Godi{te 44. broj 3 (2003) 65

progesterone, or dehydroepiandrosterone (DHEA) to an-drostenedione.

Therefore, 3HSD plays a crucial role in the bio-synthesis of all classes of active hormonal steroids, proge-sterone, mineralocorticoids and glucocorticoids as well asandrogens and oestrogens.

Enzymes of the androgen metabolism in the humanskin are believed to play an important role in the pathologi-cal alterations exhibited in hyperandrogenisms. Inhibitionof the activity of 3HSD seems to be of promise in the tre-atment of acne, hirsutism and also prostatic carcinoma.

In this paper, activity and inhibition of 3HSD bymany synthetic steroids were described.

LITERATURA

1. L. T. Samuels, M. L. Helmreich, M. B. Lasuter, Scien-ce 113, (1951) 490.

2. R. McCague, Inhibition of steroid hormone biosynthe-sis and action, chapter 8; u: The Chemistry of Antitu-mour Agents (Ed. D. E. V. Wilman), Blackie, Glasgow,1990, str. 235.

3. S. Andri, Isptivae potencijalne antian-drogene aktivnosti 16,17-disupstitui-sanihsteroidnih derivata, Magistarski rad, Univer-zitet u Novom Sadu, PMF, Novi Sad, 1995.

4. C. Labrie, C. Trudel, S. Li, C. Martel, J. Couet, F. La-brie, Endocrinology 129, (1991) 566; A. J. Conley, I.M. Bird, Biol. Reproduction 56, (1997) 789.

5. I. Tth, M. Szecsi, J. Julesz, I. Faredin, Skin Pharma-col. 10, (1997) 160.

6. I. Faredin, J. L. Webb, M. Julesz, Acta Med. Acad. Sci.Hung. 23, (1967) 169.

7. M. Julesz, I. Faredin, I. Tth, Steroids in Human Skin,Akadmiai Kiad, Budapest, 1971, str. 62-96.

8. I. Tth, I. Faredin, Acta Med. Acad. Sci. Hung. 42,(1985) 13.

9. S. Scultty, J. Oszlnczy, I. Faredin, I. Tth, Int. Urol.Nephrol. 20, (1988) 383.

10. A. Lambert, R. Mitchell, W. R. Robertson, J. Endocr.113, (1987) 457.

11. L. van Haren, J. Cailleau, F. F. G. Rommerts, Mol. andCell. Endocrinology 65, (1989) 157.

12. M. J. Crooij, C. C. A. De Nooyer, B. R. Rao, G. T. Be-rends, L. J. G. Gooren, J. Jansens, New Engl. J. Med.319, (1988) 813.

13. I. Faredin, I. Tth, J. Oszlnczy, S. Scultty, MagyarUrol. 3, (1991) 289.

14. I. Faredin, I. Tth, J.Oszlnczy, S. Scultty, Int. Urol.Nephrol. 24, (1992) 145.

15. V. Luu-The, M. Takahashi, F. Labrie, J. Steroid Bioc-hem. Mol. Biol. 40, (1991) 545.

16. G. M. Cooke, J. Steroid Biochem. Molec. Biol. 58, 95(1996); C. L. Chaffin, R. L. Stouffer, Biol. Reprod. 61,(1999) 14.

17. Z. M. van der Spuy, D. L. Jones, G. S. W. Wright, B.Piura, D. C. Paintin, V. H. T. James, H. S. Jacobs, Cli-nical Endocrinology 19, (1983) 521.

18. M. Takahashi, V. Luu-The, F. Labrie, J. Steroid Bioc-hem. Mol. Biol. 37, (1990) 231.

19. D. Naville, D. S. Keeney, G. Jenkin, B. A. Murry, J. R.Head, J. I. Mason, Mol. Endocrinol. 5, (1991) 1090.

20. S. V. Frye, C. D. Haffner, P. R. Maloney, R. A. Jr.Mook, G. F. Dorsey, R. N. Hiner, K. W. Batchelor, H.N. Bramson, J. D. Stuart, S. I. Schweiker, J. V. Arnold,D. M. Bickett, M. L. Moss, G. Tian, R. J. Unwalla, F.W. Lee, T. K. Tippin, M. K. James, M. K. Grizzle, J. E.Long, S. V. Schuster, J. Med. Chem. 36, (1993) 4313.

