PČELINJA PAŠA

Prof. Dr Zoran Stanimirović

Katedra za Biologiju, Fakultet veterinarske medicine,

Univerzitet u Beogradu

Rentabilno p~elarstvo podrazumeva raznovrsnu p~elinjupa{u, tj. postojanje mesta sa dovoljno medonosnog bilja, kao i da su ostali uslovi „medobranja” povoljni. Me|utimtakvih mesta je iz godine u godinu sve manje, {to uslovljava stalnu selidbu p~elinjaka sa pa{e na pa{u, kojesu ~esto udaljene jedna od druge i preko sto kilometara. Zato pri izboru mesta za p~elarenje veoma je va`nopoznavati bogatstvo odabranog podru~ja medonosnomflorom, koja p~elama pru`a glavnu i dopunsku p~elinjupa{u, od ~ega zavisi i rentabilnost p~elarstva.Sve biljne medonosne vrste ne cvetaju u isto vreme, ve} jenjihovo cvetanje kontinuirano raspore|eno tokom sezoneod kraja februara do kraja oktobra meseca, {to je izuzetnozna~ajno za odvijanje normalne `ivotne aktivnosti p~elinjezajednice.

Leska (Corylus aveollana) je `bunasto-{ibljasta biljka, kojanajranije po~inje sa cvetanjem, tj. tokom normalnih godina u februaru, a ako godina zakasni, u martu. Ukoliko u ovomperiodu bude lepih dana, {to i nije retko, pa p~ele moguizletati, donosi}e velike koli~ine polenovog praha, naro~itoznačajnog u ovo vreme za razvoj legla. Osim ove vrste leskeu na{em podneblju se susre}e i me~ija leska (Coryluscolurna), tako|e izvanredan producent polena. Sli~no leski, dobri proizvo|a~i polena su visibaba (Galanthus nivalis), divlji zumbul (Scilla bifolia), ljubi~ica (Viola odorata), kukurek (Helleborus odorus), javor (Acer platanoides), brest(rod Ulmus), jo{ika (Alnus glutinosa), topola (rod Populus), klen (Acer campestre), dren i razne vrste divljeg vo}a, doksu vrbe: Salix alba - bela vrba; Salix fragilis - krta vrba; Salix carpea - iva, Salix cinerea - barska iva

dobri proizvo|a~i kako polena (mu{ke rese) tako i nektara (`enskerese). Sve navedene biljne vrste ~ine ranu prole}nu pa{u, izuzetnozna~ajnu za obezbe|enje p~elinjeg dru{tva potrebnom hranom, naro~ito proteinskog karaktera, za normalan razvoj dru{tva. Sli~anzna~aj ima i vo}na pa{a, koja ima karakter dopunske pa{e

Leska- Corylus avellana L. Barska iva- Salix cinerea

Vo}na pa{a se ne svrstava u glavnu p~elinju pa{u, jer to i nije, madapri veoma povoljnim uslovima jaka p~elinja dru{tva mogu odpojedinih vrsta vo}a da sakupe dovoljne koli~ine nektara i polenovogpraha. Me|utim, ova pa{a je od velikog zna~aja na{u zemlju, jer:

-traje veoma dugo i kontinuirana je, posmatrano od najranijih donajkasnijih sorti vo}aka,

-sti`e veoma rano, u martu i aprilu mesecu, kada druge pa{e nema,-obilno produkuje polenov prah koji je u ovom periodu i

najpotrebniji za p~elinje dru{tvo,-pru`a idealne uslove za produkciju voska i tokom ove pa{e treba

dodavati osnove sa}a na kojima bi p~ele izvla~ile sa}e, jer je velikagre{ka ako se to ostavi za glavnu pa{u,

-vo}na pa{a zahvaljuju}i intenzivnoj aktivnosti p~ela doprinosiopra{ivanju, a tako i pove}anju prinosa u vo}arstvu.

Za vo}nu p~elinju pa{u od zna~aja su ko{ti~ave vrste: (d`anarika -Prunus cerasifera Ehrh., tre{nja - Prunus avium L., kajsija -

Prunus armeniaca L.; vi{nja - Prunus cerasus i breskva - Prunus persica), jabu~asto (kru{ka - Pyrus communis; jabuka - Pyrus malus L.), dud - Morus sp. i neke vrste jezgrastog vo}a.

