Географски факултет

Универзитета у Београду

Специјални резерват природе –

Пашњаци велике дропљеСеминарски рад

Славољуб Јовановићасистент

Сања Ћурчић 28/2010студент

2

Београд, 2011.

Садржај

Увод ....................................................................................................................................1. Положај ..........................................................................................................................2. Природно-географске карактеристике ........................................................................ 2.1. Геоморфолошке карактеристике ......................................................................... 2.2. Хидролошке карактеристике ............................................................................... 2.3. Климатске карактеристике ................................................................................... 2.4. Биљни и животињски свет ...................................................................................3. Велика дропља ............................................................................................................... 3.1. Опис врсте .............................................................................................................. 3.2. Оцена угрожености ...............................................................................................4. Режими и мере заштите, развоја и управљања ...........................................................5. Активности .................................................................................................................... 5.1. На целокупном подручју ..................................................................................... 5.2. На подручју зоне А ............................................................................................... 5.3. На подручју зоне Б ................................................................................................Закључак ............................................................................................................................Литература .........................................................................................................................

2344445779

10111112131415

1

УВОД

Специјални резерват природе је подручје са неизмењеном или незнатно измењеном природом, од нарочитог значаја због јединствености, реткости или репрезентативности. Обухвата станиште угрожених дивљих врста биљака, животиња и гљива, без насеља или са ретким насељима у којима човек живи усклађено са природом. Намењено је очувању постојећих природних одлика, генског фонда, еколошке равнотеже, праћено природних процеса и појава, научним истраживањима и образовању, контролисаним посетама и очувању традиционалног начина живота.

Специјални резерват природне може да буде: флористички, миколошки, шумске и друге вегетације, зоолошки (орнитолошки, ихтиолошки и други), геолошки, палеонтолошки, хидрогеолошки, хидролошки и други.

Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље“ представља природно добро од изузетног значаја за нашу земљу и регион. Простор Резервата преставља станиште ретких врста биљака, инсеката, сисара, птица, водоземеца и гмизаваца. Уребдом Владе Србије 1997. године ово добро је законом заштићено на око 1000 hа као Специјални резерват природе. Шире подручје (8000 hа) на коме поред велике дропље живе и многе друге ретке и заштићене врсте птица, увршето је 2000. године у регистар најзначајнијих станишта птица у Европи (IВА пројекат), чиме је стекло посебан статус и међународну репутацију.

2

1. Положај

Заштићено подручје „Пашњаци велике дропље“ налази се у северном делу Баната, јужно од реке Златице. Простире се на територији општине Чока и општине Кикинда. Окружују га насеља Црна Бара, Мокрин, Сајан, Јазово, Остојићево, Терјан и Банатски Моноштар. Природно добро се по Гриничу налази између 45˚52'48'' и 45˚55'15'' северне географске ширине и 20˚10'19'' и 20˚19'52'' источне географске дужине.

Подручје које се установљава као специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље“ има режим другог степена заштите. Због различитог нивоа активности које су условљене обезбеђењем различитих егзистенцијалних услова за ову врсту на овом подручју установљавају се зона А и зона Б.

Специјални резерват природе чини компактну површину од 989.4394 hа, на којој 284.4505 hа чини зона А, што износи 29,04% целокупне површине, и 694.9889 hа зоне Б, што износи 70,96% целокупне површине овог добра.

Слика 1 – Позиција Специјалног резервата природе Пашњаци велике дропље (фото: www.dgt.uns.ac.rs)

3

2. Природно-географске карактеристике

2.1. Геоморфолошке карактеристике

Резерват као и његову непосредну околину одликује равничарски рељеф са малим висинским разликама између виших и нижих делова овог терена. Апсолутне висине се овде крећу од 78 до 84 m. Основни правац нагнутости терена је од севера према југу, односно, у правцу отицања Тисе. Овде се запажају две рељефне целине: лесна тераса и алувијална раван.

2.2. Хидролошке карактеристике

Основне хидролошке карактеристике северног Баната, као и подручја овог природног добра, условљава река Тиса.

