Petar uranovi UPRAVLJANJE GRAEVINSKIM PROJEKTIMA MONOGRAFIJA Podgorica, 2003. Prof. dr Petar uranovi, dipl.in.gra. redovni profesor Graevinski fakultet Univerziteta Crne Gore, Podgorica UPRAVLJANJE GRAEVINSKIM PROJEKTIMA Recezenti Dr ivojin Praevi, dipl. gra. in., redovni profesor Graevinskog fakulteta u Beogradu Dr Goran irovi, dipl. gra. in. docent Graevinskog fakulteta u Beogradu Izdava+ Graevinski fakultet Univerziteta Crne Gore Podgorica za izdavaa Dr Radenko Pejovi, dipl. gra. in., redovni profesor Graevinskog fakulteta u Podgorici Lektor (upisati) Tehniki urednik (upisati) Grafika obrada (upisati) Priprema za tampu (upisati) Tira 500 primjeraka [tampa (upisati) ISBN_________________ + Odlukom Nauno-nastavnog vijea Graevinskog fakulteta u Podgorici br. 1374 od 3.10.2003. godine, knjiga je prihvaena kao monografija. PREDGOVOR U elji da studentima olakam savladavanje programa iz predmetai Upravljanje projektima, pripremio sam ovu knjigu. Isto tako, mi je elja da strunjacima iz prakse, tj. naim bivim studentima pomognem i olakam upravljanje projektima, tj. rjeavanje mnogih znaajnih pitanja iz domena investicione izgradnje. Nastojao sam da u knjigu ugradim svoja dugogodinja pozitivna

iskustva koja sam stekao na izgradnji objekata i upravljanju graevinskim Projektima u zemlji i inostranstvu. Ako ova knjiga ispuni moje elje i nastojanja biu veoma zadovoljan i zahvalan korisnicima iste. Ova knjiga je proireno i dopunjeno izdanje skripte iz 1998. godine. U meuvremenu od 1998. godine dolo je do znaajnih izmjena u zakonskoj regulativi koja mnogo utie na pojedine segmente upravljanja projektima, pa je tekst prilagoen toj regulativi kako u terminolokom tako i u sutinskom domenu. Poglavlje "Primjena raunara u upravljanju projektima" obradila je mr Sneana Rutei na emu joj zahvaljujem. Svjestan sam da moda ima izvjesnih nedostataka i propusta, pa u zato sa zahvalnou prihvatiti sve dobronamjerne primjedbe i sugestije, koje bih ugradio u eventualno novo izdanje ove knjige. Koristim priliku da se zahvalim asistentu mr Sneani Rutei, dipl. gra. in., koja je uloila dosta truda da knjiga bude solidno tehniki obraena. Srdano se zahvaljujem________________________, za lekturu teksta i _______________, koji je profeisonalno obradio i pripremio tekst za tampu, dajui doprinos izgledu knjige. Posebno elim da se zahvalim recenzentima, Dr ivojinu Praeviu, redovnom profesoru Graevinskog fakulteta u Beogradu i Dr Goranu iroviu, docentu Graevinskog fakulteta u Beogradu, na njihovim konstruktivnim sugestijama i preporukama i dragocjenoj podrci. Podgorica, _____________, 2003. godine. Autor IZVOD IZ RECENZIJE Na osnovu izloenog sadraja ove knjige, koja se sa velikim razlozima moe smatrati za monografiju, moe se zakljuiti da se u njoj na sveobuhvatan i originalan nain izlae i prikazuje veoma aktuelna problematika upravljanja projektima i izgradnjom graevinskih objekata. Zahvaljujui svome dobrom poznavanju teorije organizacije i upravljanja i izvanrednom viedecenijskom iskustvu na rukovoenju i planiranju izgradnje objekata, izradi i kontroli projektne dokumentacije (posebno projekata organizacije graenja), pripremi i obradi tenderske dokumentacije, sprovoenju licitacija, rukovoenju graevinskim preduzeima i poslovnim udruenjima, upravljanju velikim investicionim projektima u naoj zemlji i inostranstvu, u emu je uestvovao i kao investitor i kao izvoa, kao i svome znaajnom iskustvu profesora Graevinskog fakulteta u Podgorici, autor ove knjige je napisao originalno djelo u kojem su na najbolji nain spojena dostignua teorije i prakse. U njoj nisu izloeni samo tehniko-tehnoloki i organizacioni aspekti, nego ekonomski i pravni problemi upravljanja projektima i izgradnje objekata. Prikazana su ne samo naa praksa i iskustva, nego je dat osvrt na svjetsku praksu i preporuke meunarodnih organizacija i institucija u ovoj oblasti kao to su Meunarodna federacija inenjera konsultanata, direktive Evropska Zajednice i dr. Ova monografija je pisana sistematino, saeto i

jasno sa svim neophodnim prikazima, podacima, objanjenjima i predlozima. Tekst knjige je ilustrovan mnogim originalnim emama i dijagramima, koji omoguavaju itaocu bolje razumijevanje i efikasnije korienje njenog sadraja. Autor se u njoj nije ograniio samo na neposrednu problematiku upravljanja projektima, to se uglavnom srijee u domaoj i stranoj literaturi, nego je obuhvatio i materiju koja se odnosi na probleme organizovanja i rukovoenja poslovnim sistemima u graevinarstvu od gradilita do preduzea i veih poslovnih asocijacija. U ovom domenu je primijenjen sistemski pristup u kojem se konkretni projekti i poslovne cjeline tretiraju kao upravljivi sistemi. Zbog svega ovoga ova monografija predstavlja originalno djelo, kojim se upotpunjuje naa literatura u oblasti upravljanja graevinskim projektima, preduzeima i proizvodnjom. Ona e biti, s toga, od velike koristi ne samo studentima koji izuavaju ovu problematiku na fakultetima i viim kolama, nego i svima koji se bave nauno-istraivakim radom u ovoj oblasti, kao i irokom krugu inenjera i strunjaka drugih specijalnosti koji su ukljueni u veoma sloene i odgovorne poslove graevinskog menadmenta i upravljanja graevinskim projektima. Zbog svega ovoga sa velikim zadovoljstvom preporuujemo da se ovo djelo tampa kao monografija kako bi to prije bilo dostupno strunoj javnosti i svima koji se bave problemima upravljanjaa graevinskim projektima i proizvodnjom. Recenzenti: Dr ivojin Praevi, dipl. gra. in., s.r. redovni profesor Graevinskog fakulteta u Beogradu Dr Goran irovi, dipl. gra. in., s.r. docent Graevinskog fakulteta u Beogradu i SADRAJ 1. UVOD....................................................................................................6 2. DEFINICIJA, SPECIFINOST I PODJELA INVESTICIONIH PROJEKATA...........8 2.1 DEFINICIJA INVESTICIONIH PROJEKATA................................................................8 2.2 SPECIFINOST GRAEVINSKIH PROJEKATA...........................................................9 2.3 PODJELA GRAEVINSKIH PROJEKATA................................................................10 2.4 ZNAENJE POJEDINIH IZRAZA......................................................................10 3. UESNICI U REALIZACIJI GRAEVINSKIH PROJEKATA...............................15 4. FAZE INVESTICIONIH PROJEKATA..........................................................18 5. PRISTUP UPRAVLJANJU PROJEKTIMA.....................................................20 5.1 PROJEKAT KAO KIBERNETIKI SISTEM.............................................................20 5.2 OBLASTI UPRAVLJANJA.............................................................................22 6. ULOGA KONSULTANTA U UPRAVLJANJU GRAEVINSKIM PROJEKTIMA.......24 6.1 KONSULTANSKE USLUGE............................................................................25 6.2 KONSULTANSKE USLUGE PREMA FIDIC-U........................................................26 6.2.1 Savjetodavne usluge........................................................................ ..........26 6.2.2 Predinvesticione usluge................................................... ..........................26 6.2.3 Usluge projektovanja i nadzora kod izgradnje objekata.............................26 6.2.4 Specijalizovane usluge projektovanja i razvoja..........................................27

6.2.5 Rukovoenje Projektom................................................ ..............................27 6.3 MODELI PRUANJA KONSULTANSKIH USLUGA.......................................................27 6.3.1 Konvencionalni model.................................................................. ..............27 6.3.2 Sopstveni model....................................................................................... ..28 6.3.3 Model rukovoenja (upravljanja) Projektom.......................................... ......29 6.3.4 Model "klju u ruke"..................................................... .............................30 7. KONCIPIRANJE PROJEKTA.....................................................................32 7.1 PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI..............................................................33 7.1.1 Uvod............................................................................................... ............35 7.1.2 Opis objekta....................................................................... ........................35 7.1.3 Ocjena razvojnih mogunosti investitora........................................ ...........35 7.1.4 Analiza prodajnog trita.................................................. .........................35 7.1.5 Grafiki prikaz Projekta............................................................................. .35 7.1.6 Analiza nabavnog trita......................................................................... ...35 7.1.7 Analiza lokacije i ivotne sredine...............................................................36 7.1.8 Finansijska analiza............................................................... ......................36 7.1.9 Ocjena prethodne studije opravdanosti.....................................................36 7.1.10 Zakljuak..................................................................................... ............36 7.2 STUDIJA OPRAVDANOSTI...........................................................................36 ii 7.2.1 Uvod............................................................................................... ............37 7.2.2 Opis objekta sa prikazom idejnog projekta (tehnoloko - tehnika analiza) ........................................................................................................... .................38 7.2.3 Analiza i ocjena razvojnih mogunosti investitora.....................................41 7.2.4 Analiza prodajnog i nabavnog trita..................................................... ....45 7.2.5 Prostorni i lokacijski aspekti (analiza lokacije)...........................................47 7.2.6 Analiza zatite ivotne sredine i zatite na radu........................................48 7.2.7 Analiza organizacionih i kadrovskih aspekata...........................................49 7.2.8 Analiza izvodljivosti i dinamika realizacije Projekta...................................50 7.2.9 Ekonomsko - finansijska analiza............................................................... ..52 7.2.10 Ocjena studije opravdanosti................................................................. ....60 7.2.11 Zakljuak..................................................................................... ............60 7.3 REVIZIJA STUDIJE OPRAVDANOSTI..................................................................61 7.4 ODLUKA O PRIHVATANJU STUDIJE OPRAVDANOSTI..................................................62 7.5 OBEZBJEENJE FINANSIJSKIH SREDSTAVA...........................................................62 8. DEFINISANJE PROJEKTA (IZRADA TEHNIKE DOKUMENTACIJE)...............63 8.1 USLOVI ZA IZRADU TEHNIKE DOKUMENTACIJE....................................................64 8.2 OSNOVE ZA IZRADU TEHNIKE DOKUMENTACIJE...................................................66 8.2.1 Studija opravdanosti.......................................................... ........................66 8.2.2 Rjeenje o lokaciji.............................................................. ........................66 8.2.3 Podloge i podaci........................................................................... ..............67 8.2.4 Projektni zadatak................................................................................... .....69 8.2.5 Studije i istrage................................................................... .......................70 8.2.6 Propisi i standardi................................................................................... ....71 8.3 FAZE TEHNIKE DOKUMENTACIJE..................................................................71

