»peda go gije @ensko g« u zajedni^koj kupki ranka...

»Umjetnost rije~i« LII (2008) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

37

IzvornI znanstvenI rad

Ma{a G r d e [ i ] (Zag reb – Fi lo zof ski fakul tet)

»Pe da Go Gi je @en sko G« u Za jed ni^koj kup ki ran ka Ma rin ko vi]a

udk 821.163.42–31.09 Marinkovi}, r.

Tekstnudianalizu»odgojne«tematikeuMarinkovi}evimromanimaZajedni~kakupkaiNevermoretefilmuNikadnedjeljomJulesaDassina,itonatrimarazinama.Prvaserazinati~emotivaodgojno-obrazovnogdjelovanjamu{kihlikovanà enske:neobrazovanost̀ enskihlikovapritomseo~itujeuna~inunakojipristupajuknjièvnim,odnosnopripovjednim,tekstovima.Razli~itipristupipri~amauromanimaifilmuinterpretirajusepomo}usljede}ihpojmovnihparova,kojidoodre|enemjereodgo-varajupodjelina»mu{ki« i»ènski«pristup:Bitijevepodjele~itateljana»potro{a~e«i»estetike«(premaMarinkovi}u),»uìvatelje«i»suce«(premaGoetheu),promatra~eprvogidrugogreda(premaLuhmannu),kaoiGirardovarazlikovanjaizme|u»romanti~nelaì«i»romaneskneistine«.Drugaserazinaanalize»odgojne«tematikeodnosinaproblema-tikù enskepopularnekulture,odnosno»ènskih̀ anrova«.Budu}idaseuNevermoreumitoAntigonisvodina»pri~icuzadjevice«,tj.»ènskupri~u«,povla~iseparalelaizme|uodgojnogdjelovanjamu{kihlikovanaènskeina~inanakojifeministi~keteoreti~arkepoku{avajudjelovatinasvijesttzv.obi~nihèna,obi~nih~itateljica.Tre}arazinaanalizespo-menutimodgojnimpri~amapridruùjeionuoknjièvnojteorijikojazasebezadràvapravonakona~no,ispravno~itanjenekogteksta.

Prep ri~ava ju}i uk rat ko rad nju Ma rin ko vi}eve Za jed ni~ke kup ke, Pa vao Pavli~i} nag la{ava da }e su dac na kra ju ipak po ku{ati sko~iti na bro di} »Pa lo mu« »i za vr{iti u mo ru, gdje se iz li je va grad ska ka na li za ci ja«, te da }e »is to u~ini ti i pri pov je da~, pa }e i sam pljus nu ti u kloa ku«. Pav li~i} za tim, po ne{to ok li jeva ju}i, zak lju~uje da se »za to valj da i ro man zo ve Za jed ni~ka kup ka« (Pav li~i}, 154). Pos ri je di je sva ka ko na jo~iti je ob ja{nje nje nas lo va ro ma na, me|utim, do dat no svjet lo na taj iz bor mo gao bi ba ci ti od lo mak u ko jem su dac ja cobso nu spo mi nje je dan gr~ki fi lm, »mo`da si ga gle dao, to je bi lo la ni, jed na zgod na Gr ki nja prep ri~ava sta re gr~ke dra me kao pu~ke pri~e sa sret nim svr{et kom, ’i svi su on da oti{li na mo re, ku pa ti se’« (Zk, 1980, 106).

ri je~ je o fil mu ni kad ned je ljom (ne ver on Sun day), ve li kom hi tu ju le sa das si na snim lje nom 1960. u Gr~koj na en gles kom i gr~kom, u ko jem Me

38

M. G r d e { i } , »Pedagogije ènskog« u Zajedni~koj kupki R. Marinkovi}a (37–68)


li na Mer cou ri glu mi il li ju, pros ti tut ku iz Pi re ja ko ja na oso bit na~in pris tupa an ti~kim tra ge di ja ma, a sam re da telj ame ri~kog in te lek tual ca Ho me ra Thra cea, ko ji je nam je ra va ob ra zo va ti i mo ral no preod go ji ti. spo me nu ti fi lm, prem da sam po naj pri je fun kcio ni ra kao po pu lis ti~ka ko me di ja ko ja kao rep re zen ta ci je gr~ke kul tu re po ku{ava po nu di ti svep ri sut ne zvu ko ve bu zu ki ja i raz bi ja nja ~a{a, u Za jed ni~koj kup ki, da ka ko, ne na vo di se slu~aj no, kao {to ni jed na su~eva us put na na po me na ili zgod na dos jet ka ni je slu~aj na. nai me, us po red ba Ma rin ko vi}eva ro ma na s das si no vim fil mom moè pos luìti kao po la zi{te za ana li zu Za jed ni~ke kup ke s ob zi rom na »od goj nu« te ma ti ku ko ja u tom tek stu ig ra va`nu ulo gu na vi{e (pri pov jed nih) ra zi na. o »pe da go gij skoj sce ni« Za jed ni~ke kup ke pi sao je vla di mir Bi ti, pos ve}uju}i naj vi{e pa`nje ja cob so no vu i su~evu ut je ca ju na ko na~nog pri pov je da~a na pri mar noj di je get skoj ra zi ni, ali i pro ce su saz ri je va nja pri pov je da~a od is kustve nog ja do pri pov jed nog ja, od nos no do »pisca« ko ji se sa da moè opi sa ti kao »dvos tru ko od go jen sub je kt, ko ji ni je sa mo pro{ao kroz do ga|aje, ne go je za vr{io i (an ti)ro ma n« (Bi ti, 2005, 133). Bi ti se ta ko|er, no u ma njoj mje ri, ba vi se kun dar nom di je get skom ra zi nom, na ko joj su dac svo joj sup ru zi seni pri po vi je da »od goj ne pri~e«, te ter ci jar nom di je get skom ra zi nom, ko ju nas ta nju ju li ko vi su~evih pri po vi jes ti, po put pros ja ka Bra~ani na i nje go ve ène. up ra vo }e od goj na prob le ma ti ka pri sut na na se kun dar noj pri pov jednoj ra zi ni, prem da ju je ne mo gu}e ana li zi ra ti iz dvo je no od os ta lih ra zi na, bi ti klju~na za is traìva nje va`nos ti das si no va fil ma za Za jed ni~ku kup ku, oso bi to ka da je ri je~ o na~inu na ko ji mu{ki li ko vi po ku{ava ju preod go ji ti, ob ra zo va ti ili mo ral no dje lo va ti na èn ske li ko ve.

Glav ni ju nak fil ma ni kad ned je ljom, ame ri ka nac Ho mer, ~iji je otac »vo lio sve gr~ko«, pred stav lja se svo jim no vim poz na ni ci ma kao »fi lo zof ama te r« ko ji pu to va nje u Gr~ku shva}a kao pot ra gu za »is ti no m«, od nos no iz gub lje nom »~is to}om« ko ju za nje ga pred stav lja kul tu ra an ti~ke Gr~ke. ka da upoz na je il li ju, pros ti tut ku ko ja go vo ri en gles ki i pruà svo je us lu ge sa mo mu{kar ci ma ko ji joj se svi|aju, ne moè prih va ti ti da ta ko li je pa èna is to dob no moè bi ti amo ral na, od nos no »pok va re na« i neob ra zo va na, pa ~ak i »glu pa«, ka ko sam tvr di, te u vlas ti toj pre dod`bi il li je pre poz na je »i de ju« za ko jom tra ga: »li je pa i pok va re na« pros ti tut ka za Ho me ra oz na~ava raz loge pa da an ti~ke Gr~ke, ali i ak tual no sta nje ~ita vog svi je ta. dok ga s jed ne stra ne obu zi ma mo ral na pa ni ka na po mi sao da bi pros ti tut ka mog la bi ti sretna, s dru ge stra ne na~in na ko ji il lia prep ri~ava i gle da eu ri pi do vu Me de ju u Ho me ru kao knjièv no ob ra zo va nom in te lek tual cu moè izaz va ti sa mo zgraànje. il lia, ko ja je kao vjer na oboàva te lji ca an ti~ke tra ge di je Me de ju gle da la ve} pet nae st pu ta, ako je su di ti pre ma Ho me ro vim i knjièv noz nan

39



stve nim kri te ri ji ma, uis ti nu ne shva}a o ~emu se u tra ge di ji ra di, {to vi{e, za nju Me de ja i ne fun kcio ni ra kao tra ge di ja ve} kao po pu lar na pri po vi je st ili, ka ko je ustvr dio su dac, kao »pu~ka pri~a sa sret nim svr{et ko m«. evo ka ko il lia, na na jos nov ni jem en gles kom ko ji do dat no pod cr ta va nje zi nu knjièvnu neu pu}eno st, uz glaz be nu prat nju i su ges ti van go vor ti je la te sves r dno odobra va nje svo jih is klju~ivo mu{kih slu{ate lja, preis pi su je Me de ju:

dra ma je o to me ka ko èna pa ti zbog mu{kar ca. Bi la jed nom prin ce za iz da le kog kra ljev stva. Zo ve se Me de ja. Prek ras na, du ga cr na ko sa. do|e je dan Grk. i Me de ja od mah po lu di za njim. ni kog ne ̀ eli slu{ati. @eli nje ga. sva|a se s ocem, s ci je lom zem ljom. Me de ja je bi la ja ko dra ga, ali ne kad je zna la pla nu ti. ug lav nom, od la zi u Gr~ku da se uda za tog mu{kar ca. on je pri nc. Zo ve se ja zon. dob ra je pre ma nje mu. ra|a mu dvo je prek ras ne dje ce. ali on ... od mah s pla vom prin ce zom iz ate ne ... Zna te {to. Taj ja zon ni je ni ka va lir da Me de ji laè. ne! kaè joj rav no u li ce da èli dru gu pla vu{u jer je prin ce za. Me de ja pla~e i kaè: »i ja sam prin ce za.« Prek ras no, ka ko pla~e. sve ra di za ja zo na. âk pla vu{i da je pok lo ne. ali svi go vo re lo{e stva ri o njoj. Go vo re da je vje{ti ca. Ta mo je dva nae st bo ga tih gos po|a u prek ras nim ha lji na ma. ali i one go vo re lo{e stva ri o njoj. i on da Me de ja pla~e. kaèm vam, sla ma vam sr ce. strah ju je. uz me dje cu i sak ri je ih. ali na kra ju ja zon vi di ko li ko ga Me de ja vo li ... i on da na ba ve pre div nu ko~iju. i on da ona ode po dje cu ... i on da svi odu na plaù!

Ta ko|er, ka da s njom pri sus tvu je fes ti val skoj iz ved bi Me de je, Ho mer se moè uv je ri ti ne sa mo u il li ji no ne poz na va nje fun kci je ko ra u tra ge di ji (»dva nae st bo ga tih gos po|a u prek ras nim ha lji na ma«), ve} i u nje zi no nera zu mi je va nje ka za li{ne ilu zi je. Ta ko il lia, prim je ri ce, pla~e u pr vom di je lu dra me, dok se smi je i na mi gu je Ho me ru u tre nut ku Me de ji na uboj stva vlasti te dje ce, ka da os ta tak pub li ke iz dèpo va iz vla~i ma ra mi ce. krun ski do kaz da dje ca ni su mr tva za nju je st ~inje ni ca da se na kra ju pred sta ve s os ta lim glum ci ma do la ze pok lo ni ti gle da te lji ma, a ka da Ho me ra nje zin ar gu me nt ne us pi je va uv je ri ti, il lia tvr di da je Me de ja muù la ga la da je ubi la dje cu sa mo da bi ga up la{ila. Te{ko je opi sa ti uàs i zgraànje na Ho me ro vu li cu dok slu{a il li ji nu va ri jan tu pri~e o Me de ji u ko ju po ku{ava in ter ve ni ra ti svo jim is prav ci ma (»Me de ja dra ga? Bi la je zla, ubo ji ca!«), no il li jin ga pri ja telj smiru je i po ku{ava mu ob jas ni ti da pri pov je da~ica jed nos tav no pri~u »mi je nja u svo joj gla vi« te »od ba cu je sve {to joj je ru`no«. dois ta, ~ini se da il li ji no ~ita nje Me de je od go va ra pro ce su »pov rat nog po ni{ta va nja ono ga {to se dogo di lo«, od nos no psi hi~koj ope ra ci ji ko ju Freud na zi va un ges che hen mac hen, a ~ije dje lo va nje Bi ti pre poz na je na svim pri pov jed nim ra zi na ma Za jed ni~ke kup ke: »[su~eva] èna od bi ja priz na ti is pri~ani do ga|aj u ob li ku ko ji se ne

40



po ko ra va struk tu ri nje zi ne èlje, up ra vo kao {to se s is ti nom od bi ja suo~iti i Bra~ani no va èna u pri~i« (126), a jed na ko ta ko ja cob son su~eve pri~e »dis kva li fi ci ra« kao »sub je kiv ne ’iz mi{ljo ti ne’« (131), dok »ko na~ni Pripov je da~« ta ko|er svo jim pri ka zom do ga|aja iz per spek ti ve pri pov jed nog ja, od nos no up le ta njem »sta nja svi jes ti ko je ni je mog lo pos to ja ti dok su se oni od vi ja li«, nu`no te do ga|aje pov rat no po ni{ta va (133).

il li jin je pris tup fik ci ji, dak le, ana lo gan nje zi nu pris tu pu ̀ ivo tu jer, ka ko nje zin pri ja telj ob ja{nja va Ho me ru, »na{la je na~in da ìvi« ka da je Me de ju tran sfor mi ra la u jed nos tav nu lju bav nu pri~u, a svo je za ni ma nje u sa ma ritan sko pruànje ut je he mu{kar ci ma ko ji su joj sim pa ti~ni. Ho mer, da ka ko, smat ra da il lia ̀ ivi u laì te nje zi no op}ekul tur no i mo ral no ob ra zo va nje prihva}a kao svoj pro je kt us pos tav lja nja re da i za ko na, zam je nji va nja »fan ta zi je ra zu mo m«, fi zi~kog uìva nja um nim ̀ ivo tom. Me|utim, Ho me rov pris tup od go ju svo di se na bru tal no is ka zi va nje ono ga {to on drì is ti nom, pa ta ko il li ji upor no do ka zu je da je Me de ja ubo ji ca, jor gu, ko ji ~itav ìvot lju bav pla}a nov cem, iz no si svo ju teo ri ju da je to sto ga {to je mr zio maj ku, a Ta ki ja uv je ra va da ne moè bi ti is tin ski glaz be nik ako ne zna ~ita ti no te. nje go vi su go vor ni ci na tak ve od goj ne po ku{aje od go va ra ju na sil nim ili de presiv nim po na{anjem, pa ti je kom fil ma pos ta je jas no da Ho me ru emo cio nal na in te ligen ci ja ni je ja~a stra na, kao ni os je}aj za ra zu mi je va nje dru gih lju di i stra ne kul tu re u ko joj ko na~no on fi gu ri ra kao stra nac, ~udak i re di kul. sli~no to me, ra zot kri va se da na{ naiv ni fi lo zof ama ter ta ko|er ìvi u ilu zi ji jer je uis ti nu za ljub ljen u il li ju, a po za di na nje go va od goj noob ra zov nog pro jek ta po ku{aj je pret va ra nja pi rej ske pros ti tut ke u ènu ko ju bi kao »in te lek tua la c« smio vo lje ti. na kra ju se ~ini da je pob je da po pu liz ma pot pu na: ono {to sli je di nakon il li ji na ot po ra knjièv nim za ko ni ma i nje zi ne po bu ne pro tiv na met nu tog ob ra zo va nja je st preod ga ja nje »do ta da{njeg od go ji te lja«, ka ko Bi ti pi{e u po ne{to dru ga~ijem kon tek stu Za jed ni~ke kup ke (131), od nos no ob ra zo va nje do ta da{njeg ob ra zo va te lja, ~ija je ùd nja sa da ras krin ka na te se fi lm smi je za vr{iti sve~anim raz bi ja njem ~a{a i – za jed ni~kom kup kom.

Me|utim, uz Za jed ni~ku kup ku, je dan bi se dru gi Ma rin ko vi}ev tek st ta ko|er mo gao po ve za ti s das si no vim fil mom. ka ko pi{e Mo ra na âle:

u fa bu li ne ver mo rea ne ma ni jed no ga pri pov jed nog do ga|aja, is ka za ili postup ka ko ji ne bi imao mit ski, knjièv ni ili in ter dis kur ziv ni pred loàk o ko ji se od mje ra va, s ko jim se us po re|uje, na ko ji se ug le da ili s ko jim pri po vi je da nje nas to ji us pos ta vi ti am bi va len tne uz ro~nopos lje di~ne od no se (âle, 139).