21. S. V. Frye, C. D. Haffner, P. R. Maloney, R. A. Jr.Mook, G. F. Jr. Dorsey, R. N. Hiner, C. M.Cribbs, T.N. Wheeler, J. A. Ray, R. C. Andrews, K. W. Batche-lor, H. N. Bramson, J. D. Stuart, S. L. Schweiker, J. V.Arnold, S. Croom, D. M. Bickett, M. L. Moss, G. Tian,R. J. Unwalla, F. W. Lee, T. K. Tippin, M. K. James,M. K. Grizzle, J. E. Long, S. V. Schuster, J. Med.Chem. 37, (1994) 2352.

22. X. Li, C. Chen, S. M. Singh, F. Labrie, Steroids 60,(1995) 430.

23. S. A. Andri, T. S. Kosti, M. N. Saka, . D.Medi-Mijaevi, K. M. Gai, R. . Kovaevi,Proceedings for Natrural Sciences, Matica Srpska,Novi Sad, 94, (1998) 43.

py

py

IVAN GUTMAN, Prirodno-matematiki fakultet, Kragujevac (gutman@knez.uis.kg.ac.yu)BRANISLAV SIMONOVI, Pravni fakultet, Kragujevac (simonov@eunet.yu)

PRIMENE HEMIJE U KRIMINALISTICI. III. PARAFINSKA RUKAVICA

Jedan od veoma estih problema u policijskimistragama jeste utvrivae osobe koja je pucala izvatrenog oruja. To je, kao to emo videti, veo-ma teko ali neto se ipak moe uiniti. Stan-dardni postupak koji se u tu svrhu dugo primei-vao u kriminalistici jeste takozvana parafin-ska rukavica. Nadamo se da e itaoce Hemij-skog pregleda zanimati eni hemijski aspekti.Opisaemo i savremenije metode u ovoj oblasti.

BARUTNE ESTICE NA RUCI OSOBE KOJA JE PUCALA

Za izbacivae projektila (zrna) iz cevi vatre-nog oruja primeuje se barut. U trenutku opae-a, udarcem igle u inicijalnu kapislu barut u au-ri metka se pali, a egovim sagorevaem nastaje ve-lika koliina gasova koji potiskuju projektil krozcev. Da bi barut mogao da sagoreva bez kiseonika izvazduha, i to veoma brzo, on uvek sadri neko jakooksidaciono sredstvo. U sluaju crnog baruta to jealitra (kalijum-nitrat, KNO3). Takozvani bez-

66 Hemijski pregled

dimni baruti sadre nitrate nekog organskog jedi-ea, najee celuloze. Bez obzira na vrstu baru-ta, egovim nepotpunim sagorevaem stvara se iz-vesna koliina azotovih oksida NO i NO2, koji sa(uvek prisutnom) vodenom parom daju azotnu kiseli-nu (HNO3). Reagujui sa raznim drugim primesamabaruta i barutnih gasova, azotna kiselina se vezujekao nitrat nekog metala (natrijuma, kalijuma, kal-cijuma i sl).

Opaee metka traje svega nekoliko milise-kundi. U tom trenutku pritisak gasova dostie ne-koliko hiada bara, a temperatura poraste do3000 oC. Pod tim uslovima supstance koje se nalazeu inicijalnoj kapisli i auri metka isparavaju dabi se veoma brzo kondenzovale u obliku sitnih zr-naca veliine od 1 do 100 m. Jedno takvo zrnceprikazano je na slici 1, i o emu e kasnije biti vi-e govora.