8.4 SADRAJ TEHNIKE DOKUMENTACIJE..............................................................73 8.4.1 Opta dokumentacija o projektu.................................................... ............73 8.4.2 Projektni zadatak................................................................................... .....74 8.4.3 Tekstualna dokumentacija........................................................................ ..74 8.4.4 Prorauni i numerika........................................................ .........................75 8.4.5 Grafika dokumentacija............................................ ................................75 8.4.6 Studije, analize i elaborati................................................................. .........76 8.5 VRSTE TEHNIKE DOKUMENTACIJE.................................................................76 8.6 TEHNIKA DOKUMENTACIJA ZA PRETHODNE I PRIPREMNE RADOVE................................80 8.7 USTUPANJE IZRADE TEHNIKE DOKUMENTACIJE (IZBOR PROJEKTANTA)............................81 8.8 IZRADA TEHNIKE DOKUMENTACIJE................................................................84 8.9 STRUNI NADZOR TOKOM PROJEKTOVANJA........................................................86 8.10 KONTROLA TEHNIKE DOKUMENTACIJE..........................................................87 8.11 SAGLASNOST NA TEHNIKU DOKUMENTACIJU....................................................91 8.12 UVANJE TEHNIKE DOKUMENTACIJE............................................................91 9. UPRAVLJANJE REALIZACIJOM INVESTICIONOG PROJEKTA........................92 9.1 PRIBAVLJANJE DOKAZA O PRAVU SVOJINE ILI KORIENJA GRAEVINSKOG ZEMLJITA.............94 9.2 GRAEVINSKA DOZVOLA............................................................................95 9.3 USTUPANJE GRAENJA OBJEKTA (IZBOR IZVOAA RADOVA).......................................96 9.3.1 Ugovorna dokumenta (tender)....................................................... ............97 9.3.2 Javno nadmetanje........................................................... .........................100 9.3.3 Prikupljanje ponuda.................................................................................. 103 9.3.4 Neposredna pogodba................................................................ ...............104 9.3.5 Ustupanje graenja objekta (izbor izvoaa radova) po posebnim nainima .......................................................................................................... ................104 9.3.6 Ustupanje graenja objekata (izbor izvoaa radova) po Zakonu o javnim nabavkama.......................................................................... .............................105 9.4 UPRAVLJANJE GRAENJEM OBJEKTA...............................................................111 9.4.1 Uvoenje izvoaa radova u posao......................................................... ..111 iii 9.4.2 Izvoenje radova ............................................................................. .........111 9.4.3 Struni nadzor tokom graenja............................................. ..................114 9.4.4 Kontrola izvoenja radova ....................................................................... .116 9.4.5 Naplata i isplata izvrenih radova .................................................... .......119 9.4.6 Razlike u cijeni (klizna skala)...................................................................120 9.4.7 Rjeavanje sporova............................................................................. .....125 9.4.8 Dokumentacija na objektu........................................... ............................127 9.4.8.1 Dokumentacija potrebna za poetak graenja............................................. ...127 9.4.8.2 Dokumentacija koja se vodi tokom graenja ............................... ...................128 9.4.9 Nain voenja dokumentacije................................................ ..................130 9.4.9.1 Tehno-ekonomski elaborat............................................................... ..............130 9.4.9.2 Mjeseni operativni plan.............................................................. ..................131

9.4.9.3 Graevinski dnevnik................................................................ ........................132 9.4.9.4 Graevinska knjiga..................................................................... .....................136 9.4.9.5 Knjiga inspekcije................................................................................ .............137 9.4.9.6 Protokol obiljeavanja urbanistike parcele (regulacione i graevinske linije i visinske take)................................................................................... ............138 9.4.9.7 Protokol o kontroli temeljne jame................................................... ................139 9.4.9.8 Protokol o kontroli temelja..................................................................... .........141 9.4.9.9 Protokol o kategorizaciji iskopa ......................................... ............................142 9.4.9.10 Protokol o kontroli ankera i obiljeavanju osovina stubova...........................143 9.4.9.11 Protokol o kontroli elinih stubova...................................... ......................144 9.4.9.12 Protokol o kontroli kranskih staza..................................................... ............145 9.4.9.13 Protokol o kontroli kranskih ina ..................................... ............................147 9.4.9.14 Protokol o kontroli gotovosti temelja, noseih i potpornih konstrukcija........148 9.4.9.15 Protokol o kontroli pravca i nivelete podzemnih instalacija..........................149 9.4.9.16 Protokol o kontroli skele................................................... ............................150 9.4.9.17 Protokol o kontroli oplate..................................................................... .........151 9.4.9.18 Protokol o kontroli armature.......................................................... ...............151 9.4.9.19 Protokol o kontroli instalacija................................................................... .....152 9.4.9.20 Protokol o kontroli hidro i termo izolacije......................... ............................154 9.4.9.21 Elaborat o kontroli kvaliteta................................................................... .......155 9.4.9.22 Evidencija tehnike dokumentacije....................................................... .......156 9.4.9.23 Slubene zabiljeke.............................................................. ........................157 9.4.9.24 Zapisnici komisija.................................................................... .....................158 9.4.9.25 Izvjetaji o radu i rezultatima................................................. ......................159 9.4.9.26 Zahtjevi izvoaa radova ............................................................... ..............160 9.4.9.27 Prepiska........................................................................................ ................162 9.4.9.28 Opta evidencija dokumentacije............................................................... ....162 9.4.10 Tehniki pregled.................................................................. ..................163 9.4.10.1 Priprema za tehniki pregled................................................... ....................163 9.4.10.2 Procedura tehnikog pregleda................................................. ....................170 9.4.11 Upotrebna dozvola.................................................................. ...............174 9.4.12 Obraun i primopredaja objekta...................................................... ......175 9.4.13 Garantni rok..................................................................... ......................176 10. UPRAVLJANJE PROBNOM PROIZVODNJOM..........................................178 11. ORGANIZACIJA UPRAVLJANJA PROJEKTIMA........................................180 11.1 MODELI UPRAVLJANJA I RUKOVOENJA..........................................................181 11.1.1 Modeli upravljanja i rukovoenja sa aspekta investitora........................181 11.1.2 Modeli upravljanja i rukovoenja sa aspekta izvoaa radova ..............185 11.2 PROJEKTNI TIM.................................................................................192 12. MODEL ORGANIZOVANJA GRAEVINSKOG PREDUZEA.........................202 12.1 MODEL I NJEGOVA ORGANIZACIONA STRUKTURA...............................................204 12.2 ORGANIZACIONA RJEENJA.....................................................................206 12.2.1 Organizaciona ema uprave preduzea................................................207 12.2.2 Organizaciona ema i zadaci tehnikog sektora...................................208 12.2.3 Organizaciona ema i zadaci sektora marketinga.................................216

12.2.4 Organizaciona ema i zadaci finansijskog sektora.................................218 iv 12.2.5 Organizaciona ema i zadaci sektora pravnih, kadrovskih i optih poslova .......................................................................................................... ................219 12.3 FUNKCIONISANJE ORGANIZACIJE.................................................................223 12.3.1 Upravljanje preduzeem......................................................... ...............224 12.3.2 Rukovoenje preduzeem......................................... .............................225 12.3.3 Izvravanje zadataka........................................................ .....................227 12.3.3.1 Ispitivanje trita, obrada ponuda i ugovaranje................................. ...........228 12.3.3.2 Planiranje izvravanja zadataka......................................... ..........................228 12.3.3.3 Graenje objekta................................................................. ..........................231 13. GRAEVINSKA REGULATIVA ..............................................................236 13.1 ZAKONSKI PROPISI.............................................................................238 13.1.1 Zakon o izgradnji objekata.......................................................... ...........238 13.1.2 Zakon o planiranju i ureenju prostora...................................... .............241 13.1.3 Zakon o graevinskom zemljitu.......................................... ..................241 13.1.4 Zakon o urbanistikoj i graevinskoj inspekciji......................................242 13.1.5 Zakon obligacionim odnosima...................................... .........................242 13.1.6 Zakon o privrednim drutvima.............................................................. .242 13.1.7 Zakon o javnim nabavkama....................................................... ............243 13.1.8 Zakon o eksproprijaciji......................................................... ..................243 13.1.9 Zakon o zatiti na radu..................................................... .....................244 13.1.10 Zakon o ivotnoj sredini.................................................... ...................245 13.1.11 Zakon o zatiti od poara............................................................. .......245 13.1.12 Zakon o komunalnoj djelatnosti........................................... ...............246 13.2 PODZAKONSKA AKTA...........................................................................247 13.3 POSEBNE UZANSE O GRAENJU.................................................................249 13.4 FIDIC-OVI USLOVI UGOVORA.................................................................249 13.5 DIREKTIVA EVROPSKE ZAJEDNICE 89/106/EEC.............................................251 13.5.1 Evropske direktive............................................................................... ...251 13.5.2 Direktiva 89/106/EEC................................................. ...........................251 13.5.3 Neka tumaenja........................................................... .........................252 13.5.4 Osnovni zahtjevi................................................................................ .....252 13.5.5 Trite Evropske zajednice i "tree zemlje"...........................................253 14. PRIMJENA RAUNARA U UPRAVLJANJU PROJEKTIMA..........................255 14.1 UPRAVLJANJE PROJEKTIMA I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE.....................................255 14.1.1 Programski paket Microsoft Project........................................ ................257 14.1.2 Programski paket Primavera........................................... .......................261 LITERATURA..............................................................................................I v 1.UVOD Poznato je da je izgradnja investicionih objekata veoma sloen, dugotrajan i mukotrpan posao. Ovo proizilazi iz injenice: da svaki investicioni objekat ima veliki broj faza, aktivnosti i postupaka; da u njegovoj realizaciji uestvuje veliki broj organizacija i pojedinaca; da je investiranje u proizvodne objekte veoma rizino; da se

tokom realizacije projekta pojavljuje veliki broj faktora neizvjesnosti i dr. Zbog svega reenog neophodno je upravljati sa ovim, po mnogo emu specifinim, procesom da bi se efikasno odvijao. Najveu odgovornost i rizik snosi investitor, odnosno vlasnik sredstava koja se ulau u realizaciju investicionog Projekta. Otuda se moe slobodno rei da investitor upravlja sa kompletnim Projektom, a svi ostali uesnici u njegovoj realizaciji samo u domenu svojih aktivnosti i odgovornosti. Osnovni cilj upravaljanja je da se obezbijedi realizacija Projekta eljenog obima i kvaliteta, u planiranom roku i u granicama planiranih finansijskih sredstava. Radi uspjenog upravljanja Projektom moraju se sagledati svi relevantni faktori koji e imati uticaja na njegovu uspjenu realizaciju, kao to su: - vrsta, obim i kvalitet proizvodnje, sirovinska baza, trite gotovih proizvoda, odnosno utvrivanje potrebe za realizaciju ma kog investicionog Projekta; - opravdanost ulaganja finansijskih sredstava; - mogunost i sposobnost investitora da se prihvati realizacije planirane investicije; - mogunost izbora lokacije sa aspekta obezbjeenja adekvatnog prostora, dovoza sirovina, plasmana gotovih proizvoda, obezbjeenja kadrova i radne snage, obezbjeenja energije i infrastrukture i uticaja proizvodnje ili postrojenja objekta na okolinu i sl.; - realne mogunosti za obezbjeenje savremene tehnologije; - mogunost i nain realizacije Projekta kroz sve njegove faze; - organizacioni modeli za upravljanje Projektom u svim fazama njegove realizacije; - vremenske komponente realizacije Projekta i sl. Prouavanjem ovih faktora i detaljnom analizom svih njihovih elementa stvorie se uslovi za organizovan, ekonomian, pravovremen i kvalitetan rad. Da bi se to postiglo mora se uspostaviti takav organizacioni model koji e omoguiti da se na najbolji nain primjene i iskoriste savremene metode planiranja i kontrole uz primjenu najnovijih organizacionih sredstava i dobro koncipiranih i uraenih organizacionih akata. Ovo zbog toga to blagovremeno predvianje i planiranje omoguava bolju podjelu zadataka, racionalnu upotrebu i korienje sredstava, bolje korienje vremena, ekonomino poslovanje i sl. Znaajno je napomenuti da su sve prisutnije savremene tendencije u realizaciji investicionih Projekata. U tom smislu primjena najnovijih dostignua nauke, tehnike i tehnologije daju znaajan impuls razvoju graevinarstva, a samim tim i realizaciji 6 investicionih Projekata. Ona podstiu i stvaraju povoljne uslove za dalji razvoj i korienje novih informacija, materijala, maina, postrojenja i alata, uz istovremenu primjenu savremenih metoda i postupaka u organizovanju i upravljanju investicionim Projektima. Ovakve tendencije uslovaljavaju sve veu podjelu rada i specijalizaciju, to zahtijeva odgovarajuu koordinaciju koja mora biti usmjerena na kanalisanje aktivnosti i napora izmeu velikog broja uesnika u materijalizaciji zamisli i rjeenja vezanih za realizaciju investicionog Projekta.

