patofizioloŠka dijagnostika por eme Ćaja … patofizioloska... · • sputum je u odnosu na...

PATOFIZIOLOKA PATOFIZIOLOKA DIJAGNOSTIKA DIJAGNOSTIKA PORPOREMEAJAEMEAJA

RESPIRATORNIH ORGANARESPIRATORNIH ORGANA

Dr vet. Dr vet. Marko R. Cincovi Marko R. Cincovi

UNIVERZITET U NOVOM SADUUNIVERZITET U NOVOM SADUPOLJOPRIVREDNI FAKULTETPOLJOPRIVREDNI FAKULTET

DEPARTMAN DEPARTMAN ZZA VETERINARSKU MEDICINUA VETERINARSKU MEDICINUPREDMET: PATOLOPREDMET: PATOLO KA FIKA FI ZZIOLOGIJAIOLOGIJA

VEBA VEBA 99..

PLAN IZLAGANJA

PROCENA SIPLJIVOSTI KONJA

PATOFIZIOLOGIJA RESPIRATORNIH ORGANAPATOFIZIOLOGIJA RESPIRATORNIH ORGANA

PATOFIPATOFIZZIOLOIOLOKA DIJAGNOSTIKA RESPIRATORNIH POREMEKA DIJAGNOSTIKA RESPIRATORNIH POREME AJAAJA


Izdisaj Udisaj



Sloeni procesi koji ine disanjePATOFIZIOLOGIJA RESPIRATORNIH ORGANAPATOFIZIOLOGIJA RESPIRATORNIH ORGANA

DISANJE (RESPIRACIJA)

SPOLJANJE DISANJE SPOLJANJE DISANJE (eksraelisjko disanje)(eksraelisjko disanje)

UNUTRANJE UNUTRANJE DISANJEDISANJE

(intracelularno)(intracelularno)

ARTERIZACIJA VENSKE KRVI ARTERIZACIJA VENSKE KRVI U PLUIMAU PLUIMA

TRANSPORT TRANSPORT OO22 I COI CO22KRVLJUKRVLJU

VENTILACIJA VENTILACIJA ALVEOLAALVEOLA

VV''

DIFUZIJADIFUZIJA

DD

PERFUZIJAPERFUZIJA

QQ''

Primarna uloga respiratornog sistema je razmena O2 Primarna uloga respiratornog sistema je razmena O2 i CO2i CO2 izme izmeu krvi i alveolarnog vazduha, i u krvi i alveolarnog vazduha, i to se to se postie kombinacijom tri procesa:postie kombinacijom tri procesa:

Alveolarnom ventilacijomAlveolarnom ventilacijom(ubacivanjem i izbacivanjem vazduha iz plu a), (ubacivanjem i izbacivanjem vazduha iz plu a),

Perfuzijom plu a Perfuzijom plu a (cirkulacijom krvi kroz mali krvotok) i (cirkulacijom krvi kroz mali krvotok) i

Difuzijom Difuzijom (razmenom O2 i CO2 preko alveolarnog zida). (razmenom O2 i CO2 preko alveolarnog zida).



Pluni volumeni i kapacitetiZapremina gasa u plu ima se deli na plu ne volumene i kapacitete .

VK75

RV25

IK55

FRK45

IRV43,5

DV11,5

ERV20

RV25

VK VK Vitalni kapacitetVitalni kapacitetRV RV Rezidualni volumenRezidualni volumenIK IK Inspiratorni kapacitetInspiratorni kapacitetFRK FRK Funkcionalni rezidualniFunkcionalni rezidualni

kapacitetkapacitetIRV IRV Inspiratorni rezidualni Inspiratorni rezidualni

volumenvolumenDV DV Disajni volumenDisajni volumen

ZAPREMINSKI ZAPREMINSKI PROCENATPROCENAT

(VOL %)(VOL %)OD OD

NORMALNOG NORMALNOG UKUPNOG UKUPNOG PLUNOG PLUNOG

KAPACITETAKAPACITETA


Oksigenacija krvi zavisi od odnosa ventilacije prem a perfuziji (V'/Q').

