Aleksandar \aja

POVRATAK KNE@EVOGSOKOLA

drama

Ro|en je 1954. godine u Beogradu, gde je i diplomirao na odsekuza dramaturgiju, Fakulteta dramskih umetnosti, 1979. godine. ^lanje Udru`ewa dramskih pisaca Srbije. Bio je direktor Narodnogpozori{ta u Pri{tini 1992/93. godine. Od 1996. godine radi kaodramaturg Pozori{ta na Terazijama u Beogradu.

Autor je vi{e pozori{nih komada, izvedenih u Beogradu i udrugim gradovima Srbije: Izme|u (Beograd, 1976.), Veroneze (Beo-grad, 1977.), Srpski rulet ([abac, 1983.), No} ve{tica (Beograd,1986.), Boj petlova (Zaje~ar, 1989.), Bitka za Sewak (Beograd,1989.), Bumbarov let (Beograd, 1992.), Jankovac – potopqeni svet(Zaje~ar, 1995.) i @ivot Jevremov (Beograd, 2006.). Za komedijuBitka za Sewak i za dramu Jankovac – potopqeni svet, dobio jenagrade za Najboqi dramski tekst na konkursima Udru`ewa dram-skih pisaca Srbije, za 1989. i 1990. godinu. Napisao je tridesetakradio-drama (Svome ota~astvu, Galakti~ka groznica, No} padana Kosovo, Pozvoni i pucaj, Milovan Gli{i}, Svet bogaqa, Nulladies sine experimentium, Odbrana i propast Bodroga, Jakl se vra}aku}i, itd... ) emitovanih na programima Radio Beograda i RadioNovog Sada. Kao stalni saradnik [kolskog programa TV Beogradod 1981. godine, realizovao je vi{e stotina scenarija u okvirunajpoznatijih serija za decu: Kockica, ^ik pogodi, De~ije igre,Otkrivalica, @ivot sportskog kowa, Dvorovi Beograda, Atompo atom, Zmajeva biblioteka, Gestovni bukvar, Vlakna i tek-stil, Zooteka, itd... Sara|ivao je i u Zabavnom programu TV

218 Aleksandar \aja

Beograd (serija: Pono}ni taksi, Mega-hit... ), dok je za Igraniprogram napisao scenario za TV film Palanka u planini, premaromanu An|elije Lazarevi}. Autor je scenarija za igranu serijuMansarda, emitovanu na Prvom programu RTS-a.

U listu “Borba” napisao je oko od dve stotine ~lanaka kao autorkolumne: “I to se de{ava”. Dobitnik je “Borbine” nagrade za esej za1999. godinu. Sara|ivao je i u drugim novinama i ~asopisima(“Drama”), objavqivao tekstove na Internet sajtovima; u ~asopisu“Scena” objavqeni su mu dramski tekstovi: Bitka za Sewak iJankovac – potopqeni svet, a u ediciji “Savremena srpska drama”tekstovi: Jezero, Veroneze, @ivot Jevremov, La Gerilla i Bla-goqub II.

Povratak kne`evog sokola (koji je u pripremi u Teatru “JoakimVuji}” u Kragujevcu) jeste wegov najnoviji komad.

Povratak kne`evog sokola 219

LICA:

KNEGIWA MILICA

DESPOTICA JEFIMIJA

PRINCEZA OLIVERA

De{ava se od jeseni 1388. do zime 1389. u zemqi Srbiji

(Inspirisano romanom Milene Nokovi}: No} pada na Kosovo)

220 Aleksandar \aja

Aleksandar \AJA

POVRATAK KNE@EVOG SOKOLAdrama

KRU[EVAC, prole}e 1389.

Otamwewe. Odaje Knegiwe Milice. Knegiwa Milica i despotica Je-fimija.

KNEGIWAMILICA(u nastavku:MILICA): @ivimo isuvi{e lepo i mirno, Jefimija, a da bi to moglo

dugo da traje. Pogledaj: nije pro{lo ni dva veka od kad smose oslobodili vlasti Konstantinopoqa, a u Srbiji se duh ikultura neprestano razvijaju, grade se manastiri, crkve ikona~i{ta. Iz svih krajeva sveta dolaze nam umetnici,pesnici, nau~nici i lekari. Svaka sezona daje bogatu `etvu;re|aju se ven~awa, ro|ewa, kr{tewa; smewuju se va{ari,lovovi, vite{ki turniri i proslave. Sela i gradovi neznaju za velike gladi i epidemije. Rudnici Novo Brdo iJawevo daju rude ko nikad do sada. Oko wih se podi`unaseqa sa saksonskim, gr~kim i italijanskim rudarima.Srpski novac je visoko cewen u Carigradu i Italiji... Ali,Jefimija, Osmanlije nam nikada ne}e oprostiti {to smo ihpotukli na Plo~niku. Oni samo snuju kako da se osvete i dazauzmu obale Toplice. Wihovi {pijuni su svuda, u svimgradovima, i u celoj Srbiji.

DESPOTICAJEFIMIJA(u nastavku:JEFIMIJA): Doista, knegiwo, sti`u vesti iz Andrinopoqa: ka`u da

proro~ica Tamara prori~e sultana Muratovom sinu, Ba-jazitu, sve same pobede nad hri{}anskom vojskom.

MILICA: ^ula sam: pobede nad pobedom koje treba da mu donesu imeBajazit Ilderin – {to zna~i, Bajazit Muwa! Ali, proro-~ice me ne brinu: one uvek prori~u ono {to vladari `eleda ~uju.

JEFIMIJA: Ka`e jo{ ne{to: da }e Bajazitova sultanija biti hri{}an-ska princeza sa kosom zlatnom kao klasje i azurnim o~ima...

MILICA: Sve same gluposti.

Povratak kne`evog sokola 221

JEFIMIJA: A, ~ija }e lepota, ne`nost i duh biti tako veliki da }evladati nad wegovim srcem i ose}awima. Wihovo potom-stvo }e osvojiti Carigrad!

MILICA: Osmanlije su se osilile, i to je sve.

JEFIMIJA: Sama si rekla: ne}e nam oprostiti pobedu na Plo~niku.

MILICA: Istina je, ne}e... Ali, ta pobeda , na koju su na{i vitezovitoliko ponosni, bezna~ajna je je u odnosu na poraz naMarici, od pre sedamnaest godina.

JEFIMIJA: Znam. Bitka na Marici je odredila na{e sudbine. Ona jeOsmanlijama otvorila vrata Srbije, prepustila im wenjug...

MILICA: Oprosti, znam koliko ti te{ko pada spomiwawe te bitke.

JEFIMIJA: Ja sam na Marici izgubila mu`a, vrloga despota Ugqe{u isvog jedinog sina... a, srpski narod mo`da i vi{e od toga.

MILICA: Vi{e od toga ne postoji.

JEFIMIJA: Za pojedinca, mo`da i ne, ali za dr`avu i wene qude, mo`dai da... Uostalom, {ta je pojedinac bez svoje otaybine?

MILICA: Kako }emo se odupreti Osmanlijskoj najezdi, Jefimija?

JEFIMIJA: Onako kako odlu~imo.

MILICA: Ili, kako moramo?

JEFIMIJA: Isto je to.

MILICA: Vratila si se nedavno iz Prilepa?

JEFIMIJA: Jesam.

MILICA: I?...

JEFIMIJA: Da su vesti dobre, prvo bih tebi do{la.

MILICA: Dobre ili lo{e, jedanput ih moramo ~uti. [ta nam poru~ujetvoj sestri}, Marko Kraqevi}?

JEFIMIJA: Marko ka`e da Mle~ani i \enovqani jo{ nikada nisuprodali toliko oru`ja Osmanlijama.

MILICA: To znamo. Jo{?

JEFIMIJA: Ka`e... da je Muratov vazal.

MILICA: I to znamo.

JEFIMIJA: Onda je to sve, Milice.

222 Aleksandar \aja

MILICA: A, nije li zaboravio da ti ka`e da kao Muratov vazal uslu~aju rata mora da naoru`a qude i stavi se u wegovuslu`bu?

JEFIMIJA: Rekao je ovo: “Pred Muratovom silom, Lazareva vojska }e sena}i u velikoj opasnosti. Ja }u u~initi ono {to moram ine}u izdati Srbiju. Bi}e ono {to Bog ho}e.”

MILICA: Jadni Bog. I za wegova ple}a, srpsko je breme prete{ko.

JEFIMIJA: Knegiwo, Marko je...

MILICA: Znam! Mrwav~evi}i nisu oprostili Lazaru {to nije do{aona Maricu!

JEFIMIJA: Nije istina...

MILICA: A, {ta je istina? Nema dve istine, Jefimija: ili je sLazarom, ili je protiv wega!

JEFIMIJA: Ipak, kad bi Knez porazgovarao sa Markom...

