p ojec 277 la o 1 12/02/2017 22:12 page 2star^eva^ke ˝ , 31. decembar 2016.4 jo[ jedan posao pri...

Project277_Layout 1 12/02/2017 22:12 Page 2

Na Trgu> Deda Mraz uvek prvo poseti Star~evo

Slika

Glasnik Udruèwa gra|ana

Kreativni kulturni klubInformator MZ Star~evo

Osniva~ & dizajn

Petar Andreji}

Ure|uje

Redakcijski kolegijum:

Petar Andreji} (gl. i odg. ured-

nik), Jordan Filipovi}, Goran

Milo{evi}, Violeta Jovanov -

Pe{tanac, Predrag Stankovi},

Mirko Trubarac (dru{tvo),

Dalibor Mergel (kultura, mladi),

Petar Ore{kovi} (sport),

protojerej Zoran Maleti} (crkva),

Darko Je{i}

(poqoprivreda)

Tehni~ki sekretar

Emilija Ivo{evi}

Dopisnik

Vinko Rukavina (Zagreb)

Foto

Goran Milo{evi}

Adresa

Mo{e Pijade 12, Star~evo 26232

Web:www.starcevo.org.rs

[email protected]

Telefoni

013/631-144 (tel/faks),

[tampa

ROMARK - Pan~evo

Tira`

900

* * *

STARÊVA^KE novine prvi put

su iza{le juna 1994. godine. Up-

isane su u Registar {tampanih

medija pod brojem: NV000434CIP - Katalogizacija u publikaciji NBS,

Beograd 352(497,113)

Mese~ne lokalne novine

GODINA: XXIII

BROJ: 277

31. DECEMBAR 2016.

NEMA CENU

STARÊVA^KEnn oo vv ii nn ee

3 31. decembar 2016. STARÊVA^KE novine

Sre}na Nova 2017. godina i boì}ni praznici

Mesna zajednicaStar~evo


STARÊVA^KE novine, 31. decembar 2016. 4

JO[ JEDAN POSAO PRI KRAJU

SpREmiTE SE zA gAS!

Pre nekoliko godina Star~evci su se u anketi izjas-nili da su veoma zainteresovani za gasifikaciju naseqa. Nakon{to je razvedena mreà u nasequ, sa ovim poslom se stalo zbogtoga {to je nosilac posla, beogradska “Telefonija“, zapala uprobleme. Pro{le godine star~eva~ku mreù je preuzeo tako|ebeogradski “MT Gastel“ koji je, ovih dana, gradskoj upravipredao zahtev za upotrebnu dozvolu za mreù a i zatraìo in-formaciju o lokaciji za izgradwu glavne merno-regulacionestanice (GMRS).

Narednih dana, pretpostavqa se, bi}e izdataupotrebna dozvola a ono {to predstoji jeste izgradwa GMRS-a~ime bi se zavr{io ~itav posao oko gasifikacije i mreà bibila spremna da primi prve potro{a~e. O~ekivawa su takva dase treba pripremiti da se mnoga loì{ta u na{em mestu unarednoj grejnoj sezoni prebace na gas.

VO]ARI, VINOGRADARI I DESTILERI

OdRÀnA SKup{TinA

Redovna Godi{wa skup{tina Dru{tva vo}ara,vinogradara i destilera iz Star~eva, odràna je u subotu, 17.decembra, u Sve~anoj sali Mesne zajednice Star~evo. Ovom pri-likom usvojen je finansijski izve{taj, prikupqena je ~lana-rina i diskutovano je o raznim teku}im pitawima. Povod za ovajsastanak bio je dogovor o tome ko }e biti doma}in slaveDru{tva za slede}u godinu a ta ~ast pripala je Boìdaru Dim-itri}u.

Nakon zavr{ene sednice predsedni{tvo, ~lanovi i os-tale zvanice pridruìle su se koktelu koji je bio prire|en uprostorijama DVD-a.

* * *

PREDAVAWE O PÊLARSTVU

pOTREbA zA pO{umqAVAwEm

Dru{tvo p~elara iz Star~eva je, u Mesnoj zajednici,organizovalo predavawe o p~elarstvu i o problemima sa kojimase oni susre}u. Gost je bio predsednik Saveza p~elarskih orga-nizacija Vojvodine Stojan An|elkovi}. On je govorio o trenut-nim problemima sa kojima se p~elari susre}u, po~ev od p~eliwepa{e, plasirawa proizvoda, zdravstvenog stawa p~ela, do prob-lema nestajawa {uma.

- Prvo {to smo hteli da porazgovaramo to je problemVojvodine, a naro~ito je on izraèn u Banatu, a to je nestajawe{uma, pa mi èlimo sada da se ne{to malo od toga povrati, dado|emo do nekog procenta, a to je nekih 11 ili 12 odstopo{umqenih povr{ina. Mi smo sada na nekih pet ili {estodsto. U okviru tih povr{ina èlimo da tu {umu ~inemedonosne biqke - izjavio je An|elkovi}.

Govore}i o prinosu meda ove godine, predsednikDru{tva p~elara “Star~evo“, Kosta A}a istakao je da sunepovoqni vremenski uslovi doprineli mawem prinosu odo~ekivanog.

- Nismo imali nikakve vremenske uslove, lo{i vre-menski uslovi su uticali da p~ela nije mogla da radi. Kada jetrebalo da donesu bagrem bilo je ki{ovito, a ona se tadanajvi{e razvija- izjavio je A}a.

INICIJATIVA RESORA ZA KULTURU GV

KulTuRA nA pOKlOn

Mladi sugra|ani koji }e slede}e godine napuniti 18godina, od Grada }e na poklon dobiti vau~ere pomo}u kojih }emo}i da pose}uju kulturne doga|aje u Pan~evu. Gradski ve}nikza kulturu Nemawa Rotar kaè da je ova ideja, koja }e od narednegodine biti sprovedena u delo, poku{aj da se mladima ukaè nastare vrednosti.

- Ideja je da svi koji slede}e godine napune 18 godinadobiju na poklon od gradona~elnika, Grada i Gradskog ve}a jedanvau~er i pismo u kom se na{im sugra|anima ~estita ro|endan.Na taj na~in ̀ elimo da im ukaèmo na prave vrednosti iz kojihmi kao Grad stojimo. To su kulturni sadràji. Oni }e dobitiponudu da preuzmu vau~er u vrednosti od nekoliko hiqada di-nara i taj novac }e mo}i da utro{e samo na kulturne sadràje -odlazak u pozori{te, na koncerte klasi~ne i ozbiqne muzike ikulturne programe koje se de{avaju u institucijama kulture uPan~evu - naveo je Rotar.

Prema re~ima gradskog ve}nika za kulturu Nemawe Ro-tara, ova ideja je nastala po ugledu na praksu u Italiji i ne pos-toji razlog zbog kog se kulturi i na ovaj na~in, ne bi pridavalovi{e zna~aja i u na{oj zemqi.

Gasifikacija

Predavawe o p~elarstvu

êlnici Dru{tva



ODR@ANA ZAJEDNI^KA SEDNICA MZ I GRADSKOG VE]A

gradona~elniku predo~eni projektiPo~etkom meseca odràna je, po

prvi put uop{te, zajedni~ka sednicaSkup{tine Mesne zajednice Star~evo ipan~eva~kog Gradskog ve}a. U pratwigradona~elnika Pan~eva Sa{e Pavlova,bili su i ~lanovi Gradskog ve}a zaduèniza obrazovawe, selo i ruralni razvoj istambeno-komunalnu oblast.

Gradona~elnik Pavlov je èleoda se upozna sa projektima i inicijati-vama star~eva~ke mesne zajednice i to preusvajawa buzeta za narednu godinu.Star~evci su pred prvog ~oveka GradaPan~eva izneli sve projekte koje imaju ikoji su spremni za realizaciju. Po~ev oddruge i tre}e faze ure|ewa Trga neolita,{to se odnosi na deo na kome se nalazi pi-jaca ali i park u centru. Predstavqeni suprojekti Arheolo{ko-turisti~kog parkaNeolitsko Star~evo, muzeja, bicik-listi~ke staze kao i oni za rekonstruk-ciju i popravak nekoliko ulica u nasequ(Kestenova, Veqka Vlahovi}a,Vojvo|anska, Proletwa, Zrewaninska...).

- Svesni smo da smo dalekoodmakli u ure|ewu na{eg naseqa alièlimo da odrìmo postignuto pa i da un-apredimo ìvot u na{em mkestu i stogatraìmo podr{ku Grada - rekao je PetarAndreji}, ~lan Skup{tine MZ Star~evo.

Gradona~elnik je sa pa`womsaslu{ao ono {to su doma}ini imali dakaù a u diskusiji koja je usledila

iskazana je spremnost na saradwu mesneuprave i lokalne samouprave. Izdiskusije je proistekla i saglasnost da jepotrebno izraditi projektno-tehni~kudokumentaciju za rekonstrukciju fiskul-turne sale pri osnovnoj {koli a govorilose i o budu}em statusu javnih komunalnihpreduze}a u naseqenim mestima.

- Jedno od na{ih glavnih na~elaje pitawe decentralizacije. Svedoci steaktuelnih izmena zakonskih re{ewavezana za zakon o finansirawu lokalnesamouprave. Sve je to doprinelo tome daja sa svojim saradnicima opredelimo daobi|emo sve Mesne zajednice u naseqenimmestima - istakao je Sa{a Pavlov.

Na stolu je gomila projekata

Pristupili Srpskoj naprednoj stranci

Nakon sastanka sa gradona~elnikom Grada Pan~eva Sa{om Pavlovim, deo~lanova Skup{tine MZ Star~evo potpisao je pristupnicu Srpskoj naprednojstranci.

- Na posledwim izborima Star~evci su, sa vi{e od 50% glasova, nedvosmis-leno dali poverewe listi za parlament Republike Srbije koju je predvodio Alek-sandar Vu~i}. Istovremeno, dvotre}inskom ve}inom ukazali su, po {esti putzaredom, poverewe dosada{wem timu koji je vodio Mesnu zajednicu Star~evo a kojisam ja predvodio. Sinergija ova dva pobedni~ka tima jeste re{ewe i za budu}i razvojStar~eva. @elimo da svoja iskustva u razvoju lokalne zajednice ukqu~imo i u daqirazvoj Grada Pan~eva te se, stoga, pridruùjemo timu gradona~elnika Pavlova - iz-javio je Petar Andreji}.

Pored wega, pristupnicu SNS-u potpisali su i ~lanovi Skup{tine AntonDeniger, Mi}o Jakovqevi}, predsednik Skup{tine MZ Aca Dimitri}, predsednicaIzvr{nog odbora Vesna Radosavqevi}, Predrag Stankovi}...

Red vo`we ATP-a

Nedi} i daqe na ~elustar~eva~kog SPS-a

� Dana 4. novembra,odràn je sastanakMesnog odbora So-cijalisti~ke par-tije Srbije na komeje potvr|eno iodlu~eno da na ~elupartije ostaje idaqe Nedeqko Nedi} Ne|o. Za svojesaradnike Nedi} je predloìo a jedno-glasno su prihva}eni: za potpredsednika Vesna Dragojerac, za sekretara \okaDimitri} i blagajnik Radisav Igwa-tovi}.


Kako }e izgledatibuxet Grada Pan~eva za 2017.godinu?

- Buxet je uslovqensvim onim {to se de{avaloprethodnih godina. [to seti~e nekih strate{kih inves-ticija, za wih se uvek izdvajajusredstva iz kreditnogzaduèwa. Imaju}i u vidu dasmo se mi zaduìli u 2015. i2016. godini i to ne za malafinansijska sredstva, a da re-alizacija radova po osnovutih zaduèwa nije i{laodre|enom dinamikom iz vi{erazloga koje su izazvalepromene zakona u oblasti ur-banizma, izgradwe i svega za{ta je vezano dono{ewe pro-jektno-tehni~ke doku-mentacije. U trenutkukreditnog zaduèwa imalismo potrebnu dokumentaciju igra|evinske dozvole, me|utimizmenama zakonskih re{ewasvi ti projekti su morali ilida budu totalno rekonstru-isani ili dora|eni, ponovooveravani, a ponegde iponovno izra|ivani, {to jezatim zahtevalo izdavawenovih gra|evinskih dozvola{to je, opet, dodatno prolon-giralo rokove za po~etak re-alizacije poslova. Izmene uZakonu o javnim nabavkamauvele su i presporo reagovawena àlbe u javnoj nabavci, pasu i to bili procesi koji su us-porili dinamiku investicijaa samim tim i obim utro{enihsredstava.

Prioritet broj jedanu 2017. godini bi}e zavr{etakopremawa severne poslovnezone i tri ~etvrtine kred-itnog zaduèwa bi}e us-mereno u tom pravcu. U prvojfazi }emo raditi izradupotami{kog kolektora ~ija jeprocewena vrednost negde oko230 miliona dinara, a

neophodno je da se zavr{i kakobi se severna poslovna zonastavila u funkciju. Buxet za2017. godinu bi}e u dobromobimu mawi od ovogodi{weg,pre svega zato {to je ume|uvremenu do{lo i do iz-mena u Zakonu o finansirawulokalne samouprave koji jesmawio iznos sredstava kojise na osnovu poreza na zaradevra}a lokalnoj samoupravi.Bilo je 80%, a sada je 77%.Drugo, imamo velike obaveze,naàlost, zbog nekih lo{ihili nekontrolisanih odluka uprethodnom periodu. Moralismo da predvidimo odre|enasredstva prema sporazumu oreprogramu duga vezano zaApotekarsku ustanovuPan~evo. Svedoci smo i od-luke koja je svojevremeno biladoneta a vezana je za cenu bo-ravka dece u Pred{kolskoj us-tanovi “De~ija radost“. Sveto su mawa sredstva u buxetuza operativnofunkcionisanje samog Grada.Procena prihoda od stranestru~nih slu`bi je da }e bitiza oko deset do 15% mawe ost-vareni klasi~ni prihodi odporeza na imovinu, poreza nazarade i ekolo{ke takse.

Kad Star~evci moguda o~ekuju po~etak radova napijaci i Trgu neolita?

- Tu je bilo najvi{eproblema s Agencijom zaza{titu ponu|a~a, imali smotu prigovor jednog u~esnikajavne nabavke a prili~no dugose po wemu odlu~ivalo. Nadamse da }e ve} po~etkomgra|evinske sezone, u prvimdanima marta, po~etio radovi.Taj projekat se zna~ajnimsredstvima finansira izPokrajine a imaju}i u vidu irestriktivnost pokrajinskogbuxeta, bilo je veoma te{ko da

o~uvamo ta sredstva da ostanui daqe za Pan~evo odnosno zaStar~evo za taj projekat. Tosmo uspeli u prethodnih mesecdana. Dobili smo od Agencijeza za{titu prava ponu|a~aodgovor. Sad su sve nekepravno-formalne preprekere{ene ali nije odgovaraju}evreme da se sad u|e u radove.No, s po~etkom gra|evinskesezone, koje zvani~no po~iwe15. marta, po~e}e se i sa timradovima.

Kako ocewujete idejuo otvarawu Muzeja neolita uStar~evu i na koji na~in }eGrad pomo}i u tim nastojaw-ima?

- Definitivno je in-teres na{e lokalnesamouprave da do|e do re-brendirawa Pan~eva, dopromene slike o tome {ta jePan~evo. To radimo para-lelno na vi{e koloseka. Presvega, svakodnevnopoku{avamo da poboq{amoekolo{ko stawe u gradu, {to,mislim da smo u velikom deluuradili, pre svega zah-vaquju}i fabrikama ju`ne in-dustrijske zone ali i nekimzapo~etim, zavr{enim iplaniranim projektimavezanim za daqinsko grejawe iostale potencijalne izvorezaga|ewa u Pan~evu. Kadpromenite tu sliku, pogotovoekolo{ku, jer je ona najve}iproblem s obzirom da se grad idaqe mapira kao crna ta~ka,potrebno je da qude ne~imprivu~ete, {to moè da seradi na vi{e poqa. Mi topoku{avamo kroz otvarawe,pre svega, nekoliko visokoo-brazovnih institucija, da bigrad oìveo i da bismoprivukli {to vi{e mladihqudi, a nadam se tome ve}slede}e godine, a onda ne{to

{to je mo`da i najboqe, a to jeturizam. Pan~evo je bogataturisti~ka destinacija kojaima {ta da pruì potencijal-nim zainteresovanim turis-tima. To je pre svega gradskoindustrijsko nasle|e a tu je ineolit u Star~evu i procewu-jem da nismo toliko bogati damoèmo iz buxeta da izdvo-jimo tolika nov~ana sredstvada za kratak period pokaèmozna~aj tog prostora, ali ovegodine smo odlu~ili da po-lako, kroz Turisti~ku organi-zaciju Pan~evo, promovi{emona adekvatan na~in. Tu presvega mislim na ulaz uStar~evo i repliku neolit-skog naseqa. Planiramo i daod starog obdani{ta naprav-imo jedan prostor koji bi tre-bao, imaju}i u vidu ceoprojekat, da bude prva faza,jer neko ko bi koristio poten-cijalne biciklisti~ke stazekoje }e i}i rutom Eurovelo 6a koja prolazi i krozStar~evo, mo}i }e da svrati iupozna se sa velikom istori-jskom vredno{}u ovog kraja.Iz tih razloga to ocewujemveoma perspektivnim projek-tom i turisti~kim brendomPan~eva. Kojom }e dinamikomda se odvija ulagawe,stvarawe, projektno ost-varewe, zavisi}e od sredstava,ali mislim da u ovom trenutkubitno uraditi sve projektekoji su za tako ne{toneophodni. Mesna zajednicaStar~evo zna to vrlo dobro idobro radi na tim projektima,tako da }emo videti. Kolikobudemo imali novca mi }emoda isfinansiramo iz buxeta, apostojawe projektne doku-mentacije evropske fondove~ini mnogo dostupnijim.Evropa izdvaja prili~noozbiqan novac za ove namene,tako da }emo zajedno saStar~evom biti spremni daiskoristimo priliku koja }enadam se i da nam se ukaè daprivu~emo neka sredstva iz


Sa{a Pavlov,GRADONAÊLNIK GRADA PANÊVA

grad }e podràtistar~eva~ke projekte

intervju

Pi{e:

Violeta

Jovanov-Pe{tanac



me|unarodnih fondova zatako ne{to.

