Jovana Davidović (Šid)

Univerzitet u Novom SaduFilozofski fakultet

jovana.davidovic@yahoo.com

Paradoks susreta sa ženom u Andrićevim

pripovetkama

68. Istraživačko veče

Grac, 20. 5. 2014.

1) Paradoks susreta sa ženom u pripovetkama

2) Estetski doživljaj kod Andrića

3) Žena=lepota

4) Kritičari o ženi kod Andrića

5) Estetski doživljaj žene kod Andrića

6) PUT ALIJE ĐERZELEZA

7) Epska psihologija i elementi lirskog doživljaja

8) Šta žene žele?

2

9) ĆORKAN I ŠVABICA

10) Morebit ne bih ništa

11) BAJRON U SINTRI

12) Susret sa porukom

13) Umnogostručavanje čula

14) Kroćenje čula

15) Romantičarski pesnik sjajne imaginacije

16) Zaključak (1)

17) Zaključak (2)

18) Izvori i literatura (1)

19) Izvori i literatura (2)3

Paradoks susreta sa ženom u pripovetkama:

• PUT ALIJE ĐERZELEZA• ĆORKAN I ŠVABICA• BAJRON U SINTRI• ŽENA OD SLONOVE KOSTI• ISKUŠENJE U ĆELIJI BR. 38• U ĆELIJI BR. 115• SARAČI• SUSRET• JELENA ŽENA KOJE NEMA

4

Estetski doživljaj kod Andrića

• Andrićevi književni oblici estetskog doživljaja su važni za estetiku ovog pisca.

• Najviše je insistirao na vizuelnim estetskim doživljajima vezanim za pojavu žene, a javljaju se i auditivni, i taktilni estetski doživljaji.

5

Žena=lepota

•Kategorija lepog kod Andrića u uskoj vezi sa pojavom žene (vidljiva, nedostižna i nezadrživa [...] kao priviđenje je nestvarno i kratkoveko, a draže od svega što je živo, stvarno i nadohvat ruke).

•Upravo u tome je i ključ paradoksa susreta sa njom.

6

Kritičari o ženi kod Andrića

• „ [...] sakrivene, sporedne, ispod života i nisu ličnosti, nego pokretne snage [...] “ (Sekulić 1977: 46)

• „ [...] žena-telo [...] mitska žena koja pripada legendi i poetskom snu [...] “ (Džadžić 1957: 128).

• Snaga žene je upravo u toj nadgradnji, u estetskom doživljaju nje, koja i ne sluti, da je, kako Džadžić kaže, božanstvo-krokodil (Džadžić 1957: 128) i da je njena pokretna snaga ogromna.

7

Estetski doživljaj žene kod Andrića

• „Andrić je u svojim delima na poseban način, inovativno, opisao estetski doživljaj žene“ (Šutić 1998: 119).

• Svaki susret sa njom dobija obrise produženog estetskog doživljaja, ali se ipak na kraju sve svodi na kantovsko bezinteresno sviđanje.

8

PUT ALIJE ĐERZELEZA

• Estetski doživljaj žene u ovoj pripoveci je, prema Šutićevim rečima, u znaku uživanja pogledom i sanjanja otvorenih očiju (Šutić 1998: 119).

• Za shvatanje prirode i sudbine tih doživljaja moramo imati na umu psihičke i fizičke osobine glavnog lika.

9

Epska psihologija i elementi lirskog doživljaja

• Sve elemente njegov lirskog doživljaja prate elementi epske psihologije. Lirski zanos meša se sa epskim konfliktom, iskrslim zbog žene, koja ga je opčinila. Meša se epska snaga i estetski doživljaj.

• U tom konfliktu epskog i lirskog leži upravo nemogućnost ostvarivanja susreta sa ženom.

10

Epsko VS lirsko• On želi da ode po nju, da je otme i posadi kraj

sebe (Andrić 2008: 16), baš kao što je otimao i osvajao plen u bojevima.

• Trijumf epskog se krije u rečima bijesno i neodoljivo zaželje kaurkinju, da je vidi, da je ima, da zna na čemu je, ili inače da pobije i polomi sve oko sebe (Andrić 2008: 16)

• Sve je njemu mirno, bol se slegao i srdžba se ohladila, samo mu je još teško (Andrić 2008: 18)

11

Zašto je put do žene tako vijugav i tajan i zašto on sa svojom slavom i snagom ne može da ga pređe, a prelaze ga svi gori od njega? Svi, samo on, u silnoj i smiješnoj strasti, cio svoj vijek pruža ruke kao u snu (Andrić 2008: 22).

