prof dr miloš d. milovančević - milovancevic.com čelika 9,8 % . industrija papira 6,9 % . ......

Prof dr Miloš D. Milovančević

UNIVERZITET U NIŠU MAŠINSKI FAKULTET

ODRŽAVANJE MAŠINSKIH SISTEMA

MAŠINSKE KONSTRUKCIJE

STANJE TEHNIČKOG SISTEMA

Stanje sistema "u radu"

Stanje sistema "u otkazu"

Stanje sistema "u zastoju"

Stanje tehničkog sistema je opis realizacije projektovane ili deklarisane radne aktivnosti

Stanje u otkazu tehničkog sistema je svako stanje koje odstupa od definisanih (projektovanih) karakteristika funkcije sistema.

Održavanje je niz postupaka potrebnih za otkrivanje, sprečavanje i otklanjanje pojave stanja otkaza tehničkog sredstva.

ODRŽAVANJE

Kontrola nivoa ulja u motoru

Održavanje je niz postupaka potrebnih za otkrivanje, sprečavanje i otklanjanje pojave stanja otkaza tehničkog sistema

Održavanje tehničkih sistema obuhvata sve postupke koji se preduzimaju sa ciljem da tehnički sistem obavlja svoju funkciju za koju je namenjen, uz obezbeđenje dovoljnog nivoa pouzdanosti, produktivnosti i ekonomičnosti.

Održavanje tehničkog sredstva je u funkciji proizvodnje koje obavlja preduzeće i direktno utiče na efikasnost poslovanja preduzeća.

Održavanje je niz postupaka potrebnih za otkrivanje, sprečavanje i otklanjanje pojave stanja otkaza tehničkog sistema

Poslovi održavanja su multidisciplinarne prirode i zahtevaju stručniju radnu snagu u odnosu na klasične poslove proizvodnje. S obzirom na sve veću automatizaciju uređaja i primenu sofisticirane opreme, delatnost održavanja zahteva angažovanje visoko stručnih tehničkih kadrova mašinske, elektro, informatičke i sl. struke kao i stalnu edukaciju kadrova. Porast mehanizacije i automatizacije uslovljava da pouzdanost i raspoloživost postaju ključni problemi u najrazličitijim oblastima od zdravstvene zaštite do telekomunikacije i građevine. Otkazi ovakvih sistema mogu imati ozbiljne posledice po bezbednost ili životnu sredinu. Istovremeno kako raste naša zavisnost od tehničkih sredstava tako rastu i troškovi njihovog korišćenja tj. održavanja.

Održavanje treba da obezbedi sledeće:

Potrebni nivo pouzdanosti tehničkih sistema u procesu eksploatacije

Minimiziranje ukupnih troškova održavanja (direktnih i indirektnih)

Ostvarivanje boljeg kvaliteta proizvoda i isporuke na vreme

Povećanje produktivnosti rada u proizvodnji

Sprečavanje i ograničavanje zastarevanja tehničkih sistema

Čuvanje svih raspoloživih resursa u preduzeću

CILJEVI ODRŽAVANJA

Odnos troškova održavanja prema ukupnom prihodu u nekim

industrijskim granama u Srbiji iznosi:

industrija čelika 9,8 %

industrija papira 6,9 %

hemijska industrija 4,8 %

industrija nafte 4,7 %

automobilska industrija 3,5 %

mašinogradnja 2,7 %

prehrambena industrija 1,5 %

Utvrđeno je da za prosečni životni vek postrojenja od 10 godina, troškovi

održavanja predstavljaju 59 % od vrednosti same investicije (kupovine sredstva).

Studija nemačkog komiteta za održavanje DKIN je pokazala dramatični porast troškova održavanja u Saveznoj Republici Nemačkoj

U poslednjih 20 godina u hemijskoj industriji (20 fabrika) : • u proizvodnom sektoru - 80% • u sektoru održavanja + 75% U metalnoj industrijiji: • u proizvodnom sektoru - 80% • u sektoru održavanja + 100%

Održavanje se deli na:

• korektivno

• preventivno-plansko

• održavanje prema stanju (prediktivno)

