p o r u k e - serbian mirror · 2020. 11. 16. · banja u kojoj su nekada kral-jevi dolazili i...

2 Septembar 2015.

P O R U K E

3www.serbianmirror.comSeptembar 2015.

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Rehabiliton kralj Petar drugi strana 7

Albanci, Eu i Amerika nam otimaju svetinje strane 8

Arapi kupuju ku}e u Ba~koj strana 9

Kako smo opet pobedili... strana 10

Vanjini biseri: Mu{ke suze nisu izdajice strana 11

Srpska nada u umetni~kom klizanju strana 12

Ni{ville, Ni{ville strana 13

Pri~e o Savi Rako~evi}u strana 14

Filmski susreti Ni{ 2015. strana 19

Vukov sabor strana 20

Istorija srpske knjièvnosti strana 21

Sport: Ivana [panovi} tre}a na svetu strana 22

Dò Moler: Milena strana 23

Vera: Osnovna na~ela na{e vere strana 24

Konzulat: Vi pitate, konzulat odgovara strana 25

Horoskop za septembar mesec strana 26

Se}anja: Arsen Dedi} strana 28

êstitke i srpski mediji strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

· Phone: 773.744.0373

· OSNIVA^: Slavica Petrovi}

· UREDNIK: Slavica Petrovi}

· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi}, Aleksandra

Miti}, Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.

· DOPISNICI: Vanja Buli}, Milutin [o{ki}, Jasna Stanojev,

(Beograd), Ivan Kalauzovi}-Ivanus (Ni{),

Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud),

Milomir Ognjanovi} (Havaji), Dejan Marinkovi}

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]

Web: www.serbianmirror.com

· PREDSTAVNI[TVA ·· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

· NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite

na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Svaki put kada seto~kovi aviona spustena pistu aerodroma

Nikola Tesla u Beogradu,

srce ponovo zaigra u

grudima. Svaki dolazak je

pun susreta i zagrljaja sa najbliìma, sa prijateljima i

kom{ijama, sa onima koje pamtimo iz detinjstva i onima

koje smo ve} po~eli da zaboravljamo. Dolazimo u svoju

zemlju da obidjemo svoje, jer ko zna {ta nosi slede}i dan,

mesec i godina. Da upijemo zavi~ajne boje i napunimo

svoje baterije. Jer, kako pesma re~e, nema lep{eg kraja

od svog zavi~aja.

Nadam se da je i vama, koji ove godine niste

putovali leto ipak donelo lepe trenutke i da ste bar malo

uìvali u prirodi i toplim zracima sunca. Zato vam mi,

koji smo putovali u otad`binu, donosimo miris cvetnih

polja zavi~aja i tople zagrljaje najbliìh. I ovaj put smo

se oprostili sa njima u nadi da se ponovo vidimo zdravi

u svom zavi~aju. I tako to traje godinama sa nama koji

ìvimo daleko od rodnog kraja, a ìvot grabi dalje.

Ali, ponesemo mi i malo gorkog ukusa iz svoje

zemlje, rastuì nas ta situacija koja je svaki put sve teà

i gora. Rastuè nas lica tih nezadovljnih i neraspolo`nih

ljudi koji ne vide bolje sutra.

U mom rodnom mestu, Ni{koj Banji, o kojoj

je i pesma svojevremeno ispevana, svaki put kada odem

sve je setnije i sumornije. Banja u kojoj su nekada kral-

jevi dolazili i boravili, koju su krasila prelepa zdanja i

vile sada izgleda tu`no i zapu{teno. Nekada{nje najlep{e

zgrade, ~uvene vile: Teokarevi}, Dubrovnuik, Gordana,

vila Dragi{e Cvetkovi}a, stidljivo stoje oguljenih zidova.

Prelepi hoteli Srbija, Ozren i Prole}e sada su samo

napu{tene i oronule zgrade koje upozoravaju na neka siro-

ma{no i tu`no vreme koje se polako ukorenjava kod nas.

Beograd je pun izbeglica, koji svakog dana sve

vi{e i vi{e nadiru u Srbiju. I dok na{a vlada brine o njima,

jer smo mi zaboga, gostoprimljiv i srda~an narod, kako

re~e na{ premijer, iz te na{e siroma{ne i lepe zemlje, mladi

intelektualci uporno odlaze i rasipaju se svuda po svetu.

Sigurna sam da ste imali prilike da ih i vi susretnete ovde,

bez obzira u kom gradu Amerike ìvite. Ti mladi ljudi, ta

lepa zdrava omladina, ukras na{e zemlje, odlazi jer ne vidi

svoju budu}nost i egzistenciju u svojoj zemlji, a ta ista

vlada i dràva ne mogu da im obezbede posao i egzisten-

ciju.

I sve sve se ~e{}e i ~e{}e zapitam.

[ta se dogadja sa na{om dràvom?

U kakav je to sunovrat krenula?

Pi{ite nam dragi ~itaoci o svojim utiscima sa

va{ih godi{njih odmora. A dotle vam zelim lep i sun~an

kraj leta i {to bolje raspoloènje.

Srda~no va{aSlavica Petrovi}

RE^ UREDNIKAPo{tovani prijatelji, ~itaoci Srpskog Ogledala

I Z R E D A K C I J E

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

Septembar 2015.4

S R B I N F O

RESTORAN @UPASvakog cetvrtka i subote u restoranu @upa nastupa

DOLLAR BANDUzivajte u odli~nim interpretacijama ova dva

fenomenalna momka!

RAsim LjAji], HA[Ki TRibUNAL i LANAc sRpsKiH smRTi

A K T U E L N O

5www.serbianmirror.comSeptembar 2015.

Pi{e: Dragan Mila{inovi}:

Bez dràvnih i vojnihpo~asti, kojih nema zaha{ke optuènike bezobzira da li su osudjeni ili ne, nabeogradskom groblju Le{}esahranjen je, 28. avgusta, gener-al-major Mile Mrk{i}, biv{ikomandant Vojske RepublikeSrpske Krajine. Umro je sam,ostavljen i zaboravljen oddomovine i dràve, u lisabonskomzatvoru, 16. avgusta, 2015. Jo{jedan Srbin, koga je progutalaanti-srpska ha{ka “pravda”. Umroje u te{kim mukama, rastrgnutkarcinomom, bez adekvatnelekarske pomo}i i nege, bezmogu}nosti da svoje poslednjesate provede blizu svojih najmili-jih. U zatvorsku bolnicu primljenje krajem jula, sa dijagnozom“astma i fizi~ka iscrpljenost” (1) akarcinom mu je dijagnostikovansamo ~etiri dana pre smrti. MileMrk{i} bio je dràvljanin Srbije!

