. ускочи ("Возат вечемка беше пош'л, а он урипи... ") урица (се), г несврш. обећава, даје сагласност, прихвата обавезу ("Мислејал сам че се отедза, ама он се уриче да појде!") урове се свр. гласно се расплакати; заридати усика - ус'ка (се), г сврш. убрза, поче да ради (да хода) брже, појача темпо ("Ус'ка се нешта мајсторат, брже че заврши работуту!") усили се свр. појачати рад (кретање и сл.); осилити се ускачи се свр. попети се (на дрво, стену н сл.) ускутњак, ускутњаче, с наконче- дете које се износи пред невесту по уласку у двориште младожењине куће; невеста му "опали шамар"и дарује га услети се свр. почети јако дахтати (од трчања, умора, бола и сл.) услуша се свр. обави редовне послове; обавити физиолошке потребе без туђе помоћи усмива (се), г сврш. осмехује се ("Ништа не орати, саде се усмива... ") усмине, г сврш. осмехне због остварене жеље - намере, циља, ликује ("Ако је тол'ко запел да узне поголемити дел, нема се усмине!") усмркне свр. ушмркнути усмрца, г несврш. шмрче ("Одзебал, па саде усмрца...") усмрцоја м поет. балавац, слинавко успалела гузица ж успаљуша успи(се) свр. успавати (се) усп'ну, г сврш. подговори, наговори ("Усп'ну га, та си продаде убаво лозје."} устева се несвр. устезатм се; нерадо прихватати. чинити устишта ж пеј. од уста ж уста устобличим - умислити се, ућутати устрдза, г несврш. увлачи ваздух кроз уста ("Ољути се оди шушпуту, па саде устрдза... ") устурим - наметнути се на силу усуне, г увуче, уђе уз напор ("Оваја дебељана се једва усуне у 'аљинуту!") усупрот насупрот, са супротне стране

136

усуче се свр. омршавити (као вретено ) утаври (се), г сврш. 1. удеси се, обуче се лепо ("Ама се па утаври девојчето!") 2. фиг. опи (се), доведе себе у понижавајући положај ("Утаври се, ала, па посмеши дечицата...") утаврим -среди у-та-леле од теквоја куку и леле од лоше особе утекал, -а, о г сврш. 1. побегао ("Додек стигоше, лоповат утекал!") 2. фиг. изгубио разум, изгубљен ("Овога ми не вача око, како малко утекал...") утенчил (се), г сврш. повампирио ("Деда Првул се, орате, утенчил, па ночу саде тропа по таван'т... ") утепа (се), г сврш. уби се, изврши самоубиство ("Утепа се, завалија, оди муку!") 2. повреди се ("Додек сече дрва, утепа си рукуту... ") 3. фиг. лупи, изговори глупост ("Преди учени човеци се утепује!") утепам - убити утепљак, м спадало, неозбиљан, особа која забавља причајући неозбиљности ("Голем утепљак на Мицћине постаријат!") утече (време) свр. проћи неповратно (време) утичњак, м момак који обавештава младожењину кућу да се свадбена поворка приближава ("Утичњакат дотрча; са че се зададу и свадбарете!") утлапи се свр. почети понављати одређене радње или речи како би се постигао циљ утрапим - увалити, дати утрина - сеоско имање, својина села утриса (се), г несврш. намеће се, долази непозван у друштво ("Утриса се куде му неје место!", "Никој га неје окал, он се утриса како б'ла у руб!") утркаља, г укотрља ућа м мн ућеве ујак. ("Тија че му излезне ућа- биће бољи односно гори од њега") ућити свр. окитити уцени (се) свр. погодити (се за) слугу. унајмити (се) уц'кли, г сврш. упиљи ("Ка се уц'кли у човека, стра' да те уване!") учи (некога) месвр. саветовати, усмеравати учуди свр. запрспастити, изазвати чуђење ушкрабан - ишаран оловком ушљипам - испрскати водом уштобл'чи, г сврш. уштобочи, уинати, тврдоглаво остаде код свог става ("Кво му би та се уштобл 'чи, не мож' га препраје... ") уштоб'лчим - укрутити, умислити се уштрапачћи прерипује несвр. прескакати састављеним стопалима из места уштрапачћи, прил. скакање увис истовремено са обе ноге ("Штом чу да че му дојду другаре, вану да рипа уштрапачћи... ") ушушњави, г, сврш. искомпликова, поквари, исквари, уради како не треба ("Место да послуша стареју, запе како си он знаје, па ушушњави