Тиса је, као и њене притоке у северном Банату, по постанку млада река. Настала је почетком дилувијумакада је због великих спуштања у бласти Егејског мроа Панонско море нагло отекло. Спуштање земљишта је од изузетног значаја за ток и формирање долина левих притока реке Тисе у северном Банату.

Највећа хидрографска карактеристика непосредне околине Резервата, а која је делимично утицала и на карактеристике станишта у самом Резервату је река Златица (Томић и други, 2008). Златица је некада била једна од најзначајнијих притока у сливу реке Тисе. Душина тока кроз нашу земљу износи 30 km. Велики водостај на Златици некада се јављао између 10. марта и 10. априла, када је Златица предавала Тиси просечно 30 кубних метара воде у секунди, да би појединих година количина воде била и удвостручена. Преко лета Златица је повремено пресушивала.

2.3. Климатске карактеристике

Клима овог поднебља је слична као и у преосталим деловима Војводине, степско-континентална.

Најтоплији месец је јул (20,6˚С), а најхладнији јануар (-1,5˚С). Средња годишња температура износи 10,8˚С. Највиша температура измерена је 1939. године и износила је 43,4˚С. Највиша температура измерена је 1938. године и износила је -26,9˚С.

4

Што се тиче падавина, североисточни део Војводине прима мало падавина али је повољна околност та што су добро распоређене по годишњим добима, те вегетациони период има довољно падавина. Годишња сума не прелази 600 mm. Највипе је плао 1970. године и то 723 mm, а најмање 1973. године – 383 mm. Падавине се излучују највише у облику пљускова.

Град се јавља у пролеће и лето. У периоду од 1978. до 1988. године просечан број дана са градом износио је 5.

Снег пада најчешће у децембру, јануару и фебруару. Први снег пада око 25. децембра а последњи око 5. марта. Дебљина снежног покривача може износити и више од 90 сm.

Магла се јавља просечно 32 дана годишње.

Ветар се у Војводини јавља као последица неједнаког ваздушног притиска у пространим областима Евроазијске низије, Средоземља и Атлантског океана. У току зиме и пролећа највећу честину има југоисточни ветар или кошава. Лети је најчешћи северозападни ветар, а у јесен кошава и северац.

Климатске карактеристике на подручју природног добра „Пашњаци велике дропље“ имају значајну улогу у животу и опстанку велике дропље (Завод за заштиту природе Србије, 1996).

2.4. Биљни и животињски свет

Природни услови северног Баната, а пре свега карактер педолошке подлоге и изражен мезо и микрорељеф на овом подручју, условљавају постојање веома интересантног мозаик-комплекса биљних заједница са значајним флорним елементима, како типичних панонских фитоценоза, тако и оних специфичних само за поједине локалитете или за регион северног Баната у целини (Томић и други, 2008).

На релативно малом простору смењују се слатине, које у пролеће озелене, а у лето површина тла испуца и вегетација се спржи, са степом, влажним или пак повремено плављеним ливадама, тршћацима и посебно карактеристичним депресијама са џомбама. Од краја пролећа и током лета пејзаж одликују љубичасти јастуци расцветале мајчине душице и жалфије. Само ту и тамо падају у очи упадљиви зелено-жути бусенови кантариона, веома тражене лековите биљке. Међу травама специфичним за свако микростаниште понаособ, расту и многе ретке биљне врсте, нарочито панонски ендеми попут шварценбергове боквице, седлеровог различка и панонског каранфила, а ту је и лепљиви пуцавац, константован још само на неколико локалитета на северном и средњем Банату – због свог ограниченог ареала једна је од најзначајнијих биљних врста на станишту велике дропље.

5

Инсекти представљају значајну компоненту природних вредности подручја, не само као чланови укупне биолошке разноврсности неопходне за функционисање екосистема у целини, већ и као један од битних елемената у исхрани велике дропље, а посебно њених младунаца. На овом подручју константоване су и врсте које имају статус природне реткости и законом су заштићене: трчуљак, седмотачкаста бубамара и ластин репак.