Me{tani Star~evanadaju se izgradwi bicik-listi~kih staza koje bi mogleda unaprede razvoj turizma uovom mestu. Ho}e li one bitiizgra|ene u narednoj godini?

- Naàlost, slede}egodine za to ne}e biti novcaiz buxeta. To su veoma za-htevne biciklisti~ke staze.Pogledao sam zahteve i pro-grame Mesne zajedniceStar~evo, slede}e godine go-tovo sigurno ne}e da se izdvojesredstva za izgradwu u tomobimu biciklisti~kih stazaali kada raspolaète buxetomili kada ste zaduèni zaizvr{ewe tog buxeta morateda gledate i stranu ekonomskeefikasnosti. Mislim da tomnogi moji prethodnici nisugledali. U ovom konkretnomslu~aju {ta zna~i ekonomskaefikasnost? Naime, GradPan~evo, zajedno sa Regional-nim razvojnim centrom Banat,Gradom Beogradom i poje-dinim lokalnimsamoupravama s podru~jaju`nog Banata, u~estvuje uprojektu izgradwe bicik-listi~kih staza koje se vezujuupravo za me|unarodni pro-jekat biciklisti~kih stazaEurovelo 6, tako da defini-tivno u~estvujemo u izraditehni~ke dokumentacije aonda pristupamo privla~ewusredstava iz me|unarodnihfondova, IPA fondova presvega, vezanih za preko-grani~nu saradwu ali i drugihfondova vezanih za oblastturizma i razvoja sporta, jer uEvropi biciklizam jezna~ajan sport. Da bismo biliefikasni, mislim da bi sred-stva iz buxeta trebalo da pre-namenimo u neke strate{kepravce razvoja koji po-drazumevaju u nekim narednimgodinama vra}awe tih sred-stava u buxet. A iskoristitime|unarodne projekte sobzirom da tamo ima novca zate namene, za izgradwuovakvih biciklisti~kihstaza. Mo`da i bude ne{toslede}e godine, ali poduslovom da se otvore nekifondovi preko kojih brzomoèmo da dobijemo neka op-erativna sredstva, ali iz grad-skog buxeta ne}emo izdvajatisredstva za izgradwu bicik-listi~kih staza.

U Star~evu su zain-teresovani za izgradwu novefiskulturne hale koja biimala dimenzije pogodne zaodigravawe odbojka{kih,ko{arka{kih i rukometnihutakmica. Da li }e i na kojina~in Grad podràti ovaj pro-jekat?

- Da, Grad je stavio ubuxet izradu projektno-tehni~ke dokumentacije zapro{irewe fiskulturne salelokalne osnovne {kole.Dokumentacija }e pokazatikoliko }e taj projekat dako{ta, pa }emo da vidimo,mo`da tokom godine, ukolikoneke od aktivnosti koje smoplanirali buxetom, a imamonajave, budu finansirane ilisufinansirane iz Republikeili iz Pokrajine, onda }e iz-gradwa odnosno pro{irewe tehale biti prioritet.

Kako }e u narednojgodini izgledati Va{ odnos,kao gradona~elnika, premanaseqenim mestima i ho}e lidobiti vi{e novca iz buxeta?Za koje namene?

- To je uvek problem.Ja sam uvek za razvoj nase-qenih mesta i uvek }u i biti,imaju}i u vidu da su kod nasnaseqena mesta zaista velikamesta po broju stanovnika.Zasluùju posebnu pa`wu, ato sam i dokazao, jer je Gradskove}e u pripremi buxeta zanarednu godinu obi{lo sveMesne zajednice. Deo Ve}a

koji sam ja predvodio je upravoobi{ao mesne zajednice nase-qenih mesta i definisali smomnoge potrebe tih mesnih za-jednica. Kroz analizu potrebamesnih zajednica koje smoidentifikovali u razgovorusa predstavnicima skup{tinamesnih zajednica uvideli smoda veliki deo tih potreba se ine zadovoqava na na~in kakooni to planiraju svojim nekimpredlozima za buxet. Nisu sveto samo investiciona sredstvakoja bi trebalo da se obezbedeiz kreditnog zaduèwa. Dostaje nekih sitnih stvari koje bipoboq{ale uslove ìvotakoji idu kroz neko teku}eodràvawe ili ~ak krozplanove rada preduze}a ujavno-komunalnom sektoru~iji je osniva~ Grad Pan~evo.[to se ti~e krupnijih pro-jekata, tu imamo uglavnom dvevrste zahteva: za izgradwu ne-dostaju}e kanalizacionemreè i za poja~anoodràvawe puteva u samimnaseqenim mestima. Krozjavno-privatno partnerstvo,koje podrazumeva i izradu ne-dostaju}e kanalizacionemreè i izgradwu javnihputeva koji su u nadle`nostilokalne samouprave, mi }emote potrebe sela da zadovo-qimo. Teku}e potrebe }emozadovoqavati i kroz izdva-jawe iz nekih drugih oblasti,kao {to je oblast sporta jervidim da sportski klubovi u

naseqenim mestima su jedanveoma bitan faktor jerprivla~e najve}i broj dece,animiraju ih i prave im jedanboqi i ispravniji pogled nadru{tvo koje ih okruùje,tako da shodno tome upravoradimo na izgradwi ilirekonstrukciji postoje}ihotvorenih sportskih terenapo naseqenim mestima.

Odràvawe atarskihputeva i kanalske mreè unaseqenim mestima je tako|evrlo bitno, jer }e tako poqo-privrednici nastaviti daìve u svojim naseqenim mes-tima jer je to kvalitetna in-frastruktura vezana zawihovu osnovnu delatnost, zabavqewe poqoprivredom.Ima puno sitnih stvari kojemogu da doprinesu kvalitetni-jem ìvotu u naseqenim mes-tima. Uvek smo gledali danekako izbalansiramo tadavawa prema mesnim zajedni-cama ali moramo uvek daimamo u vidu jednu situacijukoja je nelogi~na, imaju}i uvidu sam izborni proces.^lanovi skup{tina mesnihzajednica su jedini koji su uizbornom procesu birani naime i prezime, a to su qudikoji imaju najmawaovla{}ewa. A imaju,verovatno, najve}i pritisak sobzirom da su u neposrednijemi svakodnevnom kontaktu sasvojim bira~ima. Znamo to dacenimo i po{tujemo, ali

Sa{a Pavlov


(nastavak intervjua saprethodne strane)

moramo malo da izbalansir-amo davawa prema naseqenimmestima, da svuda bude podjed-nako, da svako moè da vidimakar taj jedan korak koji seu~ini napred. Ovu praksu daobilazimo mesne zajednicekoju smo zapo~eli u ovom bux-etskom procesu nastavi}emo islede}e godine. Obe}ao samsvima da }emo najmawe jednomkvartalno biti prisutni naterenu da bismo operativnijesagledavali potrebe. Na tomoperativnom nivou mislim da}emo mnogo brè i efikasnijeda re{avamo stvari, jer buxet

je jedna troma pravno-for-malna stvar koja je ~estoizloèna promenama uslednekih kretawa, i uvek napo~etku godine imate ne~ijenezadovoqstvo. Uvek }e nekore}i da je jedno naseqenomesto dobilo vi{e, drugomawe, pri ~emu ne gledaju{irinu svega toga i promenekoje mogu tokom godine da nas-tupe. Sve ovo {to se radi okostrate{ke infrastrukture usamom gradu, severna poslovnazona ne}e da zapo{qava samoPan~evce iz Pan~eva, ve} iPan~evce iz Jabuke, Glogowa,Star~eva... tako da mislim daje bitno uraditi neke kapi-

talne infrastrukturne pro-jekte koji }e verovatno darezultiraju time da neki pro-jekti u naseqenim mestimane}e, mo`da, da se realizuju

o~ekivanom dinamikom alikad krenu da se vra}aju sred-stva u buxet, onda je mnogolak{e realizovati projektevezane za naseqena mesta.

Novogodi{wa ~estitka gradona~elnika Pan~evaSa{e Pavlova ~itaocima “Star~eva~kih novina“:

� Svim ~itaocima va{eg lista, na prvom mestu, èlim dobrozdravqe, sre}u i uspeh na privatnom i poslovnom planu ali istrpqewe. Voleo bih da na{i sugra|ani budu realni u jednomsvetu koji je sve mawe i mawe realan i koji prouzrokuje mnogepo{asti koje naru{avaju celo ovo dru{tvo. @elim im str-pqewe jer znam da }e sve do}i na svoje mesto, samo moramo dato sa~ekamo i zajedno radimo na tome da napravimo boqeokruèwe. @elim im vi{e dobrih i pozitivnih misli i vi{equbavi jer samo tako mogu da proisteknu pozitivne misle kojenas mogu sa~uvati od lo{eg okruèwa.

ODR@ANI JEDANAESTI ”GA[INI AKORDI”

nagrade oti{le u Ariqe i zagrebJedanaesti me|unarodni Festival akusti~ne gitare

“Ga{ini akordi“ odràn je u subotu, 17. decembra, u Domu kul-ture u Star~evu, a pored pomenute ustanove, u organizaciji man-ifestacije u~estvovao je i Kreativni kulturni klub.

Najpre je legendarni otorinorokenrolog Branislav\ekovi} \eka, kao ovogodi{wi predsednik ìrija, pozdravioprisutne, a potom je usledio revijalni nastup pobedni~kog sas-tava s posledweg festivala, sa~iwen od mladih polaznikapan~eva~ke {kole “Gitarta“, koje je predvodio wihov u~iteqZoran Ili}.

U takmi~arskom delu se, sa po tri numere, predstavilodvanaest izvo|a~a iz zemqe i inostranstva. Nakon toga, dok susabirani glasovi osmo~lanog stru~nog ìrija, publiku jeurnebesno duhovitim pesmama zabavqao zagreba~ki kantautorMiki Solus, jo{ jedan od nekada{wih laureata festivala.

Na kraju su javno predstavqeni svi glasovi ìrija ipublike u kategoriji za najboqu interpretaciju, {to je poevrovizijskom modelu pa`qivo ispra}eno na video-bimu, nakojem se, ve} na pola glasawa, jasno videlo da je ubedqivonajvi{e poena sakupio Ice Cream Man iliti Mi}a Popovi} izAriqa. Iza briqantnog bluzera na{ao se originalni virtuoziz Zagreba - Ogwen Ba{i}, pod pseudonimom “ûdnore|e“, atre}i je bio tro~lani sastav “Hotel Makedonija“, ~iji jefrontmen poznati majstor ironije i multiumetnik - IvanTobi} iz Smedereva. I nagrada za najboqu autorsku pesmuoti{la je u Hrvatsku - lucidnom Ba{i}u.

J. F.

Najboqi muzi~ar ove godine: Mi}a Popovi},prima nagradu od predsednika ìrija, Branislava

\ekovi}a \eke

Gost iz Zagreba osvojio je drugo mesto:Ogwen Ba{i} (gore)

Tre}eplasirani:Hotel Makedonija (levo)



ANKETA SN: Kako }ete provesti praznike?

Druèwe je na prvom mestu Druèwe je na prvom mestu Ve} je uveliko vreme slavskih i prazni~nih dana. Jedan Boì}, drugi Boì}, Nova godina, a tu su i slave... Star~evci }e

sve ove praznike provesti me|usobno se pose}uju}i i druè}i se. Tako i treba

Radi{a Mihailo, Emilija Ivo{evi}, Sneàna Ore{kovi}, Sa{a Filipovi}

Zvonimir Pavli}, Vesna Terzi}, Branko Dragojevi}, Janko Kvo~ik

Zvonimir Pavli}:- Boì}ne i novogodi{wepraznike }u provesti kodku}e, u krugu porodice. Po{tosam ~lan Crkvenog odborarimokatoli~ke crkve uStar~evu, zaduèn za kul-turne programe. Angaòvaosam se da, 26. decembra,priredimo Boì}ni koncertza sve Star~evce u crkvi Sve-tog Maurica.

Vesna Terzi}:- Novu godinu }u provesti naZlatiboru sa dru{tvom. Daniproslave se nastavqaju doBadwe ve~eri koju }u, tako|e,kao i svake godine, provestisa drugarima, dok }u Boì}provesti u krugu porodice,tradicionalno. To su miplanovi za zimski odmor kojipredstoji.

Branko Dragojevi}:- Predstoje}e decembarske ijanuarske praznike }uprovesti u krugu porodice.Obilazi}emo {to vi{ezabavnih programa koji su uponudi, {to u Beogradu, {to uPan~evu, koliko finansijebudu dozvoqavale. Nakonsvega sledi Boì} uz tradi-cionalni porodi~ni ru~ak.

Janko Kvo~ik:- Tokom godine radim u Make-doniji a kao i svake godinegodi{wi odmor u decembruprovedem u Star~evu. Po{toslavim rimokatoli~kiBoì}, kod mene dolaze mojiprijateqi, pravoslavci, takoi ja odlazim kod wih napravoslavni Boì}. Novu god-inu }u provesti sa prijate-qima.

Radi{a Mihailo:- Predstoje}e praznike }uprovesti sa drugarima kao isvake godine. Rimokatoli~koBadwe ve~e i Boì} provedemkod prijateqa koji slave 25.decembra, Novu godinu tako|eproslavqam sa prijateqima aonda na Badwe ve~e i Boì}dolaze drugari kod mene. Mis-lim da se sve lepo uklopilojer qudi treba da se druè a neda se dele po veri.

Emilija Ivo{evi}:- Uglavnom sve praznikeprovedem radno, po{topravim torte i sitne kola~e.Novogodi{we prazniketradicionalno provedem saprijateqima, uglavnom uku}noj atmosferi dok Badweve~e i Boì} proslavim u

krugu porodice, sa sinom,kome obavezno priredim nekopoklon-iznena|ewe.

Sneàna Ore{kovi}:- Boì}ne praznike }uprovesti u krugu porodice,slavim rimokatoli~kiBoì}. Badwe ve~e }u naravnoprovesti sa de~kom i prijate-qima koji kod mene dolazesvake godine. Novogodi{wepraznike jo{ nismo odlu~iligde }emo provesti ali ne{to}e se ve} desiti. Pravoslavniboì} }u provesti kod de~ka,u porodi~noj atmosferi.

Sa{a Filipovi}:- Novogodi{we praznike }uprovesti u krugu porodice sa

suprugom, decom, majkom ibratom koji je do{ao iz Fran-cuske. Boì}, tako|e, u kruguporodice a Badwe ve~e }emotradicionalno provestinapoqu, u kraju, gde svake go-dine palimo vatru i kuvamovino i tako u dru{tvu do~eku-jemo najve}i hri{}anskipraznik.

GoranMilo{evi}

HO]ETE “STARÊVA^KE NOVINE“

NA KU]NU ADRESU?***

Ukoliko èlite da “Star~eva~ke novine“dobijate na ku}nu adresu, obratite se

redakciji SN ili u MZ Star~evo (tel. 631-144). Uplatom po{tanskih i

tro{kova slawa od 40 dinara po primerkuobezbedi}ete redovno dobijawe

“Star~eva~kih novina“ na va{u ku}nuadresu ili na adresu onoga kome èlite da

ih po{aqete bilo gde u svetu!

23 godineSS tt aarr ~~ ee vvaa ~~kkii hhnn oo vvii nnaa




O Star~evcima- Stevan Tonkovi}, ratar

Stavan Tonkovi} ili kako su ga svi zvali [teva,ro|en je davne 1920. godine u Star~evu od ocaIvana Tonkovi}a i majke Kate, ro|ene Toma{i}.îka [teva imao je jo{ brata Blaà (1921.) isestru Maru, udatu Poqak (1927.). Tonkovi}ova ku}a bila je ranije u Dowem kraju u dana{woj UliciBorisa Kidri~a “kod krsta“, da bi se kasnije ~ika Bla` sa svojomfamilijom i roditeqima preselio u novu ku}u koju su sagradili naplacu na uglu ulica Borisa Kidri~a i Letwe, negde {esdesetih go-dina pro{log veka. ̂ ika [teva, za razliku od svog brata i sestre,oènio se relativno rano u dobi od dvadeset godina i to pred samDugi svetski rat s Milkom ro|. Saborski, jedinicom, }erkomMarka Saborski i Veronike Fronke ro|. Negovan, koja je prilikomsklapawa braka imala samo petnaest godina, {to za tada{westar~eva~ke prilike nije bilo ni{ta neobi~no. Jedina meni nepoz-nanica je {to u maticama pi{e da je brak sklopqen u Beogradu, aprema iskazima nina Milke i kako ona kaè odmah je bila “upreg-nuta u am“, {to bi zna~ilo da je do{la u ku}u gde je bilo punoposla, jer pored svekra i svekrve, tu je bio jo{ i neoèweni Bla`, ai trinaestogodi{wa Mara. Nekako su proìvili ratne godine ipred sam kraj rata ~ika [tevi i nina Milki rodila se prvo }erkaAna (1944.), a 1947. godine rodio se i sin Josip ( Joso ). Ne znam sasigurno{}u kada su se ~ika [teva i nina Milka preselili u Gorwikraj u Saborskovu ku}u tj u rodnu ku}u nina Milke. Pret-postavqam da je razlog bila smrt nina Milkinog tate Marka 1952.godine, pa da imawe Saborskih ne padne na teret baba Fronke i ve}ostarelog deda Pere i babe Franciske, red je bio da brigu preuzmu[teva i Milka. Oboje su bili radi{ni, familija je i ekonomskinapredovala, a bila je i Saborskova dobra podloga. îka [teva jebio dobar gospodar. Uvek je imao dobre kowe a i dobru opremu te jeslovio za naprednog poqoprivrednika. U svemu mu je bila ninaMilka velika podr{ka, a i sama je uz pomo} svoje mame baba Fronkedoprinosila ekonomskom ja~awu familije. Naro~ito su bili poz-nati po uzgoju gusaka, a koje je nina Milka u jesen klala i sve pro-davala u Beogradu. Koliko su ekonomski oja~ali jasno je bilo kadasu 1958. godine sru{ili staru Saborskovu ku}u na uglu Ive LoleRibara i Zimske, te na istom mestu napravili novu, a koliko mise ~ini iz vlastito ispe~ene cigle.Osim uobi~ajenih ratarskih kultura, bavio se ~ika [teva ibostanom, a dràli su jo{ i vinograd u detelinama i to u dobakada je ve}ina qudi vinograde ve} iskr~ila. îka [teva i ninaMilka razmi{qali su i o budu}nosti svoje dece. Nisu èlili daim se deca pate kao oni sami, jer poqoprivreda je fabrika podvedrim nebom i nema sigurnosti, bar u to doba nije bilo tako iz-gledno, a dràvna sly`ba je ipak bila sigurna, tako da su se i Anai Joso {kolovali. îka [teva je bio i dru{tveno angaòvanaosoba. Nakon Drugog svetskog rata, odmah po oslobo|ewu, bio jejedan od osniva~a Fudbalskog kuba “Borac“ u kojem je igrao i mla|ibrat Bla`. Koliko su bili ceweni igra~i kazuje i ~ast da im sepoveri ~uvanje fudbalske lopte, koja je u to doba bila posebnadragocenost. Iako je ̀ iveo urednim ̀ ivotom i niko ne bi o~ekivaoda }e se neke stvari dogoditi, pa niti on sam nije mogao verovatida se to wemu doga|a. Negde 1966. godine po~eo je pobolevati, te sumu ustanovili rak èluca. Tada sam se ja prvi put susreo s tombolesti, tj. takvim nazivom, iako je do tog doba bilo sli~nih iliistih slu~ajeva, ali ih niko nije tako nazivao. Znalo se je da odtakve bolesti nema leka, ali su svi sva{ta poku{avali ali nijebilo pomo}i. Bolest je napredovala, da bi na koncu svladala ~ika[tevu 1967. godine. Tako nas je ~ika [teva napustio u svojoj~etrdesetsedmoj godini ìvota, mlad, jo{ u naponu snage, nedo~ekav{i da upozna unuke. Mogao nam je jo{ puno toga ostaviti. Pokopan je na Rimokatoli~kom grobqu u Star~evu.