Ukupna koli ina perfuzije i ventilacije nije od velikog znaaja, ve je mnogo zna ajnija njihova distribucija kroz plu no tkivo, gde treba znati da su prednji delovi plua slabije ventilisani i prokrvljeni, a ve ina alveola je bolje perfundovana nego ventilisana.

Neravnomernost V'/Q' odnosa vezana je za postojanje dela minutnog volumena srca koji ne u estvuje u gasnoj razmeni. Kona an rezultat ove pojave jeste da u levo srci stie krv koja ima manju vrednost PO 2 u odnosu na alveolarni PO 2.

Pomenuta razlika se naziva alveolo-arterijski gradi jent kiseonika.

VV''/Q/Q'' idealan odnos je 0,8.idealan odnos je 0,8.


Pod uticajem neravnomernosti V'/Q' nastaju


LevoLevo --desni ant: gde se deo arterijske krvi mea sa vens komdesni ant: gde se deo arterijske krvi mea sa vens kom

DesnoDesno --levi ant: gde venska krv slabo ili nikako ne u estvuje u levi ant: gde venska krv slabo ili nikako ne u estvuje u gasnoj razmeni, normalno iznosi oko 5% (ljudi)gasnoj razmeni, normalno iznosi oko 5% (ljudi)

VENTILAC.

PERFUZ.

Idealan V'/Q' odnos 0,8Alveola dobro ventilisana

Kapilar dobro perfundovan

V'/Q' odnos beskona anAlveola dobro ventilisana

Nema protoka krvi kroz kapilar

Idealan V'/Q' odnos pove anAlveola dobro ventilisana

Protok krvi kroz kapilar smanjen

V'/Q' odnos smanjenAlveola slabije ventilisana, Kapilar dobro perfundo van

V'/Q' odnos nulaAlveola potpuno neventilisana, Kapilar dobro perfun dovan

V'/Q' odnos jedinica u stanju tiineAlveola potpuno neventilisana, Kapilar dobro neperf undovan


Transport gasova


MEHANIZAM TRANSPORTA CO 2 U KRVI I BIKARBONATNI PUFER

H+ + Hb HHb

CO2 + Hb CO2Hb

COCO22

COCO22

COCO22

COCO22plazmaplazma

EritrocitiEritrociti u u krvikrvi elije u tkivimaelije u tkivima

HH22OO

HH22OOHH22COCO33

H+

HCO3

HCO3

CCl l

CCl l


HaldaneovHaldaneovefekatefekat

KapacitetHb davezuje CO2 zavisi odstepenaoksigenacije Hb.



POPOREREMEMEAJ AJ

VENVENTITILALACICIJEJE

OOpstruktivne bolestipstruktivne bolesti (ili bolesti disajnih puteva), koje se karakteriu pove anim otporom prema protoku vazduha zbog parcijalne ili p otpune opstrukcije na bilo kom nivou respiratornog tubusa.

RRestriktivne bolestiestriktivne bolesti, koje se karakteriu smanjenim irenjem plu nog parenhima, sa smanjenjem ukupnog plu nog kapaciteta (TLC).

POREMEAJ POREMEAJ DIFUZIJEDIFUZIJE

POREMEAJ POREMEAJ PERFUZIJEPERFUZIJE

Promene vezane za alveoPromene vezane za alveo --kapilarnu membranu: kapilarnu membranu: zadebljanje membrane, smanjenje difuzijske povrine zbogzadebljanje membrane, smanjenje difuzijske povrine zbogSmanjenja alveolarnih prostora ili povrine kapilar a.Smanjenja alveolarnih prostora ili povrine kapilar a.

Vezan je za pojavu plu nog edema, plu ne hipertenzije,Vezan je za pojavu plu nog edema, plu ne hipertenzije,plune embolije i infarkta, kao i hroni nog plu nog srca.plune embolije i infarkta, kao i hroni nog plu nog srca.






Patofizioloka osnova auskultacije plua Patofizioloka osnova perkusije plua Pregled sputuma

Pregled na eozinofile

Pregled izliva pleuralnih upljina Transudat i eksudat Rivalitna proba Merenje specifine teine izliva Makroskopski i mikroskopski pregled izliva

Ispitivanje ventilacione funkcije plua Spirometrija Telesna pletizmografija

Ispitivanje difuzije Ispitivanje plune perfuzije Gasne analize i ispitivanje acidobazne ravnotee



Klini ki putokazauskultacija

Produena inspiratorna faza disanja sugerie da se radi o lezijama gornjih respiratornih puteva, obi no laringsa i traheje, restriktivnih bolesti plu a ili lezija koje zauzimaju pleuralnu uplinu.