MILICA: On nikada ne}e da razgovara sa sultanovim vazalom!

JEFIMIJA: I sa crnim |avolom, ako je to za spas Srbije!

MILICA: Jefimija, nisi oduvek tako govorila?

JEFIMIJA: Knegiwo, posle pogibije mog mu`a i mog jedinog sina naMarici, ovde sam, pored tebe i tvoje dece, a najvi{e poredtvoje najmla|e k}eri, princeze Olivere, ponovo na{lasvoju porodicu. I, zato, smatram da ni{ta nije nepodobnou~initi {to vodi va{em dobru i spokoju.

MILICA: Na{la si samo ono {to ti pripada, a, zauzvrat, ja samdobila najpouzdanijeg prijateqa i najboqeg vaspita~a svojedece.

JEFIMIJA: Onda }e{ mi oprostiti ako ti ka`em, da nije samo Marko upitawu.

MILICA: Znam ja to, vrla ro|ako. Znam.

JEFIMIJA: Na posledwoj Dr`avnoj skup{tini, odmah posle `etve, knezLazar je pred svim sakupqenim plemi}ima javno pohvaliosvog zeta, Milo{a Obili}a i imenovao ga velikim voj-vodom.

MILICA: To nije smeo da u~ini. Kazao mi je posle toga kako jepogre{io i kako je primetio koliko je to izazvalo qu-bomore me|u prisutnim plemi}ima...

JEFIMIJA: Ali, niko nije bio vi{e besan i povre|en od wegovog drugogzeta, Vuka Brankovi}a!

Povratak kne`evog sokola 223

MILICA: Knez je samo ~inio ono {to je pravo: vrline Milo{eve inepobedivost wegove vojske su o~ite.

JEFIMIJA: Ali, ne i za Vuka: od tog dana mu se neprestano podsmevanazivaju}i ga Kobili}, sprdaju}i se sa grbom Obili}a nakome su tri kowske glave! I jo{ se pri~a kako je kne`evanaklonost prema Milo{u uzrokovana time da je ovaj, mo-`da, vanbra~ni sin cara Du{ana Silnog!

MILICA: Re~i, re~i, re~i...

JEFIMIJA: Ali, re~i seku ja~e od ma~a!

MILICA: Tu si u pravu: Knez mora da vodi ra~una kako ne bi do{lo dozavade izme|u wegovih zetova. Istina je da mu je Milo{prirastao za srce, ali...

JEFIMIJA: Ali se pod Vukovom komandom nalazi dvanaest hiqadaodli~no opremqenih i naoru`anih kowanika. A, jasno je daSrbi protiv Osmanlija mogu da ra~unaju samo na sebe.

MILICA: A, hri{}anski Zapad?

JEFIMIJA: Zapad ne}e ni prstom mrdnuti da im pomogne. A, neslogame|u srpskim plemstvom postoji i {to je najgore, postajesve ja~a.

MILICA: Pa, onda, {ta nam je, zapravo, ~initi? Kako udovoqiti iBogu i narodu?

JEFIMIJA: Treba udovoqiti narodu, a Bog }e znati sebe da za{titi.

MILICA: O ~emu ti to pri~a{, Jefimija?

JEFIMIJA: ^asna knegiwo, ako je Zapadu svejedno, onda bi trebalo da inama tako bude.

MILICA: Ne razumem, {ta `eli{ time da ka`e{?

JEFIMIJA: Mo`da Osmanlije i ne `ele sukob sa Srbima? Mo`da jewihov ciq jo{ daqe na zapad? A, mi smo im samo na putu...

MILICA: Pa, {ta treba: da se sklonimo i da ih propustimo da pre|usrpske zemqe, kao preko |ubri{ta?

JEFIMIJA: Mila knegiwo, zemqa }e svejedno ra|ati, pre{li preko weTurci, ili ne. Ali qudi kad jednom umru, vi{e se ne ra|ajuna ovome svetu.

MILICA: Zar je mogu}e da to govori{ ti, kojoj su Osmanlije ubilemu`a i sina?

224 Aleksandar \aja

JEFIMIJA: Ba{ zato, Milice. Dosta mi je uzaludnih `rtava. @elim daza{titim tvoju decu, ako ve} nisam uspela da za{titimsvoju.

Kucawe na vratima. Ulazi princeza Olivera.

OLIVERA: Da li smetam, mama?

MILICA: Ne smeta{, Olivera... Kakve su ti to nove narukvice narukama?

OLIVERA: To je poklon od ro|ake Jefimije. Pravqene su u Raguzi.

MILICA: Despotice, previ{e mazi{ moju decu.

JEFIMIJA: Sitnica, knegiwo. Uostalom, Olivera je moj najboqi u~e-nik.

MILICA: Daj, Bo`e, da i ona postane tako dobar istori~ar i pesniki-wa kao {to si ti.... Olivera, k}eri, jesi li htela ne{to?

OLIVERA: Htela sam da pitam ro|aku Jefimiju i tebe, majko, da li jeistina {to se pri~a?

JEFIMIJA: [ta se pri~a, princezo?

OLIVERA: Da }e Osmanlije napasti Srbiju?

JEFIMIJA: Bo`e moj, isuvi{e ozbiqna tema za tako mladu glavu.

OLIVERA: Ipak, `elela bih da znam.

MILICA: Za{to, dete moje?

OLIVERA: Za{to? O~ito je da na{a sudbina zavisi od wih. Ili, nijetako, majko?

JEFIMIJA: (Nakon du`e ti{ine)Ja }u ti re}i, dete, naravno, ako tvoja majka dozvoli...

MILICA: Ti zna{ {ta je za wu najboqe da sazna u ovom ~asu.

JEFIMIJA: Samo istinu... Olivera, mila, na{ polo`aj je na{a nesre}a.Mi smo na zglobu hri{}anskog Zapada i islamskog Istoka.Tvoj otac vlada Srbijom od Adrijatika do Dunava – ali, jugdr`ave prakti~no pripada sultanu Muratu... Osmanlije suve} ovde, u Ni{u, na trideset {est vrsta od nas. Oni su i uSofiji i jo{ dole, u Serezu. A osvaja~ke ambicije sultanaMurata i wegovih sinova, Bajazita i Jakuba su velike. Oniho}e na Zapad, a taj put vodi – samo preko Srbije.

OLIVERA: Ali, za{to? Mo`e li s wima da se pregovara?

MILICA: Ti zna{ svog oca... On ne bi pristao ni na kakav ultimatum.

Povratak kne`evog sokola 225

OLIVERA: Ve} smo ih jednom pobedili na Plo~niku, trebalo bi da nasostave na miru...

JEFIMIJA: Ali, ne}e, dete! Uhode su nam javile kako je Muratovastrolog, Debi Ra{ma, u Brusu prorekao da je trenutakdo{ao! Govorio je da Sunce koje se toj jutra diglo na istoku,prelazi sredinu svog puta i po~iwe da se spu{ta ka zapadu.Mesec se sprema da pojede sunce, a no} da zavlada usred dana!

OLIVERA: Ne razumem {ta te re~i zna~e?

MILICA: Debi Ra{ma se prevario na Plo~niku, k}eri... Tada jeprorekao da }e Turci pobediti Srbe. Zato mu je Muratodsekao nos i u{i – ali sada, Debi Ra{ma prori~e sultanukako i samo nebo govori i da se ono ne mo`e prevariti.

OLIVERA: Nebo? Zar ne wemu ne `ivi na{ Bog koji }e nam pomo}i?

MILICA: ^ini se da na nebu stanuju i drugi bogovi.

OLIVERA: Ne verujem! Uostalom, {ta taj astrolog ho}e? Da se opetprevari i da ostane i bez glave?

JEFIMIJA: (Gorko se nasmeje)To bi bilo najboqe re{ewe za nas, ali ne i za wega. Zato onube|uje sultana kako Plo~nik nije va`an, ve} da je Kosovopoqe du{a i srce Lazareve Srbije!

MILICA: A, tu je, na `alost, u pravu. I zato su Osmanlije prikupiletolike trupe kod Plovdiva da bi krenuli ka Kosovu.

OLIVERA: [ta je jo{ proricao... taj astrolog?

JEFIMIJA: Nebo je sakrilo lice! – grmeo je Debi Ra{ma – da ne gledazlo~ine koje kauri vr{e nad pravovernima, a to je siguranznak da sinovi Osmana moraju da pobede te neverni~ke pse!

OLIVERA: A psi smo, naravno, mi, Srbi?

JEFIMIJA: Po wima, to tako ispada.

MILICA: Uhode javqaju da je astrolog savetovao Murata da svetlaPorta prikupi {to vi{e trupa u Aziji i Evropi i da ih svebaci protiv hri{}ana...

