HENRI V. LONGFELOU

PESMA OHIJAVATI

UTOPIJA

Beograd 2006

5

Uvod

Ako pita{ otkud pri~e,Otkud bajke i legende,Sa mirisom mrkih {uma,Sa rosom i vlagom poqa,S dimom {to se uskovitl’o,Sa hu~awem burnih reka,Sa starinskim ponavqawem,Sa pomamnim odjecimaKao groma u planini?

Kaza}u ti, re}i }u ti:„Iz {uma su i prerija,Iz jezera sa severa,Iz zemqe su Oxibveja,Iz dakotskog divnog kraja,Iz planina stenovitih,Iz mo~vara, baru{tina,Gde [u-{u-gah, plava ~apqa,Svija gnezdo u rogozu,Tra`i hranu u {evaru.Ja ponavqam {to sam ~uoSa usana Navadahe,Muzi~ara i peva~a.”

Ako pita{ NavadahuGde prona|e ove pesme,

6

Tako divqe i }udqive,Te legende, tradicije,Kaza}u ti, re}i }u ti:„U gnezdima {umskih ptica,U dabrovim le`ajima,U stopama bizonovim,U stani{tu gorskog orla!”

„Divqe ptice pevahu muU turobnim mo~varama,U barama, ritovima,^etovaik, vivak re~e,I Mang, gwurac, guska Vava,I [u-{u-gah, plava ~apqa,Divqi tetreb, Mu{kodasa!”

Pa ako me daqe pita{:„Reci, ko je Navadaha?Pri~aj nam o Navadahi”,Na tvoj zahtev radoznaliKaza}u ti, re}i }u ti:

„U dolini Tavasenta,U zelenom, tihom dolu,Kraj prijatnih re~nih voda,Be{e peva~ Navadaha.Oko sela indijanskogBehu poqa i livade,Prostrla se daqe {umaRaspevanih ~etinara,Mrka leti, bela zimi,Uvek jeca, uvek peva.

„Te prijatne re~ne vode,Pozna}e{ ih u dolini,Po hu~awu u prole}e,Po jovama preko leta,Beloj magli sa jeseni,

7

Po prugama crnim zimi,Kraj wih peva~ stanova{eU dolini Tavasenta,U zelenom, tihom dolu.

„Peva{e o Hijavati,Drevni poj o Hijavati,O wegovom ~udotvornomRo|ewu i postojawu,O wegovim molitvama,O wegovim postovima,O `ivotu, trudu, patwi,Radi sre}e sviju qudi,Radi dobra svog naroda!”

Vi prirodu {to volite,Svetlost sunca na livadi,Tamnu senku u {umama,Fijuk vetra me|u grawem,Pqusak ki{e, sne`nu buru,I hu~awe mo}nih rekaKroz palisad ~etinara,Tresak groma u planini,Kad odjeci nebrojeniNiz stene se prolamajuKao klepet silnih krilaOrla {to nad gnezdom kru`i: –Poslu{ajte divqe zvuke,Tu Pesmu o Hijavati!

Vi legende {to volite,Balade {to narod stvara,[to k’o glasi izdalekaZovu nas da zastanemo,Zovu nas da poslu{amo,Tako tiho, ne`no zbore,Kao deca kad tepaju,Da se jedva razaznaje

8

Govore li il’ pevaju:Indijansku ~ujte bajku,Tu Pesmu o Hijavati!

Vi ~ija su srca ~ista,Jednostavna i verujuU prirodu i u boga,[to smatrate da je uvekSvako qudsko srce qudsko,Da ~ak i u divqim grud’maIma ~e`we, borbe, `udweZa dobrotom nepoznatom,I da ruke bespomo}ne,Tra`e}’ slepo pomr~inom,Bo`ju ruku ipak na|u,Te ih ona ja~a, krepi: –Poslu{ajte prostu pri~u,Tu Pesmu o Hijavati!

Vi {to katkad u lutawuKroz zelene staze zemqe,Gde niz gusti `bun {im{iraGrozd crvenog ploda visiNad kamenim zidom sivimOd stoletne mahovine,Pokraj grobqa napu{tenogZastanete, razmisliteNad nejasnim zapisimaIzbrisanim od vremena,I neve{to ispevanim –Skromne re~i, ali slovaPuna nade, al’ i sete,Puna ne`ne dirqivostiOd ovog i onog sveta: –Zastanite, pro~itajteTaj uklesan grubi zapis,Tu Pesmu o Hijavati!

9

Na planinu u preriji,U veliki kamenolomGde se kopa crven kamenOd koga se lule prave,Gi~e Manitu, Vladar sveta,Gospodar sveg `ivog si|e,Na crvenoj o{troj steniPravo stoji, narod zove,Zbira qude sve na okup.

Iz wegovih silnih stopaPotekla je brza reka,Te u sjaju rane zoreNiz ponore hrli dole,Blista sjajna k’o I{kudah,Kometa {to nebom kru`i,A Duh, zemqi nagnuv{i se,Upre prstom po livadi,Stazu stvori krivudavu,Govore}i: „Tuda teci!”

Tad odlomi svojom rukomOd crvene stene komad,Izvaja od wega lulu

Pesma o Hijavati

ILULA MIRA

10

I ukrasi likovima;Sa obale brze rekeZa cev uzbra dugu trskuPrekrivenu mrkim li{}em;Tad crvenom korom vrbeOn napuni lulu svoju;Na obli`wu {umu dunu,Pa se grane trqat’ sta{eDok se plamen neu`egnu;Stoji pravo na planini,Gi~e Manitu, mo}ni vladar,I Kalumet, lulu mira,Pu{i kao znak narodu.