Šta žene žele?

12

ĆORKAN I ŠVABICA

• A ona igra na žici! I laka kao pero nogom treperi i samo što ne zuji, kao zlatna buba, ljeti u usijanu vazduhu nad lučevim krovom (Andrić 2008: 26).

• Od tog prizora Ćorkana obuzimaju neke misli od kojih srce mu se širi i on se cio nadima i raste (Andrić 2008: 26).

13

Morebit ne bih ništa

• Avdaga: Šta bi ti sa njom kad bi ti je dali pa rekli, onako, evo ti je, tvoja je pa čini sa njom šta hoćeš?

• Ćorkan: Morebit ne bih ništa...E, ne bih je, čini mi se, dotako (Andrić 2008: 27).

• Ćorkanov doživljaj je čisto estetski.• kantovsko bezinteresno sviđanje (Šutić

1998: 126)

14

BAJRON U SINTRI

• Miloslav Šutić uspostavalja paralelu između dva Andrićeva lika Bajrona i Alije Đerzeleza.

• Bajron sačinjen od one fine, lirske materije. On je čovek složene intelektualne duhovnosti, za razliku od Đerzeleza sa krajnje pojednostavljenom epskom psihologijom (Šutić 1998: 126).

15

Susret sa porukom

• U njenom glasu i pokretu bilo je nečeg što je više od običnog pozdrava, iako nije znao čega (Andrić 2008: 176).

• „I to nije čudno. Lepota, obično tako deluje na ljude. Onaj koji je ugleda ima osećaj da ona zapravo želi da mu kaže nešto naročito, da je to poruka smišljena samo za njega“ (Stojanović 2003: 53–54).

16

Umnogostručavanje čula

• Bajron reaguje svom svojom osetljivošću angažujući sve kapacitete svojih čula.

• Izgledalo je da se čovek umnogostručava i da mu svako čulo živi za sebe i takvim intezitetom da to u isto vreme znači i bogaćenje i smrt njega kao ličnosti […] on je iznutra bio sav u plamenu (Andrić 2008: 176).

17

Kroćenje čula

• Bajron je prvi put imao sve ono što snovi obećavaju, što žene nikad ne daju, i što nam život stalno oduzima (Andrić 2008: 176).

• Zahuktali krvotog zaustavlja neki beskrajni stid, snebivanje i bezgranično poštovanje prema ljudskoj ličnosti, najvećoj živoj svetinji (Andrić 2008: 176).

18

Romatičarski pesnik sjajne imaginacije

• U vezi sa tim javlja se umnogostručavanje, tj intenziviranje čula. Ali i bezinteresno sviđanje, kao kroćenje čula, kalkogatija posle rastanka (Šutić 1998: 129–130).

• Bio je uopšte miran, kao jagnje i pun neke fine pažnje, ne samo prema ljudima, nego i prema predmetima (Andrić 2008: 177).

19

Zaključak (1)

• Zadatak rada je da pokaže na koji način estetski doživljaj žene koji polazi od uživanja pogledom, da bi kasnije prerastao u prevazilaženje prostora i vremena ili finu erotsku igru privlačenja i odbijanja se ipak na kraju svodi na kroćenje čula i kantovsko bezinteresno sviđanje.

20

Zaključak (2)

• U tome je i suština paradoksa susreta sa ženom u navedenim pripovetkama.

• U većini slučajeva taj susret je zapravo deo produženog estetskog doživljaja, dok se u realnosti sve svodi na uživanje pogledom ili sanjanje otvorenih očiju.

• Kao primer za prezentaciji uzete su samo tri pripovetke, ali će rad obuhvatiti i ostale pripovetke (navedene na slajdu broj 4).

Izvori i literatura (1)

• Andrić 2008: Andrić, Ivo. Sabrane pripovetke. Beograd.

• Džadžić 1957: Džadžić, Petar. Žena, lepota ljubav. In: Ivo Andrić – esej. Beograd. S. 127–138.

• Stojanović 2003: Stojanović, Dragan. Lepa bića Ive Andrića. Novi Sad.

22

Izvori i literatura (2)

• Sekulić 1977: Sekulić, Isidora. Istok u pripovetkama Ive Andrića. In: Branko Milanović (Hg.). Ivo Andrić u svjetlu kritike. Sarajevo. S. 126–135.

• Šutić 1998: Šutić, Miloslav. Zlatno jagnje – u vidokrugu Andrićeve estetike. Beograd.

23