Слика 2 – Ластин репак (фото: www.vojvodinaonline.com) Слика 3 – Трчуљак (фото: www.vojvodinaonline.com)

Ово подручје карактерише и присуство неколико врста жаба, као што су обична чешњарка и црвенотрби мукач које имају статус природних реткости и законом су заштићене.

На основу досадашњих података утврђено је и постојање 26 врста птица. Од ових врста статус природних реткости има 17 врста које су законом заштићене. Од природних реткости треба истаћи врсту ноћни потрк, изразито степска птица. Од ретких птица значајно је истаћи степску трептаљку и обичну траварку. Значајно се истаћи на овом подручју гнежђење ритске сове, која се претежно гнезди у севернијим земљама.

Регистровано је и укупно 17 врста сисара. Из групе бубоједа издавају се ровчице (двобојна пољска, мала пољска, шумска, мочварна), јеж и кртица. Присутан је и пољски зец, једини представник двојезубаца код нас, који представља значајну ловну дивљач. Представници групе глодара су пољска волухарица, земљана волухарица, степски миш, пољски миш, хрчак и миш хумкаш. У групи зверова треба истаћи природне реткости, с једне стране, али и врсте које у односима предатор-плен имају значајан утицај на опстанак велике дропље. Регистроване врсте природних реткости ово подручја су куна белица и ласица. Значајан члан станишта велике дропље је и срна, која се на овом простору често среће и представља важну ловну дивљач.

6

3. Велика дропља

3.1. Опис врсте

Повољни природни услови, односно, делимична очуваност станишта панонског типа, омогућавају опстанак специфичне фауне, а пре свега велике дропље као темељног феномена, врсте чије је ово подручје једино станиште у Србији.

Велика дропља је изузетно крупна птица, где мужјак достиже висину и до 1000 mm, а женке 800 mm, 8-16 односно 4-6 kg. Поједини примерци мужјака достижу и 24 kg и то на нашим теренима.

Одрасли примерци оба пола код велике дропље слични су по боји перја, а постоје разлике у зимској и летњој одећи. Код мужјака зими глава и доњи део врата су сиви. На глави, са бочне стране, налазе се издужена пера – „бркови“. Горњи део тела је жућкасто-риђаст са тамним пегама. Од главе према репу интензитет риђасте боје се губи тако да је реп светлији. Светла, скоро бела је и трбушна страна велике дропље. Разлика у летњој одећи своди се на бело перје на бради и грлу. Перје које гради „бркове“ дугачко је и бело, а мање је и белог перја на крилима. Женка зими нема „бркове“, а мање је и белог перја на крилима. Лети и женка има нека издужена пера у пределу „бркова“ а перје на прсима има риђасто-жуту нијансу (Завод за заштиту природе Србије, 1996).

Младунци су у основи жуте боје са црним пегама и пругама по глави, врату и горњем делу тела. Млади су слични одраслима само што су светлије боје.

Кљун је кратак, жуто мрк, а на врху је боје рога. Ноге су мрке. Задњи прст код велике дропље недостаје, а нокти су пљоснати. Стопало је широко. Код младих кљун и ноге су мркосиве.

Слика 4 – Велика дропља (фото: www.sloboda-za-zivotinje.org)

7

Сматра се да је најшире распострањење велика дропља у источној Европи имала крајем XVIII века. Од тада па до данашњих дана ареал ове врсте се сужава и разбија на мање целине, а њена бројност смањује. Томе је допринело првенствено нестајање станишта, претварањем исконске степе у пољопривредне површине. Сем тога велика дропља је на овим просторима била ловна дивљач све до половине XX века.

Велика дропља је данас распрострањена од средње Европе преко средишње Азије до реке Усуре. Изолована популација живи на југу Пиринејског полуострва. Има је и на крајњем северу Африке. Данас велике дропље има у северном Мароку, јужној Португалији и Шпанији, у Немачкој, Пољској, Словачкој, Мађарској, Србији, Румунији, Бугарској, Украјини и Русији, Казахстану у северној Сирији и Турској, у Ирану и Ираку.