Polako se dim diza{eKroz jutarwi, mirni vazduh,Najpre kao tamna pruga,Zatim gusta, plava para,Najzad kao beli oblakSli~an kro{wi od drve}a,Dizao se, dizao se,Dok ne dirnu vrh nebeski,Tad se odbi od nebesaI rasturi celim svetom.

Iz doline Tavasenta,Iz doline Vajominga,Iz lugova Tuskaluze,Sa Planina Stenovitih,Sa jezera i sa reka,Udaqenih na severu,Sva plemena znak spazi{e,U daqini stub od dima,Pukvanu iz lule mira.

A proroci svih narodaUzviknu{e: „Gle, Pukvana!

11

Ovim znakom izdaleka,[to se svija k’o prut vrbe,Kao ruka {to doziva,Gi~e Manitu, mo}ni vladar,Zove skupa sva plemena,Ratnike na savet zove.”

Te niz reke, kroz prerijeTad ratnici svih naroda,Delavari i Mohavki,Zatim ^okti i Koman~i,Crnonogi i [o{oni,Onda Poni i Omahe,Pa Mandani i Dakote,Huroni i Oxibveji,Svi ratnici skupi{e seNa znak dati lule miraU planinu u preriji,U veliki kamenolomGde se kopa crven kamenOd koga se lule prave.

Skupi{e se na livadiSa oru`jem, bojnom spremom,I{arani ratnom bojom,Neki kao list u jesen,Neki kao rano nebo,Divqe motre jedni druge;Na licu im o{tar prkos,U srcima bes iskonski,Od predaka nasle|enaMr`wa, `udwa za osvetom.

Gi~e Manitu, mo}ni vladar,Silni tvorac svih naroda,Gleda na wih sa`aqivo,Sa o~inskim milosr|em;

12

Gleda na taj bes i kavgu,K’o na de~je prepirawe,K’o na sva|u me|u decom.

Nad wih pru`i desnu rukuDa pokori tvrdoglavost,Da uti{a `u~ i srybuMo}nom senkom desne ruke;Pa im re~e glasom silnimKao huk daleke vode[to se ru{i u ponore,Kori, bla`i, ovim re~’ma:

„Deco moja, jadna deco,Saslu{ajte mudre re~i,Saslu{ajte opomeneSa usana Silnog duha,Gospodara {to vas stvori.

„Lovi{ta sam vama dao,Dao sam vam reke s ribom,I medveda i bizona,Hitru srnu i jelena,Dao sam vam gusku, dabra,Punu mo~varu divqih ptica,Pune reke brzih riba,Pa {to niste zadovoqni,Pa {to ve~no ratujete,Ubijate jedan drugog?

„Umoran sam va{ih sva|a,Boja, krvi i ratova,Molitava za osvetom,Va{ih borbi i glo`ewa;U savezu sva vam snaga,Sva opasnost u neslozi;Stoga neka mir zavlada,I `ivite kao bra}a.

13

„Od mene }e sti}i prorok,Iskupiteq svih naroda,Da vas vodi, da vas u~i,Da se s vama trudi, pati.Poslu{ate l’ wegov savet,Uvek }ete sre}ni biti,Mno`iti se i ja~ati;Ako savet ne primite,Propa{}ete i nestati!

„Sad pri|ite brzoj reci,Sperite u bistroj vodiRatne boje s va{ih licaI krvave mrqe s ruku,Zakopajte buzdovaneI oru`je drugo ratno,Odlomite crven kamen,Napravite lulu mira,A od trske u blizini,Pokriv{i je sjajnim perjem,Na~inite cev za lule,Popu{ite lule miraI `ivite kao bra}a!”

To ratnici poslu{a{e,Hitro krzna i odelaOd jelenske ~vrste ko`eI oru`je, ratnu spremu,Sve od sebe odbaci{e,Sko~i{e u brzu reku,Spra{e ratne boje s lica;^ista do wih be{e voda,[to je bistra ispod noguGospodara izvirala;Iza wih je tamna tekla,Mutna, grozna i purpurna,Kao krvqu umrqana.

14

Tad iz reke iza|o{e.Skinuv{i svu ratnu boju,Na obali buzdovaneI oru`je zakopa{e.

Gi~e Manitu, mo}ni vladar,Silni duh i tvorac qudi,Nasme{i se slaboj deci!

U ti{ini svi ratniciOdlomi{e crven kamen,Na~ini{e lule mira,Otkinu{e duge trskeSa obale brze reke,Pokri{e ih svetlim perjemI po|o{e svome domu,A Gospodar svih `ivota,Kroz oblake uzdi`e se,Kroz nebeska vrata pro|e,Nestade im sa vidikaU dimu {to vitla{e se,U Pukvani lule mira.

15

„Nek je slavqen Muyekivis!”Kli~u borci, kli~u starci,Kad se vrati pobedni~kiIz Severnog vetra zemqeKraqevine Vabasove,Pokrajine Belog Zeca,Nose}i u otaybinuSveti pojas Vampum.

Oteo je pojas Vampum,Ogrlicu Mi{e-Mokve,Tog medveda gorskog silnog,Kog se pla{e svi narodi,Dok je pospan i dremovanLe`ao na vrhu brda,Sli~an steni kad obrasteTamnom, mrkom mahovinom.

Ne~ujno se primakao,Dok ga o{tre kanye yinaSkoro nisu dodirnule,Skoro nisu ogrebale,Sve dok vreli dah iz wu{keNe zagreja ruke borcu,Dok skida{e pojas VampumSa u{iju, {to ne ~uju,

II^ETIRI VETRA

16

Sa o~iju, {to ne vide,Preko duge, crne wu{keI nozdrva vrelog daha,[to mu ruke zagreva{e.

Tad buzdovan uvis di`e,Pusti dugi, ratni pokli~,Zgromi mo}nog Mi{e-Mokvu,Po sredini niskog ~ela,Ba{ me|’ o~i udari ga.