GeneRaL-MajoR MiLe MRK[i]Bukvalno dan pre smrti

generala Mrk{i}a, ve~iti ministar ipotpredsednik svih srpskihpost-petooktobarskih vlada, a od2004. godine i predsednik tzv.

“Nacionalnog saveta za saradnjusa MTBJ“, Rasim Ljaji}, najavioje da }e zatraìti njegovo pu{tanjena le~enje u Srbiju. Naravno, kaoi u svim prethodnim slu~ajevima,Ljaji}eva “briga“ do{la je prekas-

no i vi{e je li~ila na cinizam~oveka koji odli~no vlada infor-macijama, nego na stvarnu zain-teresovanost lica koje zvani~nopredstavlja dràvu u odnosima saHa{kim tribunalom i koje je svo-jom rukom potpisalo ve}inuisporuka dràvljana Srbije ovomkazamatu.

Otuda, tragi~na smrtgenerala Mrk{i}a, kao jo{ jednaha{ka rana na telu srpskognacionalnog bi}a, mora biti povodda se osvrnemo kako na sramniodnos neodgovornih srpskih vlas-todràca prema nepravdama iponiènjima kojima nas godinamaizlaè Ha{ki tribunal, tako i ulogekoju je u tome imao i ima RasimLjaji}, ha{ki prokurator za Srbiju!

VAZALNI ODNOSDR@AVE PREMA

HA[KOM TRIBUNALU

Iako je saradnju sa Ha{kimsudom Srbija prihvatila jo{ uvreme vlasti SlobodanaMilo{evi}a, on je o~igledno sma-trao da je postojanje zabraneisporuke svojih gradjana radi pro-cesuiranja u drugim zemljamakoje su predvidjali pravni aktiSrbije, dovoljna za{tita i njenimgradjanima i dràvi od spoljnihpritisaka. Tako je i bilo sve dooktobarskog pu~a, kada jeDjindji}eva vlast saradnju saTribunalom proglasila za najvi{idràvni interes i bukvalno zane-marila garancije koje je gradjani-ma u tom smislu pruào Ustav iostali pravni akti RepublikeSrbije. U tom smislu, svaizru~enja Tribunalu do dono{enja“Zakona o saradnji SRJ saMTBJ“ aprila 2002. godine, moguse nazvati nezakonitim i ~ak sma-trati aktom protivpravnogdràvnog nasilja nad isporu~enimgradjanima, ra~unaju}i i biv{egpredsednika Srbije i SRJugoslavije, SlobodanaMilo{evi}a.

Pomenuti Zakon ni{ta

bitno nije promenio sa aspektaodnosa novih srpskih vlastodràcaprema Tribunalu, niti u sudbiniprogonjenih, ali je bar utvrdioprocedure, zakonske okvire iizvesna prava optuènika, koja seu praksi jesu ~esto kr{ila, ali subarem formalno postojala.

No, bez obzira nauspostavljanje politi~ke obaveze“saradnje“ sa Tribunalom, srpske“demokratske“ vlasti su,sprovode}i naloge zapadnih men-tora, prema ovoj institucijibespotrebno zauzele krajnje vazal-ni stav, ne samo sprovode}i svenjene zahteve ve} i stavljaju}icelokupni dràvni aparat u slu`buha{kog tuìla{tva i NVO sektorakoji je vodio sopstvene selektivneistrage radi satanizacije optuènihi navodnog demaskiranja srpskihzlo~ina.

Posebno je ovo postaloo~igledno kada je, od juna 2004godine, predsednik Nacionalnogsaveta za saradnju sa MTBJpostao Rasim Ljaji}. Uz Bruna

Vekari}a, glavne ha{ke poluge usrpskom Tuìla{tvu za ratnezlo~ine, Ljaji} je svojim ~injenjemi ne~injenjem, od odnosa premaHa{kom Tribunalu napravio pakaoza srpsku dràvu i gradjane, aposebno za optuène.

Te{ko bi se mogli pobro-jati svi namerni pravni propusti,

sva kr{enja ljudskih prava, svaponiènja i vredjanja, svapoliti~ka i pravna podmetanja, sve

manipulacije “svedocima“, svi pri-tisci na prijatelje i rodbinu kojimasu bili izloèni osumnji~eni zaratne zlo~ine, kako u Hagu tako iu Srbiji, a da srpska dràva, kojuje predstavljao Rasim Ljaji}, nije

reagovala, niti bar poku{ala da tospre~i. Podrazumevaju}i pod“saradnjom“ samo obavezu dahapsi, isporu~uje i otvorenopomaè ha{kom tuìla{tvu kadagod ga odbrana dovede u prob-leme, Ljaji} je svesno zanemari-vao pravo i obavezu dràve dabrine o sudbini i statusu svojih

gradjana isporu~enih Hagu.Posebno se to odnosi na potpununezainteresovanost za o~igledne

primere manipulacija medicinskimtretmanom optuènih kao metodaza pritisak na njih (drasti~anprimer su Slobodan Milo{evi} iSreten Luki}), marifetlukeTribunala kojima je izbegavao daobezbedi obavezna sredstva zaodbranu optuènika i drugihkr{enja njihovih prava naodbranu, poput onih vezanih zablagovremeno prevodjenje materi-jala i sl. (Kao klasi~an primerodnosa Rasima Ljaji}a premaha{kim optuènicima moèposluìti primer policijskog gener-ala Sretena Luki}a koji je na nje-gov potpis izru~en Hagu bolestan,direktno sa VMA, u bolni~kojpidàmi sa priklju~kom za infuzi-ju i kateterom. Ne sme se prene-bregnuti ni njegovo sramnopona{anje u “predmetu [e{elj”gde nijednom, za 11 godina svogvodjenja Nacionalnog saveta, nijezatraìo ~ak ni obja{njenje, akamoli izvr{io slu`beni pritisak naTribunal, zbog duìne procesa ibrojnih nepravilnosti na {tetuoptuènog).