137

све!") ушчини се свр. причинити се ушчуди се, свр. пренеразити се; зачудити се ушчуриса, г сврш. наговори, подговори ("Ушчуриса га да појде с њега у кавену... ")

138

Ф фаличан - са маном фаличим - неком нешта одузимати фермам - ценити неког, фиксам, очистити, намазати фиронга - завеса фукнем - омакнем, утурим фукса - фукара човек, курва, блудница

139

Ц цацурка, ж 1 . врста украсне бундеве ( "Има и големе тикве, ама има и цацурће...") 2. ониска, симпатична женска особа ("На комшије ни девојчето асли цацурка... ") цвака, г несврш. прља, маже, замазује ("Цвака сас прсти по џамат, па га не мож' уљудим после... ") Цветница верски празник Цвети ц'вне свр. расцветати се (на великом пространству, свуда) цвока, г несврш. цвокоће ("Смрзал се, па саде цвока сас зубити... ") цвоска, г несврш. пеж. целива, љуби ("Бабата саде цвоска бебето... ") цврка, г несврш. 1. неартикулисано виче од радости, одушевљења ("Вери се девојчето, па мајћању саде цврка!") 2. птица се оглашава ("Тичето у гњездалото саде цврка... ") цврс, ста, сто чврст цврцка, г несврш. 1. плаши се нечега, страхује ("Апа га једнуш куче, па са цврцка...") 2. пије помало, повремено ("Неје пијаница, ама обича да цврцка... ") цврцко надимак пијаници цврцкољ, м страх од нечега ("Додек пројдомо кроз њиното село, беше малко цврцкољ!") ц'втело цвеће Ћурђево / ц'втело цвеће Спасево од Ђурђевдана ка Спасовдану цвета ново и ново цвеће ц'вти несвр. цветати цевкá – цевчица за намотавање конца цедило с носиљка од четвртастог плаша, слична љуљашки за бебе, за ношење лакших терста на леђима цедуљћа ж цедуља, белешка цел - цео целиваш - пољубити целивка, ж пољубац ("Сас свау паде целивка!") цепленка ж цепаница; неотесанко; будала церав, -а, о прил. крезуб ("Момчето добро, ама малко цераво... ") церак - церова шума Церев Дел, пиротско село цери (се), г несврш. 1. истањено од трљања, од употребе па се провиди ("Излизал се џемперат, па му се цери на лактовити... "), 2. смеје се натегнуто ("Кво се па овија цери!") Церова, пиротско село цивка / цинћа ж слина цивкав ,-а, о прил. слинав цивкан, м слинавко, недорастао, неискусан ("Пушти тога цивкана, ништа не разбира!") цивкољ – слина цивне, г сврш. проговори, да гласа од себе ("Тија пред жену не смеје да цивне...") цивор, прил. кисело