Od udarca o{amu}en,Usta silni medved gorski,Al’ kolena pod wim drhte,Te zajeca kao `ena,Pa poklecnu i posrnu,Na zemqu se slomqen svali;Stoji mo}ni Muyekivis Neustra{iv pred medvedom,Ismeva ga jetkim smehom,Prezrivo mu ovo zbori:

„^uj medvede, kukavico,Nisi hrabar k’o {to tvrdi{,Jer plakao onda ne biI jecao kao `ena!Ti zna{ dobro, o medvede,Da plemena na{a behuOdvajkada protivnici,Sad saznade da smo ja~i,Jer ponizno be`i{ {umi,U planini spasa tra`i{.Da si mene, o medvede,Ti u borbi pobedio,Ja ni „jao” ne bih rek’o;Ti, medvede, sedi{, kuka{I sramoti{ svoje pleme,

17

Kao bedan [augodaja,K’o pla{qiva stara `ena!”

Tad buzdovan opet di`eI udari Mi{e-MokvuPo sredini niskog ~ela,Slomi kost k’o santu leda[to razbija ribar zimi,Te pogibe Mi{e-Mokva,Medved silni sa planina,Strah i trepet za narode.

„Nek je slavqen Muxekivis!”Kli~e glasno skupqen narod:„Nek je slavqen Muyekivis!”On Zapadni vetar bi}e,Te nek odsad pa dovekaOn vrhovni vladar budeNad svim neba vetrovima.Nek ne bude Muyekivis,Ve} Kabejun po imenu,Zapadnoga vetra vladar!”

Tako posta MuyekivisGospodar nad vetrovima.Zapadni za sebe uze,Druge dade svojoj deci:Tad Isto~ni Vabun dobi,Ju`ni vetar [avondasa,A Severni, divqi, svirep,Pomamni Kabibonoka.

Mlad je, Vabun i prekrasan;On donosi nama jutraI srebrnom svojom strelomGoni tamu brdom, poqem:Obrazi se wemu sjaje

18

Najsvetlijom rujnom bojom,Wegov uzvik budi selo,Zove divqa~, zove lovca.

Sam u nebu be{e Vabun,Mada ptice pevahu mu,Mada cve}e na livadiMirisa{e sve za wega;Iako bi {ume, reke,Propevale, zakliktale,Kad bi wima pristupio,Ipak srce be{e tu`noJer `ivqa{e sam u nebu.

Ali jednom kad je VabunPogledao prema zemqiDok je selo jo{ spavalo,Magla bila iznad reke,Sli~nu duhu {to nestajePred zracima novog sunca,On ugleda na livadiDevojku {to sama {etaI me|’ trskom pokraj rekePerunike plave bere.

Od tog dana svako jutroGledao je Vabun zemqu,A prvo {to tamo spaziTo je mila devoj~ica;Plave o~i gledaju ga,Dva jezera modrih vodaSakrivena me|’ rogozom,Te zavole tu devojku,U samo}i {to ga ~eka,Jer oboje behu sami,Ona dole, on na nebu.

19

Tad se Vabun woj obrati,Obasu je ne`nostima,Za~ara je smehom sunca,Zaseni je laskawima,Op~ini je uzdasimaI primami svojom pesmom,Slatkim {ap’tom me|u grawem,Mekom svirkom, mirisima,Dok je sebi ne privu~e,Privinu je svojim grud’ma,Uvi u svoj pla{t grimizniI u zvezdu pretvori je[to mu trepti na grudima,Te zauvek preko nebaSad wih dvoje skupa idu –Vabun, sa wim Vabun-Anung,Sa Jutarwom zvezdom Vabun.

A divqi KabibonokaStanova{e me|’ santama,Ve~nim sne`nim smetovimaU kraqevstvu Vabasovom,Pokrajini Belog Zeca.On s jeseni prska li{}eRujavom i `utom bojom,On nam {aqe pahuqice[to zvi`de i veju {umom,Ledi ribwak, bare, reke,Tera gwurca prepla{enog,Tera na jug morsku lastu,Tera {kurku i gavranaDa se vrate svome gnezduMe|u trskom i {evaromU kraqevstvo [avondasa.

Kad jednom KabibonokaIza|e iz svoga stana,

20

Iz smetova sne`nih, belih,Svoga doma me|’ santama,Kosa mu se, snegom skrita,Vila za wim kao reka,Kao crna, zimska reka,Dok urli~e, `uri jugu,Po smrznutim jezerima,Po sle|enim mo~varama.

Tu me|’ trskom i rogozomNa|e gwurca [ingebisaKako vu~e tovar ribeKroz smrznute baru{tine,Kroz jezera zale|ena,Jo{ uvek je u mo~vari,Iako se wegov taborVe} odavno odselioPrema zemqi [avondasa.

Viknu tad Kabibonoka:„Ko to meni tu prkosi?Ko je to jo{ u mom carstvu,Kad je Vava ve} oti{la,Divqa guska odletela,I [u-{u-gah, ~apqa, ve} seNa jug davno uputila.U}i }u u wegov vigvam,Ugasi}u bednu vatru!”

I no}u KabibonokaSa u`asnim zavijawemStra{an pri|e kolibici,Zatrpa je sne`nim smetom,Zaurla kroz ~a|av dimwak,Od {atora motke strese,I zavesom na vratimaDivqe, besno zaklopara.

21

[ingebis se ne upla{i,[ingebisa briga nije;Jer ~etiri gorska stabla,Za meseca ~etir’ zimskaSpremio je smeli lovac,I za hranu dosta ribe.Kraj plamsave vatre sediU toploti i vesequ,Jede, pije, podsmeva se,Peva: „O Kabibonoka,Ti si smrtan kao i ja!”