Koordinacija predstavlja postojanje organizacione i operativne regulative, koja svojim nainom kreiranja i rjeavanja problema daleko prevazilazi klasian prilaz rjeavanju problema realizacije investicionih Projekata. Posebno, u svim fazama realizacije investicionog Projekta treba voditi rauna o: pravnom sistemu zemlje u kojoj se realizuje Projekat, poslovnim obiajima, klimatskim i ostalim lokalnim prilikama, drutveno-ekonomskom sistemu i sl. Ovo zbog toga, jer pojedina rjeenja u domenima ovih prava, prilika i sistema imaju velikog odraza na ivesticioni Projekat, a samim tim i na investitora i ostale uesnike u njegovoj realizaciji. Cilj ovog rada je da se sagledaju struktura, obim i sloenost pojednih aktivnosti, odrede njihovi nosioci i utvrde metode i modeli organizovanja za uspjenu realizaciju investicionog Projekta. Zbog toga su aktivnosti razmatrane i navoeni njihovi nosioci po tehnolokom slijedu, koji je veoma vaan pri realizaciji investicionog Projekta. 7 2. DEFINICIJA, SPECIFINOST I PODJELA INVESTICIONIH PROJEKATA 2.1 Definicija investicionih projekata Projektom nazivamo svaki poduhvat bez obzira na njegovu veliinu, strukturu, cijenu kotanja, vrijeme i mjesto realizacije. Osnovno je da je poduhvat, tj. zadatak definisan i da predstavlja odreenu cjelinu ili jasno razgranien dio te cjeline. Zavisno od vrste zadatka Projekat1 moe biti sloen ili manje sloen, moe da traje krae ili due i da obuhvata jednu ili vie privrednih grana. Projekat: moe da bude jednokratan ili ponovljiv (tipski), mora biti ciljno usmjeren, treba da predstavlja odreeni proces, zahtijeva organizaciju za realizaciju zadataka sve dok ne postigne konaan cilj, izloen je manjem ili veem riziku i sl. Projekti koji imaju za cilj izgradnju i opremanje graevinskog objekta nazivaju se investicioni ili graevinski Projekti. Kada se radi o investicionom Projektu - izgradnji objekta mora se rei da se radi o posebnoj vrsti poduhvata. Naime, radi se o veoma sloenom i kompleksnom Projektu sa velikim brojem aktivnosti i uesnika u njegovoj realizaciji. Uz ovo, za svaki investicioni poduhvat moe se rei da je to fiziki, tehniki, deterministiki, unikatni i jednokratni Projekat. Projekat je u stvari sistem i to organizacioni sistem. On kao i svi ostali sistemi ima svoju strukturu, odnosno veliki broj potprojekata, faza, podfaza i aktivnosti, izme u kojih postoje logike veze. Potrebno je ukazati da se u svakodnevnom ivotu pod pojmom projekat podrazumijeva tehnika dokumentacija, to je pogreno. Zato treba ukazati na razliku izmeu projektne i projektantske djelatnosti. Projektna djelatnost je proces programiranja i realizacije nekog poduhvata u svim oblastima ivota i rada: razvoj novog proizvoda, izgradnja nove fabrike, izgradnja graevinskog objekta, uvoenje novog informacionog sistema, zatita ivotne sredine, popis stanovnitva i sl.. Svaki od ovih poduhvata naziva se Projekat. Projektantska djelatnost je proces izrade tehnike i ostale dokumentacije: izrada generalnih projekata ili idejnih rjeenja; idejnih projekata; glavnih projekata;

izvoakih projekata i projekata izvedenih objekata (arhitektura, konstrukcija, vodovod i kanalizacija, termotehnike i elektro instalacije, izrada detalja); izrada projekata 1 U daljem tekstu e se Projekat, kada se misli na poduhvat, pisati velikim poetnim slovom, radi boljeg zapaanja 8 organizacije i tehnologije graenja i dr. Oigledno je da je projektantska djelatnost dio projektne djelatnosti i predstavlja jednu fazu Projekta. U daljnjem e biti govora o investicionim,odnosno graevinskim Projektima. 2.2 Specifinost graevinskih projekata Proces investiranja u graevinske Projekte je veoma kompleksan i sloen poduhvat. Sloenost procesa proizilazi iz sljedeih specifinosti i injenica: - graevinska proizvodnja se skoro uvijek ostvaruje po narudbi, tj. za poznatog kupca, to graevinskom preduzeu smanjuje prostor za tipizaciju i standardizaciju i uvoenje savremenih metoda graenja; - posao se dobija putem licitacija, kojom prilikom pojedini investitori nameu takve uslove koji se nigdje van graevinarstva ne mogu sresti; - graevinski objekat nakon zavretka ostaje, a ljudi i sredstva se sele, to je kod drugih proizvodnih oblasti obrnuto; - graevinski objekat je uvijek velikog obima i velike vrijednosti; - graenje objekata ostvaruje se na otvorenom prostoru i pod uticajem odgovarajuih lokalnih prilika i klimatskih uticaja koji oteavaju rad radnika i znaajno utiu na dimaniku i cijenu izgradnje objekata; - veliki broj graevinskih objekata gradi se van urbanizovanih sredina, to usloava organizaciju procesa graenja, oteava uslove rada i uslovljava ivot radnika van porodinog kruga, to sve skupa ima ozbiljnog odraza na psihu radnika; - pretean broj aktivnosti u pripremi i realizaciji graevinskog objekta ostvaruje se uz uee velikog broja projektanata, izvoaa, podizvoaa i isporuioca sa razliitim navikama i metodama rada, to usloava proces koordinacije i upravljanja; - svaki graevinski objekat je unikat, jer njegovu veliinu, oblik, strukturu i druge elemente diktiraju lokalni i urbanistiki uslovi, investitor i uslovi prikljuenja na infrastrukturu. Ovo usloava pripremu, projektovanje i gra enje objekta i znatno utie na cijenu kotanja; - duina perioda koncipiranja, projektovanja i graenja objekata predstavlja veliki problem kako sa aspekta investitora tako i sa aspekta izvoaa, jer esto dovodi do zastarijevanja tehnolokog procesa, prekoraenja trokova (inflatorna kretanja, interkalarne kamate i dr.), gubljenja dobiti, slabljenja tehnoloke i radne discipline, promjene na tritu nabavke i prodaje i sl.; - izrada tehnike dokumentacije od strane jednog, a graenje od strane drugog izvrioca usloava posao sa aspekta tehnologije, organizacije i dr. - realizacija velikih Projekata ostvaruje se u etapama, tako da se pojedine etape eksploatiu, odnosno putaju u upotrebu, dok se druge realizuju; - uspjeh, odnosno neuspjeh, Projekta ima veliki uticaj na ukupni drutveni i

privredni razvoj mjesta ili regiona; - veliki broj Projekata, u fazi realizacije, a naroito u fazi eksploatacije ima veliki uticaj na ivotnu sredinu. Zbog svega moemo zakljuiti da graevinski Projekat predstavlja kompleksan poduhvat koji obuhvata rjeavanje tehnoloko-tehnikih, organizacionih, finansijskih, pravnih, sociolokih i drugih zadataka iji je krajnji cilj izgradnja i opremanje objekta koji e zadovoljiti sve funkcije koje su mu namijenjene. Pri ovome uvijek treba voditi 9 rauna o sutinskom cilju investiranja, a to je: odricanje u sadanjosti radi stvaranja boljih uslova i boljeg ivota u budunosti. 2.3 Podjela graevinskih projekata Uobiajeno je da se graevinski Projekti dijele na tri osnovne grupe, i to: - Projekti iz oblasti visokogradnje - arhitektonski objekti (stanovanje; drutvene, socijalne i zdravstvene funkcije; nauka i obrazovanje; sport; turizam; ugostiteljstvo; promet; poljoprivreda i prerada; zanatstvo; pratee funkcije saobraaja i industrije; telekomunikacije; vodoprivreda i dr.); - inenjerski objekti (industrijske, sportske i ostale hale; dimnjaci; silosi; vodotornjevi; podzemne konstrukcije; potporne i oblone konstrukcije i dr.). - Projekti iz oblasti hidrotehnike - snadbijevanje vodom naselja i industrije; - odvoenje i preiavanje otpadnih voda; - hidromeliracioni sistemi (navodnjavanje i odvodnjavanje); - ureenje rijenih tokova, plovni putevi i pristanita; - brane i akumunalcije i - hidroenergetski objekti. - Projekti iz oblasti saobraaja - putevi; - gradske saobraajnice; - eljeznice; - aerodromi, heliodromi; - mostovi i tuneli. Pojedini autori optu podjelu Projekata vre na razliite naine, tako . Praevi (58) podjelu Projekata vri prema: - namjeni ili predmetu na: nauno istraivake, razvojne, projekte istraivanja trita i druge Projekte; - riziku ostvarenja na: deterministike i stohastike Projekte; - uestalosti na: jednokratne i tipske Projekte. Ovakva podjela moe se prihvatiti i za graevinske Projekte, jer kod svih imamo definisanu namjenu, rizik, a posebno uestalost. 2.4 Znaenje pojedinih izraza Radi to boljeg razumijevanja nije suvino navesti odgovarajui broj izraza koji se najee koristi u procesu upravljanja Projektima: - "Projekat" je poduhvat koji u ovom radu ozbaava izgradnju graevinskog

objekta; - "izgradnja objekta" je skup radnji koji obuhvata: prethodna prouavanja, izradu tehnike dokumentacije za izgradnju objekta, struni nadzor u toku izrade dokumentacije, kontrolu tehnike dokumentacije, prethodne radove, pripremne radove za graenje, graenje objekta i struni nadzor u toku graenja objekta; 10 - "objekat" je prostorna, funkcionalna, konstruktivna, arhitektonska, estetska ili biotehnika cjelina sa svim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrauje u objekat ili samostalno izvodi (zgrade svih vrsta, saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutranja i spoljna mrea i instalacije, objekti komunalne infastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene povrine, objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i dr.); - "pomoni objekat" je objekat koji slui korienju stambenog i drugog objekta, a gradi se na istoj urbanistikoj parceli (barake, garae, ostave, septike jame, bunari, ograde i sl.); - "graenje objekta" je izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme; - "rekonstrukcija" je izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu, kojima se: vri nadogradnja, dogradnja, sanacija, zamjena instalacija, ureaja, postrojenja i opreme; utie na stabilnost i sigurnost objekta; mijenjaju bitni konstruktivni elementi; mijenja tehnoloki proces; mijenja spoljni izgled koji je odreen uslovima za ureenje prostora, utie na bezbjednost susjednih objekata, saobraaja i ivotne sredine; mijenja reim voda; mijenjaju uslovi zatite prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, dobra koje uiva prethodnu zatitu i zatitu njegove zatiene okoline, osim konzervatorsko-restauratorskih radova; izgrauje novi prostor uz ili na postojei objekat i sa njim ini funkcionalnu ili tehniku cjelinu ili kojima se mijenja namjena objekta (pretvaranje) i sl.; - "adaptacija" je izvoenje radova na odravanju objekta i radova koji nijesu od uticaja na stabilnost objekta, odnosno pojedinih njegovih djelova i ne smatraju se graenjem objekta; - "ruenje" objekta je izvoenje radova na ruenju ili demontai gra evinskog objekta ili dijela objekta; - "graevinski proizvodi" su graevinski materijali i iz njih izgraeni gra evinski elementi, kao i drugi proizvodi ili poluproizvodi koji su namijenjeni za trajnu ugradnju u objekte; - "gradilite",znai zemljite, objekat ili ostala mjesta na kojima, ili ispod kojih, ili kroz koja, e se izvoditi radovi, i sva druga zemljita ili mjesta koja su nuna radi izvrenja radova, kao i sva ostala mjesta koja budu posebno oznaena da predstavljaju dio gradilita; - "prethodna prouavanja" obuhvataju pripremu i analizu svih tehnikih i ostalih podloga koje su potrebne za izradu tehnike dokumentacije i organizaciju graenja objekta i izvravanje prethodnih i pripremnih radova;