Najvei deo barutnih gasova nastalih prilikomopaea vatrenog oruja izlazi na usta cevi, dakleu pravcu kretaa projektila. Mai deo, meutim,izlazi unazad, kroz otvor zatvaraa i pored obara-a. Sagorevae u auri metka nikada nije potpuno,tako da se u gasovima koji se tom prilikom stvarajunalaze razne neizreagovale komponente baruta, anekada i potpuno sauvana barutna zrnca. Neto odovih polusagorelih barutnih zrnaca zadrae se nakoi onoga ko u trenutku opaea dri oruje uruci, naroito na kaiprstu i korenu palca. Idejametode parafinske rukavice sastoji se u tome dase sa ake ispitivane osobe pokupe eventualno pri-sutne barutne estice i u ima hemijskim putem do-kae prisustvo nitrata.

DIFENILAMINSKI TEST ZA DOKAZIVAE NITRATA

Difenilaminski test za otkrivae barutnihestica nastalih pucaem iz vatrenog oruja uvelisu Valentajn i Kober 1911. godine. Test se zasnivana, u hemiji dobro poznatoj, reakciji difenilamina

sa nitratima, prilikom koje nastaje intenzivnoobojeni produkt.

Hemizam ovog procesa je sledei. Difenilamin(C6H5)2NH (jediee I na slici 2) je slaba organskabaza i dobro se rastvara u koncentrovanoj sumpor-noj kiselini. Kada takav rastvor doe u kontakt saazotnom kiselinom ili nitratima, difenilamin seprvo oksidativno dimerizuje, gradei jediee II,koje se zatim dae oksidie u hinoidno jedieeIII intenzvno plave boje. (Kod veoma malih koliinanitrata boja je ubiasto-plava.)

Slika 2. Hemijske reakcije koje se odigravajuprilikom difenilaminskog testa na nitrate.

Reagens koji se primeuje dobiva se rastvara-em 0,5 g difenilamina u 100 ml koncentrovanesumporne kiseline. Ovaj rastvor se uliva u 20 ml vo-de. Tako dobiveni reagens se pomou kapalice nano-si na mesta na kojima se ispituje prisustvo nitrata.Podrazumeva se da se upotrebavaju najistije he-mikalije i destilovana voda.

Problem u kriminalistici jeste to to je kon-centrovana sumporna kiselina veoma korozivna he-mikalija pa se nipoto ne sme nanositi na rukuosobe koja se ispituje (bez obzira da li je ona ivaili mrtva). Taj problem je reen takozvanom "para-finskom rukavicom".

METODA PARAFINSKE RUKAVICE

Za pravee parafinske rukavice koristi sevrst parafin take topea od 38 do 42o C. U po-godnoj posudi ovaj parafin se zagreje i istopi (priemu se vodi rauna da mu temperatura ne bude pre-visoka). Istopeni parafin se sipa na aku ispi-tivane osobe. aka treba da je ispruena a prstisastaveni, a parafin treba da prekrije celu enupovrinu - i dlan i nadlanicu. Tom prilikom sedeo parafina stvrdne i stvori skramu na aci. Nataj sloj parafina stava se gaza koja se blagim pri-tiskom utisne na parafin. Zatim se aka jo jed-nom prelije istopenim parafinom i saeka da ta-ko dobivena rukavica orvrsne. Na kraju se rukavi-ca raseca makazama, du linije malog prsta, skida ipakuje u odgovarajui koverat. Na kovertu se napi-

Slika 1. Snimak estice nastale prilikom opa-ea vatrenog oruja, naien pomou skenira-jueg elektronskog mikroskopa, uz uveae od oko14000 puta. Kombinacijom elektronske mikrosko-pije i rendgenske fluorescentne spektroskopije uovoj estici dokazano je prisustvo olova, bari-juma, aluminijuma i antimona.

I II III

Godi{te 44. broj 3 (2003) 67

u podaci o osobi od koje potie rukavica, kao i dali je ona sa leve ili sa desne ruke. Uvek se pravi pa-rafinska rukavica za obe ruke, jer je u kriminali-stikoj praksi esto veoma bitno da li je neko pu-cao levom ili desnom rukom.