140

циври бало - врста простог јела циври, г несврт. тихо плаче ("Млого жалостивно- нема, нема, па циври...") цивун м конусни део воденичне буке који доводи воду на воденично коло, предмет цевастог облика ( "Дува јако, како на цивун!") циги-миги узв. подражавања шишања машином или маказама цигулће - виолина, гусле цигуљав, а, о испијен, мршав цинћа в. слина цицнем - ударити лактом у лице цицри, г несврш. ситничари, ради на ситно, даје по мало ("Не даде одједнуш, него цицри... ") 2. једе без апетита ("Дадеш му све за једење оно саде цицри...") ц'ка, г несврш. куца ("Обичам кад ми саат ц'ка ночу покре главу...") ц'кли, г несврш. упорно, упадљиво, нетримице гледа ("Какво Милошко цел саат ц 'кли у нас?") цовара ж врста дрвеног дувачког музичког инструмента сличног фрули црвачћи као црв на жару црвеје се несвр. црвенети се, одавати црвену боју Црвена Јабука, назив села око Бабушнице Црвенчево, пиротско село црвик, м црв црвилка ж црвени пудер; кармин црвљоше свр. носити дуго неопран веш; живети у прљавштини црга - црђе, ж, мн. черга, поњава за простирање и покривање, вунена поњава, прекривач ("Штом заладнеје, завивамо си се сас црђе... ") цревушљак м пеј. од црево с црево црепатица ж, зграда покривена црепом црепња, црепуља , земљана посуда за печење хлеба црепуљак - изломљене земљане посуде црна чума ж зла жена (упоређена са персонификацијом колере, женом дуге и неочешљане косе) црни торник му дош'л дошао црни дан црнило с несрећа, невоља црно леле за сви-дни лелек стаје до краја живота Црноклиште, пиротско село Црнче, назив села око Беле Паланке црцори, г несврш. тече по мало, цурка ("На бурмуту саде црцори.,.") цунеш, цукнеш - пољубити цур-бар, полагано, без журбе ( "Цур-бар, цур-бар, па стигомо у село") цурнем - изненада ући без најаве цуц там, цуц овам час тамо, час овамо (као кад младунче тражи своју мајку покушавајући да сиса код других) цуца, г несврш. збуњује, замлаћује, даје погрешне савете ("Пушти тогајте, он ни саде цуца!") цуцав - трапав, неспретан

141

цуцав, -а, о прил. несналажљив, неспретан ("Комшика ми млого цуцава, немож' се услуша цел д'н... ")

142

Ч чабр, м суд у који цури сурутка у процесу прављења качкаваља чабрњак, м мотка за ношење терета ("Ка узнем јед'н чабрњак, има ђи пројурим до Синуглаву!") чавчаг, м посуда издубљена у дрвету за захватање вода или млека чавчи (се), г смеје се ("Бебенцето њим попорасло, вануло се помал'ко чавчи!") чадење, с задимљивање ("Прво чади пчелете, па тегај вади мед ".) чамиш, м плашило, понаша се као кловн, запустио се, напарасио се ( "Да те ване стра' од њу, асли чамиш!") чамошем - оградити чамом, самовати чандије, с кров ("Извадимо ли на дете први зуб, врљамо га на чандије и окамо: -На ти, сврако, костен зуб, дај ми златан!') чапкање, с врста дечје - чобанске игре дугачким, савитљивим прутовима; један крај се удара у земљу, па прут пусти да одскочи што даље... чапкање, с гацање по води ("Надвор жега. па децата саде чапкају по љочће... ") чапне свр. пљуснути водом (ракнјом и сл); загазити у плитку воду чапови, м, мн, мутавџијски алат чапоњак, м папак часком - зачас, брзо чатмара, ж објекат направљен од плетеног прућа и облепљеног блатом ("Сиротињћа, јоште у чатмару живе... ") чат-пат, прил. с времена на време, повремено чауш, м актер свадбених обичаја; разним поступцима увесељава свадбаре ч'весан -а, о прил. нормалан, паметан, здраве памети ("Ч'весан тија, видел је убаво какво је било... ") че те - сад ћу да те чеке 2 лј импер. од чека несвр. чекати чекрлијес, ста, сто разрок чела / пчелá ж зоо. пчела Челебија - штап који се ставља поред обнителника на ћилимарском разбоју челица ж еуф. од чела ж пчела чељат, -а, о прил. који се стално препире, свађа и не попушта, лоше нарави, "наравлија" ("Много њим чељато детенцето!") чепав, а, о свадљив, тврдоглав, јогунаст, искривљен, крив чепат, а, о који је склон свађи, дреци, вређању чеперак м растојање између раширеног палца и кажипрста као мера за дужину чепи (се), г несврш. 1. имитира, кревељи ("Опомени Милчу, чепи се на братаси... ") 2. ломи, кида ("Дува ветар, па чепи гранће... ") чепка, ж гранчица која се користи за садњу - обнављање биљке ("Узо чепку оди цвећето, да ђу насадим у саксију... ") чепљати (се), г несврш. кревељи се, понаша се неозбиљно ("Куде даје, оно се саде чепљати...")