Takodje, poznati sumnogi slu~ajevi otvorenog odbi-janja dràve da olak{a odbranuoptuènih odbijaju}i da im pruìuvid u informacije koje nisudràvna tajna, a mogli bi im biti

Rasim Ljaji} i Bruno Vekari}

Mile Mrk{i}

Karla del Ponte i Rasim Ljaji}

6 Septembar 2015.

P O L I T I K A

od koristi, dok su se tuìla{tvuTribunala i NVO sektoru koji imje otvoreno pomagao, predavali ilistavljali na uvid i najpoverljivijidokumenti. Takodje, nije nepoz-nato da je pod formom “sarad-

nje” sa Tribunalom nestalo

mnogo originalne dokumentacije

o NATO zlo~inima u Srbiji.

Sve u svemu, od kada je2004. Rasim Ljaji} preuzeopredsedavanje “Nacionalnim save-tom za saradnju sa MTBJ“ srpskadràva je, za progon i ka`njavan-je Srba optuènih u Tribunalu,svojim ~injenjem i ne~injenjembila daleko opasniji protivnik odha{kog tuìla{tva i nikada nijekoristila ~ak ni one mogu}nostikoje ju je pruào Statut Tribunalada pomogne svojim gradjanima.Nikada!

POLITI^KAINSTRUMENTA-

LIZACIJAHA[KOG

TRIBUNALA

Uzimaju}i u obzir na~in na

koji je osnovan, izvore iz

kojih se finansira, kao i

metodologiju njegovog rada (pre-sude i obrazloènja koja donosi),nema dileme da Ha{ki tribunal

nije nikakva nezavisna pravna

institucija, ve} pilot-projekat

politi~ke instrumentalizacije

prava za uspostavljanje novog

svetskog poretka, koji }e svalji-

vanjem krivice na `rtvu oprav-

dati bezo~no nasilje novih gospo-

dara sveta protiv onih dràva i

naroda koji se nadju na putu

njihovih interesa.

Na ovaj na~in iniciran jerepresivni pravni mehanizam kojise, bez obzira na pravo i pravdu,moè koristiti po volji onih kojikreiraju svetske globalisti~ke pro-cese grubo kr{e}i jo{ uvek vaè}enorme medjunarodnog prava iuspostavljenu praksu u medjunar-odnim odnosima. Otvoreno pro-movi{u}i princip selektivne

pravde, u kome se na bazi

sli~nih ili istih dokaza vinovnici

osudjuju samo ako su Srbi,

ha{ki Tribunal {alje jasnu

poruku svim liderima i narodi-

ma kako }e pro}i oni koji se

usude da brane svoju zemlju od

agresije globalizma.

U tom kontekstu Ha{kitribunal je uveo u praksu nizpresedana poput ukidanja imunite-ta predsednika dràva ili vlada(Slobodan Milo{evi} je prviaktuelni predsednik protiv koga jepodignuta optu`nica u istoriji),suspendovanja nacionalnog suv-ereniteta u oblasti zakonodavstva(princip da akti Tribunala imaju

ve}u pravnu snagu od nacional-nih), hap{enja po tajnimoptu`nicama, samostalno propisi-vanje pravila po kojima se pri-menjuju pravne norme i drugo.

Analiziraju}i delovanjeTribunala u Srbiji jasno se moèuo~iti da su njegove formalnepravne aktivnosti bile paravan iinstrument za ostvarivanjeozbiljnih politi~kih ciljeva. Prenego {to navedemo neke od njihvalja se podsetiti da nije slu~ajno{to danas u parlamentu Srbije nepostoji nijedna politi~ka strankakoja se protivi saradnji sa Ha{kimtribunalom, kao i da je ha{kiprokurator, Rasim Ljaji}, jedinipoliti~ar u Srbiji koji je u vlasti(vladi) bio svakog sekunda odpeto-oktobarskog pu~a do danas.Takodje, budu}i da je Srbijaispunila sve poznate formalnezahteve Tribunala, kao i da jeistom prakti~no istekao mandat(samo zaokruùje zapo~ete pro-cese), logi~no je zapitati se pokom osnovu se sada odvija

“saradnja“ i ~emu sluè redovni

obilasci ha{kog tuìoca

Beogradu, kao i njegova priman-

ja na najvi{em dràvnom nivou?

Razmislite!

No, da se vratimo poli-ti~kim implikacijama delovanjaHa{kog tribunala. Iako vremesamo po sebi razotkriva njegovupoliti~ku pozadinu i pravnubesmislenost njegovih postupaka ipresuda, a poku{aje da se njegovenepravedne odluke dogmatizujuve} godinama uspe{no spre~avaRusija, nave{}emo nekolikoo~iglednih politi~kih ciljeva uodnosu na Srbiju:

Svojim odnosom premazakonodavstvu Srbije Tribunal jepokazao da na{u zemlju tretirakao zemlju ograni~enog suveren-

iteta zbog poraza u ratu, a nekenjegove odluke jasno implicirajune pravo ve} odmazdu premapobedjenima.

Njegove presudeo~igledno treba da dokaù da suSrbi krivci za razbijanjeJugoslavije, kao i da je zlo~ina~kaNATO agresija protiv SRJ bilaopravdana, odnosno da zlo~in pro-tiv mira ~iji su direktni nalogo-davci Havijer Solana, Bil Klinton,Toni Bler i Gerhard [reder nije to{to jeste.

Impliciranje da je deosrpskog naroda po~inio genocid,sa svim posledicama koje iz togaproisti~u Tribunal je svojimodlukama, zahtevima i pritiscimadirektno uticao na oblikovanjepoliti~kih de{avanja, ra~unaju}i iizborne procese, na teritorijamanaseljenim Srbima, pre svega uSrbiji i Republici Srpskoj, ali i uHrvatskoj, Crnoj Gori i na Kosovu

Poku{aji da se krozodredjene procese i presude rev-idiraju poznate i dokazane~injenice o istoriji srpskog narodai dràve ~emu su se sjajno i argu-mentovano suprostavili SlobodanMilo{evi} i Vojislav {e{elj

Otvoreno dugogodi{njeponiàvanje srpskog naroda idràve u cilju slamanja nacionalnogponosa i pripreme za “operacijupromene srpske kolektivne svesti“ iponi{tavanja nacionalnihArhetipova (mitova) koje su setako prilje`no poduhvatili IvicaDa~i} i Aleksandar Vu~i}.