Neke vrste vać u cvetu

Masla~ak (Taraxacum officinale L.), je zeljasta biljka sacvetovima grupisanim u cvast tipa glavice. Cvetna glavica je`ute boje sa crvenkasto-`utim unutra{njim jezi~astimcvetovima. Dobro uspeva na svim terenima, ali najbolje navla`nim livadama. Glavno cvetanje mu je u aprilu, madanekada cveta i znatno ranije, jo{ u drugoj polovini marta, i cvetanje traje do sredine druge polovine maja. Masla~ak jedobar proizvo|a~ polena, ali i nektara, tako da predstavlja zna~ajnu komponentu prole}ne p~elinje pa{e, koja doprinosi ubrzanom prole}nom razvoju p~elinjih zajednica. Naro~ito je ~est na terenima u okolini Sjenice, Novog Pazara, Nove Varo{i, na Pasuljanskim livadama, zatim u Ma~vi i Sremu. U ovim regionima p~elari ~esto vrcaju masla~kov med, koji je zlatno`ute boje, prijatnog mirisa i brzo kristali{e.

MASLAČAK

Uljana repica (Brassica napus var. oleifera), jeste jednogodi{njabiljka koja se gaji na velikim povr{inama u Vojvodini i Ma~vi zadobijanje zelene sto~ne hrane i proizvodnju semena iz kojeg se dobija ma{insko i jestivo ulje. Postoje ozima i jara uljana repica, s tim {to ozima po~inje da cveta u drugoj polovini aprila, a jaradrugom polovinom juna meseca. Za p~elarstvo su naro~ito zna~ajneozime sorte, koje slu`e za proizvodnju semena, jer sorte koje se koriste za proizvodnju sto~ne hrane upotrebljavaju se u zelenomstanju odmah po cvetanju.

Cvetovi uljane repice su jasno `ute boje, sa cvetanjem ozima po~injeu aprilu, a cvetovi se postepeno otvaraju, te cvetanje traje du`e od~etiri nedelje, obezbe|uju}i dobre uslove ishrane p~ela, tako da se u povoljnim godinama mo`e proizvesti preko 20 kg meda po ko{nici, ne ra~unaju}i one zalihe u plodi{tu. Tako|e tokom ove pa{e p~eleintenzivno proizvode vosak, tako da je to vrlo povoljan period zazamenu starog pocrnelog sa}a.

Med od uljane repice je bezbojan ili svetlo`ut, sa ukusom repi~inogulja, brzo kristali{e i dobija sivkastu boju. Pripada grupidrugorazrednih medova, ba{ zbog mirisa i ukusa, i uglavnom se koristi u industrijske svrhe. Zbog osobine da brzo kristali{e ~ak i u sa}u, p~elarima se preporu~uje da ga blagovremeno odstrane, nesamo iz medi{ta ve} i iz plodi{ta, kako bi se p~ele na vremepripremile za bagremovu pa{u.

Uporedo sa uljanom repicom ili posle nje cvetaju crni trn - Prunusspinosa i glog - Crataegus monogyna, koji predstavljaju dobreproizvo|a~e ne samo polena ve} i nektara.

Uljana repica

Bagremova pa{a. Bagremova pa{a predstavlja najva`niju p~elinju pa{u na{egpodneblja, jer od nje zavisi krajnji rezultat p~elarenja u jednoj godini. U nizijskimpredelima bagrem (Robinia pseudoacacia) po~inje sa cvetanjem u prvoj, a u planinskim podru~jima u drugoj polovini ili krajem maja meseca, s tim {to pored visinske razlike na cvetanje bagrema uti~u i klimatski uslovi. Najbolji orijentir zautvr|ivanje po~etka cvetanja bagrema jeste ~injenica da od trenutka kada procveta{ljiva po`ega~a, bagrem }e procvetati za oko mesec dana, ili za 40 dana od danapojave prvih pupoljaka. Sve to p~elarima mo`e biti znak da blagovremenopripreme p~elinje dru{tvo za ovu pa{u, jer do cvetanja bagrema p~elinje dru{tvotreba da bude izrazito sna`no sa jakim radnim raspolo`enjem za prikupljanjenektara i njegovu konverziju u med.Bagremov cvet traje oko 14 dana ili ne{to du`e, mada na du`inu trajanjabagremove pa{e uti~e i teren, jer ako je teren u blizini p~elinjaka, u krugu korisnogp~elinjeg leta, valovit, tj. ako postoje ni`i i vi{i delovi, bagrem }e najpre cvetati u ni`im a zatim u vi{im podru~jima, {to }e doprineti produ`enju trajanja ove pa{e. Uz reke na toplim, od vetra zaklonjenim mestima bagrem cveta 3 do 5 dana ranijenego u ravni~arskim predelima udaljenim od reka ili drugih vodenih povr{ina, doku brdskim reonima 15-20 dana kasnije. Me|utim treba imati na umu ~injenicu dana nadmorskoj visini iznad 700 m bagrem, prakti~no, ne medi, tako da nijerentabilno seliti p~ele na takve terene radi bagremove pa{e.