Zdravi i ìvi bili, va{Vinko Rukavina

Crtice izpro{losti *139

� Odlazi jo{ jedna godina. Malodu{ni kaù - bila, neponovila se. Ali ima i onih kojima je ~a{a uvek do pola puna, ane prazna. Za wih }e odlaze}e leto ostati u sasvim pristo-jnom se}awu. Uvek je zanimqivo kada se te suprotstavqenegrupacije susretnu. Recimo, na do~eku nove ili ispra}ajustare...

U epizodi: A sad, malo brigu na veseqe!

Tra~oslava (u prednovogodi{wem kafanskom ambijentu): - E, mojkom{o - i {ta si se smrkno?! Vi’{ kako lepo gudaju ovi muzikanti- daj da odigramo jedan stiskavac i udarimo brigu na veseqe...[e{irxija (tu`nog pogleda u prazno): - Ta, idi, bre, lepakom{inka - di sam ti ja za igru. Aj’ {to sam mator, aj’ {to mi sevau krsta, al’{ta da radim s onim jadom u ambaru {to ga mi{i jededu.A traktor~e ne vredi vi{e popravqati.. Lepo sam isplanir’o dapozarim novi polovni... I kako }u ja dogodine da orem?!Tra~oslava: - Ma, daj de, kom{o, re{i~e se se to nekako. Batalitugu, Nova godina jeee...Grmaq (vidno nakresan, dobacuje s drugog stola): - Dela, jedragospoja, pusti matorog, jerbo je opasno zaribo. I |e je on takokilav za stiskavac; za to treba mu{ka ruka, kosti da izlomi...Premda, pla{im se da i tvoje nisu krte, strah me da ne krcnuako se malo uzbu.., ovaj razigram. Bo’me, men’ treba {togo|~vr{}e! (spazi u blizini jednu prezgodnu estradno doteranu om-ladinku) Eee, ovako ne{to bi pasovalo! A, je l’ mala - bi l’ tijedan pravi muèvni tango?Sponzorojka (jedra, napupela, dekoltirana, ali sama za stolom): -’Si, bre, normalan, matori! To {to moj ~k-ode malo kasni, nije ra-zlog da se ti odma’ lepi{. A i ko to tvoje smarawe danas jo{ igra...Grmaq: - Pa, ba{ malo kasni, nema ga ve} dvije ure! A, tango -to ti boqe, mantele, od onijeh stvari. To mu do|e kao adrelaninravan skoku iz padobrana...Student (za susednim stolom, tako|e, sam...): - Izvinite {toometam muèvno udvarawe, ali kaè se maltene i adrenalin...Grmaq: - E, vi|e derleta, ti }e{ men’ u~it’. Da si neka mom~inasad bi s tobom sjedelo tuce ̀ ena. Ja sam ih u tijem god’nama cep’osam k’o bukve i samo loìo vurunu. E, gle, oni danas - svi samitule u svoje ~a{e. I to za ovaki praznik?!Student: - Za va{u informaciju, dru{tvo samo {to nije, a ko-liko vidim i vi ste sami...Grmaq: - Da, i nikako da stignu ve} dvije ure... Ma, {to vi znate!Ja sam ti izgustiro {to ti ne’{ za {es’ ìvota. Nema{ ti pojmakako se u staroj Jugi do~ekivalo novo qeto - do|em s jednom,zavr{im s petom. âk sam i ~uvenom Zdravku ôl’}u }apiodjevoj~’cu. I on se posle vazda àlio kako za wega nema ène ucijeloj Jugi. E, otad vi{e nema ni za mene, {mrc...Svi zajedno: - [mrc...Grmaq: Al’ ne treba se ne nervirat’ - ni oko èna, ni oko para,ni oko posla... Jedan je ̀ ivot, ̀ ivio optimizam - pi}e za cijelukavanu! I muzikanti - je l’ more ona moja od nare~enoga Zdravkaza udarawe brige na veseqe...Svi zajedno: “Pjevam dawu, pjevam no}u, la, la, la...“...

Svi su oni tako, slu~ajno ili namerno, ali, ipak, za-jedno, bez obzira na sve razlike nastavili da veruju u Nove go-dine...

Ah, da, umalo da zaboravim - u star~eva~koj op{tinini{ta novo, osim {to je udario minus; podeqeni su paketi}imali{anima o Svetom Nikoli, napredwaci se postizbornopoja~ali, odràni su jo{ jedni “Ga{ini akordi“ a i amater-sko pozori{te pripema jo{ jednu predstavu. Nakon uspeha“Sumwivog lica“, Star~evcima }e se sasvim sigurno dopastii “Zla èna“...

UUOOPP[[TT(in)(in)AAVVAAWWEE

uuOOPP[[TTIINNAAvawevawePi{e: Jordan Filipovi}



Duwa Savanovi} jero|ena 1989. godine u Pan~evu.Osnovnu {kolu je zavr{ila uOmoqici, sredwu {kolu jezavr{ila u pan~va~koj gim-naziji da bi se daqe {kolo-vala u Politehni~kojakademiji u Beogradu. Danas jeDuwa inèwer grafi~ketehnologije. Po zavr{etkufakulteta neko vreme jeradila u novinskoj agenciji“Blic“ u Beogradu a zatim jedobila radno mesto u svojojstruci u recikla`nom centru“Boì} i sinovi“ u Omoqici,gde i danas radi. Posao joj jeomogu}io da puno putuje uciqu {irewa recikla`nemreè i podizawu svesti qudio bitnosti reciklaè. Nekrije radost {to je uspela daspoji posao i li~no zadovo-qstvo.

[ta je na va{e deti-wstvo ostavilo najja~i uti-sak?

- Na moje detiwstvoje sigurno naja~i utisak qubavprema sportu koja ni danas nejewava. Za to je odgovoran mojotac, zbog wega sam zavolelafudbal da sam ~ak kao gimnaz-ijalka bila golman u {kol-skom timu. Pored fudbalatrenirala sam i odbojku, nede-qom, kada ne radim,a nisam naputu, obavezno odigram neko-liko setova sa starom ekipom,~isto rekreativno. Treniralasam i ko{arku iako za tajsport nikada nisam imaladovoqnu visinu ali kao uìvotu, qubav ponekad umebiti ja~a od mogu}nosti.

Vrlo rano ste se za-poslili recite nam ne{to otome?

- Posao zna~i sig-urnost i nezavisnost ~oveku.Jo{ dok sam imala radnenavike po zavr{etku {kolo-vawa sam se zaposlila u novin-skoj agenciji “Blic“ uBeogradu, me|utim kasnije samkonkurisala u recikla`nomcentru “Boì} i sinovi“ uOmoqici gde sam dobilaposao u struci. Oduvek samèlela da se bavim dizajnom,

tehnologije sam upisala jer suone predstavqale jedanzaokruèn proces u grafici.Ono {to dizajner smisli,tehnolog realizuje, i u tomsmislu poznavawe tehnologijaodre|uje moje dizajnerskemogu}nosti. U svakom slu~ajuprezadovoqna sam poslom kojivolim a pritom mogu daiskaèm svoju kreativnost.

Rekliste dapodignete svest gra|anima ova`nosti reciklaè?

- Bitnost reciklaèje od velikog zna~aja kada je upitawu za{tita ìvotne sre-dine a pritom gra|ani mogu ida zarade. Recimo recikla`nicentar “Boì} i sinovi“ sebavi reciklaòm svihaparata koji rade na struju ilibaterije. Mi smo tako|e jed-ina firma u Srbiji koja re-ciklira dotrajale sijalice.Bitno je da qudi razmisle prenego {to bace neki ure|aj kojiim vi{e ne koristi u ku}i ami radimo na tome da razvi-jemo mreù na teritoriji celeSrbije.

êsto idete naposlovna putovawa?

- Do{li smo do na-jlep{eg dela posla koji radim.

Posao koji obavqam je pred-stavnik marketinga igrafi~ki dizajner, to mi sadruge strane dozvoqava dakreiram svoja poslovna puto-vawa {to je najlep{i deoposla. Tako sam poslom bila uDubrovniku, Trebiwu,Vi{egradu… Naravno prop-utovala sam celu Srbiju, go-tovo da ne postoji grad u komenisam bila a sve u ciqupro{irewa mreè i podizawusvesti gra|ana o zna~aju re-ciklaè. Koristim svaki slo-bodan trenutak da o privatnojreìji negde otputujem, takosam posetila Rim, Firencu,Krivi toraw u Pizi, Prag ijo{ mnogo gradova i dràva.Najsveìji utisci su izBarselone, dugo }u se se}atiparka Gueq, ku}a Mila i Ba-tiqo…

Planirate daupi{ete specijalisti~kestudije?

- U toku naredne go-dine upisujemspecijalisti~ke studije na re-cikla`nim tehnologijama,kako bih se usavr{ila uoblasti u kojoj radim. [to seti~e planiranih putovawa,posle specijalizacije plani-

ram da odem avionom doStokholma, posle nekolikodana brodom u Talin pa izwega vozom u Sankt Peter-burg. Ostaje mi samo da u dan-ima koji dolaze detaqnoisplaniram sve {to samnabrojala.

Kakvi su vam planoviza budu}nost?

- Planove za bliùbudu}nost sam ve} nabrojala a{to se ti~e daqe budu}nostiplaniram da se zadrìm u Re-cikla`nom centru. Sankt Pe-terburg sam zavolela iz pri~anekih poznanika koji su tamove} bili a i na internetu se otom gradu moè dosta in-formisati. Planiram danapredujem i usavr{im posaodo krajwe granice, naravnoidaqe }u svo svoje slobodnovreme tro{iti na putovawa udaleke gradove i zemqe.

Goran Milo{evi}

Duwa Savanovi}

Lice s naslovnice: Duwa Savanovi}, inèwer grafi~ke tehnologije

Spoj posla i zadovoqstva

23 godineSS tt aarr ~~ ee vvaa ~~kkii hhnn oo vvii nnaa


Vladislava Vojvodi} Pipi,Plesni klub “Balerina“:

- Za po~etak, èlim svim ìte-qima Star~eva sre}nu i uspe{nu 2017.godinu. Na kraju 2016. godine obi~aj jeda se osvrnemo i sumiramo rezultate. Uovoj, sada ve} protekloj 2016. godini,moèmo se pohvaliti premijerombaletske predstave “Alisa u Zemqi~uda“ povodom 25 godina postojaqaKluba, koja je premijerno izvedena na junskom koncertu na ve-likoj sceni Centra za kulturu Pan~evo, posle odli~ne premi-jere na kojoj je u~estvovalo 160 balerina uzrasta 2-16 godina.Cela godina je protekla u radnoj atmosferi po~ev od Zimskogkampa “Aktivan zimski raspust“ gde su po~ele pripreme zatakmi~ewa: Be~ open 2016 i Vr{ac Gran pri 2016. Nakon toga,najmla|e balerine su u~estvovale na karnevalu u Omoqici naDràvnom prvenstvu Srbije koje je odràno u Novom Sadu, In-ternacional dens openu - Zagreb 2016, a zatim je u junu usledilointernacinalno takmi~ewe u Jagodini. Balerine su imaleveoma uspe{nu godinu sa velikim brojem dràvnih i me|unaro-dnih prvaka. Nakon naporne sezone takmi~ewa napokon su se ba-lerine lepo zabavile dva dana na Pan~eva~kom karnevalu.Odmora nije bilo ve} je odmah posle toga do{lo vreme za Letwikamp Div~ibare pod nazivom “Aktivan letwi raspust“. Kao isvake godine balerine su uìvale u manifestaciji “Boje ruja“Planinarskog dru{tva “Jelenak“. Drugog vikenda decembrameseca balerine su osvojile veliki broj medaqa na internaci-nalnom takmi~ewu koje je odràno u hali “Vlade Divac“ uVrwa~koj Bawi. U toku su pripreme za premijeru baletske pred-stave “Meri Popins“ koja }e se premijerno odigrati na Velikojsceni Centra za kulturu u Pan~evu 28. janura naredne godine.Planovi za 2017. godinu su - da star~eva~ke balerine odbranetitulu dràvnih i evropskih prvaka.

Zvonko Pavli}, Crkveni odbor crkveSveti Mauricijus:

- Tokom godine koja polakozavr{ava, katoli~ka crkva SvetiMauricijus u Star~evu je, pored re-dovnih crkvenih aktivnosti ~esto imalagostovawa vrhunskih muzi~ara ozbiqnei duhovne muzike. I na samom kraju go-dine, 26. decembra, planiramo Boì}nikoncert na kome }e nastupiti muzi~ke{kole iz Beograda, “Mokrawac“ i “Stankovi}“, odsek za solopevawe, uz pratwu profesora na orguqama i klaviru. Ovi kon-certi }e biti u planu i tokom naredne godine.

Crkveni odbor crkve Sveti Mauricijus ~estitaBoì} i Novu godinu svim ìteqima Star~eva.

Bojan Radosavqevi}, PredsednikKo{arka{kog kluba “Borac“:

- Moèmo slobodno da kaèmoda je 2016. godina bila ko{arka{ka, tojest jedna od najuspe{nijih za KK“Borac“.

Ko{arka{ki klub “Borac“ jetokom ~itave godine, kao i prethodnih,bez pauze radio a najve}i akcenat jestavqen na rad s najmla|ima, decomuzrasta od 2000. do 2010. godi{ta. “Borac“ je star~eva~kuko{arku predstavio na razli~itim mestima i na aktivnostima.Tako su pioniri u Regionalnoj ligi od januara do aprila zauzelitre}e mesto a mla|i pioniri su, tako|e, zavr{ili na tre}ojpoziciji Kvalitetne lige Vojvodine, {to je veliki uspeh. Se-niori “Borca“ su se takmi~ili u Regionalnoj ligi gde je iz

ju`nog Banata u~eestvovalo 12 klubova. KK “Borac“ je organi-zovao besplatan odlazak za sve ~lanove kluba na utakmice ubeogradskoj areni za kvalifikacije za Olimpijadu izme|u Sr-bije i Angole i Srbije i ê{ke. Tako|e je, kao i prethodnih go-dina, organizovan odlazak na pripreme na Div~ibare za svu decua organizovan je i turnir u basketu devetu godinu zaredom. Svi~lanovi kluba su od kluba besplatno dobili klupski duks idresove.

Od septembra, “Borac“ je prijavio kadete, pionire imla|e pionire za takmi~ewe gde je jedan od retkih klubova kojise takmi~e sa svim selekcijama, dok se mla|i pioniri i daqetakmi~e i trenutno su na drugom mestu na tabeli. Odigrano jedosta prijateqskih utakmica a “Borac“ je u~estvovao na triturnira: jedan u Beogradu, 16. memorijalni “Rajko @iì}“,zatim u Pan~evu - “Dani prijateqstva“ i u Omoqici na “Danimaporodice“. U posetu klubu bili su: tuni{ka reprezentativkaManel Amer i Milosav Reqin, kordinator i trener ispredko{arka{kog saveza Srbije.

Sve u svemu, kada sagledamo, 2016. godina je bila veomate{ka ali uspe{na. Nadamo se da }emo i daqe istim tempomnapredovati, a ovim putem se zahvaqujemo svim ~lanovimaKluba i roditeqima na ukazanom poverewu. Svim Star~evcimaèlimo uspe{nu i boqu 2017. godinu, uz sportski pozdrav.