JEFIMIJA: I to pre `etve, u vreme kada sunce bude u najvi{oj ta~ki nanebu. Tada }e, smatra on, Osmanlije odneti pobedu... “Neboje sada progovorilo, veliki Murate” – kazao je na kraju –“kunem se svojim `ivotom. Sve {to sam kazao zapisano je ivoqa qudi ne mo`e ni{ta da promeni u tom poretku!”

OLIVERA: Ali, za{to su re~i jednog astrologa toliko va`ne?

226 Aleksandar \aja

MILICA: Nama mo`da nisu, Olivera, ali Osmanlijama jesu. A, Mura-tu pogotovu. On je veoma sujeveran, a Debi Ra{ma imaveliki uticaj na wega.

OLIVERA: Je li to sve?

MILICA: Da, uglavnom jeste...

JEFIMIJA: Nije, Olivera, jer obe}ali smo ti istinu. Na kraju, DebiRa{ma je, ka`u uhode, sa vrha brda zagrmeo nad celomvojskom i samim sultanom: “Veliki i mo}ni gospodaru,sultanu Murate: sakupite sve kowe i jaha}e kamile, svaborna kola i ratne barjake. Nikada se na Balkanu ne}evideti tako jake i brojne trupe. Ne}e biti prostora izme|uratnika. Kopqa }e im biti tako gusto zbijena da kad bijabuka iz neba pala, ne bi pala na tle, ve} bi pala na kopqe,ili ~oveka... Ili }e Lazar postati turski vazal, ili }emomu zemqu Srbiju na sabqe podi}i!”

Za~uju se iz Off–a crkvena zvona za predve~erje, kao i `amor mase qudi.Tri `ene pri|u prozoru.

OLIVERA: Zvone za predve~erje. Za{to qudi stoje i ne u|u u crkvu?

JEFIMIJA: Kao da ne{to o~ekuju?

MILICA: Da. O~ekuju kne`evog glasnika.

JEFIMIJA: [ta nam glasnik mo`e re}i vi{e od onoga {to ve} samiznamo: da su se Osmanlije ulogorile kod Plovdiva, na istommestu gde su poginuli Mrwav~evi}i. Da haraju okolna sela,ubijaju i zlostavqaju seqake.

OLIVERA: ^ula sam... da, ~ula sam da su u jednom selu zatvorili sve`iteqe u crkvu, zapalili je, a popa bacili u jamu sarazgorelim }umurom.

MILICA: A ti ne bi trebalo da koristi{ u{i ba{ za svaku strahotu!

JEFIMIJA: [ta je ona kriva? Osmanlijska sila je brojna ko drve}e u{umi.

MILICA: Ne}e biti, ro|ako. Mnogo je drve}a u {umi.

JEFIMIJA: Ti zna{, Milice, da iz mene nikada nije govorio strah, ve}samo oprez: boqe je da znamo na ~emu smo.

MILICA: Nismo ba{ ni mi tako sami i malobrojni.

JEFIMIJA: Zaista? Na koje saveznike ra~una{?

MILICA: Lazar mo`e da ra~una na savez sa Bosancima i Bugarima, saalbanskim prin~evima i Ugrima.

Povratak kne`evog sokola 227

JEFIMIJA: S Ugrima? Sumwam.

MILICA: Za{to? Wihov kraq je pre{ao na na{u stranu. Vide}ete,zlu ne trebalo: Srbiji ne}e nedostajati saveznika.

OLIVERA: Evo tatinog glasnika!... Narod se uti{ao, ali se opet ne~uje {ta on govori.

MILICA: Govori isto ono {to je rekao Lazaru i meni: da su se na{euhode vratile iz svoje misije, kao i da je brojnost osman-lijskih trupa kod Plovdiva mnogo mawa nego {to su upanici govorili neki putnici.

OLIVERA: To su dobre vesti, mama...

MILICA: Tako je, k}eri... Na{e trupe dr`e neprijateqa na oku ispremne su da sa svojim saveznicima odmah stupe u borbu,ako bi nove otomanske trupe do{le u Plovdiv. Ali, u tomalo verujemo.

OLIVERA: Onda, sve }e biti dobro, zar ne, mama?

MILICA: Bi}e dobro, i nema razloga da bilo {ta mewamo u na{emdosada{wem na~inu `ivota: prole}ni vite{ki turnir odr-`a}e se, kao {to je i najavqeno, tre}e nedeqe posle Uskrsa.Tada }emo u Kru{evcu pozdraviti i na{e saveznike, vla-dare Bosne, Bugarske, Albanije, Ugarske, kao i ambasadoreiz Carigrada, Mletaka, Firence i \enove... I, najzad, preturnir }emo objaviti ono {to nas najvi{e ~ini radosnim:tvoju veridbu sa kne`evim {titono{om, Maksimom. Nekavas Bog ~uva, deco!

OLIVERA: O, mama... !

Baci se majci u zagrqaj, a onda, uplakana od sre}e, istr~i sa scene. IzOff–a se poja~a `amor gomile i zvuci odobravawa, a zatim ve~erwacrkvena zvona. Jefimija pogleda kroz prozor.

JEFIMIJA: Glasnik je oti{ao i narod je u{ao u crkvu... Bogu hvala {tose deci i prostom svetu nikada ne saop{tava cela istina.

MILICA: Ne znamo mi istinu, Jefimija. Ona je u Bo`jim rukama.

JEFIMIJA: Ali i u qudskim... Papa Urban VII }e poslati pomo}: dvegalije... Samo dve galije protiv jani~arskog mora sultanaMurata!... Bedno!

MILICA: Svaka je pomo} protiv Osmanlija dobrodo{la.

JEFIMIJA: Ali, to nije pomo}! Vi{e kopqanika u~estvuje na papskimvojnim paradama!

228 Aleksandar \aja

MILICA: Misli{ li da Lazar to ne zna? Ali, {ta nam je, zapravo,~initi?

JEFIMIJA: Napasti, napasti i napasti! Odmah! Ne ~ekati vi{e nitrenutka!...

MILICA: Napasti? Jefimija, o ~emu to govori{?

JEFIMIJA: Veruj mi, Milice: Osmanlije moraju da se napadnu dok sujo{ u Plovdivu i tamo uni{te. Do posledweg!

MILICA: Ali, zar nije rano za to?

JEFIMIJA: Rano?!... Milice, ja nisam politi~ar, a ni vojni strateg, aliznam: nikada nije rano udariti na neprijateqa koji ti `elipropast.

MILICA: Ali, napasti Murata sada, svodi se na objavu rata koji onnama nije objavio.

JEFIMIJA: Ne? A, {ta rade wegovi jawi~ari u Plovdivu? Nisu tu da binam pomogli pri `etvi.

MILICA: Jefimija, kakvu prednost vidi{ u tome {to bi smo ih odmahnapali?

JEFIMIJA: Za ime Bo`je, bi}e ih mawe za onoliko za koliko ihubijemo!

MILICA: Govori{ kao moj otac, Jug Bogdan...

JEFIMIJA: Onda je on u pravu. Razmisli: Osmanlija, zapravo, sada imanajmawe, jer je onaj pas Murat li{en svoje prethodnice, kojanas {pijunira, dok on ~eka da mu se prikupi glavninavojske.

MILICA: I bez te glavnine ih ima vi{e nego dovoqno.

JEFIMIJA: Ne, bila bi to laka pobeda koja bi podigla moral svima kojijo{ sumwaju u nas, a upla{ila one koji nameravaju da nasizdaju.

MILICA: Svejedno bi udarili, kada se prikupe u celom broju.

JEFIMIJA: Tim pre, knegiwo! Kako na{ polo`aj mo`e da bude gorinego {to je sada?

MILICA: Samo bi smo izgubili deo na{ih snaga...

JEFIMIJA: Ali bi on izgubio mnogo vi{e. Na{a prednost je ba{ utome {to Murat u ovom ~asu nije spreman za bitku, a na{ binapad bio potpuno iznena|ewe za wega!

MILICA: Ali i za na{e saveznike? Da li si mislila na wih?

Povratak kne`evog sokola 229

JEFIMIJA: Koji saveznici? Gde su, Milice? Kako se bitka pribli-`ava, sve ih je mawe na kne`evim lovovima i vite{kimturnirima.

MILICA: Da, ali ne bi bilo politi~ki dobro da na wih zaboravimo.Jer, ako delujemo sami, mogu nas optu`iti da smo izazvalirat.

JEFIMIJA: Kako da delujemo s wima – kada ih nigde ne vidimo! Gde su,knegiwo?

MILICA: Oni ne smeju da se previ{e eksponiraju, dok ne do|e pravitrenutak za akciju.

JEFIMIJA: Ali, taj trenutak je ve} odavno nastupio... ako ve} i nijepropu{ten.

MILICA: Jefimija, bojim se da preteruje{ u svojim strahovima?