Sve navedeno, a imno{tvo (zbog prostora) nenave-denog, ne bi bilo mogu}e da srp-ski vlastodr{ci nisu postali deoglobalisti~ke anti-srpske mreè ~ijije instrument i Ha{ki tribunal. No,nema sumnje da niko od njih ost-varivanju politi~kih ciljeva

Tribunala nije doprineo kolikoRasim Ljaji}. Uostalom, u tomeleì tajna njegove politi~kedugove~nosti i ministarskog sel-jenja iz vlade u vladu.

LANAC SRPSKIHSMRTI

General Mile Mrk{i} devet-naesti je Srbin za ~iju smrtje direktno odgovoran Ha{ki tribu-nal. Uz predsednika SlobodanaMilo{evi}a ha{ki lanac srpskihsmrti ~ine: Milan Babi}, Goran

Borovnica, Dragan Gagovi}, gen-eral Milan Gvero, ZdravkoGovedarica, Miroslav Deronji},Novica Jan~i}, SlavkoDokmanovi}, Simo Drlja~a, gen-eral Djordje Djuki}, Janko Janji},Nikica Janji}, dr MilanKova~evi}, Slobodan Miljkovi},Vlajko Stojiljkovi}, generalMomir Tali} i Stevan Todorovi}.

“Tretirani kao zlo~inci,samo na osnovu NATO propa-gande, jedino pravoslavni Srbibivaju ubijani pod sumnjivimokolnostima, prilikom hap{enja,

bivaju naterani na samoubistvo ilioterani u smrt psiholo{kom tortur-om, dugotrajnim pritvorom iuskra}enim ili pogre{nimle~enjem”. (2)

Neki od njih ubijeni suprilikom hap{enja (poput SimeDrlja~e i Dragana Gagovi}a), doksu drugi (poput Novice Jan~i}a iVlajka Stoiljkovi}a) radije izvr{ilisamoubistvo nego prihvatili ha{kikazamat. Za najmanje tri smrti uTribunalu (Slobodan Milo{evi},Milan Babi} i SlavkoDokmanovi}) postoje ozbiljneindicije da bi se mogle kvalifiko-vati kao ubistva. Neki od ha{kihoptuènika, poput generalaMomira Tali}a (obolelog od kar-cinoma), umrli su neposredno popu{tanju na slobodu.

Ni u jednom od ovihslu~ajeva Rasim Ljaji}, u ime“Nacionalnog saveta za saradnjusa MTBJ” nije zatraìo nezavisnuistragu, koja bi pokazala da li jesmrt nekog od ovih ljudi moglabiti izbegnuta ili spre~ena, da lieventualno ima odgovornih, nitisu mu te smrti bile povod daizbori bolji tretman ha{kihpritvorenika i osudjenika. Jedinoje povodom smrti SlobodanaMilo{evi}a, napisao mlako pismoTribunalu, ali ono je vi{e bilonamenjeno smirivanju uznemirenedoma}e javnosti, nego nekakvomzahtevu da se utvrdi istina.

I ovoga puta Rasim

Ljaji} }uti. Mnogo su mu ve}a

briga srpski dobrovoljci koji se

bore u Ukrajini, nego sudbina

ljudi koje je li~no isporu~io

ha{kom kazamatu. A i za{to nebi }utao?! Politi~ki uticaj munikada nije bio ja~i, ni bogastvove}e. A koga bi u takvim uslovi-ma zanimalo koji }e slede}i Srbinumreti u Hagu i zbog njega. No,nama je valjda krajnje vreme dase zapitamo da li bi se sve ovode{avalo da “Nacionalni savet sasaradnju sa MTBJ” vode, recimodr Smilja Avramov, ili dr Kosta~avo{ki?!

Rasim Ljaji} i Ser` Bramerc

Sahrana Mileta Mrk{i}a

7Septembar 2015. www.serbianmirror.com

D R U [ T V O

POSLEDNJI jugoslovenski monarh,kralj Petar Drugi Karadjordjevi}pravosna`no je rehabilitovan uVi{em sudu u Beogradu. Kako je potvrd-jeno, re{enje o rehabilitaciji doneto je jo{10. jula, ali se ~ekao zakonski rok odmesec dana da li }e biti àlbe na ovuodluku.

Po{to àlbi nije bilo, kralj semoè i zvani~no smatrati neosudjivanim.On je ujedno i poslednji Karadjordjevi}kome su vra}ena gradjanska prava, ~ast iugled.

Zastupnik prestolonaslednikaAleksandra, Djordje Djuri{i} o~ekuje daovih dana dobije i zvani~no pravosna`nore{enje o rehabilitaciji:

- Tuìla{tvo je odmah reklo dase ne}e àliti, pa smo znali da }e kralj iformalno biti rehabilitovan ove jeseni, alinismo znali ta~an datum. Po~etkom sep-tembra }emo jedan primerak re{enja orehabilitaciji dostaviti Agenciji za restitu-ciju. Tako }e postupak odlu~ivanja ona{em zahtevu za povra}aj imovinenaslednicima Karadjordjevi}a mo}i da senastavi.

Zahtev za rehabilitaciju kraljaPetra i njegovog sina Aleksandra zastup-nici porodice podneli su 2. februara ovegodine. Rehabilitacija je bila sudska, a nezakonska. To zna~i da sud nije morao daodlu~uje da li su ispunjeni zakonskiuslovi za rehabilitaciju, ve} samo dadonese re{enje, budu}i da su zakonom iz2001. Karadjordjevi}i ve} rehabilitovani.Te godine je ukinut Ukaz Predsedni{tvaPrezidijuma Narodne skup{tine FNRJ od8. marta 1947, kojim je porodiciKaradjordjevi} oduzeto dràvljanstvo iimovina. Ukaz je potpisao dr Ivan Ribar,li~ni prijatelj Josipa Broza Tita.

Prestolonaslednik Aleksandarrehabilitovan je prvi, odlukom sudijePredraga Vasi}a, 8. jula. Samo dva danakasnije, sudija Sneàna Savi} Sablji}donela je i re{enje o rehabilitaciji njegov-og oca. Ova odluka do danas nije obelo-danjena jer su zastupnici porodice ~ekalida postane pravosna`na.