143

чепрази, м, појас, рељефно израђен од плеха чепрљуш, м зорт, присила, притисак ("Напи се, áла, па оди свадбуту излезе на чепрљуш!") черка ж мн черће, вок. чере / черко ћерка черћезин м мн черћезје, черкез черчиво, с дрвени рам за прозорски отвор, на који је стављена хартија чесница, ж божићни колач четаљћа ж грана; рачва четверка ж четворопрег четиресе, с четрдесетодневни парастос ("Идомо њекња на деда Тривуна на четиресе...") чећија ж нож (преклапач) којн се носи о појасу чешало - чешагија за говеда чешаљћа, ж чешагија чешљика, дрво од којег се прави "жива ватра" чешма - чесма чибиричав, -а, о прил. без апетита, мало једе ("Свему давају за једепње, али си оно чибиричаво...") чибиричав, а, о пробирљив у храни, нејешан чивија, ж, врста резе за врата чивијар - човек склон подвалама Чивличко - назив насеља чивт, м пар ("Таја донесе дар голем, па и четиресе чивта чарапци...") чивте - чивтати, читати задњим ногама чивутин - јеврејин чија, ћеја, м главни на бачији чинење, с бојење, фарбање Чиниглавци, пиротско село чинилка, ж боја за фарбање пређе ("Реко' на Дивка да ми у чаршију купи чинилку") чирак м (перс.- тур.) шегрт, ученик на занату ("Деда бил чирак код Лазу Ватаћију!") чирак, м (перс.) свећњак чиста ћита с голу дзагњицу у зељаник седла, поента приче о нечистој жени као изрека читлук тур. од речи читлук, персијско-турски, врста феудалног поседа који господар (власник чифлика, ага или бег) обрађује сам, или преко чифчије; од чифт у значењу: пар волова чићија - врста дрвеног перореза, ножића чича м мн чичове стриц чичино - стричево ч'кнут, -а, о (чукнут), прил. оштећен, недостаје нешто чмаји, чми, чмаји г несврш. чами, ништа не ради, чекати дуго; узалуд без посла седети ("Оћесил се преди кавтор, па саде чмаји...") ч'мотиња, ж усамљеност, самоћа ("Незнам докада чу у овуја ч'мотињу...")