RAZVOJ ODRŽAVANJA

Razvoj saznanja o distribuciji otkaza

RAZVOJ ODRŽAVANJA

1945-1959 sistem planskog održavanja

1960-1969 održavanje usmereno na pouzdanost

Reliability-centered Maintenance - RCM

posle 1970 održavanje prema stanju

Condition-based-Maintenance - CbM

OSNOVNE KONCEPCIJE ODRŽAVANJA

• Terotehnologija - TT (Velika Britanija) razrađen u periodu

od 1972. do 1975.godine;

(planiranje, projektovanje, izgradnja, eksploatacija i održavanje)

• Integralna logistička podrška - ILS (SAD) usko

povezana sa konceptom terotehnologije; (metode održavanja, oprema za dijagnostiku, rezervni delovi za održavanje, edukacija radnika u održavanju, tehnička dokumentacija, uputstva za rukovanje, priprema prostora za održavanje, uslovi rada)

• Totalno produktivno održavanje - TPM (Japan)

razvijen u periodu od 1970. do 1980.godine sa osnovnom idejom

da se oprema održava tako da broj otkaza bude minimalan. (aktivnosti u planiranju, eksploataciji, održavanju i dr. eliminisanjem gubitaka zbog otkaza, praznih hodova, grešaka u radu i sl.)

- funkcionisanje opreme bez otkaza i zastoja (ZF - Zero Failure), -kvalitet rada opreme bez greške/škarta proizvoda/procesa (Zero Defect), -troškove održavanja na nivou direktnih troškova ( troškovi materijala, rezervnih delova i rad na održavanju) (Zero Cost),

-zalihe materijala i rezervnih delova za održavanje bliske nuli (Zero Stoc), jer će poručene zalihe biti odmah ugrađene, - kadrove u održavanju obučene do perfekcije, da nema poslova dorade (ZR - Zero Rework) itd.

TOTALNOG ODRŽAVANJA (Total Maintenance - TM)

PROAKTIVNO ODRŽAVANJE

Suština filozofije proaktivnog održavanja je utvrđivanje osnovnih uzročnika otkaza i

njihova eliminacija

Tipična zavisnost

funkcionalne

neispravnosti i vremena

rada sistema do pojave

otkaza

METOD

ODRŽAVANJA

TEHNIKE MONITORINGA PARALELA SA LJUDSKIM

ORGANIZMOM

Proaktivno

održavanje

Kontrola i korekcija osnovnih

uzročnika otkaza(

kontaminanata)

Kontrola holesterola i krvnog

pritiska

Održavanje

predviđanjem stanja

(po stanju)

Kontrola vibracija, temperature,

produkata habanja

Detekcija srčane mane

pomoću EKG-a, ultrazvuka i

dr.

Preventivno

održavanje

Periodična zamena delova By-pass ili transplatacija

Korektivno

održavanje

Zamena delova u otkazu By-pass, transplatacija nakon

srčanog napada ili udara

PROAKTIVNO ODRŽAVANJE

Redovno održavanje

(stalni nadzor, čišćenje i pranje, kontrolni pregledi i redovne opravke)

se unapred planira i obavlja periodično prema kriterijumu proteklih

radnih časova ili prema kriterijumu proteklog vremena.

Vanredno održavanje (vanredne opravke manjeg obima, vanredne opravke većeg obima i

rekonstrukcije i modifikacije)

se obavlja u slučaju otkaza ili ugrožavanja bezbednosti.

PODELA ODRŽAVANJA MAŠINSKIH SISTEMA

TEHNOLOŠKI POSTUPCI U ODRŽAVANJU

STALNO I PERIODIČNO ODRŽAVANJE TEHNIČKIH SREDSTAVA

Redovno održavanje sredstava se obavlja da bi se obezbedila veća raspoloživost, veća pouzdanost u eksploataciji, duži vek trajanja i manji ukupni troškovi održavanja.

stalni nadzor ili nega

periodično održavanje


Osnovno održavanje sredstava predstavlja skup aktivnosti kojima se:

• Kontinuirano prati tehničko stanje elemenata tehničkog sredstva,

• Vrši opsluživanje sredstava eksploatacionim materijalima (energenti, ulje, mazivo, i sl.),

• Realizuju jednostavnije preventivne aktivnosti radi sprečavanja pojave otkaza,

• Obavljaju manje složeni zahvati korektivnog održavanja.


Stalni nadzor ili nega vozila

Nega predstavlja svakodnevnu kontrolu u okviru eksploatacije, što prvenstveno podrazumeva pregled delova koji direktno utiču na funkcionalnost i bezbednost.