Данас су велика травната пространства аутохтона станишта велике дропље. Најповољније услове за гнежђење велика дропља налази на влажним ливадама. Терени без травног покривача или са ниском травом нису повољни за гнежђење велике дропље. То је и основни разлог што велика дропља нерадо прихвата слатинаста земљшта.

Велика дропља данас живи у малим јатима у којима је најчешће број женки већи од броја мужјака. Мањи број мужјака је последица одсрела, док су женке биле под наводном заштитом – ловостајем. Одрасли примерци велике дропље имају мало непријатеља у природи, а страдају јаја и млади примерци.

Храна великих дропља зависи претежно од узраста и годишњег доба. Млади се у почетку хране искључиво инсектима. Тек касније прелазе на биљну храну и то зелениш, а још касније почињу да једу зрнасту храну. За разлику од младих, одрасли се хране биљном храном, зрневљем и зеленишем. У исхрани велике дропље могу се наћи и инсекти, кишне глисте, пужеви, водоземци и гмизавци, мале прице, мишеви и други ситни глодари. И млади и одрасли пију воду. Зими једу снег.

Велика дропља у нашим крајевима има статус станарице (задржава се преко целе године), а појављује се и у прелету (током јесени, односно лета на путу од подручја гнежђења ка зимовалиштима и обрнуто). При благим и средње јаким зимама код велике дропље не буди се инстинкт за сеобом. У случају када су зиме јаке, поља покрије снег, те приступ храни буде отежан, велика дропља напушта подручја гнежђења. Та појава запажена је и код нас приликом хладне зиме 1986/87. године, када је велика дропља регистрвана јужно од Саве и Дунава. По правилу велика дропља се одлучује за напуштање станишта као на крајњу меру да се спасе. Тада су дропље већ исцрпљене те постају лак плен разним грабљивицама, а велики број страда и због изнемоглости. Мале су шансе за успешно зимовање и повратак на подручје где се гнезди.

8

3.2. Оцена угрожености

Велика дропља спада у изузетно угрожене птичје врсте. Уврштена је за кандидате за Црвену књигу птица света као глобално угрожена врста; на прелиминарној је списку врста за Црвену књигу кичмењака Србије; на листи најугроженијих птичјих врста у Првој Црвеној листи птица Војводине, а угроженост велике дропље потврђују и други документи.

За предузимање посебних мера и активности на заштити и унапређивању бројности појединих врста, од посебног је значаја индентификација фактора који су довели до угрожености.

Фактори који су довели до угрожености појединих врста у основи се деле на абиотичке еколошке факторе и факторе условљене активношћу човека.

Абиотички фактори утичу путем неповољних зимских услова, при јакој зими и снегу дубљем од 10-15 сm отежано је прибављање хране. У неповољним зимским условима велика дропља напушта терене где се размножава, оне се на путу исцрпљују, падавине отежавају летење, те постају лак плен разноврсним грабљивицама а велики број страда и због изнемоглости, умире од глади.

Са ствановишта дејства човека негативни фактори се деле на посредне и непосредне.

Посредни негативни фактори изазвани дејством човека могу бити: хидромелиорациони радови (повећање површина земљишта под пољопривредом), интензивна пољопривредна производња (узнемиравање велике дропље од стране људи који обављају пољопривредне послове на њеном станишту), плантажне шуме (подизање плантажних шума на ливадама и пашњацима у основи мења станиште велике дропље), биолошки отрови (велика дропља се трује и гине, како одрасли примерци тако и млади), надземни жичани водови (због ниског лета има појава сударања велике дропље са надземним жичаним водовима).

Непосредни негативни фактори изазвани дејством човека могу бити: лов (велика дропља је све до 1960-их година била мета организованог лова), бесправни лов (у прошлости је био карактеристичан за зимске месеце, данас нема конкретних података да се и даље одвија), хватање, држање и трговина живим птицама (ове појаве нису толико раширене), препарирање, колекционарство и трговина (трофеј одстрељене велике дропље високо се котира међу ловцима), узнемиравање уопште, а посебно у периоду гнежђења (било да је то пашарење стоке, сакупљање лековитог биља, експлоатација нафте итд).