Ta tvr dnja omo gu}uje au to ri ci ana li zu za ra ze opo na{anja u ne ver mo reu, s jed ne stra ne li ko va dvoj ni ka ili li ko va bli za na ca po put Bar to la i Lon ga,

41



Bar to la i jor ja, te Bar to la i Ma tea, a s dru ge stra ne na~ina na ko je »[e] sejis ti~ki di ja lo{ki di je lo vi ro ma na [...] hi po di je get ski te ma ti zi ra ju prob lem od no sa iz me|u zna ka i oz na~eno ga, (ne)po du dar nos ti od nos no even tual ne uz ro~nopos lje di~ne po ve za nos ti iz me|u knjièvnih, mit skih i dis kur ziv nih ob ra za ca i ele me na ta di je ge ze« (141). Po to nja to~ka ana li ze obuh va}a Bar tolo vo pri po vi je da nje no vo zav jet ne epi zo de o slu zi Mal ku ̀ anda ru Be zu ho vu, Lon go vu pret je ra nu reak ci ju na mit o edi pu te za ovaj tek st naj zna~aj ni je »[z]a~ud no po du dar no po nav lja nje ko je na vod no spa ja di je get sku ’is kus tvenu zbi lju’ s fik cio nal nom pa ra bo lo m« (141–142), od nos no mit o an ti go ni i nje gov pos red ni~ki ut je caj na iti nu sud bi nu.

ipak, za sad }e bi ti do volj no iz dvo ji ti itu kao jo{ jed nu ne do volj no obra zo va nu re ci pi jen ti cu gr~kih mi to va, od nos no knjièv nih ili pri pov jed nih tek sto va, na ko ju nje zin ud va ra~ Bar tol po ku{ava od goj noob ra zov no djelo va ti, up ra vo kao Ho mer na il li ju ili pak su dac na svo ju ènu se nu. ita je, pre ma Lon gu, »glu pa~a« s ko jom se Bar tol upu{ta u »sit na tre pe re nja na ve ran di« (nM, 45), ali i glav na pri ma te lji ca Bar to lo vih »gr~kih pri~a« (171). Prem da Bar tol pri po vi je da i iti noj maj ci i ses tri Ma ri, a slu{a ih i brat Ma teo, nje go ve sen za cio na lis ti~ki po jed nos tav lje ne va ri jan te raz nih gr~kih mi to va, u ko ji ma se »sve vr ti ne{to oko ... zna se. oènio, iz ro dio ...« (39), uis ti nu sluè to me da bi iti »ras tva rao du{u« (38). Bar tol ov dje, do du{e, ne cen zuri ra »ru`ne« di je lo ve po put il li je, no mi to vi u nje go vu prek ra ja nju ta ko|er pos ta ju »pri~ice za dje vi ce« ili »’èn ske’ pri~e« (37–38), to je st po pu lar ne pri po vi jes ti sli~ni je il li ji nim »pu~kim pri~ama«, lju bi}ima ili ~ak sa pu ni ca ma ne go an ti~koj tra ge di ji:

o He le ni, pok va re noj ̀ eni, ko ja je na pus ti la muàkra lja i s lju bav ni kom pob jeg la u Tro ju. Mu`kralj je htio na sva ki na~in da se èna vra ti, pa je sku pa s bra tom, dru gim jed nim kra ljem, na pao Tro ju. deset go di na su ra to va li i na po kon, lu kav stvom, po bi je di li. do te me lja su ra zo ri li Tro ju i u njoj pobi li sve ìvo, a sve zbog one nev jer ne glu pa~e He le ne. [...] a tek èna onog dru gog kra lja, bra ta He le ni na muà! dok joj je mu` bio u ra tu, ona je na{la lju bav ni ka, pa kad se na kon de set go di na mu` vra tio, ona ga je ubi la uz po mo} lju bav ni ka. Pos li je je nju ubio njen vlas ti ti sin da bi os ve tio oca (37).

Za raz li ku od He le ne i kli tem nes tre, Bar tol iti nu di i po zi tiv ni je »u zo re za bu du}nos t« (38), po put Pe ne lo pe, »ko ja je de set go di na vjer no ~eka la i do~eka la svog ne ba{ mno go vjer nog muà« (37), »jad ne ma le ifi ge ni je ko ju je vlas ti ti otac htio ba ci ti u vat ru«, ili »hrab re an ti go ne, ko ja je `rtvova la ìvot da bi, us pr kos kra lje voj zab ra ni, po ko pa la svo ga mr tvog bra ta« (38), a oso bi to je za nim lji va nje go va »reìja« mi ta o edi pu ka da sa sla{}u

42



i{~eku je uàs nu tu reak ci ju svo jih slu{ate lji ca ko je na po kon tre ba ju saz na ti ~ija je an ti go na k}i i ses tra (38). Ta reak ci ja, ko ja se sas to ji od na pe tog i{~eki va nja, »èlje da se sve shva ti kri vo« (38, ili ve} spo me nu tog po ku{aja »pov rat nog po ni{ta va nja ono ga {to se do go di lo«) i pop ri li~ne ko li~ine su za, dois ta od go va ra na~inu na ko ji il lia pra ti iz ved bu Me de je, uz smi jeh, su ze i na mi gi va nje Ho me ru, te prek ra ja nje vi|enog zbog vlas ti tog ne ra zu mi je vanja i neob ra zo va nos ti ili pak za{ti te od ne li je pe »stvar nos ti«, ali i se ni noj re cep ci ji su~evih pou~nih pri~a. se na je slu{aju}i pri po vi je st o pra vom i la`nom pros ja ku ta ko na vod no, ako je vje ro va ti nje zi nu muù, »[p]la ka la [...] je ca la, pok ri la se pre ko gla ve« (Zk, 1980, 16), »[g]or je la od ra doz na los ti« (22), »iz ro ni la is pod pok ri va~a i zav ri{ta la od ve se lja« te ga po lju bi la (23), no is to dob no je pri go va ra la da su dac pret je ra no raz vla~i pri~u (22) te ga na kra ju pri po vi je da nja ipak ni je po lju bi la dok je on up ra vo to o~eki vao, ne go je bi la »ne ka ko ra zo~ara na, ~ak uv ri je|ena«, pa ga je i uda ri la »no gom is pod pok ri va~a: ’Haj de, spa vaj!’« (24).

no oso bi to je va`na in for ma ci ja da i se na i ita mo ra ju vje ro va ti u is ti nito st is pri po vi je da nog da bi se lak{e uìv je le u pri~u i iden ti fi ci ra le s li ko vi ma. ita sto ga Bar to la pi ta: »i sve je to is ti na? do go di lo se ta ko?« jer »ni je ̀ elje la da ̀ ali ’iz mi{lje ne lju de’« (nM, 37), dok su dac oso bi to pa zi da svo joj sup ru zi pri po vi je da »kao da je stvar no, da se pri~alo u su du, is tin ski do ga|aj, ja dan ~ov jek, Bra~anin, a ̀ ena mu tak va i tak va, ka ko }e se vid je ti« (Zk, 1980, 16). Prem da se na ta ko|er »ro ni su ze u ki nu i nad svo jim ro ma ni ma zbog si ro ti ce bez ma me« (104), od nos no i ka da je jas ni je da je pos ri je di fik ci ja, ~ini se da su dac smat ra da }e od goj ni u~inak bi ti sna`ni ji ako nje go va slu{ate lji ca vje ru je da joj se pri po vi je da is ti nit do ga|aj. dok su dac na se kun dar noj di je get skoj ra zi ni svo jim pou~nim pri~ama po ku{ava dje lo va ti na se nu stav lja ju}i u pr vi plan mo ral noprav ne prob le me, to je st ko ris te}i se »eg zem plar nim pri pov jed nim struk tu ra ma« po put ka zu sa, ~ije je os nov no obi lje`je da »nje go va pri~a ilus tri ra za kon ski pa rag ra f« (Bi ti, 2005, 128), u ne ver mo reu Bar tol na sli~an na~in svo joj slu{ate lji ci gr~ke mi to ve pred stav lja kao is ti ni te do ga|aje da bi joj po nu dio po zi tiv ne mo de le za opo na{anje. se na }e sta ti na stra nu pros ja ko ve ène jer se nje zin mu` pois tov je}uje s pros ja kom Bra~ani nom, a ita }e se naj lak{e iden ti fi ci ra ti s an ti go ni nom tra gi~nom sud bi nom sto ga {to ob je ima ju bra ta: »Mis li la je na svog Ma tea (ko ji se sme te no smje{kao sa stra ne) ka ko mr tav leì, a ne ki ta mo kralj joj ne da da ga op la ku je i sah ra ni u zem lju ko ju }e dok ìvi na ta pa ti su za ma.« (nM, 38)

ako se na vi{e pu ta tvr di da je pros ja ko va ̀ ena ima la pra vo svo me muù zam je ri ti nje go vo ~ud no va to po na{anje (Zk, 1980, 22; 24) jer zap ra vo sama is to pred ba cu je su cu te na taj na~in pre ko ra~uje gra ni cu iz me|u dvi ju

43



di je get skih ra zi na, a pi rej ska pros ti tut ka il lia ne prih va}a sve kon zek ven ci je ka za li{ne ilu zi je ka da vje ru je da su glum ci ko ji se do la ze pok lo ni ti pub li ci iden ti~ni li ko vi ma Me de ji ne dje ce, na jo pas ni ji do dir fik ci je i »stvar nos ti« ipak je iti na iden ti fi ka ci ja s an ti go ni nom sud bi nom, tre nu tak u ko jem se ~ini da je »[p]ri~a [...] po nav lja njem ug ro zi la ljud ski ìvo t« (âle, 143). Prem da se Bar tol is pr va di vi iti nu iz bo ru uzo ra ili pos red ni ka, tre nu tak kasni je po~inje os je}ati kriv nju jer joj je up ra vo on svo jim »gr~kim pri~ama« po nu dio mo gu}nost iden ti fi ka ci je s an ti go nom (nM, 171). ka da uvi|a da itin »stvar ni« ̀ ivot i nje zi na »stvarna« smrt ni su ni »po vi jes t«, ni »tea ta r«, ni »sup til no uìva nje u pri~i«, »li je pe su ze zbog pat nje i smr ti ne kih ta mo iz mi{lje nih lju di« (171), Bar tol na taj na~in priz na je vlas ti ti ~in zlou pot re be pri pov jed nih tek sto va, nam jer no br ka nje zbi lje i fik ci je pri pri po vi je da nju gr~kih mi to va s jas nim ci ljem dje lo va nja na slu{ate lji cu.

Bez ob zi ra na to podme}u li svo jim ma nje ob ra zo va nim slu{ate lji ca ma fik ci ju pod is ti nu te ih èle os vo ji ti svo jim pri pov je da~kim da rom, po put Bar to la i su ca, ili po ku{ava ju nji ho vo pog re{no ra zu mi je va nje ne ko ga fikcio nal nog tek sta za mi je ni ti is prav ni jim nu de}i im us put dvot jed ni te~aj op}e kul tu re, po put Ho me ra Thra cea, pos ri je di su tri po ku{aja mu{kih li ko va da ob ra zov no, od goj no i mo ral no dje lu ju na èn ske li ko ve. Pri li~no je raz vi dan na~in na ko ji ita, se na i il lia uìv lja va njem, iden ti fi ka ci jom i pov rat nim po ni{ta va njem is pri po vi je da nog zlou pot reb lja va ju pri pov jed ne tek sto ve. Me|utim, ia ko ju na ki nje is pri po vi je da no us po re|uju s vlas ti tim is kus tvom te na taj na~in mi je{aju fik ci ju i zbi lju, od nos no re fe ren ci jal nu fun kci ju pri pov jed nih tek sto va nad re|uju poet skoj fun kci ji, ~ini se da to ni je is klju~ivo nji ho va kriv nja.1 Mu{ki li ko vi pak, a oso bi to Bar tol i su dac, svjes no ma ni pu li ra ju pri~ama ko je pri po vi je da ju, to~ni je, ra~una ju na ko nativ nu fun kci ju svo jih pri po vi jes ti, na reak ci ju pri ma te lji ca nji ho vih po ru ka. »je li se pra va lju bav mog la za~eti tim èn skim su za ma?«, pi ta se Bar tol (nM, 43) i ta ko ra zot kri va svr hu svo ga pri po vi je da nja, kao i su dac ka da jacob so nu priz na je: »Mo ja me ̀ ena ni je po lju bi la u mo ju ’pa met nu gla vu’ ({to sam, me|u na ma, ipak o~eki vao).« (Zk, 1980, 24) i Ho mer o~eku je da }e se no va, dak le, ob ra zo va ni ja i mo ral ni ja, il lia za lju bi ti u nje ga, jed na ko kao {to Bar tol svo jim pri po vi je da njem prièlj ku je os vo ji ti itu, a su dac pri mi ti

1 Poj mo ve re fe ren ci jal ne i poet ske je zi~ ne fun kci je ov dje upot reb lja vam po zi va ju }i se na pre da va nje To mis la va Br le ka od r ̀ a no na ko le gi ju Psi hoa na li ti~ ka an tro pog ra fi ja ran ka Ma rin ko vi }a prof. Mo ra ne ̂ a le u sklo pu Pos li je dip lom sko ga znan stve nog stu di ja knji ̀ ev nos ti na Fi lo zof skom fa kul te tu u Zag re bu 2004. go di ne, pri ~e mu je pre da va~ in zis ti rao na va` nos ti ja kob so no vih je zi~ nih fun kci ja za tu ma ~e nje Za jed ni~ ke kup ke – u ko joj se, ni ma lo slu ~aj no, je dan od glav nih li ko va zo ve ja cob son.

44



po lju bac od svo je za div lje ne ène. Prem da po ku{ava ju ob ra zo va ti i od go ji ti èn ske li ko ve, mu{ki ih li ko vi ne us pi je va ju knjièv no ob ra zo va ti, up ra vo sto ga {to su i sa mi kri vi za zlou pot re bu fik ci je, te ne pris tu pa ju knjièv nim tek sto vi ma kao knjièv nim tek sto vi ma ne go se po ku{ava ju oko ris ti ti nji hovim u~in kom na slu{ate lji ce.

ako se se na, dak le, iden ti fi ci ra sa sup ru gom pros ja ka s Bra~a, su dac se jed na ko ta ko pois tov je}uje s pros ja kom, da pa~e, ka ko ka zu je vla di mir Bi ti, ona to ~ini za to da bi pr ko si la muù ko ji se ve} sta vio na pros ja ko vu stra nu: »reak ci ja su~eve ène po ka zu je da ona iz po na{anja li ko va u pri~i pre poz na je (zlob nu) pri pov je da~evu nam je ru u ko mu ni ka ci ji ~ime odu zi ma pri~i es te ti~ki, a pri da je joj ìvot no mo ti vi ra ni zna~aj.« (Bi ti, 2005, 124) Ta ko|er, prem da se do sad ~ini lo da je is ti ni to st od goj nih pri~a bi la va`ni ja èn skim li ko vi ma, i su dac se »od bi ja suo~iti s fik cio nal nim zna~ajem pri~e« (124). nai me, bi lo da su dac pri po vi je da pri~e ko je je na vod no iz mis lio, po su dio iz no vi na ili iz vu kao iz svo je stru kov ne prak se, bi lo da is cr ta va zbi va nja iz vlas ti ta ìvo ta, na njih »rea gi ra kao up le ten ~ov jek suo~en s nu`no{}u do no{enja od lu ke«:

su dac kao Pri pov je da~ bra ni izomor fi ju pri pov jed nih i sva kod nev noìvotnih struk tu ra, a to zna~i ne sa mo mo gu}no st ve} i pot re bu da se iz jed nog re gis tra zak lju~uje o dru go me. Za nje ga pri~a ni je tek es te ti~ki fe no men, ne go krun sko sred stvo za spoz na ju is ti ne o ìvo tu (122).

su dac je, po put Ho me ra Thra cea, u pot ra zi za is ti nom, a fik cio nal na se pri po vi je st o pros ja ku i nje go voj èni na vi{oj na ra tiv noj ra zi ni preob raàva u is ti ni tu pri~u o nje mu i se ni. dois ta, pri je laz sa se kun dar ne na pri mar nu di je get sku ra zi nu bit no mi je nja fik cio nal ni sta tus svih pri~a ko je je su dac pri po vi je dao svo joj ̀ eni, jer, ka ko tvr di Bi ti, sa da »su dac i nje go va ̀ ena, ko ji su bi li pri pov je da~ i Su bes jed nik pou~ne pri~e o pra vom i la`nom pros ja ku, posta ju li ko vi ma pou~ne pri~e o iz ja lov lje noj ko mu ni ka ci ji iz me|u su ca i ̀ ene«, od nos no »su dac ja cob so nu vi{e ne skri va ono {to je u pr vo me pri~anju jo{ ta jio svo joj èni, nai me da je pri~a bi la iz mi{lje na s od goj nom nam je rom, a ne stvar na« (125). sto ga se ~ini da na se kun dar noj di je get skoj ra zi ni su dac pri po vi je da is klju~ivo »is ti ni te« pri~e, pa ~ak sa mo pri~e iz vlas ti ta ìvo ta, jer se sa da u sre di{tu nje go va pri po vi je da nja vi{e ne na la zi »sa dràj« tih pri~a ne go na~in na ko ji ih je ve} pri po vi je dao svo joj èni. ili po nov no Biti je vim ri je~ima, »[u] us po red bi sa su~evom ènom ja cob so nov je po loàj bit no raz li~it jer on vi{e ni je su bes jed nik ’is ti ni te pri~e’, ne go ka zi va nja u pr vom li cu (o pri~anju u tre}em li cu) od nos no dis kur za (o pri~i)« (126) ko ji }e, do du{e, na pos ljed njoj na ra tiv noj ra zi ni ta ko|er pos ta ti pri~om u ok vi ru dis kur za pri pov jed nog ja up ra vo for mi ra nog ro ma no pis ca.