Ovo održavanje sprovodi operater tehničkog sredstva.

Kada su u pitanju putnička drumska vozila, u negu vozila spadaju:

– Vizuelna kontrola pneumatika (da nije neki popustio); – Kontrola da li motor gubi rashladnu tečnost; – Provera da li kočni sistem ima dovoljno odgovarajuće tečnosti.

STALNO I PERIODIČNO ODRŽAVANJE SAOBRAĆAJNIH SREDSTAVA

podrazumeva ciklične preglede, proveru ispravnosti rada i podešavanje određenih delova, sklopova, uređaja, kao i zamenu neispravnih delova, potrošnih elemenata i materijala.

Za svako tehničko sredstvo se tačno propisuje vrsta i obim radova koje treba obaviti u okviru svakog kontrolnog pregleda, kao i ciklus sprovođenja. Najčešće se intervali pregleda određuje prema vremenu eksploatacije (protekli radni časovi) ali može i prema proteklom vremenu.

Periodično održavanje sprovode najčešće ovlašćeni servisi (službe) koji su specijalno opremljeni i obučeni za izvršenje pregleda i neophodnih intervencija.

Periodično održavanje

•prijem sredstva u opravku

•razgradnja sklopova sa tehničkog sredstva

•demontaža sklopova

•čišćenje i pranje delova

•defektaža-dijagnostika stanja delova

•opravka delova

•montaža sklopova (sa opravljenim, novim ili ispravnim starim delovima)

•ispitivanje sklopova

•ugradnja sklopova

•ispitivanje tehničkog sredstva

•predaja sredstva u eksploataciju

OSNOVNI POSTUPCI U OPRAVCI TEHNIČKOG SREDSTVA

TEHNOLOŠKI POSTUPCI U ODRŽAVANJU

Tehnologije kontrole, merenja i ispitivanja za cilj imaju dijagnostiku

odnosno utvrđivanje defekta/poremećaja u tehničkom sistemu kao i proveru stanja.

Tehnologija demontaže i montaže (Razgradnja sklopova, demontaža i montaža ležajeva pomoću alata radapcigera, uljne pumpe, uljne kade, indukcioni grejači, peći za grejanje; uzdužni i poprečno presovani spojevi)

Tehnologija reparature i izrade delova: zavarivanje, navarivanje,

metalizacija, nanošenje prevlaka, lepljenje, obrada odnošenjem, obrada plastičnom deformacijom, izrada delova od plastične mase, gumiranje, termička obrada i dr.

Tehnologije antikorozivne zaštite (uklanjanje korozije hemijskim ili

mehaničkim putem - peskarenje ili sačmarenje; lakiranje; postupci elektrohemijske zaštite i dr.)

Informacione tehnologije (kompjuterizovani tehnički sistemi za upravljanje

vozilima, za komunikaciju, za prenos i obradu informacija, za praćenje stanja, za evidenciju, za dijagnostiku, ...)

TEHNOLOGIJE ZASTUPLJENE U ODRŽAVANJU TEHNIČKIH SREDSTAVA

Tehnologije kontrole, merenja i ispitivanja za cilj imaju utvrđivanje defekta

u tehničkom sistemu kao i proveru stanja vozila.

TEHNOLOGIJE ZASTUPLJENE U ODRŽAVANJU SAOBRAĆAJNIH SREDSTAVA

U okviru redovnog i vanrednog održavanja za merenje, kontrolu i ispitivanje delova, sklopova i kompletnih tehničkih sredstava koriste se sledeće metode: • vizuelne metode • akustične metode • vibroakustične metode • metoda merenja mehaničkih veličina električnim putem • hemijske metode • spektrografska metoda • metode ispitivanja materijala bez razaranja (rentgenska, magnetna, ultrazvučna,) itd.

Dijagnoza stanja tehničkog sistema

Dijagnoza funkcionisanja odnosi se na merenje parametara funkcionisanja i pogonskih parametara koji su potrebni za ispravno funkcionisanje i ekonomičan rad mašine.

Dijagnoza oštećenja je određivanje stanja oštećenja mašina, gde spadaju mere za određivanje istrošenosti i uticaja zamora i korozije.

Dijagnoza oštećenja se primenjuje u okviru preventivnih ispitivanja za traženje grešaka u slučaju havarije i za utvrđivanje obima remonta i modernizacije kod planiranih održavanja mašina.