Produena ekspiratorna faza disanja ukazuje na obstruktivne bolesti donjih disajnih puteva kao to je HOBP (COPD).

Auskultacija...



Kaalj

Jak, prodoran, eksplozivan kaalj u napadima ukazuje da se radi o oboljenjima prednjih respiratornih organa.

Slab kaalj, koji je uestao (kaljucanje) ukazuje na probleme u donjem respiratornom traktu (bronhiole, alveole).

Kaalj moe biti produktivan i neproduktivan...


Perkusija plu nog polja

Normalan nalaz je timpani an perkusioni zvuk, samo kod velikih i srednjih rasa pasa zvuk je atimpani an.

Odrediti kaudalnu granicu plu a. Odrediti patoloke pojave u okviru

perkusionog polja plu a (oslabljen, mukao, timpani an,olla rupta, metalni zvuk).

Uporedno ispitivanje obe strane grudnog koa.


Perkusija


Sputum je u odnosu na bronho-alveolarnu lavau manj eg dijagnosti kog znaaja.

Sa patofiziolokog aspekta najzna ajniji je nalaz eozinofila u sputumu, koji ukazuje na alergijsku preosetljivosr respiratornih organa, naj ee bronhijalne astme.

Treba znati da se eozinofili brzo raspadaju u sputu mu, tako da se esto vide samo jedra sa karakteristi nim granulama.

Pregledda se pod malim, pa zatim pod imerzionim obj ektivom.

Sputum treba obojiti po Mej-Grinvald Gimza


PREGLED SPUTUMAPREGLED SPUTUMA


PREGLED IZLIVA PLEURALNIH UPLJINAPREGLED IZLIVA PLEURALNIH UPLJINA

Prati zapaljenjeNema zapaljenja

Ima seromucina (Rivalt-test je poz.)Nema seromucina

Visok sadraj enzimaMali sadraj enzima

Mnogo eritrocita i leukocitaSamo nekoliko mezotelnih . ili eritr.

Obino sadri bakterijeNema bakterija

KoagulieNe koagulie

KiseoAlkalan

Vie od 3% proteinaManje od 2,5% proteina

Specifi na masa 1,018 i viaSpecifi na masa manja od 1,015

Beo, crven, ut ili zelenBozbojan ili svetloute boje

Zamuen neprijatnog mirisaBistar bez mirisa

Gust, kremast, sa delovima tkivaVodenast bez prisustva delova tkiva

EKSUDATEKSUDATTRANSUDATTRANSUDAT

Slui za diferenciranje transudata od eksudata (mo e se vriti i Biuretska reakcija, ali je sloenija)



RIVALTINA PROBARIVALTINA PROBA

POTREBAN MATERIJALPOTREBAN MATERIJAL

Acidum aceticum glaciale, Destilovana voda, Cilinda r, Izliv iz seroznih upljina

IZVOIZVOENJEENJE

U cilindar se ulije oko 100 ml destilovane vode, do da dve tri kapi acidum aceticum glaciale i dobro promea.

Zatim se u ovu meavinu spusti iz pipete kap te nosti koja se ispituje i prati njeno ponaanje toko m sputanja na dno cilindra.

TUMAENJE REZULTATATUMAENJE REZULTATA

Ako se kap koja pada na dno suda zamuti u vidu dima onda se radi o eksudatu; a ako zamu enja nema radi se o transudatu.

Zamuenje izaziva materija koja se zove seromucin, koje ima u eksudatu, ali ne i u transudatu. Deava se da i transudat da pozitivnu reakciju, tak o da je Rivaltina reakcija orijentaciona.

Specifi na teina transudata je zbog male koli ine belan evina vrlo niska, obi no ispod 1,015; dok eksudati imaju ve u specifi nu teinu od 1,015 zbog prisutnih proteina i elijskih elemenata.