Seobom p~elinjaka vrlo jednostavno se mogu iskoristiti dve bagremove pa{e, jer u ju`nijim predelima bagrem cveta ranije nego u severnijim delovima zemlje. Tako|e, sa|enjem bagremara sa razli~itim mutantnim formama, koje se razlikuju u du`ini a, delom, i u vremenu cvetanja, mo`e se produ`iti trajanje bagremove pa{e.U cilju dobijanja {to potpunije slike koja karakteri{e bagremovu pa{u pomenu}emosamo neka mesta koja su od posebnog zna~aja za sele}e p~elarenje. Tako su za ranubagremovu pa{u najbolja slede}a mesta: Stevanac, `elezni~ka stanica na pruziStala}-Ni{, Duboko kod Umke, autoput Beograd- -Obrenovac izme|u Umke i Bari~a.Srednje kasna pa{a je najpovoljnija oko Krnjeva, velikog Ora{ja, Sirakova, Ljubinja, Bogojeva, Stojnika, u okolini Ralje, Malog Popovi}a, Petlova~e, Glogovca, Ma~vanskog Prnjavora i Dublja u Ma~vi, u Le{nici, Deliblatskoj i Suboti~kojpe{~ari, Doroslovu, Rgotina, Rajcu i Kobi{nici u Timo~koj krajini, Kova~evcu, Glibovcu i Jagnjilovu. Najpovoljnija mesta za poznu bagremovu pa{u su: Suvi Do kod Žagubice, Krepoljin, Zvi`d, Srpce, Krst izme|u Melinaca i Ku~eva, okolina Majdanpeka, okolina GornjegMilanovca, ^a~ka, U`i~ke Po`ege i Valjeva.Bagrem veoma obilno cveta i u punom cvetu cela kruna pobeli. Cvetovinajintenzivnije lu~e nektar na tihom i lepom vremenu, ako ima dovoljno vlage u vazduhu i pri temperaturi od oko 25º C. Bagrem daje dosta nektara i veoma malopolena, najbolje medi oko petog dana cvetanja i u tom periodu treba biti najoprezniji, jer ako se blagovremeno ne reaguje mo`e nastati dvostruka {teta.

Prvo, kao posledica bogate pa{e, jakap~elinja dru{tva ve} prvog dana unose1 kg, drugog 2-3 kg, tre}eg 4-5, ~etvrtog i petog pribli`no istu koli~inukao i tre}eg dana, dok }e {estog i svihnarednih dana dok pa{a traje unositi i preko 15 kg nektara u ko{nicu. Tako}e vrlo brzo popuniti sav raspolo`ivprostor za sme{taj nektara, pa }e usledtoga radilice jednostavno prestati sadaljim uno{enjem nektara, neiskoristiv{i celu pa{u. Drugo, usledobilne pa{e i brzog {irenja p~elinjegdru{tva nastaje manjak prostora zanovo leglo, te }e dru{tvo usrednajobilnije pa{e ({to nije po`eljno, a nikorisno) po~eti pripreme za prirodnorojenje, i na kraju, ako se ne

interveni{e, rojenje }e se i obaviti.

Bagremac (Amorfa fruticosa) je biljka `bunastogizgleda, srednje veli~ine, preneta u na{e krajeve izseverne Amerike. Rasprostranjena je pored reka, po mo~varama, pored `elezni~kih pruga i nazapu{tenom zemlji{tu. Cveta u junu odmah pozavr{etku cvetanja bagrema, cvetovi su grupisani u grozdastu cvast ljubi~astoplave boje. Bagremac jeveliki proizvo|a~ polena, ali dobro i medi, daju}imed mrke boje i veoma prijatnog ukusa i mirisa.Uporedo sa bagremcem ili posle njega cvetaju i dobro mede jo{ duba~ac (Teucrium chamaedrys), cigansko perje (Asclepias syriaca), mrtva kopriva(Lamium sp.), lanolist (Linaria vulgaris Mill,) i cikorija (Cichorium intybus). Naro~ito je zna~ajnamrtva kopriva, bela ili crvena, jer su obe dobremedono{e, mada je crvena bolja. Crvena kopriva(Lamium purpureum) cveta u aprilu, tokom jula, pa ~ak i u poznu jesen, dok bela kopriva cveta odjuna do kraja jula, zna~i u bespa{nom periodu, pa predstavlja dobru dopunsku letnju pa{u.