Kad u|e Kabibonoka,[ingebis ga, hrabri lovac,Osetio po hladno}i,Osetio mu dah ledeni,Al’ ne presta da se smeje,Ne umu~e vedra pesma,Samo paw na vatri yarnuI podsta~e boqe ogawTe varnice polete{e.

Sa ~ela Kabibonoke,Ispod snegom skritih kika,Kapqe znoja poteko{e,Brze, te{ke gra{ke znoja,Padale su u pepeo,Trag u wemu ostavqale,Kao {to sa nastre{niceIl’ sa grane omorikeSavijene, u prole}eSneg otopqen, kapqe, dubiRupe usred sne`nog smeta.

Dok pobe|en najzad usta,Ne izdr`a smeh i vatru,Ne izdr`a vedru pesmu,

22

Ve} kroz vrata on se stu{ti,Zgazi koru smrzlog snega,Zgazi reke i jezera,Spusti debqe sne`ni pokrov,Stvrdnu koru leda ja~e,Izaziva [ingebisaDa na megdan iza|e mu,Da se oba rvu nagiNa mo~vari zale|enoj.

I [ingebis tad iza|e;Rva{e se cele no}iSa Severnim mo}nim vetrom.Rvao se nag na leduSa divqim Kabibonokom,Dok se vetar ne zadiha,Dokle dah mu ne oslabi,Dok ledeni wegov stisakNe izgubi svoju snagu,Dok ne klecnu i posrnuI odstupi zbuwen, tu~enU kraqevstvo Vabasovo,Pokrajinu Belog Zeca,Pra}en burnim smehom gwurca,Smelom pesmom [ingebisa:„Ti si, o Kabibonoka,Smrtno bi}e kao i ja!”

[avondasi, lew i krupan,Stanova{e u daqini,U sawivom sjaju sunca,U dremovnom ju`nom krajuGde ve~ito traje leto.On je taj {to {aqe ptice,[aqe lastu, zvanu [o-{o,Divqu gusku, brzu Vavu,I senicu, Ovaisu,

23

Pa Ope~i, crvenda}a,Sve ih {aqe put severa,[aqe bostan, duvan, gro`|eU purpurnim grozdovima.

Iz wegove mrke luleDim se di`e u visinu,Puni nebo maglom, parom,Puni vazduh snenim mirom,Daje treptaj bistroj vodi,Strma brda ubla`ava,[aqe ne`no pozno letoTmurnoj zemqi na severu,U Mesecu sne`nih krpqi.

Lew, bezbri`an [avondasi,Samo jednu muku ima,Samo jedan bol u srcu.Jednom kad je pogledaoU daqinu, ka severu,Devojku u poqu spazi,Visokog i ne`nog stasa,Usamqenu u preriji,U zelenom, svetlom ruhu,Kose kao zraci sunca.

Svakog dana gledao je,Svakog dana uzdisao,Svakog dana srce mu jeOd qubavi i od ~e`wePostajalo sve vrelijeZa devojkom `utih kika.Ali be{e lew i krupan,Trom suvi{e, nepokretan,Da joj pri|e, udvara se;Isuvi{e nepokretanDa je prati, pridobije.

24

Tako osta gledaju}i,^ekaju}i u daqini,Uzdi{u}i, prepun strastiZa devojkom iz prerije.

Ali jednog jutra kad jePogledao put severa,On ugleda wene kose,Wene `ute pletenicePromewene, bele boje,K’o pod sne`nim pahuqama.„Avaj, brate sa severa,Iz kraqevstva Vabasovog,Pokrajine Belog Zeca!Devojku mi ti preote;Stavio si ruku na wu,Udvarawem i pri~ama,Iz severnog sne`nog krajaDevojku si zadobio!”

Tako bedni [avondasiNebu kaza svoje jade,Te se Ju`ni vetar poqskiZagrejao od uzdaha,I od strasti [avondasa,Dokle nije izgledaloDa se vazduh prepunioSne`nim belim pahuqama,Dok ne pokri dra~ preriju,A devojka kosom sunce,Pa nestade sa vidika;Nikad vi{e [avondasiNe ugleda `ute kose.

Vaj, prevaren [avondasi!Nisi `enu ti gledao,Nit’ uzdis’o za devojkom,

25

To masla~ak poqski be{e,Za wim celog snenog letaTi gleda{e s takvom ~e`wom,Uzdisa{e s takvom stra{}u,Pa ga mnogim uzdasimaTi oduva, te kroz vazduhZanavek je odleteo.Ah! prevaren [avondasi!

Tako mo}ni MuyekivisRaspodeli ~etir’ vetra,Podeli sa sinovima,Svakom dade stan na nebu,Na ~etiri kraja neba;A Zapadni vetar samoSebi uze Muyekivis.

203

BELE[KA O PISCU

Hen ri Vad svort Long fe lou (1807–1882) za u -zi ma u ame ri~ koj po e zi ji me sto sli~ no ono meko je Te ni son za u zi ma me |u en gle skim, a Vik torIgo me |u fran cu skim pe sni ci ma. Kao {to sevi di, on je i po vre me nu wi hov sa vre me nik.Long fe lou je, kao i oni, u`i vao naj ve }u po pu -lar nost i ugled u gra |an skoj ~i ta la~ koj pu bli -ci, jer su i we go va li~ nost i we go va de la sa vr -{e no od go va ra li ume re no li be ral nom, po bo -`nom, tra di ci o na li sti~ kom i sen ti men tal nomuku su te pu bli ke. Me |u tim, ne mo ̀ e mu se pre ba -ci ti da je sve sno la skao uku su ~i ta la ca ili te -`io za jev ti nom po pu lar no {}u. We go vo dru -{tve no po re klo, od goj, obra zo va we, ide je, psi -hi~ ki sklop we go ve li~ no sti – svi ti ele men tisa vr {e no su opre de li li Long fe loua za ulo gulo vo rom oven ~a nog pe sni ka i mi qe ni ka {i ro kepu bli ke.