MERENJE SPECIFINE TEINE IZLIVAMERENJE SPECIFINE TEINE IZLIVA


IZVOIZVOENJEENJE


Cilindar, Areometar, Ispitivani izliv

Tenost dobijena punkcijom pleuralne ili peritonealne upljine se ulije u menzuru, pa se u nju uroni areometar i na njegovoj skali o ita vrednost specifi ne teine.

Mikroskop, kedrovo ulje, predhodno pripremljen i ob ojen razmaz sedimenta izliva



MAKROSKOPSKI I MIKROSKOPSKI PREGLED SPUTUMAMAKROSKOPSKI I MIKROSKOPSKI PREGLED SPUTUMA


IZVOIZVOENJEENJE


Posmatranje razmaza pod malim i imerzionim uveli anjem

U sedimentu transudata ima vrlo malo elijskih elemenata, dok u sedimentu eksudata postoji izuzetno veliki broj elija.

Dijagnosti i je izuzetno zna ajan nalaza malignih Lupus erythematosus elija (LE-elije). To su elije nejednake veli ine, sa velikim jedrima u kojima su redovno prisutni krupni nukleolusi. Citoplazma je delov vak uolarizovana, elije se esto nalaze u grupacijama. LE elije su dobije ovakav naziv, jer imaju iste karakt eristike u sedimentu izliva, kao i u perifernoj krvi kod sis temskog Lupus eritematozusa.

Metoda nije najprimenljivija u veterinarskoj medici ni, jer je neophodno da pacijent u odre enom delu testa forsirano udie i izdie, a takav vid koopera cije se ne moe o ekivati od ivotinja. Ipak kori enjem specijalnih traka i onemogu avanje udisaja gasne smee iz cilindra.

Respiracioni vazduhRespiracioni vazduh zapremina vazduha koja se udahne pri obi nom disanju , bez napora. (Ho-500ml; Ca,Ov-300ml; Eq-6L )

Rezervni ekspiracioni vazduhRezervni ekspiracioni vazduh zapremina vazduha koja se izdahne posle obi nog izdisaja (Ho-1,5L, Eq-12L)

Rezervni inspiracioni vazduhRezervni inspiracioni vazduh zapremina vazduha koja se udahne dodatno, posle za vrenog udaha(Ho-1,5L, Eq-12L).

Vitalni kapacitetVitalni kapacitet dobija se sabiranjem vrednosti disajnog volumena, ekspiratornog i inspiratornog rezervnog volumena.

Forsirani ekspirijumski volumen u sekundi (FEVs)Forsirani ekspirijumski volumen u sekundi (FEVs) meri se u prve tri sekunde (detalji na narednom slajdu).

Tiffeneauov indeksTiffeneauov indeks predstavlja odnos FEVa u prvoj sekundi sa vitalnim kapacitetom uzraen u procentima (FEV1/VC x 100).

Frekvenca disanjaFrekvenca disanja dobija se iz prvog dela spirograma, kada ispitanik die mirno tokom vie minuta. Treba izbrojati broj udisaja koji uzimaju duinu ap scise od 3cm.

Minutni volumen ventilacijeMinutni volumen ventilacije dobija se mnoenjem disajnog volumena sa frekvenco m disanja. Maksimalni disajni kapacitetMaksimalni disajni kapacitet (MDV) izraava se iz tre eg dela spirogramske krivulje, kada ispitanik

forsirano die tokom 10-15 sekundi forsirano (pa pr eraunaj na minut). Tehni ki ne izvodljivo kod ivotinja.

Maksimalni minutni volumen ventilacije (MMV)Maksimalni minutni volumen ventilacije (MMV) izraunava se tako to se FEV1 pomnoi sa 30. Disajna rezervaDisajna rezerva razlika MDV i MMV.


ISPITIVANJE VENTILACIONE FUNKCIJE PLU AISPITIVANJE VENTILACIONE FUNKCIJE PLU A

SPIROMETRIJASPIROMETRIJA

Spirograf, ispitanik




REZULTAT I TUMAENJEREZULTAT I TUMAENJE







Ovom metodom je reen problem merenja otpora u disajnim putevima, bez uea pacijenta, jer se vri merenje promene volumena organa/dela tela.