BagremacAmfora fruticosa

Pitomi kesten (Castanea sativa) jeste biljka toplijihpodru~ja, zadr`ana u refugijalnim d`epovima, a kod nas je ima u podno`ju [are, oko Vrap~i{taprema Vlasenici, oko Uro{evca, manastira De~anina Kosovu itd. Po~inje da cveta u junu poslebagrema i kasne kadulje i traje dvadesetak dana. U povoljnim vremenskim uslovima, kada je vremetoplo, mirno i sa dosta vlage u zemlji{tu i vazduhu, jaka p~elinja dru{tva za vrlo kratko vreme mogunapuniti ko{nice medom i polenom ove biljke. Pripovoljnim klimatskim uslovima unos nektara i polena po jednom prose~nom dru{tvu iznosi oko 3 kg na dan.

Med od kestenovog nektara je tamne, braon boje, malo gorkog ukusa, brzo kristali{e i nije pogodanza zimovanje p~ela, a veoma tra`en na zapadnomtr`i{tu.

Pitomi kestenCastanea sativa

Lipa (Tilia sp.) ima izuzetno veliki zna~aj zap~elinju pa{u na{eg podneblja i zauzima zajedno sabagremovom pa{om vode}e mesto. Kod naspostoje tri vrste lipe: krupnolisna (Tiliagrandifolia), sitnolisna lipa (Tilia parvifolia) i belaili srebrna (Tilia tomentosa). Prvo cvetakrupnolisna, zatim sitnolisna i na kraju srebrna, bela lipa. Krupnolisna lipa po~inje da cveta u drugoj polovini juna, a odmah za njom po~inje sacvetanjem i sitnolisna lipa, s tim {to du`inanjihovog zajedni~kog cvetanja iznosi oko 10 dana. Odmah posle njih po~inje da cveta srebrna lipa, ~ija je du`ina cvetanja oko 15 dana, {to je veomazna~ajno zbog kontinuiteta rada p~elinjeg dru{tva, tako da tokom povoljnih klimatskih uslovaosrednja dru{tva prikupe znatne koli~ine meda. Osim cvetova, za p~elinju pa{u su zna~ajni i lipovilistovi, na kojima naro~ito u vreme kada izostanelu~enje cvetnog nektara biljne va{i proizvode ve}ekoli~ine medljike. Lipa-Tilia sp

Livadska pa{a. Na livadama i pa{njacima na{eg podneblja postoji raznovrsnamedonosna flora, razli~itog vrsnog sastava i vremena cvetanja, tako da livadska pa{adugo traje pru`aju}i povoljne uslove za uspe{no p~elarenje. Pri povoljnim klimatskimuslovima livadska pa{a mo`e da traje od zavr{etka bagremove (po~etak juna) pa svedo po~etka suncokretove pa{e (kraj prve dekade jula), mada nekada i du`e. Naime, ova pa{a u toplim predelima i nizijama po~inje krajem maja, a u planinskimpodru~jima tek po~etkom jula, tako da u kombinaciji sa selidbenim p~elarenjem mo`edugo trajati i obezbediti dobre proizvodne rezultate p~elarenja. Dnevni unos nektaratokom prose~ne livadske pa{e nije velik, ali zbog dugog trajanja, nekada i preko 40 dana, mogu se dobiti velike koli~ine visokokvalitetnog meda. Zato se mo`e re}i dalivadska kao i bagremova pa{a predstavlja najsigurniju pa{u zbog velikeraznovrsnosti medonosne flore i dugog trajanja.Posle bagremove pa{e p~elinja dru{tva izlaze veoma jaka i takvim ih treba odr`ati svedo naredne pa{e (lipova, suncokretova, kestenova i sl.) a za to je najpogodnijalivadska pa{a jer obezbe|uje kontinuirani unos nektara i polena koji stimuli{u maticuda permanentno pola`e jaja iz kojih }e se razvijati nove mlade p~ele, ~iji je broj uvekve}i od broja uginulih starih p~ela, te dru{tva konstantno ja~aju. Zato p~elari koji `eleda pove}aju broj dru{tava ve{ta~kim rojenjem najbolje je to da poku{aju poslebagremove, tj. tokom livadske pa{e, jer ona omogu}ava da se rojevi i mati~na dru{tvaiz kojih je obavljeno izrojavanje solidno razviju, tako da se uz redovne mere koje se primenjuju u avgustu i septembru do zazimljavanja mogu razviti u sasvim normalnadru{tva.