45



Bi ti ju }e u ana li zi di je get skih ra zi na Za jed ni~ke kup ke kao glav ni teo rij ski os lo nac pos luìti teo ri ja au to re fe ren cij skih sis te ma nik la sa Luh man na, to~nije nje go ve ka te go ri je »tzv. pro mat ra~a pr vo ga re da«, ko ji, »ne os vje{}uju}i svo ju sli je pu pje gu, drè da je svi jet dois ta ta kav kak vim se uka zu je nji ho vu pro mat ra nju«, i »tzv. pro mat ra~[a] dru go ga re da, ko ji pri pro mat ra nju onih pr vih os vje{}uju tu nji ho vu sli je pu pje gu, uo~ava ju ono {to pro mat ra nje pr voga re da is klju~uje iz svo je ga ho ri zon ta« (107–108). um jet no st pr va, pa tek kas ni je zna no st, pre ma Luh man nu i Bi ti ju, preu zi ma na se be pros vje ti telj ski za da tak os vje{}iva nja sis tem skih pro mat ra~a pr vog re da »da iza ma ni fes tne ili po jav ne stvar nos ti pos to ji la ten tan ili ne po jav ni svi je t«, to je st »stal ne prob lema ti za ci je re duk tiv nih pro mat ra nja od nos no us ta lje nih bi nar nih sis tem skih ko do va« ko ji sme}u s uma da je »neuk ro ti vo obi lje svi je ta [...] sa mo po se bi ’par excel len ce nep ro mot ri vo’« (108). »da bi pre du hit ri la sis tem sko pos tva re nje ’svi je ta’«, ko ji u ovom kon tek stu oz na~ava »pod ru~je slu~aj nos ti« za raz li ku od »pod ru~ja nu`nos ti« ko je Luh ma nn na zi va »(dru{tve nom) stvar no{}u«, ka ko u nas tav ku ar gu men ta ci je tvr di Bi ti, »i sa~uva la nje go vu kon tin gen ci ju, mo der na um jet no st rep ro du ci ra nje go vo sta nje nep ro mot ri vos ti u sa moj svojoj struk tu ri«, {to oso bi to vri je di za ro man kao nje zin »pa ra dig ma ti~ni ̀ an r« (108–109). ro man, nai me, »e man ci pa cij sko pros vje}iva nje pro ma tra~a pr vo ga re da raz vi ja is to dob no u ne ko li ko smje ro va« sto ga {to uka zu je na »zas li jeplje no st li ko va ko ji, ne oba zi ru}i se na sloèno st svi je ta u ko je mu ìve, u du hu pro mat ra~a pr vog re da ne po ko leb lji vo sli je de svo je fik ci je«, ali i upo zo ra va »~ita te lje na opas no st br ka nja fik ci je sa stvar nim svi je to m« (109). na taj se na~in, nag la{ava njem raz li ke iz me|u fik ci je i zbi lje te pri pov je da~evim »stal nim pre ba ci va njem ta moa mo iz me|u pro mat ra nja pr vog i dru gog re da, od nos no iz me|u he te ro re fe ren ci je (Frem dre fe re nz) i au to re fe ren ci je (Selbstre fe re nz)«, raz vi ja ~ita te ljev »kri ti~ki od nos pre ma doìv lja ji ma lek ti re i ti me po ti~e neumor no dis tan ci ra nje« (110).

opi sa ni pro ce si mo gu se, dak le, pra ti ti na prim je ru Za jed ni~ke kup ke gdje se uis ti nu zbi va »neu mor n[a] eman ci pa cij sk[a] smjen [a] pro mat ra nja pr vog pro mat ra njem dru gog re da« (110). sva ka od tri, to je st ~eti ri na rativ ne ra zi ne2 ra zot kri va sli je pu pje gu pret hod ne ra zi ne pri ka zu ju}i je kao pro mat ra nje pr vog re da, od nos no kao »nep rim je ren [u] re duk cij [u] ’bez gra

2 Pos ljed nju ili ~et vr tu nas ta nju ju li ko vi su ~e vih pri ~a, tre }u su dac i se na, te nji ho va obi telj i pri ja te lji, na dru goj se pak od vi ja su ~e vo pri po vi je da nje ja cob so nu i bu du }em pri pov je da ~u, dok pr va na ra tiv na ra zi na pri pa da dis kur zu pri pov jed nog ja ko na~ nog pri pov je da ~a. Bi ti, da ka ko, ana li zi ra i tu pr vu ra zi nu, me |u tim, ne uk lju ~u je ju ek spli cit no u svo ju pod je lu ro ma na na tri ra zi ne.

46



ni~ne kom plek snos ti’ svi je ta« (110), no us ko ro }e ta no va ra zi na ta ko|er bi ti ras krin ka na kao jo{ jed no pro mat ra nje pr vog re da ko je se pred stav lja kao pro mat ra nje dru gog re da. Taj }e se »mo del eman ci pa cij skog preo pi si vanja« (110) po nav lja ti sva kim no vim pre ko ra~enjem s niè na vi{u ra zi nu, {to ~ita te lji ma osi gu ra va is prav ni ji uvid u ra ni ja zbi va nja. sto ga }e se su~evo pri po vi je da nje se ni o pros ja ku i nje go voj èni na vi{oj na ra tiv noj ra zi ni pret vo ri ti u pred met ras pra ve iz me|u su ca i ja cob so na (i bu du}eg pri pov jeda~a), kao {to }e kas ni je up ra vo ono {to je su dac pri po vi je dao ja cob so nu i bu du}em pri pov je da~u izaz va ti sva|u iz me|u po to nje dvo ji ce o to me smi ju li se nje go ve ri je~i po no vi ti jo{ jed nom na naj vi{oj na ra tiv noj ra zi ni, ka da se pri pov jed no ja pred sta vi kao ko na~ni pro mat ra~ dru gog re da, na kon ko jeg vi{e ne}e sli je di ti vi{a in stan ci ja ko ja bi ga mog la ra zot kri ti kao jo{ jed nog pro mat ra~a pr vog re da u po ten ci jal no bes ko na~nom ni zu.

ako je das si nov fi lm za vr{io spo me nu tim od ga ja njem do ta da{njeg odgo ji te lja, ili ob ra zo va njem ob ra zo va te lja, od nos no do ka zi va njem Ho me ru da nje go vo is prav lja nje il li ji nih zab lu da i sá mo ko na~no fun kcio ni ra kao zab lu da, na kra ju Za jed ni~ke kup ke ja cob son su~evo pri po vi je da nje pro gla{ava fik ci jom, »o nim ’kad bi’« ko je se »do go di lo u nje go voj gla vi« (Zk, 1980, 188–189), da bi se ub r zo na kon to ga pri pov je da~ og ra dio od svo ga do tada{njeg od go ji te lja ja cob so na i bez ob zi ra na nje go ve sav je te do vr{io ro man. ka ko se po mi~u di je get ske ra zi ne, ta ko se iz mje nju ju pro mat ra~i pr vo ga i dru gog re da, a do ta da{nji od go ji te lji u~e lek ci je od svo jih u~eni ka. su dac, ko ji je na se kun dar noj di je get skoj ra zi ni po ku{avao mo ral no dje lo va ti na senu »iz mi{lja nje m« pou~nih pri~a, svoj nas tup na pri mar noj ra zi ni za vr{ava ri je~ima: »iz ovo ga {to sam no}as nad ro bio, ka men~i} po ka men~i}, moète sva{ta sloìti. Sta vi te u ~itan ke, ne ka dje ca u~e ...« (182, kur ziv moj) Pe da go{ku vri jed no st, ~ini se, ne ma ju sa mo pri po vi jes ti za se nu ve} is pri po vi je da ni koma di}i su~eva ìvo ta ta ko|er fun kcio ni ra ju kao pou~ne pri~e, a od re|ene se pou ke mo gu iz ves ti i iz ja cob so no va po ni{ta va nja su~eva pri po vi je da nja, i iz pri pov je da~eva ko na~nog ot po ra ja cob so nu.

Za nim lji vo se u ovom kon tek stu pris je ti ti i Bar to lo vih ver zi ja gr~kih mito va na mi je nje nih manj ka vo ob ra zo va noj dje voj ci iti, od ko je }e ju nak ne ver mo rea u dru gom di je lu ro ma na ta ko|er nau~iti ̀ ivot nu lek ci ju. Ta je lek ci ja, pre ma Mo ra ni ̂ ale, »[n]e po pus ti ti u pog le du vlas ti te ̀ ud nje« (âle, 149), od nos no da ti pred no st smr ti pred po ko ra va njem bi lo ko joj vlas ti:

itaan ti go na uis ti nu pres ta je bi ti zam jen skim pred me tom erot ske poùde i pos ta je uzo ru zo rak pre ko ra~enja gra ni ce ko ja in di vi dual ni ìvot drì u uz ni{tvu ono ga {to La can na zi va »slu`bom dob ri ma« [...] za lju bav ~isto ga,

47



be zin te res nog po ko ra va nja svo joj te melj noj ̀ ud nji [...] ko ja na laè dra go voljan iz bor vlas ti te nu`ne smr ti pred nu tar njim su dom (146).

itin }e ~in »Bar to la svo jom uz vi{enom za go net no{}u mu~iti sve do nje gova vlas ti tog eti~kog zaok re ta, do tre nut ka kad im pli cit no spoz na je ’an ti go nin blje sa k’« (La can, pre ma âle, 146). ako je u pr vom di je lu ro ma na mit o an ti go ni fun kcio ni rao kao »pri~ica za dje vi ce« ili »èn ska pri~a« (Ma rin kovi}, 1993, 37–38), pri po vi je dan da bi se za ba vi lo i pou~ilo slu{ate lji ce, sa da je, prim je ri ce, iz jed na~en s mi tom o Pro me te ju, ~iju va`nost i oz bilj no st zas tu pa Lon go ka da na go va ra Bar to la da dje voj ka ma pri~a »o tra ge di ji dobro~ini te lja ~ov je~an stva, ko ji nas je us re}io vat ro m« (39).

no ka da je ve} ri je~ o raz nim »pri~ica ma za dje vi ce«, ko je re ci pi jen ti ce po put ite, se ne i il li je uvi jek slu{aju sa èljom za uìv lja va njem u li ko ve te us po re|iva njem s vlas ti tim ̀ ivo tom, dok nji ho vi su go vor ni ci kao pro mat ra~i dru gog re da ta kav stav prog la{ava ju pro mat ra njem pr vog re da, pot reb no je pra vo dob no pod sje ti ti da Bi ti u tek stu o Za jed ni~koj kup ki rabi jo{ je dan par poj mo va da bi raz jas nio opi sa ne od no se. Bi ti se, nai me, ko ris te}i se Ma rinko vi}evim esejom Tko je tko iz zbir ke ne ve se le o~i klau na poig ra va raz li kom iz me|u »na~ela os ku di ce« i »na~ela obi lja« u um jet nos ti (Bi ti, 2005, 97), »ra cio nal noe ko nom sko g« i »ras tro{nokul tur no g« shva}anja um jet nos ti (101), ili pak, ne{to jed nos tav ni je, iz me|u ~ita te lja kao »pot ro{a~a« i »es te tika« (128). Ma rin ko vi} ta ko, Bi ti je vim ri je~ima, kri ti zi ra »na~elo os ku di ce« pre poz na ju}i ga kod knjièv ne i ka za li{ne pub li ke kao »tkojetko sin drom obez vri je|ena aris to te lov skog pre poz na va nja, prip ros to ga kon zu men tskog sta va ko ji se od bi ja suo~iti sa spe ci fi~no{}u um jet ni na te ih stav lja u slu`bu hit re pod vor be vlas ti tih èlja« (97). Tak va »bap ska ra doz na los t« ne ma strplje nja za kom plek sno st um jet ni~kog dje la, ve} »vre ba u zas je di (sa ’zlim sr ce m’) na fik tiv na li ca li te ra tu re i tr pa ih u ve} prip rem lje ne vre}e (za sme}e) svo ga vr lo osob nog is kus tva« te »u li te rar nom fa bu li ra nju traì sa mo do kaze za svo je pret pos tav ke, za svo je èlje i ani mo zi te te« (Ma rin ko vi}, pre ma Bi ti, 97). up ra vo opi sa na re cep ci ja knjièv nog tek sta s re fe ren ci jom na »zbilju« te, {to vi{e, vlas ti to ̀ ivot no is kus tvo, od nos no po ku{aj »se man ti~ke ope ra cio na li za ci je« dje la u »’i de je’ i ’oz na~ena’« (98), ti pi~na je za tzv. potro{a~e, ~ita te lje us mje re ne na »pot ro{nju« knjièv nih tek sto va ili, to~ni je, »kri mi na lis ti~kih mo ti va, pod lis ta ka i stri po va u nas tav ci ma« (Ma rin ko vi}, pre ma Bi ti, 101). ka ko tvr di Bi ti, Ma rin ko vi} se u svom ese ju prik lju~uje du gom ni zu teo re ti~ara ko ji su sup rot stav lja li »e lit nu i ras ko{nu ’od ras lu’ ma sov noj i sku~enoj ’ne do ras lo j’ svi jes ti« (107), stav lja ju}i se na stra nu pr ve. »od ras la« svi je st u os tat ku Bi ti je va tek sta sas vim jas no oz na~ava tzv. vi so

48



ku kul tu ru, dok »ne do ras la« sto ji um jes to »nis ke kul tu re« (107), ma sov ne, po pu lar ne ili pu~ke.

ko ris no je u ovom kon tek stu op re ke iz me|u vi so ke i po pu lar ne kul tu re (ili ti po va re cep ci je ko ji su s nji ma po ve za ni) ta ko|er pod sje ti ti na Goet heovo raz li ko va nje iz me|u ~ita te lja »uìva te lja« i »su da ca« ko je Bi ti raz ra|uje u tek stu nas ta nak ro ma na: ka da pri~a pos ta je ris kan tnom? (1994, 14). Pre ma Bi ti ju, ka da je jav no ~ita nje ro ma na za mi je nje no pri vat nim:

na taj na~in stvo ren za{ti}eni pros tor doìv lja va nja ro ma nes knog svi je ta izazvao je pot kraj 18. sto lje}a pra vu po ma mu div ljeg, nar ko ti zi ra nog ~ita nja u re lak si ra ju}esti mu la tiv ne svr he, ug lav nom na stra ni èn ske pub li ke, te o{tre pros vje ti telj ske opo me ne, ug lav nom »mu{kih pe ra« da ~ita nje mo ra bi ti ko ris no (14).

Za nim lji va je, dak le, ~inje ni ca da Bi ti na vi{e mjes ta na vo di ̀ en sku publi ku, ali i mla de ~ita te lje, kao ideal ne re ci pi jen te ro ma na jer im ro ma nes kni svi jet moè pruìti »i den ti fi ka cij sku pok ret lji vo st ko ja im je u suèno me sva kod nev nom op stan ku us kra}ena« (1994, 21; 2005, 129). kom pen za cijsko uìv lja va nje u li ko ve po put Me de je, an ti go ne ili pros ja ko ve ène sto ga je ti pi~no za ~ita te lji ce ko je knjièv nim tek sto vi ma pris tu pa ju uìva telj ski, s kon cen tra ci jom na li ko ve i pri~u, da ju}i pred no st sa dràju i svom doìv lja ju, dok su da~ki pris tup ob ra}a pa`nju na sa mo pri po vi je da nje, shva}aju}i for mu tek sta kao nje gov pra vi sa dràj. na da lje, op re ka iz me|u uìva te lja i su da ca od go va ra onoj iz me|u »knjièv ne« i »es te ti~ke« ko mu ni ka ci je: »Za jed nu je ro man dak le bio ima gi na tiv na stvar no st ~ije do ga|anje tre ba is ku si ti kroz li ko ve, a za dru gu um jet ni~ka fik ci ja ~ije za ko ne va lja ra zum je ti kao au tor sko dje lo.« (1994, 20) raz li ka iz me|u uìva te lja i su da ca sto ga po nov no pri zi va raz li~ite pris tu pe pri pov jed nim i/ili knjièv nim tek sto vi ma pri sut ne u Ma rinko vi}evim ro ma ni ma i das si no vu fil mu, s tim da se ov dje sa mo do od re|ene mje re ra di o kri mi na lis ti~kim mo ti vi ma, ko je u svom ese ju s iro ni jom spomi nje Ma rin ko vi}, jer ve}u va`nost ima ju gr~ki mi to vi prek ro je ni u »pu~ke pri~e« ili »pri~ice za dje vi ce«. jed nos tav no pos tav lje no, ̀ en skomu{ki pa ro vi li ko va na~el no od go va ra ju ka ko pod je li na pro mat ra~e pr vog i dru gog re da, ta ko i raz li ko va nju iz me|u uìva telj skog i su da~kog, os kud nog i obil nog, te pot ro{a~kog i es te ti~kog pris tu pa um jet nos ti.