Marko Ivo{evi}, na~elnik Odreda izvi|a~a “Nadel“:- Iza star~eva~kih izvi|a~a je

jo{ jedna uspe{na godina. Tokom godinesmo ostvarili oko 120 edukativnih sas-tanaka i preko 50 aktivnosti. Izme|u os-talih tu su i 38 edukativnih poseta iizleta, kao i {est izvi|a~kihtakmi~ewa sa kojih je doneto isto to-liko pehara. Tako|e, pomogli smo orga-nizaciju tri lokalne i tri gradskemanifestacije, uredili smo plato ifasadu Doma kulture, kao i sanaciju dela krovne konstrukcijei tavanice, ~ime je otklowen deo problema, dok se ovo pitawene re{i. Ova akcija je od strane Regionalnog volonterskog cen-tra progla{ena za najboqu volontersku akciju u 2016. godini.Na me|unarodnom planu, oja~ali smo saradwu sa izvi|a~ima izGr~ke, sa kojima su najavqeni planovi i u narednoj godini apored wih ostvaren je i kontakt sa izvi|a~ima iz Hrvatske,Makedonije i Bosne i Hercegovine. Za uspehe i predan rad i ovegodine smo dobili presti`no priznanje na saveznom nivou -“Odred orlova“ a na{a Lara Tomi} dobila je priznawe“Izvi|a~ orao“. Tako|e bih izdvojio kao veliki uspeh i osni-vawe jata u Pan~evu. Ono {to posebno raduje sve ~lanove [tabaodreda, koji su za ovaj uspeh i najzaslu`niji, to je da se sa svakogizvi|a~kog sastanka ili aktivnosti svi vra}aju barem malosre}niji i boqi nego {to su do{li.

Lepo detiwstvo i jo{ lep{e odrastawe, èlim svimmla|im Star~evcima a onim malo starijim, èlim da se pre-puste prirodi i ìve u skladu sa wom. Sre}ni praznici!

Marko Ivo{evi}, predsednik udruèwa “Pagus“:- Teku}a godina je za Udruèwe bila prili~no

uspe{na. Formirali smo dobar tim i pove}ali broj aktivnosti.Kao najbitnije izdvojio bi da je na{ projekat “Kulturna staza“na temu Banatske vojne granice, prepoznat od strane Gradske up-rave i Turisti~ke organizacije Pan~eva, pa je u toku real-izacija prve faze. Kao {to je poznato, tokom trajawa perioda“Granice“ uspostavqena je organizacija naseqa, puteva, melio-racionih kanala, kao i formirawe oranica, {to je dovelo doizgleda predela kakvog danas poznajemo a koji nam mnogo togapruà. Iz tog razloga, ideja je da se lokalne znamenitosti kojesu nastale u ovom peridu, proistekle iz tog sistema ili asoci-raju na wega, poveù u jedan nov turisti~ki proizvod koji za ciqima o~uvawe kulturne tradicije Banata uz razvoj turizma u nase-qima van gradskog jezgra.

NOVOGODI[WE poruke




Tako|e, ukqu~ili smo se oko razvoja ideje turisti~kogproizvoda “Neolitsko Star~evo“. Ta ideja daleko prema{ujelokalni zna~aj, pa je za na{e mesto veoma va`na. Nadamo se da}e se i ona u velikoj meri realizovati naredne godine.

Svim stanovnicima Start~eva èlimo sre}ne pred-stoje}e praznike! ûvajmo ono {to imamo!

@eqko Rado~aj, Tambura{ki orkestar“Neolit“:

U godini koja nas polakonapu{ta, Tambura{ki orkestar “Ne-olit“ je ostvario za nas bitne i va`nerezultate. Pored gostovawa u Bawalucii Kratovu, u Makedoniji, iza Orkestrastoje i dva me|unarodna festivala. Jedanje bio u Deliblatskoj pe{~ari gde je na{orkestar osvojio prvo mesto i drugi fes-tival je tradicionalni, u Star~evu, gde smo bili drugi. Poredtoga, bilo je gostovawe u Rumuniji kao i na kulturnim mani-festacijama Pan~evu i okolini. Nadamo se da }emo uspeti daodrìmo i humanitarni koncert za na{eg sugra|anina AcuStankovi}a. Planiramo da to bude oko Nove godine tako da }eto ujedno i biti na{a ~estitka Star~evcima. U planu je da se toisto ponovi i u Pan~evu, u januaru idu}e godine.

^lanovi orkestra, @arko Matovi}, Uro{ âli},Mladen Brki}, @eqko Rado~aj, Bojan Mi{kovi}, Veqko An-tonijevi} i Ivan Tisevski, svim Star~evcima ̀ ele sre}nu Novu2017. godinu.

Kosta A}a, Dru{tvo p~elara “Star~evo“:

- Sumiraju}i 2016. godinu, nemoèmo da budemo zadovoqni prinosom.Vremenske prilike, ki{a, koja nam jepadala kada je cvetao bagrem... Opetki{a, kada je cvetao bagremac i livada.P~ele su nam bile dobre, jake ali vremenije dozvolilo da nam donesu nektar.

Mi, p~elari iz Star~eva,nismo sedeli. Mi smo na{e aktivnosti usmerili na druèwe iizlagawe. “Sveti Trifun“ , pa svetski Dan p~ele, ugostila sunas deca u na{oj {koli... Hvala kolektivu na{e {kole {to sunam omogu}ili mnogo lepo druèwe. Pri~ali smo im oko{nicama, medu, za{titi... Lepo je bilo videti sa kakvompa`wom je to propra}eno.

I{lo se na putovawe u Novi Sad, zatim je ulsedila Og-wena Marija... Do{li su nam u goste svi predstavnici dru{tavaiz ju`nog Banata. Sad je to ve} peto druèwe i ponosni smo naovo okupqawe. ̂ ekali smo suncokretovu pa{u. Ni ona nije dalaodgovaraju}e rezultate. Ali, p~elari ne gube nadu. Pripremilismo na{e p~ele za zimsko mirovawe. Nastavqamo sa edukacjomi {kolom za p~elare po~etnike.

U 2017. godini o~ekujemo boqe vremenske prilike.Nastavi}emo borbu da se iz na{ih marketa izbace falsifiko-vani, ne mogu re}i med. Mi nudimo kvalitet. Bori}emo se za kon-trolisanu upotrebu herbicida i pesticida. Moramo daza{titimo mla|e generacije i sve gra|ane kao i na{e vrednep~ele.

Poèle}u svim gra|anima dobro zdravqe i sre}u iuspeh u radu. Sre}ni vam boì}ni i novogodi{wi praznici!

Udruèwe èna “Neolit“:- Na{e udruèwe je u predhodnoj godini bilo aktivno

i odràlo je manifestaciju “Najlep{i slavski kola~“ koja jebila vrlo pose}ena {to se ti~e gostiju a i izlaga~a. Zatim smobili na svim manifestacijama koje su se odràvale u okolnimmestima sa kojih smo donele veliki broj pehara i diploma.

U ovoj godini bi}emo jo{ aktivnije jer imamo oko 30-ak dece iz {kole na kreativnim radionicama. Iz Doma kulture

su nam obe}ali da }e u {to kra}em roku zavr{iti prostorije dabi mi mogli tu da se uselimo. Na{im sugra|anima èlimosre}nu Novu 2017. godinu i puno zdravqa i veseqa.

Ilija Mirkovi}, Udruèwe odgajiva~a sitinh ìvotiwa“Feniks”:

- Na{e udruèwe je, u nedequ,25. septembra ove godine organizovalopo peti put po redu izlo`bu sitnih ìv-otiwa na Trgu neolita u Star~evu.Udruèwe je, ina~e, osnovano 2010. go-dine i spada u red relativno mladihudruèwa ove vrste u Srbiji i trenutnobroji 50 aktivnih ~lanova, koji, u svojimodgajiva~nicama, drè golubove, ku}neukrasne ptice, ukrasnu ìvinu i ostale sitne ìvotiwe. [tose ti~e rada, Udruènje je u 2016. godini bilo aktivno na poqusvojih delatnosti, a u teku}oj godini zabeleèna je poseta iu~e{}e na zna~ajnom broju izlo`bi i to: na proletwoj i jesewojme|unarodnoj izlo`bi koju organizuje udruèwe “Qubimac” izPoàrevca, zatim na 87. me|unarodnoj izlo`bi i berzi ptica uorganizaciji pan~eva~kog udruèwa, zatim je usledilo u~e{}ena izlo`bama u Beogradu, Alibunaru, Dobrici, Zrewaninu,Vr{cu i Novom Sadu. ^lanovi Udruèwa su u toku ove sezoneosvojili i znatan broj pehara i diploma a naro~ito u izlagawuukrasne ìvine. Ovde bih posebno pomenuo odgaiva~e ukrasneìvine i to porodicu Kova~evi}.

Jedine pote{ko}e koje se javqaju u radu na{egudruèwa i kod ~lanova su nedostatak finansijskoh sredstava,naro~ito kada su u pitawu posete me|unarodnim izlo`bama.Ciq nam je da na ovakvim manifestacijama popularizujemona{e interesovawe a naro~ito me|u mla|om populacijomznaju}i da su nam danas mladi previ{e posve}eni kompijuterimai celodnevnim sedewem u sobama i da seu se uzgred otu|ili jedniod drugih, te da bi ih qubav prema ìvotiiwama podstakla name|usobno druèwe. Svi znamo da ìvimo u stresnom vremenui da nam je druèwe sa ìvotiwama na neki na~in opu{tawe irelaksacija. Uostalom, svi odgaiva~i su obi~no dobri i ple-meniti qudi, koji svoje iskustvo nesebi~no dele sa svima iuìvaju u uspehu pojedinaca. Za odgajiva~e je karakteristi~noi to da kad je u pitawu druèwe, prevazilaze sve barijere - na-cionalne, jezi~ke, socijalne pa su tako u kontaktu qudi iz celogregiona: Bugarske, Makedonije, Bosne, Crne Gore, Hrvatske, Ru-munije, Ma|arske, svi vole da su u kontaktu da budu o svemu i navreme informisani, da me|usobno razmewuju informacije ode{avawima, datumima izlo`bi...

Na{e udruèwe je generalno zadovoqno svojim radomi aktivnostima u teku}oj godini i izradom planova spremno~ekamo sezonu u 2017. godini. Ujedno bih se i zahvalio Mesnojzajednici Star~evo na svestranoj podr{ci koju nam pruà u or-ganizaciji izlo`be kao i u redu Udruèwa kao i TelevizijiPan~evo koja prati i izve{tava javnost o ovakvim doga|ajima.Ovim putem koristim priliku da svim svojim ~lanovima igra|anima Star~eva poèlim sre}ne nastupaju}e praznike.

Uprava FK-a “Borac“:- U godini na izmaku ura|eno je

mnogo toga oko infrastrukture na sta-dionu. Moèmo se ponositi izgledomovog sportskog objekta a mogu nam poza-videti i klubovi iz prve lige.

[to se ti~e rezultata se-niorske ekipe, oni su ispod o~ekivawaqubiteqa fudbala u Star~evu. U nadi da}e naredna godina biti uspe{nija arezultati boqi i igre kvalitetnije, pozivamo sve qubiteqefudbala da i u narednoj godini pruè podr{ku svom klubu.

Svim stanovnicima Star~eva èlimo sre}nu Novu2017. godinu.


Uro{ Ban, predsednik KUD -a “Neolit“:

- Definitivno je ova 2016. god-ina bila na{a najuspe{nija godina u petgodina postojawa Dru{tva. Ono {to}emo sigurno pamtiti to su dve turneje -u Rumuniji, daleki Radauti i u Italiji,Udine, gde je na{ izvo|a~ki ansamblpredstavqao Srbiju i na{e Star~evo.

Posebno sam ponosan na kon-cert koji smo organizovali 27. novembra u Kulturnom centruPan~evo pod nazivom “Korakom tradicije“ gde smo ugostila dvavelika ansambla: KUD “Branko Cbetkovic“ iz Beograda i FA“Vila“ iz Novog Sada. Raduje me i sve ve}i broj dece koja seukqu~uju u nas{ rad jer to i jeste bit postojawa ovog dru{tva.Moj tim i ja vidimo prostor za daqi napredak i zato uvek imamonove ideje koje sprovodimo u delo. Tako da nas za slede}u godinuo~ekuje puno rada , kako u sali tako i van we. Na{e de~ije ansam-ble ~eka takmi~arska godina, koncerti u Star~evu, gostovawa,samo su deo onoga {to nas o~ekuje. Velika mi je èqa da orga-nizujemo omladinski narodni orkestar i {kolu izvornog pe-vawa. Tako|e }u se truditi da manifestacija “Korakomtradicije“ postane ozbiqan folklorni festival gde }e pub-lika mo}i da vidi samo krem folklornog stvarala{tva iz Sr-bije .

Na kraju, sre}ni novogodi{wi i boì}ni praznici!Sve najlep{e u novoj 2017. godini èle vam va{i “Neoli}ani“!

Radomir Aritonovi}, PredsednikDVD-a “Star~evo“:

- Rad u Dobrovoqnom vatrogas-nom dru{tvu tokom 2016. godine odvijaose po usvojenom Planu i Programu.Uglavnom se radilo na usavr{avawu op-erativne sposobnosti ~lanova,odràvawu vatrogasne opreme, navalnogvatrogasnog vozila i prostorije Vatro-gasnog doma. Najvi{e radnih sati i fi-nansijskih sredstava utro{eno je na remont centrifugalnepumpe za vodu na navalnom vatrogasnom vozilu. Pomenuta pumpaje italijanskog proizvo|a~a “Bergomi“ koja se ve} dvadeset ivi{e godina ne proizvodi, nema rezervnih delova na trì{tupa je odràvawe pumpe skoro nemogu}e. Ovog puta smo krajnimnaporima uspeli da remontujemo pumpu tako {to smo od poza-jmqene neispravne pumpe DVD-a iz Banatskog Brestovca uzeliispravne delove i uz pomo} servsera “Vatrosprem“ iz Beograda,od dve neispravne pumpe sastavili jednu ispravnu. Svakislede}i kvar pumpe zahteva}e nabavku nove i rekonstrukcijuvozila za ugradwu, {to iziskuje velika finansijska ulagawa.

Na preventivnom planu Dru{tvo je kao i svake godineorganizovalo deùrstvo za vreme ètve strnih useva,neprekidno se deùralo sedam dana. Pre po~etka ̀ etve Stru~no- tehni~ki tim DVD-a izvr{io je obilazak ve}ih poqoprivred-nih gazdinstava u Star~evu, pregledao PP opremu na poqo-privrednim vozilima i obavilo edukaciju poqoprivrednika ona~inu wihovog kori{}ewa i reagovawa u slu~aju poàra.

Na opreativnom planu - u toku 2016. godine DVD je uga-sio ~etiri ve}a poàra. U vi{e navrata je vozilo izlazilo uobilazak na dojavu gra|ana i MUP-a da ima paqevine i dima uataru. Na ve}im poàrima DVD je intervenisalo je u sadejstvusa Teritorijalnom vatrogasnom jedinicom grada Pan~eva.

Na stru~no - tehni~kom planu izdvojio bih: rad naedukaciji ~lanova Dru{tava: - teoretska obuka ~lanova izoblasti ZOP-a u u~ionici Vatrogasnog doma; prakti~na obukavatrogasnog podmlatka je sprovo|ena na pomo}nim terenimafudbalskog kluba; prakti~na obuka voza~a i vatrogasaca na va-trogasnom vozilu i poligonu za pripremu vatrogasnih ekipa.

Dru{tvo je u godini koja je na izmaku imalo odli~nusaradwu sa svim institucijama u na{em mestu {to se odrazilo

na uspe{an rad Dru{tva. Na kraju bih uputio apel na{imsugra|anima da povedu vi{e ra~una sa aspekta ZOP-a u danimanastupaju}ih praznika kad obi~no dolazi do opu{tawa inepa`we, usled ~ega dolazi do nastanka poàra i neèqenihposledica koji oni nose sa sobom.

Svim gra|anima na{eg mesta èlim sre}ne novo-godi{we i boì}ne praznike.

Sa{a Tasi}, direktor Osnovne {kole“Vuk Stefanovi} Karaxi}“:

- Na kraju svake pa i ove 2016.godine obi~aj je da se osvrnemo i sumi-ramo rezultate. O[ “Vuk Stefanovi}Karaxi}“, je ustanova u kojoj ni na trenu-tak nije izgubila iz vida u~enika i we-gove potrebe. U protekloj godininastojali smo osigurati da |aci na{e{kole dobiju mogu}nost razvijawa svihdimenzija svje li~nosti. Rukovode}i se tim stavom proteklu god-inu obeleìli smo nizom sportskih aktivnosti u kojima suu~estvovali |aci, wihovi nastavnici i roditeqi.

Obeleìli smo De~iju nedequ, Dan zdrave hrane, Dantolerancije, Evropski dan za{tite trgovine qudima i jo{mnogo toga. U edukovawu na{ih u~enika kroz razne projekte po-magali su nam lekari iz Zavoda za jano zdravqe i Dom zdravqakao i policijski slu`benici PU Pan~evo. Sa prijateqima izCrvenog krsta Pan~evo u tri akcije pomagali smo onima kojimaje ta pomo} bila potrebna. Na{i u~esnici pokazali su talenteza glumu, pevawe i igru publici koj aih je sa odu{evqewempratila u Domu kulture povodom Dana {kole. Ugostili smodvostrukog {ampiona u automobolizmu Du{ana Borkovi}a iglumca Aleksandra Duni}a a posebno dragi gosti su nam bili ideke p~elari iz star~eva~kog dru{tva p~elara.

Nastojali smo da kroz raznovrsne aktivnosti kod |akapodsti~emo wihov intelektualni, fizi~ki, dru{tveni,moralni i duhovni razvoj.

Da nam {kola bude jo{ lep{a i toplija zamenili smokrovni pokriva~ i izolaciju i na drugoj polovini {kolskog ob-jekta da bi bi a jo{ vi{e bezbednija poboq{ali smo video nad-zor i alarmni sistem. Ovom prilikom zahvaqujem se GraduPan~evu, Mesnoj zajednici, Domu kulture i svim roditeqimana{ih |aka, koji su nam velika podr{ka. Na{a misija u narednojgodini bi}e i daqe obrazovawe, usmeravawe i osposobqavawedece za ìvot. Sa ovim mislima privodimo 2016. godinu kraju, aza narednu godinu svima vama èlim puno snage, istrajnosti idobrog zdravqa.