Proizvodnjom rojeva na livadskoj pa{i mogu se ostvariti ~ak bolji ekonomski efektinego pri proizvodnji meda.Livadska pa{a daje mogu}nosti za uspe{nu proizvodnju kvalitetnog voska, zatimmle~a i matica, jer p~ele bolje unose velike koli~ine polena koji je neiscrpna rezervaproteina neophodnih za normalno funkcionisanje `lezda sa spolja{njim i unutra{njimlu~enjem radilica i celog reproduktivnog sistema matice.Sve livade i pa{njake na{eg podneblja prema nadmorskoj visini mo`emo svrstati u tri grupe: nizijske, srednje visinske i visoke. Ovakva podela je naro~ito zna~ajna ako se ima u vidu ~injenica o postojanju znatnih razlika u pogledu medanja glavnihmedono{a.

Crvena detelina-Trifolium pratense,

Kokotac-Melilotusofficinalis i

Lucerka -Medicago sativa

Nana-Menta piperita, Žalfija-Salvia officinalis i Orthosiphon stamineus

Suncokretova pa{a. U podru~jima gde se na velikim povr{inama gaji kao uljonosnakultura, suncokret predstavlja glavnu p~elinju pa{u. Suncokretovi cvetovi p~elamapru`aju velike koli~ine nektara i polena. Rane sorte sa cvetanjem po~inju u poslednjojdekadi juna, a kasnije sorte cvetaju do kraja jula, pa i kasnije. Suncokretova pa{a trajerelativno dugo, od 20 do 25 dana, a nekada, ako su klimatski uslovi povoljni, i du`e. Cvetovi suncokreta najvi{e nektara lu~e tokom toplog, mirnog i jutarnjim rosamabogatog vremena, pri temperaturi od 24 do 30º C. Ako u toku cvetanja po~ne da duvaseveroisto~ni i isto~ni vetar, privremeno se zaustavlja produkcija nektara, ali ako se vreme pobolj{a, ~ak i ako po~ne da duva jugozapadni ili zapadni vetar, suncokretovicvetovi ponovo po~inju sa lu~enjem nektara. Me|utim, tokom ki{ovitog, hladnog i vremena sa ko{avom, suncokret ne samo da ne medi ve} po~inje da lu~i smolastulepljivu supstancu od koje se lepe krila i noge p~ela, ~ak mnoge p~ele na samomcvetu slepljene uginu, {to mo`e uticati na smanjenje brojnosti, odnosno slabljenjep~elinjeg dru{tva. Zbog toga mnogi p~elari izbegavaju ovu p~elinju pa{u, ali cvetovinovijih hibridnih sorti suncokreta uglavnom ne lu~e ili lu~e manje koli~ine tesmolasto-lepljive supstance, tako da je i problem lepljenja i uginjavanja p~ela zavreme lo{ih dana suncokretove pa{e ubla`en.Suncokret ne produkuje podjednako nektar na svim mestima gde je zasejan, jer se de{ava da na razmaku od samo tri kilometra prinosi budu dosta razli~iti. Obi~no se nasuncokretovoj pa{i dobije 15 do 20 kg meda po ko{nici, mada pod izuzetno dobrimuslovima prinosi mogu biti udvostru~eni.