Ma rin ko vi} se, pre ma Bi ti ju, u svom ese ju kri ti~ki od no si pre ma »potro{a~ko m« pris tu pu knjièv nim tek sto vi ma ko ji opi su je kao nji ho vu re dukci ju, te tvr di da je pos ri je di »jed na mir ni ja, bez bri`nija, ma nje ko ro ziv na, ma nje ka tar ti~ka es te ti ka, ko ja ma nje traì i ma nje ob ve zu je« (Ma rin ko vi}, pre ma Bi ti, 2005, 99). s dru ge se pak stra ne na la zi po ma lo mis ti~ki shva}ena

49



»pra va um jet nos t«, spo sob na za op}enje s »ne do ku~ivi m«, »ras tro{na po obi lju mo gu}nos ti ko je po das ti re na{oj fan ta zi ji, ali i zah tjev na u ra~una nju na na{ na por pot re ban za ’sli ko vi tu kon kre ti za ci ju ap strak tnog ma te ri ja la ri je~i’« (Ma rin ko vi}, pre ma Bi ti, 100). ako joj re ci pi je nt `rtvu je svoj »potro{a~ki kom fo r« ko ji po~iva na saìma nju i re duk ci ji nje zi ne kom plek snos ti, pra va }e ga um jet no st, ona »ko joj po la zi za ru kom tran sgre si ja«, po~as ti ti pre ko ra~enjem u pros tor on kraj mi to sa i na pe tog i{~eki va nja, u »ne{to drugo«, u »svi jet sa mo}e« (Ma rin ko vi}, pre ma Bi ti, 100), gdje po~inje »is tin ski di ja log, od nos no ni je mo ra zu mi je va nje iz me|u um jet ni ka i nje go vih li ko va s jed ne i ~ita te lja ili gle da te lja s dru ge stra ne« (103).

Me|utim, na kon pa raf ra ze Ma rin ko vi}eva ese ja Bi ti se s pra vom pi ta ni je li ta kav kon ce pt »pra ve um jet nos ti« zapravo »tek ne kak va oso bi to elit na eko no mi ja uz me li se u ob zir da je se bi vr lo te{ko moè priu{titi tzv. ma sov ni pot ro{a~« (105). Bi ti u tak vom op tuìva nju pot ro{a~a za re duk tiv ni pris tup knjièv nim tek sto vi ma pre poz na je po tez svoj stven »dua lis ti~koj koncep ci ji vri jed nos ti mo der nog hu ma niz ma ko ja za go va ra ’kul tur ne’ na sup rot ’e ko nom ski m’ vri jed nos ti ma prik ri va ju}i pri tom vlas ti ti in te res sa dràn u pro mi ca nju ’sim bo li~kih do ba ra’« (101). Taj in te res »hu ma nis ti~kog diskur za« (102), ra di lo se o Ma rin ko vi}evu po la ga nju »pra va na zas tu pa nje ne do ku~ivo g« ili po ku{aju Ho me ra Thra cea da il li ji na met ne »is prav no« tu ma~enje Me de je, Bi ti po ve zu je s Bour dieuo vim poj mom »ha bi tu sa«, ~ijom se upot re bom jas no uka zu je na ne jed na kos ti iz me|u »ma sov nih pot ro{a~a« i onih »e lit ni h«. Pris tup »o nos tra nos ti« omo gu}en je sa mo po to nji ma, ~ija je ulaz ni ca u taj svi jet zas luèna »mu kot r pnim ’es te ti~kim od go je m’« (104) ko ji im jam~i »po vi jes no ha bi tua li zi ra ne pov las ti ce«, od nos no »in sti tu cij sku i sim bo li~ku mo} ko ja je prois tek la iz nji ho ve stvar ne slo bo de od hit nos ti i pri si le te se ma lopo ma lo pret vo ri la u sa mo ra zum lji vos t« (107). up ra vo zbog te in sti tu cij ske i sim bo li~ke mo}i ko ja unu tar po lja knjièvne teo ri je pri pa da hu ma nis ti~kom dis kur zu, poj mo vi po put »sub li ma ci je, od go de i pre ko ra~enja« (106–107) zau zi ma ju hi je rar hij ski vi{e mjes to od »mi to sa«, »na pe tos ti« ili »uìva nja u do ga|aju« (101).

ka ko je ve} re~eno, ~ini se da u Za jed ni~koj kup ki, ne ver mo reu i ni kad nedje ljom »e lit nu i ras ko{nu ’od ras lu’ svi jes t« tre ba po ve za ti s li ko vi ma mu{ka ra ca od go ji te lja, dok na~in na ko ji nji ho ve {ti}eni ce ra zu mi ju um jet no st, up ra vo zbog za ki nutos ti u spo me nu tom »es te ti~kom od go ju«, ka rak te ri zi ra »ma sovna i sku~ena ’ne do ras la’ svi jes t«. se na ta ko »ro ni su ze u ki nu i nad svo jim ro ma ni ma zbog si ro ti ce bez ma me« (Zk, 1980, 104), ita zbog an ti go ne ko ja je iz gu bi la bra ta, a il lia jer je ja zon nev je ran Me de ji. sve tri pris tu pa ju veo ma raz li~itim tek sto vi ma na jed nak na~in, prim je nju ju}i pot ro{a~ku (ili

50



po pu lar no kul tur nu) es te ti ku i na sa me po pu lar ne tek sto ve i na gr~ku tra gedi ju. u tom je smis lu uv jer ljiv Bi ti jev pri kaz va`nos ti èn skog ~ita telj stva u po vi jes ti raz vo ja ro ma na te nji ho ve ug lav nom uìva telj ske ulo ge zbog, ka ko je re~eno, ve}e pot re be za kom pen za cij skim uìv lja va njem u dru ge ìvot ne pri~e, ali i zbog ne dos tat nog ob ra zo va nja, po seb no »es te ti~ko g«.

Me|utim, Bi ti ta ko|er u is tom kon tek stu spo mi nje mla de ~ita te lje te u ana li zi Za jed ni~ke kup ke in zis ti ra na mla dos ti ko na~nog pri pov je da~a sto ga {to je i on su~ev, ali sa da i ja cob so nov, pe da go{ki pro je kt. u tom je smis lu nu`no ne{to vi{e pa`nje pos ve ti ti Za jed ni~koj kup ki, gdje se pot ro{a~ki pris tup pri pov jed nim tek sto vi ma moè de tek ti ra ti ne sa mo kod se ne, od nos no na se kun dar noj di je get skoj ra zi ni, ve} i na pri mar noj – po naj pri je kod su~eva »subes jed ni ka« ja cob so na, no i kod sa mo ga su ca. su dac, pri po vi je da ju}i pri~u o gram zljiv cu i iz je li ci, kri ti zi ra ja cob so no vu re cep ci ju pri~e, pois tov je}uju}i ga s ~ita telj skim ili slu{atelj skim ti pom »uìva te lja«, to je st »pot ro{a~a«:

jer svi vi gle da te na stva ri emo cio nal no ... [...] uvi jek su dvi je stra ne, dra ma veo ma jed nos tav na, za ka za li{te, ali za pra vo ni je jed nos tav na. a vi ih za~as po di je li te, kao dje ca, na dob re i zle, pa haj mo za dob re. a ko ji su dob ri? e, to je pi ta nje, a ne ono bit il ne bit! La ko se nji ma u ka za li{tu ze za ti. svr{i se pred sta va, glum ci se svu ku i fu}ka se nji ma za sva pi ta nja i bi ti i ne bi ti. ali me ni se ne fu}ka (Zk, 1980, 31).

su dac ov dje go vo ri o svom »oz bilj nom za ni ma nju« (33), o to me ka ko je te{ko do ni je ti pra ved nu sud sku pre su du, ali u is to vri je me ot va ra ne ka uis ti nu knjièv no teo rij ska pi ta nja ko ja su klju~na za ro man u cje li ni: o svr si knjièv nos ti, o od no su fik ci je i zbi lje te o po jed nos tav nje nom ra zu mi je va nju knjièv nih tek sto va s nag las kom na nji hov »sa dràj«. Me|utim, ka da ja cobson uz vik ne: »vra ga je za bav no re za nje u{iju! ono ’tu ma ra ju tmas ti ob la ci, ju go’, to ga mi daj, a ne te u{i, pred spa va nje ...« (37), mo le}i pri pov je da~a za kri mi} um jes to za prav ni prob lem, su dac ne go du je, ali ub r zo ko ris ti pri li ku da slu{ate lje za di vi s »ma lo knjièv no ga da ra« (37). kas ni je su dac tvr di da mu je bi la èlja stu di ra ti knjièv no st, no nje gov je otac htio da bu de su dac (59) te na vo di da je imao knjièvni~ke am bi ci je (143), a svo je pri po vi je da nje us po re|uje s Tol sto je vim (111). sli~no to me, pri kra ju }e ro ma na priz na ti: »Gle daj ovu no} ... nit ko ne zna {to za me ne ovo zna~i. kao da sam pob jegao iz tam ni ce ... ili, bo ga ti, iz lud ni ce (kaì slo bod no) i mo gu go vo ri ti {to ho}u.« (114–115)

nje go vo se pri po vi je da nje sto ga ~ini pri li~no pro tur je~nim jer se su dac po ne kad stav lja na stra nu pra va i zbi lje, in zis ti ra ju}i na oz bilj nos ti svo ga pos la i svo ga ìvo ta na sup rot neoz bilj nos ti (i neod go vor nos ti) fik ci je, a po ne kad

51



na stra nu knjièvnos ti, pro na la ze}i u ~inje ni ci da no}as »moè go vo ri ti {to ho}e« dra goc je nu slo bo du ko je je da nju li{en. up ra vo zbog tog »[a] ve} sut ra u osam kli maj pred sjed ni ku, kli maj svi ma nji ma, odob ra vaj, prih va}aj, slaì se [...]« (115) pos to je ne ke sli~nos ti iz me|u na~ina na ko ji ̀ enski li ko vi (zlo)u pot reb lja va ju pri pov jed ne tek sto ve i su~eve pot re be za kom pen za ci jom. su dac ta ko, po put il li je ko ja je »na{la na~in da ̀ ivi« cen zu ri ra ju}i ru`ne dije lo ve Me de je i vlas ti ta ìvo ta, i sam pov rat no po ni{tava ili ba rem ub laàva neu god ne do ga|aje iz svo je pro{los ti. ka ko pi{e Bi ti, nje gov neus pjeh u vr{enju ulo ga »muà, ze ta, {ogo ra, ro go nje ili su ca« »pos ta je uz rokom bol ne dru{tve ne frus tra ci je kao {to se via ne ga tio nis ra za bi re iz nje go vih li fe sto ries«, u ko ji ma se on »pri li~no tran spa ren tno um jes to kao ne mo}na ̀ rtva po jav lju je kao sve mo}ni ’de miur g’, dok se nje go vi do ta da{nji ti ra ni pret vara ju u gro tes kne fik cio nal ne ’fab ri ka te’« (Bi ti, 2005, 122). su dac se, dak le, ko ris ti »kom pen za cij sk[o m] di men zij [o m] u tvor bi i po zi cio ni ra nju li ko va« svo je sup ru ge, nje zi ne ses tre, svo je pu ni ce, {efa i ko le ga, ko ji se u ro ma nu po jav lju ju »je di no kao iz ve de ni ce su~evih os vet ni~kih ’is pre da nja’« (122), a il li a is tom me to dom preob raàva Me de ju u li je pu prin ce zu ko ja sa mo ̀ eli za dràti svo ga muà. Zbog ma ni pu la ci je do ga|aji ma i pret va ra nja bli`njih u li ko ve ko ji ma moè up rav lja ti, su dac sva ko ma lo sam se bi pro tur je~i te bi ga se mog lo ime no va ti ti pi~nim ne pouz da nim pri pov je da~em – ako je uop}e vje ro va ti ko na~nom pri pov je da~u, od nos no bu du}em pis cu ko ji na kra ju bi ljeì su~eve pri po vi jedi. iz ja ve po put »u svo joj ku}i ja sam bog i ba ti na« (Zk, 1980, 12) do ve de ne su u pi ta nje kas ni jim in for ma ci ja ma o od no su seni ne maj ke pre ma su cu, o se ni noj pro{los ti, biv{im i sa da{njim ud va ra~ima, Me zi nim za ba va ma itd. uk rat ko, pre ma kra ju ro ma na sve upit ni jom pos ta je nje go va sup ru`ni~ka (je li mu se na uis ti nu vjer na), su da~ka (obav lja li on svoj po sao stru~no) i pri pov je da~ka le gi ti ma ci ja ({to sve skri va, a {to is kriv lja va). su dac mo ra ja cob so na stal no uv je ra va ti da ono {to pri~a »ni je iz mi{lje no« (46), no ~es to priz na je da je do ga|aji ma ipak po ne{to do dao ili odu zeo, kao ka da iz go va ra pra vu »uìva telj sku« re~eni cu: »ne ka ne od go va ra [stvarnosti], pus ti me da ìvim!« (51)

Prem da ko na~ni pri pov je da~ do da je da je su dac tu re~eni cu »o~aj ni~ki vris nuo«, {to po nov no upu}uje na pot re bu za na dom je{ta njem po ni{te nih do ga|aja pri pov jed nom ima gi na ci jom ko jom up rav lja nje go va ùd nja, ipak se ne moè os ta ti na zak lju~ku da je nje gov pris tup pri~ama is klju~ivo »uìvatelj ski« ili »pot ro{a~ki«. da pa~e, on se s ob zi rom na iz mi{lje ne ili stvar ne li ko ve o ko ji ma pri po vi je da moè naz va ti pro mat ra~em dru gog re da, no is to vri je di i za svi je st o vlas ti toj zas li jep lje nos ti, ko ja se o~itu je u up ra vo na ve de nom o~aj ni~kom priz na nju da pos to je ìvot no va`ni raz lo zi za nje go vo mi je{anje

52



fik ci je i zbi lje. Ta ko|er, ia ko zvu~i kao sas vim o~ita stvar, su dac je pri pov je da~, od nos no »Pri pov je da~«, ka ko ka zu je Bi ti, sto ga {to je iz bo rio »pri pov je da~ki sta tu s« za ko ji »su bes jed ni ku« (ja cob so nu) zauz vrat »nu di uìva telj sku po vlas ti cu« slu{anja neu god nih epi zo da iz nje go va ìvo ta (Bi ti, 2005, 123). su dac, me|utim, zbog svog za ni ma nja ni je obi~an pri pov je da~, pa na ovom mjes tu va lja pod sje ti ti na ve} spo mi nja nu »du bo ku osob nu mo ti vi ra no st nje go va ~ina pri po vi je da nja«, kao i na ~inje ni cu da na do ga|aje ko je opi su je »rea gi ra kao up le ten ~ov jek suo~en s nu`dom do no{enja od lu ke« (122). Pre ma Bi ti ju, up ra vo ga ta »’pro fe sio nal na de for ma ci ja’ dis kva li fi ci ra za bez bri`nu ulo gu (ka za li{nog) ’uìva te lja’« jer za nje ga, po nov no, »pri~a ni je tek es te ti~ki fe nomen, ne go krun sko sred stvo za spoz na ju is ti ne o ìvo tu« (122).