Protojerej Zoran Maleti},stare{ina hrama Sv. Pantelejmona:

- Najve}a ovogodi{wa investi-cija, presecawe zidova od vlage ipostavqawe horizontalne hidro izo-lacije u na{em hramu Sv. Pantelejmona,bila je neophodna kako bi sa~uvali zi-dove i freske na wima ura|ene pre neko-liko godina. Radove je izvela firma MD“Hidro“ iz Sombora. Radovi napostavqawu izolacije u povr{ini od 90 kvadratnih metara izve-deni su za deset dana. Stolovi, tronovi i pevnice izra|eni su ipostavqeni 1910. godine kad je sagra|en hram a slede}e farbaweje bilo {ezdesetih godina pro{log veka. Po{to je zub vremenauradio svoj atak na drvo i farbu, sada je bio pravi trenutak dase restauriraju, po{to su pomerani zbog pristupa zidovima zapostavqawe hidroizolacije. Stolovi su restaurirani i ofar-bani tako da su zasijali punim sjajem. Zahtevao sam od majstorada nijansa boje bude skoro identi~na pro{lom farbawu.Zavr{ni deo farbawa metodom floderisawa preko boje ocr-tani su ve{ta~ki godovi drveta a ta metoda se posledwih neko-liko decenija neprimewuje ali taj rad se moè nazvati



umetni~kim farbawem. Stolarski radovi su povereni du-borezcu Jonelu iz Banatskog Novog Sela. Ikonopisac Lazovi}je ispod fresaka, a iznad stolova, uradio osveèwe moleraja, tojest, ura|eno oslikavawe imitacije mermernih plo~a. Upriprati hrama - ènskoj crkvi, oslikan je plafon koji sim-boli{e zvezdano nebo. Na zapadnom zidu galerije-hora ura|enaje velika freska - “Spaqivawe mo{tiju Sv. Save na Vra~aru“.Po{to su stolovi skloweni, iskori{}ena je prilika da seukopa i omalteri{e veliki broj kablova od elektro i video in-stalacija. Ovaj posao je poveren verou~itequ Oliveru Kali-novi}u iz Star~eva . Kad je gra|en hram, od 1908. do 1911. godine,ispod stolova, tronova i pevnica nisu postavqene teracoplo~ice, samo je bila dobro nabijena zemqa i pesak {to je, pona{oj proceni, ubrzalo propadawe drvenih delova koji su nadwima bili postavqeni. Da bi za slede}e generacije ostaviliutisak pravih doma}ina, od kamenorezca Gorana iz Star~evanabavqeno je dvadeset kvadrata granita, a trideset kvadrata itri praga Goran je poklonio na{em hramu. Za ugradwu istoggranita izabran je majstor ôlovi} iz Star~eva koji je uradiomozaik od navedenog materijala. Po zavr{etku radova parohi-janke su kupile nove tepih staze kojim je dodatno ukra{en DomGospodwi u Star~evu. Svi radovi su finansirani iz buxetskihsredetava na{e Crkvene op{tine.

U nedequ, 20 novembra, u Star~evu je sluìo svetuArhijerejsku liturgiju Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Ba-natski Gospodin Nikanor, uz sasluèwe mesnih sve{tenika igostiju. U toku liturgije Episkop je osve{tao palionicu sve}aispred hrama i ovogodi{we radove u hramu. Uz pohvale za overadove, podsetio se i velikih radova na ure|ewu hrama i Paro-hijskog doma u toku proteklih godina. U toku propovedi,prelaze}i pogledom preko fresaka, napomenuo je da }e na{ hrampo zavr{etku oslikavawa biti jedan od najsre|enijih hramovau eparhiji. Ovom prilikom Wegovo Preosve{tenstvo GospodinNikanor, dodelio je dve gramate dobrotvorima na{eg svetoghrama. Po zavr{etku liturgije i podele nafore, Episkop sasve{tenstvom, Odborom i izvo|a~ima radova, koji su pozvanikao gosti, pre{ao u Crkvenu salu gde je bila bratska trpeza zazvanice.

Za nastupaju}u godinu planiramo da se zavr{ioslikavawe hrama. Tako|e je u planu da se malteri{u obijenizidovi hrama i da se uradi fasada na hramu koja je ve} dobrimdelom o{te}ena.

Svim Star~evcima, sre}ni praznici!

Milan Ba~ujkov, direktor JKP-a “Star~evac“:

- Kao i za prethodnu, i za od-laze}u 2016. godinu moè se re}i da jeprotekla relativno mirno po pitawurada i poslovawa preduze}a. Ve}ih in-vesticija nije bilo a teku}e posloveJKP “Star~evac“ je uredno i relativnona vreme izvr{avalo. Ono sa ~ime sesuo~ava preduze}e a {to je vanmogu}nosti uticaja sa na{e strane je mawi broj radnika odpotrebnog. Nadamo se da }e naredna godina po tom pitawudoneti boqitak.

Planirana investicija na ure|ewu pijace u Star~evuod strane MZ Star~evo doprine}e, pored ostalog, i poboq{awuponude to jest usluge od strane preduze}a, ~ime bi se kompleti-rale po kvalitetu sve komunalne usluge. Ono {to moèmo sana{e strane obe}ati je, u najmawu ruku dostignut nivo ikvalitet usluga, a od spoqnog faktora zavisi}e mogu}nostpoboq{awa.

S tim u vezi srda~no pozdravqam i èlim sve najboqeu Novoj 2017. godini svim ìteqima Star~eva.

* * *

Ro|eni:

Стајковић Матеа; Недић Матија; МилорадовНеда; Љубишић Милица; Бан Милош;Стојанов Никола; Живковић Сава; ДадићМарко; Младеновић Урош; Етински Анаста-сија; Јокић Андреј; Ратић Богдан.

êstitamo!VVeenn~~aannii::

Милетић Срђан и Варга Светлана;Миодраг Горан и Петровић Виолета;

Симанић Маријан и Андоновски Ружица;Терзић Жељко и Обрадовић Жељка;

Стевић Дејан и Бели Гордана;Календерац Јован и Обренов Дејана;

Арсовски Никола и Илић Марија;Тасковић Борис и Бебек Маријана;

Орешковић Зоран и Миладиновић Миња;Јовановски Бранко и Станковић Ивана;

Јакшић Синиша и Трифковић Александара;Обрадинов Горан и Јанковић Тијана.

êstitamo!Umrli:

Дане Думенчић (1929); Миле Паулић (1949);Анто Радоичић (1933); Милорад Дуњић(1934); Марија Раграновић (1928); Миро-слава Живковић (1925); Круна Петровић(1939); Горгина Блажевски (1924); МаркоСакић (1950); Иван Крстић (1948); ВладаСтанишић (1958); Владимир Ристић (1983);Анка Вукелић (1936); Марија Паја Полак(1932); Љубомир Миленковски (1935); До-брила Васић (1955).

Sau~estvujemo u bolu.

Iz mati~nih kwiga(oktobar - decembar 2016.)

SUBOTOM I NEDEQOM PENZIONERIMA

10% POPUSTA!




1. decembar - kwièvno ve~e

Star~eva~ki potencijal

Kwièvno ve~e, pod nazivom “Pri~a o kwizi“,odràno je 1. decembra u Kreativnom kulturnom klubu. Gostive~eri bili su Predrag Perovi}, sredwo{kolac iz na{eg mestakoji je osvojio tre}e mesto na “Stihoviziji“, odrànoj uPan~evu, u kategoriji recitacije na stranim jezicima. Pomi{qewu publike Predrag je osvojio prvo mesto, a ove ve~eriprisutni su se i uverili da je zasluìo nagrade. U nastavku pro-grama Darko Je{i} je publici predstavio i pro~itao segmenteromana “Sveto platno“ ~iji je autor, a kompletan rukopis trebada se na|e u {tampi slede}e godine. Voditeq programa bio jeMom~ilo Mr~kovi}.

DE[AVAWA U KKK-u

Korakom tradicijeNa Velikoj sceni Kulturnog centra Pan~evo, u ned-

equ 27. novembra, KUD “Neolit“ je obeleìo pet godina radakoncertom pod nazivom “Korakom tradicije“, gde su poreddoma}ina u~estvovali i KUD “Brano Cvetkovi}“ iz Beogradai FA “Vila“ iz Novog Sada.

Koncert je otpo~eo sa najmla|im ~lanovima Dru{tva,pa je folklorno zabavi{te na{ih “Neoli}ana“ izvelo igre izStar~eva i koreografiju “Zeleni se jagodo“. Nakon toga star-ija de~ija grupa izvela je splet igara iz Pirota. U nastavkuprograma gosti iz Beograda izveli su igre iz Ibarskogkola{ina, igre iz Dimitrovgrada i Vla{ke igre, dok suNovosa|ani za ovu priliku pripremili igre iz Banata, igre izSrema i igre iz Gwilana. Izvo|a~ki ansambl KUD-a “Neolit“publici se predstavio igrama okoline Beograda , igrama izLeskovca a za sam kraj izveli su igre iz isto~ne Makedonije“Sedenku“ ~ime su publiku bukvalno podigli na noge.

- Naa ideja bila je da publici predstavimo folklornostvarala{tvo na na~in koji do sada nisu imali prilike da vide.Iz tog razloga u goste smo pozvali dva eminentna ansambla kao{to su “Vila“ i “Cvetkovi}“. Smatram da od ovakvih dru{tavamoèmo mnogo da u~imo ne samo u igra~kom pogledu i na~inuna koji oni pristupaju folklornom stvarala{tvu ve} i u orga-nizacionim sposobnostima koje su publici nevidqive - isti~eUro{ Ban, predsednik star~eva~kih folklora{a, i dodaje -Dru{tva koja postoje decenijama unazad trebaju da budu uzornama i na{oj omladini kako bi mi kroz neko vreme mogli da sehvalimo rezultatima koji }e do tada sigurnu biti za nama.Voleo bih da svake slede}e godine posledwa nedeqa u novembrubude rezervisana za koncert pod nazivom “Korakom tradicije“i da ova na{a manifestacija prerase u jednu tradiciju ako ne iu jedan lep folklorni festival gde }emo mi pozivati ansmableovog kalibra - kaè za “Star~eva~ke novine“ predsednik KUD-a “Neolit“.

Uspe{nu polusezonu na{i folklora{i zatvori}emini-turnejom po severu Italije, u Udinama. Nastavak sezoneje planiran za januar i po re~ima predsednika Dru{tva, zaslede}u godinu imaju puno planova koje }e sprovesti u delo. Ononajva`nije za wih je promocija folkora i folklornog svar-ala{tva, stvarawe omladinskog orkestra i boqih uslova za radi napredak igra~a KUD-a “Neolit“.

KUD Neolit

� Novogodi{wa prodajna izlo`ba rukotvorina odràna je 21.i 22. decembra u Galeriji “Boem“. Organizator izlo`be je bilaSandra Kova~evi} u saradwi sa Domom kulture. Tema izlo`besu bili novogodi{wi i boì}ni ukrasi, razni motivi udekupa` tehnici kao i nakit. Slede}a najavqena izlo`ba ovogtipa je najavqena za 8. mart, na Dan èna.

G. M.

Kwièvnici

Kreativni kulturni klubvas poziva na druèwe! Dom kulture, na I spratu


kultura i mladi ure|uje: Dalibor Mergel

KULTIvator &

Upoznajmo se...

Kako se zove{?- Tijana A}a.Kako te zovu?- Ti}a.Kad si ro|ena?- 15. juna 2002.Kako bi sebe opisala ujednoj re~enici?- Sve {to zamislim to ipostignem.[kola?- O[ "Vuk Stefanovi}Karaxi}" i Baletska{kola "DimitrijeParli}".Budu}a si maturantkiwa,da li ti rastanak te{kopada?- Ne pada mi te{ko, nerazmi{qam o tome.Koje }e{ nastavnikepamtiti?- Svi su mi podjednakodragi.Koju sredwu {kolu namer-ava{ da upi{e{?

- Ve} idem u sredwubaletsku skolu, a namer-avam da upi{em gimnaz-iju.[ta radi{ u slobodnovreme?- Po{to idem u dve{kole nemam ba{ punoslobodnog vremena.Koju muziku slu{a{?- Sve.Omiqeni peva~?- @eqko Joksimovi}.Omiqena peva~ica?- Marija [erifovi}.Najdraì stih?- "Svakom ìvot da ko-liko moè podneti."[ta ti je va`no umuzici?- Tekst.[ta te opu{ta?- Druèwe s prijate-qima.[ta gleda{ na TV-u?- Serije i filmove.

[ta ne gleda{ na TV-u?- Vesti i politi~keemisije.Omiqena kwiga?- "Odabrana", KiraKes.Omiqeni glumac?- Xoni Dep.Omiqena glumica?- Kira Najtli.Omiqeni sport?- Ko{arka.Za koga navija{?- Za "Partizan".Gde izlazi{?- êsto se dogovorim sadrugaricama dapro{etamo do Avivparka.[ta si kao mala htela dabude{ kad odraste{?- Balerina, a nadam seda }u to i postati.êga se pla{i{?- Horor filmova i in-

sekata.[ta ti smeta kod drugih?- Dvoli~nost.Tvoje vrline?- Uporna i iskrena.Tvoje mane?- Tvrdoglavost.Najboqi drugovi?- Filip i Aca.Najboqe drugarice?- Mina i Marija.[ta bi poru~ila mladimau Star~evu?- Vi{e se druìte, amawe vremenaprovodite kod ku}e!

Po{to Vojvodinu nakon Dru-gog svetskog rata prisilno ili do-brovoqno napu{ta nema~kostanovni{tvo, stvaraju se uslovi zakolonizaciju. Ona je mogla biti un-utra{wa ili spoqna, zavisno odtoga da li su naseqavane porodiceiz na{e pokrajine ili iz drugih re-publika i sa Kosova i Metohije.Dràva je naloìla da se u Star~evokolonizuje 160 doma}instava ~iji su~lanovi bili partizani ili po-maga~i Narodnooslobodila~kogpokreta.

Prvi kolonisti su stiglipo~etkom 1946., a ostali u prole}eiste godine. Skoro tre}ina wih jenapustila Star~evo i vratila se uzavi~aj, bilo zbog nezadovoqstvaraspodelom zemqe i imawa, nepri-lago|enosti novoj sredini ili kli-matskim uslovima koji im nisuodgovarali. Ve}ina porodica bila jeiz okoline Lazarevca (24 doma}in-stva sa 109 ~lanova), potom iz oko-line Beograda (10 porodica sa 91~lanom), Obrenovca (12 porodica sa53 ~lana), Sopota (10 familija sa 58~lanova) itd. Nakon podele ku}a i

letine, trebalo je novimstanovnicima Star~eva dodeliti iostale stvari neophodne za ìvot.

Istorijski arhiv u Pan~evu uokviru fonda pod nazivom Narodniodbor op{tine Star~evo, ~uva jedanzanimqiv dokument koji govori oprirodi raspodele stvari, garder-obe, poqoprivrednog inventara,ìvine i stoke kolonistima. Naime,Odsek za narodnu poqoprivrednuimovinu Odeqewa za poqoprivredui {umarstvo Glavnog izvr{nog odb-ora Autonomne Pokrajine Vojvodine,poslao je va`no uputstvo Sreskomnarodnom odboru u Pan~evu na ~ijemje ~elu tada bio Sava Tajdi}. Bile suu pitawu tablice za raspodelu tzv.ìvog i mrtvog poqoprivrednog in-ventara kolonistima spoqne kolo-nizacije. Tako su svakoj porodicisledovale po tri koko{ke ili patke,dok je doma}instvima s preko {est~lanova trebalo dati i jo{ po jednugusku ili }urku. Kolonisti~kaporodica je tako|e dobijala i jednoènsko nazime (prase staro godinudana prim. aut.) koje je moralo biticepqeno protiv sviwske kuge idrugih zaraznih bolesti. Nazime sukolonisti morali da ~uvaju zapriplod, nisu smeli da ga prodajuniti zamene.

[yo se ti~e stvari i

poku}stva, svakoj porodici su dode-qena dva kreveta, slamarica, ~etirijastuka, dve duwe, dva krevetska~ar{ava, dve powave ili pokriva~a,dva stola, orman ili {ifower,~etiri stolice, lonac, {erpa, ~etiritawira, ~inija ili vangla, jednaka{ika ili no` i jedna viqu{ka. Odmu{ke garderobe na 100 porodicadeqeno je 70 velikih i 40 malih ka-puta, 70 pantalona, 60 prsluka, 160ko{uqa, 130 ga}a, 100 ~arapa, 50{e{ira, 20 kapa i 20 pari cipela.Isto tako, na 100 porodica ènamaje sledovalo 50 pulovera iliprsluka, 200 ko{uqa i isto tolikosukawa, 100 haqina, 50 pari ~arapa,50 pari ga}ica, 200 marama, 200bluza i 40 pari cipela. Deci je potom kqu~u davano {est zimskih ka-puta, 81 odelo ili haqinica, desetmalih kaputa, 10 ~ak{ira, pet bluza,38 kapa, osam pari cipela i 100ko{uqa.

(nastavi}e se)

Kolonisti

Istorija

:




Bratislav @ivkovi}, folklora{ i ugostiteq Bratislav @ivkovi}, folklora{ i ugostiteq

igra razvija i telo i duhKafenisaweKafenisawe

u “\ermu“

Jo{ od daleke 2002.godine kafana “\eram“(otvorena svakog dana oddevet do 23 sata), oaza mirasme{tena na mestu gde sePan~evo uliva u Star~evo,sinonim je za dobar provod iuìvawe. To je idealno mestokako za poslovne sastanke,porodi~ne ru~kove ilidruèwe s prijateqima i vo-qenom osobom, tako i za nez-aboravne ve~erwe ùrke uztambura{e.