Zahtev za rehabilitaciju podnetje, ina~e, na zahtev Agencije za restituci-ju, koja je pro{log oktobra traìla pravos-na`na re{enja o sudskoj rehabilitaciji zakralja i prestolonaslednika. To je zakons-ki uslov za povra}aj imovine za sve grad-jane, pa i za kraljevsku porodicu.

Petar II Karadjordjevi} rodjen jeu Beogradu, 6. septembra 1923. Umro jeu Denveru, 3. novembra 1970. Najugoslovenskom tronu formalno je bio od1934. do 1945.

Bio je najstariji od tri sina kral-ja Aleksandra Prvog i kraljice Marije.Imao je tek 11 godina kada je, posle smrti

oca, postao kralj, i tek 21 kada je izgubiovlast. Po{to je jo{ bio dete u vreme ubist-va kralja Aleksandra, 1934. godine, vlastje preneta na Namesni{tvo koje je u tes-tamentu odredio sam kralj Aleksandar. Na~elu je bio knez namesnik PavleKaradjordjevi}, a ~lanovi su bili Ivo

Perovi} i Radenko Stankovi}.Posle vojnog pu~a protiv kneza

Pavla i vlade Cvetkovi}-Ma~ek, koji sudoneli odluku o pristupanju JugoslavijeTrojnom paktu, Petar Drugi, u to vremesedamnaestogodi{njak, progla{en je puno-letnim. Gradjane je u jednom trenutkuiznenadio glas koji ~ita proglas: “Odlu~iosam da uzmem u svoje ruke kraljevskuvlast. Namesnici koji su razumeli oprav-danost moje odluke, sami su podneliostavke... Moja verna vojska i mornaricave} izvr{avaju moja naredjenja. PozivamSrbe, Hrvate i Slovence da se okupe okokrune...“

Medjutim, u zemlji je vladaosamo 19 dana, po{to je 14. aprila odve-den u izbegli{tvo nakon napada silaOsovine na Jugoslaviju. Prvo je emigriraou Gr~ku, pa u Jerusalim, zatim u Egipat,i na kraju u Englesku, gde je zavr{io{kolovanje na Kembridù.

Tokom rata je najpre podràvaopokret Dragoljuba Draè Mihailovi}a, akada su se saveznici preorijentisali na par-tizanski pokret, i kralj je pod pritiskompozvao pristalice da stupe u NOVJ. Prema

sporazumu Tita i dr Ivana {uba{i}a, sklo-pljenog u junu 1944. godine, kralj je umartu 1945. preneo svoja ovla{}enja natro~lano namesni{tvo.

Namesni{tvo je za 11. novembar1945. raspisalo izbore za Ustavotvornuskup{tinu, a ova je 29. novembra 1945.

proglasila republiku i ukinula monarhiju.Tako je kralj i zvani~no zba~en sa presto-la.

[ezdesetih godina AleksandarDrugi se preselio u SAD, gde je i premin-uo. U Americi je navodno imao firmukoja je propala, a mediji su spekulisali daje ìveo od nasledstva svoje majke Marijei pomo}i emigracije. U bolnicu “SenKler“, u Njujorku, primljen je 18. febru-ara 1970. Bolovao je osam meseci i tamomu je presadjena jetra. Umro je od zapal-jenja plu}a i drugih komplikacija posletransplantacije.

Sahranjen je pod imenom PetarPetrovi} u manastiru Svetog Save, uLibertivilu, gradi}u od 20.000 stanovnika,u okolini îkaga. Na istom grobljusahranjen je i vladika NikolajVelimirovi}. Iza sebe je ostavio nasledni-ka, sina Aleksandra, rodjenog iz braka sasuprugom Aleksandrom, i blisku pri-jateljicu Milicu Andjelkovi}, poznatijukao Mici Lou.

Posmrtni ostaci poslednjeg kraljapreneti su u zemlju 17. januara 2013. isahranjeni sa posmrtnim ostacima drugih

Karadjordjevi}a, u Crkvi Svetog Djordja,na Oplencu.

RaSPRava o iMovini u oktobRu

Karadjordjevi}i su podnelizahtev za povra}aj imovine krajem janu-ara 2014. Oni su traìli imovinu koja jeposle smrti kralja Aleksandra, ostavinskimre{enjem od 27. oktobra 1938, podeljenana tri jednaka dela izmedju sinova Petra,Tomislava i Andreja. U zahtevu se nalaze:kompleks Belog i Kraljevskog dvora,ku}e u beogradskim ulicama PatrijarhaDimitrija 52, Kralja Aleksandra 24,Krunskoj 7 i Sarajevskoj 37, ku}a uAberdarevoj 1 (nasledstvo kraljiceMarije), livade kod Sokobanje i name{taj,umetnine, skulpture, srebrnina...

- Rasprava o zahtevu za povra}ajimovine dinastiji Karadjordjevi} bi}eodràna po~etkom oktobra, a odlukuo~ekujemo u decembru, eventualno u jan-uaru – kaè Strahinja Sekuli}, direktorAgencije za restituciju. – Beli dvor, pozakonu, kao za{ti}eno kulturno dobro,ne}e biti vra}en, a {to se ti~e ostaleimovine, vide}emo tokom rasprave.

PRinCeZa jeliSaveta:PobeDila PRavDa

Kona~no je dostignuta pravda,prva je reakcija kneginje JelisaveteKaradjordjevi}, k}erke kneza Pavla, na vesto rehabilitaciji kralja Petra: – Vreme je biloda svi Karadjordjevi}i budu rehabilitovani.I sama sam progla{ena kriminalcem sa 11godina, a brat i ja smo rehabilitovani pro{legodine. Sada je vreme da zaboravimopro{lost i da idemo dalje. Pobeda pravde jenajva`nija u jednoj zemlji koja pretendujeda bude mudra demokratija.

be]kovi]:najtRagi^niji

MonaRh

SRPSKO pravosudje je rehabili-tovalo svog poslednjeg, najmladjeg i naj-tragi~nijeg kralja, izjavio je MatijaBe}kovi}, akademik i ~lan Krunskogsaveta: – Onog koji je 1941. bionajslavniji evropski kralj, koji je baciorukavicu u lice Hitleru i oti{ao u London,kao centar borbe protiv fa{izma, kada je,kako je to rekao Slobodan Jovanovi},Velika Britanija bila usamljena u borbi zapravdu. Doìveo je da, zahvaljuju}i tojistoj Britaniji, ostane i bez krune i bezotad`bine. I eto, posle 70 godina se vra-tio i na Oplenac, pored svog oca, i uBeograd, kod svog sina.