P~elinje zajednice tokom suncokretove pa{e redovno oslabe, pa se p~elarimapreporu~uje da p~ele po zavr{enom vrcanju meda {to pre presele na livadsku ili ritskupa{u, ukoliko u blizini nema belog bosiljka ili neke ritske medonosne flore. Ako se ovo pak ne u~ini, oslabljena p~elinja dru{tva u}i }e u zimu bez mnogo izgleda daprezime. Da bi p~elinje dru{tvo dobro prezimelo na suncokretovom medu koji veomabrzo kristali{e i u sa}u, obavezno treba pristupiti prihranjivanju, tako {to se polovinasa}a sa suncokretovim medom istrese, a p~ele prihrane {e}ernim ili, bolje, {e}erno-mednim sirupom (za dobijanje ovog sirupa koristiti bagremov med).Najpogodnija podru~ja sa suncokretovom pa{om su: okolina Samo{a, Padeja, Alibunara, Seleu{a, Kozjaka, Jarkovca, ^ardaka, Starih Banovaca, Novih Karlovaca, Maradika, Surduka, Bajmoka, Be~eja, Srbobrana i Sombora.Med od suncokreta je svetlo`ute do svetlobraon boje, relativno brzo kristali{e i kodnas nije mnogo cenjen, mada je na evropskom i ameri~kom tr`i{tu tra`en i posti`evisoku cenu. Me|utim, novija istra`ivanja, kako kod nas tako i u inostranstvu, ukazuju na brojne kvalitete suncokretovog meda, jer sadr`i dosta polena, samim timje bogat belan~evinama, a poseduje i vi{e jabu~ne kiseline i brojne mineralne materijezna~ajne za ljudsku ishranu.

SuncokretHeliantus annus

Beli bosiljak (Stachys annua) jeste samonikla korovska biljka njiva, me|a, kanala, a ima je po `itima, mladoj detelini, repi{tu i kukuruzi{tu, mada najbolje uspeva poretkoj p{enici i je~mu. Posle `etve `ita beli bosiljak nastavlja sa rastom i cvetanjemsve do druge polovine avgusta. Cvetovi su beli, re|e bledo`uti. Najbolje lu~e nektarpo mirnom i toplom vremenu, posle ki{e ili za vreme i posle jutarnje rose. Ranijihgodina, kada nije bilo ugarivanja strni{ta, tj. kada strnjike nisu paljene i zaoravane, beli bosiljak je medio po dva meseca, a prinosi meda su bili izvanredni. Me|utim, danas, zbog neznanja poljoprivrednika i ~estih paljenje strni{ta, sve manje je povr{inapod ovom biljkom, odnosno beli bosiljak se zadr`ava jo{ na mestima gde se nezaoravaju i ne pale strnjike. U Srbiji beli bosiljak se jo{ uvek u masi razvija i raste po poljima Vojvodine i Ma~ve, uglavnom oko kanala, puteva, po me|ama, zapu{tenim njivama i neugarenimstrnjikama.Med od belog bosiljka je mle~nobele boje, brzo kristali{e, i na njemu p~ele dobroprezimljavaju, a svrstava se u drugorazredne medove.Zna~aj dopunske p~elinje pa{e imaju drenak (Lythrum salicaria), barska metvica(Melissa officinalis), konjski bosiljak (Metha pulegium), duvan (Nicotiana tabacum), troskot (Polygonum aviculare), pamuk (Gossypium sp.) i heljda (Polygonumfagopyrum), koje po~inju da cvetaju u drugoj polovini jula pa sve do poznih mrazeva, tj. u bespa{nom periodu. Od svih ovih navedenih biljki dopunske p~elinje pa{e ne{tovi{e bismo rekli o zna~aju konjskog bosiljka i heljde.

Konjski bosiljak (Mentha longifolia) uspeva po vla`nim ritskim terenima, ali ga dostaima po livadama, pored puteva i na neobra|enom zemlji{tu. Cveta u julu i avgustu. Cvetovi su sitni, ljubi~asti i grupisani du` stabla u cvetne loptice. Po lepom i toplomvremenu p~ele preko celog dana u masi pose}uju cvetove konjskog bosiljka, odnose}iu ko{nice velike koli~ine nektara. Konjski bosiljak je naro~ito zna~ajan kao dopunskap~elinja pa{a za popunu p~elinjih zimskih zaliha, ali tokom povoljnih klimatskihuslova mo`e dati toliko nektara da p~ele stvaraju i vi{kove ove vrste meda, koji se mo`e izvrcati za potrebe ~oveka.