- "prethodni radovi" su radovi na uklanjanju postojeih objekata, izmjetanju saobraajnica i instalacija, skretanju vodotokova i drugo, koje je potrebno uraditi da bi se graenje objekta i izvrenje pripremnih radova moglo nesmetano odvijati; - "pripremni radovi" su radovi koji prethode graenju objekta i odnose se naroito na: graenje i postavljanje objekata, instalacija, postrojenja i opreme privremenog karaktera za potrebe izvoenja radova; obezbjeenje prostora za dopremu i smjetaj graevinskog materijala i drugi radovi kojima se obezbjeuje sigurnost susjednih objekata i obezbjeenje nesmetanog odvijanja saobraaja i korienja okolnog prostora; - "glavni radovi" su radovi koje treba izvriti da se izgradi objekat prema tehnikoj dokumentaciji; 11 - "tehnika dokumentacija" je skup pisane, numerike i grafike dokumentacije kojim se razrauje koncepcija, uslovi i nain graenja objekata; - "faza tehnike dokumentacije" podrazumijeva: generalni projekat ili idejno rjeenje, idejni, glavni, izvoaki i projekat izvedenog objekta; - "projektovanje" oznaava izradu tehnike i ostale dokumentaicje; - "generalni projekat" ili "idejno rjeenje" je projekat kojim se utvruje generalna koncepcija, tehnoloko-tehnike i ekonomske karakteristike i opravdanost za izgradnju objekta; - "idejni projekat" je projekat kojim se odreuju: poloaj, kapacitet, arhitektonske, tehnoloke, tehnike i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi izgradnje objekta, elementi odravanja objekta, orjentaciona vrijednost objekta i opravdanost za izgradnju objekta; - "glavni projekat" je projekat kojim se utvruju arhitektonsko-graevinske, tehnoloke, tehnike i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehnoloko-tehnika i organizaciona rjeenja za graenje objekta, vrijednost objekta i uslovi odravanja objekta. - "izvoaki projekat" je projekat koji sadri razradu svih neophodnih detalja za graenje objekta prema glavnom projektu; - "projekat izvedenog objekta" je projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta za potrebe eksploatacije i odravanja objekta; - "projekat odravanja", znai projekat koji e sluiti za odravanje objekta u toku njegove eksploatacije; - "tehnika kontrola tehnike dokumentacije" je provjera usklaenosti tehnike dokumentacije sa zakonima i drugim propisima, standardima, tehnikim normativima, pravilima struke i normama kvaliteta koji se obavezno primjenjuju pri graenju odreene vrste objekta; - "vrste tehnike dokumentacije" podrazumijeva projekte: tehnologije, arhitekture, konstrukcije, instalacija, opreme, organizacije graenja i sl.; - "ponuda", oznaava odgovor ponuaa na raspisana ugovorna dokumenta; - "ugovor", znai ugovor o projektovanju i/ili graenju zakljuen izmeu investitora i projektanta i/ili izvoaa radova i obuhvata sve njegove

sastavne djelove kojima se utvruju obaveze i prava ugovornih strana; - "ugovorna dokumenta" (tender), oznaavaju dokumenta za podnoenje ponude i ugovaranje izrade tehnike i ostale dokumentacije i izgradnje objekta; - "ponua" znai preduzee ili drugo pravno lice koje svojom ponudom nudi da izradi tehniku i ostalu dokumentaciju i/ili izgradi objekat koji je predmet neke ponude; - "ovlaeno lice" je lice koje je ovlaeno za punovano zastupanje, potpisivanje i raspolaganje sredstvima ponuaa; - "ovlaeni predstavnik ponuaa" je lice kome je ovlaeno lice dalo odgovarajue ovlaenje; - "podizvoa " (neko ga naziva "kooperant"), znai bilo koje preduzee ili zanatsku radnju kojima je izvoa radova dao na izvrenje bilo koji dio gra evinskih, zanatskih i/ili instalaterskih radova; - "potprojektant " (neko ga naziva "kooperant"), znai bilo koje preduzee ili biro kome je projektant povjerio izradu dijela i/ili vrtse tehnike dokumentacije; 12 - "predstavnik investitora", znai lice ovlaeno od strane investitora, da u njegovo ime vodi poslove na izvrenju ugovora; - "rukovodilac nadzora", znai lice koje je rjeenjem investitora imenovano i ovlaeno da rukovodi nadzorom (slubom nadzora) tokom graenja objekta; - "nadzorni organ", znai lice koje je rjeenjem investitora imenovano i ovlaeno da vri nadzor nad izvrenjem odreene vrste radova; - "rukovodilac graenja", znai predstavnik izvoaa radova koji rukovodi graenjem objekta, a kojeg je izvoa radova postavio rjeenjem u kome mu je odredio ovlaenja; - "dana", znai kalendarskih dana; - "mjeseci", znai kalendarskih mjeseci; - "godina", znai kalendarska godina; - "klju u ruke", znai da je ugovorenom cijenom obuhvaena izrada tehnike i ostale dokumentacije, izvrenje svih glavnih, prethodnih i pripremnih radova, zatim vikova i nepredvienih radova i sve eventualne razlike u cijeni (izuzetno), kao i da je iskljuen uticaj manjkova radova, promijenjenih, nepredvienih i neoekivanih okolnosti i vie sile; - "predraun radova", znai opis radova, jedinicu mjere radova i proizvod orjentacionih koliina radova i jedininih cijena; - "situacija", oznaava dokument za naplatu i isplatu izvrenih radova i obavljenih poslova; - "ugovorena cijena", znai ukupnu vrijednost iskazanu u ugovoru koja podlijee ili ne podlijee promjenama pod uslovima ugovora; - "nepredvieni radovi", znae radove koji nijesu predvieni predraunom, a predvieni su tehnikom i ostalom dokumentacijom, i koje je nuno izvesti radi normalne funkcije objekta; - "naknadni radovi", znae radove koji nijesu predvieni predraunom ni

tehnikom i ostalom dokumentacijom, a investitor trai da se izvedu; - "vikovi radova", znae koliine izvedenih radova vee od koliina predvienih predraunom radova; - "manjkovi radova", znae koliine izvedenih radova manje od koliina predvienih predraunom radova; - "mehanizacija", znai postrojenja, maine, aparati i sva sredstva bilo kakve prirode, potrebna za izvoenje i odravanje radova, ali ne ukljuujui opremu ili druge predmete koji obrazuju dio glavnih radova; - "oprema", znai maine, ureaji i instalacije koji se ugrauju u objekat kao dio glavnih radova, ukljuujui i one koje izvoa radova treba samo da isporui (ukoliko takvih ima); - "sertifikat", znai dokument koji je izdao investitor o konanom preuzimanju objekta; - "garancija", znai garanciju uz ponudu ili garanciju za avans, ili garanciju za dobro izvrenje ugovora ili garanciju za otklanjanje nedostataka u garantnom roku, koje je izdala banka jemac ponuaa, odnosno izvoaa radova u skladu sa ugovornim dokumentima; - "odobreno", znai odobreno u pismenom obliku ukljuujui i odgovarajuu pismenu potvrdu ranije datog usmenog odobrenja; - "promijenjene okolnosti", znai da su to dogaaji koji se nijesu mogli predvidjeti u vrijeme izrade ponude, a ije se nastupanje nije moglo izbjei niti njihovo dejstvo otkloniti, a to su: mjere utvrene zakonima, odlukama i 13 drugim propisima nadlenih organa; promjene cijena materijala i usluga na tritu; promjene trokova ivota; via sila i sl.; - "nepredviene i neoekivane okolnosti" su pojave nepredvienih i neoekivanih geolokih, tektonskih, hidrolokih uslova i sline pojave. 14 3.UESNICI U REALIZACIJI GRAEVINSKIH PROJEKATA Kao to smo rekli, jedna od karakteristika graevinskih Projekata je ta to ima veliki broj uesnika u njegovoj realizaciji. Osnovna i uobiajena je podjela na 3 osnovna uesnika: - Investitor (naruilac) - P rojektant - Izvoa radova. Medjutim, injenica je da imamo daleko iri krug uesnika, pa emo sve ostale uesnike uvrstiti u etvrtu grupu (ostali uesnici). Investitor je preduzee, organizacija ili pojedinac, koje raspolae finansijskim sredstvima (ili ima mogunost da ih obezbjedi), koja namjerava da uloi u izgradnju nekog investicionog objekta. On je, znai, vlasnik i korisnik budueg objekta. Investitor moe preuzeti funkcije upravljanja Projektom ili samo neke od njih (npr. nadzor i sl.). Projektant je preduzee, koje izrauje investicionu, tehniku i ostalu dokumentaciju, a moe vriti tehniku kontrolu, projektantski nadzor, struni nadzor, pruati strune i konsultantske usluge investitoru i ostalim uesnicima

Izvoa radova je preduzee koje izvodi graevinske, graevinsko-zanatske i instalaterske radove. Ostali uesnici su sva preduzea, instituti, istraivake i druge organizacije i organi, koji na neposredan ili posredan nain uestvuju u realizaciji investicionog Projekta. To mogu biti: - Istraivake organizacije koje se bave istraivanjima za koncipiranje, definisanje ili realizaciju investicionog Projekta: (geodetske podloge, geologija, geomehanika, hidrologija, seizmologija, vodoprivreda, zatita ivotne sredine, meteorologija i dr.). - Isporuioci tehnologije su preduzea ili organizacije koje se bave davanjem tehnologije i tehnolokih rjeenja, strune pomoi, konsultacija; obukom kadrova i sl., za proces proizvodnje ili usluga. - Isporuioci opreme su preduzea koja izrauju i isporuuju tehnoloku, nestandardnu i standardnu opremu. - Montaeri opreme su preduzea koja se bave montaom tehnoloke, nestandardne i standardne opreme. - Podizvoai su preduzea koja su angaovana od ma kog uesnika u realizaciji Projekta za izvrenje pojedinih radova ili poslova na pojedinim objektima. - Nauno-istraivake organizacije i/ili instituti su organizacije koje se bave istraivanjem pojedinih problema, ocjenom pojedinih rjeenja, strunom pomou, konsultacijama i sl. za potrebe pojedinih uesnika. 15 - Konsultanti su preduzea ili pojedinci koji su angaovani od ma kog uesnika u realizaciji Projekta radi pruanja konsultantskih usluga. - Inspekcijski organi su nadleni drzavni ili optinski organi koji imaju obavezu i pravo da vre kontrolu nad radom svih uesnika u realizaciji Projekta u skladu sa zakonima, podzakonskim aktima i odlukama nadlenih organa (graevinska inspekcija, inspekcija rada, vodoprivredna inspekcija, inspekcija zatite ivotne sredine, protivpoarna inspekcija i dr.). - Ostale organizacije su preduzea, organizacije, komisije i sl. koje mogu preuzeti pojedine funkcije, kao to su: poslovi vrenja tehnike kontrole dokumentacije, strunog nadzora, tehnikog pregleda, pediterskih usluga, ispitivanja materijala i konstrukcija, i dr. U FIDIC-u (Meunarodna federacija konsalting inenjera) navode se samo osnovni uesnici u graenju objekata i to: - "Naruilac" podrazumijeva osobu imenovanu kao takva u Dodatku Tenderu i pravne nasljednike na koje je Naruilac prenio svoja prava, ali ne (osim u sluaju saglasnosti Izvoaa) i bilo koja osoba koju je Naruilac opunomoio; - "Izvoa" znai osoba iji je Tender prihvaen od strane Naruioca i pravne nasljednike na koje je Izvoa prenio svoja prava, ali ne (osim u sluaju saglasnosti Naruioca) i bilo koja osoba koju je Izvoa opunomoio; - "Predstavnik Naruioca" znai osobu koja je postavljena od strane Naruioca da djeluje kao Predstavnik Naruioca radi ostvarenja Ugovora i