Izvor: V. novosti

Rehabilitovan kRalj PetaR DRugi

Kralj Petar II Karadjordjevi}

8 Septembar 2015.

E K S L U K L U Z I V N O

Pi{e: Marko Lopu{ina

Povodom zaklju~enja izlo`be “~etiriveka Doma Romanovih – budjenjese}anja“ u kripti spomen-hrama SvetogSave na Vra~aru, u ovom jedinstvenom pros-toru, koji je po prvi put kori{}en i kaoizlo`beni, sreli su se patrijarh srpski Irinej,Aleksandar êpurin, ambasador RuskeFederacije, prin~evi Petar i AleksandarKaradjordjevi}, kao i brojni posetioci i~lanovi Dru{tva za podizanje hrama. Goste sudo~ekali protoneimar hrama dr VojislavMilovanovi} i stare{ina otac Radivoj Pani}, akroz izlo`bu ih je proveo Dragomir Acovi}.

Patrijarh Irinej nije skrivao svojeodu{evljenje izlo`bom, koju je za dve nedeljevidelo vi{e od 30.000 posetilaca. Tim povodompoglavar Srpske pravoslavne crkve je rekao:

Sto godina istorije je ovdeprikazano ! Ove divne slike sa izlo`be oporodici Romanov govore same o sebi. Svakana{a re~ je bleda senka u odnosu na ovuistorijsku stvarnost.

Kada nam se ukazala prilikapostavili smo nekoliko pitanja patrijarhuIrineju.

Va{a svetosti kako komentari{ete

poku{aj vlasti sa Kosova da otme hramove

SPC i predstavi ih Unesku kao svoju

ba{tinu?

- Otimanje srpskih svetinja naKosovu i Metohiji je u duhu karakteraalbanske vlasti. A naàlost, to je u duhu ikaraketera Evropske Unije i Amerike.

Srpska pravoslavna crkva ima

ve}inu svojih eparhija i mitropolija van

Srbije, u inostranstvu. Postoji li opasnost da

se i oni otmu od srpskog naroda i Crkve?

- Sila osedlava konje i osvajagradove !

Kada }e Va{a svetosti hram

Svetog Save biti kompletno zavr{en?

- To samo Gospod zna !Bra}a Rusi su nam obe}ali da }e

njihovi majstori da urade ìvopis u hramu.

Kada oni po~inju sa radom?

- Obe}anje je jedno, a realizacijaobe}anja je drugo. Nemamo informaciju kada}e ruski majstori da dodju. Te{ko je biti pro-rok. Za ovako grandiozno delo potrebno jemnogo godina rada. Ne treba hram da se radibrzo. Bolje je da bude polako i dobro. {to je

brzo, to je i kuso!Slutimo Va{a svetosti da èlite da

hram Svetog Save ipak bude zavr{en u

Va{e vreme?

- U svakom slu~aju hram SvetogSave bi}e zavr{en u moje vreme – pa bilo dasam ja na zemlji ili u zemlji !

Kako Vam se dopada prostor u

kripti spomen-hrama Svetog Save ?

- Prostor je divno uredjen. Kriptahrama danas je ponajbolji izlo`beni prostor u

gradu Beogradu. Ova izlo`ba je za istoriju.Mislim da treba produìti njenu postavku najo{ nekoliko dana, ali to zavisi od plana radau samoj kripti, gde treba da se urade freske.

Kada }e kripta biti sasvim

ìvopisana i gotova.

- Zavr{i}emo je tokom ove godine.To smo postavili kao zadatak – rekao je nakraju na{eg razgovora patrijarh srpski Irinej.

Kasnije je patrijah Irinej odlu~io dase izlo`ba “~etiri veka Doma Romanovih –budjenje se}anja“ u kripti spomen-hramaSvetog Save na Vra~aru zatvori kako je i biloprevidjeno. Tokom avgusta izlo`ba “~etiriveka Doma Romanovih – budjenje se}anja“odràna jr u Podgorici, Nik{i}u i Banja Luci.

Patrijarh srpski Irinej komentari{e poku{aj vlasti sa Kosova da hramove SPC predstavi Unesku kao svoju ba{tinu

ALBANCI, EU I AMERIKANAM OTIMAJU SVETINJE !

Otimanje srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji je u duhu karaktera albanske vlasti. A naàlost, to je u duhu i karaketera Evropske Unije i Amerike – smatra patrijah Irinej

MEDIJI ]UTEKada su sve{tenici obavestili patrijarha Irineja da su mediji stidljivo

izve{tavali o izlo`bi “êtiri veka Doma Romanovih – budjenje se}anja“, rekaoje:

U medijima je sve manje interesa za dogadjaje u SPC. Kao da neko izmedija namerno ne èli da objavi pri~u o ovoj slikovitoj istoriji porodiceRomanov – primetio je patrijarh Irinej.

D R U [ T V O

Dràvljani Emirata pazarili ve} ~etr-naest doma}instava u okoliniApatina i Sombora. Pla}aju korekt-no, ali ne preko trì{ne cene. Me{tani i “za“i “protiv“

Sa juga invazija ojadjenih izbeglicaiz Sirije, Avganistana i drugih ratomzahva}enih islamskih zemalja, a na severuSrbije dràvljani prebogatih UjedinjenihArapskih Emirata kupuju srpske ku}e. Nije,medjutim, do kraja jasno da li to ~ine iz tur-isti~kih razloga, kako tvrde jedni, ili da bi navreme gurnuli nogu u vrata za 2017. godinu,kada }e stranci nesmetano mo}i da kupujuobradivu srpsku zemlju {to, opet, sumnjajudrugi.

Kako god bilo, izvesno je da jenekolicina dràvljana UAE, do sada, na per-iferiji Sombora pazarila ravno deset, a uPrigrevici, jednom od sela susedne apatinskeop{tine ~etiri ku}e.