Long fe lou je ro |en u bo ga toj i ugled noj gra -|an skoj po ro di ci u Por tlan du, u dr ̀ a vi Mejn,gde su jo{ bi le `i ve tra di ci je ko lo ni za ci je ibor bi sa In di jan ci ma. Stu di rao je u ko leyu Bo -dojn, u gra di }u Brun svi ku, usred ve li ~an stve nepri ro de i me sta ko ja su pod se }a la na in di jan skele gen de. Je dan od we go vih {kol skih dru go vabio je bu du }i ve li ki pri po ve da~ Na ta ni jel Ho -torn. Long fe lou je stu di rao sa ve sno i sa uspe -hom, a ve} ta da je po ~eo da pi {e sti ho ve i da po -

204

ka zu je sve ve }e in te re so va we za kwi ̀ ev nost.We gov otac je `e leo da mu sin po sle stu di ja za -po~ ne prav ni~ ku prak su ali su si no vqe ve sklo -no sti do bi le po dr {ku u jed noj sre} noj okol no -sti: we gov ko ley po nu dio mu je me sto na stav ni -ka kwi ̀ ev no sti. Da bi se ospo so bio za taj po lo -`aj, Long fe lou je 1826. go di ne ot pu to vao uEvro pu i ta mo bo ra vio tri i po go di ne, pu tu ju -}i po [pa ni ji, Ita li ji, Fran cu skoj i Ne ma~ koji upo zna ju }i je zi ke i kwi ̀ ev nost tih ze ma qa.Ob da ren iz van red nim spo sob no sti ma, on je br zona u ~io sve glav ne evrop ske je zi ke. Bo ra vak uEvro pi od lu~ no je uti cao na we go vo kwi ̀ ev nofor mi ra we; usvo jio je na ~in mi {qe wa i ose }a -wa ko ji je ta da pre o vla da vao u iz ve snim evrop -skim kwi ̀ ev nim i in te lek tu al nim kru go vi mai ko ji je bio ka rak te ri sti ~an sen ti men tal nimi tra di ci o na li sti~ kim obe le` jem, na su protre vo lu ci o nar noj baj ro nov skoj ro man ti ci ra ni -jih go di na. Simp to ma ti~ no je da je ba{ ne ma~ kakwi ̀ ev nost osta vi la na Long fe loua naj ve }iuti sak i da je on iz we naj ra di je uzi mao svo je te -me. Po po vrat ku iz Evro pe (1829. go di ne) pro veoje {est mir nih go di na kao pro fe sor stra nih je -zi ka i kwi ̀ ev no sti na ko leyu Bo dojn, ob ja vqu -ju }i stru~ ne stu di je i pi {u }i sti ho ve. Po redori gi nal nog ra da, i ta da i ka sni je ba vio se pe -sni~ kim pre vo di ma sa ra znih evrop skih je zi ka;i u jed nom i u dru gom bio je ve o ma plo dan. Go di -ne 1835. do bio je me sto pro fe so ra u ame ri~ komKem briyu, na ~u ve nom Har vard skom uni ver zi -te tu. Kao na stav nik imao je mno go uspe ha; napri mer, sa vre me ni ci su se odu {e vqa va li we go -vim pre da va wi ma o Dan teu. Iste go di ne po no voje ot pu to vao u Evro pu i naj vi {e se za dr ̀ ao uskan di nav skim ze mqa ma i [vaj car skoj. Uti cajskan di nav skih te ma i for mi ka sni je se sna ̀ noose tio u we go voj po e zi ji. Evro pu je po se }i vaojo{ u dva ma ha: 1842. (ka da je pro veo le to na Raj -

205

ni) i 1868-9 go di ne. Za sve to vre me vo dio je mi -ran `i vot, iz me |u svog na stav ni~ kog i kwi ̀ ev -nog ra da, stal no ob ja vqu ju }i kwi ge vla sti te ipre vod ne po e zi je. Od 1843. go di ne naj vi {e je `i -veo u ~u ve noj „Krej gi Ha us”, isto rij skoj ku }i iz×VI II ve ka u ko joj je ne ka da sta no vao Yory Va -{ing ton. Je di ni te ̀ i po tre si u toj mir noj eg zi -sten ci ji bi li su smrt we go ve pr ve i dru ge `e ne.Ame ri~ ki gra |an ski rat, u ko me se Long fe louni je ta ko ~vr sto opre de lio kao {to se mo gloo~e ki va ti od pe sni ka Pe sa ma o rop stvu (1842),de lo vao je na we ga te {ko i za ne ko li ko go di napre ki nuo we gov rad. Ve} pre to ga, 1854. go di ne,bio je na pu stio pro fe su ru na Har var du i po sve -tio se sa mo kwi ̀ ev nom ra du. U po sled wem pe -ri o du `i vo ta bio je opet ve o ma plo dan i sve dosmr ti ob ja vqi vao je no va de la jed no za dru gim(po sled we, Her mes Tri sme gi stus, u ko me raz mi -{qa o smr ti, {tam pa no je po smrt no). Do ̀ i vev -{i po ~a sti i pri zna wa sa svih stra na, umro je24. mar ta 1882.