Heljda (Polygonum fagopyrum) je jednogodi{nja biljka poreklom iz Azije. Posedujeveoma aromatizovane grozdaste cvasti ru`i~aste ili zelenkaste boje. U ni`impodru~jima cveta u drugoj polovini jula, dok u vi{im regionima u drugoj poloviniavgusta. Cveta oko 20 dana. Tokom klimatski povoljnih godina heljda daje osrednjupa{u, a u su{nim godinama ne cveta. Najbolji prinosi nektara su tokom lepih toplihletnjih dana sa povremenom ki{om, dok vetrovi uslovljavaju smanjenje pa i prekidlu~enja nektara.Setva heljde se mo`e prilagoditi potrebama p~elarstva, jer od setve do cvetanja trebada pro|e 60 dana, pa se sa tog aspekta mo`e i sagledati zna~aj heljde kao letnjedopunske p~elinje pa{e u periodima kada drugih pa{a nema ili su slabe. U na{ojzemlji heljda se ne{to vi{e gaji u zapadnoj Srbiji.

Med od heljde je tamno`ute boje sa specifi~nim ukusom i sa znatno ve}om koli~inomvode nego druge vrste medova. Ova vrsta meda je naro~ito cenjena na zapadnomtr`i{tu, gde dosti`e vrlo dobru prodajnu cenu.Za pobolj{anje p~elinje pa{e u letnjem periodu naro~ito su zna~ajni kokotac, esparzeta, sofora, zlato{ipka i facelija.

Kokotac (Melilotus officinalis), jeste korovska biljka, koja raste pored puteva, kanala, `elezni~kih pruga i na zapu{tenim zemlji{tima. Kod nas kokotac nema ve}izna~aj, jer je zastupljen na malim povr{inama, ali u kombinaciji sa drugimmedonosnim biljem predstavlja dobru dopunsku p~elinju pa{u. Cveta po~etkom jula, ali ne medi svake, ve} svake druge godine, kada se po prose~nom p~elinjem dru{tvumo`e dobiti i do 15 kg meda.Med od kokoca je tamno`ute boje, veoma prijatnog ukusa i mirisa koji podse}a navanilu, i ubraja se u prvoklasne medove. Ovaj med je naro~ito dobar zaprezimljavanje p~ela.

Esparzeta (Onobrychis viciaefolia) je krmna biljka, ali raste i kao divlja na plitkim, siroma{nim i kamenitim zemlji{tima, bogatim kre~om. Ova biljka je naro~itozna~ajna za p~elarstvo brdsko-planinskih regiona, jer produkuje velike koli~inenektara. U predelima gde je zastupljena u ve}im koli~inama, tokom povoljnihklimatskih uslova, sa osrednjim p~elinjim dru{tvom, mo`e dati 15 do 20 kg visokokvalitetnog meda po ko{nici.

Med je tamno`ut, prijatnog mirisa i ukusa i pogodan je za prezimljavanje i brzoprole}no razvi}e p~elinjeg dru{tva. Esparzeta je rasprostranjena u okoliniDimitrovgrada, Pirota, Soko Banje, na Zlataru.

Sofora (Sophora japonica L.) je ukrasna drvenasta biljka ruralnih predela, otporna nazaga|enost `ivotne sredine, ali sporo raste. Razvijene biljke imaju mo}nu krunu na~ijim se vrhovima gran~ica javljaju `u}kasti cvetovi. Sa cvetanjem po~inje u julu i cvetanje traje oko dve nedelje. Dobar je proizvo|a~ polenovog praha, ali zatoprodukuje manje koli~ine nektara.

Zlato{ipka (Solidago virga aurea L.) je zeljasta vi{egodi{nja biljka koja raste pored kanala, reka i u mo~varnim predelima. Cvetovi su zlatno`ute boje, grupisani u grozdaste cvasti. Po~inju sa cvetanjem u drugoj polovini avgusta i traju sve do krajaprve nedelje septembra, tj. vreme kada je u mnogim krajevima na{e zemljenajoskudnija p~elinja pa{a. Rasprostranjena je u dolini reke Save i njenih pritoka.

Facelija (Phacelia tanacetifolia Bemt.) predstavlja jednogodi{nju biljku, u na{ekrajeve prenetu iz Kalifornije. Uspe{no raste na svim zemlji{tima, a poseduje cvastisa cvetovima ljubi~astoplave boje, koji cvetaju u julu mesecu. Dobar je proizvo|a~ polena, i solidna medono{a u na{im uslovima.

Beli bosiljaka Konjski bosiljaka Heljda Kokotac

Esperzeta Esperzeta -cvetSofora -cvet

Sofora u cvetu

Zlatošipka - Solidago virga aurea

Facelija u cvetu - Phacelia tanacetifolia