JEFIMIJA: A, ja se bojim da govori{ kao tvoj mu`: oboje voditepolitiku, onda, kada treba voditi rat... Oprosti, nisamsmela ovo da ka`em, nakon svega {to ste u~inili za mene.

MILICA: Sasvim je to neva`no, draga ro|ako, jer, ista nam se om~asprema.

JEFIMIJA: Onda ti je jasno o ~emu govorim?

MILICA: Jefimija, ako se odreknemo politike, mogli bi da na{ko-dimo sporazumima koji jo{ nisu prerasli u ~vr{}e saveze.

JEFIMIJA: Dok oni prerastu u saveze, Murat }e da umar{ira u Kru-{evac!

MILICA: Ne, jo{ nije dotle do{lo... Treba ~ekati, a istovremeno sespremati za borbu. I ~ekaju}i, `iveti onako kao da seni{ta ne de{ava. Zato }e se i odr`ati prole}ni turnir i,kona~no, mada preuraweno, objaviti veridba Oliverina saMaksimom.

JEFIMIJA: Vidim da te ne}u ubediti i to mi je `ao. Mada se jakoradujem zbog mile princeze... Dao Bog da se sve zavr{ionako kako u na{im molitvama pri`eqkujemo.

Pauza.

MILICA: Za{to si odjednom za}utala?

JEFIMIJA: Ionako sam previ{e govorila... A to ne prili~i mompolo`aju.

MILICA: Ne}e{ me prevariti...

JEFIMIJA: Zaboga, knegiwo, da te prevarim?

230 Aleksandar \aja

MILICA: Poznajem te isuvi{e dobro, Jefimija: nisi mi sve rekla?

JEFIMIJA: Uistinu, jesam... ne, nisam. Tebe ne mogu da la`em: ima jo{jedna nesre}a koje se bojim...

MILICA: Slu{am... reci mi, molim te... Nare|ujem ti, Jefimija,reci!

JEFIMIJA: Kne`evo srce, ~ini mi se, nije spremno za rat.

MILICA: Ti dobro zna{ da }e Lazar prvi povesti vojsku protivOsmanlija.

JEFIMIJA: Znam, ali, ima ne~eg u knezu Lazaru {to mi je do sada bilonepoznato. Ne umem ni{ta vi{e o tome da ti ka`em, ali,mislim da ga ti mora{ dovesti u red i pomo}i mu da postaneono {to je bio!

Milica izvadi iz svoje haqine svitak papira i pru`i ga Jefimiji.

MILICA: U pravu si, Lazar se promenio. Ali, pro~itaj ovo, pa }e{mo`da razumeti. Najnovija poruka sultana Murata.

Jefimija polako uzme svitak papir, razvije ga, ~ita... a onda ga naglobaci iz ruku!

JEFIMIJA: Kakva drskost! Da mu po{aqemo kqu~eve od gradova, da muodsada pla}amo porez, da mu kao taoca po{aqemo princaStefana!?... Kazala sam ti da }e se tako zavr{iti. Trebaloih je napasti u Plovdivu, dok su se jo{ okupqali i na vremeuni{titi!

Milica se polako sagne, uzme sultanovu poruku, savije je i ponovo vratiu svoje haqine.

MILICA: Saberimo se, Jefimija. Nije ovo prvi turski ultimatumkoji je poslat Srbima. Murat je, ipak, samo jedan divqak,vi{e uobra`en i ohol, nego hrabar; vi{e hvalisav negorazlo`an. Za{to to pismo ne bi bilo plod puke hvali-savosti?

JEFIMIJA: Ne, ~estita knegiwo! Sve se vra}a na wegov poraz naPlo~niku. Od ~asa kad smo ga primorali da se vrati u Brus,on misli samo na osvetu. A mi smo ispustili priliku inikada je vi{e ne}emo vratiti.

MILICA: Ja i daqe ne verujem da je on u stawu da tako brzo okupivelike trupe i krene na Lazara...

Povratak kne`evog sokola 231

JEFIMIJA: Veruj mi da }e krajem juna krenuti na nas preko KosovaPoqa, kao {to je napisao – i te{ko nama, ako ne budemospremni! Murat je ovim pismom `eleo da ponizi srpskogcara i wegovu crkvu, celo kraqevstvo i narod!

MILICA: I da je tako, moramo razmi{qati hladne glave i odabratipravi trenutak za obra~un!

JEFIMIJA: Svaki je trenutak pravi da bi se {to pre oprala ova uvreda,i to oprala krvqu! Mi nismo sami izabrali ovog, preziradostojnog neprijateqa, ali svejedno: i krivo drvo daje dobruvatru!

MILICA: Stani, Jefimijo! Lazar je kao vladar i kao srpski cardu`an da sazove Plemi}ku Skup{tinu i da sve plemi}eupozna s ovim pismom. Wihova }e odluka biti zajedni~ka. Aja molim Boga da bude i razborita.

JEFIMIJA: Gospodarice moja, na{a ~estita i hri{}anska knegiwo,kunem ti se Bo`jim imenom da su svi spremni da krenu u ratpod Lazarevim stegom. Kunem se da smo svi spremni da seborimo kao lavovi i da izbacimo sa na{e zemqe nevernikei oskrnaviteqe Svetog krsta.

MILICA: Jo{ nije zrelo za odlu~uju}i bitku, Jefimija...

JEFIMIJA: Zrelo i prezrelo! Bezbo`ni ismail}ani pale na{e `ito,crkve i dvorove, pqa~kaju na{a sela i gradove. Ubijaju bezmilosti svakog ko je hri{}anin. Otimaju nam decu da odwih stvaraju jawi~are koji }e se jednoga dana vratiti daubijaju svoju bra}u i sestre. Do{lo je vreme da, uz Bo`jupomo}, uni{timo tu pustiwsku lepru.

MILICA: Ali, reci mi Jefimija, koliko qudi mo`emo da dignemo?Koliko kowa, kopaqa, oklopa, kola?... S koliko qudi mo`eObili} da krene na Murata?

JEFIMIJA: S najmawe dvanaest armija, knegiwo, ne ra~unaju}i gr~ke,italijanske i saksonske plemi}e, koje mo`emo da prikqu-~imo. Po mojoj proceni ima}emo vi{e od trideseti pethiqada ratnika za odbranu ^asnog krsta: tu vojske Jugovi}a,vladika sa Cetiwa, Bana Strahiwe, Vlatka Vukovi}a, a iva{ih zetova Bal{i}a Gare. Ne treba smetnutu s uma nitrupe bugarskih i ugarskih saveznika i, kona~no, na snagealbanskih kne`eva, Muse i \or|a Kastriota!

232 Aleksandar \aja

MILICA: Zaboravila si nekoga?... Misli{ da ratnici Vuka Bran-kovi}a ne vrede ni toliko da ih spomene{?

JEFIMIJA: Nisam to rekla.

MILICA: Ali, nisi ni{ta rekla! Dvanaest hiqada Vukovih qudispremno je da krene pod Lazarevom zastavom i da Otomaneodbaci natrag u Aziju!

JEFIMIJA: Mo`e biti da sam se ogre{ila o Brankovi}a. Ako je tako,neka mi Bog oprosti, a ja }u za svaku svoju sumwu svako-dnevnim molitvama ~initi pokajawe... Ali, sada je trenutakza bitku, a ne za molitve!

MILICA: Prema posledwim vestima koje sam dobila, mo`e se o~e-kivati da }e sultan Murat sa desetinama hiqada svojihvojnika sti}i na Kosovo poqe, na Vidovdan. 28. juna.

JEFIMIJA: Prema tome, knegiwo, vidi{ i sama da vremena vi{e nema.Sve armije treba da budu spremne kako bi krenule izpodno`ja tvr|ave u Kru{evcu, 21. juna, ka Kosovu poqu...Tako stvari stoje, i nikako druga~ije.

MILICA: Ako je tako, Jefimija, onda neka Bog ~uje i ove re~i:(Milica klekne, a za wom i Jefimija. Izgovara molitvu--kletvu, u ~emu joj se poluglasno pridru`uje i Jefimija)U strahu od Boga, u veri i qubavi, podi`em u desnu rukucarsko `ezlo sa zlatnim dvoglavim orlom Cara Du{anaSilnog i govorim: “Svi vi koji }ete se na}i na Kosovupoqu, gospodo i vitezovi, svi ste vi branioci Krune i^asnog krsta. Ako me|u vama bude neko ko ne do|e na danbitke, neka bude proklet. Neka mu se zatre potomstvo, nekawegova stoka krepa, neka mu poqa zauvek postanu bes-plodna... !”

Zatamwewe.

Iz Off–a krenu fanfare, a zatim vesela muzika lauta, svirala i harfi...Kada se scena opet osvetli, vidimo samo princezu Oliveru., koja kao daizgovara neku vrstu “unutra{weg monologa”...