Iz razloga koji e biti jasni iz sledeeg ode-ka, parafinska rukavica se pravi na mestu izvre-a krivinog dela, to je mogue hitnije. Ona sepravi za sve one osobe koje se zateknu na mestu izvr-ea krivinog dela, a za koje postoji mogunost dasu pucale. Uz mae modifikacije, parafinska ruka-vica se moe uzeti i od mrtve osobe.

U novije vreme umesto parafina primeuju seneke druge, za praktini rad pogodnije, supstance.Od ih su najvaniji etanolski rastvor polivini-lalkohola (PVAL), silikonska pasta i lepivafolija. U ove detae u naem lanku neemo ulazi-ti. Rukavica prikazana na slici 3. naiena jePVAL-metodom.

Spakovane parafinske (ili od nekog savreme-nijeg materijala uraene) rukavice au se u kri-minalistiku laboratoriju gde se, paivo i bezurbe, analiziraju difenilaminskim testom.

Pre nego to se pone sa laboratorijskimispitivaem parafinske rukavice, pripremi se (naobinom belom papiru) ema dlana i nadlanice, nakoji e biti beleeni rezultati analize.

Rukavica se prvo pregleda mikroskopom (uz po-veae 30 do 50 puta) da bi se, eventualno, prona-le vee neizreagovale barutne estice. Iz ihovogoblika moe se dosta toga zakuiti o vrsti muni-cije koja je upotrebena. Zrnca koja se na taj nain

uoe, mehaniki se odstrane, ponekad fotogra-fiu, a onda se difenilaminskim testom provera-va da li se zaista radi o zrncu baruta. Na papirnojemi se evidentira mesto na aci na kome se tozrnce nalazilo

Posle mikroskopskog pregleda kapalicom se narazne delove parafinske rukavice dodaje difenila-minski reagens i uoavaju se i belee mesta na koji-ma je nastala plava boja. Kada je ovaj test zavrenrukavica je neupotrebiva za bilo kakvo daeispitivae i baca se.

TEKOE I NEDOSTACI

Metoda parafinske rukavice ima vei broj ne-dostataka. Pre nego to ih navedemo, pomenuemojednu enu dobru stranu. Prilikom pravea ruka-vice koristi se topli parafin, koji neko vremeostaje u kontaktu sa koom ake. Zbog povienetemperature pore na koi se ire, dolazi i do zno-jea, i usled toga ak i one barutne estice koje suprodrle u dube delove koe prelaze na parafin.Kada se umesto parafina primeuje PVAL, sili-konska pasta ili folije, onda ovo pojaae efektaizostaje.

Postoji vei broj prigovora dokaznoj vredno-sti parafinske rukavice. Ponimo prvo sa hemij-skim.

1. Difenilamin daje obojee ne samo sa nitra-tima, nego i sa drugim oksidacionim sredstvima.Dakle, reakcija nije specifina. Ovaj prigovor jevie formalnog karaktera, jer je malo verovatnoda e se na dlanu ispitivane osobe (koja se nala namestu izvrea krivinog dela) nai neka takvahemikalija.

2. Mnogo je realistinija mogunost da je ispi-tivana osoba bila u kontaktu s nekom drugom hemi-kalijom koja sadri nitrate. Pored odreenih za-nimaa (radnici u tampariji, u hemijskoj indu-striji i sl), nitratima mogu biti kontaminirani iudi koji dolaze u dodir za vetakim ubrivima, anitrata ima i u mokrai, duvanu itd. Treba ipakznati da se kod takvih osoba nitrati nalaze na celojaci, a najvie na dlanovima. Oni koji su pucali,nitrate imaju prvenstveno na kaiprstu i korenupalca, dok ih na dlanovima uopte nemaju.

3. Nitrati su dobro rastvorni u vodi pa se ukla-aju praem ruku. Tragovi barutnih estica u sva-kom sluaju nestaju posle nekoliko sati.