- Korektni ljudi, vrlo ugladjeni i fini.Ja sam im rekla svoju cenu, oni svoju ikona~no se, ne krijem, nadjosmo na 31.000evra – pri~a penzionerka Du{anka Pilipovi} uprostranom, pociglanom dvori{tu u ulici NineMarkovi}a u Prigrevici. Za pomenuti novacona je, posle decenije uzaludnih poku{aja,zapravo prodala dve ku}e – novu sa potkrovl-jem zidanu pre otprilike tri decenije i staru,“{vapsku“, dobijenu u kolonizaciji posle rata.Da joj sin sa porodicom nije odselio uKanadu, ne bi to u~inila. Sada, zadovoljna,~eka da je novi vlasnici isplate i preuzmuklju~eve.

U preostale tri ku}e koje su Arapikupili u Prigrevici, nismo zatekli nikoga.Prema nezvani~nim, ali pouzdanim informa-cijama, relativno nova prizemnica u uliciKralja Petra oti{la je za 21.000, zapu{tenanabija~a u Vasilja Ga}e{e za 9.000, a nova ivrlo lepa spratnica na Apatinskom putu, kojaje pripadala Milki Ba`dar, za 25.000 evra.

- Ona je ve} dobila novac, kupilastan u Somboru i odselila se. Neki me{tanisu joj, navodno, pretili da }e na ku}u bacitibombu ako je proda Arapima, {to je, naravno,potpuno suludo. Pri~a se i da novi vlasnikima tri ène i osmore dece, ali mi ih jo{nismo videli – veli, uz molbu da joj ne pom-injemo ime, jedna Milkina kom{inica.

Reakcije na dolazak Arapa su uPrigrevici podeljene. Dok jedni kaù da jebolje da ku}e, ne bi li selo koje lagano podu-mire ipak oìvelo, kupuje bilo ko, drugi udolasku Arapa vide pomenutu ra~unicuvezanu za kupovinu zemlje, pa ~ak i opasnostod – islamizacije!

- Obratilo nam se dosta uzne-mirenih me{tana, pa smo od nadle`nih min-istarstava traìli da nam razjasne po komosnovu stranci kupuju ku}e i koji su razlozi

da to ~ine. Odgovore jo{ ~ekamo – kaèStoja Zorojevi}, sekretar MZ Prigrevica. Nioko jednog, ni oko drugog, prema re~imaKristine Kozjak, vlasnice somborske agencijenekretnina “Flat“, nema nikakvih dilema.Zakonski osnov je medjudràvni sporazumSrbije i UAE koji gradjanima obe zemljeomogu}ava da u onoj drugoj kupuju nekret-nine, a motivi isklju~ivo turisti~ki.

- Ovo je za njih naprosto egzoti~nopodru~je gde avionom stignu za pet i po satikoliko nama, recimo, automobilom treba doZlatibora. Oni èle da imaju ono {to im uEmiratima nedostaje – sopstvene zelenetravnjake i vo}njake koje mogu da kupe zarelativno mali novac – kaè Kozjakova preko~ije agencije su Arapi kupili ve}inu ku}a uSrbiji.

Nogu je, nastavlja ona, u martu ovegodine povukao jedan penzionisani vlasnikgradjevinske firme iz Abu Dabija, ina~e pri-jatelj ambasadora UAE u Srbiji, a potom jeku}e kupilo i nekoliko njegovih rodjaka i pri-jatelja. Platili su trì{ne cene, ne rasipaju}i senovcem previ{e.

- Niko od njih, ina~e, nije iz najbo-gatijih emiratskih slojeva i nikoga, tu su pot-puno izri~iti, ne zanima bilo kakav biznis uSrbiji – kaè Kozjakova. – ̀ ele samo da ovdedodju na mesec-dva i da uìvaju!

Uz to, nagla{ava ona, nemaju vezeni sa firmama iz UAE koje su kupilepoljoprivredna dobra u obli`njim Aleksi[anti}u, Sivcu i Senti. Za razliku odPrigrevice, dolazak Arapa je u Somboru iza-zvao mnogo manje uznemirenosti. Razlog je,najverovatnije, u tome {to su kupili starijesala{e u gotovo opustelim prigradskimnaseljima Nenadi} i Gradina ili novije, alisasvim usamljene na Bezdanskom putu.

Djordje VUKMIROVI]ULjE I GRAFITI PO ZIDOVIMA NEZADOVOLjSTVO zbog prodaje nekretnina Arapima, najekstremniji

Prigrev~ani iskazali su tako {to su fasadu ku}e u Kralja Petra polili ma{inskim

uljem. Na onoj u Vasilja Ga}e{e su, opet, nedavno osvanuli grafiti koji se pro-

tive prodaji strancima.

ARAPI KUPUJU KU]E PO BA^KOJ

www.serbianmirror.comSeptembar 2015. 9

po pRVi pUt U NoViJoJ istoRiJi, NaRaVNo

P O L I T I K A

Septembar 2015.10

Ne znam ~emu se radujuu Severnoj Mitrovici.Zaista ne znam. Kaùda se raduju potpisanom spo-razumu u Briselu i tome {to }eimati Zajednicu srpskih op{tina.Kaù ljudi da se viju srpskezastave, da se napolju skandirai da kruè automobili po gradu.Kaù i da je tako u ostalim srp-skim sredinama (da ne govorimop{tinama ili enklavama) una{oj pokrajini.

Ba{ lepo.Raduju se ljudi {to im je posle

pune dve godine Aleksandar Vu~i} pot-pisao dokument kojiim daje manja pravanego {to im je davao Ahtisarijev plan, kojije, usput, predvidjaoi da imamo vi{eop{tina.

pa da se podsetimotoG aHtisaRiJeVoG

plaNa

Ahtisarijev tekst ima i 12 aneksakojima se preciziraju re{enja za budu}istatus pokrajine, a najvi{e se ti~u pravasrpske zajednice na Kosovu:

U prvom aneksu se navodi da }eu Skup{tini Kosova neve}inske zajedniceimati zagarantovanih 20 mesta, od kojih10 za Srbe, plus ona koja osvoje naizborima.

Sada? Imamo samo 10 mesta.U Vladi Kosova zagarantovano je

jedno ministarsko mesto i jedno mestozamenika ministra za Srbe. Zakoni uskup{tini ne}e biti usvojeni ukoliko za njihne glasaju i Srbi.

Sada? Imamo jednog ~oveka vi{e,ali nas za glasove niko ne pita.