imenovana kao takva u dodatku Tenderu, ili druga osoba postavljena s vremena na vrijeme od strane Naruioca i o kojoj je kao takvoj obavijeten Izvoa; - "Predstavnik Izvoaa" znai osoba (ukoliko je ima) imenovana kao takva u Ugovoru ili druga osoba postavljena s vremena na vrijeme od strane Izvoaa u okviru odredaba Ugovora; - "Podizvoa" znai bilo koju osobu imenovanu u Ugovoru kao podizvoa, proizvoa ili isporuilac za dio Radova ili bilo koja osoba kojoj je dio Radova dat Podugovorom u skladu sa odredbama Ugovora i pravni nasljednici na koje je ta osoba prenijela svoja prava, ali ne i bilo koja osoba koju je Podizvoa opunomoio; - "Odbor za presuivanje u sporu" znai osobu ili osobe imenovane kao takve Ugovorom, ili druga osoba ili osobe postavljene kao takve s vremena na vrijeme u okviru odredaba Ugovora. Ovakva podjela na uesnike nije u koliziji sa naom podjelom, jer: - su naom podjelom obuhvaeni svi uesnici u izgradnji, a ne samo u gra enju objekta; - pod pojmom "podizvoa" mogu se podrazumijevati svi "ostali uesnici" koji su kod nas navedeni, to zavisi od vrste ugovora izmeu investitora (naruioca) i izvoaa. Uobiajena je praksa, a za objekte koji se fnansiraju iz sredstava budeta i fondova (sredstva poreskih obveznika) obaveza, da se uesnici i izgradnji objekta biraju na ustaljeni, provjereni i propisani nain. U tom smislu moe se koristiti algoritam kojim je utvren redosled svih aktivnosti (Sl. 1). 16 INVESTITOR I UESNIK zakljuivanje ugovora INVESTITOR izrada ugovorne dokumentacije STRUNE SLUBE konkurs za izbor uesnika STRUNE SLUBE prijem ponuda KOMISIJ A otvaranje ponuda KOMISIJ A vrednovanje ponuda KOMISIJ A dodjeljivanje poslova (predlog investitoru) odluka investitora realizacija zadataka stop da ne PONU AI

izrada ponude ponovo Slika 1. Algoritam izbora uesnika u realizaciji investicionog Projekta Postupak pri izboru je u principu isti za bilo kog uesnika u realizaciji Projekta. Detaljnije o pripremi dokumentacije i ukupnoj proceduri izbora bie rijei u poglavljima 8.7 i 9.3. 17 4. FAZE INVESTICIONIH PROJEKATA Projekat ma kog obima bio, mora proi kroz odreene faze svog nastajanja. Podjela nastajanja Projekta na faze je nuna iz vie razloga: - postoji tehnoloka zavisnost izmeu aktivnosti u procesu nastajanja Projekta; - nuno je donoenje odreenih upravljakih odluka nakon zavretka pojedinih aktivnosti, kao uslova za nastavak sa radom na ostalim aktivnostima; - bolja je podjela zadataka, a samim tim i laka kontrola; - moe eventualno da dodje do odustajanja od daljih aktivnosti u sluaju da se, na bazi prethodnih aktivnosti i eventualnih izmjena ili poremeaja na tritu, utvrdi da nije opravdano da se nastavi sa radom, ime se mogu utedjeti znatna finansijska sredstva. Realizacija nekog Projekta, a samim tim i upravljanje, moe da se ostvari kroz etiri faze: - koncipiranje Projekta; - definisanje Projekta; - realizacija investicionog Projekta; - probna proizvodnja. Iz pobrojanih osnovnih aktivnosti koje treba obaviti u pojedinim fazama, vidljivo je da se izmeu pojedinih faza ne moe povui jasna granica. Naprotiv, takva granica nije ni poeljna, jer bi to znatno uticalo na kvalitet svake naredne faze, a posebno na rok zavretka svih faza. Iskustvo pokazuje da su preklapanja neizbjena i nuna i da sve faze projekta traju od poetka do konanog cilja, to se vidi iz grafikona na slici 2. INTEZITET TRAJ ANJ E A B C D POETAK REDOVNE PROIZVODNJE KONCIPIRANJE I FAZA DEFINISANJE II FAZA REALIZACIJA

III FAZA PROBNA PROIZVODNJA IV FAZA 18 Slika 2. Faze investicionog projekta Iz grafikona (Slika 2.) se vidi da se intenzitet svih aktivnosti u jednom periodu poveava da bi u odreenom vremenskom periodu dostigao svoj maksimum, a onda veom brzinom od brzine uspona, padao. Pri tome, primijetne su tri take (A, B, C) i jedna linija presjeka (D). Take presjeka predstavljaju naglo smanjenje intenziteta aktivnosti prethodne faze i poveanje intenziteta aktivnosti naredne faze. Linija presjeka predstavlja maksimalni intenzitet aktivnosti na uhodavanju proizvodnje i prelazak na redovnu proizvodnju, uz istovremeni prestanak svih aktivnosti iz tri prethodne faze. To ujedno oznaava i zavretak Projekta. Svaki uesnik u pojedinim fazama realizacije Projekta ima odreene zadatke. Jedini uesnik koji ima zadatke u svim fazama je investitor. Znai, moe se rei da investitor upravlja Projektom, a ostali uesnici sa pojedinim aktivnostima i zadacima u njemu. Zato svi oni za svoje zadatke u okviru podfaza Projekta mogu napraviti slian grafikon. Na kraju treba naglasiti da pojedini autori imaju miljenja da treba Projekat dijeliti na vie faza, to je mogue, jer nigdje i nikada nijesu utvrena pravila o toj podjeli. Rukovodilac Projekta, sa svojim saradnicima, treba o tome da odlui imajui u vidu specifinosti, sloenost i vrijeme nastajanja Projekata. Pri tome, treba se starati da se faze i zadaci koje u njima treba izvravati, jasno definiu i lociraju. 19 5. PRISTUP UPRAVLJANJU PROJEKTIMA Savremena koncepcija upravljanja Projektima zahtijeva jedan osmiljen i organizaciono definisan pristup. Sloenost investicionih Projekata, njihova struktura, veliki broj uesnika, cijena kotanja, rok gradnje, uslovi izvravanja pojedinih aktivnosti i drugi specifini uslovi koji karakteriu svaki investicioni Projekat iziskuju programiran rad u cijelom procesu investiranja, tj. od zamisli pa do ostvarivanja konanog cilja. Veoma vaan element u upravljanju Projektima je osposobljenost investitora. Od sposobnosti investitora zavisi i kakav e biti izbor izvoaa radova i ostalih uesnika u realizaciji investicionog Projekta, jer svaki sposobni investitor zna pravilno da procijeni podobnost izvoaa. On zna pravilno da usmjerava sve poslove po unaprijed utvrenom algoritmu izvravanja pojedinih aktivnosti. To se postie pravilnom raspodjelom zaduenja, redovnom kontrolom, pravovremenom informacijom i donoenjem odluka. Radi ostvarivanja ovih zadataka investitoru i svim ostalim uesnicima u realizaciji investicionog Projekta stoji na raspolaganju savremena raunarska tehnika i brojni programi za upravljanje Projektima. 5.1 Projekat kao kibernetiki sistem Investicioni Projekat kao kompleksan poduhvat predstavlja jedan sistem. To je upravljivi ili kibernetiki sistem kod koga ulogu upravljakog podsistema vri projektni tim, a strukturu Projekata, kao dijela sistema kojim se upravlja, ine radni

procesi ili aktivnosti, koje je potrebno izvriti da bi se Projekat realizovao. Radne procese ili aktivnosti, kao komponente ovog sistema, za ije izvrenje je potreban rad, sredstva, vrijeme i informacije, koncentrisali smo u etiri faze i to: koncipiranje, definisanje, realizacija i probni rad. Investicioni Projekat u kibernetikom smislu pripada grupi sistema sa zatvorenim upravljanjem, koji imaju povratnu spregu. Ulogu povratne sprege, izmeu izlaza upravljanog dijela podsistema i upravljakog podsistema, vri jedan poseban podsistem informacija, koji mora postojati u svim sistemima Projekta (Slika 3.). Upravljaki podsistem odreuje ciljeve, politiku, strategiju, organizaciju, donosi odluke, vri koordinaciju i kontrolu. Cilj se, u teoriji sistema, definie kao neko stanje sistema koje se eli postii. U konkretnom sluaju cilj je realizacija nekog investicionog Projekta. Politika upravljanja je skup pravila i principa, koje usvoji upravljaki podsistem, na osnovu kojih odluuje i planira akcije. Ona omoguava jedinstveno usmjeravanje akcija pa zbog toga ima sva svojstva plana. 20 Plan je skup odreenih aktivnosti, njihovih meuzavisnosti, trajanja istih i potrebnih resursa i sredstava za njihovo izvravanje. Strategija je skup pravila u algoritamskom obliku na osnovu kojih se preduzimaju dopunske upravljake akcije u zavisnosti od stanja u kome se sistem nae u nekom vremenu da bi se postigli neki podciljevi. Zbog toga ona je podlona stalnim promjenama tokom vremena. Organizovanje predstavlja formulisanje odgovarajue organizacione strukture, veza elemenata strukture, zadataka koordinacije aktivnosti svih uesnika i organizaciona sredstva potrebna za ostvarenje projekta. aktivnosti faze projekta koncipiranje definisanje realizacija probni rad Podsistem implementacije projekta ciljevi politika organizovanje donoenje odluka kontrola Podsistem upravljanja projektom prikupljanje i obrada informacija Podsistem informacije

okolina izlaz Y ulaz U Slika 3. [ema upravljanja Projektom Donoenje odluka je aktivnost upravljakog sistema kojom se razrjeava problem izbora izmeu vie varijanti. Uslov za donoenje optimalne odluke je postojanje dobre organizacije, kompleksnih, jasnih i pravovremenih informacija i uspjene koordinacije lanova upravljakog tima. Koordinacija je usklaivanje u izvravanju aktivnosti, odravanje harmonije i vrenje adaptacije i smirivanja izmeu uesnika u realizaciji Projekta, to sve skupa zahtijeva stalno komuniciranje izmeu izvrioca odreenih zadataka. Kontrola je upravljaka aktivnost koja podrazumijeva utvrivanje odstupanja od planiranih i projektovanih veliina, analizu uzroka odstupanja i aktiviranje nadlenih organa radi eliminisanja odstupanja. Aktivnosti kontrole se odnose na kvalitet, koliine, trokove, vrijeme i funkcionisanje organizacije. Upravljani dio sistema-podsistem implementacije Projekta, prima instrukcije od upravljakog podsistema i izvrava sve aktivnosti na ostvarivanju Projekata. Aktivnosti ovog podsistema izvrava veliki broj subjekata-uesnika u ostvarivanju Projekta. Da bi se uspjeno moglo upravljati sistemom mora da postoji jedinstven informacioni sistem koji ima, tj. vri ulogu povratne sprege izmeu izlaza podsistema implementacije Projekta i podsistema upravljanja Projektom (Slika 3). Ovaj sistem ima zadatak da prikuplja, obrauje, uva i distribuira sve podatke i informacije svim subjektima koji uestvuju u realizaciji Projekta a posebno podsistemu upravljanja Projektom. Sloenost investicionih Projekata, njihova specifinost, veliki broj uesnika u njegovom ostvarivanju, duina gradnje i cijena kotanja uslovljavaju da se rjeavanju ovako sloenih upravljakih zadataka prie algoritamski. To podrazumijeva da se odrede aktivnosti, izvrilac i proces izvravanja. 21 5.2 Oblasti upravljanja Na osnovu iskustva i detaljnih istraivanja, a imajui u vidu specifinost i sloenost graevinskog Projekta, moe se prihvatiti opredjeljenje da su osnovne funkcionalne komponente upravljanja kako slijedi : - upravljanje obimom Projekta; - upravljanje vremenom; - upravljanje trokovima; - upravljanje kvalitetom; - upravljanje ugovaranjem; - upravljanje nabavkom; - upravljanje ljudskim resursima; - upravljanje komunikacijama; - upravljanje konfliktima; - upravljanje promjenama i