4. Jo jedna neprijatna osobina barutnih esti-ca jeste da se rukovaem prenose sa osobe na osobu.U nekim eksperimentima naeno je da osoba koja ni-je pucala, a koja se rukovala sa osobom koja jeste pu-cala, ima na ruci vie nitrata nego osoba koja jepucala.

Zbog svih ovih razloga parafinska rukavica nespada u pouzdane kriminalistike postupke. Rezul-tati naeni pomou e se danas na sudu ne priznajukao dokaz. Bez obzira na to, parafinska rukavica sei dae upotrebava, posebno kao "putokaz" za daakriminalistika istraivaa. Pomenimo, prime-

Slika 3. Rukavica naiena pomou polivini-lalkohola (PVAL), sa tragovima od pucaa.Izmeu e i parafinske rukavice nema bitnerazlike.

68 Hemijski pregled

ra radi, da je prilikom ubistva amerikog predsed-nika ona Kenedija, kao glavni dokaz da je na egapucao Li Osvald posluio upravo pozitivni testparafinske rukavice.

Na kraju istaknima jo jednu, u naim uslovi-ma nezanemarivu, prednost metode parafinske ru-kavice (naroito u odnosu na metode opisane u sle-deem poglavu). Ona je jednostavna, jeftina i nezahteva neke iole komplikovanije laboratorijskeureaje.

DRUGE METODE ZA ODRE IVAE RUKE KOJA JE PUCALA

Zbog tekoa opisanih u prethodnom odeku,nastojalo se da se umesto nitrata dokazuju olovo, an-timon i/ili barijum. Smea jediea ovih eleme-nata nalazi se u barutnom dimu u obliku veoma sit-nih loptastih tvorevina, nastalih naglim hlae-em gasova posle opaea. Primena standardnihhemijskih ili spektrohemijskih postupaka za ovusvrhu bila bi veoma teka, jer se radi o nitavnomalim koliinama navedenih elemenata.

Reee problema pruile su savremene fi-ziko-hemijske instrumentalne tehnike. Metodakoju emo opisati danas je standardna u svim razvi-jenim zemama. Instrument koji je za ovakvu anali-zu potreban veoma je skup, pa ga siromanije poli-cije ne mogu priutiti.

Dokazivae olova, antimona, barijuma, kalaja(i, ako je potrebno, i bilo kog drugog elementa ijiredni broj je vei od 11) u jednoj pojedinanoj esti-ci dima nastalog opaeem vatrenog oruja vrise kombinacijom skenirajue elektronske mikro-skopije i rendgenske fluorescentne spektrosko-pije.

Da se podsetimo:Elektronski mikroskop je ureaj koji umesto

svetlosnog snopa (kao u obinom mikroskopu) kori-sti snop elektrona. Zahvaujui malim talasnimduinama ovih elektrona moe se postii mnogovee uveae nego obinim mikroskopom. U urea-jima o kojima je ovde re snop elektrona ubrzan jenaponom od oko 20000 volti, dakle ima energiju od20 keV, to je dovono za nastanak rendgenskog zra-ea.

Kada snop visokoenergetskih elektrona udara ubilo koju metu, on na tom mestu izaziva rendgenskozraee. Postoje dve vrste tog zraea - kontinu-alno i karakteristino.

Kontinualno rendgensko zraee nastaje usledusporavaa elektrona (i ono nas dae nee zanima-ti). Karakteristino rendgensko zraee nastajekada se usled udara visokoenergetskih elektronaizbijaju elektroni iz unutraih uski pojedinihatoma. Karakteristino rendgensko zraee sasto-ji se iz izvesnog broja veoma intenzivnih linija, atalasne duine tih linija zavise od vrste hemijskogelementa koji se nalazi na mestu udara elektron-skog snopa. Ovu pojavu, koja se naziva i rendgenska

fluorescencija, otkrio je Mosli jo poetkomprolog veka.

Talasne duine rendgenskih zraka odreuju setako to se zraci proputaju kroz neki pogodnoodabrani kristal, pri emu se meri ugao skretaa.