Sredstva sa kojima se vrše merenja su: • Mehanički • Pneumatski • Optički • Električni • Elektronski i dr. merni instrumenti.

Tehnologije kontrole, merenja i ispitivanja

U novije vreme ovakvi instrumenti su najčešće povezani sa kompjuterima uz pomoć kojih se vrši analiza izmerenih podataka.

LASERI

Ispitivanje stanja ležajeva

Mobilni uređaj SPM tip T-30

►Merenje temperature

►Merenje vibracija

►Merenje stanja ležajeva - udarno impulsnom metodom

►Merenje broja obrtaja

ISPITIVANJA SKLOPOVA ŽELEZNIČKIH VOZILA u MIN AD “Lokomotiva”

Pored merenja pojedinih parametara koji mogu biti pokazatelji stanja tehničkog sistema, obavljaju se i provere ispravnosti sklopova na ispitnim stolovima po utvrđenoj proceduri ispitivanja.

Sa ciljem povećanja pouzdanosti rada vozila, vrše se ispitivanja vozila u kompleksnim ispitnim centrima koji su, pored mnogih ispitnih stolova, opremljene i pistama za probne vožnje vozila.

Tehnologije kontrole, merenja i ispitivanja

Reparaturne tehnologije za cilj imaju obnavljanje tj. reparaciju delova čime se obezbeđuje da oni ponovo ostvaruju svoju funkciju. Ovim tehnologijama se mogu otkloniti negativne posledice habanja, lomova, deformisanja, korozija, i dr.

REPARATURNE TEHNOLOGIJE KOJE SE PRIMENJUJU ZA OPRAVKU DELOVA

• Zavarivanje (AV i EV) • Navarivanje • Metalizacija • Nanošenje prevlaka • Lepljenje • Druge tehnologije (savijanje/ispravljanje, termička obrada, specijalni postupci,...)

Zavarivanje Zavarivanjem se rešavaju naprsline i prelomi delova ili varenih konstrukcija a navarivanjem se dodaje nedostajući materijal tj. otklanjaju posledice habanja odnosno gubitka konstrukcionih mere.


Metalizacija Metalizacija je postupak nanošenja metalnog sloja debljine od 5m do 1mm, sa ciljem nadomeštanja ishabanog sloja ili obezbeđivanja površinskog sloja sa posebnim osobinama (otpornost na habanje, antikorozivna svojstva, i dr.).

Metalizacija spada u hladne postupke. Temperatura topljenja se kreće od 2000оC za metalizaciju žicom, do 15000 оC kod metalizacije plazmom

Nanošenje prevlaka Prevlake mogu da se nanose sa ciljem zaštite od korozije, povećanja otpornosti na habanje, poboljšanje triboloških osobina, poboljšanja elektroprovodnosti ili elektrootpornosti, povećanje otpornosti na površinski pritisak,... Prema načinu dobijanja, prevlake mogu biti: elektrohemijske, hemijske, vruće, difuzione, i dr.


Elektrohemijskim postupkom se ostvaruju prevlake taloženjem metalnih elemenata (legura) usled prolaza električne struje kroz elektrolit.

• Cinkovanje • Kadmijimiziranje • Kalajisanje • Bakarisanje • Niklovanje • Hromiranje

Hemijske prevlake se dobijaju na metalu pri dejstvu hemijskih

jedinjenja. - Fosfatiranje

Vrući postupak se sastoji u potapanju metalnog dela u kadu sa

rastopljenim zaštitnim metalom. - Cinkovanje - Kalajisanje - Prevlake olovom

Difuzione prevlake se ostvaruju difuzijom atoma zaštitnog

metala u čvrstoj, tečnoj ili gasnoj fazi u metalni deo kaji se zaštićuje. - Alitiranje - Nitriranje - Silikodifuzija



Lepljenje je spajanje delova u čvrstu celinu, sa ili bez prethodne obrade, primenom vezivnog sredstva lepka, najčeše sintetičkog.

Čvrstoća lepljenog spoja zavisi, sa jedne strane, od intenziteta prianjanja lepila za površinu delova koji se lepe (adhezije), i sa druge strane, od čvrstoće očvrslog lepka (kohezije).

Veliki asortiman lepkova i njihove primene čini postupak lepljenja u mnogim slučajevima povoljnijim od drugih, klasičnih načina spajanja, na primer od spajanja zakovicama i vijcima, zavarivanjem i lemljenjem.