9

4. Режими и мере заштите, развоја и управљања

Заштићено природно добро – Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље“, проглашено је доношењем Уредбе Владе Републике Србије 1997. године.

Подручје специјалног резервата природе „Пашњаци велике дропље“ сврстано је у IV категорију природних добара према међунардоним критеријумима. У ову категорију сврстани су: Резерват заштићене природе, Природни ресурс са контролисаним начином управљања и Прибежиште дивљих животиња. Свако од ових природних добара има првенствено задатак очувања и заштите природе, док ће газдовање обновљеним ресурсима и њихово коришћење на оваквим просторима имати секундарну улогу. Газдовањем ће се обезбедити опстанак угрожених врста биљака и животиња, кроз заштиту популација у периоду парења, земљишта на којима се хране и паре и критичних станишта.

На овом природном добру одређује се режим II степена заштите. У овом степену заштите утврђује се ограничено и строго контролисано коришћење природних богатстава, док се активности у простору могу вршити у мери која омогућава унапређивање стања и презентацију природног добра без последица по његове примарне вредности.

Ради обезбеђивања оптималних услова опстанка велике дропље и осталих природних вредности уз примену неопходних радова у газдовању и управљању, заштићено подручје је подељено у две зоне.

Зона А представља подручје на коме се одвија највећи део репдродуктивне активности велике дропље, те се стога сви дозвољени радови временски ограничавају.

Зона Б представља преостало подручје резервата у коме се активности само делом ограничавају временски и садржајно.

Слика 5 – Пејжај Резервата (фото: www.vojvodinaonline.com)

10

5. Активности

5.1. На целокупном подручју

Обавезно је:

Праћење абиотичких фактора и динамике популација биљних и животињских врста, а посебно велике дропље, у функцији предлагања мера заштите и унапређења;

У циљу очувања популације велике дропље вршити допунско зимско прехрањивање;

Барем једна косидба годишње ради чишћења подручја; Пре косидбе, пашарења, жетве житарица и сакупљања аутохтних врста,

радове пријавити, а површину за коришћење прегледати, са циљем да се утврди да ли има активних гнезда велике дропље;

При косидби и жетви на косилици треба да је постављена прописана плашилица, а радове вршити од центра њиве ка периферији, с тим да радне машине морају бити малог захвата и удаљене најмање 200 m једна од друге;

Редукција броја природних непријатеља велике дропље – ласица, сива врана, сврака (по посебном упутству);

Уклањање свих врста страних предмета са подручја.

Дозвољено је:

Обављање научних истраживања у оквиру верификованих пројеката и тема; Радови у ловству, на унапређивању станишних услова могу се вршити у

периоду од 1. октобра до 15. фебруара (подизање хранилишта, уређење појилишта, сузбијање штеточина);

Јамарење лисица уз посебну дозволу; Узгојни одстрел срндаћа од 15. јуна; Лов на зечеве и фазане после 1. октобра под одређеним условима; Кошење ливада под одређеним условима; Гајење озиме пшенице и јечма, јарог јечма и ражи, као и уљане репице; Општа и специјална едукација под вођством квалификованих стручњака а по

претходно планираним и варификованим програмима; Туризам под посебним условима; Усмерена популаризаиција; Све остале активности усмерене ка очувању и заштити велике дропље.

Забрањено је:11

Загађивање вода, ваздуха и земљишта; Формирање депонија било какве врсте; Вршити истраживања, као и друге радове који мењају основне карактеристике

станишта или се пак промене настале на станишту не могу санирати; Изводити хидромелирационе, грађевинске и друге радове сем у функцији

унапређивања станишта; Подизање надземних далековода; Становање; Свињарење; Гајење окопавина, повртарских култура и биљака за зелено силирање; Употреба хемијских средстава у пољопривредној производњи; Прелет пољопривредних авиона преко заштићеног подручја; Заливање по систему вештачке кише; Уношење алохтоних врста; Пошумљавање станишта; Преоравање станишта са природном вегетацијом; Изградња било каквих канала и заливних система; Паљење жетвених остатака; Кружни лов; Хватање зечева за продају или ради насељавања у друга ловишта; Све остале активности које могу угрозити велику дропљу.

