Izbor sorti jabuke za savremene intezivne zasade

Zoran Keserović, Nenad Magazin, Biserka Milić, Marko Dorić

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

kzoran@polj.uns.ac.rsPoljoprivredni fakultet

Novi Sad, Srbija

Departman za voćarstvo,

vinogradarstvo, hortikulturu i

pejzažnu arhitekturu

Uvod

Izbor sortimenta je izuzetno značajn faktor u projektovanju i podizanju zasada jabuke. Greške koje se načine prilikom odabira sorti kasnije se

veoma teško mogu otkloniti i iziskuju dosta materijalnih sredstava.

Svaka sorta jabuke specifično reaguje na odreĎene agroekološke uslove, upotrebljenu podlogu i primenjene agro i pomotehničke mere. Zato se mora

pre svega poznavati prirodni potencijal svake sorte, a zatim ih, posaditi u najpogodnije agroekološke uslove i primeniti agro i pomotehničke mere

koji će dovesti do visokih i kvalitetni prinosi. Pored toga, radi donošenje pravilne odluke u izboru sortimenta od izuzetnog je značaja poznavanje

sortimenta jabuke u svetu, Evropi i na domaćem tržištu.

Materijal i metode

Istraživanja su vršena u periodu od 2007. do 2011. godine na Frškoj gori u Maloj Remeti na 190 – 250 m. n. v. Ogled je postavljen na površini od 0,5ha kod sorte

Zlatni dellišes – klon B, Rajnders (Reinders®); Crveni delišes – Super čif (Super Chief®), Top Red; Jonagold – Red jonaprins (Red Jonaprince®), Dekosta

(Decosta®); Greni Smit – Čelendžer (Challenger®); Fudži – Kiku 8®; Breburn – Mariri red. Kod svih sorti podloga je M9 T337 izuzev kod sorte Crveni delišes –

klon Super čif kod koje je podloga M26. Uzgojni oblik je severnoholandsko vitko vreteno. Razmak izmeĎu redova iznosi 3,2 m a u redu 0,8 m (0,6m kod sorte

Crveni delišes – Super čif).

Udeo pojedinih sorti jabuke u ukupnom sortimentu u svetu i Evropi ustanovljen je na osnovu podataka FAO (Food and Agriculture Organization of the United

Nations) i WAPA (The World Apple and Pear Association).

Momenat berbe je odreĎen na osnovu jodno-skrobnog testa, čvrstine mezokarpa, sadržaja rastvorljive suve materije i ukupnog sadržaja kiselina. Nakon berbe

utvrĎen je prinos tako što je izmeren ukupan rod sa proizvodne površine od 0,5 ha i predstavljen u kilogramima po hektaru (kg/ha).

Za odreĎivanje vrednosti parametra koji odreĎuju kvalitet ploda (masa ploda, indeks oblika ploda, dopunska boja, sadržaj rastvorljive suve materije, sadržaj

ukupnih kiselina) uzet je slučajni uzorak od po 100 plodova od svake sorte.

Masa plodova merena je preciznom automatskom vagom do 1,2 kg, marke „TEHTNICA“, i izražavana je u gramima (g). Visina i širina ploda merena je

šublerom sa automatskim mikrometrom. Boja je ocenjena vizuelno i izražena je u procentima (%). Indeks oblika ploda dobijen je deljenjem visine i širine ploda i

on ukazuje na izduženost ploda. Sadržaj suve materije odreĎivan je ručnim refraktometrom marke „ATAGO“ i izražavan je u stepenima po Brixu-u (ºBrix).

Ukupne kiseline odreĎene su titracijom sa N/10 NaOH i izražavane su u gramima po litri (g/l).