- upravljanje rizikom. Upravljanje obimom Projekta se najefikasnije ostvaruje u fazi koncipiranja, gdje se u osnovi definiu svi fiziki parametri koji opredjeljuju obim Projekta. Ovo ne znai da se i u narednim fazama ne moe uticati na obim Projekta, ali sve to se vie pribliavamo kraju taj uticaj je sve manji. Treba imati u vidu da od obima Projekta zavisi njegov proizvodni ili upotrebni kapacitet, a nakon zavretka Projekta i njegov ekonomski poloaj, to se posebno odnosi na trokove odravanja i amortizacije. Zbog toga se treba starati da obim radova, opreme i postrojenja bude optimalno programiran. Upravljanje vremenom je veoma vana funkcionalna komponenta kojom se uspostavlja, odrava i obezbjeuje odravanje planiranih rokova izvravanja pojedinih zadataka, a samim tim i roka zavretka Projekta. U cilju kvalitetnog upravljanja vremenom koriste se savremene metode planiranja, prvenstveno tehnika mrenog planiranja, savremeni programski paketi i sredstva. Operativnim planiranjem vremena i preduzimanjem adekvatnih organizaciono-tehnikih mjera obezbjeuje se regulacija planiranog vremena tj. eliminisanje eventualnih zakanjenja u realizaciji projekta. U postupku upravljanja vremenom uvijek se treba rukovoditi izrekom "vrijeme je novac". Upravljanje trokovima obezbjeuje se ostvarivanje planiranih trokova u svim fazama Projekta. Sprovoenjem adekvatne procedure obezbjeivanja, troenja, praenja, analiziranja, izvjetavanja i kontrole obezbjeuje se racionalan postupak utroka finansijskih sredstava. Ove aktivnosti administrativno provode finansijske slube a sutinskih najvie na trokove i njihovo pravilno korienje utiu tehniki organi koji realizuju Projekat. Zbog toga upravljanje trokovima je jedan od prioritetnih zadataka svih nosioca funkcija realizacije Projekta. Upravljanje kvalitetom se mora sprovodditi u svim fazama i svim djelovima Projekta. Upravljanjem se mora obuhvatiti materijal, oprema, postrojenja, sirovine, rad i dr. Upravljanje se mora sprovoditi u skladu sa propisima, normativima i standardima. Cilj upravljanja kvalitetom je da se onemogue greke, tj. da se postignu projektovani kapaciteti i kvalitet i da se minimiziraju gubici materijala, rada, vremena i dr. Upravljanje ugovaranjem je funkcionalna komponenta kojom se uspostavljaju poslovni odnosi izmeu investitora i uesnika u realizaciji Projekta. Upravljanje ugovaranjem pretpostavlja kvalitetnu pripremu (tehnika i ostala dokumentacija, ugovorna dokumenta i dr.), sam proces ugovaranja (poziv, procedure i potpis ugovora) i praenje realizacije ugovorenih obaveza tokom nastajanja Projekta. Od kvaliteta ugovaranja umnogome zavisi budui odnos ugovornih strana, a samim tim i uspjenost Projekta. Zbog toga upravljanje ugovaranjem treba shvatiti kao veoma znaajnu komponentu funkcionisanja cjelokupnog upravljanja Projektom. 22 Upravljanje nabavkom je voma vana funkcionalna komponenta kojom se obezbjeuju preduslovi za uspjenu realizaciju Projekta od strane svih uesnika. Upravljanje nabavkom moraju biti obuhvaeni svi materijalni resursi kako za graenje, tako i za opremanje Projekta. Upravljanje mora da obezbijedi odgovarajue procedure koje e garantovati kvalitet, optimalne trokove i planirane rokove. Svi uesnici u realizaciji Projekta imaju odgovarajue obaveze u procesu upravljanja nabavkama. Upravljanje ljudskim resursima podrazumijeva usmjeravanje i koordinaciju ljudskih resursa tokom itavog perioda realizacije Projekta. Prilikom realizacije

Projekta nosilac procesa upravljanja ljudskim resursima je rukovodilac Projekta. Zbog toga njegovom izboru treba posvetiti posebnu panju. Njemu pomau pomonici koji, svaki u svom domenu, upravlja dijelom ljudskih resursa. Osnovni principi rukovodioca Projekta treba da su: besprekorno izvravanje zadataka, briga o ljudima, disciplina i drugarstvo, jedinstvenost upravljakih akcija, eliminisanje nejednakosti meu ljudima i motivacija. Sprovoenjem ovih principa obezbjeuje se ostvarivanje ciljeva Projekta u okviru kvaliteta, trokova i vremena. Upravljanje komunikacijama je voma znaajna komponenta sa aspekta cijelog procesa upravljanja Projektom. Upravljanje se mora vriti u cijelom procesu informisanja tj. kroz proces slanja, prenosa, prijema, obrade, interpretacije i razmjene informacija, kao i organizovanje i odravanje baze podataka. Informacije moraju biti pouzdane, jednoznane, blagovremene, dostupne, dovoljne i ekonomine. Upravljanje konfliktima obuhvata istraivanje i nain rjeavanja konflikta izmeu ljudi. Konflikti dovode do poremeaja odnosa unutar grupe, ili ire, ime umanjuje njenu kohezionu stranu i slabi mogunost ostvarenja ciljeva, zadataka i interesa. Zato treba blagovremeno djelovati tj. upravljati konfliktima. Najbolje je upravljanje usmjeriti ka izbjegavanju konflikata, to se postie: razvijanjem dobrih me usobnih odnosa; eliminisanjem nejednakosti meu ljudima; dobrom i efikasnom organizacijom upravljanja ljudskih resursima i sl. Upravljanje promjenama je komponenta koja se bavi predvianjima promjena i njihovim uvoenjem u Projekat. Promjene su neizbjene kod Projekata ija realizacija dugo traje. Na Projekat mogu uticati razni dogaaji i mjere koje se mogu, manje ili vie, odraziti na njega. Najee se deavaju tehnoloke, finansijske, pravne, vojne, politike i dr. Osnovno je da treba upravljati sa promjenama to znai da treba planirati, uvoditi i pratiti promjene. Posebno je vano analizirati uticaj promjena na ciljeve Projekta. Adekvatno obimu promjena treba preduzimati mjere kojima e se omoguiti da se osnovni ciljevi Projekta ostvare. Upravljanje rizikom ima za cilj da se: otkriju mogui rizici; procijeni njihov uticaj na Projekat i iznau naini eliminisanja ili svoenja negativnih uticaja na najmanju moguu mjeru. Rizici su neizbjeni kod investicioniih Projekata. Oni se mogu manifestovati kroz: tehnologiju, rokove, cijene, elementarne nepogode, nedostatak resursa, nesrea na poslu, donoenjem zakona i podzakonskih akata i sl. Upravljanje rizikom je stalan i sloen posao upravljakih struktura. Preventivnim djelovanjem moraju se mogui rizici svesti na najmanju moguu mjeru. Stalnim praenjem, otkrivanjem i blagovremenim eliminisanjem rizika i/ili njihovih posledica doprinijee se njihovom svoenju na razumnu mjeru. U nastavku prilikom obrade pojedinih poglavlja bie vie govora o konkretnim rjeenjima u pogledu primjene funkcionalnih komponenti upravljanja Projektima. 23 6. ULOGA KONSULTANTA U UPRAVLJANJU GRAEVINSKIM PROJEKTIMA Konsultant u najirem smislu te rijei je savjetnik. Savjetnik moe biti potreban u svim podrujima ljudskog rada i djelovanja. Nae interesovanje za konsultanta ogranieno je na podruje izgradnje objekata, tj realizacije investicionih Projekata.

Konsultanske usluge se mogu pruiti kao pojedinane, kao grupa usluga ili kompleksna usluga. Dakle, moe se zakljuiti da su konsultanske usluge one gdje pojedinac, firma ili grupa firmi pruaju savjetodavne usluge naruiocu radi rjeavanja odreenih tehnikih, ekonomskih, pravnih i drugih pitanja iz podruja izgradnje objekata. Tu se prvenstveno misli na izbor tehnologije, voenje investicija, prenos znanja, obuku kadrova, upravljanje cijelim Projektom i dr. Bitno je shvatiti da konsultanske usluge nijesu fiziko izvravanje bilo kakvih vrsta radova. Temeljna pravila u obavljanju konsultanskih usluga su: - profesionalnost u poslu i zatita interesa naruioca; - potpuna nezavisnost od druge strane; - primanje naknade za svoj rad iskljuivo od naruioca; - strunost koja mu omoguava da uspjeno obavi zadatak; - profesionalnost u radu. Konsultant ne smije imati nikakvog finansijskog interesa, van ugovorenih, u izgradnji, proizvodnji ili nabavci materijala i opreme za Projekat na kojem je angaovan. Na taj nain bie osloboen svih moguih sukoba interesa koji bi mogli iz toga proizii. Konsultant prilikom odluivanja o prihvatanju neke konsultanske usluge mora voditi rauna da: - preuzeti posao treba obaviti na visokom profesionalnom i etikom nivou; - tehniko i ostalo znanje, profesionalno iskustvo i sposobnost izvrioca poslova mora u potpunosti odgovarati potrebama Projekta; - prihod ostvaruje iskljuivo od usluga. O angaovanju konsultanta odluuje uesnik u izgradnji objekta po sopstvenom opredjeljenju, a u direktnoj je zavisnosti od njegove strune osposobljenosti. Prema vodiu Svjetske banke (World Bank) konsultantske inenjerske firme se mogu svrstati u tri kategorije : a) firma nezavisnih konsultanata; b) firme koje povezuju funkcije konsultanata sa funkcijom izvoaa, koje su me usobno povezane ili udruene ili su u vlasnitvu izvoaa; c) firme koje su u stvari podrunice proizvoaima ili sami proizvoai sa odsjecima za projektovanje koje nude konsultantske usluge. 24 Za Svjetsku banku su prihvatljivi kao konsultanti na Projektima koji se finansiraju iz njenih kredita firme navedene pod a) ako su njihove kvalifikacije odgovarajue. Firme navedene pod b) i c) su prihvatljiva samo ako se unaprijed saglase da e na Projektu, za koji se angauju, svoju ulogu ograniiti samo na konsultantske usluge i da e sebe i lanove svoje podrunice diskvalifikovati u bilo kom drugom svojstvu na tom Projektu. Naravno, svi investitori i finansijeri imaju pravo da propiu nain i kriterijume ne samo za izbor konsultantske firme ve i za izbor ostalih uesnika u realizaciji gra evinskog i ma kog drugog Projekta. Ovo pravo proistie iz elje investitora i finansijera da se u izgradnju ukljue samo podobni i referentni uesnici koji garantuju uspjeh Projekta kako po kvalitetu i vremenu realizacije tako i u pogledu ekonomske racionalnosti.