5.2. На подручју зоне А

Дозвољено је:

Косидба после 15. јуна и то под условима који су прописани у дозвољеним мерама за целокупно подручје;

Гајење озиме пшенице и јечма, јарог јечма и ражи, као и уљане репице, с тим да се сетвени радови обаве најкасније до 15. фебруара;

Забрањено је:

Било који вид коришћења подручја у периоду од 15. фебруара до 15. јуна; Вршити радове на поправљању и неговању ливада (поравнавање, уклањање

разних предмета, ђубрење, површинска обрада и др.); Пашарење; Подизање било каквих објеката; Сакупљање једнки и развојних облика биљних и животињских врста, сем за

потребе заштите и научна истраживања уз посебну дозволу.

5.3. На подручју зоне Б

12

Обавезно је:

Сетва култура за зимску прехрану велике дропље; Постављање допунских хранилишта у периоду изузетно неповољних

временских услова;

Дозвољено је:

Косибда и то под условима који су прописани у дозвољеним мерама за целокупно подручје;

Пашарење је дозвољено по 15. јуна под одређеним условима; Гајење озиме пшенице и јечма, старог јечма и ражи, као и уљане репице; Подизање објеката за посматрање велике дропље. Радови се могу вршити у

периоду од 1. октобра до 15. фебруара под посебним условима; Врешење радова на поправљању и неговању ливада у периоду од 15. јуна до

15. фебруара; Сакупљање аутохтних врста из природе и то само оних чије је сакупљање

регулисано посебном уредбом, у периоду од 15. јуна до 15. фебруара, под посебним условима;

Усмерена популаризација.

Слика 6 – Пејзаж Резервата (фото: http://www.vojvodinaonline.com)

13

ЗАКЉУЧАК

Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље“ уточиште је последњих великих дропљи у Србији. Налази се на северу Баната, између реке Тисе и Румунске границе и обухвата велике површине под слатинама, степама и пољопривредним земљиштем. Представља природно добро од изузетног значаја за нашу земљу и Европу. Представља станиште великог броја ретких биљних и животињских врста, значајно место за научна истраживања и образовање. Представља и један од најзначајнијих локалитета за постамтрање птица у Србији. Милиони посматрача птица широм света путују у потрази за очуваним стаништима и местима са великим бројем врста птица и њихових јединки. Они представљају моћно организован покрет екотриста који у бројним земљама у развоју значајно помажу и подстичу одрживи развој локалних заједница и заштиту природе и птица. Значајне врсте птица које привлаче туристе овог типа су: еја ливадарка, сива ветрушка, степски соко, препелица, велика дропља, ждрал, ритска сова, пупавац, модроврана, степска трептељка, жута плиска, обична белогуза, обична траварка, руси сврачак, сиви сврачак и велика стрнадица.

На природна добра се у Србији не улаже пуно напора. Значај очуване природне се још увек не схвата довољно. Простори се загађују, претварају у нешто што доноси економску добит. Пажњу би требало усмерити и ка органозованим посетама резервата од стране школске деце и породица у виду излета и школа у природи чији је превасходни циљ образовање шире популације. На овај начин резервати добијају посетиоце који подржавају њихове напоре за заштитом природе, а посетиоци обогаћују свој живот јединственим искуством.

14

Литература

Завод за заштиту природе Србије (1996). Предлог за заштиту природног добра „Пашњаци велике дропље“ као Специјалног резервата природе

Томић П., Ромелић Ј., Кицошев С., Бесермењи С., Стојановић В., Павић Д., Пивац Т., Кошић К., Пузовић С., Хабијан-Микеш В., Пањковић Б., Сабадош К., Штетић Ј., Ковачевић Б., Стојшић В., Кораћ Ј. (2004). Зaштићена природна добра и екотуризам Војводине. Департман за географију, туризам и угоститељство, Нови Сад

Извори података:

http://www.eko.vojvodina.gov.rs

http://www.srbija.travel

http://www.vojvodinaonline.com

15