Broj gostiju se izdana u dan uve}ava, {to je na-jboqa ocena nivoa usluge, nes-vakida{we prijatnogambijenta, ukusnih zalogaja iqubaznog osobqa. U predivnojcvetnoj ba{ti i toploure|enoj unutra{wosti,dekorisanoj bri`qivoodabranim retro motivima,uz specijalitete ku}e i bo-gatu ponudu pi}a, uìva}e sva~ula. U “\ermu“ postoje vaj-faj mreà i dva plazma tele-vizora, a postoji imogu}nost pripreme hrane poporuxbini, kao i organizo-vawe proslava do sto mesta,po povoqnim cenama. êtvr-tak popodne rezervisan je zajela iz kotli}a, a o~ekuju se inova kulinarska iznena|ewa.Ova kafana }e u rubrici“]askawe u \ermu“ bitidoma}in i brojnim zan-imqivim Star~evcima...

Eksluzivni gost pre-poznatqive rubrike teku}egbroja najstarijeg vojvo|anskogseoskog glasila je Branislav@ivkovi}, ro|en 5. decembra1982. godine, u Pan~evu, odmajke Milene i oca Zlatka,kao wihovo drugo dete nakonosam godina starijeg brataAleksandra.

Iako je zvani~noPan~evac, malo je re}i da je zaStar~evo vezan pup~anom vrp-com, s obzirom na to da su muroditeqi i brojna rodbinaodavde. Posledwih godina jeprakiti~no je ovde nastawen.Pritom, vlasnik je kafane“\eram“ i umetni~ki kore-ograf u KUD-u “Neolit“.Zavr{io je Osnovnu {kolu“Isidora Sekuli}“; u gradu jeuspe{no poha|ao i dve sredwe- ekonomsku “PajaMarganovi}“ i muzi~ku“Jovan Bandur“, a potom jediplomirao i na Visokojposlovnoj {koli. Zvani~no jezaposlen u pomenutomporodi~nom ugostiteqskomobjektu i radi kao koreografu beogradskom KUD-u “BrankoCvetkovi}“.

Kako je odrastaomali Braca?

- U Star~evu samprovodio i dobar ili, moè sere}i, najboqi deo detiwstva.[to u ku}ici na placu, nakojem je danas kafana

“\eram“, {to kod deda Banetai druge brojne rodbine. Iakosu mi roditeqi poreklom izju`nijih krajeva, moè se re}ida su pravi Star~evci. Premameni su uvek bili korektni,pre svega zato {to im nisamdavao nekih velikih povoda zaqutwu. Otac je umeo da budevrhunski duhovit i zabavan, akad zatreba i dovoqno strog,dok je majka bila prava majka -posve}ena, bri`na i uvek tu zanas. Nije preterano akokaèm da sam odrastaobezbri`no u pravom smislu tere~i. Kad sam bio u gradu, naKoteù, dru{tvo u igro su mi~inili sada{wi kum Sale,Pixi, Branko... S wima sam selepo druìo, ali...

Detiwstvo uStar~evu...

- Mnogo lep{etrenutke provodio sam uStar~evu, u kojem mi je bilagotovo cela i to velikafamilija s maj~ine strane.Pre svega kod deda Baneta.Nezaboravne su, recimo, bilebadwe ve~eri, bacawe oraha,pa lomqewe poga~e, gde sam jakao najmla|i imao najvi{esre}e u pronalaèwu dukata,pa korinxawa... Baba Stojankaje pravila najboqi rinflaj{i ka~amak, dok su sviwokoqibili prava fe{ta. Opet samkao najmla|i pomagao dedi upravqewu ~varaka, za koje je

on bio pravi majstor. Tu suuvek bila starija bra}a i rod-bina - Aca, Bojan, Biqa, Jor-dan, Vlada... Posebna pri~a jeigra koju su oni osmislili podnazivom folekej. Glavni ak-teri su bili klikeri, svaki jeimao ime i bio raspore|en uneki klub. Postojale su ~ak idràve, a moja se zvala “Dak-izija“. Imali smo i “mo}nuorganizaciju”“, koja jeprire|ivala i redovnatakmi~ewa. Bili su tonevi|eni me~evi, nakon kojise radovalo i plakalo. Jednomsam, iako autsjasder, ~ak biovice{ampion. Te no}i nisammogao ni da trenem oduzbu|ewa, posebno zato {tosam primio gol u posledwojsekundi. Nezaboravna su ipecawa kod “ùte pumpe“, kaoi fudbalica i `murke sbra}om Tucakov, Milo{emBalanom, VladomTri~kovi}em... Pravili smo isitne nesta{luke - gazilideda Rajku detelinu, koji nas jezbog toga stalno grdio igawao, krali meso iz zam-rziva~a od baba Stojanke, pen-trali se na deda Miletovorah, pa je morao redovno danas skida odatle, baba ZoraTucakov nas je jurila da nedièmo galamu ispod prozora.Pored toga, nije pro{ao danna raspustu, a da se ne vidim saSandrom i Nikolom (Pauli}),Nata{om i Ne{om(Vlatkovi}), Jelenom Veli-nov, Milicom i MilenomDragi}...

[kola...- Bio sam dobar |ak,

nisam pravio neke velikenesta{luke. Ipak, kao i kodsve druge dece nije bilo svesavr{eno. Jedanput dok sami{ao u prvi razred nisam sti-gao ku}i na vreme, pa su seroditeqi jako zabrinuli, {tome je ko{talo prvih batina odoca. Drugi put, kada je trebaloda imam prvi pismeni zadatakslu~ajno sam progutao {pe-nadlu, koja je na sre}u pro{lakroz organe za varewe ne ozle-div{i me. Ali je u~iteqicaKosara bila uverena da je upitawu izgovor za izvrdavawe


obaveza, kakav dotad u do-gogodi{woj karijeri nijedoìvela. Kasnije je, ipak, sh-vatila da se to slu~ajno do-godilo. Ostatak {kolovawa jeproticao bez nekih velikihproblema, a usredwo{koslkim danimapo~eo sam da se druìm i smnogim Star~evcima, poputMarka Pej~i}a ili Ace Bo-jovi}a.

Folklor...- Najpre sam zaigrao

u KUD-u “Banat“ i to s ~etr-naest godina, {to se moèsmatrati kasnim po~etkom.Na to je uticao jo{ jedanStar~evac - moj nastavnikfizike Milivoje Vidi}, tadai ~lan uprave pomenutogdru{tva. Pozvao me je da seoprobam u folkloru i zbogtoga {to ga je svojevremenoigrao s mojim ocem i ujkaCenkom. Iako dotad nisamimao nikakav poriv, bila je toqubav na prvi pogled. Ubrzosu stigle i pohvale za moj tal-enat, od kojeg ni{ta ne bibilo bez velikog rada. Veomami se dopao i sav taj entuzi-jazam, jer su u fokusu scena ipublika, pa se moè re}i da seu folkloru ìvi gotovo samoza aplauz. Naravno, tu su i sja-jna druèwa i, naro~ito, puto-vawa. Dobro pamtim prvuturneju 1996. godine po Atini,kada sam bio ubedqivo na-

jmla|i. Usledila su gostovawai drugde po Gr~koj, Bugarskoj,Crnoj Gori, a jedno od na-jurnebesnijih bilo je 2002. go-dine po {panskoj oblastiAndaluzija. Tom prilikomprvi put sam se ozbiqnije up-oznao sa svetskim folklorom.Zanimqivo je da sam tada imaomnogo ispita na prvoj godiniekonomskog fakulteta, pa jesam bio u velikoj dilemi da liuop{te da idem na put. Nakraju sam presekao u koristfolklora, posebno zato {tosmo te godine u septembruotvorili i porodi~nu kafanu“\eram“. I oko toga je bilomnogo posla pa sam idefinitvno napustio fakul-tet, ali tri godine kasnije up-isao sam i u roku zavr{ioVisoku poslovnu {kolu.

Uspesi...- S “Banatom“ sam

mnogo putoavao, a turneja poFrancuskoj 2006. mi je bilaposledwa s tim dru{tvom.Tada sam pre{ao u beogradski“Cvetkovi}“, kod GoranaMitrovi}a, prvaka Na-cionalnog ansambla “Kolo“,uz ~iji nadzor sam igra~kibrzo napredovao, da bi 2011.godine tamo dobio posao kaoumetni~ki rukovodilac prvogansambla. Ina~e, godinu danaranije, na proslavi 65 godinaDru{tva u Domu sindikata,postigao sam verovatno

najve}i igra~ki uspeh. Imaosam najvi{e solo-ta~aka imoè re}i da je ceo koncertbio meni podre|en. Puna salase orila od aplauza, ose}ajkakav se retko doìvqava,takav da i dan-danas osetimtrnce kada na to pomlislim. Uto vreme bili smo ozbiqnitakmaci sa sada neprikos-novenim “Paunovi}em“, jersmo, primera radi, uzeli zlatona najpreti`nijoj pokrajin-skoj smotri u Rumi, na koju seoni uop{te nisu ni plasir-ali, {to je pre i posle togabilo nezamislivo.

“Neolit“...- A onda stiè poziv

@arka Mojsilovi}a izStar~eva, 2013. godine, da seukqu~im u rad KUD-a “Ne-olit“, osnovanog dve godineranije. Prihvatio sam iuskoro smo napravili prvi ve-liki uspeh za mesto ovihgabarita - plasman na pokra-jinsku smotru u Rumi.Dolaskom Uro{a Bana zapredsednika bitno smoosveìli program novim ko-reografijama, kao {to su“Vrawanska svita“, makedon-ska “Sedenka“ i igre izGwilana ili P~iwe. Sve jevi{e i gostovawa, poput,putovawa u Bugarsku, Rumu-niju i, nedavno, u Italiju, tojest u Udine. Imamo ve} ipozive za Poqsku i, ponovo, zaApeninsko polustrvo.Okupili smo tri grupe na-jmla|e dece, preko mla|e istarije {kolske, zakqu~no spripremnim i prvim ansam-blom. Sveukupno - preko sto-pedesetoro ~lanova. Va`no jeista}i da je follkor veoma de-lotvoran za psihofizi~kirazvoj mladih qudi. Poredrazvoja duha i tela, jedna je odretkih disciplina u kojoj sucure i momci zajedno, pa su ipomenuta druèwa i putovawamnogo interesantnija.Neretko tu padaju prve sim-patije i qubavi. A da nepri~am o me|unarodnim fes-tivalima i poznanstvima skolegama iz celog sveta.

“\eram“...- Kafanu smo,

porodi~no, otvorili 2002. go-dine. Budu}i da sam u to vreme,sa svojih devetnaest godina, je-dini bio nezaposlen, lokal sezvani~no vodio na mene, alisvi zajedno radimo na njwe-govom vo|ewu. Naàlost, otac

vi{e nije ìv, pa se sada,pored mene, i majka i starijibrat, zajedno sa svim zaposlen-ima, bore da opstanemo u ovomte{kim vremenima za ugos-titeqstvo. Pored redovnograda restorana, proslava ida}a, organizujemo sve mani-festacije koje spadaju u kon-tekst tradicionalne banatskeboemske kafanice. Tako, rec-imo, ne propu{tamo prilikuda svakog ~etvrtkaprire|ujemo akusti~arskenastupe ~uvenog {ansoweraTo|e, kada nudimo i prvok-lasne doma}e {pecije. Timzgodama okupi se mnogo boemai muzi~ara, pa se neretkodo~eka i zora. Sli~na atmos-fera je i za nove godine, kadapo tradiciji nastupa sastav“Raspu}in“. Ovaj u lokalnimrazmerama ~uveni orkestarpo~eo je da svira u “\ermu“ izajedno s wim rastao. Mnogiqudi su ovuda prodefilovali,kao na primer veliki novinarGoran Mili}, fudbaleriGoran \orovi} i Bo{ko\urovski, Ogwen Radivo-jevi}, Vesna Da Vin~a, pa rok-muzi~ar \ule “Van Gog“, a kodnas se hranio i ceo tim odbo-jka{a “Borca“. Dolaze i razniboemi, umetnici, pre-duzetnici, novinari... Sve usvemu, su{tina je da i brat i jasami uìvamo u tom boemskomìvotu, a ni{ta druga~ijinije bio ni na{ otac...

Star~evo, danas...- Drago mi je {to je

mesto napredovalo u pogledurazvoja infrastrukture isvim drugim segmentima. Jali~no, voleo bih da ima vi{eugostiteqskih lokala. înimi se da je to malo zamrlo, jerkada sam s trinaest godinapo~eo da izlazim bilo je toganeuporedivo vi{e, a mislimda najvi{e nedostaje ne{topoput onda{we diskoteke.Voleo bih i da se mani-festacija “Dani druèwa“rastegne na celo leto, kao i dase vi{e ulaè u Dom kulture.

Iako mu je zvani~naadresa u gradu, ovaj “dokoske“ Star~evac, op~iwenonim ~ime se bavi, poru~ujesvojim, pre svega, mladimsura|anima:

- Bavite se folk-lorom, jer on mnogo toga do-brog donosi u formirawuzdravog duha u zdravom telu.

Jordan Filipovi}

Bratislav @ivkovi} Braca




Izlo`ba terakote icrteà umetnika GorskogKabadaje iz Pan~eva, otvorena jeu ~etvrtak, 8. decembra, u Galer-iji “Boem“. Ovo je bila 12 po reduizlo`ba u star~eva~kom galeri-jskom prostoru ~ime je zakqu~ena2016. godina.

Autor izlo`be o svojojbiografiji ne pri~a puno osim dasu izloèni eksponati ciklus

li~ne emocije kroz deseto-godi{we iskustvo, od totalnoghaosa do savr{ene harmonije.Svaka bista iz ovog ciklusa jejedno slovo (emocija). Postavka jeotvorena za javnost do 8. januaranaredne godine.

G. M.

Kabadaja u ”Boemu”

Sa otvarawa izlo`be

Transplatacija kao spas

Te{ke bolesti sve ~e{}e napadaju i na{e sugra|ane a rela-tivno nova metoda le~ewa transplatacijom organa je nekada jedini putka izle~ewu. Prof. dr. Du{an [}epanovi}, humanista koji je ceo svojìvot posvetio le~ewu dece, tri puta je u posledwih par meseci gos-tovao u na{em gradu i okolini. Pre ravno deset godina on je dobio novosrce i od tada lobira za zave{tawe organa. Nakon {to mu je u Gracutransplataciju obavio austrijski prof. dr. Vasler, prof. [}epanovi}je doìveo da bude deda Du{ana (silnog) i (princeze) Sare. Na pre-davawu u Pan~evu su, u gradskoj sali, pored prof. [}epanovi}a govo-rili prof. \oko Maksi} i prof. Vladimir \uki} a jedan od ~lanovawegovog tima je i na{a sugra|anka Vesna Dragojerac. Ona je organizo-vala i tribinu o transplataciji organa u Maloj sali Doma kulture uStar~evu i snimawe za TV Pan~evo jednosatne emisije o zakonu otransplataciji na kojoj je pored prof. [}epanovi}a u~estvovao jo{jedan ~lan tima dr. Sa{a Borovi}. Sva ova de{avawa su podstaknutaborbom mladog ìteqa Star~eva Aleksandra Stankovi}a kome jetransplatacija jedini na~in za ozdravqewe i produètak ìvota.Aleksandra je napala akutna mijeloidna leukemija, maligna bolestko{tane srì i po mi{qewu najve}ih stru~waka medicinskog fakul-teta i katedre za hematologiju klini~kog centra Srbije jedino pravore{ewe je transplatacija mati~nih }elija ko{tane srì. Prof. dr.Nada Suvajxi}, jedan od na{ih najve}ih stru~waka za ove bolesti sa dr.Marijanom Virijevi} i dr. Mirom Mitrovi} se na sve na~ine trudi dazaustavi napredovawe bolesti ciljanim hemioterapijama i da mladogStar~evca pripremi za transplataciju. Ovaj slu~aj je probudio svestza humanost i ujedinio sve Star~evce bez obzira na obrazovawe, zani-mawe i politi~ku pripadnost pa su me{tani i mnogobrojne organi-zacije iz Star~eva u koordinaciji sa Vesnom Dragojerac organizovaliakcije dobrovoqnog davawa krvi i trombocita kako bi pomogli {tobrèm ozdravqewu na{eg mladog sugra|anina. Jedna od najaktivnijihorganizacija koja je u~estvovala u sakupqawu sredstava za le~eweAleksandra je zavi~ajno udruèwe “Stari Ras“. Porodica Stankovi}se iskreno zahvaquje svima koji na bilo koji na~in pomaù u le~ewuAleksandra Stankovi}a. Naàlost pre nekoliko dana je na odeqewehematologije Klini~kog centra Srbije primqen jo{ jedan na{sugra|anin, {to na{e mesto svrstava u veoma rizi~nu kategoriju ovogoboqewa. Nadajmo se da }e se ovaj negativni trend prekinuti i daStar~evci vi{e ne}e imati slu~ajeve obolelih od leukemije. Savet zato je svakako {to zdravija i redovnija ishrana, fizi~ka aktivnost uskladu sa godinama i izbegavawe stresnih situacija.

VESTI iz [KOLE

NA LITURGIJI

� Dana 20. novembra, u~enici drugog razreda; Miona Vidi},An|ela Vewac, Aleksa Stamenkovi} i Matea Vulin, zajedno saverou~iteqom Dejanom Romawak, prisustvovali su liturgijikoju je sluìo vladika Nikanor u crkvi Svetog Pantelejmona

ODBOJKA[KI TURNIR

� Dana 15. novembra, u na{oj {koli odràno je op{tinskotakmi~ewe u odbojci za devoj~ice. U~estvovale su ekipe izslede}ih {kola: “Branko Radi~evi}“ Pan~evo, “IsidoraSekuli}“ Pan~evo, “Dositej Obradovi}“ Omoqica i “Vuk St.Karaxi}“ Star~evo. Na finalni turnir plasirala se {kola“Dositej Obradovi} iz Omoqice.