Pe sni~ ko de lo Hen ri ja Long fe loua ogrom -no je po svom obi mu. Po red mno go broj nih kra -}ih pe sa ma i so ne ta (ko je su se po ka za le kao we -go va naj traj ni ja za o stav {ti na) na pi sao je ve }ibroj spe vo va na ra tiv no lir skog ka rak te ra. Dapo me ne mo sa mo ne ke: go di ne 1839. iza {ao mu jepr vi spev, Hi pe ri on, u ko me da je sen ti men tal no-ro man ti~ ni pri kaz svo jih pu to va wa po Evro pi;go di ne 1847. po ja vi la se Evan ge li na, ko ja seobi~ no sma tra we go vim naj bo qim de lom te vr -ste. Mo tiv ove pri po vet ke u sti hu uzet je iz Ho -tor no vih Ame ri~ kih be le ̀ ni ca, a u ob ra di sepe snik do ne kle po vo dio za Ge te o vim Her ma nom

i Do ro te jom. Za ni mqi vo je da je Evan ge li na pi -sa na hek sa me trom („la ̀ nim”, tj. za sno va nim naak cen tu), ko ji se ina ~e u en gle skoj pro zo di jisma tra ne pri rod nim i ne u spe lim me trom. Upo -tre bqa va ju }i ga ~e sto i sa ve li kom ve {ti nom,

206

Long fe lou mu je ipak osvo jio ne ko me sto u kwi -`ev no sti, ia ko go to vo ni ko ni je po no vio we govpo ku {aj. Go di ne 1851. ob ja vio je obi~ nu lir skudra mu Zlat nu le gen du, za sno va nu na jed nom ne -ma~ kom si ̀ eu. Da qe se is ti ~e we go va po e maUdva ra we Maj sla Stan di {a (1858) pi sa na ta -ko |e hek sa me trom, u ko joj se sa ne ̀ no {}u i hu -mo rom opi su je je dan do ga |aj iz ra ne isto ri jeame ri~ kog na se qa va wa. Po red mno go dru gih po -e ma i du ̀ ih pe sa ma, Long fe lou je na pi sao i ne -ko li ko uglav nom ne u spe lih dra ma, za tim je danro man (Ka va nag, 1849), ta ko |e bez na ro ~i tevred no sti. Od we go vih pre vo da tre ba po me nu tiogrom nu zbir ku Pe sni ci i pe sni {tvo Evro pe

(1845) i pre vod Dan te o ve Bo ̀ an stve ne ko me di -

je, na ko me je ra dio sko ro tri de set go di na, a ob -ja vio ga 1867. go di ne.

Long fe lou je bio pe snik one vr ste ose }aj no -sti ko ja se u En gle skoj va zi va „vik to ri jan skom”i ko ja je bi la glav na me ta na pa da T. S. Eli o ta idru gih sa vre me nih pe sni ka. Svo je te me, naj ~e -{}e kwi ̀ ev ne, on za o de va u lir sko-sen ti men -tal no ru ho ko je se od li ku je bo gat stvom bo ja isa vr {e nom for mom, a pa ti od ne do stat ka du bi -ne i ori gi nal no sti. On ope va ti pi~ ne ide a leli be ral nog gra |a ni na sre di ne ×I× ve ka: ap -strakt nu slo bo du, po ̀ r tvo va we, ide al nu qu bav,mi lo sr |e; on vo li pri ro du i ~e sto uzi ma za te -mu wen uti caj na ~o ve ka, a na ro ~i to je ra do po -ve zu je sa isto rij skom re mi ni scen ci jom, jer je,kao we gov ~i ta lac, za qu bqen u isto ri ju, ko jamu se ne uka zu je kao su ro vo do ba za o sta lo sti ve}kao zlat ni oblak ve li ~an stve nih pri vi |e wa.Bio je, ka ̀ u we go vi sa vre me ni ci, „~o vek punvr li ne i iskre no ve ro vao u vr li nu, isti nu iprav du u onom ogra ni ~e nom ob li ku u ko me su tepoj mo ve vi de li do bri gra |a ni we go vog ve ka.Od li ke i ma ne we go ve po e zi je, od li ke su i ma ne

207

ame ri~ kog gra |a ni na sre di ne ×I× ve ka, i u tomsmi slu Long fe lou s pra vom u`i va re pu ta ci juna ci o nal nog pe sni ka. Do bar deo we go ve pe sni~ -ke za o stav {ti ne da nas se vi {e ne ~i ta, pa ~ak ine ce ni; ali mno ge kra }e pe sme i ne ki spe vo vi,me |u wi ma i Pe sma o Hi ja va ti, pred sta vqa jutraj nu kul tur nu vred nost ame ri~ kog na ro da.

Pe smu o Hi ja va ti Long fe lou je ob ja vio1855. go di ne. Ona je ubr zo ste kla ve li ku po pu -lar nost u Ame ri ci, ko ja se i do da nas odr ̀ a la.Raz log za to bi la je sva ka ko u pr vom re du we nate ma – tra di ci ja ame ri~ kih In di ja na ca. Long -fe lou ni je ta ko ~e sto ob ra |i vao ame ri~ ke te -me, i za to mu je pu bli ka bi la jo{ za hval ni ja.Oko cen tral ne li~ no sti, mit skog ju na ka i po -lu bo ga Hi ja va te, on je na ni zao mno ge dru ge in -di jan ske le gen de i na rod ne obi ~a je, ko je je cr -peo iz et no graf skih de la i sop stve nog zna wa.Naj vi {e je is ko ri stio pre da wa ple menâ ko ja`i ve oko Gor weg je ze ra (La ke Su per i or), naj ve -}eg od se ver no a me ri~ kih je ze ra. Po red pe sni~ -kih kva li te ta, Hi ja va ta pred sta vqa i en ci klo -pe di ju pre da wa, obi ~a ja i ve ro va wa In di ja na ca,i za to taj spev ne ki kwi ̀ ev ni isto ri ~a ri ra dona zi va ju „in di jan skom Edom”. Long fe lou da jeta pre da wa sa ne ̀ no {}u i du bo kom sim pa ti jom,ose }a ju }i svoj dug pre ma tim za ne ma re nim na ro -di ma ko je je be li ~o vek ta ko bez ob zir no uni -{ta vao. U to vre me i ose }a wa kwi ̀ ev ne pu bli -ke bi la su iz me we na; ona ni je vi {e vi de la u In -di jan ci ma ne pri ja te qe i di vqa ke, ve} sta ro se -de o ce svo je ze mqe ~i je je tra di ci je bi la sprem -na da pri mi sa sim pa ti ja ma – tim vi {e {to In -di jan ci ve} i ta da ni su pred sta vqa li ne ku opa -snost, ne go sa mo eg zo ti~ ni i `i vo pi sni osta takpro {lo sti.