Zbog nje go va »oz bilj na za ni ma nja« i »pro fe sio nal ne de for ma ci je« su~eve pri po vi jes ti ̀ anrov ski naj vi{e pod sje}aju na jol le sov jed nos tav ni ob lik »ka zu sa«, ko ji fun kcio ni ra kao »egzemplarna pri pov jed na struk tu ra« ko ja »i lus tri ra za kon ski pa rag ra f« (128). Me|utim, ub r zo pos ta je jas no »da pri~a, um jes to da ob jas ni taj pa rag raf, sa mo po ti~e su kob in te re sa oko nje ga« i da »od lu ka za jed nu od su kob lje nih stra na ka [...] upu}uje vi{e na in te res ni po loàj su ca ko ji ju je do nio ne go na sus tav prav nih nor mi« (128–129). na taj se na~in ka zus »iz ro dio« jer se »[p]ri po vi je da nje [...] pret vo ri lo u au tore fe ren cij ski ~in iden ti fi ka ci je vlas ti te si tua ci je, tj. dis ku rz«, ko ji »svo jim na go vo rom vi{e ne do pu{ta nep ris tra no st, ne go zah ti je va op red je lji va nje« (129). sto ga je »su|enje« iz vi{e raz lo ga pre sud no za ra zu mi je va nje fun kci je su~evih pri po vi jes ti u Za jed ni~koj kup ki. Pr vi se raz log ti~e pro sud be za nimlji vos ti i kva li te te sa mih su~evih pri~a, od nos no na~ina na ko ji slu{ate lji na njih rea gi ra ju te proc je nju ju nji ho vu vri jed no st. ov dje je po naj pri je ri je~ o pos tup ci ma ko ji ma ja cob son ot vo re no da je do zna nja da su mu su~eve pri po vi jes ti do sad ne, pa ga »dosta be zob zir no« pre ki da (Zk, 1980, 44), zije va »od uha do uha« (64) i uba cu je iro ni~ne ko men ta re. Pos lje di ca tak vih slu{atelj skih reak ci ja ili, bo lje re~eno, pro vo ka ci ja je st sva ka ko su~evo sve ja~e spu{ta nje u pri vat ni pa kao »au to biog raf sko g« dis kur za kroz ko ji ja cob son, priz na ju}i svo je pe da go{ke nam je re, »pro vo di« svog {ti}eni ka i bu du}eg pis ca (185).3 dru gi je raz log ve zan uz ve} spo mi nja no pro su|iva nje je su li

3 Bi ti tvr di da je ja cob so nov in te res za pri ~u »e mi nen tno ’u ̀ i va telj ski’, {to zna ~i da ovi si o ne poz na va nju zap le ta« (Bi ti, 2005, 123). Me |u tim, je li to ba{ ta ko? ja cob son vi {e pu ta su cu pos tav lja pi ta nja (o se ni nim i Me zi nim ud va ra ~i ma, oso bi to o kvad ran teu) iz ko jih se mo ̀ e zak lju ~i ti da je pri li~ no dob ro upu }en u su ~e vu ì vot nu pri ~u te da nje gov pri mar ni cilj ni je ~u ti ne poz na tu pri po vi je st ne go priu{ ti ti svom {ti }e ni ku za nim lji vo slu {a telj sko i ì vot no is kus tvo. ja cob son nam jer no pro vo ci ra su ca svo jim pi ta nji ma i reak ci ja ma te se njih dvo ji ca kao pra vi su par ni ci nad me }u za ulo gu od go ji te lja bu du }eg pis ca.

53



su~eve pri~e is ti ni te ili fik cio nal ne, dok tre}i po nov no pri zi va su~evu stru ku, jer on kao pri pov je da~ re do vi to od svo jih slu{ate lja zah ti je va bi ra nje stra ne: »Haj de, ti, da si su dac, jer do to ga je i do{lo kad su se vra ti li u ame ri ku, za ko ga bi pre su dio? [...] reci bi lo {to, za ko ga si?« (30) uz prav nu i mo ral nu prob le ma ti ku {to se jav lja u pri~ama (ili slu~aje vi ma) po put onih o pra vom i la`nom pros ja ku, iz je li ci i gram zljiv cu te bra va ru iz gra di}a jef fer so na, su~evo in zis ti ra nje na pi ta nju tko je u pra vu ili tko je ko ga pre va rio pop ri ma i knjièv noz nan stve nu di men zi ju »su da~ko g« pris tu pa pri pov jed nim tek stovi ma. Za »su da~ki« je pris tup, za raz li ku od »uìva telj sko g«, da po no vim, ka rak te ris ti~no stav lja nje nag las ka na pri po vi je da nje um jes to na pri~u i liko ve, na for mu a ne na sa dràj, kao i na ra zu mi je va nje, od nos no tu ma~enje na sup rot doìv lja ju (Bi ti, 1994, 20). ka da su pos ri je di su~eve pri po vi jes ti, dak le, »su|enje« se ti~e i in ter pre ta ci je, a s vre me nom bi va sve jas ni ja ~injeni ca da ne ma jed nos tav nih od go vo ra ka ko na prav ne i mo ral ne prob le me ko ji iz njih proiz la ze, ta ko i na pi ta nja o nji ho vu zna~enju.

sto ga se ~ini da na pi ta nje »za ko ga si« ne moè bi ti is prav no ga od govo ra, jer za sva ki po ku{aj ja cob so no va op red je lji va nja su dac ima spre man pro tuar gu me nt te se, ovis no o to~ki gle di{ta, moè pre su di ti da su u pra vu i pra vi i la`ni pros jak, iz je li ca jed na ko kao i gram zlji vac. sva ka tak va pot ra ga za rje{enjem i ̀ elja za do no{enjem pre su de za vr{ava u sli je poj uli ci ko mu ni ka cije iz me|u su ca i ja cob so na sto ga {to po to nji kon stan tno nu di in ter pre ta ci je ko je pr vo ga ne za do vo lja va ju jer im moè pro na}i sla ba mjes ta, up ra vo kao {to pro mat ra~ dru gog re da uo~ava pro pus te u pris tu pu pro mat ra~a pr vog re da. u tom su smis lu in ter pre ta ci je su~evih pri~a, ali i Za jed ni~ke kup ke, ko je idu u smje ru od lu~iva nja za oz na~eno i tra ga nja za re fe ren ci jom, za is pravnim i ko na~nim zna~enjem, uvi jek re duk tiv ne jer za ne ma ru ju pro tur je~ja i pro tuar gu men te ko ji bi na ru{ili nji ho vu pri vid nu rav no teù. su dac svo jim slu{ate lji ma ne}e po nu di ti lo gi ku i »smi{lje ni red, ne ka je i iz mi{lje ni«, krimi na lis ti~kog ro ma na za ko jim ja cob son to li ko ~ez ne jer mu pruà »ne ku ugod no st ìvo ta« i jam~i »u dob no spa va nje« (Zk, 1980, 186). ne}e im do pus ti ti ni pot ro{a~kouìva telj ski stav, ve} }e im po ku{ati pre do~iti svo je mu ke s tu ma~enjem is pri po vi je da nog. Pre ma Pav lu Pav li~i}u, i ka da je ri je~ o nje go vu vlas ti tom ìvo tu i ka da se ra di o nje go voj stru ci:

sudac ne pri po vi je da kao onaj ko ji zna, ne go kao onaj ko ji sum nja. on zap ra vo sve vri je me go vo ri o tjes ko bi neiz vjes nos ti, o mu ci ko ja nas ta je za to {to se ne zna pu na is ti na ili za to {to sve stva ri ima ju po dva ili vi{e li ca. on, rek lo bi se, ne vje ru je da je mo gu}e zna ti pu nu is ti nu ni o kvad ran teo voj smr ti, ni o se ni noj bra~noj vjer nos ti, ni o nje go vu vlas ti tom po niàva nju pred {efom. Zbi va nja uvi jek ima ju vi{e od jed nog smis la, ona iz gle da ju pos ve

54



raz li~ito ka da se gle da ju iz raz li~itih ku to va (iz ku ta ubo ji ce i iz ku ta ̀ rtve, iz ku ta va ra li ce i iz ku ta pre va re no ga), i u to me i je st glav na mu ka eg zis ten ci je (Pav li~i}, 161).

Ta ko|er, Pav li~i} u tek stu o Za jed ni~koj kup ki, gdje mu je u ko na~ni ci ipak vi{e sta lo do ras pra ve o »sa dràju« ro ma na, iz dva ja pri zor u ko jem sudac ja cob so nu ne{to {ap}e na uho da ga bu du}i pi sac ne bi ~uo. Fun kci ja te sce ne oso bi to je za nim lji va jer »to me {to je pro{ap ta no ni su dac ni ja cobson pos li je ne pri da ju ni kak vu va`nos t«, {to je do dat no prob le ma ti~no jer bi, ka ko se kas ni je saz na je, pri mar na su~eva pub li ka ipak tre bao bi ti bu du}i pi sac (162). Tim je ~inom su dac sva ka ko htio sak ri ti ko li ko mu je sta lo do pa`nje ko na~nog pri pov je da~a, no Pav li~i} do da je da je »to {to je [sudac] pre{utio va`ni je po ~inje ni ci pre{u}iva nja ne go po sa mom svo me sa dràju«, te nas tav lja da je bit ni je »{to u pri~i pos to ji ru pa, {to se re ci pi jen tu ne{to uskra}uje, ne go na rav ono ga {to je us kra}eno« (162). sto ga Pav li~i} za klju~uje da su dac svoj ̀ ivot vi di »kao pri~u u ko joj mu je ne{to pre{u}eno, pa se za to ne moè sna}i«:

kad dak le pri po vi je da, on da nas to ji da taj os je}aj pre ne se svo me re ci pi jen tu, u ovom slu~aju nez nan cu na klu pi pod pal mom. nas to ji i nje mu po ne{to pre{utje ti, nas to ji na nje ga pre ni je ti svoj os je}aj prik ra}enos ti (162).

sli~no tu ma~enje su~eva pre no{enja vlas ti tih in ter pre ta cij skih mu ka na re ci pi jen te ko je u pr vi plan pos tav lja »for mu kao sa dràj«, prem da zaod je nu to u sas vim dru ga~iji me ta je zik, nu di vla di mir Bi ti u svo joj ana li zi is to ga dje la:

[su~ev] je cilj stvo ri ti sta nje neiz vjes nos ti u slu{ate lja ne za vri je me pri~e, ve} na kon nje. u skla du s ti me tr si se us kra ti ti su bes jed ni ku klju~ za la god no ra zumi je va nje pri~e, li{iti ga »es te ti~ke« za{ti te od pos lje di ca sud je lo va nja u njoj. ra di to ga ve} sa mim us tro ja va njem svo jih pri~a skre}e po zor no st s pre zen ti ranog ̀ ivot nog is kus tva na is kus tvo pri po vi je da nja na me}u}i ana lo gi je iz me|u pri ka za ne si tua ci je me|u li ko vi ma s jed ne stra ne te ko mu ni ka cij ske si tua ci je me|u pri pov je da~em i su bes jed ni kom s dru ge stra ne (Bi ti, 2005, 214).

dak le, um jes to uìva nja u ured nom zap le tu kri mi}a, su dac svo je slu{atelje suo~ava s dru ga~ijim ti pom za dat ka: »slaì mo zaik! slaì s tim tvo jim ta mo. [...] iz ovo ga {to sam no}as nad ro bio, ka men~i} po ka men~i}, moète sva{ta sloìti.« (Zk, 1980, 182) kao {to je se ni pri po vi je dao od goj ne pri~e, su dac ta ko i ja cob so nu i bu du}em pis cu pre no si pou ku, no sas vim raz li~ite vr ste. sa da vi{e ni je u sre di{tu mo ral na pou ka preob li ko va na u pri~u ~iji oz na~ite lji nep rob le ma ti~no vo de do oz na~enih, ne go »dis ku rz (o pri~i)«

55



(Bi ti, 2005, 126), od nos no su~evo pri po vi je da nje ko je se »pret vo ri lo u au tore fe ren cij ski ~in iden ti fi kaci je vlas ti te si tua ci je« (129).

um jes to »tol sto jev sko g« ob ja{nje nja ìvo ta (Zk, 1980, 187) su dac reci pi jen ti ma svo jih pri~a – ja cob so nu, bu du}em pri pov je da~u te na kon cu i »~ita te lju« – nu di »mo zaik ... pa eto ti, slaì« (183), um jes to »o ne obe}ane ni ti« za so bom os tav lja ~ita vo klup ko u ko je se vr lo la ko zap les ti (183). Taj mo zaik i to klup ko ~ita telj do bi va na uvid u ob li ku »an ti ro ma na« s pod naslo vom »[to da se pri~a?« ko ji bi ga jo{ jed nom tre bao pod sje ti ti na va`no st poet ske fun kci je je zi ka za knjièv no st, od nos no na ide ju da knjièv ni tek sto vi u pr vom re du go vo re sa mi o se bi ili da je Za jed ni~ka kup ka po naj pri je ro man o ~inu pri po vi je da nja, ulo zi pri pov je da~a, od no su fik ci je i zbi lje te upot reba ma knjièvnos ti u sva kod nev nom ìvo tu. Pod nas lov »[to da se pri~a?« ta ko ak tua li zi ra »ras tro{nokul tur no« shva}anje um jet nos ti u ko jem ne bi tre ba lo bi ti mjes ta re duk ci ja ma, po jed nos tav nji va nju ili ba na li zi ra nju, dok bi nje go va za mi{lje na op re ka »[to da se ra di?« mog la priz va ti »pot ro{a~ki« svje to na zor ti pi~an za ana li zi ra ne ̀ enske li ko ve, to je st »ra cio nal noe ko nomski« pris tup knjièv nos ti {to ga u za vr{nom pog lav lju zas tu pa ja cob son ka da iz svo je lek ti re iz dva ja nas lo ve po put umor stva u ori je ntek spre su i Lek si ko na preh ra ne.

ra ni je uve de nim pod je la ma re ci pi je na ta na pro mat ra~e pr vog i dru gog re da te »pot ro{a~e« i »es te ti ke« moè se do da ti jo{ jed na op re ka sli~nog ti pa ko ja je oso bi to ko ris na u po nov nom po ve zi va nju »gr~kih pri~a« i »e man cipa cij skog preo pi si va nja« ti pi~nog za ànr ro ma na. Te zi da ro ma ni zap ra vo uvi jek go vo re o jed nom te is tom blis ko je i Gi rar do vo raz li ko va nje iz me|u »ro man ti~no g« i »ro ma nes kno g«, to je st »ro man ti~ne laì« i »ro ma nes kne is ti ne«. re né Gi ra rd u is toi me noj knji zi4 ana li zi ra tzv. me ta fi zi~ku ̀ ud nju u ne kim od naj zna~aj ni jih ro ma na eu rop ske i svjet ske knjièv nos ti, po~ev{i s ulom kom iz don Qui jo tea u ko jem nas lov ni ju nak prog la{ava ama di sa vr hovnim uzo rom {to bi ga tre ba li opo na{ati svi ko ji stre me vi te{tvu. raz ra|uju}i taj prim jer, Gi rard tvr di da sva ka ùd nja ima trian gu lar nu struk tu ru te da dva ku ta u tak vom tro ku tu zau zi ma ju glav ni ju nak don Qui jo te i pred met nje go ve ùd nje, dok tre}i kut za pos je da ama dis kao don Qui jo teov uzor i pos red nik nje go ve ̀ ud nje (Gi ra rd, 2–3). ama dis ta ko za don Qui jo tea bi ra pred me te ̀ ud nje, kao {to em ma Bo va ry ̀ udi kroz he roi ne lju bav nih ro ma na

4 Gi rar do va knji ga iz vor no je ob jav lje na 1961. u Pa ri zu pod nas lo vom Men son ge ro man tique et véri té ro ma ne sque, a na hr vat ski je pre ve de no pog lav lje prob le mi teh ni ke kod Sten dha la, Cer van te sa i Flau ber ta (1979). u tek stu ci ti ram en gles ki pri je vod ko ji no si nas lov de si re, de ceit, and the no vel (1965).