Zaključak

Izbor sorti jabuka za komercijalno gajenje je osnovno pitanje koje se postavlja pre nego što se pristupi podizanju novih zasada. Na osnovu rezultata istraživanja može se zaključiti da je sortiment severnog dela Italije,

odnosno Južnog Tirola, najprihvatljiviji za domaće agroekološke uslove te se može prihvatiti uz manje korekcije. Korekcije bi se odnosile prvenstveno na raspored sorti u zavisnosti od nadmorske visine i ekspozicije. Ako se

planira izvoz jabuke, pri izboru sorti za podizanje zasada treba poznavati visoke standarde kvaliteta plodova, specifičnosti u zahtevima potrošača na ciljanom tržištu i jaku konkurenciju. Svakako, izbor sorti mora biti u skladu

sa agroekološkim uslovima lokaliteta. Prateći trendove u svetu, za podizanje intenzivnih zasada jabuke u Srbiji može se predložiti sledeći sortiment: Zlatni delišes – klon Reinders, Greni smit – klon Challenger, Crveni

delišes- preporučeni spur tipovi su Superchief® Sandige, Redchief® Camspur, Scarlet Spur® Evasni, Red Cap Valtod®, a standardni tipovi Early Red One® Erovan i Hapke Delicious (LB)® 53; Fudži – klonovi Kiku 8® i

Furbrax®, Jonagold – Red Jonaprince® ili Decosta®, Gala klonovi: Gala Schnitzer Schniga®, Brookfield® Baigent Gala, Buckeye Gala® Simmons i Galaxy Selecta®; Breburn sa klonovima Hillwell® Hidala i Mariri Red®. U

fazi ispitivanja još uvek su klonovi sorte gala Brookfield® Baigent Gala, Buckeye, Early Red One® Erovan.

Rezultati i diskusija

Sortiment u svetu

Poznavanje sortimenta u svetu, Evropi i našoj zemlji, preduslov je za pravilan izbor sorti za podizanje zasada jabuke. Vodeće sorte jabuka u svetu su sorte iz

grupe Zlatnog delišesa i Crvenog delišesa, grupa Gala, Fudži, Greni Smit, Breburn i Jonagold (grafikon 1).

U EU se godišnje proizvede 11,3 miliona tona jabuke (prosek 2006-2010). Najviše jabuke proizvede se u Italiji (2,2 miliona tona), Poljskoj (2,1 miliona t), u Francuskoj (1,9 miliona t) a zatim u Nemačkoj, Španiji, MaĎarskoj, Austriji. Za 2012.

godinu je predviĎeno da će vodeća sorta jabuke biti Zlatni delišes sa udelom u proizvodnji 24,0% (EU 27, WAPA, grafikon 2). Sledi grupa Gala (9,8%), Crveni delišes (6,3%), Ajdared (5,7%), Jonagold (4,8%), zatim Elstar, Greni Smit, Breburn,

Šampion i Fudži. U odnosu na 2007. godinu, sorte Gala i Crveni delišes potisnule su Jonagold i Ajdared i nalaze se na drugom, odnosno trećem mestu u strukturi sortimenta u EU (grafikon 2).

Italija je najrazvijenija evropska regija u proizvodnji jabuke, tj. njen severni deo, Južni Tirol. Južni Tirol proizvede godišnje oko milion tona jabuke na ukupno 18.000 ha, sa prosečnim prinosom 50-70 tona po ha. Od toga se kao konzumna

jabuka realizuje oko 90%. Po intenzitetu i kvalitetu proizvodnje ova regija je praktično vodeća u svetu. Vodeće sorte su: Zlatni delišes 43,1%, Gala14,7% , Crveni delišes 11,6% , Breburn 7,2% , Greni smit 6,3%, Fudži 4,6%, Krips Pink 2,8%.

Prinos

Kod sorti koje su posaĎene u 2008. godini najveći prinos u periodu od 4 godine od sadnje imala je sorta Jonagold – Dekosta (126,7 t). Sorte Red Jonaprince i Top Red imale su dosta niže prinose u 2. godini jer je kod ovih sorti ogled podignut

sa jednogodišnjim sadnicama sa malim brojem prevremenih grančica (2-3) dok su kod ostalih sorti korišćene knip sadnice 7+. Kvalitetne sadnice su temelj budućeg zasada zato pri sadnji treba koristiti samo sadnice najboljeg kvaliteta.

MeĎu sortama posaĎenim 2007. godini, najviši prinos u drugoj godini zabeležen je kod Zlatnog delišesa – klon B (20,6 t/ha). TakoĎe kod klona Rajnders visok prinos u 3. god. (51,6 t/ha) odrazio se negativno na prinos u 4. god. (32,9 t/ha).