Me tar Pe sme o Hi ja va ti – tro hej ski ~e tvo -ro stop ni stih bez sli ka – pred sta vqa u en gle -skoj po e zi ji pri li~ no smeo eks pe ri ment. Ka ko

208

ka ̀ u po zna va o ci, Long fe lou je taj me tar, a do -ne kle i si ̀ e, pre u zeo iz fin skog na rod nog epaKa le va le. Po ku {aj je, me |u tim, uspeo jer re la -tiv na mo no to ni ja ovog sti ha ne uni {ta va uti -sak pe sme – na pro tiv, ona da je spe vu bo ju sta ri -ne. na iv no sti i jed no stav no sti, {to je pe snihi hteo.

Ta kve oso bi ne ~i ne od Pe sme o Hi ja va ti de -lo ko je je sa ~u va lo pri vla~ nost i sve ̀ i nu i zada na {weg ~i ta o ca.

209

UJE DI NI TEQ HI JA VA TA

Be spre kor ni ju nak pr ko snog po gle da, ob u -~en u tra di ci o nal nu tu ni ku od je len ske ko`e,sa du gom cr nom ko som ko ja se vi jo ri na ve tru,pod se }a nas na po e mu ame ri~ kog pe sni ka Hen ri -ja Vod svor ta Long fe lo ua. Za hva qu ju }i we go vomde lu, kao i ra do vi ma sli ka ra ro man ti ~a ra izde vet na e stog ve ka, pri kaz ne u stra {i vog po gla -vi ce du bo ko je ure zan u svest ~i ta la ca {i romsve ta. Long fe lo u o va po e ma je na sta la 1855. go -di ne, dve de ce ni je pre naj ve }ih bor bi iz me |ube lih osva ja ~a i sta ro se de la ca, u at mos fe rika da je ve }i na pi o ni ra na Za pa du smatrala dacr ve no ko {ci ma ne tre ba ve ro va ti. Ka kva je tomo ra la bi ti sna ga i ve li ~i na Hi ja va ti ne li~ -no sti ko ja je pod jed na ko ras pa qi va la ma {tu iwe go vim po tom ci ma i pri do {lim bel ci ma?!

Kra jem de vet na e stog ve ka, Sa vez [est Na ro -da Iro ke za zatra`io je od svo jih {est na sled -nih po gla vi ca da na en gle skom je zi ku na pi {uisto ri ju stva ra wa Sa ve za Pet Na ro da, ko ja seusme no pre no si la sko ro pet ve ko va (na rod Tu -ska ro ra pri stu pio je Sa ve zu po sle uje di we wa –1715. go di ne). Tra di ci o nal no pre da we dik ti ra -le su po gla vi ce sva kog ve li kog ple me na: Mo hi -ka na ca, One i da, Ka ju ga, Se ne ka, Onon da ga i Tu -ska ro ra. 3. ju la 1900. go di ne Sa vez je pri hva tiowi hov iz ve {taj, ko ji je pred sta vqao ne pro ce -wi vi do ku ment pr vim ame ri~ kim ar he o lo zi ma

210

i et no lo zi ma. Je dan od wih, ta len to va ni i pre -da ni et no log Xon Na po leon Brin ton Hju it, po -re klom Tu ska ro ra In di ja nac, od lu ~io je da raz -re {i mi ste ri ju stva ra wa Sa ve za i ne do u mi ceko je su po sto ja le oko we go vog tvor ca, le gen dar -nog Hi ja va te.

Pre ma ve ro va wi ma Iro ke za i za pi sa nompre da wu, ime ve li kog Hi ja va te po ve zi va no je sapo ja vom De ka na vi de (De-ka-nah-wi-da), mi sti~ -nog in di jan skog me si je ~i ji se uti caj na za ra }e -na se ve ro i sto~ na ple me na po re di sa sna gom iuti ca jem Isu sa Hri sta u za pad noj ci vi li za ci ji.De ka na vi da je bio gla snik Ve li kog du ha na ze -mqi, a we gov pri ja teq i sled be nik Hi ja va ta,spo so ban po li ti ~ar i mu dar vo |a ko ji je ide ju oza jed ni~ kom `ivotu u mi ru spro vo dio u de lo lu -ta ju }i od ple me na do ple me na. Ro |e we De ka na -vi de bi lo je na ja vqe no u vi zi ji ko ju je ima lamaj ka we go ve maj ke-de vi ce. Osim upe ~a tqi vihpri ~a ko je su ve ko vi ma pre no {e ne sa ko le na nako le no, ne po sto ji uver qiv do kaz da je on uop -{te po sto jao. Tre ba ima ti u vi du i ve li ki uti -caj ko ji su na opi sme wi va we Iro ke za ima lifran cu ski i en gle ski mi si o na ri, pa su, osimpo zna va wa pi sa ne re ~i, sta ro se de o ci ve ro vat -no pri hva ti li i ne ka ve ro va wa do {qa ka.