Primena lepljenja u mašinstvu

kod izrade lakih konstrukcija,

kod presovanih spojeva,

kod izrade nepopustljivih i izolirajućih veza,

kod osiguranja vijačnih veza,

kod zaptivanja kućišta,

kod spajanja glavčina i vratila,

kod spajanja raznorodnih materijala,

kod spajanja sklopova i podsklopova itd.

Primena lepljenja u mašinstvu

Primena lepljenja u elektronici


Lepljeni spojevi imaju niz tehničkih prednosti:

• ostvaraju se spojevi bez deformacija (ravnomerna raspodela napona), • čvrstoća spoja se može dobiti u širokom dijapazonu pomoću lepkova različitih karakteristika, • mogućnost spajanja raznorodnih materijala, • mala težina, • sposobnost prigušenja oscilacija, • raznim dodacima lepku mogu se ostvariti i karakteristične osobine spoja (npr. elektro provodnost, električna ili toplotna izolacija i sl.).

Održavanje ICE vozova

Plansko održavanje

Neplanske opravke

Raspoloživost ICE vozova

Održavanje ICE vozova Plansko održavanje

Oznaka Trajanje

opravke

ICE depoi sposobni za

izvršenje radova

Opravka se obavlja

posle pređenih

km

Pregled trčećeg

stroja

L 1 čas Hamburg, Minhen,

Berlin 3.500

Pegled N 2 časa Hamburg, Minhen,

Berlin 20.000

Pegled F 1 16 časova Hamburg 60.000

Pegled F 2 22 časa Hamburg 120.000

Pegled F 3 26 časova Hamburg 240.000

Pegled F 4

Mala opravka 4 dana Hamburg, Nuremberg 1.200.000

Glavna opravka 13,5 dana Nuremberg 2.400.000


Pregled trčećeg sklopa svakih 3.500 km (L)

• pregled točkova, osovina i postolja • pregled svih pantografa • pregled kočnog sistema

• čišćenje unutrašnjosti voza (I 2), • pražnjenje zatvorenog toaletnog sistema, • namirivanje svežom vodom i drugim operativnim potrebštinama, • dopuna kuhinje namirnicama.


Pregled (N) svakih 20.000 km

Ova kontrola uključuje radove iz pregleda trčećeg sklopa (L) plus:

• održavanje pogonskih jedinica u pogonskim kolima, • proba kočnica.

Pregled (F 1) svakih 60.000 km

• pregled donjeg stroja, • čišćenje unutrašnjosti voza (I 3) • Br 1.1 remont kočnica.


Pregled (F 2) svakih 120.000 km

rad je detaljniji nego u F1 Obuhvata čišćenje tehničkih uređaja kao što su pogonska elektronika, hladnjaci ulja, filteri za ventilaciju, uređaj za klimatizaciju

Pregled (F 3/4) svakih 240.000 km

F 3 se sprovodi na polovini voza, a F 4 na drugoj polovini. Posle narednih 240000 km prva polovina voza se podvrgava F 4 a druga polovina F 3.

uključuje sve stavke iz F 2 plus: • ultrazvučno ispitivanje osovina, • pregled kvačenja i veza na prelazima, • čišćenje unutrašnjosti voza (I 4), • Br 1.2 remont kočnica.


Mala opravka (remont) svakih 1.200.000 km

Obavlja se na polovini voza, dok se druga polovina podvrgava F 3 pregledu. Najvažniji posao je zamena postolja. Rad na pojedinim komponentama je detaljniji i po strožijim kriterijumima.

Glavna opravka (remont) svakih 2.400.000 km

Ovo je najtemeljniji nivo opravke. Voz je razdvojen u pojedinačna vozila i ona se mere. Određene komponente se razgrađuju, čiste i potom ispituju. Kao deo glavne opravke, može da se planira sprovođenje velikih poslova kao što je popravka spoljne oplate ili zamena podnih prostirki.


Neplanske opravke

Pojedini kvarovi (poremećaj funkcije) se otkrivaju dijagnostičkim sistemom voza, prijavljuju i otklanjaju u kompjuteru u samom vozu. Jedan deo kvarova ili oštećenje unutrašnje opreme otklanja tehnički pratioc voza ili kondukter na računaru voza preko tastature.