Najveći kumulativni prinos kod sorti koje su posaĎene 2007. godine imala je sorta Zlatni delišes – Rajnders (168,5 t), a najmanji kumulativni prinos sorta Crveni delišes – Super čif (91 t). Postizanje visokih i redovnih prinosa plodova dobrog

kvaliteta u zasadu jabuke moguće je jedino kombinovanom primenom agro i pomotehničkih mera kojima se reguliše rodnost: zrelom i zelenom rezidbom, proreĎivanjem cvetova i plodića, potsecanjem korena, probirnom berbom,

navodnjavanjem i Ďubrenjem. Redovno izvoĎenje ovih operacija poseban značaj ima u intenzivnim zasadima u gustom sklopu i kod sorti koje imaju sklonost ka alternativnom raĎanju kao što su Zlatni delišes, Breburn, Fudži, Elstar, Gloster i dr.

Karakteristike ploda (masa, indeks oblika ploda, dopunska boja, sadržaj rastvorljive suve materije, ukupne kiseline)

Vrednosti merenih parametara predstavljeni su u tablei 2. Najveću prosečnu masu ploda izmerena je kod sorte Greni smit (255,5 g). Velika masa ploda zabeležena je i kod sorti Red Jonaprins (251,2 g) i kod sorte Dekosta (259,1 g). Najmanju

prosečnu masu ploda imala sorta Breburn (189,9 g). Drugi bitni parametri koji odreĎuju kvalitet ploda dati su u tabeli 2. Na osnovu rezultata istraživanja može se zaključiti da mereni parametri kao što su masa ploda, obojenost, sadržaj

rastvorljive suve materije i ukupne kiseline, značajno variraju u zavisnosti od primenjene agro i pomo tehnike. Pored rezidbe, proreĎivanje plodova je veoma značaja pomotehničh mera kojom se može uticati na održavanje visokog kvaliteta

ploda iz godine u godinu. Na ove parametre i utiču i vremenske prilike tokom vegetacije.

Tabela 2. Prosečne vrednosti parametra koji odreĎuju kvalitet ploda

Tabela 1. Prinos jabuke u agroekološkim uslovima Fruške gore u intezivnom sistemu gajenja (2007 – 2011. god.)

Sorta Masa

Indeks

oblika ploda

Dopunska

boja

Suva

materija

Ukupne

kiseline

Klon B 217,6 0,92 / 13,1 7,0

Rajnders 221,6 0,88 / 13,2 4,1

Top Red 230,1 0,93 59 12,4 6,0

Super čif 202,8 0,93 83,2 11,3 3,2

Red Jonaprins 251,2 0,87 82,5 15,5 4,8

Dekosta 259,1 0,88 52,5 14,5 5,0

Greni Smit 255,3 0,92 / 12,9 8,7

Fudži - Kiku 8 215,3 0,85 62,5 12,3 4,7

Breburn 189,9 0,91 71,5 11,0 6,4

Grafikon 2. Sortiment jabuke u Evropi

Grafikon 1. Sortiment jabuke u svetu

Crveni delišes – Superchief® Sandige Zlatni delišes – Reinders ® Jonagold – Red Jonaprince® Greni smit – Challenger ®Fudži – Kiku 8 ®

Sorta (godina sadnje) Prinos (kg/ha)Kumulativni

prinos (t)

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2008 – 2011.

Jonagold – Red Jonaprince (2008) / 2.212 9.939* 29.626 35.365 77.142

Jonagold – Dekosta (2008) / 2.708 19.627 32.556 71.785 126.676

Crveni delišes - Top red (2008) / 1.142 4.808* 30.645 29.026 65.621

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2007 – 2011.

Zlatni delišes – Klon b (2007) 2.500 20.646 19.717 33.508 47.219 123.590

Zlatni delišes – Rajnders (2007) 2.490 20.500 51.614 32.930 60.999 168.533

Crveni delišes - Super čif (2007) 1.300 15.842 20.107 21.962 31.841 91.052

Greni Smit – Čelendžer (2007) 1.200 16.615 32.604 31.644 43.869 125.932

Fudži – Kiku 8 (2007) 1.300 16.150 27.801 40.451 34.832 120.534

Breburn – Mariri red (2007) 2.200 16.445 32.256 50.917 46.653 148.471*Kod sorte Red Jonaprins i Top red u 2. god. su dobijeni niži prinnosi jer je zasad podignut sa jednogodišnjim sadnicama sa malim brojem (2-3) prevremenih grančica