OLIVERA: [ta to govori{, Maksime:da sam ja tvoj `ivot. Da tizna~im vi{e nego ona koja ti je dala `ivot. Da }emo seven~ati, a posle svadbe da }e{ me odvesti u Mletke, u\enovu. Da `eli{ da budem lep{a od svih, da nosim naj-lep{i purpur i najskupoceniji brokat... Maksime, govoriti{e, ~u}e nas... Da, znam: neka ~uju, pa {ta! Zakleo si semom ocu, knezu Lazaru, da }e{ me ~uvati vi{e od `ivota –(Smeju}i se)

Povratak kne`evog sokola 233

ali, sad me niko ne napada!... Znam, Maksime, znam {ta`eli{: uvek }u biti tvoja, i samo tvoja... Maksime, ne}u date ubiju... Molim te, ne dozvoli da te ubiju!... Oh, kako bih`elela da nema ovog rata, da ne mora{ nikuda da ide{ i dase odmah ven~amo... Nemogu}e je, znam da je to nemogu}e!... O,Bo`e, za{to nas ka`wava{, za{to Osmanlije moraju dapro|u ba{ preko Srbije, preko Kosova... Za{to nema nekogdrugog, zaobilaznog puta?!... Za{to moramo da se borimo swima, za{to ih ne pustimo da pro|u i odu daqe, da se nikadavi{e ne vrate?... O, Bo`e, {ta ja to govorim?... Maksime,mora{ dobro da se pazi{. Pazi dobro na ikonu koju sam tidala... To je Bogorodica Odigitrija i ona }e da te ~uva.Otac mi je dao kad smo i{li u Gra~anicu. Nosi je uvek sasobom... Stavi je na svoje srce i ~uvaj se, ako me voli{...Zakuni se u to, Maksime. Zakuni se da }e{ mi se vratiti saKosova poqa... Zakuni se u to, qubavi... Zakuni se, mojprin~e.

Zatamwewe.

234 Aleksandar \aja

KRU[EVAC, uo~i Vidovdana, 1389.

Iz Off–a dopire zlokobno fijukawe vetra u smiraj dana, kome{awe iwiskawe uznemirenih kowa... Knegiwa Milica sama na sceni.

MILICA: (Za sebe)Kakav je ovo vetar? Da li je to neki znak protiv onog psa,Murata? Ho}e li krvopija uop{te `iva do~ekati sutra{weve~e na Kosovu poqu?... Ne}e, ako Boga ima, ne}e... Taj seastrolog prevario, kao i pro{li put kod Plo~nika... Osle-pe}e ga usijanim gvo`|em i bi~eva}e ga do smrti zbog toga,ako iko od Osmanlija ostane `iv... Ali, ne}e `iv ostatiniko. Daj Bo`e da ovaj vetar koji Osmanlijama baca pra-{inu u o~i nikada ne prestane!

U|e Jefimija.

JEFIMIJA: Vojska je oti{la na Kosovo, knegiwo.

MILICA: Znam, Jefimija, znam...

JEFIMIJA: Jeste li razgovarali s knezom?

MILICA: Samo smo se oprostili jedno od drugog, kao mnogo puta dosada. I, uvek, zbog neke bitke, diplomatske misije... Za-pravo, uvek zbog Osmanlija!... Kako su se oni uop{te na{lina srpskim granicama? Od tolike Bo`ije zemqe, ba{ ovuda,preko Srbije!

JEFIMIJA: Tako je Bog hteo, a na{e nije da o tome sudimo... Ali, mo`da}e sultan zbog ovog vetra, jednostavno, pobe}i iz kosovskeravnice. Dovoqno je sujeveran za tako ne{to. Mo`da }epomisliti da on, kao bedni Alahov sluga nije pru`iodovoqno dokaza za svoju veru?

MILICA: Odakle ti takva misao? Ima{ li neke nove podatke oOsmanlijama?

JEFIMIJA: Posledwe vesti koje smo od uhoda primili ka`u da je Muratjavno pred svojim vojskovo|ama izrekao, otprilike, sle-de}e: “Otkako je Alah hteo da se ja opa{em Osmanovomsabqom, da se popnem na presto Islama i postanem wegovkalif, imam svetu obavezu da bdim nad slavom Proroka iwegovog zakona. Do{ao je ~as da se upitamo: da li se bitkakoju ho}emo da povedemo svi|a Alahu? Jer, ako mu ona nijepo voqi, boqe je da se povu~emo, nego da ga ovom borbomuvredimo.”

Povratak kne`evog sokola 235

MILICA: Slaba je to nada, Jefimija, uzdati se u spasewe od stranewihove vere. A, i ovaj vatreni vetar ne mo`e ve~ito da duva.No} }e ga smiriti...

JEFIMIJA: A Osmanlije }e da smiri brojnost na{e vojske. Murat nijeo~ekivao kako }e knez uspeti da sakupi toliko qudi.

MILICA: Ali, Jefimija, ka`u da je na Kosovu pravo tursko more i datamo ima vi{e od sto hiqada qudi!

JEFIMIJA: Presvetla knegiwo, to i jeste broj na koji sam upozorilavas i i kneza. Uostalom, to {to je Murat sakupio tolikoqudi, svedo~i da nas se boji i da poznaje na{u ratni~kunadmo}.

MILICA: Jalov ra~un, Jefimija. I wihovi ratnici su isto takohrabri kao i na{i i spremni da umru za svoju veru.

JEFIMIJA: Gospodarice moja, ovaj ju`ni vetar koji se digao na Osman-lije, i daqe duva nama u prilog.

MILICA: Vetar, da... Ali, ako nas ne podr`i na{a vera, te{ko da }enam vetar pomo}i. Zbog vere i wene slave i odbrane Srp-skog carstva, bori}emo se onako hrabro kako znamo. A Bogneka odlu~i.

JEFIMIJA: I Bajazit, knegiwo...

MILICA: Za{to on?

JEFIMIJA: Muratov sin ima veliki uticaj na svog oca, a kao budu}isultan i na celu vojsku.

MILICA: [ta to Bajazit mo`e da u~ini, a da nam Turci jo{ vi{enaude?

JEFIMIJA: On sokoli sultana kako mu je vojska najja~a, najboqa inajpobedonosnija od svih, koje je bilo kada imao neki vla-dar. Kako se woj se ne mo`e odupreti nikakva qudska sila,nikakva prirodna pojava. Govori mu da tako misli svakiratnih pod wegovim stegom, koji smatra da im ni{ta nemo`e spre~iti da sutra uni{te nevernike... !

MILICA: Ako je tako, pomolimo se zajedno: svemo}ni Bo`e, samo Ti iTvoja neograni~ena mo} mo`ete, ako `elite, da ne sti{ateovaj vreli vetar na kome gore nevernici. Ne daj da na ovuzagu{qivu pra{inu padne ki{om, ako ho}e{ da Tvoje ar-mije potuku armije Polumeseca. U~ini to radi svoje slave ine napu{taj svoje sluge u bici.

Zatamwewe.

236 Aleksandar \aja

KRU[EVAC, rano jutro na Vidovdan, 1389.

U knegiwinu odaju ulaze Milica i Jefimija, vidno uzbu|ene. Vidimo dakroz prozor ulazi svetlost prvog svitawa.

JEFIMIJA: Da ste trenuli makar samo minut ove no}i...

MILICA: Kako? Oni }e se ve} sada, ~im sunce jo{ malo odsko~iti,sukobiti s Muratom na poqu Kosovu. A, sino}na ve~erasvih vitezova u kne`evom {atoru, zavr{ila se da gore bitine mo`e!

JEFIMIJA: Istina, bilo je te{kih re~i... Ipak, ~estiti knez ih jezakleo da svi onu budu bedem protiv islamske plime u komeni jedan kamen ne sme biti slab.

MILICA: Da, ali je onda Vuk Brankovi} napao Obili}a, rekav{i daje Obli} upravo taj kamen koji se u srpskom bedemu klati.

JEFIMIJA: Milo{ je istupio i stavio svoju ruku na ma~, rekav{i:Gospodaru, kunem se svojom verom, imenom i `ivotom kojipripada Bogu da }e se sutra na Kosovu poqu videti, ko jevera, a ko nevera. A ja }u se probiti do Murata i rasporitimu trbuh ma~em... !

Za~uje se krik gavrana iz Off–a. Milica se trgne!

MILICA: Za{to ba{ Vuk Brankovi}? Zar su qubomora i zavistzaista postali na{ stra{ni usud i klica sopstvene pro-pasti? Da sam znala, Jefimija, kako }e moji zetovi mrzetijedno drugoga, obe bih svoje k}eri pre poslala u manastir,nego da do`ivim ovu strahotu!

Za~uju se iz Off–a zvuci crkvenih zvona.

JEFIMIJA: Odakle su ~uju ova zvona?

MILICA: To su zvona iz crkve Samodre`e.

