Рођен је у Чуругу, а гимназију је похађао у Новом Саду.Учитељску школу завршава 1902.у Сомбору, затим борави две године у Старом Бечају као учитељ.Одлази у Праг где на kонзерваторијуму студира теоретске предмете.

1906. долази у Земун за учитеља музике и диригента српскога црквеног хора.

Упоредо ради и као наставник у Српској музичкој школи у Београду и оснива приватну музичку школу у Земуну.

Почетком Првог Светског рата живео је у Сомбору па 1917. прелази у Загреб

У Сомбору прерађује своју прву оперу, која доживљава славу у Загребу, али због ратне цензуре, као Вилин вео

У Осијеку, па у Сплиту и Новом Саду.1933. се враћа у Загреб где остаје до 1939. када је постављен за професора Музичке академије у Београду, чији касније постаје и ректор. 1946. је изабран у звање редовног члана Српске академије наука и уметности (САНУ), на челу чијег се Музиколошког института налазио од 1948.до 1954. године. 1960. године добио је Седмојулску награду СР Србије за животно дело.

Извор Коњовићеве инспирације се налази у фолклору, а своје естетске принципе је игодидоследно ослања на музику говора, па чак проширује тај поступак на инструментални део. У целини узевши, његово се стваралаштво надовезује на реализам Мусоргског и Бородина, а посебно на Леоша Јаначека, но у исти мах и на Мокрањца, оца националне музике у Србији.знео у својим студијама и написима.

На подручју инструменталне музике, Коњовић није пружио много дела, али се међу њима истичу Симфонија у c-mollu из 1907, Јадрански капричо за виолину и оркестар (1933.), симфонијска поема Макар Чудра (према Горком, 1944.), два гудачка квартета (d-moll и f-moll) и као чегово најзначајније дело Симфонијски триптихон Коштана, састављен из инструменталних делова његове истоимене опере: интерлудија између I и II чина (Собина), прелудиј V слике (Кестенова гора) и балетских нумера (Велика чочечка игра).

Поред бројних хорова и соло песама, Коњовић је написао и петопера: оперски првенац „Женидба Милошева” („Вилин вео”), затим „Кнез од Зете” (према Лази Костићу, 1929.), „Коштана” (1931, прерађена 1940. и 1949.), комична опера „Сељаци” (према Веселиновићевом Ђиду, 1952.) и последња опера „Отаџбина” (према Војновићевом спеву Смрт мајке Југовића).

I чин

Прва слика

Ускрс. У богато намештену собу , у кући Хаџи Томе, улеће неколико другарица његове кћери Стане да је зову на игру. Стана одбија позив јер је жалосна и више жели да остане сама са рођаком Васком. На Васкино питање зашто је тужна она одговара да њен брат Стојан пије и да је стално са циганком Коштаном која је својим певањем и плесом опчинила све мушкарце у месту. Из Хана (гостионице) чује се Стојанова и Коштанина песма. Васка се жали на Стојана јер он обасипа Коштану новцем, хаљинама и другим даровима. Стана га брани и плаши се да он не настрада јер каткад из крчме долази звук пуцања. Обе девојке чују кораке и говор Хаџи Томе и одлазе брзо у кућу. Он љут улази у друштву три грађана који покушавају да га умире. Огорчен је на владање свога сина и на то што запушта кућу и родитеље и сматра да је за све крива његова жена, стојанова мајка због своје хладноће и ћутљивости. Арса. рођак, кмет у месту, улази да поздрави весео празник. Хаџи Тома га кори што не уме да направи реда ни у селу ни међу циганима.Опет се чује пуцањ из пушке. Арса оправдава Цигане да песмом и свирком зарађују хлеб. Тада улази полиција и обавештавају их да је стојан са циганском бандом отишао у млин Хаџи Томе. Они брзо одлазе. У собу улази Стојанова мајка која је због свега несрећна. Зада, стара циганка долази к њој и доноси Коштанину кошуљу на коју ће да врача да би она напустила Стојана. Мајка остаје сама и гата у пасуљ и види да Стојан силно воли Коштану и спрема се да га прокуне али уместо тога куне сопствена уста која су хтела изрећи ту клетву.

Оркестарски интерлудиј 'Собина' спаја прву и другу слику.

Друга слика

Вече у дворишту Хаџи Томине воденице зване Собина. Стари воденичар марко и његова жена Магда слушају где се приближава игра и песма. Стојан долази са Коштаном а за њима циганска дружина и Стојанови другови. Касније долази Митке, Стојанов ујак прослављени бекрија. Игру и песму прекида изненадни долазак Хаџи Томе који хоће све да их растера. Стојан одлази након сукоба са оцем. Магда чини све да умири Хаџи Тому у чему и успева. Митке наређује да цигани опет запевају. Митке одушевљен подстиче све јаче Цигане те се развија Велика чочечка игра која толико загрева Хаџи Тому да позива друштво у своју кућу.

[уреди]

II чин

Трећа слика Кућа Хаџи Томина. Стана покушава да одобровољи Стојана али је он одбија. Кад он чује да Коштана пева његовом оцу постаје љубоморан и раздражен. Хаџи Тома је толико одушевљен Коштанином игром и песмом да јој баца дукате.Растерује брата који покушава да га уразуми и све Цигане.Коштану пушта тек када се пожали да је болесна.

Четврта слика Друштво одлази код Миткета у Арсину кућу. Но енергични Митке растерује Цигане и налаже да се Коштана уда за немог циганина Асана и остаје глув на молбе Цигана да то не чини.

Оркестарски прелудиј 'Кестенова гора'.

[уреди]

III чин

Пета слика