6.1 Konsultanske usluge Konsultantske usluge mogu biti sve aktivnosti na upravljanju projektima i kroz sve njegove faze meu kojima su najznaajnije: - prethodna istraivanja; prouavanja i analize tehnoloko-tehnikih, ekonomskih, urbanisitkih, energetskih, saobraajnih, geotehnikih, seizmolokih, geodetskih, hidrometeorolokih, hidrolokih, vodoprivrednih i dr. uslova; uslova zatite od poara i eksplozija; zatite ivotne sredine i drugih uticaja na izgradnju i korienje objekta; - istrage lokacije za izgradnju objekta i stim u vezi sve istrage, studije i analize; - istraivanja trita u zemlji i inostranstvu; - izrada prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti; - priprema dokumentacije za izbor uesnika u izgradnji objekata (ugovorna dokumenta) i poslovi na analizi prispjelih ponuda; - prikupljanja uslova za izradu tehnike dokumentacije i saglasnosti na istu; - nadzor nad izradom tehnike dokumentacije; - revizija i tehnika kontrola dokumentacije; - praenje i usklaivanje rada uesnika u izgradnji objekata; - kontrola praenja finansijskih sredstava; - nadzor nad izgradnjom objekta; - strune usluge kod dobijanja graevinske dozvole, tehnikog pregleda objekta i dobijanja upotrebne dozvole; - struna pomo u postupku konanog obrauna, preliminarne primopredaje i konane primopredaje objekta; - prikupljanje, inoviranje i obrada podataka i informacija; - nadzor nad funkcionisanjem objekta u fazi probne proizvodnje; - ekonomske i pravne usluge u svim fazama Projekta. - uee u rjeavanju sporova, raznih zahtjeva i sl. Oigledno je da se konsultanske usluge mogu davati i koristiti u sve etiri faze nastajanja Projekta. Konsultanske usluge mogu koristiti investitor, izvoa radova i ostali uesnici u izgradnji objekata. Koje usluge e uesnik u Projektu ponuditi konsultantu u najveoj mjeri zavisi od osposobljenosti uesnika. U svakom sluaju kod rjeavanja nestandardnih problema treba ukljuiti odgovarajue konsultante ili konsultantske firme. 25 6.2 Konsultanske usluge prema FIDIC-u Prema FIDIC-u (meunarodna federacija konsalting-savjetodavnih inenjera) konsultanske usluge mogu se podijeliti u pet velikih grupa i to: - savjetodavne usluge; - predinvesticione usluge; - usluge projektovanja i nadzora kod izgradnje objekata; - specijalizovane usluge projektovanja i razvoja; - rukovoenje Projektom. 6.2.1 Savjetodavne usluge Ove usluge obuhvataju davanje savjeta kontinuirano ili za posebne Projekte ili

probleme. Tu mogu biti obuhvaeni savjeti o rukovoenju, proizvodnji, nadzoru, testiranju i kontroli kvaliteta. One mogu obuhvatiti i takve usluge kao to su nastupi pred sudovima, komisijama, direkcijama ili drugim pravnim tijelima, kako bi se pruili dokazi ili na drugi nain iznijelo struno miljenje temeljeno na poznavanju inenjeringa, na iskustvu i prosuivanju, te procjene da bi se ustanovila vrijednost imovine, zgrada, postrojenja, opreme i materijala ili drugih prirodnih bogatstava i sredstava. 6.2.2 Predinvesticione usluge Predinvesticione usluge su istraivanja koja normalno prethode donoenju odluka da li da se prie izvoenju nekog konkretnog Projekta. Te usluge mogu imati kao svoje ciljeve: utvrivanje investicione politike, odreivanje glavnih karakteristika i izvodljivosti Projekta ili utvrivanje promjena u politici i radu za uspjenu realizaciju ili funkcionisanje investicionih Projekata. U okviru ovih usluga podrazumijevaju se svi poslovi na utvrivanju prirodnih bogatstava, istraivanja i mjerenja i razne alternativne studije razvoja. Isto tako vri se izbor lokacije, razrada konkretnih tehnikih rjeenja, proraun trokova, ekonomske i finansijske analize potrebne za ocjenu Projekta. Usluge se pruaju i u domenu rukovoenja, planiranja, regulatorne i marketing politike, sistema voenja poslova, izbora kadrova i radne snage i dr. 6.2.3 Usluge projektovanja i nadzora kod izgradnje objekata Ove usluge uglavnom obuhvataju inenjerijski dio Projekta i najee se pruaju kroz etiri faze: - generalni projekti ili idejna rjeenja kroz koja se daju podaci za izradu prethodne studije opravdanosti; - idejni projekti putem kojih se daju osnovni podaci za izradu studije opravdanosit; - izrada glavnih i izvoakih projekata koji pruaju detaljne podatke o kotanjima i slue za dobijanje graevinske dozvole, izbor uesnika u gra enju i za graenje objekta; - specijalne usluge koje su potrebne za neki Projekat kao to su: rezidentni nadzor tokom graenja, specijalni pregledi i testiranja, planiranje, kontrola trokova, pomo u fazi probne proizvodnje i sl. 26 6.2.4 Specijalizovane usluge projektovanja i razvoja Ovu vrstu usluga pruaju konsultanti koji su se specijalizovali za izradu inicijalnih projekata za neke radove, kao to su projekti za procese koji se koriste kod obrade sirovina ili u proizvodnji, za primjenu automatskih komandi, za projekte montanih zgrada ili opreme. U najveem broju sluajeva ova vrsta usluga izvrava se u saradnji sa osobljem naruioca posla. Ponekad se pruaju usluge za razvijanje noviteta i za pomo pri registraciji patenata. Vrlo esto konsultant ima svoju laboratoriju, a u nekim sluajevima on koristi laboratorijske usluge koje mu pruaju istraivake i naune organizacije. 6.2.5 Rukovoenje Projektom

Rukovoenje Projektom je definisano kao: "Mobilizacija raznovrsnih izvora i koordinacija njihovih aktivnosti sa ciljem da se posao koji izvrava svaki pojedinac akumulira u multidiscipliniran timski napor da se postigne investitorov cilj u okviru dogovornog plana, budeta i kvaliteta" . Od tima za rukovoenje Projektom, pored voenja inenjeringa dobavke, izgradnje i primopredaje, zahtijeva se da se angauje u izvravanju i drugih poslova, kao to su osiguravanje finansiranja Projekta, odravanje javne svijesti o Projektu i dobijanje dravnih saglasnosti i odobrenja. U nastavku e detaljnije biti govora o svim pojedinanim uslugama koje su ovdje samo taksativno nabrojene, to e omoguiti da se stekne potpun uvid u kompleksnost ovih usluga. 6.3 Modeli pruanja konsultanskih usluga Od veoma velikog znaaja je da se investitor prije pristupanja realizaciji Projekta odlui o modelu svog organizovanja, a u vezi sa tim o potrebi, mogunostima i modelu korienja konsultanskih usluga. Prema vodiu Ujedinjenih nacija-ekonomska komisija za Evropu, uloga i poloaj konsultanta pri realizaciji nekog Projekta moe se zasnivati na jednom od etiri sljedea modela: - konvencionalnom modelu; - sopstvenom modelu; - modelu rukovoenja (upravljanja) projektom ili - modelu "klju u ruke". 6.3.1 Konvencionalni model Kod ovog modela investitor angauje konsultanta radi obavljanja profesionalnih usluga kao to su: izrada planova, izrada tehnikih specifikacija, izrada ugovorne dokumentacije za izbor uesnika u izgradnji objekta, analiza pojedinih trokova, uee u pregovorima, zastupanje interesa investitora i sl. Znai investitor zadrava punu odgovornost za realizaciju Projekta, a konsultant mu slui kao profesionalni savjetnik ili opunomoeni predstavnik. Ovaj je veoma esto primjenljiv metod jer ima niz prednosti koje se ogledaju u sledeem: - konsultant nastupa u strunom pogledu potpuno nezavisno i bez ikakvih finansijskih interesa u izgradnji, proizvodnji ili nabavci materijala, 27 osiguravajui na taj nain u potpunosti slobodu od bilo kakvih sukoba interesa; - dokumentacija je uglavnom zavrena prije nego to se zakljue ugovori o graenju, te se na taj nain smanjuje rizik koji se javlja zbog nepredvienih problema u toku napredovanja Projekta; - odgovornosti nezavisnog konsultanta, izvoaa i investitora mogu se jasno utvrditi, doputajui kontrolu i ravnoteu odnosa izmeu njih u cjelosti; - obim graevinskih radova je tano utvren, ali se dozvoljavaju konkurentnije ponude za graenje; - uee investitora u razvoju Projekta je fleksibilno; - ovaj metod uglavnom odgovara zakonskim traenjima za javne radove u

mnogim zemljama; - finansijska obaveza je prethodno utvrena. Ova metoda nije najbolja, tj. daje veoma male efekte u sluajevima kada se izgradnja odvija u fazama i kada se tehnika dokumentacija izrauje u toku graenja, jer njena dosledna primjena u ovom sluaju trai vie vremena. Ovo i zbog toga jer se trokovi izgradnje utvruju u kasnijim vremenima to moe imati odraza na poveane trokove, naroito ako se ponude trae u nepovoljnijem razdoblju vremena. Mora se voditi rauna i o tome da izvoa radova mora biti osposobljen da preuzme odgovornost za svoje podizvoae. Pri izboru metode mora se voditi rauna o ovim mjerama opreza. Ipak ovaj metod podrava najvei broj pravnih i finansijskih udruenja, posebno zbog injenice da investitor zadrava za sebe obavljanje veoma znaajnog dijela poslova na planiranju, kontroli i koordinaciji. Ovaj metod moe biti primjenljiv kod svih vrsta, od malih pa do velikih i kompleksnih Projekata. 6.3.2 Sopstveni model Sopstveni model pretpostavlja maksimalno angaovanje strunjaka investitora, a minimalno angaovanje nezavisnih konsultanata. Po ovom modelu strunjaci investitora se bave rukovoenjem Projektom, izradom ugovorne dokumentacije, sprovoenjem postupka izbora uesnika u izgradnji objekta, izvravanjem svih obaveza nabavke opreme i postrojenja i putanjem objekta u probni rad. Uloga nezavisnog konsultanta svedena je na minimum, a obino se angauje na davanju savjeta ili pomoi u specifinim elementima Projekta o kojima osoblje investitora nije dovoljno osposobljeno, iskusno iii spremno. Prednosti ovog metoda su: - male ili nikakve mogunosti spoljnih sukoba interesa; - veoma visoka fleksibilnost i sloboda u internom prenoenju odgovornosti; - mogunost da investitor zadrava kontinuitet angaovanja i da se lanovi tima za izvoenje Projekta bolje upoznaju sa potrebama i politikom investitora nego spoljne firme; - mnogo jednostavnije prilagoavanje izgradnji; - dozvoljava maksimalno ukljuenje u razvoj Projekta s odgovarajuom mogunosti kontrolisanja odluka. Prilikom izbora ove metode mora se voditi rauna o angaovanju onih kadrova koji nijesu potrebni nakon zavretka Projekta, kao i o punoj odgovornosti investitora za cio Projekat. Mogao bi se pojaviti i problem ogranienja pristupu novim metodama i postupcima kao i razgranienju pojedinih trokova internog osoblja, pri emu nije iskljuena i mogunost pojave veih sveukupnih trokova Projekta. Ovaj metod treba uvijek primjenjivati kada je investitor obezbijedio adekvatno osposobljeno osoblje i kontinuitet u obavljanju investicionih poslova. Adekvatno 28 osposobljeno osoblje podrazumijeva osposobljenost do nivoa osposobljenosti konsultanata u profesionalnim organizacijama. 6.3.3 Model rukovoenja (upravljanja) Projektom Ovaj model podrazumijeva angaovanje jedne ili vie konsultanskih firmi, od strane