144

чобанка ж бот. врста чичка са јако великим листовима у виду магарећег увета човек је до човека срећа је у људској слози човеци - људи човрган - врста птице човрљуге чокоја - газда, власник имања чолопек - припек, место на припеку,слабородно чољав, а, о оштећених шака или прстију, па не може лако да обавља ручне радове чувателан, на, но штедљив чољав, -а, о прил. сакат, без свих прстију, без увета, без репа чомак, м (тур.) пилећи батак ("Штом изнесу манџу, он се први вача за чомакат!") чомлек - врста јела од овчијег меса са много лука и алеве паприке чорапок / чарапок м мн чарапци / чорапци чарапе чорбал'к - чорбалук чорбуљак - простија чорба ч'пкам - откидати од нечег ч'пне (леб, сирење) свр. одломити мрвицу или мање парче (од хлеба, сира) ч'пну, г сврш. пробах, узех парче, откидох мало, штрпнух ("Ништами се неједеше, саде ч'пну оди баницуту... ") чувателан, -а, о прил. штедљив, води рачуна о сваком издатку, причувује ("Сиротињћа, ама чувателан, па некако помињује... ") чувателник м чуварна особа чуд м унезвереност; збуњеност. Ванули се у чуд, у бездир- обезнанили се, не знају како да се спасе невоље чудило с радња недостојна човека, зло дело. ("Правили свакаква чудила с народ - чинили су свакакве невоље народу") чужд, -а, о прил. туђ ("Једна кокошка на гувно - чужда... ") чука, г несврш. куца ("Излезни да видш који чука на капију... ") чукала, ж мн алат за штројење стоке чуканик, м тврди сир од већ "бучканог" испошњеног млека " чукање, с, куцање ("Това је Велимир, по чукањето га познавам!") чукање, м штројење стоке ударањем чекићем чукар - камењар, врлет чуке - лупај чулумка, ж гмуца, чворуга чуљ, -а, о прил. без репа, одсечена репа; без увета, оштећеног увета чума ж колера, куга чупе с дем. од чуп м ћуп чур, м, дим чуравина, ж, задимљење чурек, м (тур.) месиво од белог брашна, замешено млеком, које се, уз обојена јаја "перашће", носи кумовом дому за Ускрс

145

чуриљак, чуркало, м штапић од дрвета, на једном крају са изукрштаним дашчицма, ради мешања млечне масе у процесу прављења качкаваља чуркало, с, мала дрвена справа која служи за чуркање, туцање, ситњење и гњечење пасуља и коприве и има изглед дебљег вретена чији је доњи крај угласт чутара (за т'лцање) ж, дубоки дрвени аван за туцање паприке, соли, лука, ораха и сл чуту'к м пањ чутура ж дубоки дрвени аван за туцање паприке, соли, лука, ораха и сл чушне, г свр. гурнути, гурне, помери (ћушне) ч'чка, г несврш. чачкати, чачка, зачикава ("Малко га ч'чну, а он одма' нарипи на бијење!") ч'чкољ, м задорица, особа која зачикава ("Ама, и оно си је голем ч'чкољ...")

146

Џ џабе (џаба), прил. (тур.) бесплатно, бадава џаб'л'к (џабалук), м (тур.) оно што се добија бесплатно, без накнаде; јевтиноћа џавгало - лајаво кученце џавка, г несврш. непрестано лаје ("Кутрето по цел д'н џавка... ") џака, г несврш. загомиља, нешто упорно тражи, стално затрачкује, брбља ("Војин в'з'д'н нешта џака...") џаке -- галами џам, м, стакло џамадан - врста дугачке мушке одеће, копоран џамлика несвр. молити, преклињати, кукати џампир, несташна особа џанг'за - заједљивац џапа, г несврш. бреца, расправља, не прихвата, не признаје, одбија (" Џапа се, џапа, ама на крај пристане... ") џарнем - нагло набости џаса, г несврш. удара ("Који това џаса сас вратата? ") џаснем - треснути, снажно ударити џворнем - набодем, забодем џвркља, прил. посранко, усранко; фиг. особа која много и неодмерено прича џевга, ж спојница између плуга и јарма џевосан, -а, о прил. изгубљено, затурено ("Куде ли је џевосано чуклето?") џенђерлијава, врста боје џеран - дрвена направа за вађење .воде из бунара Џерман - митски светац , свети Герман џерџ, ж мерица за млеко џибросал, г сврш. опио се, заудара на џибру ("Овоја па, не мож' ћисел д'н да пројде, а да се неје џибросал! ") џивга - дрвена направа, додатак уз плуг за орање код запреге џивгар - пас који јури птице, врапце џивџан - надимак особе, врабац џиграк, густо растиње, густиш џиђер, м цигерица џилит - брз као вихор; праћка џимбар, м горњи, ужи део бакрача (Нап'лни кот' до џимбар“) Џинђине врбе - назив места џитка, г несврш. баца ("Свáа Лепа џитка клубето натам- навам....") џиџијегач, м, мутавџијски алат џомбаво - неравно мосто са џомбама џопав - трапав, хода трапаво џоџан, м нана (зачин) ("Док не турнеш џоџан у васуљат, ништа неси напрајил!") џубе, кратак женски аљетак од чоје, део старе пиротске ношње одеће, од црвене чоје без рукава. Изнутра је постављено јагњећом кожом, под