JEFIMIJA: Je li mogu}e? Nikada se do sada u Kru{evcu nisu mogla~uti, ~ak sa poqa Kosova, zvona crkve Samodre`e?

JEFIMIJA: Danas je sveti dan, Milice, i sva su ~uda mogu}a. Kleknimo.To ispred crkve traje pri~e{}e Lazareve vojske.

Milica i Jefimija kleknu. Scena se malo zatamni, re~i molitve izgo-varaju Milica, Jefimija i u sebi ponavqa. a zatim se sve slije umno{tvo glasova srpskih vitezova sa Kosova, u Off-u.

MILICA: “Sazdatequ moj, koji si mi dobrovoqno dao telo tvoje zahranu, koji si ogaw {to spaquje nedostojne, ne spali me, nojo{ prodri u moj udove i sastave, u sve zglobove, u unu-

Povratak kne`evog sokola 237

tra{wost, u srce. Spali trwe svih sagre{ewa mojih; du{uo~isti, misli osveti, u~vrsti sastave s kostima, prosvetipet prostih ~ula, i svega me prikuj za strah tvoj. Uvekpokrivaj, {titi i ~uvaj me od svakog dela du{egubnog ire~i. O~isti me, umij me i ukrasi me; ulep{aj mi du{u,urazumi me, i prosveti me. Poka`i me tvojim obitavali-{tem greha, da, ulaskom Pri~e{}a, od mene kao od ogwabe`i svaki zlotvor, svaka strast, kao od doma tvog.Za zastupnika privodim Ti sve Svete, vo|e BestelesnihSila, Prete~u tvoga, premudre Apostole, i jo{ tvoju bes-prekornu, ~istu Mater, ~ijim molbama primi mene, slugutvoga, milosrdni Hriste moj, i u~ini sinom svetlosti. Jersi Ti, Blagi, jedini i osve}ewe i svetlost du{a na{ih, iTebi, kao {to prili~i, svi uznosimo slavu svaki dan, kaoBogu i Vladaru... Slava Tebi Bo`e, Ocu i Sinu i SvetomeDuhu, sada i uvek i u vekove. Amin.”

Zvowava se opet poja~a, traje, a zatim pretapa u topot hiqada kowa,zveckawe oru`ja, u bojne pokli~e: “Za ~asni Krst” i “Alah el akbar”.Zatim nastane zvuk strahovitog sudara dve vojske, pun krikova, jauka isamrtnih ropaca. Zvuci ja~aju, a onda se svi slivaju u jedan jedini krik,koji neverovatno dugo traje i kao da se pewe u visinu i gubi u nebesima.

Krici gavrana postaju sve bli`i i ja~i. Na sceni je sada samo Olivera.

OLIVERA: Maksime, gde si?... Ne boj se, ne}e{ da umre{, izvu}i }u teodatle... Otvori usne, popij gutqaj vode... Kako pita{ kosam? Zar me ne prepoznaje{?... Ne, ja nisam an|eo, a ti nisimrtav... @iv si, a ja nisam prosta seqanka iz okoline. Ja samtvoja princeza Olivera, nosim vodu rawenicima. Bitka jezavr{ena, odmori se... Ne govori, uzmi samo gutqaj vode...Znam, Maksime, znam kakvo je to bilo klawe!... Znam da si sehrabro borio, da ste se svi hrabro borili... Znam da bistepobedili da vas Vuk Brankovi} nije izdao, i da nas zapadnihri{}ani nisu napustili... Znam, sve znam... Ne mora{ da mipri~a{, sve sam videla... Sve sam kroz san videla: prvo su sena vitezove Dimitrija Vlahovi}a obru{ili Anadolci Ja-kuba i Sarid-pa{e. Bacali su na Srbe zapaqene strele,barjaci u se zapalili, goreli su qudi i kowi... Maksime,za{to ne mo`e{ da se pomeri{?... Ni{ta ne ose}a{?... Ali,da ti ka`em {ta sam jo{ kroz san videla: odbili smoAnadolce. Stotine wihovih krvavih turbana plivalo jeLabom. Osmanlijsko levo krilo bilo je celo pose~eno.Kakvo je veseqe zavladalo u na{oj vojsci! Gledali smo ihkako be`e nose}i Sarid-pa{u, kome je glava visila jo{

238 Aleksandar \aja

samo na par~etu ko`e... Bo`e moj, kakvo klawe!... Nemojte dase napre`e{, Maksime, molim te... ^ekaj, qubavi, ~ekaj...Onda je Milo{ stigao do Muratovog {atora. Sve samvidela, kao da sam bila tamo. Odbacio je kopqe i ma~govore}i kako ho}e da se preda li~no sultanu. Pustili su gau {ator. Kad je do{ao pred Murata, poklonio se do zemqe ipoqubio mu vrhove ~izama. Di`u}i se, ve} je gurao no` svedubqe u sultanov stomak, naslawao se na wega svom te-`inom, ose}aju}i kako se prekidaju metalne karike napanciru, kako pucaju kosti i slezina... Nemoj vi{e damisli{ o tome, moj vite`e, sve je sada zavr{eno... Ali, jasam sve videla, kroz san sam videla: Bajazit je pobesneo inaredio op{ti napad. Hiqade jani~ara se ustremilo kana{em centru. Vuk Brankovi} nije iza{ao iz {ume, ve} jeokrenuo svoje trupe i oti{ao sa Kosova. Borio si se krajmog oca, Kneza Lazara, i posledwe {to ti je doviknuo prenego {to su ga Turci opkolili, bilo je da pusti{ wegovogsokola Bilaka na slobodu. To si i u~inio, Maksime... Ali,ja nisam samo obi~na seqanka sa Kosova poqa. Ja sam tvojaprinceza Olivera, qubavi... Ven~a}emo se {to pre. Ne}emo~ekati da ti sve rane zarastu... Vidim da ti je ve} boqe...Igra}emo kolo cele no}i, sa prijateqima. Mi i na{a deca.I deca na{e dece...(Kliktaj sokola koji se pribli`ava)Pogledaj, Maksime: to je Bilak! Kne`ev soko se vra}a naKosovo...!

Zatamwewe.

Povratak kne`evog sokola 239

KRU[EVAC, rana jesen, 1389.

Kad se svetla upale, vidimo da je knegiwa Milica sama u svojim odajama.^uje se dugo, tu`no zavijawe psa. Kucawe na vrata. Zavijawe psa ostanetiho, u fonu.

MILICA: U|i, Jefimija.

JEFIMIJA: (U|e)Milice, za{to ne zatvori{ prozore? Ovo zavijawe trajedanima i no}ima.

MILICA: I Lazarevi hrtovi imaju pravo na tugu. Piju sam vodu, ahranu odbijaju.

JEFIMIJA: Treba misliti na qude.

MILICA: Kako boli tvoje upozorewe, Jefimija. Ali, `ivot je za menepostao prava muka.

JEFIMIJA: Mora{, onda, tu muku i da prihvati{. Takvu kakva je. Nimawu, ni ve}u. Da se s wom srodi{ i da ne o~ekuje{ kako}e{ je ubla`iti. @ivi s wom i od we.

MILICA: A, bez we, i bez svega... Nije li to boqe?

JEFIMIJA: Glupost! Neka ona postane tvoja snaga i podsticaj.

MILICA: Suvi{e si surova i stroga. Ako vi{e nemam razloga da`ivim, kako mogu `ivot uop{te i da nastavim?

JEFIMIJA: Ne huli na Boga, knegiwo! Kamo sre}e da i ja nemam tolikorazloga za `ivot, koliko i ti. Mora{ se sabrati: zbogsinova i Olivere. I zbog Carstva.

MILICA: Ali, {ta je ostalo od Carstva? Mo`e{ li mi re}i.

JEFIMIJA: Ostala je vladarka.

MILICA: Ha, ako misli{ na mene, onda ima{ smisla za {alu.

JEFIMIJA: A, ti se smej, ako ti je do {ale. Ali, ti ~ak ne mo`e{ ni dabira{. Ti jesi ostala, i ti jesi vladarka. Oko tebe Carstvomora da se okupi i da traje.

MILICA: [ta ka`e Bajazit? Kako je primio tebe i na{e poslanike uBrusu?

JEFIMIJA: Primio nas je dobro, onako kako prili~i sultanu. Sauva`avawem, ali ne preteranim.

MILICA: Je li zadovoqan na{im poklonima: zlatom i pla}enimvojnicima koje smo opremili za wegovu vojsku?

JEFIMIJA: Zadovoqan je, ali ne pokazuje.

240 Aleksandar \aja

MILICA: A, ho}e li odr`ati re~ i, zauzvrat, odustati od pqa~ke,pogubqewa i paqevina?

JEFIMIJA: To ne mo`emo znati.

MILICA: Da, od wega se sve mo`e o~ekivati.