investitora, za izvravanje sledeih aktivnosti u domenu realizacije Projekta: - planiranje; - rukovoenje Projektom; - rukovoenje izradom dokumentacije; - nabavka; - rukovoenje graenjem i montaom; - primopredaja i dr. Uloga konsultanata svodi se na ulogu investitora i na strune usluge, a nikako na izvrenje radova, tj. graenje objekta. Ove firme, u procesu izbora i praenja rada uesnika u izgradnji, nastupaju kao predstavnici investitora, u dijelu poslova koji im je povjeren. Tako se jedna konsultanska firma moe angaovati kod izrade tehnike dokumentacije, druga za rukovoenje graenjem, trea za rukovoenje nadzorom, a nije iskljuena ni mogunost angaovanja firme koja bi upravljala cijelim Projektom i kojoj bi sve ostale bile podreene. Osnovne prednosti ove metode su jer: - investitor, kao dio tima za rukovoenje Projektom, moe saraivati direktnije i blie u toku izvravanja poslova. Meutim stepen angaovanosti investitora je veoma fleksibilan, te moe biti od cjelokupnog donoenja odluke o Projektu do znatnog angaovanja osoblja investitora u timu za rukovoenje Projektom: - u svim fazama se prihvataju iskusni struni savjeti; - se firma ili firme koje pruaju strune usluge kod rukovoenja Projektom, ne sukobljavaju u interesima koji bi proizali iz finansijskih interesa u opremi, materijalima ili graevinskim radovima; - se olakava graenje u etapama, jer se time dozvoljava planiranje i odravanje kratkih rokova graenja; - postoji mogunost da se svi ugovori za izgradnju zakljue na osnovu rezultata sprovedenog nadmetanja na bazi kompletnih specifikacija, smanjujui tako rizik izvoaa radova koji bi ugradio u ponuene cijene; - se svaki pojedini ugovor zakljuuje putem nadmetanja pa je efektivna kontrola cijena olakana uporeivanjem. Svako odstupanje od planiranih i/ili procijenjenih trokova moe se vrlo rano otkriti i izvriti odgovarajue ispravke zajedno sa investitorom; - je uravnoteeno razmatranje aspekata dokumentacije i izgradnje objekta; - je olakano angaovanje malih i/ili lokalnih izvoaa radova da bi se pomogao njihov razvoj. Prilikom odluivanja o prihvatanju ovog modela treba uzeti u obzir i sljedee injenice: - stepen angaovanosti investitora i obim poslova kojima e rukovoditi tim za "rukovoenje Projektom", treba da se utvrdi na poetku, kako bi se olakalo donoenje odluke o samom postupku; - da treba jasno definisati odnose izmeu pojedinih ugovaraa; - investitor ne dobija vee garancije za radove i nabavljenu opremu nego to bi dobio direktnim izborom uesnika u izgradnji, budui da firma koja prua usluge "rukovoenja Projektom" nastupa kao njegov zastupnik u tom pogledu;

29 - konsultanska firma koja je rukovodilac Projekta ne moe dati garancije koje se odnose na rad postrojenja, ili procese koji su obuhvaeni u postrojenju, osim za sisteme i/ili procese koje su oni projektovali; - ne mogu se garantovati konani trokovi, dok se ne dobiju svi ugovori za izgradnju; - na Projektima koji su locirani u podrujima gdje je mogunost lokalnih izvoaa ograniena, koritenje velikog broja ugovora za izgradnju nije ba izvodljivo, s obzirom na trokove mobilizacije svakog izvoaa. U takvim je sluajevima bolje imati jednog izvoaa. - investitor treba biti zadovoljan samo sa konsultanskom firmom ije su kvalifikacije odgovarajue za Projekat. S obzirom na kompleksnost zadatka "rukovoenje Projektom", od takve se firme zahtijeva veliko iskustvo i sposobnost. Ova metoda najbolje odgovara Projektima koji su kompleksni i zahtijevaju vrsti program rada. 6.3.4 Model "klju u ruke" Model "klju u ruke" podrazumijeva ugovor s jednom firmom za projektovanje i gra enje kompletnog objekta koji je spreman za upotrebu. U nekim situacijama ovakav aranman bi mogao ukljuiti i odredbe za finansiranje Projekta. Investitor ili krajnji korisnik zadravaju odgovornost za odravanje i rad postrojenja. U sistemu izgradnje po sistemu "klju u ruke" postoje dvije odvojene uloge koje moe odigrati konsultant. Jedna je, ona, u kojoj je konsultant savjetnik investitoru i pomae mu da se udovolji svim traenjima, te nastoji zatititi interese investitora na Projektu. Alternativna uloga je ona u kojoj je on podizvoa firme koja ugovara projektovanje i graenje objekta, te on nastupa kao savjetnik te firme ili kao dio konzorcijuma. Prednosti ovakve metode su jer: - se trai minimalni broj osoblja investitora; - je mogue garantovati plan rada, projektno izvoenje u neto ranijoj fazi Projekta, nego to se to moe kod ostalih naina izgradnje objekta; - graenje objekata moe otpoeti prije nego to je zavrena cjelokupna tehnika dokumentacija, to moe podspjeiti rok zavretka Projekta; - postoji puna odgovornost prema investitoru s obzirom na jedan ugovor. Prilikom odluivanja i prihvatanja ovog modela treba uzeti u obzir i ove injenice: - uslovi programa i preliminarne specifikacije koje se koriste na nadmetanje moraju biti kompletne da bi se apsolutno osigurao kvalitet i sadraj Projekta. Obrnuto, ako ta firma nije izabrana putem nadmetanja, cijena ili gornja granica cijena se ne utvruje prije temeljne definicije obima, ukljuujui i sve vrste odluka koje se odnose po detaljnim planovima i specifikacijama, tako da se cijena ne utvruje ranije nego li kod drugih naina izvoenja radova; - strune usluge koje se daju kod izrade dokumentacije takoe su dio poslova po sistemu "klju u ruke", tj. nijesu u operativnoj nadlenosti investitora. U drugim oblicima ugovaranja koji obuhvataju tri uesnika -

investitora, konsultanta i izvoaa -postoji sistem pregleda i ujednaavanja, koji ne postoji kod naina po sistemu "klju u ruke". Cijena, programi rada i garancije za izvoenje trebaju se paljivo ispitati kako bi se utvrdila njihova efikasnost. Odredbe o vioj sili ili promjeni obima posla u ugovoru mogu izmijeniti ili uiniti nevaeom bilo koju navedenu garanciju. Postoje znatni problemi kod utvrivanja garancija za izvoenje, jer da bi se dozvolilo ispitivanje, one se moraju bazirati na prethodno utvrenom optereenju, uslovima okoline i ostalim 30 uslovima za izvrenje. Takvi kriterijumi nijesu tano utvreni sve dok Projekat nije dovoljno definisan. Ova metoda je najpogodnija kad su u pitanju mali ili jednostavni Projekti, gdje nijesu izraeni problemi definisanja obima radova, ili kada je obim radova standardan. Takva su stambena naselja, komercijalni, administrativni, industrijski i slini objekti. Na kraju treba naglasiti da je odabir metoda i odgovarajueg konsultanta stvar investitora ili drugog uesnika u izgradnji objekta i da od uspjenosti ovog odabira u mnogome zavisi i uspjenost Projekta. Konsultanti se moraju starati da opravdaju povjerenje koje im je dato, vodei rauna o tome da se ugled konsultanta teko i dugo stijee, a lako i brzo gubi. Konsultanti moraju biti afirmisani, struni, karakterni i dobro plaeni strunjaci, to obezbjeuje njihovu korektnost u izvravanju povjerenih im poslova. 31 7. KONCIPIRANJE PROJEKTA Faza koncipiranja je razrada inicijative za nastajanje Projekta, pri emu su u ovoj fazi nune sljedee aktivnosti: - definisanje osnovnog cilja Projekta, tj. odreivanje vrste, asortimana, koliine i kvaliteta proizvodnje - ako se radi o proizvodnom objektu, a osnovnih podataka o namjeni i funkciji objekta - ako se radi o neproizvodnom objektu; - definisanje tehnolokih i ostalih procesa proizvodnje i utvrivanje proizvodnih parametara; - definisanje ulaznih elemenata, kao to su: sirovina, energija, poluproizvodi i dr.; - definisanje trita, prihoda, rashoda i ostalih komponenata koji su znaajni za donoenje odgovarajuih odluka; - definisanje potreba u strunim i proizvodnim radnicima; - utvrivanje potrebnih finansijskih sredstava; - utvrivanje elemenata uticaja okoline na sistem (lokacijski, hidroloki, meteoroloki i drugi uticaji), proizvodnog procesa na okolinu (zagaivanje, promjena klime i dr.) i veze sistema sa ostalim sistemima istog ili vieg reda (transport, komunikacije i dr.); - izuavanje i prezentiranje podataka o uklapanju Projekta u prostorne, regionalne, generalne i detaljne urbanistike planove dotinog podruja ili posebne namjene, te u energetske, vodoprivredne, saobraajne i druge osnove i uslove; - izrada tehnikih rjeenja objekta, instalacija i nestandardne opreme kao i svih potrebnih podataka za standardnu opremu;

- ispitivanje i utvrivanje mogunosti za primjenu mjera za zatitu od zemljotresa i drugih neugodnosti, te zatite ivotne sredine; - izrada globalne postavke organizacionih modela, principa i dinamike realizacije Projekta; - utvrivanje vie moguih tehnikih rjeenja i njihovo vrednovanje; - predvidjanje osnovnih problema koji mogu nastati u pojedinim fazama nastajanja Projekta i predlaganje moguih rjeenja za njihovo eliminisanje; - donoenje odgovarajuih odluka nadlenih organa i organizacija. Znaajno je navesti da je vrlo vano da se ova faza studiozno i kvalitetno obavi, jer njen koncept ima presudni uticaj na sve sljedee faze, odnosno na postizanje pozitivnih rezultata kako u domenu vrste, asortimana, koliine i kvaliteta proizvodnje, tako i u domenu ostvarivanja dobrih finansijskih efekata kao jednog od vanih elemenata cilja koji treba postii. Pored toga, od kvaliteta poslova obavljenih u ovoj fazi u mnogome zavise i ukupni trokovi Projekta. Iako su trokovi za ovu fazu procentualno i apsolutno najnii, oni najvie utiu na ukupne trokove projekta, to se vidi na slici 4. 32 Iz dijagrama na slici 4. vidi se da koncipiranje u ukupnim trokovima projekta uestvuje sa svega 5%, a utie na ukupne trokove sa cijelih 65%. (Podaci Svjetske banke na osnovu obimnih istraivanja povodom pedesetogodinjice banke). Inae, koncipiranje predstavlja najstruniji dio posla, jer u ovoj fazi svi uesnici moraju posjedovati veliko znanje iz niza oblasti: tehnologije, proizvodnje, proizvodnih procesa, projektovanja, planiranja i programiran