147

пазухом се везе по једна шара а по ивицама величине до три прста прављен је вез срмом, џорџен боје џумле (џумиле), прил. (ар.-тур.) сви заједно ("Збрамо се коди нас у двор, и џумле појдомо на збор... ") џурџил - мушко јагње које се коље на Ђурђевдан Џурџовден/Џурџовд'н / Џурџовдан Ђурђевдан џуџа, м (тур.) човечуљак, патуљак; у пиротском: простак, сељачина, неотесанко

148

Ш шалџија, м весељак, шалљивчина ("Покојни тетин голем шалџија беше... ") шалџика, игроорка, песнопојћа ж женска особа која воли да се шали, да игра, пева шамија, ж, овећа марама од индустријског платна, зелено-жућкасте боје, извезена финим шарама цветова; носе их углавном старије жене у свечаним приликама шантав - шепав, крив шантртав, -а, о прил. несиметричан, искривљен, хром, крив ("Ешто тија мал'ко шантртаво оди? ") шаренеје, г несврш. 1. шарени ("Вистанат њу се шаренеје...") 2. погрешна представа о нечему, чини се једноставније и лакше него што јесте; причињава се ("Шаренеје му се да мож' сам да докопа тол 'ку њиву... ") шарено оро с свадбено коло које играју наизменично поређани мушкарци и жене шатри, г несврш. шепа, криви, ћопа шачка ж дем. од шака ж шака шашавеје, г несврш. понаша се неуобичајено, прави разне лудости ("Ене га, шашавеје по двор!") шашавило с лудило; лудост шашењак - шаша шашење с кукурузовина (везана у снопове) шашка, ж шашће, мн. стабљика кукуруза швраљчак, швракљак, м врста јела од качамака (Висок) шева, шевуљи, г несврш. 1. скреће са пуга ("Појдо у Јеловицу, па шевну кмто Славињу...") 2. иде тамо-амо ("Шевуљи, пијан је"...) шевнем - скренем шевнеш - скренути, заобићи, свратити шевуља - кривуда шегá, ж ругање, подсмејавање, изругивање ("Терају шегу сас њега по село... ") шегобивљив, а, о подругљив шегује, г несврш. подсмева, руга, спрдати се на нечији рачун ("По село се шегује сас нас!") шендренка, ж очишћено и обарено овчије сириште напуњено запрженим пиринчем шепендер - земљани бокал за пиће шеста с очи несвр. одмеравати очима, процењивати; гледати са злом намером (лопов, курва, злотвор) шетањице с поет. шетња шефтелија, ж, бот, врста брескве шефтелија, ж, марамица са везом коју девојка дарива свом будућем шибнеш - ударити прутем шивачка - кројачица