Za raz li ku od De ka na vi de, Hi ja va ta je od u -vek bio stvar ni ji i bli`i obi~ nim smrt ni ci -ma. Zbr ka u ve zi sa we go vim po re klom na sta laje za hva qu ju }i Hen ri ju Skul krof tu, isto ri ~a -ru i ge o lo gu ko ji je vr hov nog bo ga Iro ke za Te -ha ron hi a va go na (Go spo da ra `ivota) za me niosa bo`anstvom Oxib va In di ja na ca (po zna tih ipod ime nom ^i pe va), ko ji su `iveli za pad ni je,na oba la ma Ve li kih je ze ra. Skul kroft je tvr -dio i da je Te ha ron hi a va gon za pra vo Hi ja va ta,bo go ~o vek ple me na Oxib va. A Long fe lou jekao gra |u za svo ju po e mu ko ri stio upra voSkul krof ta.

211

Tek je Hju it, po la ve ka ka sni je, utvr dio da jeHi ja va ta naj ve ro vat ni je bio Mo hi ka nac od ra -stao me |u Onon da ga ma, {to ni je bio re dak slu -~aj me |u ovim na ro di ma. Ta ko |e, bio je pri znatme |u sa ple me ni ci ma zbog svo jih ma gij skih spo -sob no sti i mu drih go vo ra, pa mu je ulo ga vra ~a,sve tog ~o ve ka, zna ~aj no po mo gla u mi si ji uje di -wa va wa Pet Na ro da. Mo der ni is tra ̀ i va ~ipret po sta vqa ju da je `iveo sre di nom {e sna e -stog sto le }a, iako ga pre no si o ci usme ne tra di -ci je pre me {ta ju sko ro sto go di na ra ni je, u vre -me de lo va wa De ka na vi de i we go vih pro po ve di.Le gen da tvr di da je Hi ja va ta imao ne ko li kok}er ki ko je je po bi lo ne qud sko, zlo bi }e Ato -tar ho `e le }i da spre ~i na sta nak mi ra i sa ~u vakon tro lu nad Onon da ga ma. U ve ro va wu Iro ke za,Ato tar ho pod se }a na zlu po lo vi nu Te ha ron hi a -va go na, a ta ko |e i na Ik to mi ja, bo`anstvo ko jeje ob ma wi va lo Si jue u ju go za pad nim pre ri ja ma.Ostav {i bez po ro di ce, Hi ja va ta je po ~eo da lu -ta i da ube |u je in di jan ska ple me na u svr sis hod -nost osni va wa Sa ve za. Me |u tim, da bi se po sti -glo op {te po mi re we (Ve li ki mir) bi lo je neo -p hod no da se one spo so bi zlo duh Ato tar ho.Pred vo |e ne De ka na vi dom i Hi ja va tom, po gla vi -ce su iz ve le kom pli ko va ni ri tual pro ~i {}e wata ko {to su iz iz ob li ~e nog Ato tar ho o vog te laod stra ni le sve we go ve `i vo tiw ske oso bi ne.Vr hu nac ce re mo ni je bio je ka da je Hi ja va ta izAto tar ho o ve ko se iz ba cio zmi je ko je su stva ra -le zle mi sli. Hi ja va ta za i sta i zna ~i „Onaj Ko -ji ^e {qa”, ali {ta je pr vo na sta lo, le gen da iliime, ni ka da ne }e mo sa zna ti.

Je di no je ovo po et sko ob ja {we we na stan kanaj ve }eg sa ve za na ame ri~ kom tlu pre do la skabe la ca do {lo do nas. Naj bo qe or ga ni zo va nodru {tvo se ver no a me ri~ kih na ro da, ko je se popo li ti~ kom ure |e wu mo`e po re di ti sa mo der -nim li be ral nim si ste mi ma, ve ro vat no je na sta -

212

ja lo to kom ne ko li ko de ce ni ja, usled za jed ni~ kepo tre be oku pqe nih ple me na. Iako su pr viEvro pqa ni u Ame ri ci do ̀ i vqa va li Iro ke zekao iz u zet no kr vo lo~ ne i svi re pe rat ni ke,sklo ne mu ~e wu svo jih `rtvava, ~ak i sa ka ni -bal skim sklo no sti ma, oni su me |u sob no `iveliu mi ru, po {tu ju }i ja sno utvr |e na pra vi la. Ne masum we da je po sto jao ne ki ha ri zma ti~ ni, mu dripo gla vi ca ko ji je ka sni je poslu`io za per so ni -fi ka ci ju ide je uje di we wa. Mno ge is pre de nepri ~e o Hi ja va ti noj mu dro sti go vo re nam o po -sto ja wu vo |e ko ji je bio spo so ban i do voq no jakda po ve de na rod pre ma za jed ni~ kom ci qu u – toipak mo`emo sa mo da pret po sta vi mo – du hu ne keno ve re li gi je.

Mar ko Mi la di no vi}

SADR@AJ

UvodIIIIIIIVVVIVIIVIIII×H×I×II×III×IV×V×VI×VII×VIII×I×HH××I××II

915263546576469778797

105117125132140149161165173179187

5Lula mira^etiri vetraHijavatino detiwstvoHijavata i MuyekivisHijavatin postHijavatini prijateqiHijavatina plovidbaHijavatino ribareweHijavata i Biser-peroHijavatina prosidbaHijavatina svadbena gozbaSin Ve~erwe zvezdeBlagoslov `itnih poqaSlikovno pismoHijavatino tugovawePau-Puk-KivisGowewe Pau-Puk-KivisKvasindova smrtDuhoviGladStopa belog ~ovekaHijavatin odlazak

Re~nik indijanskih re~iBele{ka o piscuUjediniteq Hijavata

196203209