56



(5), a Gi ra rd tu vr stu me ta fi zi~ke ùd nje na zi va »ek ster nom me di ja ci jo m« (ili vanj skom) u ko joj je »u da lje nos t« iz me|u pos red ni ka i sub jek ta ko ji ̀ udi »do volj na da eli mi ni ra sva ki kon ta kt iz me|u dvi ju sfe ra mo gu}nos ti« (9), {to vi{e, oni se naj~e{}e na la ze na raz li~itim on to lo{kim ra zi na ma. dru ga je vr sta »in ter na me di ja ci ja« (ili unu tar nja) ko ja se po jav lju je »ka da je ta is ta uda lje no st do volj no re du ci ra na da do pu{ta ja~e ili sla bi je is prep le ta nje tih dvi ju sfe ra« (9), a Gi ra rd je pot krep lju je prim je ri ma iz sten dha la i Prous ta, po put epi zo de u Cr ve nom i cr nom u ko joj gos po din de rênal za po{lja va ju liena je di no za to {to je uv je ren da nje gov su par nik va le nod nam je ra va u~ini ti is to. iz to ga proiz la zi Gi rar do va te za o »i mi ta tiv noj pri ro di ùd nje« ko ju u svo jim ro ma ni ma ra zot kri va ju spo me nu ti pis ci (14). au tor sto ga mno go pu ta nag la{ava da ùd nja uvi jek »pot je~e od dru go ga, a ne od nas sa mih, u {to ve}ina nas po nos no vje ru je« (4) te tvr di da, ia ko li ko vi mo gu bi ti uv jere ni da su slo bod no odab ra li pred me te svo je ùdnje ili svo je uzo re, ùd nja ni ka da ni je spon ta na ve} je uvi jek po su|ena, opo na{ana i pos re do va na (5–6): »Pri nje zi nu ro|enju ili, dru gim ri je~ima, na sa mom iz vo ru sub jek tiv nos ti, uvi jek pro na la zi mo pob jed ni~kog dru gog.« (33)

u tom je smis lu, pris je ti mo li se ne ver mo rea, itin iz bor pos red ni ka sli~an don Qui jo teo vu jer se ona, na kon {to joj Bar tol svo jim pri po vi je danjem po nudi ifi ge ni ju, Pe ne lo pu i an ti go nu kao po zi tiv ne uzo re za raz li ku od He le ne i kli tem nes tre ~ije pos tup ke osu|uje, od lu~uje ses trin ski sli je di ti sud bi nu jed no ga knjièv nog li ka. Pos ri je di je, dak le, ek ster na me di ja ci ja ~iji »ju nak [...] glas no priz na je is tin sku pri ro du svo je ̀ ud nje«, dok »ju nak in terne me di ja ci je svo je po ku{aje opo na{anja bri`no skri va, um jes to da se nji ma hva li« (Gi ra rd, 10). ita opo na{a an ti go ni nu ̀ ud nju ka da glas no zah ti je va da joj do pus te uko pa ti bra to vo ti je lo, kao {to }e kas ni je Bar tol, prem da sup til nije i ma nje ek spli cit no, po no vi ti itin »dra go vo ljan iz bor vlas ti te nu`ne smr ti pred nu tar njim su do m« (âle, 146). sto ga ni je su vi{no jo{ jed nom nag la si ti ka ko Mo ra na ̂ ale s pra vom tvr di da u »fa bu li ne ver mo rea ne ma ni jed no ga pri pov jed nog do ga|aja, is ka za ili pos tup ka ko ji ne bi imao mit ski, knjièv ni ili in ter dis kur ziv ni pred loàk [...] na ko ji se ug le da« (139), kao i slje de}e:

Za~ud no po du dar no po nav lja nje ko je na vod no spa ja di je get sku »is kus tve nu zbi lju« s fik cio nal nom pa ra bo lom po ti~e i dru ge li ko ve (Ma teaPo li ni ka, Lon gae di pa) da, u stra hu da ne nes ta ne on to lo{ke od je li tos ti, po tis ku ju ili ni je~u mi me ti~ku ud vo je no st svo jeg ìvo ta ìvo tom dru go ga, {to vi{e, neu god ni uvid da priz na nje o tak voj ve zi se kun dar nim, iz ve de nim i opona{atelj skim ~ini nji hov ìvot, a ne ìvot fik tiv nih oso ba za ko jim se nji hov ìvot po vo di (142).

57



ako su Ma teo va, Lon go va i iti na ùd nja opo na{atelj ske, tak va je i Barto lo va, ko ji kao ju nak in ter ne me di ja ci je svo ju ùd nju preu zi ma od ite, no is to vri je di i za li ko ve Za jed ni~ke kup ke te do nek le fil ma ni kad ned je ljom, gdje moèmo pra ti ti {ire nje te »za ra ze« (Gi ra rd, 97) s jed ne pri pov jed ne ra zi ne na dru gu (se nasu da cja cob so nko na~ni pri pov je da~, ko ji svi po ku{ava ju »povrat no po ni{ti ti ono {to se do go di lo«), kao i »{ti}eni ko vo« opo na{anje ùd nje »od go ji te lja« (ko na~ni pri pov je da~su dac, ko na~ni pri pov je da~jacob son) ili »od go ji te lje vo« opo na{anje ùd nje »{ti}eni ka« (su da cse na, Ho me ril lia, u ra ni je ana li zi ra nom smis lu preod ga ja nja »do ta da{njeg odgo ji te lja«).

Gi ra rd ta ko|er uv jer lji vo zas tu pa te zu da svi pri pov jed ni tek sto vi zapra vo go vo re o »me ta fi zi~koj ̀ ud nji« te us pos tav lja op re ku iz me|u »ro manti~no g« i »ro ma nes kno g« tek sta, pri ~emu rabi »po jam ro man ti~no za dje la ko ja od raàva ju pri sut no st pos red ni ka ali je ni ka da ne ra zot kri va ju, a po jam ro ma nes kno za dje la ko ja tu pri sut no st ra zot kri va ju« (Gi ra rd, 17). nje go va je knji ga ta ko pos ve}ena pri pov jed nim tek sto vi ma ko je smat ra is tin ski ro manes kni ma, po put Cer van te so va don Qui jo tea, Flau ber to ve Gos po|e Bo va ry, sten dha lo va Crve nog i cr nog, Prous to va Tra ga nja za iz gub lje nim vre me nom i Za pi sa iz pod zem lja dos to jev skog, jer ras krin ka va ju »ro man ti~nu la`« kojom se po ku{ava »za dràti ilu zi ja spon ta ne ùd nje i sub jek tiv nos ti go to vo boàn ske u svo joj au to no mi ji« (28–29).

osim {to »ro ma nes kna« dje la pret pos tav lja »ro man ti~ni m«, Gi ra rd ta ko|er ne ga tiv no oc je nju je prak su »ro man ti~ara« ili »ro man ti~nih kriti~ara« ko ji gri je{e ana li zi ra ju}i tek sto ve ko ji ra zot kri va ju »me ta fi zi~ku ̀ udnju«. oni su ta ko u vje~noj pot ra zi za iz nim nim po je din ci ma, »ap so lut nim opo zi ci ja ma« i »in di vi dua lis ti~kim ot kri}ima« (143/184),5 {to pro na la ze u li ko vi ma po put don Qui jo tea, ko jem »~esti ta ju jer je obi~nu bri ja~ku pli ti cu za mi je nio s Mam bri no vim {lje mom, dok oni sa mi po taj no vje ru ju da su imu ni na tak vu lu dos t« (18). »jer si gur no ne ma ni{ta don ki hot ski jeg od ro man ti~ne in ter pre ta ci je don Qui jo tea« (144/185), pi{e Gi ra rd, te svojom kri ti kom »ro man ti~ni h« dje la i nji ho ve »ro man ti~ne« in ter pre ta ci je, kao i za la ga njem za »ro ma nes kno«, pri zi va ve} poz na te op re ke pro mat ra~a pr vog i dru gog re da, pot ro{a~a i es te ti ka, uìva te lja i su ca, pri ~emu bis mo mog li iz jed na~iti Gi rar do vu »ro man ti~nu la`« s Bi ti je vim »sku~eni m« i »ne do ras li m« pris tu pom knjièv nim tek sto vi ma, a »ro ma nes knu is ti nu« s »ras ko{nim i »od ras li m« pris tu pom:

5 u zag ra di je pr vo na ve de na stra ni ca en gles kog pri je vo da, a za tim hr vat skog.

58



ro ma no pi sac um naà kon tras te; po put ki pa ra, on pos tiè plas ti~no st umnaànjem plo ha na raz li~itim pla no vi ma. ro man ti~ar nap ro tiv, za rob lje nik ma ni hej ske opo zi ci je iz me|u Me ne i dru gih, dje lu je uvi jek na is tom pla nu. [...] ro man ti~ar po put mo der nog sli ka ra, sli ka s dvi je di men zi je. on ne moè do ku~iti ro ma nes knu du bi nu jer ne moè do ku~iti dru go ga. ro ma no pi sac pre ras ta ro man ti~no op rav da nje. vi{e ili ma nje taj no, vi{ema nje ot vo re no on pre la zi preg ra du iz me|u Me ne i dru go ga (186/146).

nai me, mog lo bi se re}i da je za Gi rar da »e man ci pa cij sko pros vje}iva nje pro mat ra~a pr vog re da« (Bi ti, 2005, 109) klju~an dio de fi ni ci je ro ma na kao knjièv ne vr ste, sto ga {to »is tin ski« ro man uvi jek ra zot kri va fun kcio ni ra nje me ha niz ma »me ta fi zi~ke ̀ ud nje« ko ja up rav lja nje go vim li ko vi ma, ali i »nama sa mi ma«, od nos no ~ita te lji ma ko je ro man na taj na~in pros vje}uje. ako sto ji te za da »ro ma no pi{~ev te melj ni in te res ni je stva ra nje li ko va ne go ra zotkri va nje me ta fi zi~ke ùd nje« (Gi ra rd, 164), ta da dois ta »i de ja me di ja ci je« moè oh rab ri ti »knjièvne us po red be na ra zi ni ko ja vi{e ni je ona àn rov ske ili te ma to lo{ke kri ti ke« (23).

epi de mi ju opo na{anja ko ja se {iri ne ver mo reom naj prik lad ni je ilus trira Mo ra na âle po pi som »svih ime nau lo ga {to su se li je pi li za itin lik u sje}anji ma ko ja se pre ra|uju fu gom iz me|u Bar to lo va gla sa i lu pe ko ta~a vla ka«, po put des de mo ne, ri te, ofe li je, Pe pe lju ge, Luk re ci je, de lac roixo ve »go li ce«, Tos ce, Pe ne lo pe, Lu cil le des mou li ns iz Büchne ro ve dan to no ve smr ti, Bau de lai reo ve pro laz ni ce te, da ka ko, an ti go ne (âle, 144–145). ̂ ale sto ga po nav lja stei ne ro vo pi ta nje »za{to up ra vo an ti go na« i do da je mu ne ka svo ja:

je li so fok lo va tra ge di ja uzor ili mis ti~na an ti ci pa ci ja {to se za ko nom jer no po nav lja u iti no me slo bod nom i neo vis nom iz bo ru, ili ita svoj udes ob li ku je nes vjes no se po vo de}i za »iz mi{lje nom gr~kom pri~om« ko ju je ~ula od Barto la [...]? [to je ko pi ja a {to iz vor nik, {to uzor a {to opo na{anje, {to mi me ti~ka pri si la na po nav lja nje a {to slo bo dan iz bor? (145)

ni je ni ma lo slu~aj no {to au to ri ca up ra vo na tom mjes tu upo zo ra va na ne ka dru ga Ma rin ko vi}eva dje la, uk lju~uju}i i Za jed ni~ku kup ku, u ko ji ma au tor »os tav lja ot vo re nim srod no/isto pi ta nje« (145). Lon gov is kaz da je »[`]i vot [...] dje lo, au tor stvo ili pla gi jat, imi ta ci ja, ko pi ja, for mu lar, pla kat, rek la ma za raz ne ~aje ve i uzor ne sto li ce« (Ma rin ko vi}, pre ma âle, 144) kao da je iz dvo jen iz Za jed ni~ke kup ke, u ko joj su opo na{anje i po nav lja nje ta ko|er sre di{nji prob lem. ve} sa ma ~inje ni ca da ko na~ni pri pov je da~ po navlja su~ev ~in ska ka nja na bro di} »Pa lo mu« ko jim, ka ko pi{e Pa vao Pav li~i}, stje~e »pra vo da o ci je lom slu~aju pri po vi je da svo me ~ita te lju« (Pav li~i},

59



164), jas no upu}uje na spo me nu tu prob le ma ti ku. Me|utim, pri po vi je da nje ko na~nog pri pov je da~a uve li ke zna~i po nov no pri po vi je da nje, od nos no ponav lja nje su~evih pri po vi jes ti. Po nav lja nje pri~a up rav lja pri je la zom s niè na vi{u ra zi nu, pa ta ko su dac ja cob so nu i ko na~nom pri pov je da~u po nov no pri po vi je da pri~e ko je je ve} pri po vi je dao se ni, sa mo {to im sa da do da je i pri po vi je st o ko mu ni ka ci ji iz me|u se be i svo je ène – ili dis ku rz o pri~i, a ko na~ni pri pov je da~ jo{ jed nom pri po vi je da su~eve pri~e ko ji ma ta ko|er doda je pri kaz ko mu ni ka cij ske si tua ci je iz me|u su ca, ja cob so na i se be sa mo ga te svo jev r sni epi log ko ji »vi{e ne pri pa da pri~i [...] ne go re to ri ci dis kur za« (Bi ti, 2005, 133).6

na kon {to ja cob son, ko ji ni ka ko ne zna »po ve za ti pri~e, o svim oso bama vo di ti ra~una« (Zk, 1980, 148), pov rat no po ni{ta va su~eve »sub jek tiv ne ’iz mi{ljo ti ne’«, ko na~ni pri pov je da~ ili bu du}i pi sac is to ~ini s ja cob so novim sav je ti ma i uc je na ma {to mu »da je pri li ku [...] da pre ko ra~i na dru gu, ’stvar nu’ stra nu su~eva pri po vi je da nja – iz pri~e u dis ku rz – i pri tom sam preuz me ulo gu Pri pov je da~a« (Bi ti, 2005, 131). »dig ni ru ke s mo jih o~iju i pus ti me da gle da m« (Zk, 1988, 157), po ru~uje pi sac ja cob so nu, ko ji mu se sa da ~ini mno go za go net ni jim od su ca te mu se sto ga u epi lo gu ot vo re no ob ra}a. Pi sac ne nu di ek spli cit no tu ma~enje ono ga {to se do go di lo, ne go po nav lja su~eve pri po vi jes ti te im na kra ju prid ruùje svoj ko men tar i niz pi ta nja ko ja dob rim di je lom os ta ju neod go vo re na.

Pre dod`ba pis ca ko ji ̀ eli vid je ti, ko ji je prog le dao, vra}a nas na Gi rar dovu knji gu o »ro man ti~no m« i »ro ma nes kno m«, gdje au tor u pos ljed njem poglav lju tvr di da su »[s]vi ro ma nes kni zak lju~ci preob ra}enja« (Gi ra rd, 294) te da »ti tu la ro ma nes knog ju na ka mo ra bi ti re zer vi ra na za lik ko ji pob je|uje me ta fi zi~ku ùd nju u tra gi~nom fi na lu i ta ko pos ta je spo sob nim na pi sa ti roman« (296). »sva ki je ro ma nes kni zak lju~ak po~eta k«, »[s]va ki je ro ma nes kni zak lju~ak pro na|eno vri je me« (296), pi{e Gi ra rd te do da je da »in spi ra ci ja za ro man iz vi re iz ras ki da s pos red ni ko m«, jer »ro ma no pi sac moè na pi sa ti svoj ro man sa mo ako uvi di da je nje gov pos red nik ~ov jek po put nje ga sa mo ga« (298–299). i da lje: »iz vor ve li kih ro ma na uvi jek je prev la da na op se si ja. ju nak vi di sa mo ga se be u pro tiv ni ku ko jeg mr zi; od ba cu je ’raz li ke’ ko je ta mr`nja su ge ri ra. shva}a, na {te tu vlas ti tog po no sa, pos to ja nje psi ho lo{ko ga kru ga.«

6 Bi ti ov dje mis li na pred zad nji pa rag raf kas ni jih iz da nja Za jed ni~ ke kup ke (1982, 1988) ko ji za po ~i nje re ~e ni com »Tu pre ki dam pri ~u.« (Zk, 1988, 158) Mog la bi se, me |u tim, zas tu pa ti te za da sav tek st na kon re ~e ni ca »a {to da se da lje pri ~a ... obe }ao sam ja cob so nu« ko ji ma pr vo iz da nje zav r {a va (1980, 192; 1988, 156), to je st dvi je i pol stra ni ce na do pi sa ne za kas ni ja iz da nja, vi {e ni je dio »pri ~e« ne go pri pa da »re to ri ci dis kur za« pri pov jed nog ja.

60



(300) »Pob je da nad me ta fi zi~kom ùd njom ko ja preob raàva ro man ti~nog pis ca u is tin skog ro ma no pis ca« (307) te pois tov je}iva nje s pos red ni kom i do ta da{njim ri va lom mo gu se pra ti ti u »e pi lo gu« Za jed ni~ke kup ke u ko jem ko na~ni pri pov je da~ su ca os lov lja va »brat ski«, u o~eki va nju pot pu nog smire nja s »o ne dru ge stra ne« pri~e, gdje mo`da vla da ju sre}a, san, {ut nja i/ili smrt, no gdje »nit ko jo{ ni je vir nuo« (Zk, 1988, 158).