Vie o fizikim osnovama elektronske mi-kroskopije i rendgenske fluorescentne spektro-skopije moe se, na primer, nai u citiranom ube-niku Vladimira Vukanovia.

Ureaj koji se koristi u savremenoj kriminali-stici je kombinacija skenirajue elektronske mi-kroskopije i rendgenske fluorescentne spektro-skopije. Pogodno podeenom elektronikom posti-e se da se elektronski snop polako, i na programi-rani nain, kree preko ispitivanog uzorka (to senaziva skenirae od engleskog glagola to scan =paivo ispitivati). Ako snop padne na barutnuesticu u kojoj ima traenih elemenata izazvae uima nastanak karakteristinih rendgenskih zra-ka tano odreenih talasnih duina. Ovi zraci seproputaju kroz kristal (konkretno, kristal liti-jum-fluorida, LiF, ili pentaeritrola, C(CH2OH)4 )i na osnovu ugla skretaa odreuje ihova talasnaduina. Kada se ustanovi da se na nekom mestu uispitivanom uzorku javaju linije karakteristineza barijum, onda se to mesto detanije ispita, pro-nalazi se odgovarajua estica (kao ona na slici 1)i ispituje na postojae u oj drugih traenih he-mijskih elemenata.

itaocima preputamo da pokuaju da zamislekoliko je osetiv opisani ureaj, kakvom sloenomelektronikom i kompjuterskim softverom je snab-deven, i koliko moe da kota.

PRIMERI IZ PRAKSE

Primer broj 1

Milan P. je naen mrtav u hotelskoj sobi saprostrelnom ranom na glavi. Sedeo je u fotei i udesnoj ruci mu se nalazio pito. Nije bilooprotajnog pisma. Pito nije bio registrovan.U ciu da se razrei kriminalistiko-diferen-cijalna dijagnoza da li je u konkretnom sluaju biloubistvo ili samoubistvo uzeta je sa obe ruke para-finska rukavica. Na osnovu difenilaminskog testadobijen je pozitivan rezultat (na nitrate) samo sadesne ruke. Na osnovu toga je zakueno da je desnomrukom pucano. Sluaj je odloen ad acta kao samou-bistvo.

Primer br. 2

Mlad ovek, kriminalne prolosti, naen jemrtav u kolima na mestu za suvozaa. Na glavi jeimao prostrelnu ranu koja je nastala ispaeemprojektila iz neposredne blizine. Na podu automo-bila, pored egovih nogu nalazio se pito. Uzetaje parafinska rukavica sa obe ruke. Rezultat testabio je negativan. Opaee nije izvreno iz ego-vih ruku. U kolima nisu pronaeni aura i projek-til. Bilo je jasno da je ubistvo izvreno na drugom

Godi{te 44. broj 3 (2003) 69

mestu i da su telo i pito staveni u kabinu kakobi se simuliralo samoubistvo.

Primer br. 3Nakon fudbalske utakmice grupa od 5-6 huli-

gana napala je dvojicu navijaa protivnikog tima.Dolo je do kokaa i tue u toku koje se zauo pu-ca nakon ega je jedan od dvojice napadnutih pao.Huligani su se razbeali, a na licu mesta je ostaopito (za koji je kasnije utvreno da nije regi-strovan). Poto su napadai prepoznati od stranesvedoka, policija ih je brzo pohapsila. Niko od ihnije priznao da je pucao. Od svih su uzete parafin-ske rukavice sa leve i desne ruke. Test je bio pozi-tivan samo u sluaju jednog od ih. Priteen idrugim dokazima, priznao je pokuaj ubistva.