Ispitanik die u komoru pletizmografa iz jedne vree u kojoj su nameteni gasni uslovi koji odgovaraju alveolarnim.

Protok krvi se meri pneumotahografom koji je prikljuen izmeu vree i ispitanika.

Tokom udisaja i izdisaja irenjem i skupljanjem grudnog koa u zatvorenom sistemu nastaju promene pritiska i volumena kako u pluima, tako i u komori pletizmografa, ali im proizvodi i dalje ostaju konstantni. Vrednosti ovih promena se uvrstavaju u sloene diferencijalne jednaine, ija reenja daje kompjuter.

Krajnji rezultat je otpor i torakalni gasni volimen (TGV), ali i mnogi drugi parametri do kojih se dolazi raunim.



TELESNA PLETIZMOGRAFIJATELESNA PLETIZMOGRAFIJA

Zasniva se na sposobnosti vezivanja CO posle jednog udaha, jer CO i kiseonik dofunduju kroz alveo-kapilarnu membranu u gotovo identinom obimu.

Pri izvoenju testa ispitanik udahne smeu gasa ija je zastupljenost CO tano 1promil. Zadri dah 8-10 sekundi i potom izdahne.

Ukoliko je difuzija zadovoljavajua, u izdahnutom vazduhu nema CO.


ISPITIVANJE DIFUZIJE PLU AISPITIVANJE DIFUZIJE PLU A

Zasniva se na radiolokim ispitivanjima i primeni gama-kamere, kojom se snima perfuzija plua radioaktivnim pertehnetatompertehnetatom --MAAMAA --99mTc99mTc .


ISPITIVANJE PERFUZIJE PLU AISPITIVANJE PERFUZIJE PLU A

ODREIVANJE PARCIJALNOG PRITISKA KISEONIKA(Clarkov princip)

Neophodno je izvriti to pre (u prvih par minuta) po va enju krvi zbog disanja leukocita. U suprotnom su potrebne korekcije dobijenog rezultata.Sutina reakcije je da kiseonik iz uzorka krvi odlazi na platinsku icu, gde se redukuje i nastaje vodonik peroksid, koji se dalje redukuje u vodu. U reakciji se stalno troi kiseonik. to se vie molekula kiseonika potroi, ve a je redukciona ili difuziona struja, koja je proporcionalna PaO 2. Struja se meri nonampermetrom, koji omogu ava oitavanje PaO 2 u mmHg ili kPa.Elektrode se kalibriu gasovima poznate koncentracije.


GASNE ANALIZEGASNE ANALIZE

ODREIVANJE PARCIJALNOG PRITISKA CO 2(Severinghausov princip)

Kuita dveju elektroda, koje su povezane posredstvom poroznog kamena ispunjene su istim bikarbonatnim rastvorom. CO2 iz uzorka prelazi u bikarbonatni rastvor sve dok se ne izjedna e pritisci PaCO 2 u obe sredine. CO 2 se hidrira i pri tome nastaje ugljena kiselina, koja disocira na jon vodonika i jon bikarbonata. Jon vodonika menja pH sredine, a ta promena je proporcionalna PaCO 2. U tom smislu, radi merenja je prika en pH-metar za staklenu elektrodu, a logaritamskom skalom se direktno moe oitati PaCO 2 u mmHg ili kPa.



MODERNO BRZO ODREIVANJE GASOVA I OSTALIH PARAMETARA ZA 8 MINUTA (2 VA ENJE KRVI I PRIPREMA

UZORKA I 6 MINUTA ANALIZA APARATIMA)

Respiracijska alkaloza i acidoza pogledati vebu o dijagnostici poremeaja acido-bazne ravnotee.





PROCENA SIPLJIVOSTI KONJA

Sipnja predstavlja oteano disanje kod konja prouzrokovano hroninim, neizleivim bolestima, ili patolokim stanjima u pluima i srcu, koja u odreenoj meri smanjuju radnu sposobnost kona.

Re sipnja se moe zameniti reju dispnoja, to ukazuje da se ne radi o bolesnom stanju i zasebnom patolokom entitetu.