Me|utim, ka ko se pi ta Bi ti, »mo gu li svi bi ti ’jed na ki pred no go m’ u svi je tu gdje net ko pri dràva pra vo na ulo gu ko na~nog pri pov je da~a?« (Bi ti, 2005, 132):

raz vi ja nje se dis kur ziv nog na ra~un pri pov jed nog na~ela do ga|a u ob li ku um noàva nja i na dod re|iva nja per spek ti va ko je se naiz mjen ce smje nju ju, ra zob li~uju i proz ri je va ju jed na dru gu. sve jed no, iz ves ti odat le zak lju~ak o prev las ti »na~ela obi lja« zna~i za bo ra vi ti ka ko ro ma no pi sac u pro ce su preopi si va nja ni za sli je pih pje ga na kra ju ipak za dràva jed nu per spek ti vu ko ja iz mi~e kon tin gen ci ji, a ~iju pro mat ra~ku pre mo} on ~ita telj stvu pod me}e kao sa mo ra zum lji vu (117).

dois ta, kao {to se te{ko iz li je~iti od me ta fi zi~ke ùd nje, ta ko se ~ini nemo gu}im os vi jes ti ti sla bos ti vlas ti te po zi ci je sto ga {to se, bi lo da je ri je~ o li ku, pri pov je da~u, ro ma no pis cu, ~ita te lju ili in ter pre ta to ru, »kon tin gen tno pro mat ra nje dru gog re da kroz za ba ci va nje vlas ti te sli je pe pje ge neo pa zi ce pret va ra u eko nom sko pro mat ra nje pr vog re da« (117). uvi jek }e bi ti os no ve za jo{ jed no preo pi si va nje, za pri je laz na me ta ra zi nu, ba{ kao {to ja cob son zlos lut no upo zo ra va su ca: »Mo`da }emo i ovo {to sa da go vo ri{ jo{ je dan put ~uti ...« (Zk, 1980, 111)

»ro ma nes kni zak lju~ci nu`no su ba nal ni jer svi pos ve dos lov no po nav ljaju is tu stva r«, pi{e Gi ra rd (308), te do da je da »ve li ki ro ma nes kni zak lju~ci je su ba nal ni ali ne i kon ven cio nal ni«, za raz li ku od »var lji vih po mi re nja ti pi~nih za dru go raz red nu knjièv nos t« (309). Bi lo da ra zot kri va me ha niz me me ta fizi~ke ̀ ud nje ili, prim je ri ce, pri ka zu je preod ga ja nje do ta da{njeg od go ji te lja, ro man stal no po nav lja is tu pri~u o zam je ni pro mat ra~a pr vog re da pro matra~em dru gog re da, ~ime upo zo ra va na »sli je pe pje ge« pret hod ne ra zi ne, dok is to dob no u sre di{te po zor nos ti pos tav lja vlas ti tu struk tu ru.

na po ne{to »kon kret ni jo j« ra zi ni ana li ze, sli~nost na{e tri pri~e, Za jedni~ke kup ke, ne ver mo rea i ni kad ned je ljom, mo gu}e je de tek ti ra ti u prob lemi ma bit ni ma za ovaj rad, po put ti po va pris tu pa knjièv nim tek sto vi ma, (zlo)u pot re be knjièv nos ti u sva kod nev nom ìvo tu i od go ja li ko va, oso bi to ènskih. Bu du}i da je po nav lja nje naj jed nos tav ni ji na~in da se ne{to za pam ti ili nau~i, od nos no da se ne ko ga po ku{a ne~emu po du~iti, po nov no pri po vi

61



je da nje pri~a ima i svo ju pe da go{ku svr hu. od goj na su me ta, da ka ko, mla di bu du}i pi sac i èn ski li ko vi – se na, ita, il lia – na ko je se po ku{ava mo ral no i ob ra zov no dje lo va ti. na~in na ko ji il lia »prep ri~ava sta re gr~ke dra me kao pu~ke pri~e sa sret nim svr{et kom, ’i svi su on da oti{li na mo re, ku pa ti se’« (Zk, 1980, 106) izvr stan je prim jer re duk tiv nog, pot ro{a~kog pris tu pa (»viso ko j«) knjièv nos ti ili pak »var lji vog po mi re nja ti pi~nog za dru go raz red nu knjièv nos t« (Gi ra rd, 309). Za jed ni~ka kup ka ko ja se po jav lju je na svr{et ku sva ke il li ji ne pri~e te na svr{et ku das si no va fil ma u Ma rin ko vi}evu ro ma nu fun kcio ni ra kao me ta fo ra sret nog kra ja, {to vi{e, kao me ta fo ra ma sov ne, tj. po pu lar ne knjièv nos ti, ~iji proiz vo di re do vi to za vr{ava ju sret no. Me|utim, za jed ni~ka }e kup ka ov dje pop ri mi ti iro ni~no zna~enje sko ka u »~or bas tu kloa ku« lu ke u ko ju se iz li je va grad ska ka na li za ci ja (Zk, 1980, 6). Tim se pa ro dij skim izok re ta njem po pu lar no kul tur ne kon cep ci je sret nog kra ja pre kida fik cio nal na i fik tiv na ilu zi ja ko na~ne na ra tiv ne rav no teè sto ga {to mo tiv »ku`ne ku pe lji« svo jim za~ud nim u~in kom na gov ije{ta da ovog pu ta ne}e bi ti la god nog, nep rob le ma ti~nog svr{et ka (1988, 156).

Za nim lji vo je pri mi je ti ti da se kom plek san tek st po put Za jed ni~ke kup ke zap ra vo sas to ji od ni za tak vih »jed nos tav ni h« pri po vi jes ti ko je pos ta ju izazov ne za in ter pre ta ci ju tek na vi{oj na ra tiv noj ra zi ni. jed na tak va po pu lar na pri po vi je st no si na ziv »o lju ba vi u li si ca ma« i za nju su dac tvr di da je »mu{ka stva r« (1980, 38), dok mu ja cob son pre po ru~uje ob jav lji va nje u »ne kom èn skom lis tu« (46). »@ene bi to gu ta le«, kaè mu ja cob son, {to za su ca au to mat ski zna~i da je pri~a »plit ka« (46). i itin brat Ma teo »pod rug lji vo od ma hu je« ka da Bar tol pri po vi je da pri la go|ene ver zi je gr~kih mi to va, od bacu ju}i ih kao »pri~ice za dje vi ce« (nM, 37). Po put Lon ga, ko ji od Bar to la zah ti je va da pri po vi je da mit o Pro me te ju, pri pi su ju}i mu es tet sku i po li ti~ku vri jed no st ko ju ne us pi je va pro na}i u Bar to lo vim gr~kim pri~ama s nag laskom na »oènio, iz ro dio« (39), i Ma teo pre ki da ilu zi ju, od nos no »ras tva ra ’tra gi~ku at mos fe ru’ svo jim ’po zi tiv ni m’ gle da njem na po vi jes t« (37). Ma teo is mi ja va Bar to lo vo pri po vi je da nje tvr dnjom: »Ma {to, sve su to pri~e nji hovih pjes ni ka. jav na ku}a ro bov las ni~kog dru{tva!«, prem je{ta ju}i teì{te s pot ro{a~kog uìva nja u pri~i na po li ti~ki i po vi jes no od re|eno ~ita nje.

Tak va »’po zi ti vis ti~ka’ di ver zi ja«, ka ko je na zi va pri pov je da~ (37), potpu no od go va ra poj mu »o me ta nja« ili »dis rup ci je« ko ji Char lot te Brun sdon u tek stu pe da go gi je èn skog: fe mi nis ti~ko po du~ava nje i èn ski àn ro vi uvo di da bi opi sa la stu den tske reak ci je na ne ke tek sto ve o ko ji ma pre da je u sklo pu svo jih ko le gi ja pos ve}enih prob le ma ti ci èn ske po pu lar ne kul tu re. Bu du}i da se Bar to lo ve ver zi je gr~kih mi to va ek spli cit no na zi va ju »’èn ski m’ pri~ama« ili, pe jo ra tiv no, »pri~ica ma za dje vi ce« (37–38), smat ram da bi

62



ih se mog lo kla si fi ci ra ti kao »èn ske ̀ an ro ve«, s ob zi rom na to da su po najpri je na mi je nje ni slu{ate lji ca ma ko je se iden ti fi ci ra ju sa sre di{njim ènskim li ko vi ma – an ti go nom, Pe ne lo pom, ifi ge ni jom (u sp. Brun sdon, 344). Brunsdon, dak le, rabi po jam »dis rup ci je« da bi oz na~ila »o me ta nje pro jek ci ja, pre da va nja i nas ta ve ko je pro vo di je dan dio stu den tskog ti je la tvr de}i da je nas tav ni ma te ri jal ’glu p’, ’smi je{an’ i ta ko da lje« (354). naj~e{}e se ta ko po na{aju mu{ki stu den ti (po put Ma tea), »ko ji iz gle da ni su u sta nju mir no sje di ti, prih va ti ti èn stve no st, ni ti na po la sa ta gle da nja sa pu ni ce«, no is to vri je di i za fe mi nis ti ce ko je »ta ko|er zna ju bi ti pri li~no glas ne, nu de}i ’aktiv na opo zi cij ska ~ita nja’ ti je kom pro jek ci ja« (354). Brun sdon na da lje tvr di ka ko je ov dje »na dje lu ko ris tan prim jer dra ma ti za ci je dru{tve ne mo}i« ko ji po ka zu je da ènska po pu lar na kul tu ra u {irem dru{tve nom kon tek stu »jo{ ni je pos ta la prih vat lji vim di je lom he ge mo nij sko ga mu{kog iden ti te ta«, a u uèm kon tek stu sveu~ili{nih ko le gi ja i da lje pri mar no ovi si o fe mi nis ti~kom (ne)o dob ra va nju (354).

»sa ma ~inje ni ca ome ta nja moè bi ti od li~no po la zi{te za ras pra vu o es tetskoj hi je rar hi ji, dru{tve nim sta tu si ma pub li ka, rod no obi ljeènim ̀ anro vi ma i sub kul tur nim ~ita nji ma«, ka zu je Brun sdon, te in zis ti ra na va`nos ti da va nja gla sa »onima ~ije se gle da nje ome ta«, od nos no tzv. obi~nim re ci pi jen ti cama po put ite, se ne i il li je. Me|utim, nas tav na si tua ci ja u ko joj ve}i dio studen ti ca ima su ze u o~ima ka da se na kon pro jek ci je upa le svjet la ta ko|er je dis rup tiv na, sa mo {to se sa da ome ta ju uv ri jeène aka dem ske na vi ke (354). Po pu lar na kul tu ra uvi jek ima po ma lo sub ver ziv no dje lo va nje na »oz bilj nos t« fa kul tet ske nas ta ve,7 gdje se »pe da go{ki m« dje lo va njem – oso bi to u sklo pu knjièv no teo rij skih ko le gi ja – »sna`ni emo cio nal ni ulo zi u sud bi ne li ko va ili ras plet rad nje« po ku{ava ju pod re di ti for mal noj ana li zi tek sto va (354).

dok se ci lje vi knjièv no teo rij skih ko le gi ja ti~u »es te ti~kog od go ja« (Biti, 2005, 104), ko le gi ji o ̀ en skoj po pu lar noj kul tu ri (»èn skim ̀ an ro vi ma«) sa mo se do nek le ba ve es tet skom vri jed no{}u tek stual nog ma te ri ja la, a ~e{}e se kao glav ni prob lem ras pra ve na me}e po li ti~ka re le van tno st pred loàka. u tom smis lu »pe da go gi je èn sko g« o ko ji ma pi{e Char lot te Brun sdon pod sje}aju na su~evo i Ho me ro vo na me ta nje mo ral nog od go ja se ni i il li ji. Teo re ti~ar ke ̀ en skih ̀ an ro va, nai me, ta ko|er po ku{ava ju re for mi ra ti svi je st tzv. obi~nih ~ita te lji ca i gle da te lji ca, no sa da kao mo ral ni uzor ili pos red ni ca pred me ta ̀ ud nje um jes to an ti go ne i Pe ne lo pe nas tu pa po li ti~ki os vi je{te na

7 an to ny eas tho pe pi {e da je naj ~e{ }a reak ci ja na po ja vu po pu lar no kul tur nog dis kur za unu tar vi so ko kul tur nih ok vi ra smi jeh te ta ko |er nu di prim je re iz svo je pre da va~ ke prak se (98–99).

63



re ci pi jen ti ca, pre ciz ni je, fe mi nis ti ca. Fe mi nis ti ca preu zi ma fun kci ju promat ra~ice dru gog re da da bi per spek ti vu »o bi~ne ̀ ene« pri ka za la kao og rani~eno pro mat ra nje pr vog re da. Tak vo pro mat ra nje pr vog re da, sto ga {to je obi ljeèno »èn stve ni m« svje to na zo rom um jes to fe mi niz mom, uìva njem u tek stu, a ne kri ti~kim pris tu pom, nai la zi na mo ral nu osu du pro mat ra~ice dru gog re da ko ja ta da kre}e u svo ju pros vje ti telj sku mi si ju (Brun sdon, 343). nje zi na su pe da go{ka me ta ne do volj no po li ti~ki svjes ne ~ita te lji ce i gle date lji ce, ili one manj ka vo ob ra zo va ne, ko je od go va ra ju teo rij skoj ka te go ri ji »o bi~ne ène« (352).

Brun sdon pak uka zu je na og ra ni~enja »fi gu re obi~ne ̀ ene«, ~ije su »medij ske uku se i na vi ke« is traìva le teo re ti~ar ke ̀ en skih ̀ an ro va i ko ja je »sa da ~vr sto us to li~ena u u~io ni ci« (352). »o bi~na èna« teo rij ski je kon stru kt iz ve den iz re zul ta ta et nog raf skih is traìva nja, me|utim, »prob lem s tom fi gu rom [...] je st u to me {to u u~io ni ci moè iz gu bi ti ob ri se svo je par ti kular nos ti i prid ruìti se onoj ge ne ra li zi ra noj dru goj fe mi niz ma, ’ku}ani ci’« (352). »Bez par ti ku lar nos ti iz vor nog et nog raf skog pot hva ta«, ter min »obi~na èna« pret va ra se u u~io ni ci u ap strak tan po jam ~ije se zna~enje uzi ma zdra vo za go to vo, po put zna~enja ri je~i »èna« ili »ène«, kao {to »èn stve nos t« pos ta je glav nim fak to rom u ana li zi ~ita telj skih na vi ka is pi ta ni ca (353). Poslje di ca to ga je st »teo rij ski krat ki spo j«: »@ene vo le tak ve tek sto ve jer se (i tek sto vi i ène) ba ve èn skim prob le mi ma.« (353)

dru gi prob lem s tim ter mi nom ve} je spo me nut po ku{aj pe da go{kog dje lo va nja fe mi nis ti~ke teo re ti~ar ke na ta ko za mi{lje nu »o bi~nu ènu«, o ~emu Brun sdon pi{e u svom ko men ta ru na~ina na ko ji je ien ang kri ti zi ra la Rea di ng the Ro man ce ja ni ce ra dway, jed nu od klju~nih stu di ja o èn skom ~ita nju. »Pod je la iden ti te ta sas vim je jas na«, kaè ang, te nas tav lja:

ra dway, is traìva~ica, je st fe mi nis ti ca i ni je oboàva te lji ca lju bi}a, ène iz smit htowna, pred met is traìva nja, je su ~ita te lji ce lju bi}a i ni su fe mi nis ti ce. iz tak ve per spek ti ve, po li ti~ki cilj pro jek ta za mi{ljen je kao mo gu}no st da se premos ti taj du bo ki jaz iz me|u »na s« i »nji h« (a ng, pre ma Brun sdon, 361).

ang u nas tav ku tvr di da je za ja ni ce ra dway »fe mi nis ti~ko is traìva nje stvar pe da go gi je: ’cilj is traìva nja je st os vje{}iva nje ~ita te lji ca lju bi}a’«, {to tuma~i kao pos lje di cu »neus pje ha da se o fan ta zi ji ili uìt ku teo re ti zi ra dru ga~ije ne go u ok vi ru nji ho ve ideo lo{ke fun kci je za ne fe mi nis ti ce« (a ng, pre ma Brun sdon, 361). sto ga ang pred laè no vu po la zi{nu to~ku ana li ze, »ko ja bi po ku{ala prev la da ti op re ku iz me|u fe mi niz ma i ~ita nja lju bi}a priz na va njem za jed ni~kog ulo ga u fan ta zi ji« (361). Ta fan ta zi ja, ili »fe mi nis ti~ka ̀ ud nja«, ka ko je ime nu je ang ra zot kri va ju}i femi nis ti~ko pro mat ra nje dru gog re da

64



kao jo{ jed no pro mat ra nje pr vog re da, ti~e se ̀ elje za »pret va ra njem ’o bi~nih èna’ u fe mi nis ti ce« (361).