JEFIMIJA: Kao i uvek, moramo biti spremni na najgore.

MILICA: I moliti se da nas to ne zadesi.

JEFIMIJA: I moliti, ali i ~initi. Najva`nije je, Milice, da si ti ju~ena Dr`avnoj skup{tini sve plemi}e uverila u svoju snagu.

MILICA: Plemi}e, ha! Plemi}i se nisu vratili s Kosova! A, onidrugi koji su sebe tako nazivali, bili su samo vazali koji suse dodvoravali mom pokojnom mu`u.

JEFIMIJA: Vratio se Vuk Brankovi}...

MILICA: Boqe da nije! Bilo je toliko drugih potrebnijih glavaSrbiji!... Jefimija, kako mo`e Vuk Brankovi} da me gleda uo~i i da govori kako se povukao s Kosova, jer je u strate-{kom smislu bitka ve} bila izgubqena?

JEFIMIJA: Vuk }e kad-tad platiti za svoju izdaju. Ali, u ovom trenutku,wegov novac i wegova vojska potrebni su Carstvu.

MILICA: Kom Carstvu, Jefimija, zaboga!?

JEFIMIJA: Odgovorila sam ti: ostala je Carica, zna~i – ostalo je iCarstvo.

MILICA: Politika! Bo`e, kako je moj otac Jug Bogdan bio u pravu:vodili smo politiku, a trebalo je voditi rat! Pa, zar nisi iti tako govorila?

JEFIMIJA: Jesam, pre bitke...

MILICA: Pre bitke?!... A, {ta se to promenilo posle bitke, osim{to sam izgubila mu`a i oca, i svu svoju bra}u?

JEFIMIJA: Izvini, mila i vrla knegiwo, izvini {to }e te moje re~ipovrediti i {to }e te povre|ivati... Ali, ja moram dagovorim istinu, upravo zato {to sam i ja ostala bez svojihnajdra`ih.

MILICA: Zar postoji jedna istina pre boja, a druga posle?

JEFIMIJA: Da, postoji. Bitka je bila, bitka se i okon~ala, na `alost,kobno po nas. Ali, boga mi, ni Osmanlije nisu slavnopro{le. I zato, upravo zbog onih koji su zarad slave i na{e~asti poginuli na Kosovu, mi moramo da `ivimo. Ina~e,wihova `rtva ne bi imala smisla.

MILICA: Ti sada govori{ o politici?

Povratak kne`evog sokola 241

MILICA: Da, sada je vreme za politiku. Ali, nemoj se zavaravati,knegiwo: politika je isto {to rat, mo`da i gori od onog sma~evima i kopqima!

MILICA: Kada sam, malopre, pitala: je li Bajazit zadovoqan poklo-nima, izbegla si odgovor... ?

JEFIMIJA: Knegiwo... Sultan Bajazit je primio porez u dukatima kojismo mu odneli i izjavio je da je zadovoqan. Istovremeno nas jezamolio da prenesemo wegovu duboku zahvalnost na prekras-nim i skupocenim poklonima koje si mu poslala: |enovskombrokatu, peharima od zlata i sardoniksa, lova~kom prstenuukra{enom rubinima i smaragdima, a posebno sokolima iko`nim rukavicama vezenim biserom i dragim kamewem...

MILICA: Za{to si stala?... Nastavi.

JEFIMIJA: Pri polasku, bili smo hitno pozvani kod Sultana, koji je`eleo da nas jo{ jedared vidi. Mi smo taj poziv shvatilikao znak izuzetne pa`we, ali, ovoga puta, hteo je da razgo-vara nasamo, sa mnom.

MILICA: Jo{ ne{to ho}e, zar ne? Nije mu dovoqna glava mog mu`a?Nastavi, Jefimija...

JEFIMIJA: Zatra`io je...

MILICA: Govori, Jefimija, nare|ujem ti!

JEFIMIJA: Zatra`io je... da prin~evi Vuku i Stefan budu obu~eni uwegovoj vojsci, i da slu`e pod zastavom polumeseca.

MILICA: Nikada! Ni u ime Srpskog carstva, ni Boga, nikada!...

JEFIMIJA: Knegiwo... ?

MILICA: ^emu, onda, tolika krv, ako smo sve mogli da dogovorimo i ukr~mi, pre Kosovskog boja?

JEFIMIJA: Ima jo{ ne{to...

MILICA: Jo{?... Treba li i ja da po~nem da cvilim ko kne`ev hrt?

JEFIMIJA: Gospodarice moja, pre~asna knegiwo...

MILICA: Govori... tako ti mrtvog Lazara, govori!

JEFIMIJA: Sultan Bajazit zahteva da princeza Olivera... postane we-gova `ena... i da u|e u Harem, pod imenom: Despina.

Duga ti{ina, koju prekida samo zavijawe pasa iz daqine. Onda se Milicau o~ajawu uhvati za glavu.

MILICA: Proklet bio taj ~ovek koji zna tajnu kako da mi nanesenajve}e patwe... !

Zatamwewe.

242 Aleksandar \aja

KRU[EVAC – DE^ANI, po~etak zime, 1389.

Mala dvorska kapela. Kada se scena otamni, vidimo princezu Oliverukako kle~i i tiho izgovara molitvu. Iza we se pojavi Jefimija. Oliverazavr{i sa molitvom i ne okre}u}i glavu, obrati se Jefimiji.

OLIVERA: Izdale su me i prevarile osobe u koje sam najvi{e verovala:majka i ti, ro|ako!

JEFIMIJA: Nikada ne bih u~inila ni{ta protiv tebe, dete.

OLIVERA: Ne bi? Kako je, onda, mogu}e da mene prvu niste upozorilina ~udovi{ne sultanove zahteve?

JEFIMIJA: Olivera, sam Hrist je ozna~io tvoju sudbinu...

OLIVERA: Ali, za{to ja? Za{to ba{ ja?

JEFIMIJA: Zato, da stado Bo`je ne bi rastrgli vuci. Ti }e{ biti na{aEstera.

OLIVERA: Estera? Ha! Ja sam Olivera!... Kome ubudu}e mogu da ve-rujem?

JEFIMIJA: Svojoj majci, meni...

OLIVERA: A, kome da se obratim za utehu?

JEFIMIJA: Samo Bogu, princezo. Sem wega, niko ti u tome ne mo`epomo}i.

OLIVERA: Gde je majka? Za{to i ona nije do{la da mi to saop{ti?

JEFIMIJA: Oti{la je u De~ane.

OLIVERA: Pobegla je od mene?

JEFIMIJA: Pobegla je od sebe.

OLIVERA: ^ija je odluka da me udate za Bajazita? ^ija je odluka damoju bra}u po{aqete u Osmanlijsku vojsku?

JEFIMIJA: To je odluka Saveta dostojanstvenika Pe}ke patrijar{ije...i knegiwe.. i moja.

OLIVERA: I tvoja? Pogledaj me u o~i, Jefimija... Tvoja je odluka da meda{ ubici mog oca? Ubici mog verenika?... Pla~e{?

JEFIMIJA: Ne...

OLIVERA: Da!... Zbog ~ega, Jefimija?

JEFIMIJA: Zbog... dr`avnih razloga.

OLIVERA: Prisiliti me da `ivim sa na{im najgorim neprijateqem,sa neprijateqem na{e vere? Zbog dr`avnih razloga?

Povratak kne`evog sokola 243

JEFIMIJA: Tako je, princezo.

OLIVERA: Majka nije imala snage da mi to saop{ti u o~i. Odakle tebita snaga, Jefimija, nakon sve tvoje tragedije?

JEFIMIJA: Ba{ u woj, dete. Oni koji su poginuli, poginuli su da bisrpski narod pre`iveo.

OLIVERA: Da li je to `ivot? Tako ponizno ropstvo?

JEFIMIJA: Da su moj mu` i moj sin sada ovde, savetovali bi te to isto.

OLIVERA: Ni sama u to ne veruje{: oni bi dohvatili sabqu i krenulida speru tu sramotu!

JEFIMIJA: Dvaput se ne mo`e umreti, Olivera. Ali, `ivot uvek mo`eda krene ispo~etka.

OLIVERA: Ispo~etka, za koga? Za{to?

JEFIMIJA: Za svoj narod i svoju veru.

OLIVERA: Bog, vera, dr`avni razlozi, srpski narod – od svih tih re~ivrti mi se u glavi. One ne opisuju nesre}u koja me ~eka.

JEFIMIJA: Niko od nas ne zna {ta ga sutra zaista ~eka...

OLIVERA: Ali, kako mogu da `ivim kao ve~ita zarobqenica me|uqudima o kojima ne znam ni{ta? Me|u `enama i robovima~iji jezik ne govorim, ~ije obi~aje ne poznajem?

JEFIMIJA: Olivera, ti nisi obi~na devojka.