TRE]E MESTO

� Dana 28. novembra, u Banatskom Novom Selu odràno jeop{tinsko prvenstvo u odbojci za de~ake. U~enici na{e {koleosvojili su tre}e mesto a nastupili su u sastavu: Radan]irkovi} 8/1, Andrej @ivanovi} 8/1, \uro Spalevi} 8/2, Bog-dan Stamenkovi} 8/3, Vlada Dobrosavqevi} 7/3, MiulutinVidi} 7/3, Vuka{in Lukovi} 7/2, Ogwen Milosavqevi} 5/3 i An-dreja Stani{i} i Andreja Vi{i} 5/3. Mentor je bila nas-tavnica fizi~kog vaspitawa Dragana Marinkovi}.

NAGRADE ZA SLIKARE

� Dana 19. novembra, na Me|unarodnom likovnom konkursu“Bugarska u mojim ma{tawima“, koji je organizovala Agencijaza Bugare u inostranstvu, u~enici na{e {kole osvojili su prvatri mesta: prvo mesto - Miqana Tasi} 8/2, drugo mesto - NenadStani} 8/2 i tre}e mesto - Tijana Tanasijevi} 3/4. U~enice 3/4

Priredba

Turnir u odbojci


An|elka Arsi} i Anastasija Jovanov dobile su zahvalnice. Nakonkursu je u~estvovalo vi{e od 100 {kola iz ~itavog sveta.Uru~ivawe nagrada bilo je u Belom Blatu na “Bulgarijadi“, odstrane dr Jordana Koleva. Na{i u~enici poha|aju ~asovecrtawa i slikawa po projektu “Rodan jezik i kultura vangranica“ koji organizuje Ministarstvo obrazovawa i nauke Re-publike Bugarske.

� Slu`ba za zdravstvenu za{titu ̀ ena odràla je predavawe zau~enike osmih razreda na temu: “Unapre|ewe reproduktivnogzdravqa mladih“. Predava~ je bila dr Sla|ana S. Vukmirovi},specijalista ginekologije i aku{erstva.

� U okviru ekolo{ke sekcije, u periodu od 28. novembra do 5.decembra, odràna je akcija prikupqawa starog papira, kwigai uxbenika koji nisu potrebni.

UGLEDNI ÂSOVI

� Dana 8. decembra, u~iteqice su odràle ugledne ~asove sa svo-jim |acima: Tatjana Celin - 3/3, ~as matematike - “Pisawe rim-skih brojeva“. U~enici su pro{irili svoja znawa o brojevima,rimskim ciframa i wihovom pravilnom zapisivawu i wihovojprimeni; Milena Stanojev Kurti{ -2/1, ~as srpskog jezika -“Glagoli“. U~enici su usvojili pojam glagola koji ozna~avaradwu, stawe i zbivawe. Podstaknuta je radoznalost i èqa zanovim znawem, sticawe radnih navika, po{tovawe pravila itu|eg mi{qewa, uo~avawe glagola u svakodnevnom govoru; Vesna\or|evi}, 4/3, ~as muzi~ke kulture: “Pevamo i sviramo“. Ciq~asa je stvarawe navike za bavqewe muzikom kod u~enika, razvi-jawe muzi~kog pam}ewa, zapaàwa, razvijawe qubavi premamuzici, grupnom pevawu, razvijawe qubavi za radom u kolek-tivu; Dorika @urban 1/2, ~as - svet oko nas, “Voda“. Ciq ~asa jeda u~enici uo~e povezanost ìve i neìve prirode, prepoznajuna~in kori{}ewa vode, razvijaju svest o zna~aju o~uvawa~isto}e vode...

JAVNI ÂS

� Povodom 400 godina od smrti velikog pisca, dana 13. decembradecembra, je, u holu {kole je odràn javni ~as - “Vilijem [ek-spir“. âs su pripremili u~enici zajedno sa nastavnicom srp-skog jezika Emilijom Dimitrijevi} i nastavnicom engleskogjezika Danijelom Filipovi}. âs je po~eo prezentacijom oìvotu pisca i mnogim zanimqivim ~iwenicama, koja jepripremqena na engleskom jeziku. Usledio je kviz znawa, odlo-mak iz ~uvenog dela “Romeo i Julija“ (scena na balkonu),qubavne sonate broj 18 i 33 (na srpskom i engleskom jeziku) a zakraj - prera|eni komad “Orfej i Euridika“.

U SUSRET PRAZNICIMA

� Najmla|i ~lanovi bibliote~ke sekcije i sada su pokazalisvoju kreativnost i ma{tovitost tako {to su osmislili inapravili novogodi{wu jelku. [arena jelka ponosno krasi bib-lioteku i nagove{tava dolazak predstoje}ih praznika.

HUMANITARNE AKCIJE

� U~enici na{e {kole, 7/2 i ~lanovi \a~kog parlamenta, nasastanku su odlu~ili da pomognu na{em sugra|aninu Aleksan-dru Stankovi}u koji je nedavno te{ko oboleo. Tako je pokrenutajo{ jedna od mnogobrojnih humanitarnih akcija, koja pokazuje dau~enici na{e {kole imaju veliko srce. Prikupqeno je 7.691 di-nara.

� U Vrti}u, u okviru akcije “êp za hendikep“, vrednimali{ani kao i wihovi vaspita~i, predali su tre}u turu~epova. Akcija se nastavqa i pozivaju se svi dobrog srca kaddolaze u Vrti} da ponesu sa sobom i jedan ~ep.

� Dana 3. i 4. novembra u na{oj {koli odràn je seminar za za-poslene pod nazivom “Kultura prevazilaèwa konflikata“.Ciq seminara je osnaìvawe nastavnika za prevenciju iedukaciju dece u razumevawu vlastitih potreba, razvojusamosvesti i primenu holisti~kog pristupa u re{avawu kon-flikata i razvoju kulture dijaloga {to pokre}e afirmacijumisli, ose}awa i stavova, ovladavawe socijalnim ve{tinamaneophodnim za konstruktivno re{avawe konfliktnihsituacija... Predava~i: Olivera Ili}, diplomirani pedagog izJasenova i Nina Bereti}, profesor razredne nastave iz Somb-ora.

Pripremila

Danijela Zili} Pe}anin

VESTI iz [KOLE

Vrti} Kremenko


Bibliotekari

Humanitarci



Prvog decembarskogvikenda, izvi|a~i vodova“Dabrovi“, “Bikovi“ i“Luwe“ posetili su nes-vakida{we beogradske muzeje.Prvo u nizu, bilo je upoz-navawe sa morskim, re~nim ibarskim stani{tima u okviruposete Javnog akvarijuma itropikarijuma. Kao {to i unazivu stoji, pored ogromnihakvarijuma sa jastozima,morskim zvezdama,stanovnicima koralnihgrebena, piranama i mnogihdrugih nesvakida{wih riba ivodenih stvorewa, izvi|a~i suimali priliku da vide i zmije,korwa~e, sitne glodare, rep-tile i insekte. Oni koji subili hrabriji imali su pri-like da neke od ìvotiwa ipomaze, a svakako je najve}iutisak ostavilo maèwe beleiguane, koja ima vrloneobi~nu sitno hrapavu koù.Nakon toga obi{li suTop~iderski park i Milo{evkonak, gde je sun~ani daniskori{}en za izvi|a~keigre. Slede}i je bio Muzejafri~ke umetnosti, u kome jeorganizovana i igra potrageza predmetima po muzeju.Pauza do slede}eg muzejaiskori{}ena je za {etwu

Knez-Mihajlovom ulicom,odakle su preko Studentskogparka do{li i do muzeja Naukei tehnike, kao posledweta~ke. Ovo je jedan od svakakonajzanimqivijih beogradskihmuzeja jer sadrì velikuzbirku pridmeta od koje mnogii daqe rade! Drugi deo muzejatzv. “De~iji nau~ni centar“,organizovan je za interak-tivnu spoznaju prirodnih za-kona i pojava. U ovom centruprefiks “de~iji“ zna~io jesamo da su i vo|e “podeti-wile“ pa su se svi super zabav-ili. Posetu je organizovalaJelena Ko{ari}.

Slede}eg vikenda, 11.decembra, jato “[umskimravi“ posetili su muzejstarovremenskih motocikalau Pan~evu. Pored mno{tvamotora iz 30-ih, 40-ih i 50-ihgodina pro{log veka, najve}iutisak ostavilo je probavo`we jedne od prvih bi-cikala nastale krajem 19. veka- tzv. “penny-farthing“, kodkoje je karakteristi~na ve-lika razlika izme|u predwihi zadwih to~kova. Nakonmuzeja po~ela je jedna lepano}na {etwa po gradu uz obi-lazak gradskih znamenitosti.[etwa se zavr{ila odlaskomu dvoranu “Apolo“, gde seobeleàvao me|unarodni danplanina. U “Apolu“ suprikazivani kratki filmovisnimani u prirodi {uma iplanina, na koje niko nijeostao ravnodu{an. U jednom odfilmi}a, pod nazivom “Vra-timo se prirodi“, akteri su

bili upravo i ~lanovi na{egjata, pa su sa osmesima na licui uz {u{kawe “eno mene“, os-tali puni utisaka. Ovu posetuorganizovala je wihova pred-vodnica Ema.

Najboqi volonteri u ju`nom Banatu

Na me|unarodni Danvolontera, 5. decembra, u dvo-rani “Apolo“ u Pan~evuodràn je ~etvrti po reduSajam volontera u organi-zaciji udruèwa Connecting uokviru Regionalnog volonter-skog centra. Sajam se realizo-vao pod sloganom “Pokrenisve(t)“. U okviru ovog sajmaporogla{ava se najboqivolonter, kao i najboqavolonterska akcija za teku}ugodinu. Ove godine,star~eva~ki izvi|a~i dobilisu nagradu za najboqu volon-tersku akciju u 2016. godini ito za akciju ure|ewa fasade i

pozadinskog platoa Doma kul-ture, kao i sanaciju dela ta-vanice. Ovo je tre}a godina zaredom da su star~eva~kiizvi|a~i nagra|ivani na ovomsajmu. Prethodne dve,Star~evci su imali najboqegvolontera i najboqu volon-terku za 2014. i 2015. godinu.Odredu je ovo je zaista jednolepo priznawe za dosada{wezalagawe. Nagrada u viduvau~era za nabavku opremebi}e uru~ena do kraja godine.

XII Memorijal “Ivica Prawi}“

Krajem godine, ve}tradicionalno, odràva seodredsko takmi~ewe u ~asttragi~no preminilog IviciPrawi}u, jednog od najboqihizvi|a~a prvog star~eva~kogodreda “Jovan Veselinov@arko“. Tako je bilo i 17. de-cembra ove godine. Prepo~etka takmi~ewa, dele-gacija Odreda poloìla jevenac na grob wihovog druga apotom je, u Domu kulture,takmi~ewe moglo da po~ne.Nadmetalo se u dve kategorije:poletarci sa pet ekipa imla|i izvi|a~i sa ~etiritima. Zbog virusa koji vladapo osnovnim {kolama, odzivskauta bio je mawi ali ipakzadovoqavaju} jer se do{lo docifre od 44 u~esnika.

Poletarci su setakmi~ili u {est disciplina.Jedna od najteìh bila je“tragom lisice“, gde se zahte-valo ume}e poznavawa iprimene putnih znakova. Zan-imqivo je bilo i u igri“razvrstavaqe i prepoz-navawe namirnica“, gde jenajvi{e muke bilo oko pre-poznavawa lekovitog biqa

Poseta muzejima

IZVI\A[TVO

Poseta muzeju

Poletarci


ali su na kraju skoro sve ekipebile blizu maksimalnog brojabodova. Discipline koje sunapravile kona~nu razlikubile su: brzo vezivawe~vorova, prva pomo}, igrapam}ewa i timska igra sa{tafetnim prenosom lopticekroz prepreke. Kao pobedniceu ovoj kategoriji bile su Awai Tara Nedeqkovi}, AwaVeli~kovi} i Tijana Stana,okupqene u ekipi “Tigrice saNadela“ sa osvojenih 303poena. Drugo mesto pripalo jeekipi “Super devojke“ sa osvo-jenih 290 poena, a tre}e ekipi“Super drugarice“ sa 285poena. êtvrto mesto za samojedan poen izmaklo je“Sokolovima“, dok je petomesto zauzela ekipa “Tigrova

kanxa“ sa 232 poena. U pauzi dopo~etka takmi~ewa za mla|eizvi|a~e, poletarci su seoprobali u igrama na{e Dacepa su svi na kraju bili zadovo-qni.

Mla|i izvi|a~itakmi~ili su se u osam disci-plina. Svaka disciplinaimala je svoje “heroje“ pa seneizvesna borba, sa punoobrta, vodila do kraja.Takmi~ewe je po~elo rotaci-jom tri disipline: {ator-izacija, gde su ekipe trebaleda pravilno spakuju {ator,dok im je oteàvaju}a okol-nost bila me{avina delovavi{e {atora; zatim prvapomo} koja je zahtevalakreativnost u~esnika da sani-raju povredu preloma i orga-

nizuju transport povre|enog,a sve uz pomo} priru~nog ma-terijala koji na|u oko wih; ikao posledwa disciplina urotaciji bila je vezivawe~vorova vezanih o~iju. Zatimje usledio test izvi|akogznawa, diciplina “Pa-prika{“, gde je borba bila jenajujedna~enija, pa “misterijaslike“, “PoznavaweStar~eva“ i igra “Brodolom“koje su i odlu~ile kona~nogpobednika. Prvo mesto sauspe{nih 524 poena zauzela jeekipa “Dva kruga i ta~ka“ kojusu ~inili Ilija Gerdi},Branislav Niki} i DaniloRadosavqevi}. Po{to su onibili i jedina ekipa sa tri~lana, u posledwoj disciplinipomogla im je Sawa Kosti},

na{a nova ~lanica. Drugomesto zauzele su “Zvezde saNadela“ sa 473 poena, tre}i subili “Doktori“ sa 414 poena,a ~etvrti “Lavovi“ sa 378poena.

Nagra|eni izvi|a~i,u obe kategorije dobili subexeve-medaljqe za prva trimesta, a po zavr{etkutakmi~ewa sumirali su na-jsme{nije i najzanimqivijedetaqe tokom dana uz druèweu Kreativnom kulturnomklubu. [tab odreda zakqu~ioje da je ovo bilo jedno od najd-inami~nijih memorijala dosada. Takmi~ewe su organizo-vali Marko i Lejla.

Marko Ivo{evi}

Sva deca uzrasta od tri do {est godina dobila su, 19.decembra, novogodi{we paketi}e na Trgu neolita. Podelapaketi}a na dan Svetog Nikole u Star~evu uprili~ena je devetiput zaredom.

Oko 350 mali{ana, zajedno sa svojim roditeqima,bakama i dekama, do{lo je na Trg neolita da od Deda Mraza do-bije poklone. Tokom tro~asovnog programa, Deda Mrazu su u de-qewu poklona pomagali Baka Mraz, Princeza Elza i mladiizvi|a~i, pa je Trg sve vreme bio pun. Deda Mraz je iskoristiopriliku i svoj deci uputio pozdrav i poruku: - Svoj deci èlimsre}nu Novu godinu i Boì}, neka budu sre}ni i zdravi, rekaoje Deda Mraz.

Mesna zajednica Star~evo i udruèwa gra|ana ve} de-veti put su na Svetog Nikolu organizovali podelunovogodi{wih paketi}a. - U Paketi}u se pored slatki{a nalazei prigodne kwiìce i igrice, tako da }e deca mo}i, nakon {topojedu slatki{e, da se zanimaju raznim igrama, izjavio je PetarAndreji}, ~lan Skup{tine MZ Star~evo.

Dok su ~ekali da do|u na red kod Deda Mraza, i deca iroditeqi, ali i svi ostali me{tani, mogli su da se posluèdoma}im krofnama, vru}im ~ajem i kuvanim vinom.

AKCIJU SU POMOGLI:

MZ Star~evo, PP “Ras“, “Merac-skele“, Stovari{te “Banija“, po-qoapoteka “Kod [timca“, “Alustar“, “Metal TBS“, “]iraSprinter“, RR “Glas“, “Meks-M“, Pekara “Stojiqkovi}“, STR “Luka“,STR “Maki 1“, stovari{te “Vulovi}“, VS “Mini}“, JKP“Star~evac“, Mewa~nica “Eurotim“, Kafe “Iksperia“, Dom kulture,Dom omladine Pan~evo, OI “Nadel“, Kreativni kulturni klub, Tere-tana Stamenkovi}, O[ “Vuk St. Karaxi}“...

Deda Mraz u Star~evu

Deda i Baka Mraz i Princeza Elza

Hladno ali veselo

Pokloni



Predstavqamo

Star~eva~ki poqoprivrednici: Dragan Nikoli}

Ponekad je poqoprivreda jedini na~in da se re{eegzistencijalni problemi a zahvaquju}i woj, izme|u ostalih, iDragan Nikoli}, me|u Strar~evcima poznatiji po nadimkuMarenda, traì svoje mesto u ovim te{kim vremenima.

Kako Vam je poqoprivreda pomogla?- Pomogla mi je utoliko {to mi obezbe|uje osnovna

sredstva za ìvot. Naime, ja se bavim kultivirawem ba{ten-skih povr{ina ve} skoro petnaest godina a po potrebi svojimkultivatorom sa prikolicom i prevozim mawe gabarite.

Kultivirate li i van Star~eva?- Nekada su me zvali da kultiviram u Banatskom

Brestovcu, ali sada iskqu~ivo u Star~evu.Kultivirawe nije Va{ jedini posao...- Da, leti prodajem lubenice i diwe. Time se bavim ve}

oko {est godina. Uglavnom sam stacioniran na nekom mestukoje sam odaberem, ali tako|e vozim i ulicama. Ako ~ujete:“Bostana, bostana!“, velika je verovatno}a da }ete ustvari ~utimene.

Moè li od kultivirawa i prodaje lubenica i diwa dase ìvi?

- Ovako kako ja radim, ne moè. Mo`da bi moglo na ve-liko, ali ja ovo radim samo da dopunim svoja ionako prili~noskromna primawa. Ne uspeva mi uvek, ali ja sam uporan.