Abstract

APPLICATIONS OF CHEMISTRY IN CRIMINALI-STICS. THE PARAFFIN TEST

Ivan Gutman and Branislav Simonovi

Faculty of Science, P.O.B. 60, 34000 Kragujevac, Serbiaand Montenegro, and

Faculty of Law, Kragujevac, 34000 Kragujevac, Serbiaand Montenegro

Identifying the person who has shot from a firearm is afrequently encountered problem in criminalistics. The stan-dard method for this was the paraffin test, based on detec-

ting the presence of nitrates on the hand of the person whohas shot. The chemical background of the paraffin test isdescribed and its numerous drawbacks and limitations di-scussed. The modern method - based on scanning electronmicroscopy combined with X-ray fluorescent spectroscopy- is briefly described.

LITERATURA

1. F. Cunliffe, P. B. Piazza, Criminasitics and ScientificInvestigation, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, 1980.

2. Z. B. Jovanovi, M. V. Bokovi, D. S. Lakevi,Kriminalistika balistika, Savremena Admi-nistracija, Beograd, 1987.

3. R. Maksimovi, U. Todori, Kriminalistikatehnika, Policijska akademija, Beograd 1995.

4. R. Maksimovi, M. Bokovi, U. Todori, Meto-de fizike, hemije i fizike hemije u kriminali-stici, Policijska akademija, Beograd 1998.

5. H. Burger, Kriminalistik 543 (1991).6. C. Schyma, W. Huckenbeck, Kriminalistik 581

(1998). 7. W. Pichler, Kriminalistik 673 (1998).8. J. Bronig, H. Milbradt, Kriminalistik, 195 (2001).9. E. Kube, H. U. Sturzer, K. J. Timm, Kriminalistik -

Handbuch fr Praxis und Wissenschaft, Band 2, Boo-rberg Verlag, Berlin, 1994.

10. S. Kage, K. Kudo, A. Kaizoji, J. Ryumoto, H. Ikeda,N. Ikeda, Forensic Sci. 4, 830 (2001).

11. V. Vukanovi, Atomistika, Nauna kiga, Beo-grad, 1977.

pypy

DEVET VERZIJA SCENARIJA ZA OBRADU NASTAVNE JEDINICE: SUPSTANCA U VII RAZREDU OSNOVNE KOLE

Scenarije, za asove koji su ovde predstaveni,sastavile su grupe nastavnika1 i profesora hemijena seminarima obuke nastavnika u okviru projektaAktivno uee. Seminari su odrani 21. 22. i 23.

decembra 2002. godine u Preini (za nastavnike Ra-kog, Rasinskog i Moravikog okruga). Aktivnouee je projekat obuke nastavnika za primenu ino-vativnih metoda nastave/uea2 koji je, tokom pro-

VESTI iz KOLEVESTI za KOLE

1 Uesnici prvog seminara: Verica Agatonovi, Olga Antonijevi, Stanojka Batrievi, Stanimirka Beevi, Vladi-mir Vukovi, Esad Gili , Dragana Doli, Zorica orevi, dr Slavoub uki, Radica Jai, Duica Jovanovi,Jovanka Lukovi, Zorica Novakovi, Zora Ostoji, Verica Paunovi, Duanka Petrovi, Vasilije Plani, DragiaRadovanovi, Miroslav Rui, Husnija Sebeevac, Radava Stanojkov, Fikret Hot i Nada Cvetkovi. Uesnici drugog seminara: Violeta Arsenijevi, Emilija Bandovi, Marija Bogdanovi, Stanka Bogievi, DraganaBogojevi, iana Boovi, Marija Vidakovi, Dragan Glixi, Cveta Grabovac, uja Dui, Jelena orevi, Oli-vera orevi, Zorka Jakovevi, Angelina Jestrovi, Gorica Kovaevi, Rade Lazovi, Vidosava Maksimovi, Gor-dana Milev, Svetlana Mileti, Nada Milovanovi-Velimirovi, Stania Miloevi, Rajka Mitrovi, VericaNedekovi, Lora Pavlovi, Verica Seivanovi, Vesna Stojikovi i Milena elovi.

2 Detanije o projektu videti u: Ivi, I. Peikan, A. Anti, S. (2002) Aktivno uee 2, Beograd, Institut za psiholo-giju,Unicef