Sipnja, prema uzroku moe biti: Pluna Srana Meovita

PROCENA SIPLJIVOSTI KONJAPROCENA SIPLJIVOSTI KONJA

PLUNA SIPNJA: hronini alveolarni emfizem, hronini kataralni bronhitis, hronina pneumonija, a ree i hronini pleuritis i razliiti tumori.

SRANA SIPNJA: hronina hipertrofija i hronina srana dilatacija, insuficijencija zalistaka i stenoza otvora kao i bolesti miokarda.

MEOVITA: posledica funkcionalne povezanosti kardio-respiratornog sistema.


Procena na sipljivost vri se opservacijom konja: U morovanju U pokretu/radu U odmaranju posle kretanja/rada


Perkusijom grudnog koa dobije se preglasan zvuk (najbolje se uje u 12. meurebarnom prostoru na sredini grudnog koa), dok se kaudalna granica plua pomera za 1-2 polja u nazad.

Disanje je kostoabdominalnog tipa.

Znaci inspiratorne dispnoje: isprueno dranje glave i vrata, pojaano irenje nozdrva, poveanje ekskurzije zida grudnog koa, uvuen anus, upadanje fossa paralumbalis, pokretanje itavog trupa napred-nazad sinhrono pokretima disanja.

Znaci ekspiratorne dispnoje: produen ili pocepan (dvofazan) ekspirijum, gde je prva faza pasivna i kratka, a druga faza znatno dua i jaa, potpomognuta aktivnim ueem trbunih miia. Ova jaka kontrakcija muskulature dovodi do stvaranja tzv. leba sipnje iza luka rebara. Anus je izbaen, a paralumbalna jama se smanjuje.


FREKVENCA DISANJA

Normalna frekvenca je 10-14 u minutu.

Kod zdravih konja naviknutih na rad ona moe da bude 40-80 u minutu, ali e tokom odmora od 5 minuta ove vrednosti da se smanje, a za 10-20 minuta videemo povraaj na fizioloke granice.

Kod sipljivih konja frekvenca disanja u mirovanju je oko 30, dok u radu ide 80-120/min.,a u fazi odmora tek posle 30-60 minuta poinje da se vraa u vrednosti pre poetka rada.


AUSKULTACIJA SRCA/PULS Konstatuje se pomeren ictus cordis za jedan

do dva meurebarna polja, kao i poveane srane mukline.

Frekvenca sranog rada zdravih konja je 40-60/min., a pri radu do 100.

Kod sipljivih konja puls je ubrzan i posle umerenog kretanja i iznosi 100-120 u minutu, slab je, igegularan, uz esto lupanje srca, prvi srani ton esto slab.


PROBA RADA:

Vri se tri puta u razmaku od 1-2 dana.

ivotinju treba izloiti fizikom radu i svakih 5 minuta do 30. minuta zaustavljati rad i meriti puls, telesnu temperatur i disanje.

ivotinja se posle 30 minuta odmara (ili ranije ukoliko krenu jaki napadi sipnje uz obilno znojenje i sl., da ne doe do rupture plua ili uguenja od srane slabosti).

U odmoru se takoe uzima trijas i to 10.,20.,30. minuta, ali i due ako je potrebno.


PROCENA TRAJANJA SIPNJE:

Smatra se da patoloko stanje u pluima i srcu mora da traje minimum 14 dana da bi se pokazali znaci sipnje.

Smatra se da je najdui period u kome se razviju vidljivi znaci sipnje 28 dana, kod oboljevanja od hroninog alveolarnog emfizema.

Ovo je bitno zbog forenzike procene, jer je sipnja esto predmet sudskog spora.

PREVARNE RADNJE: Prodavac moe maskirati znakove sipnja dajui konju velebilje ili bunike (Atropa belladona, Hiosciamus niger, Datura stramonium) ili ublaavanjem znakova sipnje duim odmorom konja pre prodaje i hranjenje manjim obrocima lake zrnaste hrane. Takoe je mogua aplikacija atropina ili skopolamina, to ublaava dispnoju ali su proirene zenice, ak i do 24h!


PITAJTE, BEZ STRAHA!!!PITAJTE, BEZ STRAHA!!!

patofizioloŠka dijagnostika por eme Ćaja … patofizioloska... · • sputum je u odnosu na...

Documents