PESMA ZA NAS DVOJE

Miroslav Antić

Znam, mora biti da je bilo tako:

nikad se nismo sreli nas dvoje,

mada se tražimo podjednako,

zbog sreće njene i sreće moje.

Po obrazima vetar me mlati,

čupa drveću žutu kosu,

u koji deo grada da svratim?

Dan je niz mutne ulice prosut,

vucaram okolo dva prazna oka,

gledam u lica prolaznika.

Koga da pitam,

smešan i mokar,

zašto je nisam sreo nikad?

Ili je već bilo?

Trebalo korak?

Možda je sasvim do mene došla,

al ja za ugao skrenuo gorak,

a ona ne znajući prošla.

Možda smo celu jesen obišli,

u žudnji ludoj, podjednakoj,

za korak se mimoišli?

Da.

Mora biti da je tako.

Pesnik: Miroslav Antić

obrada . borsam