Svaki ICE voz je u vezi sa nekim depoom u Hamburgu, Minhenu ili Berlinu i preko pogonskih kola radijom šalje sve dijagnostičke podatke. Specijalni kompjuterski program raspodeljuje sve primljene funkcionalne nedostatke u jedan od pet prioriteta opravke.

Kao glavni princip važi, što je pre moguće, kvarove i defekte treba otkloniti za vreme kada je voz u planskoj opravci.


Raspoloživost ICE vozova

Sistem održavanja ICE vozova razvijen je na osnovu sledeća tri načela:

• povećanje raspoloživosti garnitura ICE vozova,

• očuvanje vozila na istom visokom tehničkom nivou,

• smanjenje troškova održavanja.

Savremeni dijagnostički sistemi kod održavanja ICE vozova

Savremeno održavanje železničkih vozila zasniva se na konceptu održavanja prema stanju.

Suština ovog savremenog pristupa održavanju železničkih vozila leži u pouzdanoj dijagnostici i obradi sistematizovanih mernih podataka.

Savremeni dijagnostički sistemi kod održavanja ICE vozova

Stacionarni sistemi se koriste za povremene-periodične preglede ispravnosti dok se on-board sistemi koriste za kontinualni nadzor uređaja vozila u eksploataciji.

STACIONARNI DIJAGNOSTIČKI SISTEMI

Sistem za nadzor kočionih pločica je (BBDA Bremsbelag-diagnoseanlage)

Ovakva provera se vrši posle pređenih 3800 kilometara.

Detektuje istrošenost kočionih pločica na kočionim diskovima IC1 i IC2 vozova, kao deo sistema provere trčećeg stroja.


Ispitivanje venca i

centričnosti točka na

osovinskom sklopu,

skinutog sa obrtnog

postolja

Podzemna mašina za

testiranje železničkih

točkova bez razgradnje

osovinskih sklopova


Stacionarni dijagnostički sistem osovinskog sklopa U.L.M. predstavlja okosnicu procesa održavanja IC voza u depoima

hkm/5

SISTEM ZA PRAĆENJE PREGREJANOSTI OSOVINSKIH

LEŽAJEVA TERETNIH KOLA U TENT OBRENOVAC


ON-BOARD DIJAGNOSTIČKI SISTEMI

Dijagnostički sistemi u samom vozu (on-board) omogućavaju neprekidan priliv informacija o pojedinim sklopovima voza u toku vožnje i omogućavaju neprekidan nadzor.

S obzirom na činjenicu da su sklopovi, koji su u stalnom kontaktu sa infrastrukturom, najviše opterećeni i izloženi habanju, teži se ka razvijanju i osavremenjavanju on-board dijagnostičkih sistema za stalni nadzor :

• Kontakta pantograf – kontaktni vod • Kontakta točak – šina • Obrtnog postolja

Pantograf – Kontaktni vod


Stalno "snimanje" linija elektrifikacije i brzo reagovanje prilikom otkrivenih kvarova, drastično smanjuje mogućnost veće štete kao i dužeg narušavanja reda vožnje.

Pantograf – Kontaktni vod


ON-BOARD DIJAGNOSTIČKI SISTEMI Obrtno postolje

Po jedan senzor ubrzanja na konzoli amortizera Po jedan senzor ubrzanja na ramU obrtnog postolja Po jedan senzor ubrzanja sa integrisanim senzorom temperature u kućištima osovinskih ležaja.

Projekt FRA-ORD Kancelarije za istraživanje i razvoj- Federalne američke železničke administracije

SAVREMENI KONCEPTI ODRŽAVANJA ŽELEZNIČKIH VOZILA

Ispitivanje krutosti opruga


Dinamičko uravnoteženje


Ispitna stanica za električne

uređaje

Vučni motori

Asinhroni motori

Blokovi vuče (diodni ispravljači)

Asinhroni pretvarač faza


Ispitivanje odbojnika na Mašinskom fakultetu u Nišu

Merenje ubrzanja-vibracija na manevarskoj lokomotivi serije 621

Relacija:

Crveni krst – Glavna železnička stanica

Merenje ubrzanja-vibracija na putničkom automobilu

Relacija:

Vizantijski bulevar - Duvanište

prof dr miloš d. milovančević - milovancevic.com čelika 9,8 % . industrija papira 6,9 % . ......

Documents