»o bi~na èna« u teo ri ji èn ske po pu lar ne kul tu re, dak le, fun kcio ni ra is tov re me no kao »pred met is traìva nja« i kao »o so ba u ~ije se ime is traìvanje pro vo di« – ili za ~ije dob ro (353). Mno go tak vih »o bi~nih ̀ ena« upi su je i Brun sdo ni ne ko le gi je, ako pret pos ta vi mo da su to one ko je ne ome ta ju nas ta vu jer im se po nu|eni ma te ri jal svi|a, me|utim, ub r zo se suo~ava ju s ka no nom ̀ en skih ̀ an ro va ko ji }e ih vr lo vje ro jat no ra zo~ara ti jer je »ka non ènstve nos ti zap ra vo fe mi nis ti~ki ka no n«:

u to me leì nje go va op rav da no st i nje go va kri za. da ne ma fe mi niz ma, ka da i gdje bi se ta dje la uop}e po ja vi la u nas tav nom prog ra mu? ali pre ko fe mi niz ma, i onog us pos tav lja nja fe mi nis ti~kog iden ti te ta kao dru gog/suprotstavljenog kon ven cio nal nim èn stve nos ti ma, ve}inu se dos tup nih teorij skih ra do va moè je di no opi sa ti kao »reg ru ti za m«, ka ko bi rek la an ge la Mcrob bie (356).

Prou~ava nje za da nih tek sto va »zap ra vo moè pot vr di ti za{to ih je glu po vo lje ti« (356), ~emu obil no pri do no si ve lik dio se kun dar ne li te ra tu re pod ut je ca jem fe mi nis ti~ke teo ri je. stu den ti(ca)ma je sto ga lak{e jed nos tav no se po ko ri ti pos to je}em ka no nu i fe mi nis ti~kim pa ra dig ma ma, »ne za to {to se s nji ma oso bi to slaù ne go jer je po lje ta ko struk tu ri ra no« (356).

»Pros vje ti telj ska opo me na« da »~ita nje mo ra bi ti ko ris no«, ko ju pot kraj 18. sto lje}a ug lav nom »mu{ka pe ra« upu}uju pot ro{a~ica ma ro ma na (Bi ti, 1994, 14), ana log na je fe mi nis ti~koj osu di »o bi~nih èna«, oboàva te lji ca èn skih ̀ an ro va. ako su pri je ne{to vi{e od dvi je sto ti ne go di ne mu{ki du{obri`nici pro pi si va li lek ti ru naj prim je re ni ju mo ral nom od go ju èna i mla dih, da nas taj tip nad zo ra pro vo di od re|eni tip fe mi nis ti~ke teo ri je ko ji, »o so bito u svo jim po pu lar ni jim ma ni fes ta ci ja ma, uk lju~uje pop ri li~no raz ra|ene ide je o iden ti te tu, o to me {to ène vo le a {to ne vo le, te {to je st a {to ni je u nji ho vu in te re su« (Brun sdon, 357). Ta kav »nor ma tiv ni« tip fe mi niz ma, da ga ta ko na zo vem, po laè pra vo na de fi ni ra nje »ko na~ne èn stve nos ti«, »po li ti~ki ko rek tno ga fe mi nis ti~kog iden ti te ta« ko ji dru ge ̀ en ske/ènstve ne iden ti te te kon strui ra kao na ne ki na~in ’nev ri jed ne’« (359).

Pos ri je di je, dak le, pe da go{ki pro je kt iz nim no sli~an Ho me ro voj ̀ ud nji da il li ju pret vo ri u ènu ko ju smi je vo lje ti, od nos no od goj noob ra zov nom dje lo va nju mu{kih li ko va na èn ske, ali i su~evoj i ja cob so no voj èlji za usmje ra va njem raz vo ja bu du}eg pis ca ili ko na~nog pri pov je da~a. Me|utim, ovim je »pe da go gi ja ma èn sko g« pot reb no do da ti jo{ je dan dis ku rz »es hato lo{ki h« pre ten zi ja (359), ra ni je spo me nu ti »mo der ni hu ma ni za m« ko ji

65



»za go va ra ’kul tur ne’ na sup rot ’e ko nom ski m’ vri jed nos ti ma« (Bi ti, 2005, 101) i ko jeg pok re}e fan ta zi ja pret va ra nja pot ro{a~ki um je re nih ~ita te lja u es te ti ke, ̀ ud nja za preob raz bom »o bi~ni h« ~ita te lja u »i deal ne«. ̂ ini se da kao {to fe mi ni zam ko ji opi su je Char lot te Brun sdon zah ti je va od oboàvate lji ca èn skih àn ro va da se po ko re nje go vu ka no nu, ta ko i »hu ma nis ti~ki dis kur z« o ko jem pi{e Bi ti pred no st da je elit noj kul tu ri na {tetu ma sov ne ili po pu lar ne (105). jed na ko ta ko, dok se fe mi ni zam smat ra poz va nim po nu diti ko na~nu de fi ni ci ju èn skos ti/èn stve nos ti, hu ma nis ti~ki dis ku rz unu tar knjièv ne teo ri je za se be za dràva pra vo na is prav no, od nos no ko na~no ~ita nje ne kog tek sta.

Tak vom se hu ma nis ti~kom dis kur zu prid ruùje i sam Ma rin ko vi} ka da u ese ju Tko je tko tzv. pra voj um jet nos ti pri da je spo sob no st tran sgre si je, od nos no pre ko ra~enja u »o no ’ta mo’ gdje je ot hel lo poh ra nio sr ce svo je, gdje je Lear u o~aju zas tao pred vra ti ma uma svog [...] ono na {to je edip osu|en da vje~ito gle da svo jim is ko pa nim o~ima« (Ma rin ko vi}, pre ma Bi ti, 99). ri je~ je o, ka ko ob ja{nja va Bi ti, »od sut noj stra ni po jav nos ti {to se oti ma poi ma nju«, a ko ja uve li ke pod sje}a na za vr{ne od lom ke Za jed ni~ke kup ke u ko ji ma ko na~ni pri pov je da~ za zi va »o nu dru gu stra nu« te pu{ta pri~u da sa ma »i de da lje, do kra ja. Pre ko ni je mog ru ba, gdje za svo jim sto lom sve mu su di {ut nja, a nas vi{e ne ma, nig dje, da bi lo {to kaèmo ...« (Zk, 1988, 158). ako se do »is prav no g« ~ita nja uis ti nu do pi re tek pre ko ra~enjem na »o nu dru gu stra nu«, jas no je da ak te ri to ga pri je la za mo gu bi ti sa mo ap strak tni teo rij ski kon struk ti po put na ra to lo{kog »im pli cit nog ~ita te lja« kao fun kci je sa mog tek sta ili pak »Tre}eg u di ja lo gu« i »ko na~nog nas lov ni ka« ko je Bi ti na vo di po zi va ju}i se na Mi hai la Bah ti na (Bi ti, 2005, 104). s tak vim bi su go vor ni kom, »~ije ap so lut no is prav no ra zu mi je va nje au tor pret pos tav lja bi lo u me ta fi zi~koj da lji ni ili u da le kom po vi jes nom vre me nu«, »pra va« umjet no st teìla »os tva ri ti ’ko mu ni ka ci ju po seb na ka rak te ra’, tj. ’s onu stra nu svih real nih i kon kret nih so ci jal nih for mi – po ro di~nih, sta le{kih, klas nih, ìvot nofa bu la tiv ni h’« (Bah tin, pre ma Bi ti, 104).

Me|utim, kao {to Bi ti s pra vom upo zo ra va:

no ako iz ru~eno st pred sto je}em os mi{lja va nju dois ta de fi ni ra na~in op stojnos ti um jet ni~kog dje la, on da se nje go vo pra vo zna~enje moè o~ito va ti uvi jek sa mo nak nad no pa je, sve do nas tu pa hi po te ti~no ga ko na~nog ho rizon ta ra zu mi je va nja, neum jes no go vo ri ti o »bap ski m« »kri vot vo re nji ma« i »re duk ci ja ma« (99).

sto ga se ~ini da je je di ni na~in po mo}u ko jeg se »o nos tra nos t« moè pre ves ti u »o vos tra nos t« »du got ra jan i mu kot r pan ’es te ti~ki od go j’« ko ji

66



kroz »’samoka`nja va ju}i’ stav ~ita te lja« za go va ra »od go du is pu nje nja nje gove (ne pos red ne) èlje u ime odràva nja ìvom nje go ve (od go|ene) ùd nje« (104). »no sve dok ne nas tu pi taj hi po te ti~ni tre nu tak ko na~ne har mo ni zaci je«, nas tav lja Bi ti, do »iz gub lje ne cje li ne (bi lo svi je ta, ìvo ta, ljud skos ti ili ~ov je~an stva)«, ili pak do is prav nog i ko na~nog ~ita nja ne kog knjièv nog tek sta, moèmo je di no po ku{ati do}i »po mo}u uzas top nog preo pi si va nja re duk tiv nih bi nar nih pro mat ra nja« (112). Bu du}i da »ni jed no pro mat ra nje ne moè za se be pos ta vi ti zah tjev da bu de pos ljed nje i ko na~no« (Luh ma nn, pre ma Bi ti, 112), i pro mat ra~ se dru gog re da »mo ra pro mat ra ti od nos no do pus ti ti da bu de pro mat ran u svo me vlas ti tom pro mat ra nju. on mo ra ot kri ti svo je in stru men te, pos tav lja ti se bi pi ta nja ka ko.« (Luh ma nn, pre ma Bi ti, 115)

îni se da je re duk tiv no pro mat ra nje pr vog re da ti pi~no po naj pri je za èn ske li ko ve ana li zi ra nih dje la, prem da se i per spek ti va nji ho vih od go ji te lja kas ni je po ka zu je og ra ni~enom. si tua ci ja je sli~na, ka ko sam po ku{ala po ka zati, i ka da se ra di o od no su fe mi nis ti~kih teo re ti~ar ki i »o bi~ni h« ~ita te lji ca te, kao {to tvr di vla di mir Bi ti, pred stav ni ka »hu ma nis ti~kog dis kur za« unu tar knjièv ne teo ri je i »ma sov nih pot ro{a~a«. Pos ri je di je uvi jek is ti pro ces: pr vi opo mi nju, osu|uju ili po ku{ava ju dje lo va ti na dru ge zbog nji ho ve ne do voljne ob ra zo va nos ti, po li ti~ke os vi je{te nos ti, upu}enos ti u pi ta nja es te ti ke ili knjièv ne teo ri je, da bi se za tim na vi{oj na ra tiv noj ili teo rij skoj ra zi ni taj pe da go{ki pro je kt ra zot krio kao sli je pa pje ga »{a~ice izab ra ni ka«, »e lit nih pred stav ni ka [~ov je~an stva ]« (116).

u sklo pu knjièv ne teo ri je i knjièv ne po vi jes ti ta bi se »e li ta« mog la naz va ti, sli je de}i Lon ga i Mo ra nu âle, »in ter pre ta ci jo na lo m«, od nos no »kri ti~kore cep cij skom vla{}u«, »ud ruènim sna ga ma knjièv nok ri ti~kog moz gov lja« (âle, 138), ko ja ne mi ru je dok se ne do~epa »sa dràja«, »klju~a« ili re fe ren ci je (135–137). no iz gle da da je ta ̀ ud nja za re fe ren ci jom za raz na i da svi pri je ili kas ni je i sa mi po ku{amo sko~iti na »Pa lo mu« te se na|emo u smrad noj kloa ki, za jed ni~koj kup ki in ter pre ta ci je. Lo gi kom iz mje ne promat ra nja pr vog re da pro mat ra njem dru gog re da sva ko }e »o vos tra no« tuma~enje jed nom nu`no bi ti ra zot kri ve no kao re duk tiv no, a na »o nu dru gu stra nu«, ka ko nas ko na~ni pri pov je da~ Za jed ni~ke kup ke pod sje}a, »nit ko jo{ ni je vir nuo«.

67



Li Te ra Tu ra

Bi ti, vla di mir (1994) nas ta nak ro ma na: ka da pri~a pos ta je ris kan tnom?, u: up le tanje ne re~enog, Zag reb: Ma ti ca hr vat ska, str. 9–28 .

Bi ti, vla di mir (2005) Tko zas tu pa ne do ku~ivo? Tran sgre si ja u dje lu Ran ka Ma rinko vi}a, u: do ba svje do~enja. Tvor ba iden ti te ta u suv re me noj hr vat skoj pro zi, Zag reb: Ma ti ca hr vat ska, str. 97–133.

Brun sdon, Char lot te (1999) pe da go gies of the Fe mi ni ne: Fe mi ni st Teac hi ng and Wo me n’s Gen res, u Fe mi ni sm and Cul tu ral Stu dies, ur. Mo rag shia ch, oxford & new Yo rk: oxfo rd uni ve ris ty Pre ss, str. 343–367 (hrvat ski prijevod: Brun sdon, Char lot te [2006] pe da go gi je èn skog: fe mi nis ti~ko po du~ava nje i èn ski àn ro vi, u: po li ti ka teo ri je. Zbor nik ras pra va iz kul tu ral nih stu di ja, ur. dean du da, Zag reb: dis put, str. 157–179. Pre ve la Mi ma si mi}).

âle, Mo ra na (2004) ni kad vi{e uvi jek iz no va, u: kom pa ra tiv na po vi je st hr vat ske knjièv nos ti. eu rop ski ob zo ri Ma rin ko vi}eva opu sa, ur. Mir ko To ma so vi} i vin ka Glun~i}Buàn~i}, split: knjièvni krug, str. 132–152.

eas tho pe, an to ny (1991) Li te ra ry in to Cul tu ral Stu dies. Lon don & new Yo rk: rout led ge.

Gi ra rd, re né (1965) de ceit, de si re, and the no vel. Se lf and ot her in Li te ra ry Structu re. Bal ti mo re i Lon don: The joh ns Hop ki ns uni ver si ty Pre ss. Pre ve la Yvon ne Frec ce ro.

Gi ra rd, rené (1979) Ro man ti~na la` i ro ma nes kna is ti na. prob le mi teh ni ke kod Sten dha la, Cer van te sa i Flau ber ta, u: Mo der na teo ri ja ro ma na, ur. Mi li voj so lar, Beog rad: no lit, str. 181–191. Pre ve la in grid [af ra nek.

Ma rin ko vi}, ran ko (1980) Za jed ni~ka kup ka. Zag reb: Zna nje.Ma rin ko vi}, ran ko (1988) Za jed ni~ka kup ka. Zag reb: Glo bus; sa ra je vo: svjet

lo st.Ma rin ko vi}, ran ko (1993) ne ver mo re. Zag reb: an ti bar ba rus.Pav li~i}, Pa vao (2004) Za jed ni~ka kup ka: po ku{aj in ter pre ta ci je, u: kom pa ra tiv

na po vi je st hr vat ske knjièvnos ti. eu rop ski ob zo ri Ma rin ko vi}eva opu sa, ur. Mir ko To ma so vi} i vin ka Glun~i}Buàn~i}, split: knjièv ni krug, str. 153–166.

Prim lje no 25. lip nja 2007.

68



s u m m a r y

»Pe da Go Gies oF THe Fe Mi ni ne« in ran ko Ma rin ko vi]’s Za jed ni^ka kup ka

This paper aims to analyze the »pedagogical« theme in Marinkovi}’s novels Zajedni~ka kupka and never more, as well as jules dassin’s film never on Sunday. The first part of the discussion is concerned with the issue of the male characters’ attempt to exert educational influence over the female characters: in Zajedni~ka kupka, the judge tells his wife instructive stories in order to morally improve her; in never more, Bartol narrates Greek myths as women’s stories to his uneducated girlfriend ita; and in dassin’s film, Homer, the american intellectual, sets out to reeducate illia, who makes a living as a prostitute. The female characters’ lack of education thereby presents itself in the way they read literary, i.e. narrative texts. i believe that the different approaches to literature shown in the novels and film could be interpreted using the following dichotomies, which to a certain extent correspond to the distinction between »masculine« and »feminine« ways of reading: Biti’s categories of reader as »consumer« vs. reader as »aesthete« (Marinkovi}); the one who enjoys vs. the one who judges (Goethe); firstorder observer vs. secondorder observer (Luhmann), as well as Girard’s distinction between the »romantic lie« and the »romanesque truth«. The second part of the analysis centers on the issue of women’s popular culture, i.e. women’s genres. since in never more the antigone myth is clearly reduced to a »tale for maidens« or a »women’s story«, it was my intention to compare the male character’s endeavor to educate the female characters and the way in which feminists try to raise the consciousness of socalled ordinary women, or more precisely, ordinary women readers. The third part of the discussion seeks to find a link between the abovementioned educational tales and the one about literary theory’s laying claim to a final, correct reading of a text.

»peda go gije @ensko g« u zajedni^koj kupki ranka...

Documents