149

шија, ж врат ( "Неје шија, него врат!") шиљегар, м несвр. онај ко чува јагњад шиљеже , овца шиљер, м врста пића ("комињак"), које се добија када се у комину, након отакања вина, сипа вода шиљи ов'с несвр. шаљ. изоштравати врх овсеног зрна шиљ'к м шиљак шиљодупес - шиљатог дупета шиљћа, г никога не бренује, не обраћа пажњу, није га брига не ради ништа, не секира се ("Додек друђи пропадоше оди работе, он се по цел д'н шиљћа!") шимшире, м, мутавџијски алат шиник , м мерица за жито, округла дрвена посуда без поклопца у којој се носила ситна сточна храна (житарице), дрвени суд овалног облика који служи за захватање и мерење брашнастог и зрнастог материјала, мерица као запреминска мера за зрнасту храну шићер - шећер шишарка - храстов плод шише - флаша ш'кнут, -а, о прил. ћакнут шкорње, ж мн кожа, увезана око ногу овчара (најчешће козја) шљами, г несврш. свашта говори, лупета, говори непристојности, говорити скаредне речи ("Оди њега не мож' да чујеш домаћинску реч, саде шљами!") шљапа, г несврш. (в. шљами) шљапча, м неспретан у свему (у облачењу, говору...) шљегар м пастир шиљежади шљеже / слеже / силеже / шиљеже с мн. шљежина / слежина / силежина, шиљеже Шљивовик, назив села око Беле Паланке шљока, г несврш. претерано пије- конзумира алкохолна пића ("Еве некол'ко недеље саде шљока...") шнајдер - кројач шоба - шикљати, тећи млазом шобој - шебој шојћа - сојка птица шољћа, с шала ("Мика млого обича да праји шољћу") шољћање, шалити се шопељћа, г несврш. врскати; замуцкивати, лоше изговара поједине гласове, врска при говору ("Оди манечко си тека шопељћа... ") шопка - цев на чесми на коју истиче вода Шпај, назив села око Беле Паланке шпица, ж део кола (запрежних) ш'пче, г несврш. шапуће ("Кво нешта ш'пче баба Сева? ") штарче! руг. вок. од старац м деда, старац Штбовац, назив села око Бабушнице

150

штим, м вуна која остане на "гребенцу"у току "влачења" штирица, ж нероткиња, јаловица ("Неје њим Бог дал дечица, жената штирица...") штом - кад, одмах кад, пошто, чим што-ти је зор? зашто си навалио? штрапа, г несврш. гази "из висине" ("Цветан штрапа како овицирсћи коњ...") штрапка, ж отисак стопала ("По лозјето најдо големе штрапће - това несу улазила деца!") штрапља, м особа великих стопала, дугачка корака штрб, а, о који има оштећене зубе; који има оштећене ивице (предмет) штрбан / штрбља м пеј. безуби мушкарац штрк м зоо. рода ("Штрци беоше напрајли гњездало на нашти оџак ... ") штркља се несвр. бежати од обада (говече) штр'кљавица, ж скакање, трчање, ритање говеда кое је напао обад ("Говедата вану штркљавица, па ђи једва дом докара!") штројевља несвр. уштројити штукло, прил. нестало без трага ("Штукло, бре, чуклето негде, како уземи да пропаде!") штуро, штуроглав - блесав, луд, штур шћембав - са великим стомаком шћембе с шкембе; бураг код преживара Шугрин , пиротско село шужби, г несврш. одваја зрневље од махуна ("Ене ђу поди сајван, шужби васуљ...") шужбурка, ж празна махуна шуждав, -а, о прил. нешто му фали, блесав, шупаљ, празан шукне, г сврш. проговори, зуцне ("Преди женуту несмеје да шукне!") шуле - мања земљана посуда за ракију шумка ж лисната гранчица; лист шумци м мн ластари; лиснате гране шуп'љ - шупаљ, празан шупљар м мн шупљари шупљина у стаблу, у дрвету ш'пче несвр. шаптати шурнајћа - шуракова жена шушње, г несврш. нешто, не много значајно, послује, ради ("Немож' на њиву д'иде, ама шушње понешта покре дом ".) шушпа, -е ж паприка. Шушпа арнавутка - врло љута паприка са ситном и дугуљастом махуном ("Сваку годин' наберемо шушпе дорим бели свет!") шушумига, ж занесењак, чудан по понашању; смешан као појава ("Какво ли се замишља тајајте шушумига!")