Ova pitanja o glasanju se odnosena menjanje op{tinskih granica, ukidanjeop{tina i kidanje njihovih veza unutar iizvan Kosova, na zakon o upotrebi jezika,lokalne izbore, za{titu kulturnog nasledja,obrazovanje, upotrebu simbola, uklju~uju}ii simbole dràvnih praznika.

Sada? Pa… Pitajte Srbe kako imje.

U aneksu koji se odnosi nadecentralizaciju, predvidjeno je da Srbi usvojim op{tinama odlu~uju o urbanizmu,javnim preduze}ima, zdravstvu, {kolstvu,preko kulturne ba{tine, da imaju pravoizbora i svrgavanja komandira policije.

Sada? Kaè Veliki Vodja da}emo imati velika ovla{}enja. VerujteVelikom Vodji.

Pored (tada) postoje}ih petop{tina sa srpskom ve}inom, predvidjenoje formiranje novih pet op{tinskih jedinicai pro{irenje postoje}e op{tine Novo Brdo,

a razmatralo se i uvodjenjeGore u zajednicu na{ihop{tina. Nove op{tine bi bileGra~anica, sa pripajanjem 16sela, Novo Brdo ~inila bi 24sela, Ranilug 13, Parte{ bi biopro{iren sa dva sela, a Klokotsa osam. Severna Mitrovica biobuhvatala donji i gornji SuviDo. Dakle, ukupno 11 op{tina.

Sada? Imamo desetop{tina.

Ahtisarijev plan je predvidjao dase u {kolama u srpskim sredinama nasta-va izvodi na srpskom jeziku i te {kole bimogle da rade po nastavnom programu iplanu Ministarstva prosvete RepublikeSrbije. Institucuje Srbije bi mogle dafinansiraju srpske op{tine i pruàjutehni~ku pomo}.

Sada? Manje vi{e je isto. Samo{to se od nas traì da se ne me{amo ba{previ{e.

Mitrovica je, prema Ahtisariju,trebalo da bude (kao {to i jeste) podelje-na na dve op{tine – severnu i ju`nu, sa

zajedni~kim odborom od 11 ~lanova, popet iz obe zajednice i jednog interna-cionalnog predstavnika koji je na ~elutog tela.

Sada? Iskreno – ne znam.Srpske op{tine bi (prema

Ahtisarijevom planu) bile odgovorne zapruànje primarne zdravstvene za{tite aop{tine Severna Mitrovica, Gra~anica i[trpce, bi bile odgovorne za sekundarnuza{titu.

Sada? Kaè Veliki Vodja da jesituacija bolja nego {to je predlagaoAhtisari pre osam godina.

a sad – [ta smo odbilia sad Nam se obiJa

o GlaVU?

Znam ja da smo mi sekularnadràva. I znam da Crkva treba da budeodvojena od Republike Srbije.

Ali, u tom stra{nom, antisrpskomAhtisarijevom planu, u aneksu pet, u vezisa za{titom kulturne ba{tine na Kosovu,“pravo Srpske pravoslavne crkve (SPC) sene sme naru{avati, a garantovana su jojsva prava i privilegije“. Dalje se navodi da}e “Kosovo priznati SPC, uklju~uju}i i sve{to se koristi u religijske svrhe, i to kaosastavni deo SPC u Beogradu“. Kosovo }emorati da po{tuje ime i unutra{nju organi-zaciju SPC. Kosovske institucije iautoriteti }e imati pristup prostorima kojezauzima SPC samo sa njenom dozvolom.

E, to smo mi odbili. A sad sebijemo da Kosovo ne udje u UNESCO ida ne dobije jurisdikciju nad na{im crkva-ma i manastirima.

U aneksu {est se navodi da }e

Kosovo morati da preuzme jedan deomedjunarodnih dugova Srbije, uklju~uju}ii dug Svetskoj banci, Pariskom iLondonskom klubu.

Kosovski deo }e biti odredjen upregovorima Kosova i Srbije, na principi-ma koji su se koristili u sukcesiji u slu~ajuSFRJ.

NeGo, NeKo la@e:

Srpski premijer Aleksandar Vu~i}rekao je da su postignuti dogovori oformiranju ZSO, telekomunikacijama,

Parku mira i energetici i da su svi spo-razumi potpisani.

“Sada imam poruku za na{ narodna Kosmetu, doneli smo dobre sporazume.Formira Se ZSO sa {irokim ovla{}enjem“,naveo je Vu~i}.

Vu~i} je rekao da je delegacijaSrbije obavila odli~an posao i da }e svisporazumi biti obelodanjeni. On je rekaoda je delegacija Srbije ceo dan razgovar-ala sa predstavnicima EU, a da je tak nakraju videla delegaciju kosovskihAlbanaca.

Osim toga, premijer je naglasioda je potpisivanjem sporazuma otvorenevropski put Srbije.

Lepo. Evropo, eve nas! Slobodnose spremi da se raspadne{!

Kosovski “premijer“ Isa Mustafaizjavio je u utorak uve~e da su svipostignuti sporazumi u Briselu – u okviruUstava i kosovskih zakona.

“Smatramo da smo danas ovimsporazumima postigli veliki uspehpro{iruju}i suverenitet Kosova na celojnjegovoj teritoriji“.

On je rekao da }e Zajednica srp-skih op{tina biti aktivirana, ali ne}e imatinikakvih izvr{nih ovla{}enja.

Ma, ne brinite, Srbi na Kosovu.Bitno je da je Veliki Vodja u

interesu svih vas postigaoveeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeliku pobedu.

Jo{ samo da pove}a penzosimapenzije, nastavnicima i radnicima u dràvnojupravi plate, pa da opet – glasate za njega.

A on da ih opet secne.I tako u [email protected]

Pi{e: Aleksandra Be~i}

KaKo smo opet pobedili.

09_04_15+SRM+++_0109_04_15+SRM+++_0209_04_15+SRM+++_0309_04_15+SRM+++_0409_04_15+SRM+++_0509_04_15+SRM+++_0609_04_15+SRM+++_0709_04_15+SRM+++_0809_04_15+SRM+++_0909_04_15+SRM+++_10

p o r u k e - serbian mirror · 2020. 11. 16. · banja u kojoj su nekada kral-jevi dolazili i...

Documents