OLIVERA: Ali, {ta sam ja?

JEFIMIJA: Ti si srpska princeza.

OLIVERA: Ne srpska – turska, ro|ako, ja sam Despina!

JEFIMIJA: Ti si Olivera, srpska princeza i uvek }e{ takva ostati!

OLIVERA: U turskom Haremu... !

JEFIMIJA: Olivera, ti ne pripada{ u prvom redu samoj sebi, kao {tonisu pripadali ni tvoj otac, ni tvoja majka. Svi vi pri-padate Srpskom carstvu.

OLIVERA: Carstvo, carstvo... Da su mawe mislili na Carstvo, a vi{ena sre}u svojih najmilijih, moj verenik i moj otac bi sadabili `ivi!

JEFIMIJA: Kunem ti se svemogu}im Bogom da je ~estiti knez sve u~inioda spre~i ovu tragediju – ali, nije se moglo. Sudbina jehtela da Osmanlije udare na nas!

OLIVERA: Da li sada ta ista sudbina i mene poziva, u novi boj, u novutragediju?

244 Aleksandar \aja

JEFIMIJA: Princezo mila, Lazar se odmerio sa Muratom, a ti }e{ seodmeriti sa Bajazitom. To je druga vrsta bitke, koja se vodidruga~ijim, `enskim oru`jem, a ti iz we mora{ da iza|e{kao pobednik. Na svoj na~in, ti }e{ biti branilac svognaroda.

OLIVERA: Nikada ne}u mo}i da zaboravim Maksima!

JEFIMIJA: I ne treba. On je umro za spas Srbije.

OLIVERA: A ja za spas Srbije treba da promenim veru i da postanemsultanija?

JEFIMIJA: Olivera, Maksim je izvr{io svoju du`nost, a ti sada trebada prihvati{ svoju. Bi}e{ za{titnik Carstva i za{titniksvoje bra}e, Vuka i Stefana.

OLIVERA: Prete`ak je to teret. Ja nemam ni tvoju, a ni maj~inu snagu.

JEFIMIJA: Ima{, ali toga jo{ nisi svesna. Previ{e si mlada da bi toshvatila, ali veruj meni sada, kao {to si mi uvek verovala:jaka si, ba{ kao i mi, a svakim danom bi}e{ sve ja~a. Ti }e{biti kraqica Srbije, koja }e i bez krune, iz Brusa {iritisvoju za{titu nad zemqom.

OLIVERA: Ali, kako? Ja nemam ni vojsku, ni oru`je...

JEFIMIJA: Lepa si i nije nikakav greh da to zna{. Tvoje o~i i kosa sutvoj ma~ i {tit. One su nepobedivo oru`je, pred kojim }eBajazit morati da polo`i svoje.

OLIVERA: On?! Taj divqak?

JEFIMIJA: Jedan je Bajazit u borbi, a drugi u dvoru.

OLIVERA: Nikada me u to ne}e{ ubediti!

JEFIMIJA: Znaj, Olivera, sultani su ve} odavno prihvatili cari-gradsku dvorsku etikeciju. Mnogi na wegovom dvoru govoregr~ki. Govore se ~ak i slovenski jezici. Bajazitova majka,sultanija Valida je hri{}anska, gr~ka princeza.

OLIVERA: [ta }u ja imati od toga {to je ona gr~ka princeza, nije mito majka!

JEFIMIJA: Znam, ali dobro je u~ena i primi}e te kao }erku.

OLIVERA: Ali, ja wu ne}u kao majku!

JEFIMIJA: To se i ne tra`i od tebe, dete... Ti samo treba da bude{ ono{to jesi, i sve }e do}i samo po sebi. A {to se samogBajazita ti~e, on zaista jeste pismen i obrazovan.

Povratak kne`evog sokola 245

OLIVERA: Sude}i po tvojim re~ima ispada da su sve Osmanlije pisme-ne i jako obrazovane. Za{to se onda tako pona{aju kodivqaci?

JEFIMIJA: Ve} sam ti rekla: on jeste nemilosrdan vojskovo|a i surovpoliti~ar, ali svi ka`u da je jako ne`an s onim koga voli.A tebe }e morati da voli, sigurna sam u to.

OLIVERA: Sigurna? Zaista?

JEFIMIJA: Jesam li te ikada lagala?

OLIVERA: Nisi mi rekla da treba da se udam za Bajazita.

JEFIMIJA: Ali, nisam te ni slagala. Samo sam... pre}utala, donekle. A,to nije isto.

OLIVERA: O, silne li razlike...! Ja wega ne}u zavoleti nikada.

JEFIMIJA: Ti za wega treba da se uda{, a qubav... mo`da, docnije.

OLIVERA: O ~emu mi govorimo, ro|ako?!... Ne}u se ni udati za wega!...Za ubicu svog oca i svog verenika – nikada! Pre }u samasebi prekratiti `ivot.

JEFIMIJA: Da, mo`e{ to da u~ini{: jedan potez no`em, i gotovo... Ali,znaj, tako }e{ u grob oterati odmah i svoju majku i svojubra}u.

OLIVERA: Nije li svejedno?... ^emu `ivot, ako nema{ s kim da gapro`ivi{... Izvini.

JEFIMIJA: Nema{ za {ta da se izviwava{... Da, ja sam ostala i bezmu`a i bez svog sina. Ali, re}i }u ti ne{to {to nikome dosada nisam kazala. ^ak ni tvojoj majci... Misli{ li da meninije bilo najlak{e da tako|e jednim potezom no`a pre-kinem svoju agoniju?... A, onda sam shvatila: ako se sadaubijem, onda }u i wih da ubijem jo{ jedanput. Jer, oni nisupoginuli kao secikese, izdajnici, kukavice... Poginuli sekao ~asni srpski vitezovi koji brane srpsku zemqu. Odaklemeni pravo da obesmislim wihovu `rtvu?... Odakle tebipravo da ponovo ubije{ Lazara, Maksima, Jugovi}e... ?

OLIVERA: Ali, zar da `ivim sa wihovim ubicom?

JEFIMIJA: Da – ako wihovoj `rtvi to daje smisao! A, daje ga, i to mnogovi{e nego {to mo`e{ i da pretpostavi{!

OLIVERA: Wih su ubile Osmanlije!

JEFIMIJA: Ovoga puta tako je ispalo. U borbi neko uvek bude ubijen.Ali, ti mora{ da dobije{ bitku bez toga. Mi, Srba, zaumirawe vi{e nemamo.

246 Aleksandar \aja

OLIVERA: Jefimija... Toliko smo bliske, tebi sam mogla uvek da sepoverim, mogla sam da ti ka`em i ono {to nisam smelasvojim roditeqima... Zato te zakliwem, reci mi istinu:ho}u li ja mo}i da `ivim s tim ~ovekom?

JEFIMIJA: Ho}e{, dete. Kunem ti se u ono najmilije {to sam izgubila.

OLIVERA: A Vuk, i Stefan?

JEFIMIJA: Verujem da }e i s wima sve biti u redu. A posebno zaStefana. Sultan }e se vezati za wega i voleti ga kaoro|enog sina. Kao {to znam da }e Stefan postati srpskivladar koga }e narod voleti i za ~ije }e vladavine Srbijado`iveti svoje ponovno ro|ewe.

OLIVERA: A, ho}e li Srbija ikada postati ono {to je bila?

JEFIMIJA: Ne znam, princezo...

Promena {timunga. Pojavquje se knegiwa Milica sa dve velike nezapa-qene vo{tane sve}e u rukama.

OLIVERA: Mama... zar ti nisi u De~anima?

MILICA: Jesam, k}eri... Prihvatite ove dve sve}e. Izra|ene su ovdepo mojoj `eqi.(Olivera i Jefimija prime sve}e u svoje ruke)Unesite ih i postavite kraj ikonostasa.

Olivera i Jefimija, polako i za~u|eno, kao da prolaze kroz nekakvuprostornu kapiju, na~ine korak ka Milici i postave sve}e kraj iko-nostasa.

MILICA: Kleknimo sada zajedno.(Sve tri `ene kleknu)Neka na Bog pomogne da se s wegovom pomo}i uvek odupremonasiqu i varvarstvu. Neka ove dve sve}e, ova dva vo{tanastuba, postavqena danas, pred zimu 1389. godine, u De~a-nima, zadu`bini Stefana Uro{a Tre}eg, budu zapaqenakada posledwi srpski du{mani budu proterani sa srpskezemqe; i neka gore onoliko dugo koliko je i bilo potrebnoda se naprave: jedan dan i jednu no}.

OLIVERA: Ho}e li se to ikada desiti, mama?

MILICA: Niko to ne zna. Ali, mora da je negde zapisano. Ina~e,za{to bismo `iveli... ?

Zatamwewe.

KRAJ

Povratak kne`evog sokola 247