Ne odustajete?- Ne, nameravam da nastavim ovim tempom, a ako se

ukaè prilika i da pro{irim spisak zainteresovanih za mojeusluge. Vremenom je potreban i remont kultivatora, doga|aju sekvarovi, ali za mene je to samo izazov.

Aktuelno

Poqoprivrednici su jedni od retkih koji }e idue go-dine dobiti vi{e novca iz buxeta nego ove godine. Najve}e jepove}ewe za investicije i subvencije, dok }e isti da ostanu pod-sticaji za ratarsku proizvodwu i premije za mleko. Za pomo}poqoprivrednicima dràva dogodine planira da potro{i 3,2milijarde dinara vi{e nego ove godine. Uvode se podsticaji zapriplodne krave od 5.000 dinara po grlu. P~elari }e poko{nici dobiti 720 dinara a za priplodne krma~e i nerasteumesto dosada{wih 7.000 ispla}iva}e se 3.000 dinara vi{e. Dabi novac iz fondova Evropske unije do{ao do poqoprivred-nika, a na raspolagawu nam je 175 miliona evra, dràva jepove}ala sredstva i za Upravu za agrarana pla}awa. Kada dobijeakreditaciju mo}i }emo da povu~emo novac. To se o~ekuje sredi-nom slede}e godine.

Kako meteorolozi predvi|aju, o~ekuje nas jedna opti-malna zima, ne{to hladnija nego prethodna koju pamtimo povi{im temperaturama nego {to je to uobi~ajeno. O~ekuju nas

dva hladna talasa: krajem januara i po~etkom februara.Koli~ina padavina }e biti tako|e optimalna, tako da }e ozimiusevi imati dobre uslove da prezime, a to vaì i za druge granebiqne proizvodwe.

SavetDosadila vam je obi~na tur{ija? Probajte ne{to novo.

U pitawu je tur{ija od gro`|a. Ukus je neobi~an, kiselkastoslatkasto cimetast i odli~no ide uz ja~a jela sa sirom i mesomjer ih fino prese~e i da im sveìnu. Moè uz neki dobar fondueili raclette ili na nekim lepim brusketima, uz woke sa gor-gonzolom. Crno gro`|e u ovom slu~aju ima ja~i ukus od belog.Sastojci za dve ve}e tegle:• 1kg gro`|a po èqi• 1 {oqa vinskog sir}eta (najboqe ako imate sir}e odbelog vina)• 1 {oqa vode• 1 {oqa {e}era• 2 listi}a lorbera• 2 {tapi}a cimeta• 1 ka{i~ica bibera u zrnu• 1 ka{i~ica soli• 1 ka{i~ica semena sla~ice

Pripremite tegle u kojima }e stajati gro`|e. Dobroih operite i ako planirate da vam ova koli~ina stoji vi{e odnedequ dana najboqe je da tegle i sterilizujete tako {to }eteih sa skinutim poklopcima staviti u rernu zagrejanu na 150 ste-peni 10-ak minuta. Operite gro`|e i odvojite od peteqki ipore|ajte u teglu. Sve ostale sastojke stavite u {erpu idovedite uz povremeno me{awe do kqu~awa. Kada se maloprohladi, prelijte preko gro`|a i zatvorite. Neko smatra daje boqe konzumirati odmah nego kada odstoje, ali to se moère{iti kori{}ewem nekog suptilnijeg sir}eta. Prijatno.

Zanimqivost

Srbija je, zbog Svetske trgovinske organizacije iulaska u EU, pod velikim pritiskom da oslobodi trgovinu i uz-gajawe genetski modifikovane hrane. Da li i kako to u~initii koje rizike to sobom nosi? U Srbiji je trenutno na snazi pot-puna zabrana proizvodwe i prometa GMO {to }e, po svemusude}i, morati da se promeni zbog kandidature za ~lanstvo uSTO i EU. [tavi{e, ~lanstvo u Svetskoj trgovinskojogranizaciji je uslov za zatvarawe jo{ neotvorenog Poglavqa30 u pregovorima sa EU. A trenutno, jedna od najve}ih preprekaza ulazak u STO je generalna zabrane proizvodwe i prometagenetski modifikovanih proizvoda, jer STO ne dozvoqavaop{te zabrane, ve} zabrana svakog proizvoda mora biti posebnotretirana. A pogledajmo sada koje zemqe su zabranileproizvodwu GMO proizvoda, a pritom, vladaju STO organizaci-jom. Dakle, to su: Austrija, Belgija Velika Britanija, Bugarska,Hrvatska, Kipar, Danska, Francuska, Nema~ka, Gr~ka,Ma|arska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta,Holandija, Poqska i Slovenija. Moèmo li i mi da izbegnemoGMO po{ast? Sa druge strane, spisak GMO proizvode uvelikokonzumiramo, a retko da smo uop{te svesni toga...

Trì{te

Pija~ni dani u Star~evu su svakog ~etvrtka i nedeqe.

Star~eva~ke brazde

Krompir...................... 25 din/kg

Crni luk...................... 30 din/kg

Beli luk.................... 250 din/kg

Jabuka.......................... 40 din/kg

Kru{ka...................... 100 din/kg

Gro`|e....................... 120 din/kg

Mandarina.................. 90 din/kg

Banana........................ 100 din/kg

Limun......................... 120 din/kg

Suve {qive.............. 200 din/kg

Sir.............................. 300 din/kg

Med............................. 600 din/kg

Pi{e: dipl. ing. Darko Je{i}

Nikoli}




KUPUJEM ZEMQU

U STAR^EVA^KOM ATARU

PLA]AM DOBRO!

Telefon> 063/341-780

TRGOVINSKA RADNJA

Nidža & NecaMARŠALA TITA 38

* PREHRANA * RINFUZNAROBA * SANITARIJA

AKCIJSKE CENE!

069 /425 -10- 55 18

Srećna Nova 2017. godina!

Sre}ni praznici! Sre}na Nova 2017!

Sre}na Nova 2017. godina!

Srećni praznici!


Star~evo, Lewinova 41

Tel/Faks: 013/631-032

PO[TOVANI STAR^EVCI,

kod nas mo`ete nabaviti po povoqnim

cenama slede}u robu:

* CEVI kvadratne, pravougaone,

okrugle i pocinkovane

* vodovodni, sanitarni, kanaliza-

cioni i elektromaterijal

* elektrode, brusni i rezni alat

* cement, kre~ i beomal

* giter blok, monte, ciglu i

betonsko gvo`|e

Срећна Нова година и Божић!

* Proizvodwa i ugradwa

auto stakala svih vrsta.

* Traktorska stakla

* Stakla za gra|evinske ma{ine

* Zastakqivawe gra|evinskih

objekata

* Rezawe stakala na meru

* Police, vitrine, stolovi


18+

9-23 sata

Srećni praznici!

Srećni praznici!Sre}ni praznici!


VUKOVAC Strana u~enika O[ ““”Vuk St. Karaxi}“


U susret praznicimaKraj je godine i to je pravo vreme za praznike. Pravo vreme

za sre}u, zadovoqstvo i prazni~nu euforiju. Prva u redu je Nova god-ina. Iako je to praznik na jedan dan, svi se za wu pripremaju mesecimau napred. Ve} po~etkom decembra, bar u mom domu, kre}u pripreme zaovaj praznik. Smi{qamo kako }emo je proslaviti, {ta }emo spremiti,kuda }emo oti}i i od svega najva`nija stvar , kako }emo ukrasiti novo-godi{wu jelku, kako je to obi~aj u na{oj ku}i, na Svetog Nikolu za kogase kaè da je hri{}anski Deda Mraz.

U no}i izme|u 31. decembra i 1. januara, kada sat otkucapono}, najsre}niji sam jer se nadam nekom novom po~etku i novim us-pesima. Ve} nakom {est dana je na redu Badwe ve~e kad cela moja porod-ica posti. Tako|e se tada spremamo za jedan od najradosnijih praznika- Boì}. Tim praznicima predhodi Tucindan - dan koji mi je najzan-imqiviji, pored Materica, Oca i Detiwca , jer tog dana “ne smem“ nisa kim da se sva|am. Sedmog januara se ujutro pozdravqamo sa: “Hristorse rodi - Vaistinu se rodi“, iako ~esto to pome{amo sa “Hristosvoskrese“. Onda idemo u crkvu gde se obavqa jedna od najradosnijihmolitvi i gde crkveni hor peva najradosnije boì}ne pesme. Mama zaovaj dan pripremi, sad uz veliku pomo} mojih sestara, veliku boì}nutrpezu, a pre jela sestre, tata i ja ulazimo sa badwakom piju~u}i doknas mama posipa kukuruzom i ìtom i èli nam najlep{e èqe.Tata ija uvek pripremimo slavu i seno koje postavqamo ispod stola, i to jo{za Badwe ve~e kada se korin|a. Boì} traje tri dana, a ono {to najmawetraje je ~esnica koju uvek “smaèmo“ prvog dana. Pro{le godine sam jaizvukao {to jezna~ilo da }u imati sre}e tokom cele godine {to je ibilo ta~no.

Kada ispra}amo Boì}, tre}eg dana i kad palimo badwak,mama govori: “[to vi{e varnica, to vi{e parica, zdravqa i sre}e“.Zatim kre}u pripreme za na{u slavu Svetog Vasilija koju slavimo 14.januara. Najvi{e volim kad gosti svojim dolaskom unesu jo{ zadovo-qstva i radosti. Tradicionalno pri~amo neke doga|aje iz pro{lostiza slavskom trpezom. Najvi{e volim rusku salatu, sarmu i kola~e.Nakon ovoga, za nas tako|e velikog praznika, jedino {to ostaje jesteSveti Sava, 27. januara, kad u {koli i crkvi spremamo program. U{koli je svake godine priredba, a u crkvi deqewe pereca, paketi}a irecitovawe pesama u slavu Sletog Save. Time se zavr{ava ovaj veliki“lanac zimskih praznika“.

Mnogo volim sve ove praznike jer sam uvek uz svoju porodicukoja mnogo zna~i a i, naravno, zbog slatki{a.

Aleksanar Grozdi} 8/1

Nikada ne odustaj od svojih snova

Svaki ìvot je razli~it. Niko nema isti ìvot.Mogu razli~iti te{ki i laki, tu`ni i li sre}ni.

Ni na{ ̀ ivot ponekad nije lak, ponekad imamo usponei padove. Nekad imamo ose}aj da je sve protiv nas. Svi imamojednog pravog prijateqa koji }e biti tu kada nam bude bilote{ko. Do|u dani kad nam nije ni do ~ega i kada bismoodustali. Naravno, nikad ne treba odustati od svojih snovazbog drugih qudi. Ni{ta ne postièmo ako odustanemo.Sva~iji trud se isplati. U ìvotu gre{imo, ali svi gre{imoi na gre{kama se u~i. Uvek }e postojati neka osoba koja }e namstati na put. Sva~ija upornost se isolati i uvek se trebaboriti za ono {to èlite da je va{e. Najva`nija stvar uìvotu je da qudi budu sre}ni i da slede svoje snove. Snovi suciqevi koji poku{avaju da postanu stvarnost. Ako ne uspetena jednom putu, uspe}ete na drugom. Nikada ne odustajte!Qudi koji imaju teì ìvot su mali milion puta u ìvotupoèleli da budu sre}ni. Kao {to rekoh, ìvot nije lak, aliìvot je surov. Sudbina spaja onog koga treba. @ivot nije fer,kada sre}a ti beì, dani postaju teì, a nigde nikoga. Imam

mnogo snova za koje bih èlela da postanu stvarni. Ali samojedan san je dovoqan da mi se ostvari i da sve ide po planu onakokako treba. Iako sam uporna, znam da se taj san ne}e ostvar-iti. Ne gubim nadu i svakog dana èlim da je kao pre, kada jebilo sve lepo i sre}no. I daqe sam sre}na ali bih bila jo{ vi{e,kada bih se vratila u pro{lost. Znam da se moji snovi ~inenemogu}im.U ìvotu kada ne{to najmawe o~ekuje{ se desine{to {to nam promeni ìvot, ne{to {to nikad ne bismoo~ekivali.

Nadam se da mi Nova godina donosi novo poglavqeìvota, nove èqe i snove.

Tamara Salihovi} 8/2

Dolazak mog ku}nog qubimca

Se}am se, bilo je to par dana pre nove, ~ini mi se 2010.godine, kada je neznano u moj ìvot u{etalo jedno malo ku~e,slatko i kao sneg belo.Pono} je ve} pro{la, a moje starije sestre jo{ nije bilo ku}i,iako je iz Novog Sada trebala jo{ odavno da se vrati. Mama jeve} po~ela da brine, pa je kao i uvek po~ela wena histerija {toje i dalje nema. Brat i ja leìmo pokriveni u krevetu i }utkegledali neki film, iako bi nam se o~i svaki ~as sklapale.Ti{ina je postala i suvi{e glasna, sve dok se najednom nije ~ulootvaranje ulaznih vrata. Bila je to na{a sestra, izgledala je sm-rznuto i umorno, ali opet imala je razvu~ene usne preko celoglica. Nosila je nekakvu kartonsku kutiju sa mnogo probu{enihrupica. Mama ve} spremna da po|e u raspavu sa njom i samo {tootvori usta, ta je odjednom prekine nekakavo lajawe. îm smoto ~uli brat i ja brzo smo otvorili kutiju i ugledali wega.Malog, belog pomalo upla{enog psi}a, sklup~anog u svetloplavo }ebence. Skakali smo od sre}e {to i mi najzad imamona{eg qubimca, te smo mu odmah dali i ime - Peki. Zaista, namaminom licu se nije videla tolika sre}a kolika je bila na{a,pa se i sama, èle}i da niko ne vidi, razneìla ali xabe, kad susvi na{i pogledi bili upreti u wu jer se ~ekala samo jo{ wenareakcija. Ona ga opet polako odmeri pa re~e: “Pa ko mu moèodoleti!“, pa tu zaboravi na sestrino ka{wewe, na svu brigu ibes malo se nasme{i.

Tako je, otprilike, pre skoro sedan godina izgledaoPekijev dolazak u na{u ku}u. Kad bih daqe nastavila da pi{emo wemu, bilo bi jo{ mnogo ispisanih stranica. Bliì mu sero|endan, a ja bih mu poèlela da sa nama bude jo{ mnogo god-ina.

Jovana Stani} 8/2

Moj prijateq

Svako od nas treba da ima prijateqa da ne bi bio sam uìvotu.

Moj prijateq zove se Leo. On je pas. Ima velike braono~i. On ima prelepu wu{kicu. Leo ima belu dlaku i naranxaste{ape. Stalno ma{e repom i on je pas nièg rasta. Ponekad jetuàn jer smo se preselili, ali ali ga mi unosimo i bude sre}an.Poslu{an je, voli da se mazi, igra se sa decom, pametan je,sladak, lep... Tatin drug je mojoj seki i meni dao da uzmemo jednogpsa i izabrali smo onog pravog. Voli da jede meso, kosti ipa{tetu ali ne sme da jede ~okoladu. Kad neko do|e, Leo zalajei obave{tava nas da je neko tu. Se}am se, kad smo Leo i ja bilimali, trkali smo se, ali kad ga mazim on stane na noge a ja mu uh-vatim {ape (ruke). Imam ga ve} {est godina.

Mnogo sam sre}na zato {to imam to malo stvorewe,Lea, za najboqeg prijateqa.

Awa Ivankov 4/1

Radovi u~enika



Odbojka

Odbojka{ki klub Borac poraèn je nakon pet setova od ekipe Smedereva,pred svojim navija~ima, u 8. kolu Prve lige Srbije. Rezultat po setovima: 18:25, 25:20,30:32, 25:21 i 9:15.

Bio je ovo jo{ jedan maratonski me~ koji su odbojka{i Borca odigrali aliza razliku od prethodnog kola, ovaj su izgubili. Star~eva~ki klub je pao na peto mestona tabeli Prve lige i ima 16 bodova uz u~inak od pet pobeda i 3 poraza. U narednomkolu Borac gostuje sedmoplasiranom Spartaku u Subotici.

013 info

Mla|i pioniriBorca, deca 2004. i 2005.godi{te, zavr{ili su prvideo liga{kog takmi~ewaKvalitetne lige Vojvodine nadrugom mestu. Star~evci sutrebali da odigraju utakmicesa Omoqicom i Kovinomme|utim, ove utakmice suodloène zbog bolesti dece,tako da }e se odigrati posle15. januara naredne godine.

Najmla|i ~lanovikluba, deca ro|ena 2007-2010.godine, ugostili su, 29. novem-bra, pan~eva~ku ekipu Kris-Kros. Pred velikim brojemgledalaca - roditeqa, utak-mica je bila veoma zanimqivaa zavr{ena je bez pobednika,tako da je pobedilo drugarstvoi ko{arka.

Danijel Stankovi}

pORAz Od SmEdEREVA

piOniRi dRugi nA TAbEli

Ko{arka

RAGBI

poseta Temi{varu

� Ragbi-veterani iz Star~eva su, u sub-otu, 10. decembra, sa svojim prijateqima,ragbi-veteranima iz Beograda, NovogSada, Pan~eva i Vr{ca, gostovali kaonavija~i na ragbi utakmici Lige Evropeu Temi{varu. Iako su doma}i“Saraceni“ imali veliku podr{kukolega iz Srbije, “Harlekini“ iz Lon-dona su odneli ubedqivu pobedu od 42:3.- Bilo je ovo jo{ jedno druèwe ragbiveterana, {to bi se reklo na terenu, ovogputa smo bili samo navija~i. Na{a se-zona po~iwe ponovo na prole}e a do tadpravi}emo jo{ mnoga druèwa kod nas ikod prijateqskih klubova, rekao je za SNpredsednik star~eva~kih veterana Mio-drag Milinkovi} Kobac.

G. M.

Ko{arka{i Borca

Odbojka{ki klub Borac

Sre}na Nova sportska 2017. godina!


p ojec 277 la o 1 12/02/2017 22:12 page 2star^eva^ke ˝ , 31. decembar 2016.4 jo[ jedan posao pri...

Documents